UVOD

Čovekov život i imovina oduvek su bili ugrožni raznim rizicima, koje su

uzrokovali stihijski događaji i nesrećni slučajevi. Čovek je na različite načine pokušavao

da se nosi sa ovim problemima. Neorganizovanu i pojedinačnu akciju s početka, koja se

temeljila na uzajamnosti i solidarnosti, krajem IX i početkom XX veka zamenilo je

osiguranje organizovano na matematičko-statističkoj osnovi, kakvo danas poznajemo.

Nauka o osiguranju bavi se proučavanjem delovanja ostvarenja rizika,

ekonomskim posledicama ostvarenog rizika, kao i izučavanjem načina upravljanja

rizikom. Cilj ove naučne discipline jeste umanjenje i eventualno sprečavanje mogućnosti

nastanka rizika.

Osiguranje je društvena delatnost, odnosno ekonomska ustanova koja

nadoknađuje štete nastale usled dejstva rušilačkih sila, nesrećnih slučajeva i sličnih

događaja. U osiguranju se ostvaruje uzajamnost i solidarnost, tj. vrši se izjednačavanje

rizika (tzv. atomiziranje rizika). To znači da štete koje nastaju usled stihije ili nesrećnih

slučajeva, u određenom periodu, po određenim grupama istih ili sličnih rizika, umesto na

pojedinca, padaju na teretih svih izloženih istom/sličnom riziku.

Drugim rečima, osiguranje predstavlja udruživanje sredstava fizičkih i pravnih

lica, radi zajedničkog snošenja rizika, sprečavanje nastanka šteta, osiguravanje društvene

imovine i života. Preko osiguranja se izjednačavaju i izravnavaju rizici na prihvatljivom,

lako podnošljivom nivou.1

Vrste i oblici osiguranja su veoma razgranati i pokrivaju gotovo sva područja

čovekovog delovanja. Zakon o osiguranju podelio je sva osiguranja na životna i

neživotna.2 Životna osiguranja obuhvataju:

1 Mrkšić D., Miloradić J., Žarković N.: Uvod u osiguranje i životna osiguranja, Zaslon, Sremska Mitrovica, 2006.2 Zakon o osiguranju, Sl. list RS 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US i 107/2009

osiguranje života,

rentno osiguranje,

dopunsko osiguranje uz osiguranje života,

dobrovoljno penzijsko osiguranje,

druge vrste životnih osiguranja.

U neživotno osiguranje se ubrajaju sve vrste osiguranja koje nisu obuhvaćene

životnim osiguranjem. Ovde pripada i osiguranje motornih vozila, na kome ćemo se

bazirati u ovom diplomskom radu.

1. OSIGURANJE MOTORNIH VOZILA

Jedan od najznačajnih savremenih ljudskih izuma jeste motorno vozilo. Nagli

razvoj automobilizma započeo je 1885. godine, dok je kod nas proizvodnja automobila

otpočela tek 1947.

Korišćenje motornih vozila odavno je prestalo da bude luksuz. Savremeni uslovi

života nametnuli su gotovo neizostavnu upotrebu motornih vozila. Na to je uticala i

činjenica da ona imaju niz prednosti u odnosu na druge vidove transporta. Sa druge

strane, velika snaga kojom raspolažu motorna vozila povećava rizik od nastanka šteta. Iz

tog razloga, osiguranje motornih vozila je neophodno.

Osiguranje motornih vozila danas predstavlja najzastupljeniju granu osiguranja u

našoj zemlji. Razlog za ovu konstataciju je svakako obaveznost osiguranja. Osiguranje

motornih vozila ima poseban značaj u razvoju osiguranja, koje je usko povezano sa

razvojem automobilske industrije. Automobilska industrija jedna je od vodećih grana na

polju naučnog, tehnološkog, tehničkog i organizacionog istraživanja. Ona u značajnoj

meri utiče na ekonomski razvoj pojedinih zemalja, zapošljava milione ljudi, a u svetu

postoje stotine miliona motornih vozila.

Osiguranje motornih vozila obuhvata sve vrste motornih i priključnih kopnenih

vozila. Deli se na dobrovoljno kasko osiguranje motornih vozila (u osnovi pokriva

štete od uništenja, oštećenja i krađe vozila) i obavezno osiguranje od odgovornosti

motornih vozila (pokrivena je naknada štete zbog telesne ozlede ili smrti

prouzrokovanih trećem licu, odnosno štete nanete njegovoj imovini). U mnogim

zemljama u ovo osiguranje spada i osiguranje putnika u automobilu od nezgode. Ova

grana osiguranja ubrzano se razvija uporedo sa razvojem motorizacije, naročito

poslednjih nekoliko decenija. Danas, u mnogim zemljama ono spada u najznačajnije vrste

osiguranja.3

3 Marović B., Žarković N.: Leksikon osiguranja, DDOR Novi Sad AD, Novi Sad, 2002.

Zajedničke osobine osiguranja svih motornih vozila su:

pokriva gubitak vozila,

isključuje transportne rizike,

primenjuje se sastav bonusa i malusa,

materijalne štete se brzo rešavaju.

Opasnosti koje su pokrivene su:

slučajna oštećenja vozila,

zlonamerna oštećenja vozila,

krađa,

požar,

telesne povrede trećih osoba.

Isključenja iz osiguranja motornih vozila se uglavnom odnose na korišćenje

motornih vozila, a to su:

vožnja pod uticajem alkohola,

korišćenje vozila za trke,

nezakonita upotreba vozila,

snižavanje tečnosti u hladnjaku,

štete na motoru zbog gubitka ulja itd.

2. VRSTE OSIGURANJA MOTORNIH VOZILA

Osiguranje motornih vozila deli se u četiri grupe:4

1. osiguranje od autoodgovornosti

2. kasko osiguranje (potpuno i delimično)

3. zeleni karton i

4. osiguranje pomoći na putu.

2.1. Osiguranje od autoodgovornosti

Na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Sl. glasnik RS, br.

51/2009 i 78/2011), svaki vlasnik motornog vozila dužan je da zaključi ugovor o

osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim

licima. Dakle, umesto osiguranika štetu trećem licu (oštećenom) nadoknađuje

osiguravajuće društvo osiguranika koji je učinio štetu. Ova vrsta osiguranja ne pokriva

štete nastale na vozilu osiguranika. Osiguranje korisnika motornih vozila od odgovornosti

za štete koje nastaju upotrebom motornog vozila trećim licima, danas je najčesći oblik

obaveznog osiguranja i ono je, za razliku od kasko osiguranja, zakonom uslovljeno.5

Zakon definiše motorno vozilo kao svako vozilo na motorni pogon, koje se

pokreće snagom sopstvenog motora, osim vozila koja se kreću po šinama i svih

priključnih vozila bez obzira na to da li su priključna ili nisu.

„Vlasnik motornog vozila dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od

odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti,

povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim za štete na stvarima

koje je primio na prevoz.”6 Prema stavu 2. ovog člana Zakona, osiguranje od

autoodgovornosti pokriva i štete na stvarima koje su primljene na prevoz, ukoliko te

4 www.osiguranje.online.rs5 Pekija D.: Osiguranje motornih vozila, Fakultet za privredni razvoj, Banja Luka, 2011.6 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 78/2011), član 18.

stvari služe za ličnu upotrebu lica koja su se nalazila u vozilu. Pri tome se pod štetom

podrazumeva i šteta pričinjena trećem licu usled pada stvari sa motornog vozila.

Članom 18. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju jednoznačno je

određeno:

ko je dužan da zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti,

kada nastupa obaveza organizacije za osiguranje po osnovu ovog

osiguranja i

koje su štete pokrivene ovim osiguranjem.

Ugovor o osiguranju – polisa osiguranja jednoobrazna je za teritoriju Srbije. Polisa

važi do isteka trajanja osiguranja i u slučaju promene vlasnika vozila. Kao dopunski vid

osiguranja od dodatnih rizika, moguće je uz polisu autoodgovornosti, zaključiti i polisu

autonezgode, pri čemu su pokriveni rizici za vozača i za sve putnike koji se nalaze u

vozilu u momentu nastanka osiguranog slučaja.

Prilikom registracije motornog vozila ili produženju registracije, kao i prilikom

izdavanja probnih tablica, vlasnik motornog vozila je dužan da nadležnom organu

podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti.

Osiguranje od autoodgovornosti pokriva sve štete na licima i stvarima. Štete na

licima mogu biti imovinske i neimovinske. Oštećeno lice ima pravo na naknadu štete i

izmakle koristi. Sve one štete koje bi oštećenom licu bio dužan da nadoknadi vlasnik

motornog vozila, nadoknadiće umesto njega organizacija za osiguranje kod koje je bilo

izvršeno osiguranje od autoodgovornosti. Iz ovog proizilazi da se osiguravajuće pokriće

ne odnosi na one imovinske štete kad upoterbom vozila nije prouzrokovano ni uništenje

ni oštećenje neke stvari.

Lica koja nemaju pravo na naknadu štete su:7

vlasnik motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, za štete na

stvarima;

7 Miloradić J: Ekonomika osiguranja, Partenon, Beograd, 2010.

vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta;

lice koje je svojevoljno ušlo u vozilo čijom mu je upotrebom pričinjena

šteta, a koje je znalo da je to vozilo ptotivpravno oduzeto;

lice koje je štetu pretrpelo:

1. upotrebom motornog vozila za vreme zvanično odobrenih auto-moto

i karting takmičenja i delova tih takmičenja na zatvorenim stazama,

na kojima je cilj postizanje maksimalne brzine, kao i na probama

(treningu) za ta takmičenja,

2. usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog

materijala,

3. usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih

akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete.

Na osnovu člana 22 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju na koju može

biti ugovoreno osiguranje od autoodgovornosti, utvrđuje Vlada na predlog Narodne

banke Srbije:8

1. za štetu na licima, po jednom štetnom događaju, bez obzira na

broj oštećenih lica 1.000.000

evra

2. za štetu na stvarima, po jednom štetnom događaju, bez obzira na

broj oštećenih lica 200.000

evra

Ako ima više oštećenih lica, a ukupna naknada štete prelazi iznos sume osiguranja

koja je navedena, pravo oštećenih lica srazmerno se smanjuje.

Vlasnik motornog vozila, odnosno učesnik u saobraćajnoj nezgodi, dužan je da

osiguravajuće društvo obavesti o saobraćajnoj nezgodi najkasnije 15 dana od dana kada

se nezgoda dogodila.

8 Ostojić S.: Osiguranje i upravljanje rizicima, Date status, Beograd, 2007. godina

Društvo za osiguranje je dužno da u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog

zahteva utvrdi osnov i visinu tog zahteva, da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu

ponudu za naknadu štete i da isplati naknadu štete. Ukoliko podneti odštetni zahtev nije

potpun, društvo za osiguranje je dužno da se u roku od osam dana od dana prijema

zahteva pismeno obrati podnosiocu zahteva i zatraži kompletiranje dokumentacije. Ako u

roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva nije moguće utvrditi osnov i visinu

tog zahteva, osiguravajuće društvo je dužno da ih utvrdi u roku od 45 dana od dana

prijema tog zahteva za štetu na stvarima, a u roku od 90 dana od dana prijema tog zahteva

za štetu na licima i da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete,

a u daljem roku od 14 dana da isplati naknadu štete.9

Ako osiguravajuće društvo ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete, u

roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahtevaoštećeno lice može podneti tužbu

sudu i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.

Kada osiguravajuće društvo nadoknadi štetu oštećenom licu, stupa u pravo prema

licu odgovornom za štetu, za iznos isplaćene naknade, i za iznos isplaćene kamate i

isplaćenih troškova postupka.

Osigurano lice gubi prava iz osiguranja u sledećim slučajevima:10

1. ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;

2. ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom

određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za

vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa

kojima je ta obuka regulisana;

3. ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu

je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno

zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji

Republike Srbije;

9 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 78/2011)10 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 78/2011), član 29

4. ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad

dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih

psihoaktivnih supstanci;

5. ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;

6. ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički

neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;

7. ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije

dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

Gubitak prava iz osiguranja na osnovu navedenih stavki nema uticaja na pravo

oštećenog lica na naknadu štete. Osiguravajuće društvo koje nadoknadi štetu na osnovu

ovog člana stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos

isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.

Osiguranjem od autoodgovornosti obuhvaćene su i štete prouzrokovane

upotrebom motornog vozila koje je koristilo, odnosno kojim je upravljalo neovlašćeno

lice.

Neovlašćenim korisnikom motornog vozila smatra se lice:

koje upravlja motornim vozilom bez odgovarajuće vozačke dozvole;

koje se bez nadzora ovlašćenog vozača - instruktora obučava za upravljanje

motornim vozilom u saobraćaju na putevima;

koje bez znanja i odobrenja vlasnika, odnosno ovlašćenog držaoca

motornog vozila upotrebi to vozilo;

lice koje na protivpravan način dođe u posed motornog vozila.

Društvo za osiguranje koje naknadi oštećenom licu štetu stupa u prava oštećenog

lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate

naknade i troškove postupka.11

11 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 78/2011), član 30

Ako se u toku osiguranja promenio vlasnik motornog vozila, prava i obaveze iz

ugovora o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju prelaze na novog vlasnika i traju do

isteka tekućeg osiguranja.

U slučaju saobraćajne nezgode, učesnici su dužni da popune, potpišu i međusobno

razmene Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi. Uredno popunjen Evropski izveštaj o

saobraćajnoj nezgodi oštećeno lice i osiguranik mogu koristiti kao odštetni zahtev po

osnovu osiguranja od autoodgovornosti. Osiguravajuće društvo dužno je da osiguraniku,

uz polisu osiguranja od autoodgovornosti, uruči Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.

Za vreme upotrebe motornog vozila u saobraćaju, vozač je dužan da ima Evropski

izveštaj o saobraćajnoj nezgodi i da ga predoči na zahtev ovlašćenog službenog lica.

Osiguranje od autoodgovornosti pokriva štete nastale na teritoriji država članica

Evropske unije i teritoriji država članica Sistema međunarodne karte osiguranja ili država

čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, bez plaćanja

dodatne premije osiguranja. Ako je šteta nastala u inostranstvu, osiguravajuće društvo iz

Srbije dužno je da nadoknadi štetu do visine iznosa određenim propisima o osiguranju od

odgovornosti u saobraćaju države u kojoj je šteta nastala.

Prema Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju, lice koje motornim vozilom

inostrane registracije ulazi na teritoriju Republike Srbije mora imati ispravnu

međunarodnu ispravu o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju koja važi na teritoriji

Republike Srbije, a koja pokriva štete najmanje do iznosa propisanih Zakonom.

Ispravnost isprave proverava policija na graničnom prelazu prilikom ulaza lica na

teritoriju Republike Srbije.

Ako lice koje ulazi na teritoriju Republike Srbije nema odgovarajuće osiguranje od

odgovornosti u saobraćaju, mora na graničnom prelazu zaključiti ugovor o osiguranju od

odgovornosti u saobraćaju sa domaćim osiguravajućim društvom. To osiguranje naziva

se granično osiguranje. Ugovor o graničnom osiguranju zaključuje se najmanje na 15

dana, a visina i oblik premije propisuje Narodna banka Srbije. Lice kome je pričinjena

šteta motornim vozilom inostrane registracije na teritoriji republike Srbije, obraća se

osiguravajućem društvu koje je izdalo polisu, a ako osiguravajuće društvo ne isplati štetu

u roku od 60 dana, lice podnosi zahtev Garantnom fondu odgovornosti u saobraćaju.

2.2. Kasko osiguranje

Reč „kasko” je španskog porekla i znači „trup broda”. Prvobitno se ovaj termin

počeo upotrebljavati u pomorskom osiguranju, a kasnije se preneo na osiguranje drugih

transportnih sredstava: aviona, rečnih brodova, teretnih i putničkih kopnenih vozila.

Pod kasko osiguranjem motornih vozila podrazumeva se dobrovoljno osiguranje,

regulisano ugovorom o osiguranju između osiguravača i osiguranika. To znači da zavisi

od volje stranaka da li će stupiti u odnos u konkretnom slučaju, kasko osiguranja

motornih vozila.12

Kasko osiguranje motornih vozila je dobrovoljno osiguranje imovine od uništenja,

oštećenja i krađe, odnosno rizika nastanka štetnog događaja. Pod štetnim događajem

podrazumeva se saobraćajna nezgoda, požar, eksplozija, pad ili udar nekog predmeta u u

osigurano vozilo, elementarna nepogoda i sl. Ugovorom o kasko osiguranju 

osiguravajuća kuća se obavezuje da će nadoknaditi materijalne štete na osiguranom

vozilu, ako te štete nastanu zbog ostvarenja rizika koji je osiguran, dok se klijent

obavezuje da će za to platiti premiju osiguranja.13

Kod nas se pod kasko osiguranjem podrazumeva osiguranje samog vozila, u čiji

sastav ulazi još osiguranje alata, pribora i rezervnih delova (npr. uređaj za obezbeđenje

krađe, vatrogasni aparat, komplet prve pomoći, sigurnosni trougao, sigurnosni pojasevi i

sl.). Pored osiguranja motornog vozila i njegove standardne opreme, moguće je posebno

ugovoriti i osiguranje prtljaga, putne kolekcije vozača i putnika u motornom vozilu,

vozača i putnika u motornom vozilu od posledica nesrećnog slučaja.

Sva vozila za koja se može zaključiti kasko osiguranje, izuzevši posebne oblike

osiguranja, mogu se razvrstati u sledeće grupe premija:

12 Avdalović, V., Klainić Z., Marović B., Vojinovič Ž.: Upravljanje rizicima u osiguranju, NUBL, Banja Luka, 2009.13 www.sveoosiguranju.rs

putnički automobili,

autobusi,

vučna vozila,

specijalna motorna vozila,

priključna vozila,

motorna vozila inostrane registracije,

vozila na popravci,

radna vozila,

šinska vozila.

Ponude kasko osiguranja motornih vozila u osiguravajućim kućama u Srbiji

obično su podeljene na  potpuno kasko osiguranje, delimično kasko osiguranje i

dopunsko kasko osiguranje.

2.2.1. Ugovor o kasko osiguranju

Ugovor o kasko osiguranju je dvostrano teretan, i za razliku od autoodgovornosti

je dobrovoljan. Ugovorom o kasko osiguranju nastaju obaveze za obe ugovorne strane:

osiguranik se obavezuje da plaća premiju osiguranja, a osiguravač da snosi posledice

ostvarivanja određenog rizika.

Dokaz da je ugovor o kasko osiguranju zaključen pod određenim uslovima jeste

polisa osiguranja. Polisa osiguranja mora da sadrži:

ugovorne strane,

osiguranu stvar,

rizik pokriven osiguranjem (uslovi),

trajanje osiguranja i period pokrića,

sumu osiguranja,

premiju osiguranja,

datum izdavanja polise i

i potpise ugovornih strana.

Najvažniji deo osiguranja su uslovi osiguranja. Uslovi pod kojima je zaključen

ugovor o kasko osiguranju, pored opštih odredbi, moraju da sadrže i sledeće posebne

odredbe:14

teritorijalno važenje,

predmet osiguranja

osigurane rizike,

isključenje obaveza osiguravača,

gubitak prava iz osiguranja,

način zaključivanja ugovora o osiguranju (fiksna i promjenljiva suma-

premija),

osnovica za obračun premije,

utvrđivanje visine štete,

naknade iz osiguranja,

odredbe o bonusu i malusu.

Teritorijalno važenje kasko osiguranja je dok se ono nalazi na području Republike

Srbije, evropskih zemalja i evropskog dela evroazijskih zemalja.

Predmet osiguranja su sve vrste motornih, priključnih i radnih vozila i njihovi

sastavni delovi, koji se dobiju u novom vozilu iz fabrike.

Osigurani rizik. Rizik predstavlja mogućnost nastupanja štetnog događaja koji za

posledicu ima određeni materijalni i nematerijalni gubitak. Upravo zbog mogućnosti

nastupanja štetnog događaja osiguranik i zaključuje ugovor o kasko osiguranju motornih

vozila.

Isključenje obaveza osiguravača. Najčešći razlozi isključenja su: šteta

prouzrokovana namerom ili prevarom, šteta nastala zbog lošeg tehničkog održavanja

vozila, ako vozač koji je upravljao vozilom u trenutku nastanka štete nema odgovarajuću

vozačku dozvolu za upravljanje tom vrstom vozila, ako je vozač koji je upravljao

14 Pekija D.: Osiguranje motornih vozila, Fakultet za privredni razvoj, Banja Luka, 2011

vozilom u trenutku nastanka štete bio pod uticajem alkohola, droga ili narkotika, ako je

vozilo oduzeto odlukom suda, policije, finansijske policije ili carine, posredne štete (npr.

gubitak zarade, gubitak vremena, umanjenje vrednosti vozila nakon popravke itd.), ako je

vozilo ukradeno od strane suosiguranih osoba.

Premija osiguranja je novčani iznos koji osiguranik na osnovu ugovora o kasko

osiguranju uplaćuje osiguravaču. Visinu premije određuje osiguravač na osnovu svojih

tarifa za određenu grupu vozila i to u fiksnoj svoti, što znači da se ona u pravilu ne menja

tokom trajanja osiguranja. U pogledu dospeća plaćanja premije postoje dve mogućnosti:

plaćanje odjednom ili plaćanje u 12 jednakih mesečnih rata. Osnovica za obračun premije

u potpunom kasko osiguranju motornih vozila je nabavna cena novog vozila na dan

zaključenja ugovora o kasko osiguranju. Osim nabavne cene vozila, faktori koji utiču na

visinu premije kasko osiguranja su: pokriće ili ne rizika od krađe, nabavna cena i vrsta

vozila u slučaju pokrića rizika krađe, trajanje osiguranja, učešće osiguranika u svoti

naknade štete, vrsta i namena vozila, bonusi i malusi, dospeće plaćanja premije i dr.

Utvrđivanje visine štete. Po prijemu pisane prijave o nastalom osiguranom

slučaju osiguravač je dužan da u roku 3 dana pristupi utvrđivanju opsega i proceni štete.

Ako osiguravač to ne učini, osiguranik može početi sa procenom i otklanjanjem štete, uz

uslov da prethodno osiguravaču pruži dokaze o nastalom osiguranom slučaju i opsegu

oštećenja. Ako se osiguranik ne složi sa procenom osiguravača, može zahtevati da štetu

utvrde veštaci.

Naknade iz osiguranja. U kasko osiguranju visina naknade na koju osiguranik

ima pravo kada nastupi osigurani slučaj redovno je u zavisnosti od tri elementa: visine

prouzrokovane štete, osigurane sume, vrednosti osigurane stvari. Ova tri elementa su u

međusobnoj povezanosti i uslovljenosti, tako da uzajamno utiču jedan na drugog.

Bonus i malus. Bonus je nagrađivanje vlasnika koji u toku godine nije napravio

nikakvu štetu na svom automobilu, kako bi se motivisao da i ubuduće bude pažljiv.

Bonus svake godine raste do najviše 50%, pri čemu je vrlo značajno da se može preneti

na novi automobil ili čak na člana uže porodice. Sa druge strane, malus predstavlja

kažnjavanje za vozače koji u toku godine više puta naplate štetu. Na primer, DDOR Novi

Sad nakon treće štete naplaćuje malus u punom iznosu premije, dok se kod Dunav

osiguranja kod treće isplate doplaćuje 20%, četvrte 30%, pete 50% i kod svake sledeće

100% premije. Bonus i malus takođe imaju zadatak da motivišu vlasnike da ne prijavljuju

manja oštećenja, već da ih poprave o svom trošku - mnogi ne žele da zbog nekoliko

ogrebotina izgube bonus za sledeću godinu i pritom rizikuju malus ukoliko im zatreba

veća intervencija. Naravno, bonus se ne gubi ukoliko je drugi vozač izazvao udes.

2.2.2. Potpuno kasko osiguranje

Potpuno kasko osiguranje pokriva štetu kada je osigurani predmet uništen ili

ostećen, kao posledica iznenadnih i od volje ugovarača osiguranja ili vozača nezavisnih

događaja, i to:15

saobraćajne nezgode (npr. sudar, udar, prevrnuće, iskliznuće, survavanje),

pada ili udara nekog predmeta,

požara (osiguravač nije u obavezi da naknadi štetu na električnoj instalaciji

koja je nastala pregorevanjem električne instalacije na vozilu, osim ako se

razvija požar),

iznenadnog termičkog ili hemijskog delovanja spolja,

udara groma,

eksplozije, osim eksplozije od nuklearne energije,

oluje (olujom se smatra vetar brzine 17,2 m/s odnosno 62 km/h),

grada,

snežne lavine (osiguranjem su obuhvaćene i štete prouzrokovane

delovanjem vazdušnog pritiska od snežne lavine),

pada letilice,

manifestacija i demonstracija,

15 Avdalović, V., Klainić Z., Marović B., Vojinovič Ž.: Upravljanje rizicima u osiguranju, NUBL, Banja Luka, 2009.

zlonamernih postupaka ili obesti trećih lica,

ostećenja tapacirunga u osiguranom vozilu, nastalog prilikom pružanja

pomoći licima koja su povređena u saobraćajnoj nezgodi ili na neki drugi

način,

namerno prouzrokovanje štete na osiguranoj stvari u cilju sprečavanja veće

štete na toj ili drugoj stvari ili licima,

poplave, bujice i visoke vode (poplavom se smatra stihijsko neočekivano

plavljenje terena, ulica i puteva od stalnih voda-reka, jezera, mora i dr.),

krađe – osiguranjem je obuhvaćena šteta ako je osigurano vozilo odneto,

uništeno ili oštećeno prilikom izvršenja krivičnog dela krađe, razbojničke

krađe, razbojništva, odnosno prilikom pokušaja tih dela. Po uslovima nekih

osiguravajućih kompanija krađa spada u dopunsko osiguranje koje se

ugovara samo uz zaključeno potpuno kasko osiguranje. Međutim, sa

stanovišta teorije osiguranja ovaj rizik, zbog mnogo razloga, a prvenstveno

zbog učestalosti, sasvim sigurno možemo svrstati u ostale rizike.

2.2.3. Delimično kasko osiguranje

Delimičnim kasko osiguranjem mogu biti obuhvaćeni sledeći rizici:

požar, udar groma, eksplozija, oluja, krađa

lom stakla na motornom vozilu, kao i štete koje bi mogle biti

prouzrokovane od divljači i domaćih životinja,

troškovi šlepanja vozila, odnosno prevoz vozila i putnika od mesta udesa do

prebivališta.

Kod delimičnog osiguranja postoji niz kombinacija prilikom zaključenja ugovora

o osiguranju, zavisno od kojih vrsta razlika osiguranik želi da se osigura.

2.3. Sistem zelene karte

Zelena karta (međunarodna karta osiguranja) je međunarodna isprava (potvrda)

osiguranja od autoodgovornosti. Sam obrazac predstavlja dokaz o zaključenom

osiguranju od autoodgovornosti tj. dokaz da vozilo poseduje validno osiguravajuće

pokriće u toku njegove upotrebe u inostranstvu. Pribavlja se kod inicijalnog osiguravača i

traje koliko i polisa obaveznog osiguranja.16

Zelena karta je neophodna svim građanima Republike Srbije koji nameravaju da

svojim vozilima putuju u inostranstvo, odnosno u zemlje Sistema zelene karte koje nisu

članice tzv. Multilateralnog sporazuma: Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska,

Izrael, Iran, Makedonija, Albanija, BiH, Tunis i Maroko.

Sistem zelene karte nastao je 20-tih godina prošlog veka u skandinavskim

državama, koje su omogućavale prelaz vozila preko granice uz priznavanje polise

osiguranja autoodgovornosti koja je zaključena u državi porekla vozila. Države su

garantovale za naknadu štete koja se u drugoj državi pričini upotrebom vozila

registrovanog u nekoj od tih zemalja. U određenom stadijumu razvitka sistema, uveden je

obrazac/karta osiguranja zelene boje, odakle i potiče opšteprihvaćen naziv Zelena karta.

Taj sistem, nastao pre više od 80 godina, bio je model za razvoj sistema Zelene karte u

modernom i izuzetno razvijenom obliku kakav danas postoji. Biro zelene karte pri

Udruženju osiguravača Srbije je član međunarodnog Sistema zelene karte od 1954.

godine. Članovi Biroa su, u skladu sa Ženevskom preporukom, sva osiguravajuća društva

koja obavljaju poslove obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, a njih u našoj zemlji

trenutno ima trinaest.

Sistem funkcioniše tako što osiguravači koji se bave osiguranjem od

autoodgovornosti osnivaju centralnu organizaciju, Nacionalni biro osiguranja – Biro

zelene karte, priznat od strane vlade države u kojoj je njegovo sedište. U našoj zemlji,

Biro zelene karte je pravno-formalno jedan od zakonom poverenih poslova pri Udruženju

osiguravača Srbije i kao takav ima jasno definisan obim prava i obaveza. Između ostalog,

svaki Nacionalni biro je zadužen za izradu i distribuciju svojim članovima

16 Udruženje osiguravača Srbije, www.uos.rs

obrazaca Zelene karte koji se štampaju na jeziku zemlje sedišta biroa, a naziv

„Međunarodna karta osiguranja” štampa se na engleskom i na francuskom jeziku.

Pored niza funkcija koje obavlja u skladu sa pravilima sistema (Interne regulative),

zakonima zemlje u kojoj obavlja poslove iz svoje nadležnosti i međunarodnim zakonima,

Biro zelene karte se može pojaviti i kao servis za obradu zahteva i isplatu obeštećenja u

slučajevima kada je šteta: a) izazvana od strane vozila sa stranim registarskim tablicama

na vozilu domaćih tablica, licu ili imovini na domaćoj teritoriji i b) kada se desi nezgoda

između vozila stranih registarskih tablica na domaćoj teritoriji (funkcija „Handling” –

Obrađivačkog biroa). Biro zelene karte takođe garantuje da će domaća društva uredno

izvršavati svoje obaveze prema društvima/biroima u stranim zemljama, po osnovu štete

koju su prouzrokovali osiguranici domaćih društava na teritorijama tih zemalja. Funkcija

garanta (Guarantor), najvažnija je funkcija Nacionalnog biroa date zemlje i kao takva je

okosnica Sistema zelene karte.

U junu 2011. godine, nakon višegodišnjih priprema i rada na uspostavljanju

određenih standarda, potpisan je Multilateralni sporazum kojim je Srbija postala član tzv.

Podsistema registarske oznake. Potpisivanjem ovog sporazuma sa 32 zemlje (države EU,

Švajcarska, Hrvatska, Andora, Island i Norveška), vlasnicima motornih vozila iz Srbije je

omogućeno da od 1. januara 2012. godine putuju u pomenute zemlje bez obaveze da

poseduju Zelenu kartu tj. zvanični organi na granicama Evropskog ekonomskog prestaju

da budu u obavezi da traže dokaz o osiguranju od autoodgovornosti u vidu Zelene karte

za vozila sa srpskim registarskim oznakama (nalepnicama). Time se vozila iz Srbije u

svemu izjednačavaju sa onima iz EU i pomenutih zemalja, što se može smatrati

dostizanjem najviših standarda kada je korišćenje motornih vozila u Evropi u pitanju.

2.4. Osiguranje pomoći na putu

Pored standardnih osiguranja kojima se zaštićuje vozilo, mnoga osiguravajuća

društva u svojoj ponudi imaju i osiguranje pomoći na putu. Osiguranje pomoći na putu

obezbeđuje:

dobijanje stručnih saveta o kvaru vozila i informacija o lokacijama i kontakt

telefonima ovlašćenih servisa,

popravku na licu mesta,

transport osiguranog vozila;

privremeni smeštaj osiguranog vozila, ukoliko je ovlašćeni servis zatvoren

u trenutku prispeća vašeg vozila;

hotelski smeštaj, ukoliko vam je prenoćište neophodno kako biste sačekali

da se vozilo popravi;

obezbeđenje zamenskog rent–a–car vozila;

nastavak putovanja do odredišta ili mesta prebivališta sredstvima javnog

prevoza;

povratak po osigurano vozilo.

Pravo na ostvarenje pomoći na putu imaju:

vlasnik vozila,

ovlašćeni vozač, odnosno vozač koji ima dozvolu osiguranika da upravlja

osiguranim vozilom,

putnici koji su putovali u momentu ostvarenja rizika u osiguranom vozilu, a

najviše do broja registrovanih mesta u vozilu,

vozač dostavljača ili ugovorne kompanije, ovlašćen da vozilo preveze

između dve lokacije.

3. PROCENA ŠTETE NA NOTORNOM VOZILU

Negativne posledice odvijanja saobraćaja trpi celo društvo. Deo tih posledica se

sanira sredstvima osiguranja, a značajan deo se odnosi na štete na vozilima. U procesu

naknade štete na vozilima važno je uraditi kvaliteno utvrđivanje obima i visine štete kako

bi nakna da bila pravična, a oštećeni trpeli što manje posledice.17

3.1. Utvrđivanje obima oštećenja na vozilu

Utvrđivanje obima oštećenja (snimanje štete) predstavlja jednu od najvažnijih faza

u postupku obrade odštetnog zahteva. Da bi se snimanje štete uradilo kvalitetno

neophodno je da procenitelj osiguranja ostvari neposredan uvid u stanje oštećenog vozila

i da zatečeno stanje fiksira. Ovo se najčešće postiže zapisnikom o oštećenju vozila i

fotodokumentacijom.

Snimanje štete treba odraditi po određenoj proceduri koja treba koja treba da

obuhvati sledeće faze:

Identifikacija vozila koje je pretrpelo štetu: Identifikacija vozila podrazumeva

da se na osnovu saobraćajne dozvole i neposrednog pregleda vozila utvrdi broj šasije i

motora, kako bi se izbegla mogućnost snimanja oštećenja na drugom vozilu. Zatim treba

tačno utvrditi marku i tip vozila, karakteristike motora (snaga i radna zapremina), broj

vrata, broj sedišta, vrstu boje, godinu proizvodnje i datum prve registracije, broj pređenih

kilometara ili moto časova (uz procenu pouzdanosti). U ovoj fazi treba identifikovati

dodatnu opremu kao što je radio aparat, navigacija, naplaci od lakog metala, dodatni

spojler i sl.

Snimanje štete obuhvata utvrđivanje, odnosno fiksiranje oštećenja na vozilu

sastavljanjem zapisnika o oštećenju vozila i fotografisanjem. Zapisnik o oštećenju vozila

mora daobuhvati sva vidljiva oštećenja sa nazivom oštećenog dela i gradacijom stepena

oštećenja. U zavisnosti od stepena oštećenja, oštećeni delovi mogu biti rangirani kao:

17 Ristić Ž., Ristić M.: Procena štete na motornim vozilima, VII simpozijum o saobraćajno-tehničkom veštačenju i proceni štete, Vrnjačka Banja, 2009.

Delovi za zamenu – gde se ne može kvalitetno izvršiti popravka i delovi

koji utiču na bezbednost i pouzdanost (uređaji za upravljanje, kočenje,

napajanje gorivom i sl.);

Delovi za popravku – zavisno od stepena oštećenja mogu imati malo,

srednje i veliko oštećenje. Oštećeni delovi se popravljaju kada za to postoje

tehničke mogućnosti, kada popravka ne remeti sigurnost vozila i kada je

popravka ekonomičnija od zamene.

Delovi za kontrolu: Kada postoji sumnja da je došlo do oštećenja delova

koja se ne mogu uočiti ili do poremećaja geometrije određenih delova ili

sklopova tada je potrebno prevideti kontrolu njihove ispravnosti.

Zapisnikom o oštećenju vozila, posle vizuelnog pregleda procenitelj treba

da konstatuje ocenjeno opšte stanje i očuvanost vozila kao i potrebno radno

vreme za popravku opisanih oštećenja.

Fotografisanje oštećenog vozila: Da bi se obezbedila verodostojnost i kvalitetno

fiksiranje izgleda oštećenja, neophodno je značajne navode iz zapisnika potkrepiti

fotografijama. U vreme prijave štete i jedini trag saobraćajne nezgode koji je, gotovo

dostupan osiguranju je oštećeno vozilo, te je neophodno da osiguranje izvrši kvalitetnu

obradu tog traga, gde će pored opisnog obavezno koristiti i fotografski metod.

Prednosti ovog metoda su:

fotografija objektivno (nezavisno od subjekta koji snima) prikazuje ono što

se nalazi ispred objektiva fotoaparata,

fotografija odlično prikazuje izgled lica mesta, oštećenja vozila, tragova,

povreda i sl. (slika 1.),

Slika1. Slika pokazuje stepen oštećenja i način na koji je oštećenje nastalo

fotografija je sveobuhvatna (na njoj će se naći sve što je bilo optički

vidljivo, bez obrzira da li mi to smatramo važnim),

fotografija veoma jednostavno saopštava ogromnu količinu informacija,

fotografijom se mogu kvalitetno fiksirati i slabo vidljiva (skrivena)

oštećenja, koja su nekada jako bitna za procenu štete i primenu određenih

tehnoloških postupaka za popravku vozila (slika 2).

Slika 2. Detaljan prikaz skrivenih oštećenja

razmerna fotografija pruža mogućnost određivanja odabranih veličina na

licu mesta,

fotografija omogućuje da i lica koja nemaju tehnička predznanja (a

odlučuju o pravu na naknadu) steknu jasnu sliku o vrsti i obimu oštećenja

vozila itd. (slika 3.)

Slika 3. Izgled i dubina oštećenja

Ova dva metoda fiksiranja (opisni i fotografski) se međusobno ne isključuju, već

naprotiv dopunjuju, tako da se optimalni rezultati postižu jednovremenom primenom oba

metoda.

Fotografija ima veliki značaj kod procesa naknade štete kako kod procesa

utvrđivanja visine štete tako i kod određivanja prava na naknadu jer u velikom broju

slučajeva saobraćajnom veštaku saopštiće veliku količinu informacija o načinu nastanka

saobraćajne nezgode.

Rekonstrukcija obima oštećenja na vozilu: Kada iz bilo kog razloga vlasnik vozila

predhodno ne obezbedi utvrđivanje obima oštećenja na vozilu već je izvršena popravka

pa tek onda prijava štete osiguranju, tada se, po utvrđivanju osnova, pristupa

rekonstrukciji obima oštećenja. Rekonstrukcija se obavlja na osnovu pregleda vozila i na

osnovu ostale raspoložive dokumentacije kao što je Zapisnik o uviđaju saobraćajne

nezgode, račun o izvršenoj popravci, izjave vlasnika i svedoka i sl. O izvršenoj

rekonstrukciji obima oštećenja sačinjava se zapisnik u kome se utvrđuje obim i stepen

mogućih oštećenja.

3.2. Utvrđivanje visine štete na vozilu

Najpravičniji način obeštećenja za štetu na vozilu bio bi dovođenje oštećenog

vozila u predhodno stanje kvalitetnom popravkom. Izbor načina popravke vozila nije

vezan samo za opredeljenje vlasnika oštećenog vozila, nego su tročkovi popravke u

mnogo slučajeva limitirani prvenstveno zbog starosti vozila. Tako se visina štete na

vozilu može se utvrditi:

na osnovu računa o izvršenoj popravci,

po pogodbi i

po obračunu totalne štete.

Utvrđivanje štete po računu: Račun o izvršenoj popravci pregleda i overava

ovlašćeni procenitelj. On vrši upoređenje računa sa osnovnim i dopunskim zapisnikom o

oštećenju vozila. Na taj način vrši kontrolu zamenjenih delova, utrošenog farbarskog i

potrošnog materijala i broj norma sati predviđenih i utrošenih za popravku vozila. Višak

utrošenog materijala i rada se izuzetno može priznati, ako nije predviđeno zapisnikom,

samo u opravdanim slučajevima kada to pravila struke zahtevaju. Carina, porezi i

manipulativni troškovi se priznaju u skladu sa važećim propisima.

Utvrđivanje štete po pogodbi: Kada iz bilo kog razloga vlasnik vozila traži da

mu se nadoknadi šteta bez prezentacije računa, tada se sačinjava obračun štete na bazi

važećih cena delova, farbarskog i potrošnog materijala, potrebnog radnog vremena i

drugih tročkova. U ovim slučajevima od velike pomoći procenitelju (veštaku) može biti

predračun servisa ili prodavnice auto delova ili drugi cenovnici.

Obračun totalne štete: Šteta na vozilu se rešava kao totalna ukoliko je popravka

vozila tehnički nemoguća ili ekonomski neopravdana, odnosno gde bi troškovi popravke i

eventualna umanjena vrednost bila veća ili jednaka stvarnoj vrednosti vozila umanjeni za

procenjenu vrednost ostataka. Drugim rečima totalna šteta se obračunava u slučajevima

kada su troškovi popravke i procenjena vrednost ostataka veći od tržišne cene vozila.

Obračun totalne štete na vozilima se obavlja po ustaljenoj metodologiji predviđenoj

Jedinstvenim kriterijumima za procenu štete na vozilima.

4. PREVARE U OSIGURANJU

LITERATURA

Avdalović, V., Klainić Z., Marović B., Vojinovič Ž.: Upravljanje rizicima u

osiguranju, NUBL, Banja Luka, 2009.

Marović B., Žarković N.: Leksikon osiguranja, DDOR Novi Sad AD, Novi Sad,

2002.

Mrkšić D., Miloradić J., Žarković N.: Uvod u osiguranje i životna osiguranja,

Zaslon, Sremska Mitrovica, 2006.

Miloradić J.: Ekonomika osiguranja, Partenon Beograd, 2010. Godina

Ostojić S.: Osiguranje i upravljanje rizicima, Date status, Beograd, 2007. godina

Pekija D.: Osiguranje motornih vozila, Fakultet za privredni razvoj, Banja Luka,

2011.

Ristić Ž., Ristić M.: Procena štete na motornim vozilima, VII simpozijum o

saobraćajno-tehničkom veštačenju i proceni štete, Vrnjačka Banja, 2009.

Udruženje osiguravača Srbije, www.uos.rs

Zakon o osiguranju, Sl. list RS 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr.

zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US i 107/2009

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i

78/2011)

www.osiguranje.online.rs

www.sveoosiguranju.rs