UVODOsiguranje ivota predstavlja oblik zatite osiguranika ili
njemu bliskog lica za sluaj nesree koja ga moe zadesiti. Na ovaj
nain ovek se na vreme obezbeuje od rizika smrti, odnosno gubitka
ili smanjenja sposobnosti privreivanja. ivotno osiguranje otklanja
tetne posledice oba rizika. Iako dugo zabranjivano, zbog objanjenja
daje nemoralno izvlaiti korist od smrti ili nezgode, danas je
ugovor o ivotnom osiguranju opte prihvaen u svim pravnim sistemima.
ivotno osiguranje slui proirenju socijalnog (obaveznog) osiguranja.
U razvijenim drutvima kroz privatno ivotno i penzijsko osiguranje
vri se korekcija sistema penzijskog osiguranja zasnovanog na naelu
generacijske solidarnosti, poto penzioni fondovi sve tee podnose
optereenje velikog broja penzionera. Tako, na primer u vajcarskoj u
ukupnom portfelju socijalnih osiguranja udeo privatnih ugovora ini
30%. Pored navedene socijalne funkcije ivotno osiguranje u svakoj
privredi igra znaajnu ulogu kao izvor kreditiranja razvoja. Sa
stanovita drave plaanje premije ivotnog osiguranja kumulira
sredstva koja imaju znaaj tednje, koja je dugorona, unapred odreena
i namenska. Stoga se ona moe upotrebiti kao izvor kreditiranja i
investiranja. Sa stanovita pojedinca, polisa ivotnog osiguranja moe
se upotrebiti i kao garancija za kredit, to osiguraniku moe
obezbediti sredstva za ulaganje ili zadovoljenje iznenadnih
potreba. Imajui u vidu znaaj koji ivotno osiguranje ima za privredu
svake drave, ono zahteva poseban odnos drave u domenu poreske
politike. Stoga se u najveem broju zemalja premije ivotnog
osiguranja oslobaaju poreza.
1
1. TEHNIKE OSNOVE OSIGURANJA IVOTAOsiguranje ivota bazira na
naelima zakona velikih brojeva, a to je osnovni zakon u teoriji
verovatnoe i statistici. Formulisao ga je vajcarski matematiar
Jakob Bernouli (1654-1705), a kasnije ga je doradio i uoptio
francuski matematiar Denis Poason (1781-1840). Sutina ovog zakona
je u tome da se, ukoliko se posmatra veliki broj sluajeva, mogu
uoiti odreene pravilnosti u nastupanju jednog dogaaja. to je broj
posmatranih sluajeva vei, pravilnost u nastupanju jednog dogaaja je
vea, a odstupanja su manja. Ako se odreeni dogaaj posmatra
pojedinano, on predstavlja sluaj, dok u velikom broju posmatranja
postaje zakonitost. Stoga se zakonitost ispoljava samo u masi
sluajeva, ona nije vidljiva kod pojedinanih jedinica od kojih je
masa sastavljena, niti deluje kod nekih grupa tih jedinica. Tako,
recimo, ukoliko je od deset ljudi odreene starosti umrlo njih pet
to ne znai daje verovatnoa smrti za ljude te starosti 50%. Poznato
je da svaki ovek mora umreti, ali se ne zna kada e to biti, jer je
smrt nekog lica budui neizvestan dogaaj. Ukoliko se, pak, posmatra
velika grupa ljudi, moe se sa velikim procentom tanosti utvrditi da
e godinje u toj grupi umreti odreen broj ljudi. Zbog toga i zakon
velikih brojeva ima veliki znaaj u osiguranju, jer eliminie
neizvesnost osiguravaa u pogledu ukupnog broja pokrivenih rizika i
omoguava tanije predvianje nastupanja osiguranog sluaja. Stoje broj
osiguranih predmeta vei i zahvata ire podruje i stoje trajanje
osiguranja due, ostvarivanje odreenog sluaja je ravnomernije i blie
oekivanom. Zato je u mnotvu, tj. masi osiguranih objekata postoji
vea mogunost tanijeg odreivanja buduih osiguranih sluajeva, a time
i proraun buduih finansijskih obaveza, na osnovu ega se odreuje
visina sredstava potrebnih za njihovo pokrie, tj. za izravnavanje
rizika. Raunske osnove obrauna tarifa u osiguranju lica ine: 1
tablice smrtnosti,
obraunska kamatna stopa i trokovi provoenja osiguranja.
1.1. Tablice smrtnostiTablice smrtnosti sadre niz pokazatelja od
kojih je osnovni izravnata verovatnoa smrtnosti na osnovu kojih se
izraunavaju sve ostale biometrijske funkcije: verovatnoa doiljenja,
kretanje broja ivih i broja umrlih u okviru odreenog skupa,
izraunatog na osnovu verovatnoe smrti. Pomou ovako dobijenih
vrednosti broja ivih i broja umrlih lica i odgovarajue kamatne
stope, izraunavaju se komutativni brojevi koji slue za obraun neto
premija u osiguranju ivota.2 Osnovni faktori koji utiu na smrtnost
su: dob, pol, zanimanje, nain ivota, klima i slino). Opte je
zapaanje da je ivotni vek u razvijenim zemljama u poslednjih
nekoliko decenija znatno porastao. Produenje prosenog ivotnog veka
stvara znaajne probleme za funkcionisanje redovnih penzionih
fondova. Trend smanjenja smrtnosti takoe za osiguravae moe znaiti
povean rizik (kod osiguranja za sluaj doivljenja), a neto manji
rizik u sluaju osiguranja za sluaj smrti. Meutim, ova okolnost u
svakom sluaju treba da bude uzeta u obzir kod utvrivanja
tarifa.Tabela 1. predstavlja tablice smrtnosti koje je 29.aprila
1999.godine objavio Department of the Treasury, Internal Revenue
Service, U.S., kao zvanini dokument za regulaciju korienja
aktuarskih tabela za obraunavanje anuiteta, doivotne rente itd.
Tablice smrtnosti se formiraju na osnovu podataka o smrti u velikoj
populaciji. Podaci o populaciji se dobijaju na osnovu popisa
stanovnitva koje se obino vri svake desete godine. Firme koje se
bave osiguranjem ivota koriste tabele smrtnosti koje mogu da se
zasnivaju na populaciji svih njenih osiguranika.1
,,Uvod u osiguranje i ivotna osiguranja, Jova Miloradi, Dragan
Mrki, Neboja arkovi, ,,Zaslon 2006 abac, strana 942
Jelena Koovi, on. cit., strana 51 2
Tabela 1. Tablice smrtnosti
Age (x)0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36
L (x) Age (x)100000 99064 98992 98944 98907 98877 98850 98826
98803 98783 98766 98750 98734 98713 98681 98635 98573 98497 98409
98314 98215 98113 98006 97896 97784 97671 97556 97441 97322 97199
97070 96934 96791 96642 96485 96322 96150 37 38 39 40 41 42 43 44
45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66
67 68 69 70 71 72 73
L (x) Age (x)95969 95780 95581 95373 95156 94928 94687 94431
94154 93855 93528 93173 92787 92370 91918 91424 90885 90297 89658
88965 88214 87397 86506 85537 84490 83368 82169 80887 79519 78066
76531 74907 73186 71357 69411 67344 65154 74 75 76 77 78 79 80 81
82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102
103 104 105 106 107 108 109 110
L (x)62852 60449 57955 55373 52704 49943 47084 44129 41091 37994
34876 31770 28687 25638 22658 19783 17046 14466 12066 9884 7951
6282 4868 3694 2745 1999 1424 991 672 443 284 175 105 60 33 17
0
Izvor: Department of the Treasury, Internal Revenue Service,
U.S., 1999
Na osnovu tablica smrtnosti mogu se izraunavati sledee
verovatnoe.3
Verovatnoa da e osoba sa x godina starosti iveti bar jo jednu
godinu:
Verovatnoa da e osoba sa x godina starosti iveti bar jo n
godina:
Verovatnoa da e osoba sa x godina starosti umreti pre navrenih
(x+n) godina starosti:
1.2. Obraunska kamatna stopaOsiguranje ivota je uglavnom
dugorono, jer se ugovori sklapaju na period od deset do trideset
godina, ali se premija osiguranja ne menja. Zbog toga je prilikom
ugovaranja osiguranja vaan izbor kamatne stope. Za obraunsku
kamatnu stopu ne moe se uzeti aktuelna kamatna stopa, jer se ona, u
skladu sa trinim uslovima menja na vie ili na nie. To je i razlog
to se kao kamatna stopa koristi neto nia stopa od aktuelne, jer to
garantuje osiguravau da e prihodi od plasmana biti vei od njihove
kamatne stope.
1.3. Trokovi provoenja osiguranjaPrilikom kalkulisanja tarifa
kod ivotnog osiguranja vodi se rauna o tri vrste trokova: -
akvizicioni trokovi, koji obuhvataju trokove pribavljanja
osiguranja, trokove provizije za agente osiguranja, trokove
izdavanja polisa i slino. Ovi trokovi su jednokratni, s tim to se
kod osiguranja kapitala odmeravaju proporcionalno osiguranoj sumi,
dok se kod osiguranja rente odreuju proporcionalno vrednosti rente,
-inkaso trokovi, koji obuhvataju sve trokove koji nastaju prilikom
naplate premije osiguranja i -trokovi obrade i voenja portfelja.
Ukalkulisani trokovi provoenja osiguranja se ne bi trebali
poveavati tokom trajanja ugovora, stoje zapravo i nemogue zbog
dugoronih ugovora.4
1.4. Matematika rezervaUgovor o osiguranju ivota se zakljuuje na
due vreme, i, prema tome, za vreme trajanja ugovora ugovorne
stranke unapred znaju da e se rizik pogoravati, samom injenicom
starenja osiguranika. Znai, pogoranje rizika se mora unapred
predvideti i izraunati. Situacija se reava tako to se kod
osiguranja ivota ugovara srednja premija, koja je ista tokom celog
trajanja osiguranja. Srednja premija se sastoji od dva dela. Prvi
deo premije slui za pokrie rizika u tekuoj godini, a drugi deo slui
za izravnavanje prvog dela premije kroz itavo vreme trajanja
osiguranja. Prvi deo premije, koji slui za pokrie rizika za vreme
od godinu dana, zove se riziko premija, a drugi deo tedna premija.
Ovaj deo premije koji sainjava tednu premiju osigurava ne sme da
utroi u toku jedne godine, ve to mora iz godine u godinu prenositi
dok se osiguranje ne ugasi. Na taj nain se od tedne premije
obrazuje matematika rezerva, ije izraunavanje osigurava mora da
izvri krajem svake godine i da u svom bilansu obezbedi sredstva za
njeno pokrie. Matematika rezerva osiguranja ivota obrazuje se u
osiguranju ivota po naelu aktuarske matematike i ine ih razlika
izmeu osigurane sume i premije osiguranja. Pod osiguranom sumom
podrazumeva se sadanja vrednost buduih obaveza osiguranja. Pod
tehnikom premijom osiguranja podrazumeva se sadanja vrednost buduih
obaveza ugovaraa osiguranja.3 Svrha formiranja matematike rezerve
je rezervisanje sredstava tekuih premija kako bi osigurava bio u
mogunosti da odgovori svojim obavezama u budunosti. Sredstva
matematike rezerve se u poslovanju osiguravaa iskazuju kao pasiva,
a zove se matematika, jer se izraunava matematikom metodom na
osnovu tablica smrtnosti i kamatne stope. Ilustracije radi, u
hrvatskoj pravnoj literaturi i zakonodavstvu matematika rezerva se
definie kao ukamaena tedna premija na odreeni dan, odnosno razlika
izmeu sadanje vrednosti prihoda i sadanje vrednosti rashoda po
ugovoru o osiguranju ivota. Tako je i u pravu Bosne i
Hercegovine.
2.ISKUSTVO DRUGIH ZEMALJA U OBLASTI OSIGURANJA IVOTAZa razliku
od situacije u Srbiji i Crnoj Gori, osiguranje ivota je u ekonomski
i socijalno stabilnim drutvima nezaobilazan deo sistema obezbeenja
socijalne sigurnosti stanovnitva. U takvim uslovima ispoljavaju se
sve fmansijske prednosti raznolikih oblika osiguranja ivota, kako
na pojedinanom, tako i na irem, drutvenom planu. Stoga prikaz
stranih iskustava u razvoju osiguranja ivota moe da nam prui
neophodna saznanja o uspenosti razliitih modaliteta organizovanja
ove naroite vrste osiguranja lica u pojedinim dravama i ire, u
okvirima Evropske unije. S obzirom na karakteristike pravnog
sistema dravne zajednice Srbije i Crne Gore, uporednom analizom
obuhvaene su one drave u kojima je veoma razvijeno trite osiguranja
i praksa osiguranja ivota. Neke od njih, kao na primer, Sjedinjene
Amerike Drave i Japan pripadaju anglo-amerikom pravnom sistemu, dok
je Nemaka izdvojena kao predstavnik evropskih drava ije je
zakonodavstvo izgraeno na tradiciji kontinentalnog pravnog sistema
pa je u tom smislu zakonodavstvo ove drave uporedljivo sa pravom
Srbije i Crne Gore. Analiza je, osim toga, obuhvatila propise
Evropske unije, budui da se u predstojeem postupku pridruivanja
Evropskoj uniji oekuje intenziviranje aktivnosti na usklaivanju
prava osiguranja Srbije i Crne Gore sa tzv. komunitarnim ili,
drugaije reeno, pravom Evropske unije.
3
lan 50 Zakona o osiguranju imovine i lica 5
Sjedinjene Amerike DravePrvo drutvo za osiguranje ivota u
Sjedinjenim Amerikim Dravama osnovano je 1759. godine, samo sedam
godina nakon osnivanja Filadelfijskog udruenja za osiguranje
stambenih objekata od tete prouzrokovane poarom (1752. godine),
koje je osnovao Benjamin Franklin. Ovo drutvo, koje i danas
posluje, te se smatra najstarijim drutvom koje se bavi osiguranjem
ivota u svetu, osnovano je pod nazivom Drutvo za pomo siromanim i
ugroenim prezviterijanskim svetenicima i siromanim i ugroenim
suprugama i deci prezviterijanskih svetenika". Inae prvo udrueno
drutvo za osiguranje ivota u Sjedinjenim Amerikim Dravama je
osnovano 1835. godine pod nazivom New England Life". Ameriko
osiguranje se danas moe klasifikovati u tri osnovne
kategorije:-
ivotno osiguranje, osiguranje od nezgoda i zdravstveno
osiguranje, osiguranje imovine i osiguranje od odgovornosti.
Prema vrsti osiguranja kojom se bave, osiguravajua drutva se
dele na: drutva za osiguranje ivota, drutva za osiguranje imovine i
odgovornosti, drutva zdravstvenog osiguranja i osiguranja od
nezgoda.Na zakonodavnom planu problematika osiguranja je u
nadlenosti drava lanica. Sredinja figura u regulaciji delatnosti
osiguranja je poverenik osiguranja, koji se u nekim dravama naziva
i vrhovni nadzorni organ osiguranja. Ovaj organ se stara o
sprovoenju zakona o osiguranju i vri opti nadzor nad poslovanjem.
Imenuje ga guverner drave. Svi poverenici su udrueni u Nacinalno
udruenje poverenika osiguranja (Nacional Association of Insurance
Commissioners - NAIC). Ovo udruenje postoji od 1871. godine. Ha
nivou NAIC-a razmenjuje se informacije i koordiniraju se
aktivnosti. NAIC upuuje preporuke zakonodavnoj i izvrnoj vlasti.
Tokom 1989. godine, NAIC je ustanovio minimalne standarde
finansijske regula-tive drava, a 1990. godine ustanovio sistem
NAIC-ovih potvrda dravne regulacije. Kada je u pitanju osiguranje
ivota, sve polise ovog osiguranja su gotovinske polise. Svako lice
ima neogranieni interes za osiguranjem vlastitog ivota i moe
preneti interes za osiguranje na drugoga. Znai, ne postoji zakonsko
ogranienje iznosa osiguranja koji , lice moe zakljuitk na neiji
ivot i ne postoje zakonska ogranienja u pogledu imenovanja
korisnika. U pogledu interesa za osiguranjem, kada osiguranje
zakljuuje neko drugo lice, a ne lice o ijem se ivotu radi, problem
se reava tako to je obavezan pristanak tog lica. U zakonodavstvima
nekih drava se pravi izuzetak kod suprunika, tako da oni mogu
osiguravati jedan drugog bez meusobnog pristanka. U praksi se svi
ugovori osiguranja ivota mogu se podeliti na dve vrste: one koji
pruaju samo osiguranje ivota (osiguranje na odreeni rok) i one koji
ukljuuju element tednje ili investicija, koji nazivamo gotovinske
polise. Na osnovu ovog sistema podele, proizvodi osiguranja ivota
se dele na:-
osiguranje na odreeni rok, doivotno osiguranje, darovno
osiguranje, univerzalno osiguranje ivota, prilagodljivo osiguranje
ivota, promenjivo osiguranje ivota.
6
Osiguranje na odreeni rok je takva vrsta osiguranja koja prua
zatitu na odreeno vreme. To vreme moe iznositi jednu, pet, deset
ili dvadeset godina. U svom osnovnom obliku, osiguranje na odreeni
rok kupuje se za odreeno vremensko razdoblje i nominalno se plaa
samo ako osiguranik umre tokom tog vremena. Ako osiguranik nadivi
dati rok, plaanje se ne obavlja. Doivotno osiguranje se pojavljuje
u dva oblika, kao stvarno doivotno i doivotno uz ogranieno plaanje.
Stvarno doivotno osiguranje se odnosi na ugovore u kojima se
premije plaaju doivotno. Osnovna prednost stvarnog doivotnog
osiguranja je da prua kontinuiranu zatitu za stalne potrebe i, s
obzirom da sadri gotovinsku vrednost, ima funkcije i tednje i
zatite. Doivotno osiguranje uz ogranieno plaanje se razlikuje od
stvarno doivotnog samo u nainu plaanja premije. Ovde se premija
plaa u kraem vremenskom periodu, recimo dvadeset godina, ali
osiguranik uiva zatitu na nominalnu polisu za ostatak ivota i nakon
to prestane sa plaanjem. Univerzalno osiguranje ivota je uvela
osiguravajua kua Hutton Life 1979. godine. Razlika u odnosu na
tradicio-nalno doivotno osiguranje je u tome to se premija,
gotovinska vre-dnost i nivo zatite mogu menjati i prilagoditi na
gore i na dole u toku trajanja ugovora, u skladu sa potrebama
vlasnika polise. Druga razlike je u tome to se kamate na gotovinsku
vrednost polise usklauju sa tekuim kamatnim stopama, ali postoji
odreeni minimum, koji iznosi 4%. Promenljivo osiguranje ivota je
takva vrsta ugovora u kome osiguranik ima pravo investiranja
gotovinske vrednosti polise i snosi investicioni rizik (koji je
posledica fluktuacija goto-vinske vrednosti) te prima naknadu za
sluaj smrti. Prema polisi varijabilnog ivotnog osiguranja, iznos
premije je fiksan, ali nominala varira gore-dole. Gotovinska
vrednost polise nije zagarantovana i fluktuira prema profitu na
portfelj u koji je investitor investirao premije. Osigurava obino
nudi osiguraniku izbor investicija, ukljuujui obveznice, akcije ili
uzajamne fondove. Prilagodljivo osiguranje ivota uvedeno je 1971.
godine. Prva ga je pimenila osiguravajua kompanija Minnesota
Mutual. Ovu polisu osiguranja ivota nametnula je potreba pojedinaca
da u toku trajanja osiguranja menja visinu premije, u skladu sa
svojim mogunostima. U skladu sa ovim uplatama, vrednost polise se
poveavaili smanjuje. Darovno osiguranje ivota je takvo osiguranje
koje se zakljuuje na period od deset ili dvadeset godina, kojim se
obavezuje osiguravajua kompanija da plati nominalu polise i u
sluaju doivljenja i u sluaju smrti osiguranika, u toku trajanja
osiguranja. Nakon 1984. godine, kada je donesen novi poreski zakon,
ova vrsta osiguranja ivota je slabo zastupljena, zbog toga to
premije znatno premauju iznos potreban za fmansiranje naknada u
sluaju smrti, pa se u pomenutom zakonu ne kvalifikuju kao
osiguranje ivota. U osiguravajuoj praksi zastupljeni su i neki
posebni oblici osiguranja ivota, koje svakako treba spomenuti. To
je osiguranje ivota za otplatu hipoteke. Radi se o takvoj vrsti
osiguranja koja obezbeduje da e se nastaviti plaanje hipoteke u
sluaju smrti lica koje ima ovu obavezu. U polisi se postepeno
smanjuje iznos osiguranja tokom trajanja hipoteke, a ako ugovara
osiguranja otplati hipoteku, polisa istie bez vrednosti u isto
vreme kada je nestala i potreba za zatitom. Interesantno je
pomenuti i polisu za osiguranje dece. Ova polisa u stvari
predstavlja upotrebu osiguranja ivota u investicione svrhe, a cilj
je obezbeenje trokova kolovanja dece. Polisa se izdaje na nominalnu
vrednost, ali se ona automatski poveava (obino pet puta), sa
navrenjem punoletstva - dvadeset prvom godinom ivota. Polise
osiguranja ivota u Sjedinjenim Amerikim Dravama imaju povoljniji
poreski tretman na dva naina. Kao prvo, iznos obaveze prema
korisniku prilikom smtri osiguranika u naelu se ne ukljuuje u
oporezivi dohodak. Isto tako, ugovarau se ne oporezuje ostvareni
dohodak koji je ostvaren naplatom ivotnoG osiguranja. Zakon o
smanjenju deficita iz 1984. godine uvodi definiciju ivotnog
osiguranja i ustanovljava dva testa za odreivanje da li je neki
ugovor ugovor o ivotnom osiguranje ili ne. Ako se konstatuje da se
ne radi o ugovoru o ivotnom osiguranju, deo istog osiguranja ivota
tretira se kao ivotno osiguranje na odreeni rok. Gotovinska
vrednost pri ustupanju tretira se kao depozit, a prihod ostvaren na
tim sredstvima bie oporezovan.7
JapanOsiguranje ivota u Japanu poetkom XXI veka prolazi kroz
period znaajne transformacije zbog izmena zakona o osigu-ranju,
ozbiljnih promena u ekonomiji i rastue konkurencije ulaskom stranih
osiguravajuih kompanija. Osiguranje ivota u Japanu se moe danas
podeliti u tri grupe: tradicionalno domae osiguranje novije domae
osiguranje i, uee stranih osiguravajuih kompanija. Tradicionalno
domae osiguranje (najveim delom drutva za uzajamno osiguranje) su
nudila vrlo slian spektar usluga kroz glomazno organizovanu mreu
prodavaa. Premije su bile fiksne u svim kompanijama na priblino
istom nivou. Polise su obezbeivale garantovane kamatne stope i
inilo se da ne predstavljaju veliki teret za osiguravae u odreenom
trenutku. Meutim, tokom devedesetih godina jedan osigurava (Japan
Postal Service - JPS) je poveao kamatne stope na nivo koji je bio
skoro tri puta vii od ponuenih kamatnih stopa od strane najveeg
osiguravaa Nipon Life. Treba napomenuti daje iza JPS nezvanino
stajala vlada. Osiguravajue kompanije su se nale u tekoj situaciji
zbog nemogunosti postizanja ravnotee aktive i pasive. Drugim
recima, kamate na plasmane su bile daleko manje od kamate
garantovane u polisama. To je i osnovni razlog kolapsa osiguranja
ivota tokom devedesetih godina XX veka. Treba istai da su japanske
osiguravajue kompanije najvei deo svog profita (oko 90%) delile u
vidu dividendi svojim osiguranicima. To je dovelo do toga da su
fondovi i rezerve bili ekstremno mali jer nije bilo drugih
mogunosti izdvajanja. Novije osiguravajue kompanije su, pouene loim
iskustvom, poele da razmatraju naine kreiranja drugaijih polisa i
mehanizme zatite od trinih fluktuacija. Kompanije kao to su Sony i
Prudential US su angaovale finansijske eksperte u cilju kreiranja
novih strategija. Neoptereeni problemima koje su imale domae
kompanije, strani osiguravai su zauzeli znaajan deo japanskog
trita, bilo daje re o konsolidaciji ili o preuzimanju drugih
kompanija. Niko nije mogao da zamisli da e prinosi osiguravajuih
drutava pasti tako nisko nakon, skoro trideset godina stabilnog
rasta. Danas, tradicionalne domae kompanije na strani pasive imaju
portfolio sa prosenom garantovanom stopom u intervalu od 3,2% do
3,8%, dok su prinosi na desetogodinje obveznice pali na 1,4%.
Razlika izmeu prinosa na aktivu i garantovanih kamatnih stopa se
naziva negativna irina". Na primer, 31. 3. 2001. godine Nipon Life
je prikazao u svojim izvetajima gubitke proistekle iz negativne
irine" u iznosu od 320 milijardi JPY (preko 2.4 milijarde USD).
Recesija japanske ekonomije znaajno je umanjila poverenje u
finansijske institucije a samim tim i u ivotno osiguranje. Najvie
tete su pretrpele tradicionalne domae kompanije koje su se suoile
sa smanjenim obimom novih poslova ali i s prekidom ve zakljuenih
ugovora. Kombinovano delovanje ovih faktora je dovelo do
neophodnosti restrukturiranja sedam najveih osiguravajuih kompanija
tokom 1997. godine. Ove kompanije su zajedno imale oko 18 miliona
osiguranika. Tri kompanije su prole proces restrukturiranja
primenom novog Zakona o poslovima osiguranja koji je stupio na
snagu 1996. godine. Smatrajui daje potrebna brza akcija koja e
doneti koristi svima koji su zainteresovani za konsolidaciju
osiguravajuih kompanija, japanska vlada je donela Corporate
Rehabilitation Law od 30. 6. 2000. godine koji je primenjen na sve
sledee kompanije koje su ule u proces restrukturiranja. Privilegije
iz polisa su znaajno smanjene to je omoguilo i smanjenje rezervi za
oko 10% i garantovanih kamatnih stopa u blioj budunosti. Znaajan
deo reforme bilo je i uvoenje Policyholder's Protecton Corporation
(RRS). RRS zastupa interese vlasnika polisa u procesu koji su se
vodili pred nadlenim sudovima. Istraivanja trita su pokazala daje
osnovni kriterijum kojim se rukovode potencijalni kori-snici usluga
finansijska snaga osiguravaa.
8
Daljnji proces reformi je podrazumevao preispitivanje
efikasnosti testa solventnosti koji su neke osiguravajue kompanije
bile prole ali su ipak bankrotirale. Pokazalo se da japanski
raunovodstveni propisi ne prepoznaju negativnu irinu". Obaveze se
iskazuju po stopama kada su polise prodate, pre nego to su se
ostvarili prinosi po tekuoj stopi. Smatra se da e prihvatanje
Meunarodnih raunovodstvenih standarda u znaajnoj meri omoguiti
realnije iskazivanje obaveza. Najvei deo osiguravajuih kompanija
ima kapitalnu podrku od banaka s kojima ima tradicionalno dobre
odnose. Kompanije za ivotno osiguranje kupuju akcije banaka ali
istovremeno deponuju i svoja sredstva. Takav odnos se naziva
dvostruki prenos" i znaajno uveava rizik sistemske krize u
finansijskom sektoru. Umesto ovog odnosa osiguravajue kompanije
formiraju alijansu i trae alternativne naine da uveaju kapital,
ukljuujui i proces razdruivanja. Tokom perioda ekonomskog rasta
finansijski sistem u Japanu su karakterisala: -
-
ogranienja novih ulazaka na podruje finansijskog poslovanja,
ogranienja u pogledu obima operacija na svega nekoliko podruja
finansijskog trita, ogranienja konkurencije banaka, osiguravajuih
kompanija i kompanija koje su se bavile HOV.
Ove ograniavajue odredbe su bile korisne za stabilizaciju
kreditnog i finansijskog sistema imajui u vidu opasnost od
bankrota. Meutim, odredbe su uguile konkurenciju izmeu finansijskih
institucija a to je dovelo do situacije gde su efikasne finansijske
institucije ostvarivale znaajne profite, a neefikasne su se
odravale u ivotu i dovele do pojave oligo polistike konkurencije i
do smanjenja efikasnosti menadmenta tih institucija. Praksa je
pokazala da takav sistem ne funkcionie i daje potrebno
liberalizovati finansijsko trite. Mere deregulacije su dovele do
lakeg ulaza na finansijsko trite, formiranja holding kompanija,
novih kanala prodaja itd. Restriktivne mere su ostale na snazi u
smislu: 1) odravanja snage u poslovanju osiguravajuih drutava
(konsolidacija rezervi iz polisa i margine solventnosti, pravednija
raspodela dividendi vlasnicima polisa), 2) obezbeenje marginalne
solventnosti u smislu uspostavljanja sistema za rano upozoravanje i
sistema garancija plaanja teta, 3) realizovanje potenih uslova
konkurencije u oblasti marketing sistema (objanjavanje vrste usluge
i uspostavljanje fer" sistema prodaje osiguranja), 4) zabrana
monopola i neprikladnih ogranienja prilikom prodaje osiguranja.
Japanski dravni organi su smatrali da e jaanjem ovih mera doprineti
konsolidaciji trinih principa. to se tie trita osiguranja ivota,
stvari su se radikalno promenile nakon bankorta Nissan Life, kada
je 4000 ljudi ostalo bez posla. Garantovane kamatne stope na polise
su smanjene, kao i sume osiguranja, a poslovanje kompanija za
ivotno osiguranje se nalo pod velikim medijskim kritikama. U sve to
su se ukljuili i agenti osiguranja koji nisu birali sredstva da
ocrne poslovanje drugih osiguravajuih kompanija, sve u cilju
pridobijanja osiguranika ije je poveranje znaajno poljuljano. Nakon
bankrota Nissan Life, postalo je obavezno izvetavanje o stepenu
solventnosti ili ocena finansijskog stanja. Ocena fmansijskog
stanja ili kreditnog rejtinga se koristila prilikom emisije
korporativnih obveznica. Meutim, japansko trite osiguranja ivota
pretrpelo je u 2001. godini jo jedan steaj. Sve je iznenadio steaj
Tokyo Mutual Life, koji je krajem marta 2001. godine objavio da ne
moe podmiriti preuzete obaveze vredne 275 miliona dolara.
9
Kreditna intervencija Daiwa banke, koja je trebala poslouiti
spreavanju insolventnosti nije pomogla, jer je vrednost deonica
nastavila padati. Tokyo Mutual Life je svojim osiguranicima na
ulaganja, odnosno uplaene premije jemio prihod od 4,5%, a na tritu
je za svoja ulaganja uspeo postii samo 1,6% prihoda. Kamate u
Japanu su skoro pale na nultu stopu, a cene deonica u koje
osiguravai ulau su nie nego ikad. Iako su osiguravai potraili izlaz
u ulaganju u dravne obveznice, ali i one donose tek 1% kamata. Zbog
opte krize pale su i cene nepokretnosti. Zbog toga je i dolo do
masovnog otkazivanja ugovora o ivotnom osiguranju. Analitiari
smatraju da bi, ukoliko banke ne budu interve-nisale dajui pomo
osiguravajuim kompanijama, moglo doi do domino efekta" od kojeg se
donedavno snano trite osiguranja ivota u Japanu nee lako oporaviti.
Pokazuje se da ni japansko trite osiguranja ivota nije ostalo
poteeno promena koje su se prvi pug javile u Sjedinjenim Amerikim
Dravama. Dugo vremena osiguravajue kompanije su bile inertne i nisu
obraale panju na ono to se deavalo na finansijskom tritu. Pojavili
su se drugi konkurenti koji su nudili bolje pogodnosti za ulaganje
i tednju. Logian sled dogaaja bio je da su ljudi plasirali svoja
sredstva tamo gde je kamata bila najvea. Dogaaji u Japanu i
Sjedinjenim Amerikim Dravama su prisilili osiguravajue kompanije da
potpuno reogranizuju svoje poslovanje, ponude iri spektar usluga i
da uvedu mehanizme zatite od rizika promene kamatne stope. Drugim
recima, poeli su da se trino ponaaju.
NemakaOsiguranje ivota je u Nemakoj ve godinama najpopularniji
instrument obezbeenja penzijske zatite i pored toga to u ovoj
zemlji dravni sistem socijalnog osiguranja dobar i obezbeuje
sigurnost svojim graanima u treem ivotnom dobu. Obavezno penzijsko
osiguranje ini osnovu dravnog sistema socijalnog osiguranja u
Nemakoj. Ono postoji od 1889. godine, i zasniva se na sistemu
generacijske solidarnosti (tzv. pay as you go), dakle, iz sadanjih
prihoda. Doprinos za penzijsko osiguranje je 20%, pri emu polovinu
plaa poslodavac, a polovinu zaposleni. Prosena penzija se ostvaruje
iz etrdesetpet godina penzijskog osiguranja i prosene plate i
iznosi 70% poslednje isplaene neto plate. Sistem je uspeno
funkcionisao, ali je demografskoim razvojem, te produenjem prosenih
godina ivota, pojaan pritisak na penzijske fondove, poto sada na
dva zaposlena dolazi jedan penzioner, a oekivanja su da e do 2030.
ovaj odnos biti 1:1. Dobrovoljno penzijsko osiguranje koje uplauje
poslodavac je sve manje privlano za poslodavce, zbog pojaanih
poreskih obaveza. Na tritu osiguranja ivota u Nemakoj najvaniji
proizvod je meovito osiguranje ivota. Ovi ugovori se zakljuuju na
vremenski period od dvadesetpet do trideset godina. Osiguraniku e
kod ugovora o meovitom osiguranju ivota u sluaju smrti ili za sluaj
doivljenja isteka roka o osiguranju biti isplaena ugovorena
osigurana suma i uee u dobiti. Osiguravajue kompanije svojim
osiguranicima isplauju oko 97% dobiti, a esto i vie zbog otre
konkurencije na nemakom tritu ivotnog osiguranja. Tako korisnik
osiguranja moe oekivati da e, istekom ugovora koji je trajao
dvadesetpet ili trideset godina naplatiti dvostruku osiguranu sumu.
Druga vana vrsta osiguranja ivota je rentno osiguranje. Kroz ovaj
oblik osiguranja osiguranik prima redovnu penziju do kraja ivota,
koja je zajemena. Ovo osiguranje postoji u obliku odgoenog rentnog
osiguranja, za koje se meseno uplauje kroz radni vek, a penzija se
poinje isplaivati u trenutku penzionisanja. U drugom obliku isplata
penzije poinje odmah, a penzija se finansira jednokratnom uplatom
kod osiguravajue kompanije.10
Posebno interesantan oblik ivotnog osiguranja je osigu-ranje
ivota vezano za vrednost udela u investicionim fondovima (unit
linked insurance). Ovaj oblik osiguranja ivota doivio je bum", pa
je u 2000. godini bio najbolje prodavani pro-izvod ivotnog
osiguranja u Nemakoj, ispred meovitog osiguranja ivota ili
osiguranja rente. Posebno je bio dinamian razvoj rentnog osiguranja
veza-nog za investicione fondove, koje je dostiglo ak 10%. Meutim,
ovo osiguranje skopano je sa rizikom, poto osiguranik u potpunosti
snosi rizik ulaganja, pa se moe dogoditi da osiguranik izgubi sve
uplaene premije. Neki osiguravai su u svojoj ponudi sainili
osiguranje ivota ija je uspenost vezana za nemaki berzovni indeks
uz zajemenu kamatu. Ovako koncipirano ivotno osiguranje postiglo je
znaajan uspeh ne samo na tritu osigu-ranja u Nemakoj, nego i u
Francuskoj, Engleskoj i vajcarskoj. Vano dopunsko osiguranje koje
se redovno prodaje uz osiguranje ivota je tzv. dodatno osiguranje
od nesposobnosti za rad, pri emu se profesionalna invalidnost od
najmanje 50% smatra osiguranim sluajem. U tom sluaju obino se
isplauje renta. Krajem 2000. godine u Nemakoj je zakljueno ukupno
88 miliona ugovora o osiguranju ivota, od ega je ak 55% domainstava
sklopilo jedno ili vie ivotnih osiguranja. Ukupno isplaene
osigurane sume prele su u 2000. godini ak 97 milijardi DEM.
Kompanije za osiguranje ivota u Nemakoj su specijalizovane samo za
ovaj vid osiguranja. Naroita panja posveuje se kontroli poslovanja
osiguravajuih kompanija, sa ciljem da se obezbedi ispunjenje
obaveza iz ugovora o osiguranju ivota, i na taj nain potpuno zatite
intersi osiguranika. Kontrolu nad radom osiguravajuih kompanija vri
Nadzorni organ, u skladu sa Zakonom o nadzoru u osiguranju. Ovaj
zakon predvia veoma stroge odredbe koje se tiu prorauna cenovnika,
tehnike rezerve i ulaganjima sredstava prikupljenih prodajom
ivotnog osiguranja. 1nsistira se na naelu najvee sigurnosti i
isplativosti prilikom stalnog odravanja likvidnosti osiguravajue
kompanije. Sredstva koja predstavljaju zakonsku matematiku rezervu
uvaju se u posebnom fondu i pojedinano unose u registar. Ovim
fondom se upravlja odvojeno od drugih sredstava. Zahvaljujui
ovakvoj rigoroznoj kontroli u Nemakoj za poslednjih pedeset godina
nije zabeleen nijedan steaj osiguravajue kompanije. Drava
tradicionalno podstie graane da ulau u osi-guranje ivota, na taj
nain to je uvela itav niz poreskih olakica. Meutim, poslednjih
godina uoava se obrnuta pojava jer postoji tendencija smanjenja
poreskih olakica, stoje rezultat injenice da se na isti nain
tretiraju doprinosi za ivotno osiguranje i doprinosi za dravno
penzijsko osiguranje. Kod poreskih osloboenja ili olakica razliit
je tretman pojedinih vidova osiguranja ivota. Tako, na primer, kod
meovitog osiguranja ivota, osigurana suma za isplatu i kamate od
kapitaliziranog osiguranja ivota osloboeni su poreza ako se isplate
nakon dvanaest godina. Ako se ugovor raskine, onda se kamata
ukljuena u zadnjoj godini oporezuje kao dohodak. Kod privatnog
rentnog osiguranja kamata koja se ostvaruje u razdoblju tednje
takoe je osloboena poreza, kao i dividede iz riziko osiguranja.
Osiguranje ivota vezano za berzovni indeks je proizvod koji se
temelji na dvanaestogodinjem trajanju ugovora, a najmanje 60%
premije namenjeno je pokriu rizika smrti, pa stoga dobici kod ovog
osiguranja u pravilu neoporezivi. Poreska osloboenja se gube u
sluaju prevremenog raskida ili kapitalizacije zbog prestanka
plaanja premije. Treba oekivati da e skora budunost doneti takav
sistem oporezivanja penzijskog osiguranja, ukljuujui i osiguranje
ivota, koji e biti usmeren na oporezivanje isplata iz osiguranja,
uz potpuno poresko osloboenje doprinosa.
11
FrancuskaFrancuzi sa ponosom istiu daje njihov sunarodnik Blez
Paskal tvorac matematike teorije verovatnoe, na kojoj se zasniva
osiguranje ivota. Zaista, istorijske injenice potvruju daje on u
prepisci sa Pierre Fermatom 1654. godine, razmatrajui neki problem
vezan za kockanje, postavio osnovu rauna verovatnoe koji je tek
1714. godine vajcarac Jakob Bernouli afirmisao sa zakonom velikih
brojeva. Ako bi, nekim sluajem, agente osiguranja koji prodaju
osi-guranje ivota u Francuskoj upitali ko garantuje da e osigurana
suma biti isplaena, oni bi odgovorili: tradicija! Kao argument za
tu tvrdnju pozvali bi se na Bleza Paskala. Tradiciju ivotnog
osiguranja u Francuskoj je zapoeo Lorezo Tontino jo u XVII veku. Po
njemu se i danas jedan sistem uzajamnog osiguranja ivota naziva
tontine. Po njegovim uputstvima drava je prodala odreeni broj
osiguranja doivotne rente sa jednakom cenom 300 livri po glavi.
Formirano je etrnaest isplatnih razreda, sa rentama prema starosti
korisnika rente. Rentu umrlih nasleivali su preiveli. Poslednju
rentu je crimila neka gospoa sa doivljenjem 96 godina, u iznosu
73.500 lkvri, dok je glavnica uplaene premije ostala dravi. Meutim,
tim osiguranje bila je obuhvaena relativno mala i zatvorena grupa,
po principu uzajamnosti. Prvu osiguravajuu kompaniju koja je imala
veliki broj zakcuenih ugovora o osiguranju ivota osnovao je u
Francuskoj Etjen Klavijer 27. jula 1788. godine. Sedite ove
kompanije bilo je u Parizu u ulici Richelieu, gde se i danas nalaze
sedita velikih banaka i osiguravaa. Ova kompanija je bakrotirala
1793. godine, a osniva Klavijer je izvrio samoubistvo, jer je novac
osiguranika utroio na finansiranje rata sa Engleskom. Nakon toga, u
francuskoj sredini smatralo se daje osiguranje ivota nemoralno. I
to uprkos injenici daje ve postojala jaka tradicija osiguranja,
naroito u oblastima osiguranja imovine i osiguranja brodova i robe
u pomorskom transportu. Poslovanje osiguravajue kompanije za
osiguranje ivota La Royal de Clavier obnovili su 1817. godine
bankari Laffitte i Delessert, ali su ubrzo promenili kompaniji ime
u Pheenhc. Interesantna je injenica da su sva osiguravajua drutva u
Francuskoj nacionalizovana 1946. godine, ali je potom izvrena
privatizacija, tako da su od 1986. godine ponovo sve osiguravajue
kompanije u Francuskoj u privatnom vlasnitvu. U narednim decenijama
kroz procese ukrupnjavanja kapitala osiguravajue kompanije su se
fuzionisale, tako da su ranije uvene kompanije LVnion (UAP), Les
Assurances Generale de France (AFG) i druge ule 1998. godine u
sastav novog drutva osiguranja pod skraenim nazivom AHA. Danas
Francuzi preferiraju klasine vrste pojedinanog osiguranja ivota,
premda su najvie zastupljee: dobrovoljno penzijsko i zdravstveno
osiguranje, koje su veoma dobro razvijene. U Francuskoj ima preko
11 miliona aktivnih ugovora o osiguranju ivota. Klasina
individualna osiguranja ivota koja su najee zastupljena su: 1)
meovito osiguranje kapitala, 2) termfiks" osiguranje kapitala, 3)
osiguranje odloene line doivotne rente, 4) osiguranje odloene line
privremene rente. Takoe je popularno zakljuivanje sledeih polisa
osiguranja: za venanje i za kolovanje, kao i osiguranje na ivot dva
lica (u obliku osiguranja kapitala ili osiguranja rente).
12
Ukoliko je ugovorom o osiguranju predvieno da od smrti lica
(ugovaraa ili osiguranika) zavise odreeni finansijski efekti, bilo
daje re o prestanku obaveze uplata premija ili isplati osigurane
sume, pre zakljuivanja ugovora, naroito ako se radi o velikim
osiguranim sumama, obavezan je lekarski pregled. Kod zakljuivanja
osiguranja za sluaj smrti veina osiguravaa poveava osnovnu premiju
doplatom ukoliko je osiguranik pua. Premija se takoe uveava
doplatom i ako osigu-ranik ima prekomernu telesnu teinu (body mass
index). Meovito osiguranje ivota obavezuje osiguravajuu kompa-niju
da isplati ugovorenu osiguranu sumu neposredno ako osiguranik umre
u toku trajanja zakljuenog osiguranja ili sa datumom isteka perioda
osiguranja za sluaj doivljenja. Sa druge strane, ugovara osiguranja
je duan daplaa ugovorenu premiju u rokovima dospea. Kao i kod
meovitog osiguranja, posle plaene premije najmanje za tri godine,
osiguranik ima pravo: 1) da prestane sa plaanjem preostalih rata
premije u kom se sluaju osigurana suma redukuje (tzv.
kapitalizacija osiguranja), ili 2) da otkupi vrednost polise, u kom
sluaju dobija tedni deo uplaenih premija osiguranja. Klasino
osiguranje odloene doivotne ili privremene line rente uglavnom
zakljuuju osobe koje se bave tzv. slobodnim zanimanjima (umetnici i
slino) jer se u praksi mnogo ee javlja osiguranje iju premiju
delimino ili u potpunosti plaa poslodavac za sve zaposlene, prema
razliitim emama dobro-voljnog penzijskog osiguranja. Inae,
dobrovoljno penzijsko osiguranje je veoma rasprostranjeno u
Francuskoj. Veoma je popularno osiguranje kapitala za venanje,
naroito u seoskim podrujima. esto roditelji i roaci mladih osoba
praktikuju da im kao roendanski poklon urue polisu osiguranja
kapitala za venanje. Ovako osigurani kapital je tradicionalno
devojaki miraz, ali su esto osiguranici i mukarci. Uglavnom postoje
dve vrste polisa za ovo osiguranje: 1) bez redukovanja osigurane
sume u sluaju da ugovara osiguranja umre i zbog toga ne budu
uplaene sve ugovorene rate premije i 2) sa redukovanjem osigurane
sume, ukoliko zbog smrti ugovaraa ne budu uplaene sve rate premije.
Kod osiguranja rente za kolovanje najee se premija ne ugovara sa
jednokratnim plaanjem, ve u ratama. Slino kao i kod osiguranja za
venanje mogu biti ugovoreni sluajevi: 1) bez redukovanja osigurane
sume u sluaju da ugovara osiguranja umre i zbog toga ne budu
uplaene sve ugovorene rate premije i sa redukovanjem osigurane
sume, ukoliko zbog smrti ugovaraa ne budu uplaene sve rate premije.
Osnovni oblici zakljuenja osiguranja ivota dva lica jesu ugovori o
osiguranju zajednikog kapitala i ugovori o osiguranju zahednike
rente. Kod osiguranja zajednikog kapitala osiguravajua kompanija je
u obavezi da isplati osiguranu sumu u sluaju smrti jednog od
osiguranih lica i sa tom isplatom pre-staje vanost polise. Na
visinu isplate nema uticaja okolnost u odnosu na plaanja premije,
jer prestaje obaveza laanja premije za rate koje kasnije
dospevaju.2)
13
Kod osiguranja zajednike rente postoje razliite varijante kod
kojih je uslov za primanje zajednike rente da su oba osigurana lica
u ivotu ili da se renta isplauje samo za period nadivljenja (na
primer: udovika renta). Radi usaglaavanja nacionalnog zakonodavstva
sa Treom direktivom Evropske unije iz oblasti ivotnog osiguranja
(br. 92/96 od 10. 11. 1992. godine), Francuska je uvela primenu
izravnate tablice smrtnosti u prateoj regulativi iz oblasti
osiguranja (akti A 335-1, A132-1 iz 1993. g sa dopunama iz 1995.
godine. U osiguranju za sluaj smrti uvedene su tablice TD 88-90), u
osiguranju za doivljenje tablice TV 88-90 i u osiguranju rente
tablice TPRV 93. Komutativni brojevi, na kojima se zasnivaju tarife
premija, izraunavaju se primenom stope 3,5%. U dravnom nadzoru nad
poslovanjem osiguravajuih kompanija zakonskom regulativom
osiguranja (R-334-11) propisana je minimalna margina solventnosti
koja iznosi 4% matematike rezerve.
3. Harmonizacija prava osiguranja ivota u okviru EUUjednaavanjem
ili tzv. harmonizacijom nacionalnih prava osiguranja na osnovu
direktiva komunitarnog prava postie se jedan od proklamovanih
ciljeva vezanih za ostvarivanja pune slobode i jednakog poloaja
privrednih subjekata u obavljanju finansijskih usluga na
jedinstvenom tritu osiguranja drava - lanica Evropskog saveza.
Rimski ugovor iz 1958. godine kojim je osnovana Evropska ekonomska
zajednica (EEZ), ne sadri posebne odredbe koje se odnose na
osiguranje. Usaglaavanje propisa kojima je regulisana oblast
osiguranja zemalja lanica Evropske ekonomske zajednice, kasnije
Evropske unije, vreno je putem direktiva Saveta EEZ. Sve direktive
donesene u oblasti osiguranja imale su jedinstven cilj ostvarivanje
jedinstvenog evropskog trita na kome e vladati sloboda pruanja
usluga osiguranja. Opti program za ukidanje ogranienja za
ostvarivanje slobode osnivanja i slobode pruanja usluga usvojio je
Savet ministara 18.12.1961. godine. Zadaci iz programa koji su se
odnosili na osiguranje nisu uraeni u predvienim rokovima, ali su
ipak dugotrajni i teki poslovi privedeni kraju tako da se danas moe
govoriti o postojanju jedinstvenog evropskog trita osiguranja i o
komunitarnom ili evropskom pravu osiguranja. Prva Direktiva za
osiguranje ivota ima veliki znaaj za uspostavljanje trita
osiguranja ivota. Njome se eleo postii cilj da se delatnost
osiguranja ivota obavlja na elom podruju Evropske ekonomske
zajednice pod istim uslovima, kako u pogledu osnivanja, tako i u
pogledu poslovanja drutava za osiguranje koja se bave poslovima
osiguranja ivota. U poslovima osiguranja ivota drutva za osiguranje
moraju imati:
-
Sredstva tehnike rezerve moraju biti tolika da se uredno
izvravaju sve dospele obaveze. Ova sredstva moraju biti u istoj
valuti kao i obaveze i moraju e nalaziti u istoj dravi u kojoj
drutvo za osiguranje obavlja delatnost.
-
Marginu solventnosti ine osnivaki kapital, sredstva rezervi,
nerasporeena obit i druga sredstva koja ne slue za izvravanje
obaveza iz ugovora. Radi e o elementima solventnosti koje mogu da
se kontroliu nezavisno od matematike rezerve o kojoj inae propisi
nisu usaglaeni. Minimalna margina solventnosti utvruje se za vrste
osiguranja kod kojih se formira matematika rezerva (osiguranje
ivota, osiguranje rente), u iznosu od 4% matematike rezerve (obraun
uzima u obzir i faktor reosiguranja), a za dopunska osiguranja oja
se sprovode uz osiguranje ivota (na primer, osiguranje nezgode sa
pokriem rizika nesposobnosti za rad, osiguranje za sluaj smrti
usled nezgode, siguranje za sluaj invalidnosti zbog nezgode ili
bolesti), visina se utvruje a osnovu obrauna koji polazi od iznosa
premije u prethodnoj poslovnoj odini i iznosa teta u samopridraju
osiguravaa i ukupnog iznosa teta (onih oje su u samopridraju
osiguravaa i koje su prenete na reosiguravaa).14
-
Garantni fond kod osiguranja ivota iznosi 1/3 margine
solventnosti i on treba a obezbedi da drutvo za osiguranje ima
toliko sredstava da margina solventnosti ne bude ispod pro-pisanog
minimalnog iznosa garantne rezerve. Za drutva za osiguranje koja se
bave osiguranjem ivota minimum sredstava garantne rezerve iznose
800.000 eura. Kada je u pitanju osiguranje ivota, prva Direktiva
postavlja i zahtev za odvojeno obavljanje poslova ivotnog od
ostalih neivotnih osiguranja. Ovo je uinjeno sa ciljem da se
osiguranicima prui najbolja mogua zatita, poto osiguranje i-vota u
sebi sadri i elemente tednje. Sva drutva za osiguranje koja su se
bavila delatnostima osiguranja imovine i osiguranja ivota
istovremeno, nastavila su sa radom, ali je bilo predvieno da se
ubudue nova drutva za osiguranje koja se ele baviti osiguranjem
ivota, mogu baviti samo tom vrstom osiguranja. Druga Direktiva o
osiguranju ivota odnosi se na slobodu pruanja usluga osiguranja
ivota i njome su uinjene znatne izmene i dopune prve Direktive. Ova
Direktiva je prelazno reenje, jer se njome premouje praznina izmeu
prve direktive, ije je teite na olakavanju slobode rada i
poslovanja drutava za osiguranje koji se bave osiguranjem ivota i
tree Direktive, koja uvodi potpun sistem osiguranja Evropska unija,
koji podrazumeva potpunu slobodu poslovanja i pruanja usluga na
teritoriji Evropske unije. Ova Direktiva odreuje da se na ugovor o
osiguranju ivota primenjuje pravo drave u kojoj ugovara osiguranja
ima prebivalite. Stranke meutim, mogu ugovoriti i vaenje prava
zemlje iji je ugovara dravljanin. Osiguranjem ivota na teritoriji
Evropske ekonomske zajednice se mogu baviti i drutva za osiguranje
koje nemaju sedite u Zajednici, samo ako na teritoriji Zajednice
osnuju filijalu. Osnivanje filijale podlee izdavanju dozvole za rad
koja se moe izdati samo pod uslovimareciprociteta. U pogledu
kontrole poslovanja i osnivanja, ovom Direktivom se odreuje da
kontrolu osnivanja i poslovanja drutava zaosiguranje koja se bave
osiguranjem ivota vri nadleni organ drave lanice u kojoj je glavno
sedite. Trea Direktiva za osiguranje ivota stvorila je pravni osnov
za funkcionisanje jedinstvenog trita osiguranja ivota na celoj
teritoriji Evropske unije. Ova Direktiva ukida sva ogranienja, kao
i trea Direktiva o neivotnim osiguranjima. Ona propisuje da uprava
drutva za osiguranje koje se bavi osiguranjem ivota mora
ispunjavati kriterije osposobljenosti i pouzdanosti za poslove
upravljanja. Isto tako, drutvo mora na zahtev nadlenog dravnog
organa dostaviti podatke o akcionarima sa veinskim udelom i
iznosima tih udela. Pored toga, detaljno se navode informacije koje
je drutvo za osiguranje duno u pismenom obliku predoiti buduem
osiguraniku pre sklapanja ugovora o osiguranju. U pogledu kontrole,
odredbe Direktive predviaju znatno otriju kontrolu od strane
dravnog organa, nego kada je u pitanju osiguranje imovine. Taj
organ moe od drutva za osiguranje traiti na uvid tehnike osnove
koje su koritene za izraunavanje premije i tehnikih rezervi. Ipak,
najveu panju Direktiva posveuje sredstvima tehnike rezerve i
plasmanima ovih sredstava. Tenje da se na poseban, celoviti nain
uredi oblast osiguranja ivota doprinele su da Evropski parlament i
Evropski savet donesu 5. novembra 2002. godine najnoviju Direktivu
koja se iskljuivo odnosi na osiguranje ivota. Ovom direktivom
zamenjeni su ranije direktive koje su se odnosile na oblast
osi-guranja ivota, a radi lakeg snalaenja, na kraju teksta
di-rektive data je tabela sa uporednim pregledom vaeih normi iz
odgovarajuih direktiva koje se tiu osiguranja ivota. Razlog
donoenja direktive jeste injenica da je osiguranje ivota jedno od
najrazvijenijih vrsta osiguranja u dravama lanicama Unije, da
ostvaruje naroiti ekonomski efekat u privredi, kao i daje svaka
drava zainteresovana za ovu vrstu osiguranja kroz koju se
kumuliraju velika novana sredstva graana. Direktiva o osiguranju
ivota iz 2002. godine ima za cilj da se u jo veoj meri ostvari
harmonizacija u primeni komunitarnih propisa koji se odnose na
slobodu osnivanja i po-slovanja (vrenja usluga) organizacija za
osiguranju ivota na jedinstvenom tritu Evropske Unije.
15
Stoga se ve u Preambuli, u kojoj su definisani ciljevi koji se
nastoje postii Direktivom, naglaava potreba da se nacionalna trita
osiguranja ivota poveu u jedinstveno integrisano trite.
Harmonizacija propisa treba da omogui uzajamno priznavanje datih
dozvola za rad i nain kontrole poslovanja osiguravajuih
organizacija. Regulisano je da e ovlaenje za rad osiguravajuoj
organizaciji dati nadleni dravni organ drave lanice na ijem je
podruju sedite organizacije, kao i da e matina drava prtiti
finansijsko stanje privrednih subjekata koji se bave osiguranjem
ivota (naroito u pogledu njihove solventnosti). Poto su to inae
osnovni uslovi za uspeno poslovanje organizacija koje se bave
osiguranjem ivota, naglaeno je da drava lanica ne srne zahtevati od
ovih osiguravajuih drutava da investiraju sredstva tehnike rezerve
u odreenu imovinu, a takoe da se mora insistirati da osiguravajue
organi-zacije raspolau sredstvima matematike rezerve i dodatnim
rezervama (margina solventnosti). Znaajno je takoe da u sluaju
prestanka osiguravajue organizacije svaka drava lanica Unije mora
obezbediti isti nivo pravne zatite svim osiguranicima bez obzira na
njihovo dravljanstvo. Direktiva o osiguranju se ne odnosi na
socijalno osiguranje, uzajamna osiguranja, niti na odnose koji su
ureeni propisima o penzijskom osiguranju. Ipak, direktiva poznaje
tzv. osiguranje tontines (eng.). Radi se o osiguranju koje je po
svojoj pravnoj prirodi ugovor o oroenom ulogu na tednju: lanovi
organizacije se udruuju sa ciljem da udrue svoje doprinose i da
kasnije, po isteku ugovorenog roka izvre raspodelu sredstava koje
su prikupili izmeu preivelih ili naslednika umrlih, sa kamatom, a
no odbitku trokova. Direktiva posebno ureuje uslove za osnivanje
organizacija za osiguranje ivota, nadlenost organa za izdavanje
odobrenja i vaenje ovlaenja za rad (na elom tritu Unije i za sve
vidove osiguranja ivota), uslove za rukovoenje organizacijom za
osiguranje, obavezu nadlenog organa da se obavesti o identitetu
akcionara odnosno lanova pre izdavanja dozvole za rad, pravo na
sudsku zatitu organizacijama u sluaju odbijanja izdavanja dozvole i
slino. Pitanje minimalnih poetnih rezervi sigurnosti se ne regulie
direktno, ve je ostavljeno da se to naknadno regulie nacionalnim
zakonodavstvima drava lanica Evropske unije. U posebnom, treem delu
Direktive regulisani su principi i metodi nadzora nad finansijskim
poslovanje organizacija za osiguranje. Osim toga, u okviru odredbi
koje se odnose na tehniku rezervu, propisano je da e pojedina drava
lanica propisati da je svaka osiguravajua organizacija duna da
formira dovoljne tehnike rezerve, ukljuujui i matematiku rezervu.
Drava moe traiti da osiguravajua organizacija pokrije sovju tehniku
rezervu samo odreenom imovinom iz: 1. investicija (na primer u
hartije od vrednosti), 2. dugovanja i potraivanja (kao to su dogovi
reosiguravaa), 3. iz novca deponovanog u banci. U pogledu
investicija nalae se da osiguravajua organizacija ne srne
investirati: vie od 10% ukupnih tehnikih rezervi u jednu
nepokretnost ili vie nepokretnosti koje predstavljaju jednu
celinu,
vie od 5% u akcije i druge hartije od vrednosti istog lica,
vie od 5% u neobezbeene zajmove (uz ogranienje na 1% za svaki
neobezbeen zajam, iskljuujui zajmove kreditnim organizacijama i
organizacijama za osiguranje); vie od 3% u gotovini. Takoe, svaka
organizacija za osiguranje mora raspolagati odreenom marginom
solventnosti, a direktiva predvia naine za izraunavanje ove margine
i propisuje da garantnu rezerva (koja ie moe biti manja od tri
miliona evra) mora predstavljati jednu treinu traene margine
solventnosti. U tenji da na celovit nain regulie oblast osiguranja
ivota u Direktivi koja se odnosi na osiguranje ivota sadrane su
odredbe o ugovoru o osiguranju, njegovom zakljuenju i raskidu, i
merodavnom pravu koje se primenjuje na odnose regulisane takvim
ugovorom. Takoe, posebna panja posveena je kontroli poslovanja i
merama koje se mogu preduzeti prema osiguravajuim organizacijama
koje loe finansijski posluju (ija je margina solventnosti pala
ispod propisanog nivoa).
16
Pored navedene Direktive, koja se odnosi neposredno na poslove
osiguranja ivota, pomenuemo jo i direktive kojima je bilo
regulisano poslovanje drutava koja se bave osiguranjem ivota (iako
one nemaju vie takav znaaj zbog donoenja Smernice iz 2002. godine o
ivotnom osiguranju). Smernica broj 91/674 od 19.12.1991. godine o
godinjim izvetajima i bilansima drutava za osiguranje, donosi
znaajne promene u nainu formiranja finansijskih izvetaja, u prvom
redu na strani aktive, gde se isputaju kategorije o dugotrajnoj i
kratkotrajnoj imovini, a uvodi nova stavka -ulaganje". Na strani
pasive uvedena je nova stavka tehnike rezerve". Raun dobiti se deli
na dva dela, tzv . tehniki raun i netehniki raun. Ukoliko se drutvo
za osiguranje bavi i ivotnim osiguranjem, uvedena je i posebna
stavka tehniki raun ivotnih osiguranja". Direktivom broj 77/92 od
13.12.1976 godine predviene su mere koje bi trebalo primeniti mere
u cilju lakeg efektivnog sprovoenja slobode osnivanja i slobode
pruanja usluga osiguranju. Odreuje se meusobno priznavanje
kvalifikacija potrebnih za obavljenje ovih poslova te se propisuje
da svako lice koje je ovlateno za neposredno sklapanje ugovora o
osiguranju mora raspolagati osnovnim znanjem iz komercijalnih i
poslova osiguranja te imati potrebno iskustvo. Direktiva broj 98/78
od 27.10.1998. godine o dodatnom nadzoru osiguravajuih drutava
unutar grupe povezanih drutava, nastoji omoguiti bolji uvid u
finansjsko stanje drutava za osiguranje, reosiguranje koje je
povezano sa drugim drutvima za osiguranje, reosiguranje, holdingom
i slino. Organi za nadzor dobijaju dodatna ovlatenja za nadzor nad
grupom, pogotovu u pogledu njenih povezanih finansijskih
transakcija.
Tendencije razvoja osiguranja u svetu:
Izvor:
17
4. POTENCIJAL IVOTNOG OSIGURANJAOd ivotnog osiguranja, koje je
kod nas u povoju, uz poreske olakice drave, za pet do est godina
moe da se pribavi milijarda evra za nova ulaganja u zemlji.
Osiguravajue kue, koje se bave ivotnim osiguranjem u naoj zemlji,
pripremile su kompletan plan i program za Vladu Srbije u kome su
precizno navele ta sve treba da se izmeni u propisima ne bi li se
njihovom doslednom realizacijom, za pet do est godina, pribavila
milijarda evra za najkvalitetnija dugorona ulaganja. Veliki deo
posla treba da obavi i drava, ne samo stvaranjem odgovarajueg
ambijenta za razvoj te vrste osiguranja, ve i poreskim olakicama za
graane koji ulau u polise ivotnog osiguranja. Osiguravajue
kompanije nude dravi da zajednikim snagama osetnije pokrenu ivotno
osiguranje graana i da sa sadanjih desetak evra po stanovniku, po
emu smo slabiji od zemalja u regionu, tu sumu podignu na nivo koji
e pratiti ukupan razvoj privrede i standarda. To je model koji su
Francuzi odavno uinili i imaju velikog uspeha, napominjui da je kod
nas ovom vrstom osiguranja obuhvaeno, prema procenama oko 200.000
graana, a premija se kree izmeu 300 i 400 evra godinje.
Osiguravajue kompanije trae da drava od uplaenih premija ivotnog
osiguranja vlasnicima tih polisa sledee godine vrati 25 odsto kroz
povraaj poreza. Time e ih sasvim dovoljno motivisati da se ukljue u
tu vrstu osiguranja. Time bi drava za pet do est godina razvojem te
vrste osiguranja mogla prikupiti milijardu evra za ulaganja na rok
dui od 15 godina u najkvalitetnije dugorone hartije od vrednosti, a
samim tim i u nove investicione projekte. Ulae se, dakle, u
sigurnost graana i razvoj drave. Procena je da se oko tri milijarde
evra nalazi u slamaricama. Tim pre, to je sama tehnologija te vrste
osiguranja sasvim jednostavna i do tanina poznata. Za tako neto
svako samo treba da prepozna svoj interes. Dugoronim ivotnim
osiguranjem ne dobijaju samo klijenti, jer time tede i ulau u
spokojniju budunost, ve i drava i osiguravajue kue, koje bi mogle
da otvore nova radna mesta. Zato je potrebno da se osiguravajue kue
kao i sama drava, potrude u razvoju svesti graana da drava nije
svemogua i da oni moraju sami da razmiljaju i planiraju svoju
budunost. ak i u mnogo razvijenijim zemljama, dravna penzija nije
dovoljna, pa tako graani moraju sami da izdvajaju dodatna sredstva
za vremena kada e im taj novac biti potreban. Od ukupne tednje u
Srbiji, 95 odsto se nalazi kod banaka na tednji. Po dva procentna
poena pripalo je ivotnom osiguranju i investicionim fondovima i
onaj jedan jedini uzeli su dobrovoljni penzioni fondovi. To govori
da je Srbija izvanredan potencijal u pogledu razvoja ivotnog
osiguranja, ali u tom proizvodu industrije osiguranja svi moraju da
nau svoj interes, graani, drava i osiguravajue kue i to na veoma
duge staze.
18
U Hrvatskoj se za ivotno osiguranje izdvaja 81, a u Maarskoj 181
evro. Za uzimanje stambenog kredita je u pojedinim bankama zivotno
osiguranje jedan od uslova. Meu prvim bankama koja je kao obavezu
uvela i uplatu ivotnog osiguranja jeste Sosijete eneral . Bez
obzira na to to to predstavlja izvesni dodatni troak, treba imati u
vidu da se radi o kreditima s rokom otplate i do 30 godina. Uplatom
osiguranja klijent se osigurava da ako se neto dogodi nekretnini i
njemu kao korisniku kredita, on ili njegova porodica nee ostati bez
nekretnine koju su kupili na kredit. U sluaju smrti korisnika
kredita osiguravajua kua isplauje dug banci. U Rajfajzen banci
polisa ivotnog osiguranja korisnika kredita takoe se uzima kao
opcioni instrument obezbeenja stambenog kredita osiguranog kod
Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Na taj nain
klijentu se kod Korporacije umanjuje provizija za 0,25 odsto. U
praksi se deavalo da pojedina osiguravajua kua odbije da proda
ivotno osiguranje zajmotraiocu jer ima odreenu hroninu bolest, ali
da je osiguranje dobio kod druge osiguravajue kue uz veu
premiju.
19
ZAKLJUAK:Makorekonomsko okruenje karakterie mali ekonomski rast
i rast inflacije. Kamatne stope su na prilino niskom nivou. ivotno
osiguranje nastavlja svoj rast, posebno zahvaljujui razvijenim
industrijskim zemljama. U razvijenim zemljama usled starenja
populacije dolazi do rasta prodatih proizvoda penzijskog
osiguranja. Premija neivotnog osiguranja ima razliit rast u
razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. U razvijenim
industrijskim zemljama dolazi do pada premije osiguranja. Strane
firme su dominirale sektorom osiguranja u Srbiji. Godine 2008,
ukupno poveanje premija je bilo skoro 16,5 odsto, iako je osnova za
rast bila relativno niska. Trite i dalje nudi dosta potencijala,
jer indikatori pokazuju relativno mali prodor osiguranja i skromni
udeo premija osiguranja u BDP-u. Razlozi za kupovinu ivotnog
osiguranja: budua penzija je uvek manja od zarade, iznenadna smrt
ili teka bolest nosioca prihoda u porodici moe znatno ugroziti
standard ivota svih drugih lanova, osiguranjem ivota mogu se reiti
vana ivotna pitanja, kolovanje dece, stupanje u brak, kupovina
stana, izgradnja porodine kue, ili obezbediti dodatna sredstava za
stare dane. Prepreke za razvoj trita ivotnog osiguranja: Nizak nivo
privrednog rasta praen slabom kupovnom moi stanovnitva Neureeno
finansijsko trite to se odraava na plasmane sredstava rezervi
osiguravajuih drutava Usporene aktivnosti na stvaranju jedinstvenog
trita na nivou BiH Nezakonit nastup stranih osiguravatelja na tritu
Gubitak povjerenja u osiguravajua drutva usljed njihove este
nelikvidnosti i kanjenja u isplati naknada Kanjenje sa reformom
penzionog sistema
20
