of 61 /61

Click here to load reader

Osnove CNC Programiranja

Embed Size (px)

DESCRIPTION

CNC osnove

Text of Osnove CNC Programiranja

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 1

    OSNOVNA OBUKA PROGRAMIRANJA ZA

    EMCO WinNC32 SINUMERIK 810D/840D

    EMCO Concept TURN 55 EMCO Concept MILL 55

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 2

    CILJEVI OBUKE Osposobiti polaznike obuke za: Sticanje novih znanja iz oblasti CNC tehnologije. Metode za postizanje ciljeva su: Metoda vizuelnog i usmenog izlaganja Metod pokazivanja Metod praktinog rada Uslovi za postizanje ciljeva su: Kvalifikovano nastavno osoblje za izvoenje obuke. Prirunik za izvoenje obuke Nastavno sredstvo EMCO Concept Mill 55 --Nastavno sredstvo EMCO Concept Turn 55 Pomona nastavna sredstva: Uionica opremljena sa devet PC raunara, ostalim uobijenim nastavnim sredstvima

    MERE ZATITE NA RADU

    Maine su u skladu sa CE standardima i opremljene su sa: Zatitnim vratima sa indikatorom poloaja Softverskim graninicima pomonog kretanja Tasterom za hitno zaustavljanje.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 3

    SADRAJ UVOD ............................................................................................................................................................... 5 ISTORIJSKI RAZVOJ..................................................................................................................................... 5 UPRAVLJANJE................................................................................................................................................ 7 KOORDINATNI SISTEMI .............................................................................................................................. 7 KARAKTERISTINE TAKE.........................................................................................................................7 EMCO CONCEPT TURN 55.......................................................................................................................... 9 TEHNIKI PODACI O MAINI...................................................................................................................... 9 Alat i pribor koji se koristi na maini.............................................................................................................. 9 PROGRAM EMCO WINNC SINUMERIK 840D......................................................................................... 10 Pokretanje programa..................................................................................................................................... 11 Osnovni prozor sinumerik 840D TURN....................................................................................................... 11 Radni prozor SINUMERIK 840D .................................................................................................................. 12 PC tastatura NC maine................................................................................................................................. 12 Upotreba mia.................................................................................................................................................. 12 RAD U PROGRAMU SINUMERIK810D / 840D......................................................................................... 13 Osnovni meni................................................................................................................................................... 13 Radno podruje program............................................................................................................................... 14 Workpieces ............................................................................................................................................ 15 Part programs ........................................................................................................................................ 16 Subprograms .......................................................................................................................................... 17 Standard cycles i User cycles .................................................................................................... 17 PROGRAMIRANJE EMCO CONCEPT TURN 55 ....................................................................................... 17 Sintaksa programa.......................................................................................................................................... 17 Adrese ............................................................................................................................................................. 17 Struktura programa......................................................................................................................................... 18 Broj programa................................................................................................................................................................. 18 Uvodne funkcije............................................................................................................................................................. 18 Programske celine ......................................................................................................................................................... 18 Kraj programa................................................................................................................................................................. 18 Pregled osnovnih G funkcija ........................................................................................................................ 18 Pregled osnovnih M funkcija ......................................................................................................................... 19 G90 - G91 apsolutno i inkrementalno programiranje ............................................................................... 19 G54 - G57 postavljene nulte take obratka ............................................................................................... 20 NC okvirni sistemi (FRAMES)...................................................................................................................... 20 G0 pozicioniranje brzim hodom.................................................................................................................... 21 G0 kretanje brzim hodom (pravougli koordinatni sistem) ......................................................................................... 21 G0 kretanje brzim hodom (polarni koordinatni sistem) .............................................................................................. 21 G1 Linearna interpolacija............................................................................................................................... 22 G1 linearno kretanje u radnom hodu (pravougli koordinatni sistem) ...................................................................... 22 G1 linearno kretanje u radnom hodu (polarni koordinatni sistem) ........................................................................... 22 Umetanje zakoenja (chamfer) i zaobljenja (filet)........................................................................................................ 22 G2, G3, CIP Kruna interpolacija ................................................................................................................. 23 Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i centar kruga.................................... 23 Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i radijus kruga .................................. 23 Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i ugao krunog luka......................... 24 Programiranje krunog luka pomou polarnih koordinata......................................................................................... 24 Programiranje krunog luka pomou startne take, meu take i krajnje take .................................................... 24 Programiranje pomonih funkcija ................................................................................................................ 25 M0 Programirano zaustavljanje izvrenja programa................................................................................................. 25 M1 Uslovno programirano zaustavljanje izvrenja programa.................................................................................. 25 M2 Kraj glavnog programa.............................................................................................................................................. 25 M30 Kraj glavnog programa .......................................................................................................................................... 25 M3 Ukljuivanje glavnog vretena u smeru kazaljke asovnika................................................................................ 25 M4 Ukljuivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke asovnika ............................................................. 26

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 4

    M5 Iskljuivanje glavnog vretena ................................................................................................................................. 26 Funkcije izlaza ukljuivanja............................................................................................................................................ 26 Funkcija alata u programu............................................................................................................................. 26 PROVERA PROGRAMA ............................................................................................................................... 28 Provera programa simulacijom..................................................................................................................... 28 Vizualizacija procesa obrade ........................................................................................................................ 29 EMCO CONCEPT MILL 55 .......................................................................................................................... 32 TEHNIKI PODACI O MAINI...................................................................................................................... 32 Alat i pribor koji se koristi na maini............................................................................................................. 32 PROGRAMIRANJE EMCO CONCEPT MILL 55 .......................................................................................... 34 Adrese .............................................................................................................................................................. 34 Pregled osnovnih G funkcija ......................................................................................................................... 35 G54 G57 postavkjene nulte take obratka .............................................................................................. 36 Spiralna interpolacija ...................................................................................................................................... 37 Funkcije ukljuivanja i iskljuivanja .............................................................................................................. 37 Funkcija alata u programu............................................................................................................................. 38 PROVERA PROGRAMA ............................................................................................................................... 39

    VEBE............................................................................................................................................................... 42

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 5

    UVOD

    ISTORIJSKI RAZVOJ Computer Numerical Control (CNC) je proces proizvodnje mainskih delova na mainama kod kojih kompjuter upravlja kretanjem radnih organa mane. Upravlja se pravcem, smerom, veliinom i brzinom pomeranja.Program za izradu radnog predmeta je uitan u kompjuter maine (upravljaku jedinicu) i odatle se izvrava. NC tehnologija je bila jedna od glavnih pokretaa razvoja proizvodnje u poslednjih 50 godina. To nije rezultiralo samo razvojem novih tehnologija u visoko produktivnim oblastima, ve je takoe pomogla da se povea kvalitet i smanje proizvodni trokovi. Ideja automatizacije proizvodnje je razvijana od industrijske revolucije, ali tada je runi rad bio isplativiji od razvoja i upotrebe novih maina. Sem toga da bi se ove ideje ostvarile bio je potreban odreen tehnoloki nivo. Tek za vreme 2. svetskog rata stekli su se svi uslovi. Bilo je potrebno postii superioran kvalitet ali i koliinu. Poveanjem koliine odreenih proizvoda kvalitet se smanjivao zbog uticaja ljudskog faktora koji je na to uticao. Ameriko ratno vazduhoplovstvo trailo je nain da rei ovaj problem. Postavljeni su sledei ciljevi:

    poveanje proizvodnje poboljnje kvalitet i tanost proizvedenih delova stabilizovanje cena proizvodnje i mogunost izrade veoma komplikovanih delova.

    Kao rezultat ratnih napora, 1951 godine, angaovana je labaratoriju za servo mehanizme Massachusetts Institute of Technology ( MIT) da razvije servo sistem za mainu alatku. U isto vreme MIT je takoe radio na razvoju kompjutera pod imenom Whirlwind. Posledica je bila, da je MIT dirigovao ukupan dalji razvoj projekta NC. U toku 1952.god. konstruisana je prva troosna numeriki upravljana maina. Cincinnati Milicron Hydrotel vertikalna glodalica povezana sa velikim kompjuterom sa vakum cevnima. U toku ezdesetih godina, NC koncept postao je iroko prihvaen i dostupan. Kako se za upravljanje ovih maine koriste alfanumeriki karakteri, originalni stari naziv dat ovoj tehnologiji, jo uvek je esto u upotrebi, NC (Numerical Control = numeriki upravljane maine). Veina ovih maina, kao nosilac informacija programa, koristila je kodiranu buenu papirnu traku. Maina je pomou trake mogla da ponovi proizvodnju istog dela onoliko puta koliko je to bilo potrebno.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 6

    Daljim razvojem, pre svega u oblasti kompjuterske tehnologije, postignut je napredak i predstavljena je nova generacija maina, CNC maine (Computerized Numerical Control=kompjuterizovana numeriki upravljana maina), gde se za upravljanje mainom alatkom koristi kompjuter, ime se eliminie glomazna i nepouzdana papirna traka. Program se smeta u memoriju kompjutera, odakle se izvrava, onoliko puta koliko je to potrebno.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 7

    UPRAVLJANJE Broj upravljanih osa predstavlja potreban broj nezavisnih ali sinhronizovanih pomeranja (pomonog kretanja) radnih organa maine. Prema broju upravljanih osa, obrada mainskih delova se svodi na: 2D dvodimenzionalna obrada, sinhronizovano pomeranje dva pomona kretanja 2 1/2D - trodimenzionalna obrada, postoje tri nezavisna pomeranja, ali sinhronizovano -

    istovremeno pomeranje je mogue samo za dva pomona kretanja. 3D trodimenzionalan obrada, sinhronizovano pomeranje tri pomona kretanja

    KOORDINATNI SISTEMI Orjentacija koordinatnog sistema NC maine je u skladu sa pravilom tri prsta desne ruke, kao to je na slici prikazano. Osa Z je uvek usmerene u pravcu ose glavnog vretena, a u zavisnosti od ravni u kojoj se obrda vri, odreuju se smerovi druge dve ose.

    KARAKTERISTINE TAKE

    Nula maine (Machine zero point) Pozicija ove take se ne moe menjati. Odreena je od strane proizvoaa NC maine. Ona je ishodite koordinatnog sistema. Nula radnog predmeta (Workpiece zero point) Taka vezana za obradak. Slobodno se menja prema potrebama konstrukcije ili izrade. Referentna taka alata (Tool mount reference point) Poetna taka od koje se mere svi alati. Lei u osi draa alata. Odreena je od strane proizvoaa i ne moe se menjati. Referentna taka (Reference point) Taka u radnom podruju maine, odreena je krajnjim prekidaima. Pozicija se prijavljuje kontrolnom ureaju kada se klizai priblie taki.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 8

    Postavljena nulta taka (Settable point) Odabrana taka na steznom priboru u odnosu na koju se odreuje nulta taka obratka. Taka vrha alata

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 9

    EMCO Concept TURN 55

    TEHNIKI PODACI O MAINI Ovo je dvoosna numeriki upravljana maina sa glavnim obrtnim kretanjem koje vri stezna glava sa obratkom stegnutim u njoj i dva pomona kretanja koja vri alat postavljen u revolverskoj glavi sa osam mesta, po etiri za spoljanju i unutranju obradu.

    Maksimalan broj obroj obrtaja n= 120 - 4000 o/min sa dva opsega. Brzina pomonog kretanja je 0 2000

    mm/min. Inkrement pomeranja po osama je 0.001mm. Maksimalno kretanje po X osi 48mm Maksimalno kretanje po Z osi 236mm, Maina moe biti opremljena elementima

    automatizacije Alat i pribor koji se koristi na maini

    Osnovni pribor za stezanje obratka je troeljusna stezna glava.Po potrebi umesto ove stezne glave moe se postaviti i stezna glava sa elastinom aurom. Za stezanje alata koristi se revolver glava sa 8 mesta ( po etiri mesta za alate za spoljanju i unutranju obrdu). Za prednametanje alata na maini koristi se optik ureaj (mikroskop).

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 10

    Rezni alati se postavljaju u revolversku glavu i mogu biti za: spoljanju obradu: desni, levi, neutralni, za rezanje navoja i za odsecanje u usecanje unutranju obradu no za proirivanje, no za unutranji navoj zabuivai, zavojne burgije proirivai i ureznici

    PROGRAM EMCO WinNC SINUMERIK 840D

    Program WinNC, je program sa modernim korisnikin interfejsom, baziran na industrijskoj upravljakoj jedinici SIMENS 810D & 840D MMC 100.2, omoguava: programiranje linearne, krune, spiralne interpolacije i izrade navoja (DIN 66025) izradu programa bez ogranienja duine, jedino ogranienje je veliina hard diska unoenje napomena u programu prograniranje potprograma prograniranje velikog broja standardnh ciklusa registar alata proveritu programa, grafika simulacija programa sa automatskim zumom detaljnu dijagnostiku greaka u programu i radu maine ...

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 11

    Pokretanje programa Pokretanje EMCO WINNC32 programskog paketa iz Windowsa mogue je preko ikone WinNC32 sa Desktopa ili pomou Task bara ili Start menu-a. Pokretanjem programa otvara se prozor koji omoguuje biranje izmeu programa : Sinumerik 840D Turn struganja ili Sinumerik - 840D Mill glodanja Izborom Sinumerik 840D Turn otvara se osnovni prozor za struganje Ovim prozorom i njegovim funkcijama mogue je upravljati EMCO i svim drugim mainama sa Sinumerik 840D upravljakim jedinicama

    Osnovni prozor sinumerik 840D TURN je podeljen u nekoliko celina:

    1.Prikaz aktivnog radnog podruja 2.Prikaz aktivnog kanala 3.Prikaz naina rada 4.Ime i putanja odabranog programa 5.Status kanala 6.Poruke kanala 7.Status programa 8.Displaj statusa kanala 9.Alarm sa kodom poruke 10.Radni prozori 11.Vertikalne funkcijske tipke 12. Horizontalne funkcijske tipke osnovni meni

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 12

    Radni prozor SINUMERIK 840D Radni prozor je podeljen u vie celina i zavisi od naina rada u kojem se trenutno nalazi. Postoje tri naina rada JOG, MDA i AUTO.

    JOG upotrebljava se za rune operacije, kod set-up postavljanja NC maine MDA (Manual Data Automatic) poluautomatski nain rada u kojem se programira i radi blok po blok. AUTO automatski nain rada u kojem se biraju gotovi programi, pokreu, korigiraju i zaustavljaju.

    Tastatura NC maine podeljena je u vie funkcionalnih celina. Osnovna podela je na: 1. adresno-numeriku tastaturu, na kojoj su i vertikalne funkcijske tipke 2. mainsko-upravljaku tastaturu, na kojoj su i horizontalne funkcijske tipke Funkcijske tipke mogu aktivirati trenutno ponueni zadatak sa ekrana. Adresno-numerika tastatura i horizontalna funkcijska tastatura se mogu menjati i zavise od upravljake jedinici NC maine (Emco, Siemens, Fanuc ili Heidenhann) Ove dve tastature e biti oblanjene u delu rukovanja mainom.

    PC tastatura NC maine Osim tastature EMCO NC maine, za izradu programa je mogue korienje standardne tastature za PC. Raspored tipki prikazan je na slici.

    Upotreba mia Za vreme rada u WIN NC 32 programu moe se koristiti i mi.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 13

    Po pozicioniranju mia jednostrukim ili dvostrukim klikom leve tipke pozove se potrebna naredba. Klik levom tipkom znai: prozor u meniju je aktivan postavljane kursora na odabrano polje promena direktorijuma pritisak na horizontalne ili vertikalne funkcijske tipke otvaranje odabrane liste aktiviranje / deaktiviranje prekidaa Dvoklik levom tipkom znai: otvaranje direktorijuma izbor lista unos vrednosti Klik desnom tipkom znai: prikaz radnih podruja RAD U PROGRAMU SINUMERIK810D / 840D Rad na Sinumerik 810D / 840D je organiziran kroz 5 podmenija osnovnog menija koji se nazivaju radna podruja. Ovih pet radnih podruja se prikazuju u osnovnom meniju u horizontalnoj liniji funkcijskih tipki.

    Osnovni meni Pritiskom na dugme izbora naina rada, na mainsko upravljakoj tastaturi, ili desni klik mia gde bilo u prostoru horizontalnih funkcijskih tipki, u osnovnom prozoru e se pojaviti osnovni meni i omoguiti dalji izbor. Tipkom reset osnovni prozor moe biti pozvan iz bilo kojeg menija. Ponovnim pritiskom tipke vraamo se u prethodno korieni meni.

    Horizontalne funkcijske tipke Machine Parameter Program Services Diagnosis

    Vertikalne funkcijske tipke vezane su za prvi meni Machine AUTO MDA JOG REF

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 14

    Single block U ovom delu prirunika dato je objanjenje samo za podruje Program, dok objanjenja za podruja Machine i Paramter slede u delu rukovanja mainom.

    Radno podruje program U radnom podruju Program piu se i ispravljaju programi i njima se upravlja. Aktiviranjem horizontalne funkcijske tipke Program otvara se prozor Tipovi programa su: Workpieces izradak u ovom kontekstu se smatra direktorijem (folderom) koji ukljuuje vie programa po nekom kriterijumu srodnih (svi programi potrebni za obradu jednog radnog predmeta, ili svi programi jednog uenika...) Partprogram glavni program je niz naredbi za obradu radnog predmeta. Subprogram potprogram je program koji moe biti vie puta pozvan iz glavnog programa. Jedan potprogram moe pozivati vie glavnih programa. Ciklusi su vrsta potprograma. Standard cycles standardni ciklusi su potprogrami koji se ne mogu menjati.

    User cycles korisniki ciklusi koje korisnik sam moe pisati prema svojim potrebama

    Clipboard -

    Tipovi file-ova i direktorijuma su:

    ime.MPF glavni program ime.SPF potprogram ime.TOA podaci o alatu ime.UFR postavljanje nulte take / okviri ime.INI fajl za inicijalizaciju ime.COM komentar

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 15

    ime.DEF definicija korisnikih podataka i makroi ime.DIR zajedniki direktorijum koji sadri programe ime.WPD direktorijum obratka koji sadri programe i podatke koji pripadaju obratka ime.CLP KLIPBOARD direktorijum moe sadravati sve tipove fajlova i direktorijuma

    Workpieces Direktorijum obratka otvara prozor koji omoguava: New - otvaranje novog direktorijuma otvara prozor u kom treba

    upisati ime novog direktorijuma i potvrditi ili odustati . Automatski mu se pridruuje ekstenzija WPD.

    Copy - kopiranje direktorijuma pojavljuje se poruka: Copied data can be inserted with SK Paste Kopirani podaci se mogu umetnuti pomou funkcijske tipke Paste

    Paste - umetanje direktorijuma pojavljuje se prozor u kojem treba upisati ime novog direktorijuma i potvrditi ili odustati

    Delete - brisanje direktorijuma pojavljuje se prozor u kojem treba potvrditi brisanje odabranog direktorijuma ili odustati .

    Rename - preimenovanje direktorijuma pojavljuje se prozor u kojem treba upisati novo ime direktorijuma i potvrditi ili odustati

    Alter enable - omoguiti menjanje oznakom X. Tek kada je oznaka X u koloni Enable moe se raditi u tom direktorijumu i menjati sve prema potrebi.

    Workpeace selection - omoguiti izbor direktorijuma obratka.

    Po upisu imena direktorijum otvara se novi prozor u koji je novom direktorijumu ukljueno ime.WPD.

    Pritiskom na INPUT tipku ili dvostrukim klikom mia po nazivu direktorijuma otvara se prozor u

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 16

    kojem je mogue pisati programe ime.MPF

    Korienjem vertikalnih funkcijskih tipki mogue je pisati novi program New , kopirati Copy , umetati Paste , brisati Delite , preimenovati Rename , dozvoliti ili zabraniti menjanje Alter enable , birati programe Program selection , ili se vratiti u prethodni prozor Back . Po otvaranju novog programa (New ) upisuje se njegovo ime.MPF i otvara se sledei prozor Pisanje komandi novog programa mogue je u oznaenom redu... Vertikalnim funkcijskim tipkama mogue je umetati Paste , oznaavati blok Mark block , umetati blok Insert , prenumerisati Renumber , zatvoriti Close , dok horizontalne funkcijske tipke omoguavaju ureivanje Edit , skok na Go to , nai i zameni Find/Replace , podrka Support , zatim 3D ili 2D simulaciju izvravanja programa 3D-View ili Simulation .

    Part programs prozor za pisanje novih, izbor i editovanje postojeih programa i administriranje programima:

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 17

    Sve naredbe koje su objanjene u modu Workpieces vae u ovom modu Subprograms prozor za korienje postojeih potprograma i za pisanje novih potprograma, tema naprednog seminara. Standard cycles i User cycles prozor za korienje i pisanje standardnih ciklusa tema naprednog seminara. PROGRAMIRANJE EMCO Concept TURN 55 Pokretanjem programa WinNC32 (turn), PROGRAM PART PROGRAM NEW uneti ime, otvara se editor za pisanje NC programa. Program se pie u skladu sa odreenim prvilima koja se moraju potovati. U ovom programu moe se izvriti i provera NC programa simulacijom na ekranu pre izvrenja na maini Sintaksa programa Svaka programska re ostaje vai toliko dugo dok je ne zamenimo novom. Svaka programska reenica mora biti u svom redu. Posle izabrane glavne funkcije slede, po potrebi, rei dopunskih parametara upravljanja, jedna iza druge, uvek odvojene najmanje jednim praznim mestom. Dozvoljeno je pisanje komentara koji se odvajaju znakom ; (taka-zarez). Adrese AP polarni ugao AR ugao krunog luka CR radijus kruga D selektovanje kompenzacije alata F brzina pomonog kretanja

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 18

    G glavne funkcije I podaci potrebni pri krunoj interpolacij I1podaci potrebni pri krunoj interpolacij K podaci potrebni pri krunoj interpolacij K1 podaci potrebni pri krunoj interpolacij L poziv potprograma M pomone funkcije N broj bloka P broj ponavljanja potprograma RP polarni radijus S broj obrtaja T broj alata X,Z veliine kretanja / preskoi blok Struktura programa Program se sastoji od: Broja programa Uvodnih funkcija Programskih celina Zavretka programa Broj programa Glavni program moe imati broj npr. %100. Svrha je da se identini programi, koji se esto koriste, mogu zapamtiti kao podrutine (potprogrami). Kao takvi mogu biti pozivani i izvravani koliko je to potrebno. Ovim se pojednostavljuje programiranje. Uvodne funkcije To su naredbe koje vae za celo vreme izvravanja programa. Najee su to naredbe: G70 merni sistem u inchima ili G71 merni sistem u milimetrima G90 apsolutni merni sistem ili G91 inkrementalni merni sistem G54 G57 odreene nulte take Sistemski je odreeno (podrazumeva se) da su postavljene naredbe G90 i G71. Programske celine Programskim celinama smatraju se naredbe pojedinih delova programa koje su potrebne da se sa nekim alatom obradi predvieni deo obratka Kraj programa Naredba M30 oznaava zavretak glavnog programa Pregled osnovnih G funkcija G0 Pozicioniranje brzim hodom G1 Radni hod linearna interpolacija G2 Radni hod kruna interpolacija suprotno od smera kazaljke

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 19

    G3 Radni hod kruna interpolacija u smeru kazaljke CIP Radni hod kruna interpolacija kroz tri take G4 Zadravanje alata G17 Izbor radne ravni XY G18 Izbor radne ravni XZ G19 Izbor radne ravni YZ G53 Iskljuenje postavljene nulte take obratka za jedan blok G54-G57 Postavljene nulte take obratka G70 Programiranje u inima G71 Programiranje u mm G90 Programiranje u apsolutnim vrednostima G91 Programiranje u inkrementalnim vrednostima G94 Korak u mm/min ( obino kod glodanja) G95 Korak mm/o (obino kod struganja) G96 Konstantna brzina rezanja ukljuena G97 Konstantna brzina rezanja iskljuena G110 Poloaj pola u odnosu na poslednje programiran poloaj alata G111 Poloaj pola u odnosu na nulu radnog predmeta G112 Poloaj pola u odnosu na poslednje vaei pol Pregled osnovnih M funkcija M0 Programsko stop M1 Opcionalno stop M2 Kraj glavnog programa M3 Ukljuivanje glavnog vretena u smeru kazaljke M4 Ukljuivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke M5 Iskljuivanje glavnog vretena M17 Kraj potprograma M30 Kraj programa G90 - G91 apsolutno i inkrementalno programiranje G90 apsolutno programiranje, u adresama X i Z su koordinate ciljnih taaka u koordinatnom sistemu radnog predmeta G91 inkrementalno programiranje u adresama X i Z su vrednosti za koliko treba izvriti pomeranje u odnosu na prethodnu taku Strug EMCO TURN 55 poseduje merni sistem, tako da se posle ukljuenja maine i inicijalizacije mernog sistema (oitavanja referentne take) tano zna gde se u radnom prostoru maine, nalazi nosa alata. Zbog toga, kod ove maine, funkcija G90 se podrazumeva, nju nije neophodno naglaavti na poetku programa. Kada elimo da koristimo funkciju G91 moramo je naznaiti . Ove funkcije se mogu po potrebi smenjivati u programu, a poto su modalne, vaie sve dok se ne zamene. U okviru jednog bloka pojedinana osa moe biti programirana

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 20

    apsolutno ili inkrementalno bez posebnog unoenja G90/G91 Primer: N G90 N... G0 X40 Z=IC(20) U gornjem primeru Z vrednost je data inkrementalno, iako je aktivno apsolutno programiranje. N... G91 N... G0 X40 Z=AC(10) U ovom primeru, samo Z vrednost je zadata apsolutno, a aktuelno je inkrementalno programiranje.

    G54 - G57 postavljene nulte take obratka Kod EMCO Concept TURN 55 strugova nula maine, taka (M) lei u osi rotacije baze stezne glave. Ova taka je fabriki odreena konstrukcijom maine i nemogue je menjati. Kako ova taka nije pogodna kao poetna taka rada, koordinatni sistem je mogue promeniti i postaviti ga u drugu, povoljniju taku u radnom prostoru NC maine.

    Format: N1 G54 Kada se, u parametrima maine, odredi novi koordinatni sistem, ta e se vrednost pridodati nultoj taki maine pozivom naredbe G54, pa e se nulta taka premestiti iz pozicije M (mainske nulte take) u W (nultu taku obratka). Ako se ova funkcija koristi za premetanje M u W, tada e se svaki put menjati vrednost u meniju PARAMETER WORK OFFSET, za razliite radne predmete. Da bi se izbeglo esto menjanje parametara maine, obino se funkcijom G54 taka M premesti u taku A, odabranu taku na steznom priboru koja je stalna. Korienje take A je objaneno u sledeem poglavlju. NC okvirni sistemi (FRAMES) Grupa naredbi NC FRAMES menjaju aktuelan koordinatni sistem. Okvir predstavlja aritmetiko pravilo za transformaciju jednog koordinatnog sistema u drugi. U okvirnom sistemu mogue je izvoditi sledee

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 21

    transformacije pojedinano ili u kombinaciji. Transliranje Rotiranje, tema naprednog seminara Preslikavanje, tema naprednog seminara Promena razmere (skaliranje), tema naprednog seminara TRANS translatorno pomeranje koordinatnog sistema Ovom naredbom omogueno je programsko premetanje koordinatnog sistema radnog predmeta na eljeno mesto. Format: N... G54 N... TRANS Z... G54 definisano u parametrima maine, ne menja se sve dok se ne promeni stezni pribor. Z veliina pomeranja od take A do take W, zavisi od duene pripremka. Naredbom G54 - obino premetamo nulu maine M u privremenu nultu taku A, to je odabrana taka, na steznom priboru, kojoj moemo prii mernom priborom. Zatim, u zavisnosti od duine pripremka, naredbom TRANS translatorno premetamo koordinatni sistem u nultu taka obratka W. Povrina ela stezne glave ili eljusti su dobro odabrane privremena nulte take A. U paramertima maine moe istovremeno biti postavljeno vie (G54-G57) privremenih nultih taaka A, aktuelna e biti ona koja se pozove u programu.

    G0 pozicioniranje brzim hodom G0 kretanje brzim hodom (pravougli koordinatni sistem) Format: N... G0 X... Z... X i Z koordinate ciljne take, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne take u inkrementalnom sistemu. G0 kretanje brzim hodom (polarni koordinatni sistem) Format: N... G0 AP... RP... AP definisanje krajnje take (E), polarni ugao RP polarni radijus

    Dok je aktuelna funkcija G0 brzina pomonog kretanja e biti 2000 mm/min (parametar maine).

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 22

    G1 Linearna interpolacija G1 linearno kretanje u radnom hodu (pravougli koordinatni sistem) Format: N... G1 X... Z... F... X i Z Koordinate ciljne take, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne take u inkrementalnom sistemu. F Brzina radnog hoda, kree se u rasponu 0 2000 mm/min G1 linearno kretanje u radnom hodu (polarni koordinatni sistem) Format: N... G1 AP... ...RP... F... AR definisanje krajnje take (E), polarni ugao RR polarni radijus F Brzina radnog hoda, kree se u rasponu 0 2000 mm/min Umetanje zakoenja (chamfer) i zaobljenja (filet) Zakoenje ili zaobljenje e biti umetnuto na konturi izmeu dve linije, linije i kruga ( u bilo kojoj kombinaciji). Zakoenje e biti umetnuto posle bloka u kom je programirano, uvek je u ravni G17, i simetrino u odnosu na ugao. Zaobljenje e biti umetnuto posle bloka u kom je programirano, i uvek je u ravni G17. Umetnuti radijus e biti tangentan na konturu Format: N... G... X... Z... CHF=... X i Z Koordinate ciljne take, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne take u

    inkrementalnom sistemu.

    CHF duina zakoenja merena po konturi N... G... X... Z...... CHR=... CHR duina zakoenja mereno u prancu osa N... G... X... Z...... RND=... RND radijus zaobljenja. Primer zakoenje: N30 G1 X... Z... CHR=5 N40 G1 X.. Z... Primer zaobljenje: N30 G1 X... Z... RND=5

    N40 G1 X.. Z...

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 23

    G2, G3, CIP Kruna interpolacija G2 kretanje po krugu u smeru kretanja kazaljke sata G3 kretanje po krugu suprotno smeru kretanja kazaljke sata CIP kretanje po krugu kroz tri take (CIrcle through Points)

    Na slici su prikazana kretanje po krugu u razliitim ravnima.

    Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i centar kruga Format: N... G2/3 X... Z... I... K... N... G2/3 X... Z.. I=AC(..) K=AC(..) X,Z Koordinate krajnje take (E), u apsolutnom mernom sistemu ili rastojanje od poetne take (S) do krajnje take (E) u inkrementalnom mernom sistemu.

    Centar kruga, taka M, programira se inkrementalno kao rastojanje od poetne take S do centra kruga (taka M) u pravcu osa X,Z (I,K), vodei rauna o predznaku. Centar kruga je mogue definisati i u odnosu na nultu taku radnog predmeta, tada je I=AC(...) prenik koji opisuje centar kruga, K=AC(...) rastojanje centra kruga do nulute take radnog predmeta, vodei rauna o predznaku. Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i radijus kruga Format: N... G2/3 X... Z... CR=... X,Z Koordinate krajnje take (E) u apsolutnom mernom sistemu ili rastojanje od poetne take (S) do krajnje take (E) u inkrementalnom mernom sistemu. CR= Radijus kruga. Znak + definie kruni luk manji ili jednak 180o, dok znak definie kruni luk vei od 180.

    Ovom naredbom se nemoe programirati pun krug.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 24

    Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i ugao krunog luka Format: N... G2/3 X... Z... AR=... N... G2/3 I... K... AR=... X,Z Koordinate krajnje take (E), I,K definisanje poloaja centra kruga AR ugao, mora biti manji od 360o, tj nemogue je programirati pun krug.

    Programiranje krunog luka pomou polarnih koordinata Format: N... G2/3 AR=... RR=... AR definisanje krajnje take (E), polarni ugao RR polarni radijus (radijus kruga)

    Pre ove funkcije neophodno je definisati poloaj pola taka M, funkcijom G110-G112 G110 Pol je definisan u odnosu na programiranu taku kretanja - poslednju taku G111 Pol je definisan u odnosu na aktuelan koordinatni sistem radnog predmeta G112 Pol je definisan u odnosu na trenutno aktuelan pol

    Programiranje krunog luka pomou startne take, meu take i krajnje take (podrno samo kretanje u smeru kazaljke na satu) Format: N... CIP X... Z... I1=... K1=... X,Z Koordinate krajnje take (E), I1,K1 definisanje poloaja meutake.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 25

    Programiranje pomonih funkcija M0 Programirano zaustavljanje izvrenja programa Programira se kada je iz bilo kog razloga (prestezanje, merenje, ienje...) potrebno predvideti zaustavljanje izvrenja programa. Ova naredba zaustavlja glavno, pomono kretanje i hlaenje ako postoji. Vrata je mogue otvoriti bez ponitavanja alarma. Izvrenje programa se nastavlja pritiskom na dugme NC START. Format: N... M0 M1 Uslovno programirano zaustavljanje izvrenja programa Radi kao funkcija M0 ali sam onda kada je dugme OPT.STOP na mainskoj tastaturi pritisnuto. N... M1 M2 Kraj glavnog programa Radi slino kao funkcija M30 M30 Kraj glavnog programa Ovom naredbom oznaavamo kraj programa, sva kretanja se zaustavljaju, a program se vraa na poetak, spreman da se ponovo izvri. Ako je definisan broja radnih predmeta, on e se poveati za 1. Format: N... M30 M3 Ukljuivanje glavnog vretena u smeru kazaljke asovnika Ovo je uobiajen smer obrtanja kada je nosa alata ispred glavnog vretena. Format: N... G95 S1000 M3 F0.08 S broj obrtaja o/min F brzina pomonog kretanja mm/o ili Broj obrtaja glavnog vretena e biti toliki da obezbedi programiranu konstantnu brzinu rezanja definisanu u S adresi. Format: N... G96 S150 M3 F0.08 S brzina rezanja m/min F brzina pomonog kretanja u mm/o

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 26

    M4 Ukljuivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke asovnika Ovo je uobiajen smer obrtaja kada je nosa alata iza glavnog vretena. Format: N... G95 S1000 M4 F0.08 ili za sluaj kada sa radi sa konstantnom brzinom rezanja N... G96 S150 M4 F0.08 M5 Iskljuivanje glavnog vretena Glavno vreteno se zaustavlja, za nastavak rada potrebno ga je ponovo ukljuiti funkcijama M3 ili M4. Kraj programa (M30) automatski zaustavlja glavno vreteno. Format: N... M5 Funkcije izlaza ukljuivanja Kod standardnih numeriki upravljanih maina glavno i pomono kretanje je automatizovano, dok se postavljanje i skidanje radnog predmeta, a esto i izmena alata, obavlja runo. Maine vieg nivoa automatizacije, opremljene su dodatnim elementima za automatizaciju. To su uglavnom pneumatske komponente kojima se takoe moe upravljati iz programa. Na strugu Emco Concept Turn 55 potrebna je sledea dodatna oprema: - automatska vrata pneumatsko otvaranje - automatski konjic - pneumatska stezna glava - duvaljka - pneumatsko ienje steznog pribora - DNC interfejs

    Navedeni pribori aktiviraju se iz programa pozivom odgovarajue M funkcije. M20 odmicanje iljka M21 primicanje iljka M25 otvaranje steznog pribora M26 zatvaranje steznog pribora M71 ukljuivanje duvaljke (ienje steznog pribora) M72 iskljuivanje duvaljke Funkcija alata u programu Poziv alata, izmena alata, definisanje alata, korekcija poluprenika, korekcija duine alata... Format: N... T1 D1 T1 broj alata u revolver glavi (od 1 do 8). Parni brojevi oznaavaju alate za spoljanju obradu, a

    neparni alate za unutranju obradu D1 korekcioni broj alata je broj registra u kom su smeteni podaci o alatu.

    Alat koji se poziva u program, mora biti definisan u meniju PARAMETAR pritiskom na vertikalnu funkcijsku tipku New . U prozoru se pojavljuju dve opcije: New tool edge nova otrica alata New tool novi alat No. of c.edges broj otrice Tool type tip alata

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 27

    1XX Milling tools alati za glodanje 2XX Drilling tools alati za buenje 4XX Grinding tools alati za bruenje 5XX Turning tools alati za struganje 7XX Special tools specijalni alati Svaki tip alata (Tool type) nudi novi prozor s odreenim alatima, tako izborom grupe 5XX sledi prozor za izbor strugarskog alata 500 Alati za grubo struganje 510 Alati za zavrne obrade 520 Alati za unutarnje struganje 530 Alati za rezanje 540 Alati za izradu navoja Cuter. edge position. upisati pozicija noa 1- 9 prema slici (za desni strugarski no pozicija je 3)

    Tool length comp. kompenzacija duine alata (korekcije L1 i L2), dobija se merenjem oprikim ureajem. Geometry dimenzije radnog dela alata

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 28

    Wear devijacija od geometrijske vrednosti Base dimenzije drala alata Zbir vrednosti geometry, wear i base je ukupna vrednost korekcije Radius compensation kompenzacija radijusa alata Radius radijus alata (R) je definisana katalogom proizvoaa alata. PROVERA PROGRAMA Pre poetka izrade radnog predmeta program se moe proveriti na dva naina: SIMULATION simulacijom (iscrtava se put vrha alata) 3D-View trodimenzionalna vizualizacija procesa obrade Provera programa simulacijom Po zavretku unoenja programa, izborom SIMULATION na horizontalnoj funkcijskoj tastaturi, a zatim START, zapoinje kontinualno iscrtavanje putanje alata, sve dok na naie na greku ili kraj programa.

    Ako postoji grka, izborom RESET a zatim EDIT vraa se u program kako bi se greka otklonila.Da bi

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 29

    se simulacija bolje pratila, poetka simulacije moe se odabrati SINGL BLOCK, sada se program izvrava blok po blor pritiskom na dugme START. Vertikalna funkcijska dugmad slue za zumiranje pojedinih zona obrade. Kursor strelicama se pomera uti krsti u zonu obrade koju elimo da zumiramo. Ovaj nain provere programa je veoma pouzdan to se tie geometrije, ali treba imati u vidu da su to samo iscrtane linije vrha alata, znai nije poverena kolizija alata, obratka i steznog pribora.

    Vizualizacija procesa obrade Treba imati u vidu da 3D-View nije neophodni modul programa WinNC, ve se opcionalno instalie.Ako je instalisan pojavie se na horizontalnoj funkcijskoj tastaturi. Aktiviranjem 3D-VieW otvara se prozor u kom, je pre startovnja, potrebno uraditi podeavanja. Podeavanja koja treba uraditi su na verzikalnoj funkcijskoj tastaturi.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 30

    View - postavlja se 2D shade, presek po elji, i brzina simulacije zbog boljeg praenja simulacije

    Parameter postavlja se stezni pribor i konjic, trai detektovanje kolizije, nain prikazivanja alata... Workpiece paljivo popuniti sva traena polja na slici

    Tool Selektovati alat recimo desni (side tool right), a zatim u prozoru Toolholder broj mesta u revolver glavi, recimo 002, a zatim TAKE TOOL, Ako je potrebno ukloniti alt koji je postavljen u revolver glavi, potrebno ga je selektovat a zatim REMOVE TOOL

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 31

    Kada su sva podeavanja uraena START poktre virtualni proces obrade.

    Po zavretku procesa obrade EDIT vraa program u prozor gde se program moe menjati ili zatvoriti.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 32

    EMCO Concept MILL 55

    TEHNIKI PODACI O MAINI Ovo je numeriki upravljana troosna maina sa glavnim obrtnim kretanjem koje vri alat, i tri pomona pravolinijska kretanja koja vri alat/obradak. Radni sto povrine 420mm X 125mm sa dva T ljeba

    na rastojanju 90mm Maksimalan broj obroj obrtaja n= 150 -3500 o/min Brzina pomonog kretanja je 0 2000 mm/min. Inkrement pomeranja po osama je 0.001mm. Maksimalno kretanje po X osi 190mm Maksimalno kretanje po Y osi 140 Maksimalno kretanje po Z osi 260mm maksimalni prenik alata bez magacina/sa magacinom alata je 60mm/40mm Maina je opremljena elementima automatizacije,

    automatska zamena alata (magacin alata sa 8 mesta), pneumatska stega, popuno zatvoren radni prostor utomatsko otvaranje i zatvaranje vrata.

    Alat i pribor koji se koristi na maini Standardni alati:

    Glodalo za poravnavanje 40 x 20 mm Glodalo za ljebove Ugaona glodala (

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 33

    NC burgija i set zavojnih burgija

    Sistem montae alata u dra alata

    Montaa: - nasadnog alata pomou prstenova na dra alata - vretenastih glodala sa cilindrinom drkom pomou aure u draa

    alata

    Posle montae odabranog alata u pripadajui dra alata, potrebno je dra alata postaviti u magacin alata vodei rauna o poziciji broj pozicije u magacinu predstavlja broj alata u programu.

    Kako se u programu upravlja referentnom takom alata N, za svaki alat potrebno je uraditi korekciju alata. elo alata ja od referentne take draa alata N udaljeno za duinu +Z i time se dobija korektivna taka P. Alat je definisan i svojim radijusom R. Vrednosti duine Z i radijusa R upisuju se u bazu podataka za odabrani alat T

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 34

    MEHANIKA STEGA

    Za stezanje radnog predmeta koristi se mehanika stega, koja je postavljena popreno u odnosu na radni sto maine (po osi Y). Taka A koja je oznaena na stezi, je odabrana kao pomona taka u koju se premeta koordinatni sistem maine, pre nego to se definitivno postavi u nultu taku radnog predmeta.

    PROGRAMIRANJE EMCO Concept MILL 55 Pokretanjem programa WinNC32 (mill) PROGRAM PART PROGRAM NEWuneti ime programa, slino kao kod programiranja struga, otvara se editor za pisanje NC programa. Sva osnovna pravila pisanja programa, definisana kod struga, vae i kod glodalice, pa zbog toga se ne objanjavaju na ovom mestu. Objanjene u samo one funkcije koje se razlikuju. Kod programiranja obrade glodanjem upravlja se takom koja se nalazi u osi glavnog vretena u kojem je smeteno glodalo, zbog toga je potrebno programirati ekvidistantu (konturu koja je offsetovana za poluprenik alata u odnosu na konturu radnog predmeta koju treba ostvariti).

    Adrese Osnovna razlika u programiranju obrade struganja i glodanja sastoji se u tome to je obrada struganjem dvoosna , a obrada glodanjem troosna. Iz ove injenice proizilazi i vei broj adresa. Nove adrese su: Y veliina kretanja u pravcu ose y J podatak potreban za definisanje kruga ( y pravac) J1 podatak potreban za definisanje kruga ( y pravac)

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 35

    Pregled osnovnih G funkcija

    G0 Pozicioniranje brzim hodom G1 Radni hod linearna interpolacija G2 Radni hod kruna interpolacija u smeru kazaljke G3 Radni hod kruna interpolacija suprotno od smera kazaljke CIP Radni hod kruna interpolacija kroz tri take G2/G3...TURN Spiralna interpolacija G4 Zadravanje alata G17 Izbor radne ravni XY G18 Izbor radne ravni XZ G19 Izbor radne ravni YZ G53 Iskljuenje postavljene nulte take obratka za jedan blok G54-G57 Postavljene nulte take obratka G70 Programiranje u inima G71 Programiranje u mm G90 Programiranje u apsolutnim vrednostima G91 Programiranje u inkrementalnim vrednostima G94 Korak u mm/min ( obino kod glodanja) G95 Korak mm/o (obino kod struganja) G96 Konstantna brzina rezanja ukljuena G97 Konstantna brzina rezanja iskljuena G110 Poloaj pola u odnosu na poslednje programiran poloaj alata G111 Poloaj pola u odnosu na nulu radnog predmeta G112 Poloaj pola u odnosu na poslednje vaei pol

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 36

    G54 G57 postavkjene nulte take obratka Kod EMCO Concept Mill55 glodalice, nula maine, taka (M) nalazi se u ravni radnog stola u levom uglu. I ova maina poseduje merni sistem, pa ima prema tome i referentnu taku (R) u kojoj se merni sistem inicijalizuje. U osi glavnog vretena a na njegovm elu nalazi se referentna taka alata (N). Na radnom predmetu definie se po elji i nulta taka obratka (W).

    Iz istog razloga i slino kao kod struga taka (M) se funkcijom G54- G57 obino prebacuje na fiksnu poznatu taku (A), (obino ugao stege), a zatim naredbom TRANS u taku (W) Veliine pomeranja po X, Y i Z osi za G54 G57 se unose u PARAMETERWORK OFFSET, ove vrednosti se obino ne menjaju kada se jednom postave. Ali to ipak ne znai da ih po potrebi nije mogue promeniti.

    Mogunost da u parametrima maine moe istovremeno postojati vie razliitih offseta, kod obrade glodanjem moe biti veoma korisno. Na slici je prikazana obrada etiri identina radna predmeta koja su

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 37

    istovremeno stegnuta na stolu maine. U zavisnosti od toga koji je offset pozvan u programu, obraivae se prvi, drugi trei ili etvrti radni predmet.

    Format: N0 G54 N1..... N2.... Format: N0 G55 N1..... Format: N0 G56 N1..... Format: N0 G57 N1.....

    Spiralna interpolacija Linearna i kruna interpolacija je objanjena u poglavlju Programitanje EMCO Concept Turn55, pa kako su ove funkcije i za EMCO Concept Mill55 identine, nee biti objanjene na ovom mestu. Dodatna mogunost na ovoj maini je programiranje spirale. Format: N... G3 X... Y... Z... I... J... K...TURN=... ili N... G3 X... Y... Z...CR=... TURN=... ili N... G3 AP... RP... TURN=... ili N... G3 X... Y... Z... AR... TURN=... X,Y,Z ciljna taka I,J,K koordinate centra kruga CR radijus kruga AP,AR polarni ugao i radijus TURN broj ponavljanja 0-999

    Funkcije ukljuivanja i iskljuivanja Glodalica EMCO Concept Mill55 moe biti opremljena elementima automatizacije. Tada ima dodatne funkcije izlaza ukljuivanja: M25 otvaranje pneumatske stege (otputanje radnog predmeta) M26 zatvaranje pneumatske stege (stezanje radnog predmeta) M71 Ukljuivanje duvaljke M72 Iskljuivanje duvaljke

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 38

    Funkcija alata u programu U meniju PARAMETER TOOLOFFSET potrebno je postaviti alate koji e se koristiti u programu. U prozoru se pojavljuju dve opcije:

    New tool edge nova otrica alata New tool novi alat

    Izborom jedne od opcija otvara se sledei prozor koji nudi postojee alate: T number broj alata u

    magacinu glavi

    Tool type tip alata - ponueni u listi Tipovi alata: Izbor broja alata (T number) kree se na glodalici EMCO Cocept Mill 55 od 1 do 8 Svaki tip alata (Tool type) nudi svoj novi prozor s odreenim alatima, tako izbor: 1xx Milling tools - alati za glodanje nudi podmeni : 100 Alat za glodanje CLDATA 110 Glodalo s kuklom 120 eono glodalo (bez radijusa zaobljenja) za

    poravnavanje 121 eono glodalo(sa radijusom zaobljenja) 130 Ugaono glodalo (bez radijusa zaobljenja) 131 Ugaono glodalo (sa radijusom zaobljenja) 140 eono glodalo 145 Glodalo za navoj 150 Obimno glodalo Po odabiru glodala (npr. T1 120 glodalo za poravnavanje povrine) otvara se novi prozor u kojem se daju svi parametri alata T number Broj alata tj. pozicije u koju e biti smjeten u magacinu alata D number Broj korekcije. Alat moe imati vie korekcijskih brojeva No. of c.edges broj otrice

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 39

    Tool type tip alata Tool name ime alata (moe sa dati bilo kakav naziv alata) Tool length comp. kompenzacija duine alata

    Geometry dimenzije radnog dela alata Wear devijacija od geometrijske vrednosti Base dimenzije draa alata

    Zbroj vrednosti geometry, wear i base je ukupna vrednost korekcije Radius compensation kompenzacija radijusa alata

    Radius radijus alata PROVERA PROGRAMA Pre poetka izrade radnog predmeta program se proverava: SIMULATION linearna simulacija 3D View - trodimenzionalna vizualizacija procesa obrade

    Simulacija se ne razlikuje od obrade struganjem, jedino to treba voditi rauna da su iscrtana linije putanje centra glodala a ne kontura radnog predmeta. Princip rada sa programom 3D View je isti kao kod struga, ali se pojedini meniji ipak se razlikuju.Pogled simulacije View omoguuje biranje pogleda na obradak, odnosno projekcije pri kojoj e se odvijati obrada. Takoe je mogue menjati i veliinu pogleda (razmeru) od 10 100 %.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 40

    Postavljanje parametara simulacije Parameter daje nekoliko mogunosti: Stega Clamping moe biti vidljiva ili ne, biti postavljen u smeru X ili Y ose ili na automatiku (ako postoji automatsko stezanje obratka na maini). Simulacija alata Tool presentation moe biti: Volume model prikazuje alat kao trodimenzionalno telo Transparent volume model prikazuje alat prozirnim i moe sa stalno videti iza alata Wire model - prikazuje alat kao iani model No tool representation ne prikazuje alat Rezolucija Resolution moe biti: visoka - High, srednja Medium i niska - Low. Opti parametri General omoguuju postavljanje:

    Otkrivanja kolizije Colision detection koja prikazuje: Koliziju alata i obratka u brzom hodu Koliziju alata i stege Koliziju delova alata koji ne reu materijal s obratkom ili stegom

    Pozicije od nultatake - MCS / WCS position prikazuje simulaciju od nule maine ili radne nulta take obratka. Brzine simulacije rezanja Cutting odreuje brzinu simulacije to je brzina manja prikaz je realistiniji, ali due traje.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 41

    Set / Clear section prikazuje presek koji e biti prikazan posle simulacija obrade. Definiranje pripremka mogue je otvaranjem - Workpiece prozora sa skicom pripremka i prozorima za unoenje dimenzija. Aktiviranjem tastera OK na vertikalnoj tastaturi vraa se u prethodni meni gde se definiu alati TOOLS

    Sada preostaje da se izvri virtuelna obrada aktiviranjem START tipke na horizontalnoj tastaturi. Po zavretku obrade u NC program se vraa tipkom EDIT na horizontalnoj tastaturi.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 42

    VEBE VEBA ST 1 Za radni predmet definisan crteom ST 1uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DView

    Za list podeavanja potrebno je odrediti dimenzije pripremka, na sledei nain: duina gotovog komada ...............................................45mm duina potrebna za stezanje .........................................15mm odsecanje na rastojanju od stezne glave........................5mm irina noa za odsecanje.................................................2mm dodatak za eonu obradu................................................1mm

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 43

    UKUPNA DUINA PRIPREMKA 68mm usvajam .............70mm prenik pripremka zavisno od prenika gotovog dela i raspoloivog materijala usvajam 32 DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 32x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm. Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800 o/min i korak F=0.05mm/o.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 44

    VEBA ST 2a Za radni predmet definisan crteom ST 2 uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DView

    DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 32x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 45

    Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Konus obraditi koristei funkciju G1. Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o. VEBA ST 2b Za radni predmet definisan crteom ST 2 uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DVieW DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 32x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Konus obraditi koristei funkciju G1 i naredbu CHR=... Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 46

    VEBA ST 3a Za radni predmet definisan crteom ST 3 uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DVieW

    DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 32x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 47

    Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Radijus obraditi koristei funkciju G1 i naredbu RND=... Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o. VEBA ST 3b Za radni predmet definisan crteom ST 3 uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DVieW DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 32x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Radijus obraditi koristei funkciju G2 i veliinu radijusa CR=... Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 48

    VEBA ST 4a Za radni predmet definisan crteom ST 4 uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DVieW

    DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 32x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 49

    Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Radijuse obraditi koristei funkciju G1 i naredbu RND=... Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o. VEBA ST 4b Za radni predmet definisan crteom ST 4 uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DVieW DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 32x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Radijuse obraditi koristei funkciju G2 i G3 i veliinu radijusa CR=... Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 50

    VEBA ST 5a Za radni predmet definisan crteom ST 4 uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DVieW

    DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 32x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 51

    Radijuse obraditi koristei funkciju G2 i zadajui veliinu radijus CR dok drugi obraditi naredbom RND. Konus obraditi funkcijom G1 i naredbom CHR. Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 52

    VEBA GL 1 Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crteu br. GL01 isplanirati proces obrade i uraditi: listu podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X26 Ceo dodatak za obradu skinuti sa jedne strane (obraditi samo gornju povrinu) Koristiti eono glodalo 40, neka je to drugi alat u magacinu alata. Potovati kooredinatni sistem oznaen na crteu Naredbom G54 premestiti taku M u taku A Naredbom TRANS X ... Y... Z... premestiti koordinatni sistem iz take A u taku W Raditi sa n=800o/min i brzinom pomonog kretanja 300mm/min

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 53

    VEBA GL 2 Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crteu br. GL02 isplanirati proces obrade i uraditi: listu podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View

    Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X26 Obraditi gornju povrinu koristei prethodni program (Copy Paste) Za izradu ljeba u obliku slova A koristiti vretenasto glodalo 10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.3 u magacinu alata. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomonog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 54

    VEBA GL 3 Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crteu br. GL 3 isplanirati proces obrade i uraditi: listu podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View

    Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu spoljanje konture i prstenastog ljeba koristiti vretenasto glodalo 10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.3 u magacinu alata. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomonog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 55

    Za obradu spoljanje konture koristiti samo funkciju G1 (Radijusi zaobljenja R10 i zakoenja 10/45 programirati pomou funkcija RND i CHF) Prstenasti ljeb isprogramirati pomou poznatih koordinata centra kruga (centar kruga definisati u apsolutnom sistemu). VEBA GL 3b Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti nain programiranja kruga, poznate su poetna i krajnja taka i radijus kruga (obratiti panju na ogranienje ovog naina definisanja kruga). VEBA GL 3c Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti nain programiranja kruga, poznate su poetna i krajnja taka i ugao koji je zahvaen krunim lukom (obratiti panju na ogranienje ovog naina definisanja kruga). VEBA GL 3d Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti nain programiranja kruga, poznate su poetna taka, kordinate centra kruga u apsolutnom sistenu i ugao koji je zahvaen krunim lukom (obratiti panju na ogranienje ovog naina definisanja kruga).

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 56

    VEBA GL 4 i GL 5 Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crteu br. GL 4 i GL 5 isplanirati proces obrade i uraditi: listu podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View

    Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu spoljanje konture koristiti vretenasto glodalo 10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.3 u magacinu alata. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomonog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min Za obradu smeka koristiti vretenasto glodalo 6. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.4 u magacinu alata.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 57

    Raditi sa n=1600o/min i brzinom pomonog kretanja 250mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min Za obradu spoljanje konture koristiti samo funkciju G1 (Radijusi zaobljenja R10 i zakoenja 10/45 programirati pomou funkcija RND i CHF) Prstenasti ljeb isprogramirati pomou poznatih koordinata centra kruga (centar kruga definisati u apsolutnom sistemu). Prvo oko zabuiti pozicioniranjem u apsolutnom sistemu, a za drugo iskoristiti mogunost inkrementalnog pomeranja samo po jednoj osi.

    VEBA GL 4b i GL 5b Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristei razliite mogunosti definisanja krugova.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 58

    VEBA GL 6a Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crteu br. GL 6 isplanirati proces obrade i uraditi: listu podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View

    Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu spoljanje konture koristiti vretenasto glodalo 40. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.2 u magacinu alata. Raditi sa n=800o/min i brzinom pomonog kretanja 300mm/min.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 59

    Za obradu rupe R15 i R10 koristiti vretenasto glodalo 10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.3 u magacinu alata. Raditi sa n=1100/min i brzinom pomonog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min Za obradu spoljanje konture osmislii najjednostavniji nain programiranja krunih lukova. Krugove R10 i R15 programirati po sopstvenoj elji. VEBA GL 6b Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristei razliite mogunosti definisanja krugova i razliite alate za obradu konture.

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 60

    VEBA GL 8 Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crteu br. GL 8 isplanirati proces obrade i uraditi: listu podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View

  • ,,POLITEHNIKAKOLAKragujevac ObukazaoperaterenaCNCmainama

    predvai:N.Mijailovi,G.Lukovi,I.ivojinovi 61

    LITERATURA Software Description EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Mill/Turn, EMCO Materijal sa obuke EMCOWinNC SINUMERIK 810D/840D Mill55/Turn55, Mainska kola PANEVO,PANEVO LJiljana Braovan,dipl ma ing - Materijal sa obuke za rukovanje CNC glodalicom, Tehnika kola Subotica, Baji Ivan, dipl.ma.ing. - Materijal sa obuke za rukovanje CNC strugom, Tehnika kola Subotica, Grgo Stanti, dipl.ma.ing.