1

OSNOVE EKONOMIJE Nerecenzirane i nelektorisane skripte za studente I. godine Fakulteta za sport i turizam Priredila: Prof. dr Zdenka Đurić

2

Uvodne napomene U stručnoj ekonomskoj literaturi, davno mnogo toga je saopšteno vezano za ekonomiju i njeno izučavanje.Od savremene ekonomske teorije očekuje se da definiše nove modele i tehnike analize i upravljanja aktuelnom dinamičnom, globalizovanog ekonomijom znanja.Sa oviim prilozima ekonomska nauka kasni u odnosu na praksu. Objašnjenje za to je u činjenici, da ekonomska nauka do novih saznanja koja se unose u udžbenike dolazi izučavanjem prakse i to u dužem vremenskom periodu i na širem prostoru. Na nama je da se upoznamo sa osnovama ekonomije koja je više ili manje uspešno funkcionisala više od 150 godina i čiji mehanizam funkcionisanja i danas, unatoć svim evidentnim promenama nema alternative. U okviru velike i razuđene građe o ekonomiji i njenom funkcionisanju, predavači i autori udžbenika iz osnova ekonomije prave izbor opredeljujući se za više ili manje sličnu strukturu tema. U koncipiranju sadržaja udžbenika i prezentovanju pojedinih tema pošla sam od pitanja - Šta menadžer - junior treba da zna i ume iz oblasti ekonomije, a što se može obraditi u okviru raspoloživog vremena za naše druženje. Prezentovano u udžbeniku je minimum, koji treba da proširite i produbite, zavisno od interesovanja, kroz iščitavanje i studiranje drugih izvora. Vaš rad na ovladavanju osnovama ekonomije Vaš rad i vaše obaveze odnose se na: - ovladavanje ABCD iz udžbenika i sa predavanja - praktičnu primenu ovladanom ABCD u okviru časova vežbi - učešće u izradi dva timska seminarska rada, sa jasno definisanim zadacima pojedinaca - i na izradu jednog individualnog seminarskog rada,

a prema uputstvima datim na kraju svakog poglavlja u udžbeniku.

3

Sadržaj I. UVOD U EKONOMIJU - Definicija ekonomije - Ekonomsko bogatstvo - Osnovni ekonomski principi rada i ponašanja - Ekonomske analize i ekonomska vrednovanja II. NACIONALNA EKONOMIJA - Osnovne karakteristike kapitalističke ekonomije - Tranzicija jednog broja zemalja - Nacionalna ekonomija - Funkcija države u savremenoj nacionalnoj ekonomiji - Monetarna i kreditna sfera ekonomije - Spoljnobilansna i devizna sfera ekonomije - Oblast zaposlenosti i rada - Oblast tržišta i cena - Privreda - Sistem nacionalnih računa - Sekundarna raspodela dohotka - Akumulacija, investicije, privredni razvoj i rast - Različite sektorske strategije - Životni standard III. TRŽIŠTE I TRŽIŠNI MEHANIZAM - Definicija tržišta - Sistematizacija tržišta - Funkcionisanje kapitalističkog tržišta * Delovanje zakona vrednosti * Zakon ponude i zakon tražnje - Efikasnost tržišta - Tržišna analiza i prognoza - Elastičnost tržišnih predviđanja - Delovanje zakona prosečnog profita i zakona pada prosečnog profita - Ekonomske krize - Da li je učesnik tržišne razmene dobitnik ili gubitnik - Različite konfiguracije tržišta - Osnovna tržišna struktura IV. PREDUZEĆE - Definicija i sistematizacija preduzeća - Načela privrednog poslovanja - Preduzeće je ekonomski subjekt - Zadaci ekonomista u upravljanju preduzećem - Imovina i kapital preduzeća

4

- Poslovne funkcije preduzeća - Poslovanje preduzeća - Razvoj preduzeća V. OSNOVNO O TROŠKOVIMA PROIZVODNJE I POSLOVANJA - Ponašanje faktora prilikom angažovanja -Tržišne cene pojedinih faktora rada - Utrošak, trošak, izdatak i rashod - Sistemi obračuna troškova - Klasifikacija troškova * Direktni i indirektni troškovi * Fiksni i varijabilni troškovi * Troškovi proizvodnje i troškovi prometa * Ukupan i prosečan trošak * Marginalni trošak VI. PROIZVODNJA I CENA KOŠTANJA - Definicija proizodnje - Proizvodna funkcija - Maksimalna ili optimalna proizvodnja - Kretanje raznih vrsta troškova zavisno od obima proizvodnje - Optimalna proizvodnja sa aspekta troškova - Ekonomija i disekonomija obima - Ekonomija oblasti proizvodnje - Optimalna proizvodnja sa aspekta dobitka - Rentabilna proizvodnja - Rentabilna proizvodnja-prelomna tačka - Kalkulacija - Cena koštanja VII. PREDUZEĆE NA TRŽIŠTU PRODAJE -Proizvođačka prodajna cena -Ponašanje preduzeća na konkurentskom tržištu -Ponašanje preduzeća na monopolskom tržištu -Ponašanje preduzeća na duopolskom tj. oligopolskom tržištu -Ponašanje preduzeća na tržištu monopolističke konkurencije VIII. DOBITAK -Višak vrednosti -Dohodak -Primarna i sekundarna raspodela dohotka -Dobitak -Gubitak u poslovanju -Raspodela dobitka -Kako povećati dobitak -Likvidacija preduzeća

5

IX. EFIKASNOST RADA -Definisanje efikasnosti rada -Osnovni pokazatelji efikasnosti rada -Produktivnost rada -Ekonomičnost rada -Rentabilnost rada -Likvidnost preduzeća -Brzina obrta sredstava -Ostali pokazatelji efikasnosti rada

I. UVOD U EKONOMIJU DEFINICIJA EKONOMIJE Pod ekonomijom misli se na svet /model, pravila, subjekte, odnose, kretanja, događaje i drugo/ :

- angažovanja - proizvodnje ili stvaranja - tržišne razmene - i raspodele

ekonomskog bogatstva – ekonomskih ili materijalnih, proizvedenih bogatstava. ANGAŽOVANJE

PROIZVODNJA ILI STVARANJE

RASPODELA

RAZMENA

Osnovna pitanja u reprodukovanju ekonomskog bogatstva Reč ekonomija, vrlo često izjednačava se sa terminima domaćinstvo – gazdinstvo. Ekonomija je i široka naučno-stručna oblast koja:

- izučava /analizira/ - razvija modele, tehnike i alate za upravljanje - i upravlja, na različitim nivoima upravljanja

svetom angažovanja, trošenja, stvaranja, razmene i raspodele ekonomskog bogatstva Finansije Neupućeni brkaju ekonomiju i finansije. Finansije su deo ekonomije. Finansije se bave svetom finansijskih sredstava /novčanih sredstava i hartija od vrednosti/ ili problemima vremenske vrednosti novca, pribavljanja, angažovanja i investiranja novca.

6

OSNOVNA SISTEMATIZACIJA EKONOMIJE Ekonomija se najčešće sistematizuje na: mikroekonomiju, mezoekonomiju ili ekonomiku preduzeća i makroekonomiju. Makroekonomija izučava ekonomiju na nivou područja, različitih teritorijalnih zajednica, država i ukupnog sveta. Mikroekonomija izučava pojedinačne ekonomske odluke i akcije u oblasti angažovanja, stvaranja, razmene i raspodele ekonomskog bogatstva MAKROEKONOMIJA

MIKROEKONOMIJA

EKONOMIKA PREDUZEĆA

Osnovna sistematizacija ekonomije Ekonomika preduzeća obuhvata ekonomiju i upravljanje ekonomijom preduzeća ili pojedinačnog tržišnog subjekta. Postoji visoka međuzavisnost ove tri ekonomije. Makroekonomija zavisi od ekonomskog ponašanja države i osnovnih tržišnih subjekata. Makroekonomija predstavlja ambijent za poslovanje i upravljanje ekonomijom preduzeća. Preduzeća, država i drugi subjekti u upravljanju ekonomijom donose brojne i raznovrsne ekonomske odluke i pokrivaju oblast mikroekonomije EKONOMSKO BOGATSTVO Ekonomsko bogatstvo obuhvata proizvedena – stvorena materijalna dobra U analizi ekonomskog bogatstva, ekonomista posmatra: - strukturu /vrste materijalnih dobara/ - količinu /količinu po pojedinim vrstama materijalnih dobara/ - i novčano iskazanu vrednost Prema podacim UN: 1% svetskog stanovništva u posedu ima 40% ekonomskog bogatstva sveta; ekonomsko bogatstvo zemalja u razvoju, tu dolazi i naša zemlja u posedu ima 1% svetskog bogatstva; više od 1 milijardi ljudi godišnje zarađuje manje od 350 dolara, dok je prosečna godišnja zarada po zaposlenom u razvijenim zemljama 17.000 dolara.............. Ekonomsko bogastvo:

- na nivou tržišnih subjekata prikazuje se kroz bilanse stanja - na nivou zemlje prikazuje se kroz podatke iz statističkih popisa i kroz nacionalne račune

- na nivou pojedinaca prikazuje se kroz imovinu – koja je u fokusu interesovanja poreskih organa U analizi ekonomskog bogatstva bitno je razlikovati:

7

- produktivna materijalna dobra ili dobra koja će se staviti u funkciju proizvodnje i investicija Ili kapital - neproduktivna materijalna dobra PRODUKTIVNA MATERIJALNA DOBRA ILI KAPITAL

NEPRODUKTIVNA MATERIJALNA DOBRA

Prvi ugao analize ekonomskog bogatstva U analizi ekonomskog bogatstva bitno je razlikovati: - iz ranijih perioda, nasleđeno ekonomsko bogatstvo /ostavile ranije generacije/ - ekonomsko bogatstvo koje se stvara vlastitim tekućim produktivnim radom - ekonomsko bogatstvo koje je rezultat zaduživanja - ekonomsko bogatstvo koje je posuđeno drugima NASLEĐENO

PROIZVEDENO

DOBIJENO NA KORIŠĆENJE ILI DATO DRUGIMA NA KORIŠĆENJE

Drugi ugao analize ekonomskog bogatstva Ekonomsko bogatstvo prolazi krug – reproduktivni ciklus u kome zavisno od našeg rada i ponašanja može da sačuva, poveća ili smanji vrednost. Ovo poslednje nije dobro, jer umesto da idemo napred idemo nazad. U analizi ekonomskog bogatstva značajno je analiza angažovanja i trošenja ekonomskog bogatstva. Naime, raspoloživo ekonomsko bogatstvo može da se: - vraća i angažuje u proizvodnji - da ide u štednju - ulaže u proizvodne ili neproizvodne investicije ili rast i razvoj - ili troši za zadovoljavanje ličnih, opštih i zajedničkih neproizvodnih potreba PROIZVODNA POTROŠNJA

ŠTEDNJA

INVESTICIONA POTROŠNJA

LIČNA, OPŠTA I ZAJEDNIČKA NEPROIZVODNA POTROŠNJA

Potrošnja koja se pokriva iz ekonomskog bogatstva Interes svih subjekata je rast i razvoj ekonomskog bogatstva Pod rastom ekonomskog bogatstva misli se na rast proizvedenog ekonomskog bogatstva. U osnovi ovog rasta nalaze se:

- štednja i investiciona ulaganja

8

- rast i razvoj privrednih – produktivnih kapaciteta Pod razvojem ekonomskog bogatstva misli se na promene u strukturi raspoloživog ekonomskog bogatstva. Novac Neupučeni vrlo često novac izjednačavaju sa ekonomskim bogatstvom. Novac je samo deo ekonomskog bogatstva, koji u ekonomiji ima sledeće funcije:

- novac je sredstvo razmene - novac je platežno sredstv - novac je obračunsko sredstvo - novac je sredstvo čuvanja vrednosti

OSNOVNI EKONOMSKI PRINCIPI RADA I PONAŠANJA Svaka aktivnost u kojoj se angažuju, troše, proizvode, razmenjuju ili raspodeljuju ekonomska dobra naziva se ekonomskom aktivnošću. Ekonomistu interesuje koliki su inputi – ulaganja i koliki su autputi ili prihodi, zarade ili

- koliki su troškovi i rashodi proizvodnje i poslovanja - da li se kroz tržišnu razmenu dobija ili gubi - da li se više troši nego što se prihoduje

- da li ima zarada U upravljanju ekonomijom, u upravljanju najrazličitijim ekonomskim aktivnostima dominantna su dva pirncipa: - princip proste reprodukcije - i princip proširene reprodukcije PRINCIP PROSTE REPRODUKCIJE

PRINCIP PROŠIRENE REPRODUKCIJE

Osnovni ekonomski principi Princip proste reprodukcije počiva na stavu-zahtevu po kome sve utrošeno i potrošeno mora da se nadoknadi. Princip proste reprodukcije: PRIHOD = RASHODIMA Princip proširene reprodukcije počiva na stavu-zahtevu po kome treba ostvarivati i zaradu Princip proširene reprodukcije: PRIHOD – RASHODI = ZARADU

9

Principi proste i proširene reprodukcije nisu ništa drugo do principi obezbeđivanja održivog razvoja društva. Da li se rast životnog standarda vaših roditelja može smatrati ponašanjem u duhu dobrog domaćina i održivog razvoja, kada počiva na prodajama ranije stečene imovine i zaduživanjima u inostranstvu EKONOMSKE ANALIZE I EKONOMSKA VREDNOVANJA Osnovni zadaci ekonomiste su:

- ekonomske analize i prognoze vezane za svet angažovanja i trošenja, stvaranja, razmenu i raspodelu ekonomskog bogatstva ili svet ekonomije

- i ekonomska vrednovanja /vlorizacije/ najrazličitijih aktivnosti i akcija EKONOMSKE ANALIZE I PROGNOZE

EKONOMSKA VREDNOVANJA

Osnovni zadaci ekonomista Kao što ćemo uskoro videti ove analize i vrednovanja značajni su za upravljanje najrazličitijim ekonomskim subjektima, jer njihovi zaključci čine osnov za:

- predlaganje i preduzimanje različitih aktivnosti kako bi se poboljšala ekonomija rada - i osnov prihvatanja ili odustajanja od ideja o konkretnim aktivnostima i akcijama

Ekonomske analize odnose se na analizu:

- promena - kretanja - i odnosa ili veza - stanja

najrazličitijih veličina koje se javljaju u svetu ekonomije U ekonomskim analizama i ekonomskom vrednovanju najrazličitije veličine posmatraju se preko tri osnovne grupe pokazatelja: - vrste - količine - i vrednosti VRSTA

KOLIČINA

VREDNOST

Osnovni pokazatelji veličina koje su predmet ekonomske analize

10

Ekonomske analize odnose se na analize stanja i kretanja u prošlosti i sadašnjosti. Ekonomske prognoze odnose se na projekciju , prognozu ili analizu stanja i kretanja najrazličitijih veličina u budućem svetu ekonomije. Podsetimo se, kod prognoza su bitna dva pitanja: šta će se desiti i koja je verovatnoća dešavanja. U radu ekonomista koristi / sprovodi / brojne i raznovrsne analize. Ova brojnost i raznovrsnost analiza odnosi se na: oblasti i predmete posmatranja i na metode-tehnike obrade informacija. U ekonomskim analizama najčešće se koriste: - verbalno-logične analize - računovodstvene analize - matematičke analize - statističke analize Ekonomske analize, u prvom redu počivaju na kvantitativnim analizama ili na merenjima i sameravanjima. Odavno, ekonomisti su prihvatili stav po kome „sve što se nemeri nemože ni da napreduje“ Za svaku od ovih, ekonomskih analiza, kao uostalom i za svaku od analiza bitno je prethodno:

- jasno definisati ciljeve analize – šta se hoće - jasno definisati oblast analize – gde locirati veličinu koja se analizira i kakve uzročno-

posledične veze ima posmatrana veličina sa drugim veličinama iz okruženja – model - jasno definisati predmet analize – preko kojih osobina, aktivnosti se posmatra jedna

ili veći broj veličina - jasno definisati vremenski horizont analize – period vremena u kome se ili za koji se

veličina posmatra - jasno definisati tehnike obrade dobijenih podataka - jasno definisati izvore informacija /podataka/

Druga značajna grupa aktivnosti ekonomista odnosi se na ekonomska vrednovanja najrazličitijih nameravanih poslovnih i razvojnih aktivnosti i akcija na različitim nivoima odlučivanja. Ova grupa analiza sprovodi se u funkciji prihvatanja ili odbacivanja ideje o konkretnim aktivnostima i akcijama.Za donošenje ovih odluka vrlo bitno je jasno definisanje ciljeva i na bazi njih kriterijuma odlučivanja. U ekonomskoj praksi, osnovni kriteriju odlučivanja odnose se na:

- maksimalizaciju prihoda - i minimalizaciju troškova

U ekonomskom vrednovanju nameravanih aktivnosti i procesa bitna je:

- kvalitetna projekcija aktivnosti kao osnove za projektovanje prihoda i troškova - kvalitetno projektovanje inputa – ulaganja ili troškova i autputa ili prihoda i

na bazi odnosa prihoda i troškova izvođenje dobitka Rezultati brojnih i raznovrsnih ekonomskih analiza, prognoza i ekonomskog vrednovanja prezentuju se u:

- kalkulacijama - studijama i elaboratima /npr. feasibility studija, investiciona studija/ - programima - poslovnim planovima - drugim dokumentima

11

Literatura: -A. Smit – Bogatstvo naroda - S.Zarić – Metode ekonomske analize, Ekonomski fakultet, Begorad -G.Rikalović – Ekonomika prirodnih resursa, Ekonomski fakultet, Beograd -J. Bajec – Društveni razvoj i mogućnosti njegovog merenja, Ekonomski fakultet, Beograd - Journal of Economic Methodology - Ekonomski analiz – Ekonomskog fakulteta u Beogradu; Ekonomska misao-Ekonomski fakultet u Nišu; Ekonomija preduzeća – Savez ekonomista Srbije i drugi časopisi

II. NACIONALNA EKONOMIJA Vaše osnovno ekonomsko obrazovanje započećemo upoznavanjem sa nacionalnom ekonomijom. Korisno bi bilo da se upoznamo i sa svetskom ekonomijom i ekonomijom Evropske unije, ali za to nemamo vremena. Informacije i analize o nacionalnoj ekonomiji značajne su za:

- državni menadžment, koji raspolaže sa određenim polugama uticaja na stanje i kretanje u nacionalnoj ekonomiji

- menadžere i stručnjake, jer se odnose na uslove poslovanja i razvoja pojedinačnih tržišnih subjekta

- i za svakog od nas, kao građanina, da bi mogli da objasnimo uslove u kojima živimo i radimo

U posmatranju nacionalne ekonomije značajne su analize: - dinamike i stabilnosti stopa promena na pojedinačnim veličinama - uzročno-posledičnih veza između pojedinih veličina - i komparativne analize podataka na nivou posmatrane i ostalih nacionalnih ekonomija Sami podaci, bez ovih analiza nemaju veću upotrebnu vrednost ili korisnost. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KAPITALISTIČKE EKONOMIJE Osnovne karakteristike kapitalističke ekonomije su:

- privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju - ekonomske slobode - društvena podela rada - specijalizacija tržišnih subjekata - profit kao osnovni motiv angažovanja kapitala i rada - tržište i delovanje tržišnih zakona - društvo blagostanja

U svom razvoju, u svetu kapitalizam je prošao kroz više faza: fazu liberalnog kapitalizma, fazu monopolskog kapitalizma, fazu državnog intervencionizma, da bi se danas našao u fazi neoliberalizma i globalizacije. Aktuelna ekonomska kriza u svetu otvara pitanja održivosti dominantnog neoliberalističkog sistema.

12

TRANZICIJA JEDNOG BROJA ZEMALJA Tranzicija je proces prelaska:

- svih sfera života i rada društva /politike, društva i privrede/ - i svih pojedinaca

sa: - socijalističkog sistema - na kapitalistički sistem funkcionisanja

Savremenici smo prelaska svetske ekonomije iz faze:

- industrijskog razvoja sveta - u fazu ekonomije znanja,

što dodatno usložava problem tranzicije jednog broja u prošlosti socijalističkih zemalja /socijalističke zemlje sa centralizovanim planskim upravljanjem i ex Jugoslavija – socijalistička tržišna ekonomija/ Tranzicione promene počivaju na:

- promeni filozofije, stavova i načina razmišljanja - promenama normativne regulative i institucija - promenama u načinima uspešnog funkcionisanja i poslovanja - promenama u materijalnim strukturama

NACIONALNA EKONOMIJA Nacionalna ekonomija obuhvata svet angažovanja, proizvodnje-stvaranja, tržišne razmene i raspodele ekonomskog bogatstva na nivou jedne zemlje. Osnovne karakteristike savremenih nacionalnih ekonomija svode se na sledeće:

- smanjivanje i eliminisanje barijera u slobodnom kretanju kapitala, roba i radne snage - denacionalizacija privreda /domaći kapitalisti investiraju u inostranstvu, a strani

kapitalisti ulažu u zemlji/ - smanjivanje uticaja države na kretanja u ekonomiji i privredi - sužavanje socijalne funkcije države /brige o blagostanju građana/

FUNKCIJA DRŽAVE U SAVREMENOJ NACIONALNOJ EKONOMIJI Najznačajnije funkcije države u savremenom kapitalizmu su:

- alokativna funkcija – alokacija faktora poslovanja na oblasti rada koje su od značaja za društvo, a za koje privatan sektor nema interesa

- distributivna funkcija – preraspodela dohotka u korist članova društva koji iz nekih razloga ne mogu da rešavaju svoje egzistencijalne ekonomske, socijalne probleme

- stabilizaciona funkcija – funkcija obezj. obezbeđivanja pune zaposlenosti proizvodnih faktora i stabilnosti opšteg nivoa cena

13

- razvojno-strukturna funkcija – uticaj na keiranje privredne strukture Država svoj uticaj na nacionalnu ekonomiju ostvaruje na više različitih načina:

- potpisivanjem različitih međunarodnih bilateralnih i multilateralnih ugovora - donošenjem propisa - razvojem različitih institucija - aktivnom budžetskom politikom - definisanjem strategija razvoja u oblastima od značaja za društvo - donošenjem i sprovođenjem različitih politika - kroz poslovanje javnog sektora – javnih preduzeća - na druge načine

MONETARNA I KREDITNA SFERA EKONOMIJE Centralna banka ima značajno mesto u nacionalnoj ekonomiji s obzirom na njenu:

- emisiona funkcija - funkcija monetarnog regulisanja - funkcija banke banaka - funkcija bankara države, odnosno vlade - funkcija organizovanja platnog prometa - spoljnoekonomska funkcija

Novčana masa je masa novca u opticaju u zemlji. Novčana masa novca u opticaju mora da je u ravnoteži sa vrednošču robnih fondova. Bitna je uravnoteženost vrednosti robnog i novčanog fonda društva Postoji metodologija za izračunavanje novčane /monetarne/ mase na nivou zemlje. Ova metodologija počiva na sledećoj jednačini: Novac x Brzina opticaja = Cene x Transakcije Ukoliko je vrednost novčane mase veća od vrednosti robne mase dolazi do smanjivanja vrednosti novca ili do inflacije Ukoliko je vrednost novčane mase manja od vrednosti robne mase dolazi do povećavanja vrednosti novca ili do deflacije Eskontna stopa – kamatna stopa po kojoj Centralna banka eskontuje prvorazredne kratkoročne robne menice. Ova stopa je jedan od orijentira za definisanje bankarskih kamatnih stopa

VREDNOST ROBNIH FONDOVA

VREDNOST NOVČANE MASE

14

Kamatna stopa – cena ili naknada za zajmovni novac. Ova kamatna stopa zavisi od inflacije, zarada koje očekuju zajmodavci, ali i odnosa ponude i potražnje za novcem. Kamatna stopa sa svojom visinom utiće na:

- kretanje slobodnih novčanih sredstava između tržišta novca i tržišta HoV - visinu profitnih stopa - visinu troškova finansiranja poslova

SPOLJNOBILANSNA I DEVIZNA SFERA EKONOMIJE Učešće spoljnotrgovinske razmene u društvenom bruto proizvodu /DBP/ značajan je pokazatelj razvijenosti zemlje. U visoko razvijenim zemljama ova razmena učestvuje od 50 do 70%. Izvoz se tretira faktorom privrednog razvoja zemlje, jer prihod i zarada ostvareni na stranim tržištima mogu da rastu brže u odnosu na zemlju. Spoljnotrgovinski bilans prikazuje obim, strukturu i vrednost spoljnotrgovinske razmene nacionalne ekonomije sa inostranstvom u određenom vremenskom periodu. U pitanju je razmena:

- roba - usluga - i plaćanja po osnovu naknada za transferisanu tehnologiju

Spoljnotrgovinski bilans može da ostvaruje: - deficit kada je vrednost uvoza veća od vrednosti izvoza - ili suficit kada je vrednost izvoza veća od vrednosti uvoza

U kraćem periodu spoljnotrgovinski deficit se može pokrivati deviznim rezervama ili zaduživanjem u inostranstvu Platni bilans je pregled za određeni vremenski period, koji izkazuje:

- transakcije robom, uslugama i dohotkom između nacionalne ekonomije i sveta - promene u vlasništvu i druge promene u monetarnom zlatu i specijalnim pravima

vučenja koje data nacionalna ekonomija poseduje, promene u potraživanjima i obavezama prema ostalom svetu

- jednostrane transfere i protivstavke koje su potrebne za uravnoteženje, u računovodstvenom smislu svih stavki po onim pomenutim transakcijama koje se međusobno ne potiru

Zaduženja u inostranstvu počivaju na zaduženjima: države, teritorijalnih zajednica i preduzeća kod banaka i drugih zajmodavaca u inostranstvu Visoka zaduženja u inostranstvu i problemi u njihovom servisiranju i vraćanju otvaraju problem dužničke krize zemalja u razvoju /u ovaj krug ulaze i zemlje u tranziciji/ Devizne rezerve su rezerve koje drži Centralna banka sa ciljem:

- intervencija u slučajevima da dužnici iz zemlje ne mogu da odgovore na svoje kreditne obaveze u inostranstvu

- intervencije na deviznom tržištu, kako bi se čuvao devizni kurs

15

Devizni kurs predstavlja razmenski odnos domaće valute za strane valute. U savremenom svetu i kod nas prihvaćen je stav o fluktuirajućem deviznom kursu ili kursu koji se formira na deviznom tržištu. Devizno tržište je međubankarsko tržište na kome se devize nude na prodaju i traže za kupovinu. Ponuda Tražnja DEVIZNI KURS Formiranje deviznog kursa Kupovna sposobnost domaće valute meri se vrednostima roba koje se mogu kupiti za jedinicu domaće valute na stranom tržištu Konvertabilnost valute odnosi se na mogućnost njenog konvertovanja u inostranstvu u strane valute. OBLAST ZAPOSLENOSTI I RADA Stopa nezaposlenosti je jedan od značajnih pokazatelja ekonomske razvijenosti i stanja ekonomije u zemlji. Ovom podatku treba pridružiti i podatke o:

- odnosu zaposlenih u privredi i neprivredi - struktura: istraživačko-razvojnog, proizvodnog i administrativno-režijskog rada - obrazovnoj i kvalifikacionoj strukturi zaposlenih i nezaposlenih - prosečnim platama zaposlenih

Kroz granske kolektivne ugovore /potpisnici država, poslodavci i sindikat/ definišu se osnovna pitanja prodaje radne snage. Na bazi kolektivnih ugovora, poslodavac i radnik potpisuju individualni ugovor o radu. Država propisuje minimalnu platu /najamninu/ OBLAST TRŽIŠTA I CENA U tržišnim ekonomijama cene roba i usluga formiraju se slobodno na tržištu. Kao što ćemo videti za formiranje tržišnih cena roba na nivou njihovih fer vrednosti značajno je obezbeđivanje zdrave konkurentske utakmice i upravo zbog toga, države preduzimaju mere i kontrolišu slobodnu konkurenciju na tržištu i bore se protiv zloupotreba monopola. Druga mera države u oblasti tržišta i

DEVIZNO TRŽIŠTE

16

cena odnosi se na formiranje i intervenciju robnim rezervama. Treća, najmanje popularna mera je kontrola cena onih roba, koje vlada oceni značajnim za privređivanje i životni standard. OBEZBEĐENJE USLOVA ZA SLOBODNU KONKURENCIJU

ROBNE REZERVE

KONTROLA CENA

Osnovne poluge intervencije države u oblasti cena Kretanje cena različitih roba predstavlja jedan od značajnih pokazatelja stabilnosti ekonomije zemlje. PRIVREDA Privreda obuhvata sve one tržišne subjekte koji svoje proizvode i usluge iznose na tržište kako bi ostvarivali prihod i zaradu /dobitak ili profit/ Privreda se najčešče sistematizuje:

- sa aspekta oblasti i grana poslovanja – privređivanja /oblasti: primarni, sekundarni i tercijalni sektor/

- sa aspekta vlasništva /privatan sektor, javni sektor, mešoviti sektor/ - integrisanosti u širu, svetsku privredu /zatvorene privrede i široko integrisane privrede/ - sa aspekta efikasnosti – više i manje efikasna privreda

SISTEM NACIONALNIH RAČUNA Sistem nacionalnih računa je sistem međusobno povezanih pokazatelja o procesima u privrednom razvoju jedne zemlje /metodologija Međunarodnog monetarnog fonda/ Bitno za ovaj, opšte prihvaćeni sistem u svetu je da se materijalna proizvodnja ne tretira kao jedini izvor stvaranja nove vrednosti i viška vrednosti, jer kako stručnjaci objašnjavaju“Svaki porast potražnje pri nepromenjenoj ponudi vodi povećavanju vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Ista količina proizvoda, koje sačinjavaju bruto domaći proizvod, imaće veću vrednost ukoliko je veća masa dohodaka za koji će se ti proizvodi razmenjivati“ Osnovni pokazatelji u sistemu nacionalnih računa su:

- Bruto vrednost proizvodnje - Bruto domaći proizvod - Bruto nacionalni dohodak - Neto domaći proizvod

BRUTO VREDNOST PROIZVODNJE

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD

17

BRUTO NACIONALNI DOHODAK

NETO DOMAĆI PROIZVOD

Osnovni pokazatelji u sistemu nacionalnih računa Bruto vrednost proizvodnje obuhvata vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u određenom vremenskom periodu Bruto domaći proizvod – gross domestic product, definiše se kao krajnji rezultat proizvodnih aktivnosti u određenom vremenskom periodu. Sastoji se od vrednosti proizvednih proizvoda i usluga. Bruto nacionalni dohodak – gross national product izračunava se tako što se na vrednost domaćeg bruto proizvoda dodaje dohodak, koji su jedinice rezidenti primili od ekonomske aktivnosti ili svojine koju poseduju u inostranstvu i oduzimanjem takvih dohodaka koji su u zemlji isplaćeni jedinicama nerezidentima. Net domaći proizvod – net domestic product ili nacionalni dohodak jednak je vrednosti bruto domaćeg proizvoda umanjenog za iznos amortizacije. Može se računati i kao zbir svih dohodaka rezidenata od privrednih aktivnosti SEKUNDARNA RASPODELA DOHOTKA Kao što ćemo videti u poglavlju o tržištu i njegovom funkcionisanju primarna raspodela ukupnog nacionalnog dohotka između pojedinih grana i preduzeća realizuje se u okviru tržišne razmene. Sekundarna raspodela je raspodela dohotka privrednih subjekata koju ostvaruju primarnom raspodelom nacionalnog dohotka na:

- deo koji ostaje privrednim subjektima - deo koji odlazi neprivrednim subjektima /država sa svojim brojnim institucijama i

udruženja Da ne bi bilo zabune u daljem druženju pojasnimo odnos dohotka i dobitka. Dohodak je novčani izraz novostrovrene vrednosti ili vrednosti stvorene ljudskim radom. Iz dohotka se pokrivaju plate zaposlenima i menadžerima, deo solidarno na zadovoljavanje opšte i zajedničke potrošnje, dok ostatak predstvlja dobitak ili profit koji ostaje vlasniku kapitala. DEO DOHOTKA KOJI OSTAJE PRIVREDNIM SUBJEKTIMA

DEO DOHOTKA NAMENJEN NEPRIVREDI

Sekundarna raspodela dohotka Raspodela novostvorene vrednosti između privrednih i neprivrednih subjekata ostvaruje se pomoću sledećih instrumenata: poreza, taksi i doprinosa

18

Iz sredstava obračunatih i naplaćenih poreza, taksi, doprinosa iz carina i drugih nakanda, ali i ne retko iz zajmova – javni dug, obezbeđuju se:

- budžetska sredstva - i fondovi

Iz sredstava budžeta finansiraju se: - aktivnosti državne administracije i institucija

- i različite mere i aktivnosti države u ekonomskom i društvenom okruženju ili tzv. javna potrošnja

Iz sredstava fondova finansira se zajednička potrošnja /penzioni, zdravstveni fond...../ Jedno od ključnih pitanja svake ekonomije je koliko se iz društvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka izdvaja za opštu i zajedničku potrošnju. AKUMULACIJA, INVESTICIJE, PRIVREDNI RAZVOJ I RAST Privredni rast pokazuje rast društvenog proizvoda u godini t u odnosu na godinu t-1. U ovom izračunavanju vrlo bitno je diskontovanje vrednosti u godini t za inflaciju u toj godini. STOPA PRIVREDNOG RASTA = DRUŠTVENO PROIZVOD /t/ DRUŠTVENI PROIZVOD /t-1/ Praksa afirmiše sledeće stavove:

- na nižim stepenima razvijenosti stope rasta mora da su više - koliko je bitna visina stopa rasta, jednako tako bitana je njihova stabilnost i to

u dužem vremenskom periodu Privredni rast zavisi od:

- intenziteta i kvaliteta angažovanja raspoloživih faktora proizvodnje i poslovanja - tehnološkog razvoja i drugih različitih razvojnih promena u kapacitetima, u

strategijama i samoj proizvodnji i poslovanju – privredni razvoj - i visine, strukture i dinamike investiranja – ulaganja u tehnološki razvoj i privredni razvoj KVALITET I EKONOMIJA TEKUĆEG RADA

TEHNOLOŠKI I PRIVREDNI RAZVOJ

VISINA INVESTICIONIH ULAGANJA

Osnovne grupe faktora privrednog rasta U aktuelnom svetu dinamičnog tehnološkog razvoja i dinamičnih promena, tehnološki i širi, privredni razvoj zahteva stalna, velika investiciona ulaganja Investiciona ulaganja mogu se obezbediti iz:

19

- vlastitih izvora /sredstva amortizacije, sredstva akumulacije, štednja stanovništva – povućena kroz emitovanje dužničkih ili vlasničkih hartija od vrednosti/

- i iz spoljnih izvora /krediti banaka i dobavljača/ VLASTITI IZVORI

EKSTERNI IZVORI

Izvori finansiranja privrednog razvoja i rasta Interes svakog subjekta i svake zemlje je da se raspolaže sa značajnim sredstvima:

- štednje stanovništva - amortizacije i akumulacije privrednih organizacija

kako bi se obezbedila kvalitetna osnova finansiranja privrednog razvoja i rasta. RAZLIČITE SEKTORSKE STRATEGIJE Na nivou nacionalnih ekonomija donose se sektorske razvojne politike. Ovim politikama definišu se:

- dugoročniji ciljevi i zadaci na nivou sektora - osnovni pravci razvoja – promena - i mere i aktivnosti na njihovom sprovođenju / mere u okviru fiskalne politike,

kreditno-monetarne politike, sistema i politike cena, carinskog i deviznog sistema, administrativne kontrole, međusektorskog partnerstva

U praksi savremenih nacionalnih ekonomija dominantne su sledeće sektorske makroekonomske politike: - Industrijska politika – okrenuta je ka nekim zajedničkim aktivnostima ili pojedinačnim industrijskim granama - Trgovinska politika – okrenuta ka rešavanju problema na relaciji proizvođač-trgovac- potrošač, suzbijanju monopolskih pojava i slično -Agrarna politika – okrenuta ka rešavanju tri grupe problema: regulisanje dohotka; reforme agrarne strukture i; razvoj agroindustrijskog kompleksa -Strategija tehnološkog razvoja – okrenuta podsticaju razvoja istraživačko-razvojnih i inovativnih kapaciteta i aktivnosti -Strategije razvoja velikih infrastrukturnih sistema, od kojih se veliki deo čini javni sektor ili: energetskog, saobraćajnog, telekomunikacionog ili nekog drugog sektora -Politika razvoja male privrede- okrenuta ka podsticaju osnivanja i pomoći u poslovanju malih i mladih preduzeća - radnji -Politika regionalnog razvoja – okrenuta ka rešavanju problema neravnomernosti u ekonomskom i ukupnom razvoju u zemlji

20

ŽIVOTNI STANDARD Životni standard odnosi se na ukupne uslove života i rada stanovništva:

- lična i kolektivna potrošnja - radni uslovi - opšti društveni uslovi

Osnovni pokazatelji životnog standarda stanovništva su: - prosečna potrošnja pojedinih proizvoda per capita - realne zarade i indeks troškova života - raspodela i upotreba sredstava porodičnog budžeta /ukupnih primanja/

Literatura: -M.Burda i C.Wuplozs – Macroeconomic: a european tex, Oxford universiy press -O.Blanchard – Macroeconomic, Prenice hall - D.Đurić i grupa autora – Međunarodna ekonomija, IEN, Beograd -P.Jovanović-Gavrilović i grupa autora – Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd -S.Adžić i J.Radić – Privredni sistem i ekonomska politika, Ekonomski fakultet, Subotica -M.Raković – Javne finansije, Pravni fakultet, Banja Luka -Ekonomska enciklopedija, Savremena administracija, Beograd -www.ekonomija.org

III..TRŽIŠTE I TRŽIŠNI MEHANIZAM DEFINICIJA TRŽIŠTA Tržište je mesto:

- nabavke i prodaje roba - susreta ponude i tražnje - definisanja društveno priznate – fer vrednosti robe ili ravnotežne tržišne cene - definisanja tekuće tržišne cene

- na kome proizvođači roba /proizvoda i usluga/ dobijaju ocenu za svoj rad MESTO SUSRETA PONUDE I POTRAŽNJE

MESTO DEFINISANJA FER VREDNOSTI ROBA

MESTO DEFINISANJA TEKUĆIH TRŽIŠNIH CENA

Osnovna definicija tržišta

21

Tržišni subjekti svoj rad i ponašanje – proizvodnju i poslovanje poređuju zahtevima dobijanja dobre tržišne ocene. Ova činjenica upučuje nas da osnovno upoznavanje sa tržištem, pre nego što se upustimo u razmatranje problema proizvodnje nove vrednosti. Na pitanje tržišta vratićemo se još jednom u okviru razmatranja ponašanja proizvođača. SISTEMATIZACIJA TRŽIŠTA Postoje različite sistematizacije tržišta. Po osnovnoj sistematizaciji tržišta se dele na: tržišta roba, finansijska tržišta i tržišta radne snage. Tržište roba obuhvata tržišta: sirovina, energije, proizvoda, različitih usluga, informacija, intelektualnih tvorevina, nekretnina i drugih stvari. Finansijska tržišta obuhvataju: tržište novca i tržište kapitala ili tržišta hartija od vrednosti Tržište radne snage, kako i sam naziv kaže tržište na kome se trguje radnom snagom. Na dalje, tržišta se sistematizuju na:lokalna, nacionalna, nadnacionalna-regionalna i strana-svetska tržišta Nacionalna tržišta štite se carinske i vancarinskim barijerama. Napori u svetu, danas idu u pravcu smanjivanja i eliminisanja ovih barijera U teoriji i praksi, tržišta se često sistematizuju i na: - spontana tržišta /počiva na spontanim pojedinačnim susretima prodavca i kupca i organizovana tržišta /aukcije, berze, tenderi i slično/

- promtna tržišta /zaključeni trgovački posao, odmah se i realizuje/ i terminska tržišta /zaključeni trgovački posao realizuje se u dogovorenom budućem periodu/

TRŽIŠTE ROBA; FINANSIJSKO TRŽIŠTE I TRŽIŠTE RADNE SNAGE

LOKALNO; NACIONALNO; REGIONALNO; STRANA – SVETSKA TRŽIŠTA

SPONTANA TRŽIŠTA I ORGANIZOVANA TRŽIŠTA

PROMTNA TRŽIŠTA I TERMINSKA TRŽIŠTA

Osnovne sistematizacije tržišta FUNKCIONISANJE KAPITALISTIČKOG TRŽIŠTA DELOVANJE ZAKONA VREDNOSTI U osnovi zakona vrednosti nalazi se zakon ponude i potražnje.

22

Po zakonu ponude i potražnje na tržištu se javljaju dve veličine:

- fer vrednost ili društveno priznata vrednost konkretne robe ili njena ravnotežna tržišna cena

- i tekuća tržišna cena konkretne robe Ravnotežna tržišna cena robe sadrži:

- prosečne troškove proizvodnje - i prosečan profit

za konkretnu robu, koje je društvo u određenom vremenskom periodu, na određenom tržištu spremno da plati. PROSEČNI TROŠKOVI PROIZVODNJE KONKRETNE ROBE

PROSEČAN PROFIT ZA DATU OBLAST PROIZVODNJE

Struktura društveno priznate vrednosti ili ravnotežne cene za konkretnu robu Individualni proizvođači i subjekti na strani ponude konkretnih roba nemaju iste prosečne troškove:

- oni koji imaju niže troškove od prosečno priznatih, ostvariće veći profit - oni koji imaju troškove na nivou proseka, ostvariće prosečan profit - oni koji imaju troškove veće od proseka, ostvariće manji profit od proseka, šta više

moguće je ne samo da ne ostvare profit, već i da posluju sa gubitkom > > = Odnos individualne i društveno priznate vrednosti konkretne robe Ravnotežna cena konkretne robe biće stožer oko koga će se kretati tekuća tržišna cena.

- ravnotežne tržišne cene - odnosa ponude i tražnje /uravnoteženi ili u neravnoteži/ - i promena – kretanja na strani ponude i potražnje

RAVNOTEŽNA TRŽIŠNA CENA KONKRETNE ROBE

ODNOS PONUDE I POTRAŽNJE ZA KONKRETNOM ROBOM

PROMENE NA STRANI PONUDE I POTRAŽNJE

Faktori formiranja tekuće tržišne cene robe

INDIVIDUALNA VREDNOST ROBE

DRUŠTVENO PRIZNATA VREDNOST ROBE – RAVNOTEŽNA CENA

23

Tekuća tržišna cena najčešće nije na nivou ravnotežne cene – nalazi se iznad ili ispod ravnotežne cene. > = < Odnos ravnotežne i tekuće tržišne cene konkretne robe Tekuća tržišna cena teži da dođe na nivo ravnotežne cene. U približavanju i udaljavanju tekuće cene od ravnotežne cene ključno mesto imaju promene i kretanja koja se dešavaju kako na strani ponude, tako i na strani tražnje. U promene na strani ponude uključuju se: - povećavanja ili smanjivanja proizvodnje kod postojećih proizvođača - pojava novih proizvođača sa ponudom - seljenje postojećih proizvođača na nova tržišta ili u nove oblasti proizvodnje U promene na strani tražnje ulaze: - povećavanje ili smanjivanje potrošnje konkretne robe - supstituiranje postojeće robe nekom drugom robom - kupovina konkretne robe na drugim tržištima Promene u ponudi i potražnji sladodela zavisno od nivoa cena Cena sladodela Ukupna ponuda Ukupna tražnja 0 0 19 0,50 0 60 1,00 1 13 1,50 4 10 2,00 7 7 2,50 10 4 3,00 13 1 Ponuđene i tražene količine za sladoledom izjadnačuju se kod nivoa cena od 2 dinara. Ovih 2 dinara čine ravnotežnu cenu sladoleda ZAKON PONUDE I ZAKON TRAŽNJE

RAVNOTEŽNA CENA

TEKUĆA TRŽIŠNA CENA

24

Ponuda roba zavisi od brojnih i raznovrsnih faktora. U teoriji i praksi govori se o četiri grupe faktora ponude: tehničkim okolnostima i zakonitostima; troškovima proizvodnje; cenama i elastičnosti ponude TEHNIČKE OKOLNOSTI I ZAKONITOSTI

TROŠKOVI PROIZVODNJE

CENE ROBA

ELASTIČNOST PONUDE

Osnovne grupe faktora koje određuju ponudu roba Ponuda i povećavanje i smanjivanje konkretnih proizvoda zavisi od raspoloživosti faktora rada za njegovu proizvodnju i datih tehničko-tehnoloških parametara proizvodnje. Kao što ćemo uskoro videti, u definisanju obima proizvodnje, proizvođači se rukovode pokazateljima ekonomije proizvodnje i interesom max prihoda i min. troškova. U donošenju odluka o povećavanju ili smanjivanju proizvodnje i ponude, proizvođači se rukovode nivoom cena.Viši nivo cena uslovljava povećavanje ponude, dok niži nivo cena uslovljava pad ponude Elastičnost ponude pokazuje promene u veličini ponude sa promenama u tržišnim cenama konkretne robe. ELASTIČNOST PONUDE = % PROMENE U PONUDI KONKRETNE ROBE % PROMENE U CENI KONKRETNE ROBE Elastičnost ponude zavisi od: elastičnosti proizvodnje i elastičnosti prodaje Elastičnost proizvodnje zavisi od:

- graničnog troška /dodajnog troška proizvodnje dodajne jedinice/ - profitne stope u oblasti angažovanja preduzeća i profitnih stopa u oblastima gde

bi se preduzeće moglo preseliti - vremenskog horizonta posmatranja /za razliku od kratkog perioda, u dužem vremenskom

periodu, preduzeće može da menja obim proizvodnje i konačno, da se seli iz jedne u drugu oblast proizvodnje/

Elastičnost ponude zavisi od: - osobina roba /npr. kvarljivosti, mode/ - nivoa zavisnih, pre svega transportnih troškova - finansijskog položaja preduzeća

Tražnja je količina roba koja se kupuje uz određenu cenu, na određenom tržištu u određenom vremenu.Razlikuje se:

- tražnja - platežno sposobna tražnja - i efektivna tražnja /može i najčešće je manja od platežno sposobne tražnje/

25

U teoriji i praksi govori se o tri grupe faktora koji opredeljuju tražnju za konkretnim robama ili o faktorima: ponašanja potrošača ili potrošačkom izboru; veličini dohotka ili budžetu sa kojim potrošač raspolaže i; cenama PONAŠANJE POTROŠAČA

VELIČINA DOHOTKA

CENE ROBA

Tri grupe faktora koji opredeljuju tražnju za konkretnim robama U analizi ponašanja potrošača, ekonomska nauka je utvrdila dva zakona: -Prvi zakon odnosi se na opadajuću subjektivnu korisnost usled potrošnje raznih dobara. Potrošnja jednog ekonomskog dobra postepeno dovodi do opadanja subjektivne korisnosti ili zadovoljstva koje potrošač oseća pri toj aktivnosti –zasičenost - Drugi zakon vezan je za ponašanje potrošača prilikom izbora između dve robe. U izboru između dve robe, potrošač jednoj robi može dati prednost u odnosu na drugu robu ili može im dati isti značaj. Na ovaj izbor značajan uticaj ima visina dohotka sa kojim potrošač raspolaže Kod dohodovne elastičnosti tražnje ispituje se uticaj promena dohotka /najčešće budžeta po domaćinstvu/ na promenu u tražnji za konkretnim robama. DOHODOVNA ELASTIČNOST = % PROMENA TRAŽNJE ZA KONKRETNOM ROBOM TRAŽNJE % PROMENE DOHOTKA Visina i kretanje tražnje zavisi od nivoa i kretanja cena konkretnih roba. Po osnovnom pravilu visoke cene i rast cena uslovljava nisku tražnju i pad tražnje i obrtnuto. CENOVNA ELASTIČNOST = % PROMENA TRAŽNJE ZA KONKRETNOM ROBOM TRAŽNJE % PROMENE CENE KONKRETNE ROBE Na posmatranom tržištu sladoleda:

- različit je cenovna elastičnost ponude na različitim nivoima cena - isto tako, različita je cenovna elastičnost tražnje na različitim nivoima cena

Ove razlike objašnjavaju se uticajem drugih faktora na promene u obimu ponude i tražnje Međutim, upraksi su uočena i definisana tri odstupanja:

- prvo odstupanje poznato je kao Veblenov efekat. Ekskluzivne i skupe robe, pojedinci ne kupuju kada im padne cena

- drugo odstupanje poznato je kao Gifenov paradoks. Rast cena nekih roba – npr. hleba, neće uticati na smanjivanje njegove tražnje

26

- treće odstupanje vezuje se za očekivanje kupaca. U očekivanju daljeg rasta ili pada cena, kupac će se opredeliti za kupovinu, bez obzira što je cena porasla ili će apstinirati od kupovine, bez obzira što je cena pala

VEBLENOV EFEKAT

GIFENOV PARADOKS

OČIKIVANJA KUPACA OKO DALJEG KRETANJA CENA

Očekivanja od uobičejenog ponašanja kupaca EFIKASNOST TRŽIŠTA U tržišnom ponašanju subjekti i pojedinci rukovode se svojim potrebama, ali i sa informacijama Danas, se sve više govori o informacionoj efikasnosti tržišta. Pod ovim naslovom govori se o:

- Potrebi da svi subjekti na tržištu budu jednako informisani o svim relevatnim činjenicama vezanim za vrednost, tekuću tržišnu cenu i njihova dalja kretanja, kako bi se obezbedili konkurentski tržišni uslovi: kvalitetno delovanje tržišnih zakona i ravnopravnost učesnika na tržištu.

- Insajederskim trgovinama na bazi privilegovanih informacija o vrednostima i cenama roba i njihovom daljem kretanju kao pojavama koje remete ravnopravne – konkurentske uslove i dovode do bogaćenja pojedinaca ili njihovog izbegavanja od gubitaka

- Lansiranju raznih glasina, kako bi se proizvela stanja i kretanja na konkretnim tržištima konkretnih roba koja odgovaraju tvorcima glasina

TRŽIŠNA ANALIZA I PROGNOZA U ekonomskim analizama-prognozama i u ekonomskim vrednovanjima, ekonomista se vrlo često oslanja se na podatke o budućim stanjima i kretanjima na tržištima nabavke i prodaje. Do ovih podataka, ekonomista dolazi koristeći se uslugama stručnjaka za tržišna istraživanja ili što je vrlo često, kroz vlastita istraživanja i analize. Sa metodama i tehnikama istraživanja tržišta i budućih tržišta tražnje detaljno ćemo se upoznati u okviru Osnova marketinga. Ovom prilikom istaknimo najbitnija pitanja ovih analiza-prognoza. Istraživanje tržišta prodaje obuhvata istraživanja konkretnih tržišta – tržišta prodaje ili: - definisanje uslova izvoza i uslova stavljanje konkretnih roba u promet i procene njihovih promena - definisanje zavisnih troškova – svih troškova izlaska i prodaje robe na stranom tržištu i procene njihovih promena - definisanje i procene promena u valutnim paritetima i inflacijama u zemlji i na stranom tržištu - definisanje obima, strukture i elastičnosti ponude i promena na strani ponude

27

- definisanje obima, strukture i elastičnosti tražnje i promena na strani tražnje - definisanje ravnotežne i tekuće cene konkretne robe i procena njihovih kretanja u budućnosti, kako bi se došlo do zaključka o uslovima i mogućnostima prodaje na konkretnom tržištu. Podaci o uslovima izvoza i uslovi stavljanja konkretne robe u promet na konkretnom tržištu dobijaju se analizom propisa i mera ekonomske politike i najava oko njihovih promena Podaci o zavisnim troškovima dobijaju se na bazi trgovačkih-spoljnotrgovačkih kalkulacija ili od nosilaca pojedinih usluga u okviru lanca isporuke roba Podaci o valutnim kursevima i inflacijama dobijaju se na bazi podataka Centralnih banaka i njihovih prognoza U ovim analizama, ekonomistu interesuju pre svega buduća tržišna kretanja. U prognozama tržišnih kretanja i situacija, ekonomista se oslanja: - na zaključke o kretanjima ponude, tražnje i cena u prošlosti Prošlost će se ponoviti u budućnosti ukoliko uslovi u budućnosti budu identični uslovima u prošlosti, što je malo verovatno, tako da ekonomista, eksponencijalne trendove kao osnove projektovanja budućnosti mora da koriguje na bazi saznanja o promenama u uslovima - i procene o promenama u uslovima i kretanjima ponude, tražnjei cena u budućnosti Dinamični uslovi poslovanja ili dinamično okruženje uslovljava češće i netipične promene u tržišnim kretanjima, tako da se stručnjaci za tržišna istraživanja i ekonomisti susreću sa teškoćama u projektovanju buduće ponude, tražnje, ravnotežnih i tržišnih cena i na osnovu toga, u projektovanju vlastitih prihoda i troškova poslovanja. Kod definisanja, analize i prognoze obima, strukture i elastičnosti ponude – konkurencije i tražnje, ekonomista se koristi različitim izvorima podataka:

- dostupnim bazama podataka - rezultatima analiza koje su drugi sproveli – istina, po pravilu tvorci i naručioci ovih analiza

dobro čuvaju podatke - vlastita istraživanja – ankete i upitnici – složen i skup put pribavljanja podataka - znanjima i informacijama stručnjaka za konkretna tržišta, konkretnih roba – tzv.

ekspertska znanja ELASTIČNOST TRŽIŠNIH PREDVIĐANJA Brojni učesnici na tržištu, u prvom redu iz redova trgovaca – preprodavaca ili dilera svoje trgovine i prodaje grade na očekivanjima – očekivanjima oko daljeg kretanja tekućih tržišnih cena. Cene će rasti, zadržavati se, padati do tog i tog nivoa. Amateri u trgovanju vrlo često gube iz vida potrebu za obezbeđivanjem elastičnosti predviđanja. Svaki rast ili pad cena konkretne robe povlaći niz posledica. Učesnik na tržištu mora kvalitetno operisati sa ovim posledicama. U slučaju rasta cene konkretne robe uvek dolazi i do: - rasta cena proizvodnih inputa u proizvodnji konkretne robe, pa samim tim i do rasta troškova njene proizvodnje

28

- povećanog interesa drugih proizvođača da uđu u datu proizvodnju ili da povećaju svoju proizvodnju što za posledicu ima povećavanje ponude i obaranje cena roba i inputa u njenoj proizvodnji Dobitak sa kojim operiše proizvođač u prvom momentu, uvek će biti manji od dobitka koji će realno i ostvariti zbog niza pratećih pojava. DELOVANJE ZAKONA PROSEČNOG PROFITA I ZAKONA PADA PROSEČNOG PROFITA U svom delovanju sistem kapitalističkog tržišta vlasnicima kapitala priznaje profit ili zaradu po prosečnoj profitnoj stopi kao naknadu za angažovani kapital i naknadu za menadžerski ili preduzetnički rada. PROFITNA STOPA = DOBITAK___________ KAPITAL PREDUZEĆA Stopa prosečnog profita na nivou ukupne privrede uvek je veća od prosečne kamatne stope, jer u suprotnom niko ne bi imao interesa da kapital ulaže u proizvodnju – privredu i da upravlja preduzećima. PROSEČNA PROFITNA STOPA > PROSEČNA BANKARSKA NA NIVOU UKUPNE PRIVREDE KAMATA Različiti su stope prosečnih profita po pojedinim oblastima poslovanja. Njihova visina zavisi od aktuelnosti oblasti poslovanja. Kod novih, visoko aktuelnih oblasti proizvodnje vrlo visoka je prosečna profitna stopa. Vremenom zbog promena na strani ponude /ulaze novi proizvođači/ dolazi do pada prosečne profitne stope i njenog približavanja prosečnom profitu na nivou ukupne privrede. Niža prosečna profitna stopa na nivou konkretne oblasti proizvodnje /usluga/ ne znaći da pojedina preduzeća neće imati mnogo višu profitnu stopu od toga. Ova preduzeća mogu da imaju znatno višu profitnu stopu, ukoliko u odnosu na svoje konkurente obezbeđuju daleko višu efektivnost i efikasnost rada. EKONOMSKE KRIZE Kriza označava veće privredne poremećaje koji se ispoljavaju u:

- nedovoljnoj proizvodnji – svojstveno za početne faze u razvoju kapitalizma sveta - i nedovoljnoj tražnji – svojstveno za savremeni kapitalizam

Stanja slična krizi su:

- recesija – označava opadanje ekonomske aktivnosti - stagnacija – označava situaciju kada se smanjuje interes za investiciona ulaganja i za

29

proširenu reprodukciju - stagflacija – označava stanje stagnacije i inflacije u društvu

Osnovne faze krize su:

- kriza – gubi se veza između proizvodnje i potrošnje – proizvodnja je veća od potrošnje - depresija – pada zaposlenost, cene, proizvodnja, profiti - oživljavanje- niske cene proizvodnih inputa podstiču nova ulaganja, tražnju i proizvodnju - prosperitet – rasta proizvodnja, zaposlenost, cene, profiti, tražnja

Krize se smatraju zakonitostima u funkcionisanju kapitalističke ekonomije i pojave koje same sebe rešavaju. Sa ciljem skraćivanja njihovog vremena trajanja i posledica krize, države intervenišu, pre svega na planu povećavanja tražnje DA LI JE UČESNIK TRŽIŠNE RAZMENE DOBITNIK ILI GUBITNIK? Mehanizam funkcionisanja kapitalističkog tržišta obezbeđuje da svi učesnici u razmeni ostvaruju dobitak. Ovaj dobitak objašnjava se na sledeći način:

- tržišna razmena obezbeđuje proizvodnu specijalizaciju proizvođača - proizvodna specijalizacija obezbeđuje ostvarivanje apsolutne, relativne i razvojne

konkurentske prednosti Apsolutne prednosti odnosi se na prirodne prednosti u proizvodnji Relativne prednosti odnose se na prednosti proizvođača u proizvodnji jednog od dva i više proizvoda u odnosu na ostale proizvođače

Razvojne prednosti počivaju na aktuelnosti –novosti proizvoda i na nižim troškovima proizvodnje Primer Proizvodnja i specijalizacija proizvođača 1. Oba proizvođača proizvode oba proizvoda

Potrebno vreme za proizvodnju 100 kg.___________________ Meso Krompir

Proizvodnja koja se može obezbediti za 40 h rada_____ Meso Krompir

Farner

20 10

2 4

Rančer

1 8

40 5

30

2. Oportunitetni troškovi posmatranih proizvođača

Oportunitetni troškovi za 100 kg mesa

Oportunitetni troškovi za 100 kg krompira

Farmer

200 kg krompira

50 kg. mesa

Rančer

12,5 kg krompira

80 kg mesa

Polazeći od oportunitetnih troškova ili relativnih konkurentskih prednosti, rančer će se speijalizovati za proizvodnju krompira, dok će se farmer specijalizovati u proizvodnji mesa Kroz podelu rada i specijalizaciju svaki učesnik razmene dobija više nego da se opredelio za svaštarsku proizvodnju. Prednosti i dobitak učesnika po osnovu podele rada i specijalizacije, ne garantuje svakom proizvođaču da će ostvariti prihod i zaradu na tržištu. Prihod i zarada od prodaje roba na tržištu zavise od:

- aktuelnosti proizvoda /usluga/ - i troškova proizvodnje i poslovanja

RAZLIČITE KONFIGURACIJE TRŽIŠTA Zavisno od broja učesnika na strani ponude i potražnje, mogućnosti ulaska sa tržišta i intervencija države na konkretnim tržištima /nacionalnim tržištima i tržištima roba/ u određenom periodu vremena javljaju se različite tržišne konfiguracije KONKURENTSKO TRŽIŠTE

MONOPOLSKO I MONOPSONSKO TRŽIŠTE

OLIGOPOLSKO I OLIGOPSONSKO TRŽIŠTE

TRŽIŠTE MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE

TRŽIŠTE SA INTERVENCIJOM DRŽAVE

Osnovne konfiguracije tržišta

31

Konkurentsko tržište karakteriše:

- veliki broj učesnika na strani ponude i potražnje - formiranje tekuće tržišne cene na nivou društveno priznate vrednosti roba - sloboda ulaska i izlaska subjekata na strani ponude i potražnje

Monopolska tržišta su tržišta sa samo jednim ponudžačem, dok su monopsonska tržišta, tržišta samo sa jednim učesnikom na strani tražnje. Oligopolska tržišta su tržišta sa samo dve, eventualno tri učesnika na strani ponude. Oligopsonska tržišta su tržišta sa dva do tri učesnika na strani tražnje Na monopolskom i oligopolskom tržištu fer vrednosti roba i tekuće tržišne cene uvek su na nešto višem nivou. Tržište monopolističke konkurencije karakteriše:

- veliki broj učesnika na strani ponude i na strani tražnje - ponuda sličnih proizvoda – usluga, kod kojih proizvođači insistiraju na osobinama

i razlikama /brendiranje, oglašavanje/ - zbog ovih razlika u proizvodima svaki proizvođač određuje neku svoju cenu. Ovako formirane cene po pravilu iznad su nivoa konkurentnih cena Različiti su motivi i mere intervencije države na tržištima roba /javni sektor, kontrola cena, delovanje kroz robne rezerve, subvencioniranje proizvodnje/ OSNOVNA TRŽIŠNA STRUKTURA U osnovnu tržišnu strukturu ulaze: - mehanizam i sistem funkcionisanja tržišta - različiti propisi koji se odnose na stavljanje robe u promet i trgovanje robama - različite regulatorne institucije na tržištima pojedinih roba - brojni trgovački posrednici, zastupnici i preprodavci - i konačno, brojni učesnici na strani ponude i na strani tražnje NEVIDLJIVI ZAKONI TRŽIŠTA

PROPISI I REGULATIVA

REGULATORNE INSTITUCIJE

TRGOVAČKE ORGANIZACIJE

BROJNI SUBJEKTI NA STRANI PONUDE - PRODAVCI

BROJNI SUBJEKTI NA STRANI TRAŽNJE -KUPCI

32

Osnovna struktura tržišta Uspešno trgovanje na tržištima zahteva posedovanje znanjima i informacijama o robama i o strukturi tržišta. Literatura - R.S.Pivdyck i drugi autori – Mikroekonomija, Mate, Zagreb - A.Samjuelson i W. Nordhaus – Ekonomija, Mate, Zagreb - R.Pejanović – Osnovi ekonomije, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad - M.Labus – Osnovi ekonomije, Pravni fakultet, Beograd - N.G.Mankiw – Principles of microeconomics, Harcourt publishers - Zakon o slobodnoj konkurenciji - J.M.Keynes – Izabrana dela, Matica Hrvatske

IV. PREDUZEĆE U našem daljem druženju akcenat ćemo staviti na ekonomiju preduzeća i na ekonomiju pojedinačnih poslovnih ili razvojnih odluka. DEFINICIJA I SISTEMATIZACIJA PREDUZEĆE Preduzeće ili privredno društvo je osnovni i opšti naziv za svaki tržišni ili ekonomski subjekt U teoriji i praksi javljaju se različite sistematizacije preduzeća: - sa aspekta vlasništva, preduzeća se sistematizuju na: privatna i javna - sa aspekta veličine, preduzeća se sistematizuju na: mala, srednja i velika - sa aspekta zemalja poslovanja, preduzeća se sistematizuju na: nacionalna i transancionalna preduzeća - sa aspekta oblika organizovanja, preduzeća se sistematizuju na: ortačka društva, društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva NAČELA PRIVREDNOG POSLOVANJA Preduzeće je: - samostalni ekonomski i pravni subjekt - i organizaciona celina sa više ili manje zaokruženom tehnološko-proizvodnom osnovom ili oblašću rada Osnovna načela rada i ponašanja – poslovanja preduzeća su:

33

- načelo samostalnosti preduzeća - načelo ravnopravnosti preduzeća - načelo zabrane nelojalne konkurencije - načelo savesnosti i poštenja PREDUZEĆE JE EKONOMSKI SUBJEKT Preduzeće je ekonomski subjekt jer: - ima ekonomske ciljeve

- troši i stvara ekonomsko bogatstvo - učestvuje u tržišnoj razmeni - učestvuje u raspodeli ekonomskog bogatstva

Preduzeće se osniva i posluje da bi ostvarivalo dva osnovna ekonomska cilja: ostvarivanje zarade /profita ili dobitka/ i očuvanje i povećavanje vrednosti kapitala. POSLOVANJE SA PROFITOM

OČUVANJE I POVEĆAVANJE VREDNOSTI KAPITALA

Osnovni ciljevi preduzeća Poslovanje i razvoj preduzeća počiva na ekonomskim aktivnostima:

- proizvodnji – transformacijama upotrebnih vrednosti ili agnažovanjima i trošenjima i stvaranjima novih vrednosti

- tržišnoj razmeni – razmeni vrednosti ekonomskih ili materijalnih dobara i raspodeli dobitka ZADACI EKONOMISTA U UPRAVLJANJU PREDUZEĆEM Upravljanje preduzećem od strane:

- vlasnika kapitala preduzeća - i ugovorom angažovanih menadžera

počiva na donošenju i sprovođenju brojnih i raznovrsnih odluka koje se tiću tekuće proizvodnje – poslovanja i razvoja preduzeća. Brojna i raznovrsna pitanja u upravljanju preduzećem imaju:

- pravni - organizacioni - tehnološki - ekonomski i finansijski aspekt

34

S obzirom da je preduzeće, pre i iznad svega ekonomski subjekt, svakoj od poslovnih i razvojnih odluka preduzeća prethodi ekonomska i finansijska analiza ili valorizacija. Kod ekonomske analize razmatraju se pitanja:

- ekonomskih ulaganja ili inputa - troškovi - ekonomskog rezultata ili autputa – prihod

ili pitanja: - da li aktivnosti i akcije donose uštedu i kolika je ušteda? - da li se na nivou aktivnosti i akcija prihodima pokrivaju troškovi? - da li aktivnosti i akcije donose profit i koliki je profit?

Kod finansijskih analiza razmatraju se pitanja: - izvora potrebnih, angažovanih novčanih sredstava - troškova i kvaliteta angažovanja novčanih sredstava

U najvećem broju slučajeva odgovori dobijeni u okviru ekonomskih i finansijskih analiza predstavljaju osnov donošenja odluka o ulasku ili ne ulasku u konkretne aktivnosti i akcije. ODLUKA PRIHVATANJE ILI ODBACIVANJE IDEJE Mesto ekonomista u upravljanju poslovanjem i razvojem preduzeća Ove analize nisu jedine analize ekonomista u preduzećima. Ekonomisti u kvalitetno upravljanim preduzećima:

- Analiziraju intenzitet i kvalitet – ekonomiju angažovanja raspoloživih faktora poslovanja i razvoja i shodno zaključcima predlažu mere i aktivnosti na njihovom poboljšavanju

- Sačinjavaju ekonomske projekcije poslovanja preduzeća u budućnosti /npr. dugoročni i godišnji planovi poslovanja/ EKONOMIJA ANGAŽOVANJA RASPOLOŽIVIH FAKTORA POSLOVANJA I RAZVOJA

EKONOMSKE PROJEKCIJE POSLOVANJA PREDUZEĆA

Druge dve značajne grupe zadataka ekonomista u preduzećima IMOVINA I KAPITAL PREDUZEĆA

NAMERAVANA AKTIVNOST ILI AKCIJA PREDUZEĆA

EKONOMSKA I FINANSIJSKA VALORIZACIJA

35

Pod imovinom - aktivom preduzeća podrazumevaju se ukupno raspoloživa sredstva sa kojim preduzeće raspolaže i koje angažuje u svom poslovanju. U pitanju su sredstva u vlasništvu preduzeća i sredstva iz spoljnih izvora. Pod kapitalom preduzeća misli se na sredstva preduzeća koja su u vlasništvu preduzeća, odnosno vlasnika preduzeća Inaće, kapital je termin pod kojim se misli na svaku veličinu, koja u procesu angažovanja obezbeđuje očuvanje i uvećavanje svoje vrednosti. U aktuelnom svetu čini se razlika između: - fizičkog kapitala – sredstava rada – poslovanja u obliku stvari i novca - i intelektualnog kapitala – nevidljivog kapitala /obuhvata znanja, umeća, tehnološka rešenja, baze podataka/ Naše interesovanje biće fokusirano na fizički kapital preduzeća Obim, struktura i vrednost imovine i kapitala preduzeća prikazuje se u bilansima stanja. Bilans stanja – skraćena shema Pozicije

Bruto vrednost /nabavna vred./

Ispravka /amortizacija/

Neto vrednost /sadašnja vr./

A. SREDSTVA 1. Stalna sredstva -nekretnine -nematerijalna ulaganja -finansijski plasmani 2. Tekuća sredstva -zalihe -potraživanja -dati avansi -gotovina B.KAPITAL I OBAVEZE -kapital -tekuće obaveze

Preduzeće zapošljava radnike - kolektiv u određenom obimu i sa određenom strukturom SREDSTVA PREDUZEĆA

KOLEKTIV

Raspoloživi faktori proizvodnje /poslovanja/ Ekonomistu, kada su u pitanju raspoloživi faktori proizvodnje /poslovanja/ interesuje njihova:

36

- struktura - količine - stepen otpisanosti - stepen uposlenosti - troškovi koje nose kada se angažuju i kada se ne angažuju - neka druga pitanja

POSLOVNE FUNKCIJE PREDUZEĆA Poslovanje preduzeća realizuje se kroz brojne i raznovrsne aktivnosti koje se sistematizuju u sledeće funkcije:

- proizvodna funcija - komercijalna funkcija /nabavka, prodaja i upravljanje ulaznim i izlaznim robnim

zalihama/ - finansijska funkcija – upravljanje finansijskim sredstvima /novcem i hartijama od

vrednosti/ - istraživačko-razvojna funkcija – upravljanje razvojem preduzeća - marketing funkcija – istraživanja tržišta prodaje u funkciji definisanja tržišnih i

konkurentskih strategija i definisanje i realizacija promotivnih aktivnosti - kadrovska funkcija - druge funkcije POSLOVANJE PREDUZEĆA Poslovanje preduzeća počiva na angažovanju i trošenju raspoloživih faktora poslovanja ili na:

- proizvodnji - i prodaji

proizvoda ili usluga. Gotovo da ne treba isticati da je obim i struktura proizvodnje uslovljena mogućnostima prodaje ili sa konkurentnošću – atraktivnošću vrste i osobina proizvoda i cenovnom atraktivnošću. Poslovanje preduzeća počiva na realizaciji godišnjih planova poslovanja. Ove planove sačinjavaju ekonomisti na bazi podataka koje dobijaju od komercijale, iz proizvodnje i od finansija. Rezultati poslovanja u određenom periodu – najčešće godišnji, polugodišnji, prezentuju se u bilansima uspeha.

37

Bilans uspeha – skraćena shema Pozicija

Vrednost

- Poslovni prihodi /ukupno/ - Poslovni prihodi od prodaje - Drugi poslovni prihodi - Promenjena vrednost zaliha - Poslovni rashodi /ukupno/ - Troškovi materijala - Troškovi zarada - Troškovi amortizacije - Drugi poslovni rashodi - Poslovni dobitak - Neto efekat finansiranja - Dobitak ili gubitak - Dobitak-gubitak iz redovne aktivnosti - Neto dobitak

Analiza poslovanja i rezultata poslovanja preduzeća obuhvata dve grupe analiza:

- komparativne analize - i dubinske analize poslovanja

KOMPARATIVNA ANALIZA

DUBINSKA ANALIZA

Osnovne grupe poslovanja preduzeća Komparativne analize poslovanja odnose se na:

- analizu vremenskih serija podataka koje se odnose na poslovanje preduzeća kako bi se izveli zaključci o smeru i dinamici promena u poslovanju

- komparaciju podataka koji se odnose na preduzeće, sa podacima koji se odnose na konkurentska preduzeća ili grupaciju i granu ili ukupnu privredu, kako bi se izveli zaključci o tome, gde se preduzeće nalazi u odnosu na ostale i da li i šta treba menjati da bi se pospešila ekonomija poslovanja

Dubinska analiza poslovanja odnosi se na analize brojnih i raznovrsnih veza: - raspoloživog u preduzeću - angažovanog u proizvodnji i poslovanju - i prihoda i dobitka koje odbacuju.

38

RAZVOJ PREDUZEĆA Pod razvojem preduzeća misli se na brojne i raznovrsne /kvalitativne i kvantitativne, velike i male/ strateški orijentisane promene u:

- strategiji poslovanja - konkurentskoj strategiji - u obimu i strukturi proizvodnog /poslovnog/ kapaciteta - u programskoj strukturi - u tržištima, kanalima prodaje - u načinima /tehnologijama/ poslovanja

kako bi se obezbeđivalo dugoročno, stabilno poslovanje i jačanje /jačanje pozicija preduzeća u okruženju/ Osnovni faktori razvoja preduzeća su:

- sredstva amortizacije - sredstva akumulacije - istraživačko razvojni kapaciteti /oprema i kadrovi/ - istraživački i razvojni rad – konkretni projekti - sredstva proizvodnje i poslovanja – sposobnosti i mogućnosti da se menjaju ili

razvojno recikliraju Razvojne promene uvek su vezane za veća ili manja investiciona ulaganja – ulaganja materijalnih dobara, ljudskog rada i novčanih sredstava/ i otuda, razvojni projekti vrlo često nazivaju se investicionim projektima. Donošenju odluke o razvojnim projektima prethodi njihovo definisanje, projektovanje i brojne i raznovrsne analize /analize sa aspekta prava, organizacije, tehnologija, ekologije i drugo/ U strukturi ovih analiza značajno mesto zauzimaju ekonomske i finansijske analize. Rezultati ovih analiza prezentuju se u studiji izvodljivosti, poslovnom planu, investicionoj studiji. t Period investicionog ulaganja Period ekonomskog-komercijalnog efektuiranja investicije Šta ekonomista analizira u okviru razvojnog-investicionog projekta?

VISINA, STRUKTURA I DINAMIKA INVESTICIONIH ULAGANJA

- UKUPAN PRIHOD IZ POSLOVANJA - UKUPNI RASHODI IZ POSLOVANJA - DOBITAK-GUBITAK IZ POSLOVANJA

39

U okviru ekonomske analize razvojnog ili investicionog projekta definiše i analizira se: - visina, struktura i dinamika investicionih ulaganja - poslovno i komercijalno efektuiranje sprovedene promene /novog ili inoviranog kapaciteta/ Ili očekivani prihod od poslovanja u budućnosti i rizici prihoda /period od 3 do 5 godina/, očekivani troškovi i rashodi iz poslovanja i očekivani profit ili očekivane uštede u poslovanju po osnovu efektuiranja razvojnog projekta Zaključci ekonomskih analiza treba da obezbede odgovor na pitanja:

- da li će se povratiti investirano u investicioni projekt - u kom periodu i sa kojom verovatnoćom se očekuje povraćaj investiranih sredstava

Literatura -R.Pejanović – Osnovi ekonomije, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad - D.Nedeljković – Poslovno pravo, BK, Novi Sad - Z.Đurić – Osnovni alati u upravljanju promenama i razvojem preduzeća, BK, Novi Sad - M. Nikolić i grupa autora – Ekonomika preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd - Z.Sajfert – Poslovna organizacija, Tehnički fakultet, Zrenjanin -Zakon o privrednim društvima

V. OSNOVNO O TROŠKOVIMA PROIZVODNJE I POSLOVANJA Menadžera i ekonomistu interesuju brojna pitanja vezana za trošakove. Njih interesuje:

- koliko je trošak proizvodnje jedinice proizvoda /usluge/ - da li se preduzeće sa datim troškovima uklapa u moguće prodajne cene - koja je granica rentabilne proizvodnje - gde ima prostora za smanjivanje troškova ili uštede

Odgovori na ova i brojna druga pitanja zahteva vladanje osnovnim znanjima o troškovima. Ovo poglavlje posvećuje se sticanju ovih osnovnih znanja. PONAŠANJE FAKTORA RADA PRILIKOM ANGAŽOVANJA Različiti faktori proizvodnje i poslovanja različito se ponašaju u procesu proizvodnog i poslovnog angažovanja.

UPOTREBNA VREDNOST VREDNOST

40

STALNA – OSNOVNA SREDSTVA

Ne transformiše se

Prenosi deo vrednosti - amortizacija

OBRTNA SREDSTVA

Transformiše se

Prenosi ukupnu vrednost

LJUDSKI RAD

Ne transformiše se

Stvara novu vrednost, dobija platu

Ponašanje faktora poslovanja u proizvodnji

- U proizvodnji, angažovana osnovna sredstva ne transformišu se u novu upotrebnu vrednost, već na nju prenose deo svoje vrednosti Ova preneta vrednost predstavlja ekvivalent za raubovanje-trošenje sredstava rada. Šivača mašina ostaje posle obavljenog šivenja. Na sašivene pantalone, prenet je deo vrednosti mašine.

- U proizvodnji angažovana obrtna sredstva – sirovine, reprodukcioni, potrošni materijal, energija transformišu se u novu upotrebnu vrednost i svoju vrednost u celosti prenose na vrednost proizvoda. Od limuna, vode i šećera dobili smo limunadu

- U proizvodnji kolektiv troši svoju intelektualnu i fizičku snagu, stvara novu vrednost i tu novu vrednost prenosi na vrednost proizvoda. Kolektiv kao naknadu dobija platu. Plata je naknada za reprodukovanje čovekove utrošene snage. Plata sadrži veći ili manji deo nove vrednosti koju je čovek stvorio svojim radom. Drugi deo nove vrednosti pripada vlasniku kapitala i kroz sekundarnu raspodelu usmerava se u opštu potrošnju TRŽIŠNE CENE POJEDINIH FAKTORA RADA U obračunima troškova proizvodnje i poslovanja ekonomista operiše sa cenama različitih faktora rada.Ova činjenica obavezuje nas poznavanje cena različitih kategorija faktora rada Cena zemlje je kapitalizovana renta. Ova cena izračunava se pomoću obrasca: CENA ZEMLJE = RENTA_________________ x 100 KAMATNA STOPA Renta je dohodak u naturi ili novcu koji stiče određena osoba, bez vlastitog rada, a po osnovu vlasništva, u posmatranom slučaju, vlasništva nad zemljom. Zemljišna renta zavisi od plodnosti zemljišta i udaljenosti od tržišta ili od prinosa koje će donositi.

41

Kamata je cena zajmovnog kapitala. KAMATA = KAMATNA STOPA x ZAJMOVNI KAPITAL 100 Kamatna treba da:

- kompenzira vremensku vrednost novca – inflaciju - nosi deo profita koji se ostvaruje angažovanjem zajmovnog kapitala- koje zajmoprimac

ustupa zajmodavcu - i pokrije deo troškova aktivnosti davanja kapitala na zajam

U tekućem poslovanju i kod investicionih ulaganja, preduzeće vrlo često angažuje i ulaže vlastiti kapital.U obračunima investicionih ulaganja i u drugim obračunima cena vlastitog angžovanog kapitala se obračunava na nivou profita koje je preduzeće ostvarivalo u poslednjim godinama. Prema tome, cena vlastitog kapitala je na nivou prosečnog profita preduzeća i veća je od bankarskih kamatnih stopa. CENA VLASTITOG INVESTIRANOG PROSEČNA PROFITNA STOPA I ANGAŽOVANOG KAPITALA PREDUZEĆA U POSLEDNJIM GODINAMA Različita tehnološka rešenja, robne marke i drugo – tzv. intelektualna ili industrijska svojina imaju vrednost. Ova vrednost zavisi od prihoda koje će donositi u budućnosti. U slučaju pribavljanja ili ustupanja ovih veličina umesto o njihovoj ceni, govori se o njihovoj naknadi. Ova naknada javlja se u obliku: licencne takse, koja se plaća jednokratno i u obliku licencne naknade koja se u nekom procentu zaračunava u odnosu na prihod koji donosi njihovo proizvodno i poslovno angažovanje. Cena zemljišta, kamate i naknade za intelektualnu svojinu, kao i cene, svih ostalih roba /sirovina, energije, proizvoda, usluga, radne snage/ zavisi od odnosa ponude i potražnje na tržištu. UTROŠCI, TROŠKOVI, IZDACI I RASHODI Vratimo se na pitanje angažovanja faktora rada u proizvodnji i poslovanju. Trošak pojedinačnog faktora proizvodnje angažovanog u proizvodnji jedinice proizvoda /usluge/ ili pojedinačne aktivnosti dobija se množenjem utroška i cene. TROŠAK ANGAŽOVANJA UTROŠAK FAKTORA CENA FAKTORA PO JEDINICI = PO JEDINICI x FAKTORA PROIZVODA PROIZVODA

42

Utrošci pojedinih faktora rada odnose se na količine pojedinih faktora rada koji se angažuju u proizvodnji jedinice proizvoda ili u okviru konkretnih pojedinačnih aktivnosti. U praksi javljaju se dve osnove definisanja utrošaka:

- tehničko-tehnološki normativi - i eksploatacioni normativi – tehničko-tehnološki normativi uvećani za određeni procenat

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI NORMATIVI

EKPLOATACIONI NORMATIVI

Dve osnovne vrste normativa Za proizvodnju para muških čizmi tipa XZ neophodan je utrošak 0,5 kv.m kože tipa z. Nabavna cena po kv.m. kože tipa z je 5.050. din. O,5 kv.m. kože je eksploatacioni normativ. Po tehničko-tehnološkom normativu, utrošak kože je 0,47 kv.m. kože Trošak utrošene kože u izradi para muških čizmi tipa XZ je 0,5 kv. M. kože tipa Z x 5.050. din Ili 2.525 din. Ekonomista će uvek insistirati na tehničko-tehnološkim normativima utrošaka, jer eksploatacioni podrazumevaju rasture, škartove i slično Cene pojedinih faktora rada uzimaju se iz računovodstvene evidencije. Cene stvari u računovodstvenoj evidenciji su nabavne cene pojedinih stvari. U nabavnu cenu pojedinih stvari ulaze:

- cena koja je na tržištu plaćena dobavljaču - i zavisni troškovi – troškovi dopreme robe do skladišta preduzeća

U preduzeću, sirovine i reprodukcioni materijal nabavlja se u različitim vremenskim periodima, pa se postavlja pitanje sa kojom nabavnom cenom uči u izradu kalkulacija. Ovaj problem rešava se definisanjem metoda utvrđivanja nabavnih cena sa kojima se ide u kalkulaciju /osnovne metode su L.I.F.O.; F.I.F.O; H.I.E.O.; metoda prosečne cene Koža tipa Z koja se nalazi u skladištu nabavljana je u različitim periodima po različitim cenama. Opredelili smo se za metod utvrđivanja prosečne cene kože, tako da u obračun ulazimo sa cenom od 5.050 din po kv.m. kože U slučaju brojnih osnovnih sredstava, nema normativa utrošaka po jedinici proizvoda ili pojedinačnoj aktivnosti. Kod ovih osnovnih sredstava utvrđuje se iznos godišnje amortizacije koja tereti proizvodnju i poslovanje. Koliki je trošak poslovne zgrade, direktorovog službenog automobila, IT koji tereti par čizama? Do iznosa godišnje amortizacije dolazi se primenom određenog procenta na nabavnu vrednost osnovnih sredstava.

43

U definisanju godišnje amortizacije, preduzeće se može opredeliti za različite metodologije njenog obračuna ili za metodologiju obračuna: - minimalne zakonske amortizacije - funkcionalne amortizacije - ubrzane – moralne amortizacije OBRAČUN MINIMALNE AMORTIZACIJE

OBRAČUN FUNKCIONALNE AMORTIZACIJE

OBRAČUN UBRZANE AMORTIZACIJE

Osnovne metode obračuna amortizacije Iznos godišnje amrotizacije poslovne zrade je 100.000 din, iznos godišnje amrotizacije direktorovog službenog automobila je 30.000 din, iznos godišnje amortizacije IT je 30.000 din. Ovi troškovi po jednom paru čizama biće različiti za različite obima proizvodnje:

- za obim proizvodnje od 100.000 pari čizama oni će iznositi: 0,16 din. po paru čizama - za obim proizvodnje od 10.000 pari čizama oni će iznositi: 16 din. po paru čizama

U proizvodnji i poslovanju preduzeća javlaju se i izdaci. Izdaci su različite novčane isplate kojima preduzeće odgovara na svoje spoljne obaveze: kamate, takse, carine, premije osiguranja, porezi i doprinosi i slično/ Ovi izdaci terete troškove proizvodnje i poslovanja. Rashodi preduzeća uključuju:

- troškove realizovane /prodate/ proizvodnje - i ostale troškove koje preduzeće ima u svom poslovanju, a koji nisu ukalkulisani

u realizovanu proizvodnju

Rashodi preduzeća sistematizuju se na: - rashode direktnog materijala i roba - druge poslovne rashode - finansijske rashode - neposlovne vanredne rashode

Rashodi su ukupni troškovi poslovanja. Ovi troškovi pokrivaju se iz prihoda i utiću na zaradu /profit/ koji će ostati vlasniku kapitala. Interes vlasnika kapitala i menadžera je da troškovi poslovanja budu što manji. Na ovo pitanje vratićemo se u okviru razmatranja pitanja povećavanja zarade - profita SISTEMI OBRAČUNA TROŠKOVA Za vašu osnovnu informaciju, u teoriji i praksi operiše se sa tri osnovna sistema obračuna troškova:

44

- Sistemom obračuna po ukupnim troškovima - Sistemom obračuna po varijabilnim troškovima - Sistemom obračuna po standardnim /planskim/ troškovima

Efekat ovih različitih sistema manifestuje se u: - različitim strukturama kalkulacija cena koštanja i prodajnih cena - i različitim finansijskim iskazima

KLASIFKACIJE TROŠKOVA Zavisno od kriterijuma klasifikovanja u teoriji i praksi operiše se sa različitim vrstama – kategorijama troškova. Najčešće troškovi se klasifikuju:

- po prirodnom sistemu na: troškove materijala, troškove sredstava rada, troškove rada - po mestu nastajanja na: troškove izrade-proizvodnje i troškove režije - po nosiocima troškova na: pojedinačne troškove i zajedničke troškove - po metodama prenošenja troškova na proizvode na: direktne i indirektne troškove - po fazama ciklusa reprodukcije na: troškove proizvodnje i troškove prometa - u odnosu na obim proizvodnje na: ukupne troškove i troškove po jedinici proizvoda - po analitičkoj osnovi na: planske troškove, stvarne troškove i standardne troškove - sa aspekta ocene oportunitetne dinamike aktivnosti na: alternativne troškove, dodatne

troškove i marginalne troškove U funkciji osnovnih ekonomskih analiza i upravljanja ekonomijom proizvodnje i poslovanja, treba da vladamo nekim od napred pomenutih kategorija troškova. DIREKTNI I INDIREKTNI TROŠKOVI Pod direktnim troškovima misli se na troškove koji su direktno vezani za proizvodnju ili na troškove izrade. Pod indirektnim troškovima misli se na ostale troškove koji se javljaju u poslovanju preduzeća. Ovi troškovi dobijaju se kada se od ukupnih troškova oduzmu direktni troškovi Interes menadžera i ekonomista okrenut je ka smanjivanju indirektnih troškova. FIKSNI I VARIJABILNI TROŠKOVI Pod fiksnim troškovima misli se na troškove u proizvodnji i poslovanju koji postoje nezavisno od dinamike obima proizvodnje /troškovi poslovnog prostora i raspoložive tehničke osnove rada, priprema proizvodnje, administrativno i režijsko osoblje/ Ovi troškovi su fiksni bez obzira da li ima ili nema proizvodnje. Ovi troškovi opterećuju proizvodnju u fiksnom iznosu. Njihov iznos po jedinici proizvoda /usluge/ smanjuje se sa povećavanjem obima proizvodnje Varijabilni troškovi se utvrđuju na bazi normativa po jedinici proizvoda /troškovi sirovina, energije, reprodukcionog materijala, proizvodnog mašinskog i ljudskog rada/

45

Ovi troškovi se javljaju kada se proizvod proizvodi. Ukupni varijabilni troškovi se manjaju proporcionalno sa promenom obima proizvodnje.Zbog delovanja zakona opadajućih prinosa, fiksni troškovi po jedinici proizvoda na višim nivoima proizvodnje pokazuju tendenciju rasta U strukturi troškova proizvodnje i poslovanja javljaju se i relativno fiksni troškovi /npr. troškovi prelaza sa jedne na dve smene, troškovi prelaza sa jedne serije proizvodnje na drugu seriju proizvodnje i slično/. Relativno fiksni troškovi su dodatni troškovi, koje ekonomista u analizama treba da rasoredi na grupu fiksnih ili na grupu varijabilnih troškova. Interes menadžera i ekonomista okrenut je ka smanjivanju fiksnih troškova po jedinici proizvoda ili na povećavanje obima proizvodnje TROŠKOVI PROIZVODNJE I TROŠKOVI PROMETA Troškovi prometa su zavisni troškovi koji se javljaju u funkciji nabavke ili prodaje roba. Ovi troškovi ulaze u nabavnu cenu roba ili u cenu sa kojom se operiše u izradama kalkulacija NABAVNA CENA = PROIZVOĐAČKA PRODAJNA + ZAVISNI TROŠKOVI ROBE CENA Zavisni troškovi obuhvataju troškove transporta, špeditera, skladištara, kontrola kvaliteta proizvoda, carina i druge troškove na putu robe od dobavljača do našeg skladišta UKUPAN I PROSEČAN TROŠAK U ekonomskim analizama ukupan trošak je zbir direktnih i indirektnih troškova ili zbir fiksnih i varijabilnih troškova ili zbir troškova proizvodnje i troškova prometa koji terete proizvodnju. ZBIR FIKSNIH I VARIJABILNIH TROŠKOVA

ZBIR DIREKTNIH I INDIREKTNIH TROŠKOVA

ZBIR TROŠKOVA PROIZVODNJE I PROMETA

Različite definicije ukupnog troška Prosečan trošak je trošak po jedinici proizvoda. Trošak po jedinici proizvoda naziva se cenom koštanja. Na ovo pitanje vratićemo se u daljem druženju. Prosečan trošak se dobija kada se ukupan trošak podeli sa brojem proizvedenih jedinica PROSEČAN TROŠAK = UKUPAN TROŠAK_______________ BROJ PROIZVODA

46

MARGINALAN TROŠAK U kapitalističkoj ekonomiji velika pažnja se posvećuje pitanjima marginalnih troškova. Marginalni troškovi su kriterijum u donošenju brojnih odluka. Marginalni ili dodatni trošak pokazuje povećavanje ukupnog troška, najčešće povećavanje varijabilnog troška zbog proizvodnje nove-dodatne jedinice proizvoda. MT = PROMENE U UKUPNIM TROŠKOVIMA PROMENE U OBIMU PROIZVODNJE Dodatna jedinica proizvodnje može da bude:

- proizvodnja jednog dodatnog proizvoda - ili proizvodnja koju donosi novi, dodatni stepen korišćenja kapaciteta ili nova

proizvodna serija Proizvođač čizama koristi cca 100% raspoloživi kapacitet proizvodnje – ostvarujući proizvodnju od 100.000 pari čizama. Proizvodnja 110.000 pari čizama zahteva dodatna ulaganja i troškove. Npr. nabavku nove mašine koja će biti iskorišćena samo sa 5%, upošljavanje dodatnih radnika čiji bi stepen uposlenosti bio svega cca 20% Prosečan marginalni trošak dobija se kada se marginalni trošak podeli brojem proizvoda koji su dobijeni u okviru ekstra ili dodatne jedinice proizvoda. PMT = POVEĆANJE UKUPNOG TROŠKA____________ POVEĆANJE BROJA PROIZVEDENIH JEDINICA POREZI NA DODATNU VREDNOST I SUBVENCIJE Porez na dodatnu vrednost /PDV/ se obračunava na fakturisanu robu. Prodavac PDV naplaćuje od kupaca i uplaćuje u na račun budžeta Subvencije su naknade koje država daje proizvođačima kako bi se obezbedila jeftinija proizvodnja /npr. subvencija semenskih roba, veštačkih đubriva i slično/. Subvencije smanjuju troškove proizvodnje. Efekti subvencija trebali bi da se dele između kupaca i proizvođača Literatura -N.G.Mankiw – The principles of microeconomics, Hourtcout pubblishers - M.Labus – Osnovi ekonomije, Pravni fakultet, Beograd -M.Stanić – Mikroekonomija, Apeioron, Banja Luka -D.Salvatore – Ekonomija za menadžere, Mate, Zagreb

47

VI. PROIZVODNJA I CENA KOŠTANJA DEFINICIJA PROIZVODNJE Proizvodnja je proces transformisanja jedne grupe upotrebnih vrednosti u neke druge, različite upotrebne vrednosti Proizvodnja je proces stvaranja nove vrednosti /vrednost proizvoda ili usluge/ Ova, nova vrednost sastoji se iz:

- prenete vrednosti /fiksni i varijabilni troškovi/ - i novostvorene vrednosti /vrednost koju stvara zaposleni sa svojim radom/

PROIZVODNA FUNKCIJA Proizvodna funkcija opisuje vezu između maksimalne količine proizvoda, sa jedne strane i utrošaka faktora proizvodnje, sa druge strane. Proizvodnja uvek počiva na konkretnoj tehničko-tehnološkoj osnovi. Raspoloživa tehničko-tehnološka osnova proizvodnje određuje:

- strukturu potrebnih faktora proizvodnje - i utroške pojedinih faktora

Kod proizvodne funkcije polazi se od sledećih stavova:

- povećavanje stepena proizvodnje ne ide na štetu kvaliteta proizvoda - proizvodna funkcije odražava postojanje konačne granice proizvodnje, kada se

jedan faktor beskonačno povećava uz date utroške ostalih faktora - proizvodna funkcija odražava zakon opadajućih prinosa. To znaći da povećanjem utroška

jednog faktora, uz fiksne utroške ostalih faktora, u uslovima date tehnologije i pri mogućem varirajnju faktorskih proporcija, dolazi do smanjivanja prirasta proizvoda

Na primeru, upoznajmo se sa krivom proizvodnih mogućnosti. Raspolažemo sa zemljištem. Na njemu možemo da gajimo samo jednu kulturi ili više kultura. Kod opredeljenja za više kultura, struktura proizvodnje može da bude različita. Moguća struktura proizvodnje Kukuruz /t/

Žito /t/

Tačka

40 0 A 30 38 B 20 52 C 10 60 D

48

0 65 E U donošenju odluka o obimu i strukturi proizvodnje, proizvođač se rukovodi: - mogućim prodajnim cenama - i troškovima proizvodnje i poslovanja MAKSIMALNA ILI OPTIMALNA PROIZVODNJA Na pitanje za šta se zalaže ekonomista i menadžer:

- neupučeni će reći – Zalaže se za što veći stepen upošljavanja rasoloživih faktora proizvodnje i za što veću proizvodnu,

- dok će upućeni reči – Zalaže se za maksimalni dohotak Praksa je utvrdila, a teorija prihvatila da:

- maksimalni obim proizvodnje najčešće ne donosi najveći dobitak - se najveći dobitak ostvaruje se na nivou optimalne proizvodnje

MAKSIMALNA PROIZVODNJA – NAJVEĆA UPOSLENOST KAPACITETA NE DONOSI MAKSIMALNI DOBITAK

OPTIMALNA PROIZVODNJA DONOSI MAKSIMALNI DOBITAK

Osnovni stav ekonomista i menadžera Optimalna proizvodnja može da bude na različitim stepenima uposlenosti proizvodnih kapaciteta /100%, niži stepen usposlenosti, uposlenost preko 100% kapaciteta – kada se ide na proširenje kapaciteta ili na povećavanje intenziteta korišćenja raspoloživih kapaciteta/ U definisanju optimalnog obima i strukture proizvodnje, ekonomista operiše sa podacima o: - mogućim prodajnim cenama proizvoda iz proizvodnog asortimana - i troškovima njihove proizvodnje KRETANJE RAZLIČITIH VRSTA TROŠKOVA ZAVISNO OD PROMENA OBIMA PROIZVODNJE U analizi kretanja ovih troškova za konkretnu proizvodnju od velike koristi je njihog grafički prikaz Analiza ovih kretanja pokazuje sledeće:

- Povećavanje obima proizvodnje prati povećavanje ukupnih troškova. Ne postoji čvrsta korelacija između povećavanja obima proizvodnje i povećavanja ukupnih troškova

- Sa povećavanjem obima proizvodnje prosečni fiksni troškovi po jedinici proizvoda padaju, ali do određenog nivoa prozvodnje, nakon čega beleže tendenciju rasta

Prosečni varijabilni troškovi se ne menjaju sa promenama obima proizvodnje.

49

Promene se beleže kod prosečnih fiksnih troškova. Naime, oni padaju do određenog nivoa proizvodnje, da bi nakon toga nivoa počeli da rastu. Kriva ovih troškova ima oblik slova U

- Kod 0 obima proizvodnje, marginalni trošak je 0. Sa povećavanjem obima proizvodnje, prosečan marginalni trošak prvo pada do određenog nivoa proizvodnje, da bi posle tog nivoa i kod daljeg rasta proizvodnje, zbog delovanja zakona o opadajućem prinosu rastao sa rastom proizvodnje

Troškovi u proizvodnji pljeskavica Q UT FT VT PFT PVT PUT MT 0 3,0 3,00 0,00 - - - - 1 3,3 3,00 0,30 3,00 0,30 3,30 0,30 2 3,80 3.00 0,80 1,50 0,40 1,90 0,50 3 4,50 3,00 1,50 1,00 0,50 1,50 0,70 4 5,40 3,00 2,40 0,75 0,60 1,35 0,90 5 6,50 3,00 3,50 0,60 0,70 1,30 1,10 6 7,80 3,00 4,80 0,50 0,80 1,30 1,30 7 9,30 3,00 6,30 0,43 0,90 1,33 1,50 8 11,00 3,00 8,00 0,38 1,00 1,38 1,70 9 12,90 3,00 9,90 0,33 1,10 1,43 1,90 10 15,00 3,00 12,00 0,30 1,20 1,50 2,10 Ovi zaključci govore u prilog stava, da o optimalnom obimu prozvodnje nemožemo napamet da govorima i da njegovo utvrđivanje zahteva prikupljanje i obradu brojnih podataka vezanih za različite kategorije troškova. U ekonomskim analizama bitna su kretanja prosečnih troškova i marginalnih prosečnih troškova. U najvećem broju slučajeva na nižim nivoima proizvodnje prosečni marginalni trošak niži je od prosečnog troška, da bi posle određenog nivoa proizvodnje prosečni marginalni trošak bio viši od prosečnog troška. U teoriji i praksi optimalni obim proizvodnje utvrđuje se sa aspekta troškova ili sa spekta dobitka. OPTIMALNI NIVO PROIZVODNJE SA ASPEKTA TROŠKOVA

OPTIMALNI NIVO PROIZVODNJE SA ASPEKTA DOBITKA

Dva pristupa utvrđivanja optimalnog nivoa proizvodnje OPTIMALNA PROIZVODNJA SA ASPEKTA TROŠKOVA

50

Troškovi proizvodnje i poslovanja su promenljiva kategorija. Naime menjaju se pod uticajem: - promena cena - i promena u tehnologijama i kvalitetu rada

Tokom vremena menja se optimalni obim proizvodnje. Optimalni obim proizvodnje sa aspekta troškova je obim proizovdnje kod koga se izjednačavaju prosečni ukupni troškovi i prosečni marginalni troškovi OPTIMALAN OBIM PROIZVODNJE = OBIM KOD KOGA SU PUT = PMT SA ASPEKTA TROŠKOVA Podsetimo se PUT dobijaju se kada se ukupan trošak /UT/ podeli sa brojem proizvedenih jedinica /Q/ Podsetimo se PMT dobija se povećanje ukupnog troška podeli sa povečanjem broja proizvedenih jedinica Utvrdimo optimalni obim proizvodnje sa aspekta troška poslastičarske radnje. Max dnevni kapacitet pećnice je 70 komada kolača. Dnevni fiksni troškovi /prostor, amortizacija pećnice i ostala osnovna sedstva / iznose 30 din. Dnevna naknada po radniku je 10 din Materijalni troškovi po kolaču su 1 dinar Fiksni troškovi - FT

Varijabilni troškovi - VT

Ukupni troškovi -UT

Obim proizvodnje -Q

Prosečni ukupni troškovi

Prosečni marginalni troškovi

30 0 30 0 - - 30 60 90 50 1,8 1,2 60 110 170 90 1,9 1,9 60 150 210 120 1,7 1,3 60 180 240 140 1,75 1,5 90 210 300 160 1,87 3,0 Optimalna proizvodnja posmatrane poslastičarnice, a sa nivoa troškova je proizvodnja od 90 kolača. Na ovom nivou prosečni ukupni troškovi izjednačeni su sa prosečnim marginalnim troškovima. EKONOMIJA I DISEKONOMIJA OBIMA Ekonomija obima odnosi se na odnos između prinosa u proizvodnji i ulaganja i troškova koji obezbeđuju ovaj prinos. Iz prednjeg grafikona vidi se sledeće: - do određenog nivoa – obima proizvodnje postoji troškovna opravdanost za rast proizvodnje, jer se prosečni i marginalni troškovi smanjuju sa povećavanjem obima proizvodnje

51

- iznad određenog obima proizvodnje ne postoji troškovna opravdanost za dalji rast proizvodnje, jer se prosečni i marginalni troškovi povećavaju. Pod ekonomijom obima misli se na smanjivanje prosečnih troškova proizvodnje sa rastom obima proizvodnje. Ekonomija obima objašnjava se sledećim činjenicama:

- sa povećavanjem obima proizvodnje smanjuju se fiksni troškovi po jedinici proizvoda - rast proizvodnje najčešće prati specijalizacija u radu. Specijalizacija u radu vodi ka

povećavanju kvalitea, iskustava, produktivnosti i ekonomičnosti u radu Pod disekonomijom obima misli se na rast prosečnih troškova sa rastom obima proizvodnje iznad nekog obima. Disekonomija se objašnjava sledećim činjenicama:

- povećavanjem prosečnih fiksnih troškova /novi instalisani kapaciteti, novo zapošljavanje/ - povećavanjem troškova koordinacije i upravljanja proizvodnjom - padom motivisanosti zaposlenih u velikim kolektivima

EKONOMIJA OBLASTI PROIZVODNJE U definisanju proizvodne strukture, stručnjaci se vrlo često opredeljuju da pored osnovnog proizvoda /X/ proizvode i drugi proizvod /Y/, rukovodeći se mogućnostima zajedničkog korišćenja IR rada, kanala prodaje, ulaznih zaliha, promotivnih aktivnosti i boljeg korišćenja instalisanih proizvodnih kapaciteta i po tom osnovu osvarivanje ekonomije obima ili smanjivanje prosečnih troškova. Osnovni stavovi kod ekonomije oblasti su: - Proizvodnja proizvoda Y kao samostalna proizvodnja bila bi nerentabilna. - Proizvodnja proizvoda X bila bi manje rentabilna da nema i proizvodnje proizvoda Y - Kroz kombinaciju proizvoda X i Y obezbeđuje se rentabilnost proizvodnje proizvoda X i proizvoda Y OPTIMALNA PROIZVODNJA SA ASPEKTA DOBITKA Ekonomiste i menadžere mnogo više interesuje optimalni obim proizvodnje sa aspekta dobitka. Optimalna proizvodnja sa aspekta dobitka je onaj nivo – obim proizvodnje kod koga dolazi do izjednačavanje prosečnog marginalnog troška /PMT/ i prodajne cene /PC/ OPTIMALNA PROIZVODNJA = OBIM KOD KOGA JE PC = PMT SA ASPEKTA DOBITKA Prodajna cena je jednaka marginalnom prihodu –MrPr. Marginalni prihod je prihod koji se ostvaruje prodajom dodatne jedinice proizvoda

52

Utvrdimo optimalan obim proizvodnje proizvođača boja sa aspekta dobitka. Prodajna cena po limenki boja je 6 din. Količina - Q Ukupan

prihod -UP Ukupni troškovi -UT

Dobitak Prodajna cena - PC

Prosečan marginalni trošak

0 0 3 -3 - - 1 6 5 1 6 2 2 12 8 4 6 3 3 18 12 6 6 4 4 24 17 7 6 5 5 30 23 7 6 6 6 36 30 6 6 7 7 38 38 4 6 8 Proizvođač boja ostvariće optimalni obim proizvodnje na nivou proizvodnje od 5 limenki. Na ovom nivou prodajna cena jednaka je prosečnim marginalnim troškovima RENTABILNA PROIZVODNJA Pod rentabilnom proizvodnjom misli se na obim proizvodnje na kome se ostvaruje dobitak. Podsetimo se dobitaj je razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova. Analize rentabilne proizvodnje u praksi su pokazale da u proizvodnji postoji zona rentabilne proizvodnje. Zona rentabilne proizvodnje je obim proizvodnje kod koje se ostvaruje dobitak. Na različitim nivoima proizvodnje unutar ove zone ostvareni dobitak neće biti jednak. ZONA RENTABILNE PROIZVODNJE = ZONA IZMEĐU DONJE I GORNJE TAČKE RENTABILNOSTI Donja i gornja granica rentabilnosti su tačke u kojima se UT jednaki UP i gde je dobitak 0 Utvrdimo zonu rentabilnosti u proizvodnji obuče Obim proizvodnje u 000 kom. - Q

Ukupni troškovi u 000 din. - UT

Ukupan prihod u 000 din. - UP

Dobitak u 000 din.

10 1.200 830 -370 15 1.460 1.245 -215

53

20 1.980 2.075 95 25 2.340 2.490 150 30 2.700 2.905 205 35 3.260 3.320 60 40 3.770 3.735 -35 Zona rentabilne proizvodnje obuće je zona u prostoru od cca 20.000 do cca 40.000 pari obuće, jer se u ovoj zoni ostvaruje dobitak.Ispod i iznad ovog obima, proizvođač ima gubitak u poslovanju RENTABILNA PROIZVODNJA – PRELOMNA TAČKA U praksi, u funkciji definisanja rentabilne proizvodnje vrlo često koristi se metoda prelomne tačke. Prelomna tačka utvrđuje se uz pomoć sledeće jednačine: CQ = UFT + PVT x Q C- prodajna cena Q- obim proizvodnje PVT – prosečni varijabilni troškovi UFT – ukupni fiksni troškovi Uz pomoć ove jednačine moguće je utvrditi prag rentabilnosti ili:

- najnižu prodajnu cenu, koja pri datom nivou proizvodnje obezbeđuje dobitak u poslovanju - ili najniži nivo proizvodnje na kome se sa datim cenama obezbeđuje rentabilna

proizvodnja ili dobitak u poslovanju Utvrdimo nivo proizvodnje koji obezbeđuje dobitak pri datom nivou cena Fiskni troškovi agencije su 2.000 evra Prosečan varijabilni trošak je 3 evra Prodajna cena je usluge je 8 evra Primenom gorne jednačine : 8 x Q = 2.000 + 3 x Q dolazimo do zaključka da se na obimu od 400 usluga ne ostvaruje dobitak, ali da se na obimu od 401 usluge počinje ostvarivati dobitak Utvrdimo nivo prodajne cene na kome se počinje da ostvaruje dobitak Ukupni fiksni troškovi firme su 500 evra Prosečan varijabilni trošak je 1 evro Obim proizvodnje je 300 jedinica proizvoda Primenom gornje jednačine: C x 300 = 500 + 1 x 3000 dolazimo do zaključka da se sa cenom od 2,7 evra ne ostvaruje dobitak, ali da se sa cenom iznad 2,7 evra počinje da ostvaruje dobitak KALKULACIJA

54

Kalkulacija je ekonomska i finansijska analiza ili računica konkretnog posla. Tako se govori o kalkulacijama nabavnog, prodajnog posla, o kalkulacijama konkretnih aktivnosti, o kalkulacijama cena koštanja i prodajnih cena. Kvalitetna izrada kalkulacija zahteva dobro poznavanje: - struktura veličina koje se analiziraju - normativa utrošaka, tako gde je to potrebno - jediničnih cena angažovanih faktora - ili naknada za pojedine stavke /inpute ili aktivnosti/ iz kalkulacije. U praksi, kaklulacije se sačinjavaju pre posla, pre donošenja odluka, tokom pregovora ili realizacije aktivnosti i po njihovom okončanju, kako bi se došlo do zaključka koliko je bio trošak, prihod ili zarda od konkretnog posla. CENA KOŠTANJA Cena koštanja je trošak proizvodnje i poslovanja po jedinici proizvoda /usluge/ Cene koštanja se utvđuju na bazi kalkulacija U praksi su razvijena dva metoda utvrđivanja cene koštanja: - metoda stvarne ili pune cene koštanja - direct costing metoda U cenu koštanja ulaze troškovi proizvodnje jedinice proizvoda ili: - troškovi sirovina i repromaterijala - troškovi energije - troškovi mašinskog rada - troškovi ljudskog rada -pripadajući fiksni ili indirektni troškovi Osnovna razlika između metode stvarne cene koštanja i direct costing metode je u poslednjoj stavci cene koštanja. Po metodu stvarne, ova stavka obuhvata pripadajući deo za sve druge troškove poslovanja preduzeća. Po direct costing metodi, ova stava obuhvata min pripadajuće fiksne i indirektne troškove. Naime, po direct costing metodu-dominantnom u kapitalističkom svetu, vlasnik iz bruto finansijskog rezultata treba da pokrije fiksne troškove – troškove administracije i indirektne troškove, da bi ono što ostaje pripadalo njegov neto finansijski rezultat – dobitak ili profit. Cena koštanja po jedinici proizvoda ili usluge vrlo mnogo zavisi od obima proizvodnje na kome se izvodi. Značajan uticaj obima proizvodnje na jediničnu cenu koštanja potiće:

- fiksnog troška kao konstantne veličine - i razlika u fiksnom trošku po jedinici proizvoda zavisno od broja proizvedenih jedinica

Poslužimo se primerom

55

Obim proizvodnje

Troškovi sredstava rada

Troškovi materijala

Troškovi rada

Izdaci

Troškovi prodaje

Cena koštanja

0 500 - - - - - 500 500 300 400 100 455 3,51 1.000 500 650 850 200 770 2,97 1.500 500 1.050 1.400 350 990 2,86 2.000 500 1.400 1.900 500 1.290 2,79 2.500 500 2.000 2.200 700 1.620 2,80 Literatura - Z.Đurić-Komercijalno poslovanje, BK, Novi Sad - M.Labus – Osnovni eonomije, Pravni fakultet, Beogad - M-Habek – Priprema odluke o prodaji primjenom metode pokrića – Direct costing, Informator, Zagreb - D.Salvatore – Ekonomija za menadžere, Mate, Zagreb -M.Nikolić i grupa autora – Ekonomika preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd -D.Stojanović – Matematičke metode u ekonomiji, Savremena administracija

VII. PREDUZEĆE NA TRŽIŠTU PRODAJE PROIZVOĐAČKA PRODAJNA CENA Proizvođačka prodajna cena dobija se kada se na:

- cenu koštanja - dodata očekivana zarada

CENA KOŠTANJA

OČEKIVANA ZARADA

Osnovna struktura prodajne cene Podsetimo se visina cena koštanja zavisi od obima proizvodnje i prodaje za koji se utvrđuje. Na dalje, podsetimo se kod metode stvarne cene koštanja veliki deo direktnih i indirektnih troškova ukalkulisan je u cenu koštanja, dok se kod direct costing metode u cenu uključuju direktni troškovi, da bi se indirektni troškovi pokrivali iz bruto finasijskog rezultata ili zarade INDIVIDUALNA PRODAJNA CENA

TEKUĆA TRŽIŠNA CENA

56

Razlika sa kojima se proizvođač suočava Proizvođačka prodajna cena utvrđena na ovaj način samo je lepa želja proizvođača, jer se u svim slučajevima, osim ako je monopolista, mora uklapati u preovlađujuću tržišnu cenu. U tom uklapanju proizvođač se suočava sa situacijama da ostvaruje profit iznad ili ispod prosečne profitne stope na nivou grupacije i grane kojoj pripada. Objašnjenje za ovakve gubitke ili dobitke treba tražiti u podatku o razlikama koje u odnosu na konkurente ima po pitanju cene koštanja i troškova proizvodnje i poslovanja. Naime, proizvođač sa višim troškovima u odnosu na konkurente prisvaja relativno manji profit, dok proizvođač sa nižim troškovima u odnosu na konkurente prisvaja relativno veći profit.

PONAŠANJE PREDUZEĆA NA KONKURENTSKOM TRŽIŠTU Ponašanje preduzeća na tržištima prodaje u značajnom stepenu zavisi od konfiguracije tržišta. Na konkurentskom tržištu, tekuća tržišna cena robe je data veličina. Ova tržišna cena jednaka je njegovom marginalnom prihodu /MPr/ KONKURENTSKA CENA = MARGINALNI PRIHOD PREDUZEĆA PRODAVCA Interes preduzeća je da na tržištu, kroz prodaju ostvari max dobitak. Osnovno pitanje za preduzeće je na kom nivou proizvodnje i prodaje ostvariti max. Dobitak. Podsetimo se, preduzeće max dobitak ostvaruje na onom obimu proizvodnje na kome se marginalni prihod ili tekuća prodajna cena izjednačuje sa marginalnim troškovima MAKSIMALNI DOBITAK = MARGINALNI PRIHOD = MARGINALNOM TROŠKU - OBIM PROIZVODNJE-

Sa svakom promenom u tekućoj tržišnoj prodajnoj ceni menja se marginalni prihod, a samim tim i obim proizvodnje na kome preduzeće ostvaruje maksimalni dobitak Tržište mleka je konkurentsko tržište. Na kom nivou proizvodnje će mlekara“Milka“ ostvariti maksimalni dobitak, ako je tekuća tržišna cena mleka: 6 dinara i 8 dinara Proizvodnja - hl

Ukupni trošak

Marginalni trošak

Ukupan prihod

Marginalni prihod

Dobitak

0 3 -3 1 5 2 6 6 1

57

2 8 3 12 6 4 3 12 4 18 6 6 4 17 5 18 6 7 5 23 6 24 6 7 6 30 7 36 6 6 7 38 8 42 6 4 8 47 9 48 6 1 Mlekara „Milka“ pri nivo tekuće tržišne cene od 6 dinara ostvariće maksimalni dobitak na nivou proivodnje od hl mleka Da je tekuća tržišna cena mleka 8 dinara, „Milka“ bi maksimalni dobitak ostvarivala na nivou proizvodnje od 7 hl Na konkurentskom tržištu moguće je privremeno ili trajno obaranje nivoa tržišnih cena. U ovakvim situacijama preduzeće se ponaša na sledeći način:

- Preduzeće nastavlja sa proizvodnjom i prodajom čak i kada nema iskazanog dobitka U ovoj situaciji ono još uvek ostvaruje dobitak koji je obračunat i isplaćen kroz tekuće naknade zaposlenima i naknade na ime opšte i zajedničke potrošnje

- Preduzeće donosi odluku o privremenom povačenju sa tržišta prodaje, onda kada je ukupan prihod manji od ukupnih varijabilnih troškova ili kada je tekuća tržišna cena niža od prosečnih varijabilnih troškova C < PVT ili UP < UVT

- Preduzeće donosi odluku o trajnom povlaćenju sa tržišta prodaje onda, kada u dužem vremenskom periodu prosečan ukupan trošak veći od tekuće tržišne cene ili kada su ukupni troškovi veći od ukupnih prihoda C < PUT ili UP < UT

PONAŠANJE PREDUZEĆA NA MONOPOLSKOM TRŽIŠTU Po tri osnova preduzeće može da obezbedi monopolski položaj:

- po osnovu tehnološko razvojne prednosti i konkurentnosti - po osnovu monopola nad prirodnim bogatstvom - po osnovu monopolskog prava dobijenog od države

Interes monopolskog preduzeća je da ostvari:

- što viši nivo cene - i što veći obim proizvodnje i prodaje

U definisanju monopolske cene, preduzeće polazi od podataka o: - elastičnosti i obima tražnje

58

- i ekonomije obima proizvodnje i poslovanja Elastičnost i obim tražnje i zahevi u obezbeđivanju ekonomije obima proizvodnje prisiljavaju preduzeće da formira cenu:

- koja je viša od konkurentske cene - ali je ispod nivoa koji bi monopolista želeo

Na monoposkim tržištima vrlo često javlja se praksa diskriminatornih cena. U pitanju je praksa prodaje iste vrste roba različitim kupcima po različitim cenama. Monopolista se opredeljuje za prodaju roba određenim grupama korisnika ispod tržišne cene, ne iz hedonizma, već iz želje da ostvari obim proivodnje koji obezbeđuje ostvarivanje ekonomije obima i ostvarivanje dohotka po osnovu ekonomije obima PONAŠANJE PREDUZEĆA NA DUOPOLSKOM TJ. OLIGOPOLSKOM TRŽIŠTU Oligopolsku, odnosno duopolsku tržišnu strukturu – strukuru sa dva preduzeća-konkurenta karakteriše sledeće:

- preduzeća se ne opredeljuju za međusobne sukobe i konkurenciju cenama, već se opredeljuju za dogovore oko visine cene i tržišnog učešća

- ova struktura počiva na modelu teorije igara, jer dobitak jednog igrača znači gubitak drugog igrača, akciju jednog igrača prati reakcija drugog igrača, svaki igrač svoju akciju temelji na očekivanjima i reakcijama drugog igrača

- ravnotežna cena na duopolskom tržištu formira se u preseku optimalnih strategija oba igrača. Ravnoteža ili prevojna tačka ostvaruje se onda, kada je minimalna vrednost jednog igrača, jednaka maksimalnoj vrednosti drugog igrača

- cene na duopolskom tržištu po pravilu su više od cena na konkurentskom tržištu, ali i niža od monopolskih cena

Razmotrimo strategije dve firme u okviru duopolskog telekomunikacionog tržišta I. strategija firme

B II. strategija firme B

III. strategija firme B

Dobitak firme A

I.strategija firme A

9 2 4 2

II. strategija firme A

1 8 3 1

III. strategija firme A

7 6 5 5

Gubitak firme B

9 8 5

Rukovodeći se željom da ostvari najveći dobitak, preduzeće A opredeljuje se za treću strategiju, jer mu ona obezbeđuje 5 dinara, nezavisno od akcije preduzeća B. Preduzeće B želi da svoj gubitak, zbog aktivnosti preduzeća A svede na najmanju meru. Ono se opredeljuje za treću strategiju, jer je tu gubitak najmanji I iznosi 5 dinara

59

Praksa pokazuje da se duopolska tržišta retko uspevaju održati u dužem vremenskom periodu iz sledećih razloga:

- oba učesnika duopola žele da povećaju svoj tržišni udeo, jer ovo povećanje donosi im i povećanje dobitka

- zbog visine tržišnih cena ovakva tržišta interesantna su I za ostala preduzeća. Njihovim ulaskom na tržište dolazi do povećavanja ponude I samim tim do obaranja cena. Konačno, duopoly prerasta u oligopoly

Praksa pokazuje da su oligopolska tržišta predvorja za konkurentska tržišta. U oligopolskoj tržišnoj strukturi, proizvođači pokazuju interes za:

- smanjivanjem prodajnih cena - I povećavanje proizvodnje I prodaje

Unatoć ovom interesu, proizvođači prihvataju da se sporazumevaju oko cena I da cene drže na višem nivou. Ovaj viši nivo cena privlači nova preduzeća. Sa ulaskom novih preduzeća na oligopolska tržišta dolazi do povećavanja ponude i pada cena. PONAŠANJE PREDUZEĆA NA TRŽIŠTU MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE Tržište monopolističke konkurencije karakteristično je za tržišta masovnih nestandardizovanih proizvoda I usluga proizvodne I neproizvodne potrošnje. Veće ili manje razlike u osobinama roba I njihovo brendiranje I oglašavanje čine osnov privlačenja kupaca. Kod definisanja prodajne ceene, proizvođač na ovom tržištu operiše sa većim brojem podataka: - svojim interesima da ostvari što veći dobitak, ali I što veći obim proizvodnje zbog ekonomije obima - elastičnošću tražnje za njegovim diferenciranim robama - I canama I osobinama sličnih roba koje nude konkurenti Na tržištu monopolističke konkurencije, preduzeće formira prodajnu cenu koja je:

- viša od cene koja bi se formirala u konkurentskim uslovima - I niža od cene koja bi se formirala na monopolskom tržištu

Praska pokazuje da su prodajne cene na ovim tržištima veće od marginalnog troška I da su na nivou prosečnog ukupnog troška. CENA DIFERENCIRANOG = PROSEČNOG UKUPNOG TROŠKA PROIZVODA U ovakvim uslovima pojedinačno preduzeće, po pravilu: - formira cenu svog diferenciranog proizvoda u prostoru između svojih marginalnih troškova i prosečnih ukupnih troškova, kako bi sa nešto nižom cenom povećao obim prodaje i ostvarila ekonomija obima - stopostotno ne koristi raspoložive proizvodne kapaciete, ostavljajući prostor da Povećanjem stepena korišćenja kapaciteta, smanji prosečne ukupne troškove i

60

time stvori osnov za povećavanje dobitka ili eventualno smanjivanje prodajne cene Literatura - Z.Pjanić – Teorija cena, Ekonomski fakultet, Beograd - N.Gregory Mankiw – Principles of microekonomics, Harcourt Publishers - D. Salvatore – Ekonomija za menadžere, Mate, Zagreb

VIII.DOBITAK VIŠAK VREDNOSTI U proizvodnji, fizičkim i intelektualnim ljudskim radom stvara se nova vrednost. Za svoj rad radnik dobija najamninu /platu/. Po pravilu, ova plata manja je od nove vrednosti koju radnik stvara. Višak vrednosti je razlika između novostvorene vrrednosti i obračunate i radniku isplaćene najamnine. NOVOSTVORENA VREDNOST = DOHODAK = NAJAMNINE + VIŠAK VREDNOSTI Priča o ekspoloataciji radnika u kapitalizmu počiva na postojanju razlike između novostvorene vrednosti i najamnine. Postoji i drugi aspekt priče, po kojoj radnik ne bi mogao stvarati novu vrednost da nema kapitala. Za taj angažovani kapital-vlasniku kapitala treba dati naknadu. DOHODAK U privrednoj praksi, višak vrednosti pokriven je onim što se naziva dohotkom. U toku poslovanja iz dohotka obračunavaju i isplaćuju se: - plate kolektiva - naknade menadžerima - naknade na ime opšte – javne i zajedničke potrošnje Na kraju ono što ostane predstavlja dobitak /profit/. Dobitak je manji od viška vrednosti PLATE KOLEKTIVA

NAKNADE MENADŽERIMA

VEĆI DEO OPŠTE I ZAJEDNIČKE POTROŠNJE

DOBITAK ZA RASPODELU

Raspodela dohotka preduzeća PRIMARNA I SEKUNDARNA RASPODELA DOHOTKA

61

U ekonomiji govori se i primarnoj i sekundarnoj raspodeli dohotka. Primarna raspodela odnosi se na raspodelu dohotka ili na seljenje dohotka između učesnika u procesu tržišne razmene. Govori se o seljenju dohotka između:

- kupca i prodavca /npr. kupac je razmenio manju vrednost – novca za veću vrednost roba/

- između različitih oblasti poslovanja /česta je priča da su seljaci zbog neekvivalente razmene sa prerađivačima izgubili zaradu/

- između pojedinih zemalja /problem razmene ekvivalentnih vrednosti između sirovina i visoko sofisticiranih proizvoda i njihovih matičnih zemalja/

PROIZVODNJA – FINALNA POTROŠNJA

IZMEĐU RAZLIČITIH OBLASTI PRIVREĐIVANJA

IZMEĐU ZEMALJA

Osnovni oblici – kanali primarne raspodele

Osnov primerne raspodele dohotka je neekvivalentna razmena ili pojave da se robe /proizvodi ili usluge/ kupuju ili prodaju ispod ili iznad njihovih ravnotežnih cena. Danas, seljacima se nudi otkupna cena za žito ovogodišnjeg roda od 120 dinara po mc, dok su po kalkulacijama proizvođačke prodajne cene na nivou od cca 150 dinara.Dugi primer, tržišna cena elektirične energije je za cca 50% niža od njene ravnotežne vrednosti ili fer vrednosti. Sekundarna raspodela dohotka je raspodela dohotka kroz razne poreze, takse, doprinose između proizvođača – privrede i tzv. opšte i zajedničke potrošnje. PREDUZEĆA - PRIVREDA

DRŽAVA I DRUŠTVO

Osnovni subjekti sekundarne raspodele dohotka DOBITAK Dobitak je iznos koji prisvaja vlasnik kapitala kao nadoknadu za angažovanje kapitala i za svoj upravljački rad. Sve do skora dobitak koji prisvaja vlasnik kapitala vezivao se za razliku između ukupnog prihoda i ukupnih troškova poslovanja. Od skora, menja se priča i praksa , jer dobitak koji prisvaja vlasnik kapitala veći je od ove razlike i obuhvata i:

- amortizaciju - razna plaćanja razvojnog rada i investiciona ulaganja iz sredstava tekućeg poslovanja - kamate koje preduzeće naplaćuje od drugih

Istina od ove sume oduzimaju se kamate koje preduzeće plaća drugima.

62

Vlasnik kapitala prisvaja bruto finansijski rezultat poslovanja. BRUTO FINANSIJSKI REZULTAT POSLOVANJA: - DOBITAK - AMORTIZACIJU - TEKUĆA ULAGANJA U RAZVOJNI RAD I INVESTICIJE - PLAĆENE I NAPLAĆENE KAMATE GUBITAK U POSLOVANJU Gubitak u poslovanju javlja se kada su ukupni troškovi poslovanja veći od ukupnih prihoda. Brojni su razlozi pojave gubitaka u poslovanju. Preduzeća treba da raspolažu sa rezervama za pokrivanje ovih gubitaka, jer nepokriveni gubitak vodi u smanjivanje vrednosti kapitala preduzeća ili ka „jednju vlastite supstance“ RASPODELA DOBITAK Vlasnik kapitala donosi odluku o raspodeli dobitka iz poslovanja. Ovaj dobitak može da:

- kao akumulaciju usmeri u povećavanje kapitala preduzeća - u celosti ili u jednom delu da kao nagradu usmeri kao nagradu u svoj džep - u jednom delu kao 13 platu usmeri prema kolektivu

Dobri domaćini dobitak usmeravaju u povećavanje kapitala preduzeća KAKO POVEĆATI DOBITAK Dobitak je razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova – rashoda poslovanja preduzeća. U teoriji i praksi govori se o četiri osnovne grupe faktora formiranja dobitka: - društveni faktori - prirodni faktori - tehnički faktori - subjektivni faktori Povećavanje dobitka vezano je za aktivnosti na:

- povećavanju ukupnih prihoda - i smanjivanju ukupnih troškova poslovanja

Povećavanje ukupnog prihoda aktualizuje tri grupe pitanja: - pitanja programske – asortimanske strukture proizvodnje i poslovanja - pitanja cenovnih i troškovnih prednosti - i pitanja kvaliteta marketinških i komercijalnih aktivnosti u preduzeću

Smanjivanje ukupnih troškova poslovanja aktualizuje pitanja efikasnosti poslovanja preduzeća. Ovom pitanju posvetićemo naredno poglavlje.

63

LIKVIDACIJA PREDUZEĆA Likvidacija preduzeća nije ništa drugo do gašenje – brisanje preduzeća iz registra. Preduzeće se likvidira:

- odlukom vlasnika. Osnov ove odluke ne moraju biti gubitci u poslovanju. Vlasnik donosi odluku da ugasi preduzeće i svoj kapital preseli u neku drugu oblast angažovanja gde može da ostvaruje veći dobitak

- i u okviru stečajnog postupka. Stečaj preduzeća počinje njegovim bankrotstvom ili njegovom nesposobnošću da odgovori na dospele finansijske obaveze i sudskim zahtevom poverilaca da naplate svoja potraživanja

IX. EFIKASNOST RADA U poslednjih nekoliko decenija razvoj marketinga /subdisciplina ekonomije/ i menadžmenta doprineli su popularizaciji pitanja efektivnosti – svrsishodnosti – smisaonosti rada U kapitalističkom razvijenom svetu, popularizacija efektivnosti rada nije umanjila značaj i interes za pitanja efikasnosti ili ekonomije rada. U osnovi svega je ekonomski interes. DEFINICIJA EFIKASNOSTI Sa ekonomske analize i ekonomska vrednovanja, ekonomista se stara o racionalnom - domaćinskom gazdovanju u svetu trošenja, stvaranja, razmene i raspodele ekonomskog bogatstva na različitim nivoima uprvljanja. Ekonomistu interesuje pitanje: Da li prihod pokriva trošak, ali i pitanja:

- da li se dati prihod i dobitak ostvaruje uz minimalne utroške i troškove - i da li dati utrošci i troškovi odbacuju max prihod i dobitak

U ekonomskoj teoriji i praksi ova pitanja poznata su kao min-max princip rada i ponašanja Odgovori na prednja pitanja u funkciji su identifikovanja i definisanja mogućnosti ili rezervi u proizvodnji i u poslovanju za dalje povećavanje dobitka. OSNOVNI POKAZATELJI EFIKASNOSTI RADA U osnovne pokazatelje efikasnosti rada uključuju se pokazatelji produktivnosti, ekonomičnosti, rentabilnosti, likvidnosti, brzine obrta sredstava

MIN-MAX PRINCIP RADA I PONAŠANJA

64

PRODUKTIVNOST RADA

EKONOMIČNOST RADA

RENTABILNOST RADA

LIKVIDNOST PREDUZEĆA

BRZINA OBRTA SREDSTAVA

Neki drugi pokazatelji

Osnovni pokazatelji efikasnosti rada Analiza efikasnosti rada preduzeća i privrede sprovodi se u kontinuitetu, periodično – najmanje jedanputa godišnje Podaci o efikasnosti rada subjekta imaće upotrebnu vrednost samo onda kada se posmatraju kroz:

- vremenske serije podataka ili kroz promene koje se dešavaju tokom vremena na nivou subjekta ili kroz vremenska poređenja

- odnos projektovanog – planiranog i ostvarenog na nivou subjekta - komparacije sa korespodentnim podacima kod drugih subjekata iz okruženja

/grupacija, grana proizvodnje, ukupna privreda ili društvo/ i kada čine osnov za preduzimanje mera i aktivnosti, kako bi se efikasnost rada povečala. VREMENSKA POREĐENJA

POREĐENJA PLANIRANOG I OSTVARENOG

POREĐENJA SA GRUPACIJOM ILI UKUPNOM PRIVREDOM

Osnove za izvođenje kvalitetnih zaključaka Za nas mnogo neće značiti podatak da je produktivnost rada preduzeća u prošloj godini bila 2.050.000 dinara ukupnog prihoda po radniku. Ovaj podatak će dobiti u vrednosti kada ga stavimo u odnos sa:

- ukupnim prihodima po radniku u ranijim godinama – bitno prikazati ih u stalnim cenama /prethodne godine u stalnim cenama 2.400.000 din, 2.300.000, 2.500.000 din/

- planirani ukupan prihod po radniku – 2.200.000 din. - ukupnim prihodima po radniku u posmatranoj godini na nivou grupacije kojoj preduzeće

pripada /2.480.000 din/ PRODUKTIVNOST RADA

65

Produktivnost rada je pokazatelj odnosa autputa /proizvodnje/ i inputa /angažovanog mašinskog ili ljudskog rada/. Da li vam je poznato da našu privredu karakteriše niska produktivnost rada. Inputi i autputi prikazuju se naturalno i vrednosno. PRODUKTIVNOST RADA = OBIM PROIZVODNJE ili UKUPAN PRIHOD ILI DOBITAK ANGAŽOVANI LJUDSKI ili MAŠINSKI RAD Problemi niske produktivnosti rada i njenog rešavanja najčešće se vezuju sa sledeća pitanja:

- stepen angažovanja raspoloživog kolektiva ili tehičko-tehnološke osnove rada - kvalitet raspoloživog kolektiva i tehničko-tehnološke osnove rada /nivo, struktura,

održavanje - kvalitet organizacije rada

EKONOMIČNOST RADA Ekonomičnost rada pokazuje koliko jedinica prihoda donosi 100 jedinica troškova proizvodnje i poslovanja. EKONOMIČNOST RADA = UKUPAN PRIHOD UKUPNI TROŠKOVI Kada je ekonomičnost rada 1, preduzeće u poslovanju je na 0 – nema ni dobitaka, ali ni gubitaka kada je ekonomičnost veća od 1 preduzeće posluje sa dobitkom, kada je ekonomičnost manja od 1 preduzeće posluje sa gubitkom. Ekonomičnost rada vezuje se za brojna i raznovrsna pitanja i aktivnosti vezane za povećavanje ukupnih prihoda: cene, obim proizvodnje i prodaje, kanali prodaje i smanjivanje ukupnih troškova. U poslednjim godinama, u preduzećima u razvijenom svetu izuzetno velika pažnja se posvećuje pitanjima upravljanja troškovima i već danas, u mnogim obrazovnim programima javlja se kurs pod nazivom – Upravljanje troškovima. RENTABILNOST RADA Renabilnost rada utvrđuje se na bazi sledeće jednačine: RENTABILNOST RADA = UKUPAN PRIHOD – UKUPNI TROŠKOVI ili DOBITAK ANGAŽOVANI KAPITAL Angažovani kapital čine sva osnovna i obrtna sredstva koja se angažuju u proizvodnji i poslovanju. U analizi angažovanog kapitala posebnu pažnju treba obratiti na sledeće: - Strukturu angažovanih sredstava U ovoj strukturi što manje treba da je osnovnih sredstava i što više obrtnih sredstva - Brzini obrta obrtnih sredstava Prihod i dobitak se ostvaruje u okviru jednog obrta sredstava. Što više ima obrta

66

sredstava tokom godine, biće i veća godišnja masa prihoda i dobitka - Izvore obezbeđivanja poslovnih – osnovnih i obrtnih sredstava Angažovanje sredstava iz spoljnih izvora povlaći kamate i druge troškove finansiranja STRUKTURA

BRZINA OBRTA OBRTNIH SREDSTAVA

IZVORI POSLOVNIH SREDSTAVA

Šta ekonomistu interesuje vezano za angažovani kapital LIKVIDNOST PREDUZEĆA Likvidnost preduzeća odnosi se na njegovu sposobnost i mogućnost da kvalitetno odgovara na dospele finansijske obaveze. LIKVIDNOST PREDUZEĆA = RASPOLOŽIVA NOVČANA SREDSTVA DOSPELE FINANSIJSKE OBAVEZE U teoriji i praksi razlikuju se statička i dinamička likvidnost. Statička likvidnost odnosi se na sposobnost i mogućnost preduzeća da na određeni dan odgovori na dospele obaveze Dinamička likvidnost odnosi se na sposobnost i mogućnost preduzeća da u svakom trenutku može da odgovori na dospele finansijske obaveze Upravljanje novčanim sredstvima i upravljanje likvidnošću u nadležnosti je finansijskih menadžera. Ovde treba istaći veliki uticaj komercijale – komercijala pripada oblasti ekonomije, koja zaključuje nabavne i prodajne poslove i upravlja zalihama u preduzeću – na likvidnost preduzeća BRZINA OBRTA SREDSTAVA Podsetimo se, obrtna sredstva su sredstva koja menjaju oblik – agregatno stanje: novac, dugovanja, ulazne robne zalihe, nedovršena proizvodnja, izlazne robne zalihe, potraživanja od kupaca, novac. Jedan ovakav obrt obrtnih sredstava predstavlja jedan reprodukcioni ciklus. Reprodukcioni ciklus-ciklus obrta obrtnih sredstava zavisi od:

- delatnosti preduzeća /u voćarstvu – u jednoj godini obavi se jedan ciklus, u svinjogostvu – u jednoj godini obave se dva ciklusa ................/

67

- ali i kvaliteta upravljanja i angažovanja obrtnih sredstava u preduzeću, koji rezultira u dugom zamrzavanju novca u nekom od agregatnih oblika Brzina obrta sredstava odnosi se na broj obrta obrtnih sredstava ili na broj reprodukcionih ciklusa 1 din. tokom jedne godine. Za ekonomistu i menadžera, brzina obrta sredstava značajna je zbog toga: što se ukupan prihod i dobitak ostvaruje u okviru jednog reprodukcionog ciklusa. Povećavanjem broja reprodukcionih ciklusa tokom godine, povećava se masa prihoda i dobitka ostvarena u jednoj godini Naša firma u jednom reprodukcionom ciklusu ostvaruje dobitak od 800.000 din, u slučaju dva reprodukciona ciklusa tokom jedne godine, firma ostvaruje dobitak od 1.600.000 dinara OSTALI POKAZATELJI EFIKASNOSTI RADA U savremenoj praksi upravljanja ekonomijom operiše se sa brojnim drugim pokazateljima. Navedimo neke od njih: ENERGETSKA INTENZIVNOST = TROŠKOVI ENERGIJE______ MATERIJALNI TRŠKOVI KAPITALNA OPREMLJENOST = POSLOVNA SREDSTVA PREDUZEĆA PO ZAPOSLENOM BROJ ZAPOSLENIH STEPEN OTPISANOSTI OPREME = SADAŠNJA VREDNOST OPREME NABAVNA VREDNOST OPREME PROFITNA STOPA = DOBITAK________________ KAPITAL PREDUZEĆA AKUMULATIVNA SPOSOBNOST = AKUMULACIJA________________________________ PREDUZEĆA POSLOVNA SREDSTVA PREDUZEĆA REPRODUKTIVNA SPOSOBNOST = AMORTIZACIJA + AKUMULACIJA___________ PREDUZEĆA POSLOVNA SREDSTVA PREDUZEĆA Literatura - M.Nikolić i grupa autora – Ekonomika preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd - V.Milošević – Ekonomski principi i rezultati reprodukcije, Savremena administracija, Beograd -F.W.Hornbruch – Povećavanje produktivnosti, Privredna knjiga, Beograd

68