Osnove - Knjižare Vulkanza dijalog Right-Click Customization, i tako odaberete da desni taster miãa bude osetàiv na trajaçe pritiska. Kada je ova opcija ukàuåena, kratak pritisak

Deo

1

Osnove

U ovom delu

�

Poglavàe 1: Okruæeçe programa AutoCAD i AutoCAD LT

�

Poglavàe 2: Izrada prvog crteæa

�

Poglavàe 3: Podeãavaçe i koriãñeçe AutoCAD-ovih pomoñnih alata za crtaçe

�

Poglavàe 4: Organizovaçe objekata pomoñu blokova i grupa

�

Poglavàe 5: Upravljanje slojevima, blokovima i datotekama

Poglavàe 1

Okruæeçe programa AutoCAD i AutoCAD LT

Pre nego ãto poånete da koristite nove moguñnosti AutoCAD-a 2006, treba da se upo-znate sa osnovama ovog programa. Ako ste poåetnik u radu sa AutoCAD-om, paæàivo proåitajte ovo poglavàe. U çemu su predstavàeni mnogi osnovni postupci, kao ãto su otvaraçe i zatvaraçe datoteka, prikazivaçe detaàa crteæa i meçaçe crteæa. Åak i ako ste veñ radili u AutoCAD-u, svejedno prelistajte ovo poglavàe i upoznañete karakteristike programa koje dosad niste koristili; ili, ako æelite, preœite odmah na poglavàe 2.

Autodesk je nedavno promenio politiku aæuriraça AutoCAD-a, pa se nove verzije pro-grama sada pojavàuju jednom godiãçe. Deo te politike je i uvoœeçe novih elemenata koji se odnose na odreœenu kategoriju opcija u programu. Verziji AutoCAD 2006 dodato je nekoliko novih moguñnosti 2D obrade. Blokovi su poboàãani tako da budu fleksibilniji i da se mogu prilagoœavati u hodu. U tabelama se mogu koristiti formule kao ãto biste radili u programima za tabelarne proraåune. I okruæeçe je unapreœeno prikazom viãe informacija uz kursor za crtaçe.

Ali zasad, krenimo od osnova!Ovo poglavàe obraœuje sledeñe teme:

�

Prozor programa AutoCAD

�

Otvaraçe postojeñeg crteæa

�

Detaàniji pregled crteæa primenom komande Zoom

�

Snimaçe crteæa tokom rada

�

Unoãeçe izmena i otvaraçe viãe datoteka

S

AVET

U ovom poglavàu, i daàe u kçizi, kada kaæemo “AutoCAD” mislimo i na AutoCAD ina AutoCAD LT. Neke teme ñe se odnositi samo na AutoCAD i tada ñete videti sliåicu kojaoznaåava da se tema odnosi samo na AutoCAD, ne i na AutoCAD LT. Ako koristite AutoCAD2006 LT, te sliåice ñe vam pomoñi da brzo pronaœete teme koje vas zanimaju.

4 P

OGLAVÀE

1

OKRUÆEÇE PROGRAMA AUTOCAD I AUTOCAD LT

Ãetça kroz program

U ovom odeàku upoznañemo vas sa organizacijom prozora programa AutoCAD i naåi-nom na koji se uspostavàa komunikacija izmeœu korisnika i programa. Radeñi veæbe iz ovog poglavàa, nauåiñete i kako da koristite kçigu. Ne trudite se da odmah razumete i zapamtite sve ãto proåitate u ovom poglavàu. Dok budete åitali naredna poglavàa, imañete priliku da isprobate finije osobine programa. Na kraju svakog poglavàa nalaze se kratke veæbe koje ñe vam pomoñi da zapamtite sadræaj poglavàa. Zasad samo uæivajte u prvom izletu u AutoCAD.

U

POZOREÇE

AutoCAD 2006 je projektovan za rad u Windowsu 2000 i Windowsu XP. Nijenameçen za Windows 98 ili Windows ME, mada neki korisnici kaæu da su ga uspeãno pokre-tali u Windowsu 98. Ako imate verziju s licencom za koriãñeçe na umreæenim raåunarima,moæete upotrebàavati i Windows 2000 Server Edition. Pri pisaçu ove kçige, AutoCAD 2006smo koristili sa Windowsom XP Professional s radnom povrãinom Windows Classic.

Ukoliko ste veñ instalirali AutoCAD i ako ste spremni da bacite pogled, uradite sle-deñe da biste pokrenuli program:

1.

Odaberite Start

➢

All Programs

➢

Autodesk

➢

AutoCAD 2006

➢

AutoCAD 2006. Moæete i dvaput pritisnuti miãem ikonicu AutoCAD-a 2006 na radnoj povrãini Windowsa. Korisnici LT-a ñe umesto AutoCAD-a 2006 odabrati AutoCAD LT 2006.

2.

Na uvodnom ekranu piãe koju verziju AutoCAD-a koristite, na koga je program registrovan, naziv i broj telefona prodavca AutoCAD-a – ukoliko vam zatreba pomoñ. Ako ste sada prvi put pokrenuli AutoCAD, pojaviñe se i okvir za dijalog s pitaçem æelite li da registrujete program.

3.

Kada se uvodni ekran zatvori, videñete prozor AutoCAD-a s praznim dokumen-tom koji nosi podrazumevano ime

Drawing1.dwg

(slika 1.1).

SLIKA 1.1Uobiåajen raspo-red elemenata u prozoru Auto-CAD-a.

Linija menija

Paleta Standard

Paleta Layer Paleta Style

Paleta Properties

Paleta Tool

Paleta Modify

Statusna traka

Komandni prozor

Kartice Model i Layout

Strelica za biraçe karticaPaleta statusne trake

Ikonica UCS

Paleta Draw

ÃETÇA KROZ PROGRAM

5

Ukoliko ste sada prvi put pokrenuli AutoCAD nakon instaliraça, u drugom koraku ñe vas saåekati pitaçe o tome æelite li da registrujete i autorizujete AutoCAD. Ako koristite probnu verziju programa, narednih mesec dana moæete se sluæiti podrazumevanim serijskim brojem 000-00000000. Poãto ste upisali podatke o registraciji, pojavàuje se prozor New Features Workshop. Izaberite opciju “No, don’t show me this again” (Ne, nadaàe ovo ne prikazuj), i pritisnite OK. U prozor New Features Workshop moæete se uvek vratiti tako ãto ñete izabrati Help

➢

New Features Workshop.

Kao mnogi popularni programi i AutoCAD se stalno razvija, pa åesto moramo da meçamoneke stare, ukoreçene navike. Ako ste veñ radili u AutoCAD-u i navikli se na neka çegovaponaãaça, moæete preduzeti korake koji ñe vam AutoCAD 2006 uåiniti poznatijim.

Na primer, vratite desnom tasteru miãa funkciju tastera Enter (

↵)

umesto funkcije otva-raça priruånih menija. Pratite sledeñe korake:

1.

Odaberite Tools

➢

Options da biste otvorili okvir za dijalog Options.

2.

Pritisnite karticu User Preferences.

3.

U oblasti Windows Standard Behavior pritisnite dugme Right-Click Customization dabiste otvorili istoimeni okvir za dijalog.

4.

U grupi Command Mode pritisnite radio-dugme ENTER, a zatim pritisnite dugmeApply & Close.

Druga moguñnost je da potvrdite opciju Turn on time-sensitive right-click, pri vrhu okviraza dijalog Right-Click Customization, i tako odaberete da desni taster miãa bude osetàiv natrajaçe pritiska. Kada je ova opcija ukàuåena, kratak pritisak na desni taster miãa isto je ãtoi pritisak na taster Enter (

↵)

. Ukoliko duæe dræite pritisnut desni taster, otvoriñete priruånimeni. Moæete zadati i trajaçe pritiska koje otvara priruåni meni.

Ukoliko radije zadajete komande i komandne opcije preko tastature umesto da koristiteokvire za dijalog, mnoge komande moæete zadati na taj naåin.

Pri zadavaçu komande preko tastature, samo treba da dodate minus na poåetku çenogimena. Na primer, da biste koristili staru komandu Layer, zadajte

-layer

s komandne linije.Da biste koristili staru komandu Pan, zadajte

-pan

s komandne linije. (Uzgred, kada zadate

-pan

s komandne linije, pomeraçe prikaza (engl.

panning

) u AutoCAD-u obavàa se na “kla-siåan” naåin, tako ãto izaberete dve taåke da biste oznaåili pravac i pomak, umesto pome-raça u “realnom vremenu”. “Klasiåan” naåin je koristan kada pomerate prikaz na zadatorastojaçe jer moæete zadati rastojaçe i pravac pomeraça.)

Åak i ako ne nameravate da zadajete komande preko tastature, poznavaçe upotrebeznaka minus omoguñiñe da napravite korisniåke makroe. U poglavàu 25 biñe viãe reåi o pri-

lagoœavaçu AutoCAD-a.

P

ORUKA

ISKUSNIM

KORISNICIMA

A

UTO

CAD-

A

6 P

OGLAVÀE

1

OKRUÆEÇE PROGRAMA AUTOCAD I AUTOCAD LT

N

APOMENA

Ukoliko posle treñeg koraka ugledate okvir za dijalog Startup, pritisnite dugmeCancel. AutoCAD prikazuje podrazumevan dokument onako kako se vidi na slici 1.1. O okviruza dijalog Startup saznañete viãe u poglavàu 2.

Pogledajmo paæàivije prozor AutoCAD-a. Nemojte brinuti zbog koliåine informacija koje ñemo vam preneti. Ne morate sve da upamtite, a posmatraçem delova upoznañete se sa onim ãto vam je dostupno.

Prozor programa AutoCAD

Prozor programa AutoCAD podeàen je na ãest delova:

�

linija menija

�

usidrene (nepokretne) i plutajuñe (pokretne) palete alatki

�

prostor za crtaçe

�

komandni prozor

�

statusna traka

�

paleta simbola i ãrafura (Tool)

S

AVET

Sedma, skrivena komponenta, paleta svojstava (paleta Properties, koju ne trebameãati s paletom alatki Properties), sadræi detaàne podatke o objektima na crteæu. Moæeteje koristiti i za meçaçe nekih svojstava objekata. O paleti svojstava detaànije se govori upoglavàu 4.

Slika 1.1 prikazuje uobiåajen raspored elemenata u prozoru programa AutoCAD. Na vrhu se nalazi

linija menija

, a na dnu su

komandni prozor

i

statusna traka

. Neposredno ispod linije menija, na obe strane prozora, nalaze se

palete alatki

.

Prostor za crtaçe

(engl.

drawing area

) zauzima ostatak ekrana.

S

AVET

Moæda je pozadina prostora za crtaçe crna. Boju pozadine birate u okviru za dija-log Options. U dodatku A opisano je kako se to radi. Na slikama u ovoj kçizi pozadina pro-stora za crtaçe je bela, radi jasnoñe.

Mnogi elementi prozora AutoCAD-a mogu se lako premeãtati i meçati. Na slici 1.2 prikazano je kako se izgled prozora AutoCAD-a moæe promeniti jednostavnim preureœi-vaçem çegovih komponenata. Palete alatki mogu se pomeriti s çihove poåetne loka-cije na bilo koje drugo mesto na ekranu. Kada se nalaze na poåetnoj lokaciji, kaæe se da su

usidrene

(engl.

docked

). Ako ih premestite, onda su

plutajuñe

(engl.

floating

).

Linija menija na vrhu prostora za crtaçe (slika 1.3) sadræi padajuñe menije iz kojih birate komande, kao ãto je uobiåajeno u Windowsovom okruæeçu. Palete alatki sadræe razne komande koje zadajete preko dugmadi i padajuñih lista. Na primer, ime ili broj sloja na kome upravo radite prikazani su u padajuñoj listi na paleti alatki Properties. Desno od imena sloja nalaze se ikonice alatki pomoñu kojih moæete raditi sa slojevima. Alatke i liste na paleti su brojne, a o çima ñete viãe saznati daàe u ovom poglavàu i u ostatku kçige.

S

AVET

Sloj, poput folije, omoguñava razdvajaçe razliåitih vrsta informacija. AutoCADdozvoàava rad na neograniåenom broju slojeva. Kada radite nov crteæ, tekuñi sloj je 0. Detaà-niji opis slojeva i alatki za rad s çima dat je u poglavàu 5.

ÃETÇA KROZ PROGRAM 7

Palete Draw i Modify, koje su obiåno usidrene na levom, odnosno desnom kraju pro-stora za crtaçe, sadræe komande pomoñu kojih crtate nove objekte i meçate postojeñe. To su samo dve od mnogih paleta alatki koje su vam na raspolagaçu. Slika 1.4 prikazuje navedene palete dok plutaju.

SLIKA 1.2Moguñ raspored elemenata u prozoru Auto-CAD-a.

SLIKA 1.3Komponente linije menija i paleta alatki Standardi Properties.

ProzorLayerPropertiesManager

Tekuñi slojili sloj objekta

Odabranaboja

Odabranavrsta linije

Odabranadebàina linije

Odabrani stilãtampaça na ploteru

Odabrani stil kotiraça

Standardne funkcije programaMicrosoft Office

Paleta Styles

Tekuñi stil teksta Odabrani stil tabele

Alatke Pan i Zoom

Paleta alatki PropertiesPaleta Layer

SLIKA 1.4Plutajuñe palete Draw i Modify.

8 POGLAVÀE 1 OKRUÆEÇE PROGRAMA AUTOCAD I AUTOCAD LT

Kartice palete Tool (slika 1.5) omoguñavaju brz pristup simbolima i ãrafurama koji se åesto koriste, a koji se u AutoCAD-u nazivaju blokovi (engl. blocks). Simbole moæete pra-viti sami i dodavati ih paleti. Paleta Tool detaànije je opisana u poglavàu 2.

Prostor za crtaçe zauzima najveñi deo ekrana. Sve ãto nacrtate, pojavàuje se na tom mestu. Kada pomerate miãa, u prostoru za crtaçe vidite konåanicu (pokazivaå miãa u obliku krstiña) koja prati vaãe pokrete. Konåanicom pokazujete odreœena mesta povr-ãine za crtaçe.

Na dnu prostora za crtaçe nalazi se skup kartica Layout koje omoguñavaju pristup razliåitim prikazima crteæa. U tim prikazima moæete sami da rasporedite elemente na crteæu, kao u programima za pripremu ãtampe. O karticama Layout biñe viãe reåi u poglavàu 8. Strelice levo od kartica omoguñavaju upravàaçe karticama kada nihovih jeziåaka ima viãe nego ãto staje u prozor AutoCAD-a.

Komandni prozor, smeãten ispod prostora za crtaçe, prikazuje informacije o Auto-CAD-ovim komandama dok ih koristite. Ovaj prozor moæete premeãtati i meçati mu veliåinu, isto kao ãto radite i s paletama alatki. Komandni prozor je podrazumevano usidren, kao ãto je prikazano na slici 1.6.

Statusna traka se nalazi ispod komandnog prozora (slika 1.6). Na çoj su informacije o trenutnom staçu crteæa. Na primer, podaci o koordinatama na levom kraju statusne trake govore gde se nalazi kursor.

SAVET Kada je AutoCAD podrazumevano podeãen, videñete oblaåiñ s porukom zakaåen zapaletu na statusnoj traci. On ñe se pojavàivati da bi vas upozorio na najnovije podatke o Auto-CAD-u. Dostupan je preko funkcije Communication Center. O ovoj funkciji ñete viãe nauåiti upoglavàu 2.

SLIKA 1.5Paleta Tool.


IZBOR TAÅAKA U PROSTORU ZA CRTAÇEVeæbajmo oåitavaçe koordinata i rad s kursorom za crtaçe.

1. Pomerajte kursor po povrãini za crtaçe. Primetiñete da se sadræaj poàa za oåita-vaçe koordinata meça da bi pokazao poloæaj kursora. Koordinate se prikazuju kao vrednosti X,Y i Z ose.

2. Postavite kursor na sredinu prostora za crtaçe, pritisnite i odmah pustite levi taster miãa. Pomerite kursor i videñete da ga prati pravougaonik. To je okvir za izbor (engl. selection window) o kome ñete viãe saznati u poglavàu 2. Uz kursor ñete videti i ispis koordinata i poruku Specify opposite corner: (Zadajte suprotan ugao). Podaci prikazani uz kursor åine priruånu komandnu liniju – pri-kaz za dinamiåki unos podataka (engl. dynamic input display) i nova su osobina AutoCAD-a 2006. O çoj ñete viãe nauåiti kasnije u ovom poglavàu.

SAVET Ukoliko ne vidite priruånu komandnu liniju, ukàuåite je tako ãto ñete na statusnojtraci pritisnuti dugme DYN.

3. Pomerite malo kursor u bilo kom pravcu; zatim ponovo pritisnite levi taster miãa, a okvir za izbor i priruåna komandna linija ñe nestati.

4. Na isti naåin izaberite joã nekoliko taåaka na povrãini za crtaçe. Kako pritiskate taster miãa, primetiñete da naizmeniåno poåiçete i zavrãavate definisaçe okvira za izbor.

Ukoliko pritisnete desni taster miãa, pojaviñe se priruåni meni (engl. shortcut menu). Pritisak na desni taster miãa åesto otvara kontekstni meni sa opcijama. To znaåi da sadr-æaj priruånog menija zavisi od dela ekrana koji ste pritisnuli desnim tasterom miãa, i od komande koja je u tom trenutku aktivna. Ako u trenutku kada pritisnete desni taster miãa ne postoje odgovarajuñe opcije, AutoCAD ñe reagovati kao da ste pritisnuli ↵. Pomenute opcije ñete savladavati kako budete napredovali kroz kçigu. Zasad, ako sluåajno otvorite meni desnim tasterom miãa, pritisnite taster Esc da biste ga zatvorili.

SLIKA 1.6Statusna trakai komandni prozor.

Komandnalinija

Prikaz koordinata Statusna traka

KarticeModel i Layout

Strelice za biraçe kartica

Komandni prozor

Centar za komunikaciju


IKONICA UCSU doçem levom uglu povrãine za crtaçe vidite strelice u obliku slova L. To je ikonica korisniåkog koordinatnog sistema (engl. User Coordinate System, UCS). Ona omoguñava orijentisaçe na crteæu. Naroåito je korisna kada radite sa sloæenim 2D crteæima i 3D modelima. X i Y strelice oznaåavaju X i Y osu crteæa. Kvadratiñ u osnovi strelica oznaåava da se nalazite unutar tzv. svetskog koordinatnog sistema (engl. World Coordinate System). Detaàe o ikonici UCS pronañi ñete u poglavàu 21. Zasad je koristite kao pokazateà smera X i Y ose.

Ikonica UCS moæe biti i iskàuåena, pa ako radite na tuœem raåunaru i ne vidite je, ne pani-åite. Ukoliko ne vidite ikonicu ili ako ona ne izgleda kao ãto je opisano u ovom poglavàu,potraæite viãe informacija u poglavàu 21.

KOMANDNI PROZORNa dnu ekrana, neposredno iznad statusne trake, nalazi se mali horizontalan komandni prozor (engl. command window). Tu AutoCAD prikazuje odgovore na trenutno unetu komandu. Podrazumevano su prikazana tri reda teksta. U posledçem redu je tekuña poruka, a gorça dva reda pokazuju poruke koje su potisnute ili su, u nekim sluåajevima, komponente tekuñe poruke koja ne moæe da stane u jedan red. Na slici 1.6, u doçem redu je prikazana samo poruka Command, a çom vas AutoCAD obaveãtava da oåekuje unos sledeñe komande. Dok birate taåke u prostoru za crtaçe, videñete poruku Specify opposite corner (zadajte suprotan ugao). Sve dok birate taåke, iscrtava se i okvir za izbor koji nestaje åim pritisnete miãem drugu taåku u prostoru za crtaçe. Ista poruka pojaviñe se uz kursor, na priruånoj komandnoj liniji.

Ako ste poåetnik, posebnu paæçu obratite na poruke koje se prikazuju u komandnom prozoru i na priruånoj komandnoj liniji, jer AutoCAD na taj naåin komunicira s vama. Pored toga ãto vam komandni prozor prenosi poruke, u çemu se beleæe i akcije koje pre-duzimate. Moæete upotrebiti traku za pomeraçe sadræaja s desne strane komandnog prozora i pregledati prethodne poruke. Prozor moæete i uveñati radi boàe preglednosti. (Ova tema je detaànije obraœena u poglavàu 2.)

SAVET Pomoñu komandnog prozora i priruåne komandne linije AutoCAD prikazuje odgo-vor na vaãe akcije. Oni su poput prozora za ñaskaçe sa programom – vi unosite komande, aAutoCAD reaguje na çih. Kada boàe upoznate AutoCAD, sve maçe ñete se oslaçati nakomandni prozor i priruånu komandnu liniju. Novim i povremenim korisnicima oni uvelikopomaæu da razumeju korake preduzete tokom rada.

Razmotrimo komponente AutoCAD-ovog prozora.

Padajuñi menijiKao i u veñini drugih programa za Windows, padajuñi meniji s linije menija obezbeœuju lako razumàiv pristup kontrolama i parametrima AutoCAD-a. U padajuñim menijima pronañi ñete komande i funkcije koje su okosnica programa. Izborom stavki iz menija aktivirañete komande za isecaçe ili prenoãeçe objekata u AutoCAD i iz AutoCAD-a, meçañete parametre programa, birati merni sistem, pristupati ugraœenom sistemu za pomoñ itd.

AKO NE MOÆETE DA NAŒETE IKONICU UCS...


SAVET Ako niste izabrali nijednu opciju, a hoñete da zatvorite padajuñi meni, pritisnitetaster Esc ili pritisnite bilo gde u prozoru AutoCAD-a, ili izaberite neki drugi meni.

Pomoñu opcija iz menija moæete:

� prikazati okvir za dijalog u kome moæete da meçate parametre

� zadati komandu za crtaçe ili meçaçe crteæa

� dobiti proãiren komplet alatki koje se nalaze na paletama za crtaçe (Draw) i modifikovaçe (Modify).

Dok birate komande i opcije u menijima ili na paletama alatki, AutoCAD na statusnoj traci obezbeœuje i dodatnu pomoñ u obliku kratkih opisa svake opcije iz menija.

Evo veæbe za koriãñeçe padajuñih menija u kojoj ñete ujedno upoznati i naåin izda-vaça AutoCAD-ovih komandi:

1. Izaberite meni View. Spisak koji se pojavàuje sadræi komande i parametre za upra-vàaçe naåinom na koji AutoCAD prikazuje crteæe. Ne brinite ako ih ne razumete; upoznañete ih boàe u narednim poglavàima.

UPOZOREÇE Korisnici LT-a u meniju View neñe videti opciju Render.

2. Pomerajte kursor polako niz spisak opcija. Svaki put kada istaknete neku stavku, pojavàuje se çen kratak opis na statusnoj traci pri dnu ekrana. Opis vam pomaæe da izaberete opciju iz menija.

SAVET Ako paæàivo pogledate opise komandi na statusnoj traci, videñete da je na krajuispisana preåica sa tastature kojom se zadaje data opcija iz menija ili sa palete alatki. Ovekomande moæete uneti preko tastature da biste pokrenuli alatku ili stavku iz menija koju steoznaåili. Preåice ne morate da pamtite, ali ako ih upoznate, lakãe ñete kasnije prilagoditi Auto-CAD svojim potrebama.

3. S desne strane nekih opcija nalaze se trouglaste strelice koje oznaåavaju da komanda sadræi i druge opcije. Na primer, istaknite stavku Zoom i videñete da ñe se s desne strane pojaviti skup dodatnih opcija. Skup opcija koji se prikazuje kada pritisnete trouglastu strelicu, ureœen je kao kaskadni meni. Uvek kada u meniju ugledate stavku s trouglastom strelicom, znajte da preko çe moæete otvoriti kas-kadni meni s joã jednim skupom opcija.


4. Iza imena ostalih opcija iz padajuñeg menija nalaze se tri taåke. To znaåi da ñe se, kada izaberete takvu opciju, pojaviti okvir za dijalog. Na primer, sa linije menija izaberite Tools.

SAVET Opciju iz padajuñeg menija moæete izabrati i tako ãto ñete pritisnuti ime padajuñegmenija i u çegovom spisku povuñi kursor do potrebne opcije.

5. Izaberite stavku Options pri dnu menija da biste otvorili istoimeni okvir za dijalog. (Korisnici LT-a neñe videti karticu Profiles.) Taj okvir za dijalog ima nekoliko kartica åiji se jeziåci vide na vrhu okvira. Kartice sadræe parametre kojima se odreœuje ãta ñe se pojaviti u prozoru AutoCAD-a, gde treba da potraæite odreœene datoteke i razne druge parametre. Sad ne morate da brinete ãta te opcije znaåe. Detaàniji opis okvira za dijalog Options nalazi se u dodatku A.

SAVET Lista na kartici Files u okviru za dijalog Options funkcioniãe sliåno kao programWindows Explorer. Kada pritisnete znak plus levo od imena stavke na listi, dobiñete viãedetaàa.

6. U okviru za dijalog Options pritisnite karticu Open and Save da biste videli para-metre koje ona nudi. Korisnici LT-a neñe videti grupu Object ARX Application, a neñe im biti dostupna ni opcija Allow Other Users To Refedit Current Drawing u grupi External References (Xref).

7. Na sredini leve strane okvira za dijalog videñete opciju za automatsko snimaçe (Automatic Save) podeãenu za snimaçe na svakih 10 minuta. Ova opcija upravàa uåestaloãñu automatskog snimaça rada. Promenite 10 u 20, a zatim pritisnite OK. Upravo ste izmenili intervale automatskog snimaça; umesto na deset minuta, sada ñe se vaã rad automatski snimati svakih dvadeset minuta.

samoACAD

samoACAD


SAVET O parametrima u okviru za dijalog Options viãe ñete saznati u dodatku A.

Treña vrsta stavki na padajuñem meniju jesu komande koje direktno izvrãavaju neku operaciju programa AutoCAD. Ove komande ñete istraæiti u narednim kora-cima.

8. Pritisnite X u gorçem desnom uglu palete Tool (paleta simbola i ãrafura) da biste je zatvorili jer je neko vreme neñete koristiti.

9. Pritisnite opciju Draw s linije menija, a zatim komandu Rectangle. Komandni prozor sada prikazuje sledeñi zahtev za unos:

Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]:

AutoCAD traæi da izaberete prvi ugao pravougaonika, a u zagradama nudi neko-liko opcija koje sada moæete da iskoristite. Ne brinite o tim opcijama. U poglavàu 2 imañete priliku da upoznate opcije komandi. Isti zahtev za unos, osim opcija u zagradi, videñete i uz kursor, na priruånoj komandnoj liniji.

10. Pritisnite taåku u doçem levom uglu povrãine za crtaçe, kao na slici 1.7. Pome-rajte miãa i videñete da pravougaonik prati kursor dok mu je jedan ugao fiksiran u poloæaju koji ste izabrali. U komandnom prozoru videñete sledeñi zahtev za unos, a sliåan zahtev pojaviñe se i na priruånoj komandnoj liniji:

Specify other corner point or [Area/Dimensions/Rotation]:


11. Pritisnite taåku u gorçem desnom uglu povrãine za crtaçe. Pojavàuje se pravo-ugaonik (slika 1.8). O raznim oblicima kursora i çihovom znaåeçu saznañete viãe u poglavàu 2.

SLIKA 1.7Biraçe prve taåke pravougaonika.

SLIKA 1.8Kada izaberete prvu taåku pravo-ugaonika, on ñe pratiti kretaçe miãa.


Dosad ste videli kako radi veñina komandi programa AutoCAD. Mnoge funkcije za crtaçe i meçaçe crteæa prikazuju poruke u komandnom prozoru. Iste poruke su date i na priruånoj komandnoj liniji. Kada budete hteli da promenite parametre, pojaviñe se okviri za dijalog. Mnoge stavke iz padajuñih menija nalaze se i na paletama alatki, o åemu ñemo govoriti u sledeñem odeàku.

AutoCAD je savrãen sluga: radi sve ãto mu zadate i niãta viãe. Vezu sa AutoCAD-om usposta-vàate pomoñu padajuñih menija i alatki s paleta. Tim elementima pozivate AutoCAD-ovekomande. Komanda je nalog od jedne reåi kojom zadajete AutoCAD-u da neãto uradi,recimo da nacrta liniju (alatka Line s palete Draw) ili da obriãe objekat (alatka Erase s paleteModify). Uvek kada zadate komandu upisujuñi je preko tastature ili birajuñi je iz menija ilis palete alatki, AutoCAD odgovara porukom u komandnom prozoru i na priruånoj komand-noj liniji, ili prikazuje okvir za dijalog.

Poruke u komandnom prozoru åesto govore ãta sledeñe treba uraditi ili nude spisakopcija koje su obiåno prikazane u uglastim zagradama. Jedna komanda åesto prikazuje nizporuka na koje odgovarate da biste upotpunili komandu. Poruke sluæe kao pomoñ novimkorisnicima. Ako se izgubite dok koristite komandu, ili zaboravite ãta treba da uradite, odgo-vor potraæite u komandnom prozoru. Kada se naviknete na AutoCAD, neñete morati åestoda se vrañate na çegove poruke.

Dodatnu pomoñ dobijate iz kontekstnog menija koji otvarate kad pritisnete desni tastermiãa. Ako ste usred komande, taj meni nudi spisak opcija koje se na çu odnose. Na primer,da ste u prethodnoj veæbi desni taster miãa pritisnuli pre nego ãto ste izabrali prvu taåku pra-vougaonika, pojavio bi se meni sa opcijama koje su bile navedene u komandnom prozorui joã s nekim.

Najzad, priruåna komandna linija omoguñava da tokom crtaça unosite mere objekata.Osim ãto preslikava poruke iz komandnog prozora, priruåna komandna linija prikazuje ikoordinate i uglove objekata koje crtate i meçate. Dok preko tastature unosite vrednostikoordinata ili uglova, one se pojavàuju na priruånoj komandnoj liniji. Ukoliko ste navikli naprethodne verzije AutoCAD-a, lako ñete iskàuåiti priruånu komandnu liniju ako na statusnojtraci pritisnete dugme DYN. Kada iskàuåite priruånu komandnu liniju, podaci koje unositepreko tastature pojavàivañe se u komandnom prozoru.

Palete alatkiPadajuñi meniji sadræe viãe razumàivih opcija, ali je potrebno neãto napora da bi im se pristupilo. S druge strane, palete alatki (engl. toolbars) nude brz, jednostavan pristup (jednim pritiskom miãa) najåeãñe koriãñenim komandama AutoCAD-a. U standardno ureœenom prozoru AutoCAD-a videñete samo najåeãñe koriãñene palete alatki. Ostale palete alatki su dostupne, ali su sakrivene od pogleda sve dok ih ne otvorite.

Poput komandi iz padajuñih menija, alatke s paleta izvrãavaju tri vrste radçi: prika-zuju dodatne opcije, otvaraju okvire za dijalog i zadaju komande koje zahtevaju unos pomoñu tastature ili miãa.

KOMUNICIRAÇE S KOMANDNIM PROZOROM I PRIRUÅNOM KOMANDNOM LINIJOM


OPISI FUNKCIJA ALATKIAutoCAD-ove palete alatki sadræe ikonice alatki koje predstavàaju komande. Kada kursor postavite na alatku, ispod kursora u obliku strelice prikazuje se poàe sa opisom funkcije komande (engl. tool tip). Objaãçeçe pomaæe da prepoznate funkciju alatke. Pojavàuje se ako pratite sledeñe korake:

1. Postavite kursor u obliku strelice na neku alatku s palete i ostavite ga za trenutak na tom mestu. Primetiñete da se u blizini pojavàuje kratak opis alatke. Na statu-snoj traci moæete da proåitate detaàniji opis funkcije alatke (slika 1.9).

2. Pomerajte kursor preko palete alatki. Dok to radite, posmatrajte kako se meçaju imena komandi i opisi na statusnoj traci, zavisno od alatke na kojoj je kursor. Na kraju opisa na statusnoj traci prikazana je i odgovarajuña preåica sa tastature.

RAD S POTPALETAMAÅim izaberete veñinu alatki s paleta, odmah zapoåiçete komandu, ali ima i takvih alatki koje umesto da aktiviraju komandu, prikazuju dodatne alatke u vezi sa izabranom alat-kom (sliåno kaskadnim menijima na liniji menija). Taj skup dodatnih alatki zove se pot-paleta (engl. flyout). Potpalete ste verovatno sretali u ostalim grafiåkim programima za Windows. Na ekranu ili na slici 1.8 paæàivo pogledajte alatke koje se nalaze odmah ispod menija Express ili Dimension. Lako ñete prepoznati alatke koje imaju potpalete: one u doçem desnom uglu imaju strelicu usmerenu nadesno.

Sledeñi koraci ñe vam objasniti kako se radi s potpaletama:

1. Pomerite kursor na alatku Zoom Window s palete Standard. Pritisnite i dræite levi taster miãa da bi se pojavila potpaleta. Ne puãtajte taster miãa.

SLIKA 1.9Opisi alatki prika-zuju funkciju svake alatke s palete. AutoCAD opis alatke prika-zuje i na statu-snoj traci.

Uobiåajen opis alatke

Opis alatke na statusnoj traci


2. Dræeñi i daàe levi taster miãa, preœite kursorom preko potpalete i posmatrajte kako se pojavàuju objaãçeça funkcija alatki. Obratite paæçu i na opis na statu-snoj traci.

3. Pomerite kursor do alatke Zoom Window koja se nalazi na vrhu potpalete i pustite taster miãa.

4. Tu alatku neñete sad koristiti, pa pritisnite taster Esc da biste poniãtili çen izbor.

Kao ãto vidite, od AutoCAD-a dobijate obiàe povratnih informacija!

PREMEÃTAÇE PALETAPokretàivost je jedna od odlika AutoCAD-ovih paleta alatki. Palete mogu da plutaju bilo gde u prozoru AutoCAD-a ili mogu da se usidre u nekom poloæaju. Usidrena paleta je postavàena uz gorçu ili boånu ivicu prozora AutoCAD-a i zauzima veoma malo mesta. Paletu alatki moæete pomeriti na bilo koje mesto na povrãini za crtaçe i na taj naåin je pretvoriti u plutajuñu paletu alatki.

Kasnije u ovom odeàku naiñi ñete na opis svih AutoCAD-ovih paleta alatki, ali pre toga pokuãajte da premestite paletu Standard.

1. Postavite kursor u obliku strelice na vertikalne linije koje se nazivaju ruåice za povlaåeçe (engl. grab bars), na levom kraju palete alatki Standard, kao na sledeñoj slici:

2. Pritisnite i dræite levi taster miãa. Uz kursor ñete primetiti taåkasti sivi pravo-ugaonik.

3. Dræite i daàe taster miãa i povucite miãa nadole. Taåkasti sivi pravougaonik prati kretaçe miãa (kursora).

4. Kada se sivi pravougaonik naœe na povrãini za crtaçe, pustite taster miãa. Paleta Standard – sada plutajuña paleta alatki – prelazi na novo mesto.


Paletu Standard sada moæete da pomerite na bilo koje mesto na ekranu. Moæete i da joj promenite oblik. Probajte sledeñe:

1. Postavite kursor na doçu ivicu okvira palete Standard. Kursor postaje dvosmerna strelica, kao na sledeñoj slici.

2. Pritisnite i povucite ivicu okvira nadole. Dok pomerate kursor, taåkasti sivi pra-vougaonik meça oblik – produæuje se (smaçuje mu se ãirina, a poveñava visina).

3. Kada sivi pravougaonik dobije oblik koji vam odgovara, pustite taster miãa i zadr-æite promeçen oblik palete alatki.

4. Da biste pokretnu paletu vratili u çen prvobitan poloæaj, postavite kursor u obliku strelice na naslovnu traku palete i polako pritisnite i povucite paletu tako da se kursor naœe u gorçem levom uglu prozora AutoCAD-a. Posmatrajte kako se çen taåkasti sivi obris meça dok se paleta alatki pribliæava osnovnom poloæaju.

5. Kada se paleta Standard pribliæi svom stalnom mestu, pustite taster miãa. Paleta alatki je sada na svom prvobitnom mestu u prozoru AutoCAD-a.

SAVET Paletu alatki moæete da pomerite iz usidrenog poloæaja u plutajuñi i tako ãto ñeteçenu ruåicu dvaput pritisnuti levim tasterom miãa. Dvaput pritisnite naslovnu traku pluta-juñe palete da biste je pomerili do usidrenog poloæaja, ali to ne mora biti çen originalni usid-reni poloæaj.

Sve AutoCAD-ove palete alatki moæete premeãtati ili preoblikovati da biste ih sklonili s puta, a opet ñe biti nadohvat ruke uvek kada treba brzo pristupiti komandama. Moæete i sasvim da ih sklonite kada vam nisu potrebne i da ih ponovo vratite na mesto, a to ñemo pokazati u narednim koracima:

1. Pritisnite paletu Draw, koja se nalazi levo u prozoru AutoCAD-a, i povucite je do taåke blizu centra prostora za crtaçe. Ne zaboravite da paletu vuåete za ruåicu na vrhu palete.

2. Pritisnite dugme za zatvaraçe (Close) u gorçem desnom uglu palete alatki Draw. To je malo åetvrtasto dugme sa znakom X. Paleta alatki nestaje.


3. Da biste vratili paletu Draw, pritisnite desnim tasterom okvir ili ruåicu za povla-åeçe bilo koje palete alatki – ali pazite da ne pritisnete dugme na paleti. Pojaviñe se priruåni meni s paletama alatki.

4. U priruånom meniju pronaœite i izaberite paletu Draw. Ona ñe se opet pojaviti.

5. Pritisnite i povucite paletu da biste je vratili u çen usidren poloæaj na levom kraju prozora AutoCAD-a.

SAVET Ukoliko paleta ne treba da bude usidrena nego hoñete da pluta uz ivicu prozoraAutoCAD-a, pritisnite i dræite taster Ctrl pre nego ãto pritisnete i povuåete paletu na çenomesto. Na taj naåin ñete spreåiti automatsko usidravaçe palete.

AutoCAD pamti raspored paleta alatki. Kada izaœete iz programa i kasnije ga ponovo pokrenete, AutoCAD-ov prozor ñe izgledati onako kako ste ga ostavili.

Moæda ste primetili nekoliko drugih paleta u priruånom meniju paleta alatki, koje se ne vide u prozoru AutoCAD-a. Da bi se izbeglo zatrpavaçe ekrana, mnoge palete alatki su skrivene. Na ekranu su prikazane palete koje se najåeãñe koriste; one koje se reœe koriste skrivene su sve dok ne zatrebaju.

Tokom rada uz ovu kçigu, imañete priliku da upotrebite sve palete alatki. Ukoliko nameravate da kçigu koristite samo kao referentni priruånik, kada budete radili neku veæbu, uvek proåitajte i koju paletu alatki treba da upotrebite da biste uradili ono ãto hoñete.

Kroz celu kçigu biñe vam ponuœeno da birate komande i opcije komandi iz padajuñih menijai sa paleta alatki. I novi i iskusni korisnici lako ñe zapamtiti kako se komande zadaju upotre-bom menija i paleta alatki. Ako ste iskusan korisnik AutoCAD-a i navikli ste na starije verzijeprograma, komande i daàe moæete da zadajete direktno preko tastature. Veñina komandikoje znate i volite, i daàe funcioniãe na isti naåin.

Komande se mogu zadavati i pomoñu preåica s tastature. To su posebne kombinacijetastera kojima otvarate i aktivirate opcije menija. Moæda ste veñ primetili da sve komande slinije menija i stavke iz menija sadræe po jedan podvuåeni znak. Ako pritisnete taster Alt i tzv.vruñi taster, aktivirañete komandu ili opciju ne koristeñi miãa. Recimo, da biste zadalikomandu File ➢ Open, pritisnite Alt, zatim F i konaåno O (Alt+F+O).

Za mnoge alatke i komande postoji preåica s tastature. To je skrañenica koja se sastoji odjednog, dva ili tri slova iz imena komande. Kada boàe upoznate program, preåice ñe vam bitiod velike pomoñi. Na objaãçeça ñete nailaziti kako se bude napredovalo kroz kçigu.

Na kraju, ako ste avanturista duhom, moæete da napravite i svoje preåice za zadavaçekomandi tako ãto ñete ih dodati u odgovarajuñe datoteke koje podræavaju rad AutoCAD-a.O prilagoœavaçu menija, paleta alatki i preåica sa tastature, biñe reåi u poglavàu 25.

SNIMAÇE IZGLEDA RADNOG PROSTORATokom rada ñete ustanoviti da vam viãe odgovara odreœeni radni prostor i sigurno ñete poæeleti da vam takav izgled i kasnije bude dostupan. Palete alatki moæete razmestiti i taj raspored snimiti kao imenovani radni prostor. To je korisno kada radnu stanicu sa AutoCAD-om delite s nekim ko koristi drugaåiji izgled prozora AutoCAD-a ili kada æelite da zadate razliåite radne prostore za razliåite vrste poslova. Na primer, moæda se vama dopada tekuñi izgled AutoCAD-ovog prozora, sa ukloçenom paletom Tool, dok neko

MENIJI ILI TASTATURA?


drugi viãe voli podrazumevani izgled radnog prostora. Da biste tekuñi izgled radnog prostora snimili pod novim imenom, uradite sledeñe:

1. Desnim tasterom miãa pritisnite bilo koju paletu da biste otvorili priruåni meni sa listom paleta alatki.

2. Izaberite stavku Workspaces da biste otvorili istoimenu paletu alatki.

3. Pritisnite padajuñu listu i izaberite opciju Save Current As. Otvoriñe se okvir za dijalog Save Workspace.

4. U poàe Name unesite Moj radni prostor i pritisnite Save. Tekuñi raspored Auto-CAD-ovih komponenata biñe snimàen pod imenom Moj radni prostor.

5. Da biste uåitali radni prostor, izaberite çegovo ime s padajuñe liste na paleti Workspaces.

6. Zatvorite paletu Workspaces jer vam zasad neñe trebati. Viãe o pravàeçu i prila-goœavaçu radnog prostora nauåiñete u poglavàu 25.

Podrazumevani izgled AutoCAD-ovog prozora vratiñete ako na paleti Workspaces pritisnete alatku My Workspace (liåi na kuñicu). Ovu alatku moæete prilagoditi tako da vraña proizvoàni izgled AutoCAD-a.

Rad u AutoCAD-uPoãto ste upoznali prozor AutoCAD-a, spremni ste da upotrebite neku od AutoCAD-ovih komandi. Prvo otvorite datoteku s primerima i u çoj napravite nekoliko jednostavnih izmena. Tako ñete se upoznati i sa uobiåajenim postupcima u AutoCAD-u.

Otvaraçe postojeñeg crteæaU ovoj veæbi upotrebiñete uobiåajen okvir za dijalog Select File. Za poåetak, otvorite datoteku postojeñeg crteæa.

1. Sa linije menija izaberite File ➢ Close. Pojavàuje se pitaçe da li æelite da saåuvate promene na crteæu koji se nalazi na ekranu. Pritisnite No.

2. Izaberite File ➢ Open da biste otvorili okvir za dijalog Select File. To je uobiåajen Windowsov okvir za dijalog s jednom novom karakteristikom. Veliko poàe Preview na desnoj strani okvira za dijalog omoguñava da pogledate crteæ pre nego ãto ga otvorite. Tako se radi bræe i ne gubi se vreme u pretraæivaçu datoteka. Na levoj strani je pano sa spiskom dokumenata koje ste åesto otvarali na svom raåunaru ili na Internetu.

RAD U AUTOCAD-U 21

SAVET Ako u okviru za dijalog Select File ne vidite okno Preview, izaberite meni View u gor-çem desnom uglu, a zatim s liste koja se pojavi izaberite Preview.

3. U okviru za dijalog Select File otvorite padajuñu listu Look In i potraæite direkto-rijum \AutoCAD2006\Projects\Chapter 01 (moæda ñete morati da pomerite sadræaj liste da biste ga pronaãli). Lista s leve strane se meça i prikazuje sadræaj direktorijuma \AutoCAD2006\Projects\Chapter 01.

4. Postavite pokazivaå na ime datoteke clip.dwg i pritisnite je miãem. Posmatrajte kako se ime datoteke clip.dwg pojavàuje u poàu File Name, koje se nalazi ispod liste datoteka. U isto vreme se u poàu Preview pojavàuje minijaturni prikaz dato-teke.

SAVET Crteæ clip.dwg nalazi se i na CD-u koji se dobija uz kçigu. Ako ne moæete da pro-naœete tu datoteku, proverite da li ste instalirali primere crteæa s prateñeg CD-a. Uputstvo zainstaliraçe nalazi se u datoteci Readme na CD-u.

5. Pritisnite dugme Open na dnu okvira za dijalog Select File. AutoCAD otvara dato-teku clip.dwg (slika 1.10).

SLIKA 1.10Prikaz kartice Layout datoteke clip.dwg.


Kada se datoteka clip.dwg otvori, crteæ ñe biti prikazan na kartici Layout. Ako pogle-date jeziåke na dnu prozora AutoCAD-a, videñete da je jeziåak Layout1 istaknut.

Da podsetimo, u prikazu Layout moæete napraviti razliåite prikaze crteæa kada ga pri-premate za ãtampaçe. Na naslovnoj traci prozora AutoCAD-a ispisano je ime crteæa. Na taj naåin se lako identifikuje datoteka.

Ova datoteka sadræi 2D i 3D modele obiåne kuke sa osiguraåem. Na kartici je prika-zan pogled odozgo, spreda, zdesna i izometrijski prikaz.

Detaàniji pregledJedna od najåeãñe koriãñenih komandi je Zoom. Ona omoguñava da paæàivije pregle-date deo crteæa i da kontroliãete prikaz na razne naåine. U ovom odeàku ñete uveñati deo crteæa kuke da biste dobili detaàniji prikaz. Da biste zadali AutoCAD-u da uveña odreœeni deo crteæa, upotrebiñete komandu Zoom Window.

Na poåetku, prebaciñemo se u prikaz Model Space. Kada pritisnete karticu Model, otvoriñete radni prostor koji uglavnom koristite za crtaçe i meçaçe crteæa. Uradite sledeñe:

1. Pritisnite jeziåak Model na dnu prozora AutoCAD-a.

Videñete ceo 3D model i dvodimenzionalne prikaze modela.

RAD U AUTOCAD-U 23

2. Odaberite View ➢ 3D Views ➢ Plan View ➢ World UCS. Moæete i uneti PLAN ↵ W ↵. Prikaz se meça u dvodimenzionalnu ortogonalnu projekciju crteæa, kao na gorçem crteæu slike 1.11.

3. Na paleti alatki Standard pritisnite dugme Zoom Window.

Takoœe, moæete izabrati View ➢ Zoom ➢ Window iz padajuñeg menija ili uneti komandu pomoñu tastature tako ãto ñete pritisnuti Z↵ W↵.

4. U komandnom prozoru i na priruånoj komandnoj liniji, vidite zahtev za unos First corner: (prvi ugao). Pogledajte gorçi crteæ na slici 1.11. Pomerite konåa-nicu do mesta koje je sliåno onom sa slike, a zatim pritisnite levi taster miãa. Pomerite opet kursor i pojavàuje se pravougaonik åiji je jedan ugao priåvrãñen za taåku koju ste izabrali, dok drugi ugao prati kretaçe kursora.

5. U komandnom prozoru i na priruånoj komandnoj liniji videñete zahteve za unos Specify first corner: i Specify opposite corner: (Zadajte prvi ugao:, Zadajte drugi ugao:). Postavite drugi ugao prozora za zumiraçe tako da obuhvati doçi crteæ kuke (kao ãto je pokazano na gorçem crteæu sa slike 1.11) i pritisnite taster miãa. Crteæ kuke se uveñava i ispuçava ekran (doçi crteæ na slici 1.11).

SLIKA 1.11Postavàaçe okvira za zumi-raçe oko kuke.

Pritisnite ovdeda biste zadalisuprotan ugao.

Prvi ugaopostavite

ovde.


SAVET Ako vam ne odgovara poloæaj prve taåke koju ste izabrali da biste definisali prozorza zumiraçe (Zoom Window), pritisnite desni taster miãa, pa je izaberite ponovo. To je moguñeuraditi samo ako ste uneli komandu Z↵ W↵ ili ako ste sa palete Standard izabrali View ➢Zoom ➢ Window.

U ovoj veæbi ste upotrebili opciju Window komande Zoom da biste izabrali deo crteæa koji treba uveñati. Videli ste kako AutoCAD traæi da izaberete prvi ugao prozora, a zatim drugi. Te poruke su korisne za poåetnike. Opciju Window åesto ñete koristiti – ne samo za definisaçe prikaza veñ i da biste izabrali objekte koje treba doraditi.

Uveñavaçe delova crteæa, da bi se paæàivije pregledali, izuzetno je znaåajno za preci-zan rad, ali åesto ñete se vrañati i na prikaz celog crteæa da biste sagledali celinu. Da biste to uradili, pritisnite dugme Zoom Previous na paleti Standard.

Kada izaberete Zoom Previous, vraña se prethodna slika koja prikazuje ceo crteæ kuke. To isto moæete da postignete i ako izaberete View ➢ Zoom ➢ Previous.

Brzo uveñajte ili umaçite prikaz crteæa pomoñu dugmeta Zoom Realtime s palete Standard.

SAVET Prikaz crteæa moæete da uveñavate i smaçujete pomoñu dugmadi Zoom In i ZoomOut s potpalete Zoom Window palete Standard. Na dugmetu Zoom In nalazi se sliåica lupe saznakom plus, a na dugmetu Zoom Out je lupa sa znakom minus. Ako miã ima toåkiñ, crteæmoæete da uveñavate i smaçujete okretaçem toåkiña. Poloæaj kursora u momentu pomeraçatoåkiña odrediñe centar uveñanog prikaza. Pritiskaçem tastera i okretaçem toåkiña moñi ñeteda pregledate prikaz.

Primenite ove korake da biste promenili prikaz pomoñu dugmeta Zoom Realtime:

1. Izaberite dugme Zoom Realtime s palete Standard. Moæete i pritisnuti desni taster miãa, pa iz priruånog menija odabrati opciju Zoom. Pokazivaå miãa ñe dobiti izgled lupe.

2. Postavite kursor Zoom Realtime malo iznad centra povrãine za crtaçe, a zatim pritisnite i vucite naniæe. Prikaz se smaçuje da biste videli veñi deo crteæa.

3. I daàe dræite levi taster miãa dok kursor pomerate naviãe. Prikaz se uveñava. Kada dobijete prikaz sliåan onome na slici 1.12, pustite taster miãa. (Ne brinite ako pri-kaz nije identiåan onome sa slike. Ovo je samo veæba.)

SLIKA 1.12Konaåan prikaz koji je trebalo dobiti u treñem koraku ove veæbe.

RAD U AUTOCAD-U 25

4. Joã se nalazite u reæimu Zoom Realtime. Ponovo pritisnite levi taster miãa i vucite ga da biste videli kako se prikaz crteæa meça. Da biste izaãli iz reæima Zoom Real-time, izaberite neku drugu komandu osim komandi Zoom ili Pan, ili pritisnite taster Esc, ili desni taster miãa.

5. Sada pritisnite desni taster miãa i iz priruånog menija odaberite stavku Exit da biste izaãli iz komande Zoom Realtime.

Iz ove veæbe vidite da vam je na raspolagaçu ãirok spektar opcija za pregled crteæa do kojih dolazite pomoñu samo nekoliko dugmadi. Pomenuta tri dugmeta, zajedno sa trakama za pomeraçe koje se nalaze s desne strane i na dnu prozora AutoCAD-a, zapravo su sve ãto vam treba da biste kontrolisali prikaz 2D crteæa.

Prozor Aerial View je dodatna alatka za prikazivaçe u AutoCAD-u. On daje celovitu slikucrteæa, bez obzira na to koliko se uveñaçe koristi u grafiåkom editoru, i olakãava rad s veli-kim crteæima. Ova alatka je najpogodnija za izradu sloæenih crteæa velikih povrãina, kao ãtosu graœevinski planovi, topografske karte ili urbanistiåki planovi delova grada.

Detaàniji opis prozora Aerial View nañi ñete u poglavàu 7. Kada se boàe upoznate saAutoCAD-om, moæda ñete hteti da ga isprobate.

Snimaçe crteæa tokom radaCrteæe treba povremeno snimati tokom rada. Moæete da ih snimate pod originalnim imenom (odaberite File ➢ Save) ili pod nekim drugim imenom (odaberite File ➢ Save As) i tako napravite novu datoteku, tj. kopiju crteæa, ali pod drugim imenom.

Podrazumeva se da ñe AutoCAD automatski snimati vaã rad pod imenom AUTO.SV$ u intervalima od 10 minuta, ãto je poznato kao funkcija automatskog snimaça. Pomoñu parametara datih u okviru za dijalog Options ili sistemskih promenàivih, moæete da pro-menite ime automatski snimàene datoteke i da kontroliãete vremenski interval izmeœu dva snimaça. Detaànije objaãçeçe ove funkcije nalazi se u poglavàu 3.

SAVET U Windowsu XP, datoteka AUTO.SV$ podrazumevano se nalazi u direktorijumuC:\Documents and Settings\korisniåko ime\Local Settings\Temp\. Taånu lokacijuna svom sistemu pronañi ñete kad na komandnu liniju upiãete Savefilepath ↵.

Prvo isprobajmo komandu Save. Pomoñu çe brzo snimate crteæ u staçu u kome se trenutno nalazi, a da pri tome ne izlazite iz programa.

Izaberite File ➢ Save. Primetiñete da indikatorska lampica svetli i pokazuje aktivnost diska dok AutoCAD upisuje datoteku na disk. Umesto da izaberete komandu File ➢ Save, moæete da upotrebite i preåicu Alt+F, a zatim pritisnite S (kombinaciju tastera za komandu File ➢ Save koja se joã zove i preåica s tastature, engl. shortcut key).

Sada isprobajte komandu Save As. Ovom komandom otvarate okvir za dijalog koji omoguñava da tekuñu datoteku crteæa saåuvate pod novim imenom.

1. Izaberite File ➢ Save As ili upiãite Saveas ↵ preko tastature da biste otvorili okvir za dijalog Select File. U poàu File Name istaknuto je sadaãçe ime datoteke, clip.dwg.

PROZOR AERIAL VIEW


2. Upiãite Mojprvi. Dok piãete, ime clip.dwg nestaje iz poàa za unos i zameçuje ga ime Mojprvi. Ne morate da upisujete oznaku datoteke – dwg. AutoCAD je auto-matski dodaje kada snima datoteku.

3. Pritisnite dugme Save. Okvir za dijalog ñe se zatvoriti i po indikatorskoj lampici moæete da primetite aktivnost diska.

Sada imate kopiju datoteke sa kukom pod imenom Mojprvi.dwg. U isto vreme je promeçeno ime datoteke na naslovnoj traci prozora AutoCAD-a. Nadaàe kada odabe-rete opciju File ➢ Save, crteæ ñe biti snimàen pod novim imenom. Snimaçe datoteka pod razliåitim imenima korisno je kada pravite nekoliko verzija ili kada hoñete da saåu-vate nekoliko razliåitih reãeça istog crteæa.

SAVET Ako imate mali monitor, bilo bi dobro da zatvorite palete alatki Draw i Modify.Padajuñi meniji Draw i Modify nude vam iste komande, tako da neñete izgubiti nijednu funk-ciju kada zatvorite te palete. Ako prostor za crtaçe hoñete da zaista uveñate, iskàuåite i trakeza pomeraçe, a komandni prozor svedite na samo jedan red. Viãe detaàa o tome kako da ovouradite nañi ñete u dodatku A. Viãe mesta za crtaçe dobiñete i ako pritisnete dugme Maximizeu gorçem desnom uglu povrãine za crtaçe.

Unoãeçe izmena u crteæCrteæ ñete åesto meçati. Jedna od osnovnih AutoCAD-ovih prednosti jeste lakoña s kojom moæete da pravite izmene. Sledeña veæba pokazuje tipiåan redosled postupaka pri izmeni crteæa:

1. S palete Modify izaberite alatku Erase (sliåica olovke sa gumicom koja dodiruje papir). Tako aktivirate komandu Erase. Isto ñete postiñi ako iz padajuñeg menija izaberete Modify ➢ Erase.

Obratite paæçu na to da se kursor pretvorio u mali kvadrat; taj kvadrat se zove marker za izbor (engl. pickbox). U komandnom prozoru i na priruånoj komand-noj liniji piãe Select objects: (izaberite objekat). Ova poruka podseña poået-nike ãta treba da rade.

2. Pomerajte marker za izbor preko raznih delova kuke. Zasad nemojte niãta pritiskati. Primetiñete da objekat iznad kog se nalazi marker za izbor postaje istaknut. Tako ñete lakãe videti koji ñe objekti biti izabrani ukoliko pritisnete levi taster miãa.

3. Postavite marker za izbor na ãrafiranu povrãinu kuke (slika 1.13) i pritisnite je. Ãrafirani deo ñe biti istaknut svetlijom bojom. Marker za izbor i zahtev za unos Select objects: ostaju, obaveãtavajuñi vas da i daàe moæete birati objekte.

4. Sada pritisnite ↵. Ãrafura nestaje. Upravo ste obrisali deo crteæa.

U ovoj veæbi prvo ste zadali komandu Erase, a zatim izabrali objekat koristeñi marker za izbor. Marker za izbor ukazuje na to da morate birati objekte na ekranu i pokazuje vam ãta ñete izabrati tako ãto istiåe objekte iznad kojih se nalazi. Poãto pritisnete jedan ili viãe objekata, pritisnite ↵ da biste preãli na sledeñi korak. Ovakav redosled koraka uobiåajen je za mnoge komande koje ñete koristiti u AutoCAD-u.

SAVET Objekat (ili viãe çih) moæete obrisati i bez alatke Erase ako ga pritisnete miãem,a potom pritisnete taster Delete.

RAD U AUTOCAD-U 27

Otvaraçe viãe datotekaU AutoCAD-u moæete istovremeno imati viãe otvorenih dokumenata. Ovo je posebno korisno kad hoñete da razmeçujete delove crteæa, ili vam treba joã neki otvoren crteæ kao podsetnik. Uradite sledeñu veæbu da biste videli kako ova moguñnost funkcioniãe u AutoCAD-u.

1. Izaberite File ➢ New da biste otvorili okvir za dijalog Select Template.

2. Odaberite ãablon acad.dwt i pritisnite Open.

NAPOMENA Ako se nakon drugog koraka otvori okvir za dijalog Create New Drawing, priti-snite dugme Start From Scratch i odaberite Imperial, pa pritisnite OK i AutoCAD ñe prikazatipodrazumevan dokument. U poglavàu 2 detaànije se govori o okviru za dijalog Create NewDrawing.

SLIKA 1.13Brisaçe dela crteæa kuke.

Pritisnite ovde.


3. Odaberite Window ➢ Tile Vertically da biste dobili prikaz obe datoteke. Opcije iz padajuñeg menija Window ponaãaju se isto kao i u svim ostalim programima za Windows koji dozvoàavaju istovremenu obradu viãe dokumenata.

SAVET Kada u AutoCAD-u pravite novu datoteku, vi zapravo otvarate kopiju ãablona dato-teke, kao ãto ste videli u prvom koraku. Ãablon je prazna datoteka podeãena za odreœeni tipcrteæa. Datoteka acad.dwt je opãti ãablon podeãen za britanski merni sistem. Datoteka acad-iso.dwt je opãti ãablon za metriåki sistem. Postoje i drugi ãabloni za odreœene veliåine papirai merne sisteme. U poglavàu 6 detaànije se govori o ãablonima.

4. Da vidimo ãta se moæe uraditi sa ovim datotekama. Izaberite prozor u kojem je crteæ kuke da bi postao aktivan.

5. Izaberite View ➢ Zoom ➢ All da biste dobili prikaz celog crteæa.

6. Pritisnite dvodimenzionalnu verziju kuke pri dnu crteæa da biste je izabrali. Na crteæu ñe se pojaviti niz kvadratiña. Ti kvadratiñi se nazivaju ruåice (engl. grips), a o çima ñete viãe saznati u sledeñem poglavàu.

7. Pritisnite izabrani objekat i zadræite pritisnut taster miãa, ali pazite da ne pritisnete neki od plavih kvadratiña. Trudite se i da ne povuåete objekat. Videñete kako se pored kursora pojavàuje mali pravougaonik.

8. I daàe dræeñi levi taster miãa, prevucite kursor do prozora novog crteæa. Kada vidite da se kuka pojavàuje u novom prozoru, pustite taster miãa. Upravo ste deo crteæa kopirali iz jedne datoteke u drugu.

Sada istovremeno imate dve otvorene datoteke s crteæima. Moæete da otvorite koliko god hoñete datoteka, sve dok raåunar ima dovoàno memorije. Pojedinaåne prozore kontroliãete isto kao i bilo koji drugi prozor – koristeñi padajuñi meni ili kontrolnu dug-mad u gorçem desnom uglu prozora tog dokumenta.

Dodavaçe nacrtanog simbola pomoñu palete ToolU prethodnoj veæbi ste videli da se objekat iz jedne datoteke lako moæe kopirati u drugu metodom prevlaåeça. Pogledajmo joã jednu alatku koja omoguñava da simbole priti-snete i prevuåete na crteæe.

RAD U AUTOCAD-U 29

1. Pritisnite ikonicu Tool Palettes na standardnoj paleti da biste otvorili paletu blo-kova i ãrafura (paletu Tool).

2. Odaberite karticu Mechanical, pa simbol Hex Socket Bolt (Side) s palete prevucite u prozor nove datoteke.

3. Simbol vijka ñe se pojaviti u prozoru.

Dok je paleta Tool otvorena, upoznajmo se i sa nekim çenim jedinstvenim moguñ-nostima. Isprobajte sledeñe korake:

1. Pritisnite desnim tasterom naslovnu traku palete Tool, pa iz priruånog menija oda-berite stavku Transparency (providnost) da biste otvorili istoimeni okvir za dijalog.

2. Pomerite klizaå Transparency Level na sredinu okvira za dijalog i pritisnite OK. Sada ñete, dok crtate, videti objekte koji se nalaze “iza palete. Ukoliko je klizaå nedostupan, iskàuåite opciju “Turn off window transparency”.


Neñete moñi da birate taåke koje se nalaze iza palete, ali ñe vam ova funkcija olakãati posmatraçe crteæa dok je paleta otvorena.

SAVET I komandni prozor ima opciju Transparency. Da biste je iskoristili, prvo moratepomeriti komandni prozor iz çegovog usidrenog poloæaja ka sredini AutoCAD-ovog radnogprostora. Potom desnim tasterom miãa pritisnite naslovnu traku komandnog prozora i odabe-rite stavku Transparency. Otvoriñe se isti okvir za dijalog Transparency sa kojim ste se upoznaliu prethodnoj veæbi.

Pogledajmo joã jednom funkciju prikaza palete Tool.

1. Ponovo desnim tasterom miãa pritisnite paletu Tool, pa odaberite stavku Auto-Hide.

2. Odmaknite pokazivaå miãa od palete. Paleta ñe se zatvoriti – ostañe vidàiva samo çena naslovna traka.

3. Postavite pokazivaå na naslovnu traku palete Tool. Ona ñe se opet otvoriti i prika-zati svoje kartice.

4. Iskàuåite opciju Auto-Hide tako ãto ñete desnim tasterom miãa pritisnuti paletu Tool i ponovo odabrati stavku Auto-Hide.

5. Pritisnite X u gorçem desnom uglu palete Tool.

Preko kartica palete Tool lako ñete crteæima dodavati ãare za popunu i veñ nacrtane simbole. Ova paleta odliåno sluæi za upravàaçe bibliotekom simbola koje ste veñ napra-vili. Sada smo samo zagrebali povrãinu onoga ãto ova paleta moæe da uradi. Da biste do kraja iskoristili çene moguñnosti, morañete da savladate blokove, popune ãrafurama i AutoCAD-ov DesignCenter. Na poåetku ove kçige neñemo mnogo koristiti ovu alatku, ali nemojte je zaboraviti dok se udubàujete u AutoCAD. Kada proåitate prvi deo kçige, moæete preñi na poglavàe 25 u kom ñete saznati kako da koristite i prilagodite paletu Tool.

Izlaæeçe iz programaPoãto zavrãite rad na crteæu, vaã sledeñi korak moæe biti da otvorite drugi crteæ, privre-meno izaœete iz AutoCAD-a, ili da sasvim izaœete iz programa. Da biste istovremeno zatvorili sve otvorene datoteke i izaãli iz AutoCAD-a, odaberite File ➢ Exit. Sledite ovo uputstvo da biste veæbali izlaæeçe iz AutoCAD-a:

1. Odaberite File ➢ Exit. Pojavàuje se okvir za dijalog s pitaçem hoñete li da saåu-vate izmene datoteke Mojprvi.dwg i tri dugmeta: Yes, No i Cancel.

2. Pritisnite dugme No.

3. AutoCAD prikazuje drugu poruku i pita hoñete li da saåuvate Drawing2.dwg, novi crteæ koji ste otvorili u prethodnoj veæbi. Ponovo pritisnite dugme No. AutoCAD zatvara crteæ kuke i novi crteæ ne snimajuñi izmene.

AKO ÆELITE DA EKSPERIMENTIÃETE... 31

Svaki put kada budete zatvarali crteæ koji ste meçali, pojavàivañe se isti okvir za dija-log sa istim pitaçem. To je bezbednosna mera koja omoguñava da promenite miãàeçe i snimite izmene pre nego ãto izaœete iz programa. U prethodnoj veæbi ste odbacili sve izmene koje ste uradili tako da je crteæ kuke ostao kakav je bio pre nego ãto ste obrisali ãrafirani deo. Novi crteæ je potpuno odbaåen i datoteka nije saåuvana.

Ako samo privremeno napuãtate AutoCAD, program moæete da svedete (engl. mini-mize) na dugme palete poslova Windowsa XP ili Windowsa 2000. To ñete uraditi tako ãto ñete pritisnuti dugme Minimize u gorçem desnom uglu prozora AutoCAD-a; dugme Minimize se nalazi na naslovnoj traci, a oznaåeno je znakom za podvlaåeçe. Druga moguñnost je da preœete na neki drugi program pomoñu kombinacije tastera Alt+Tab.

SAVET Meœu AutoCAD-ovim alatkama Express nalaze se i alatke Close All Drawings (zat-vori sve crteæe) i Quick Exit (brzo izlaæeçe), koje omoguñavaju da istovremeno zatvorite viãedatoteka u formatu .dwg. Poglavàe 24 detaànije govori o alatkama Express.

Ako æelite da eksperimentiãete...Veæbajte otvaraçe i zatvaraçe crteæa koji se nalaze u datotekama na prateñem CD-u.

1. Pokrenite AutoCAD tako ãto ñete izabrati Start ➢ Programs ➢ AutoCAD 2006 ➢ AutoCAD 2006.

2. Zatvorite prozor AutoCAD 2006, a zatim izaberite File ➢ Open.

3. Upotrebite okvir za dijalog da biste ponovo otvorili datoteku Mojprvi. Obratite paæçu na sliku koja se pojavàuje na ekranu, sa uveñanim prikazom doçeg crteæa kuke. Takav prikaz ste imali kada ste izabrali komandu Save ranije tokom veæbaça.

4. Obriãite ãrafuru kao ãto ste uradili ranije u veæbi.

5. Ponovo izaberite File ➢ Open. Ovog puta otvorite datoteku Dhouse iz direkto-rijuma \Projects\Chapter 01. Otvara se 3D crteæ Dhouse.

6. Izaberite File ➢ Exit. Sada ste verovatno zapazili da ste izaãli iz AutoCAD-a, a niste otvorili okvir za dijalog Save Changes za crteæ Dhouse. To se desilo zato ãto u dato-teci Dhouse niãta niste izmenili.