VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT U SAOBRAAJU NI

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA OSNOVE MARKETINGA

TEMA: MARKETING I INTERNET

Profesor: Doc.Dr.Gruja Kostadinovic

Student: Rai Bojan Br.Ind.257-/09

SADRAJ:1. UVOD......................................................................................................................4 2. PROIZVODNJA USLUGA...................................................................................5 2.1. Proizvodne usluge...............................................................................5 2.2. Neproizvodne usluge..........................................................................5 3. PROIZVODNE SNAGE U PROIZVODNJI.......................................................6 4. INTERNET MARKETING...................................................................................7 4.1. inioci koji formiraju internet marketing........................................8 5. KONCEPT INTERNET PRISUSTVA.................................................................9 5.1.Internet biznis plan............................................................................10 6. EFEKTI PROIZVODNJE USLEGE INTERNET MARKETINGA...............11 5.1. Neophodna direktna ulaganja...........................................................11 5.2. Dodatni trokovi..................................................................................11 5.3. Novi fiksni trokovi.............................................................................11 5.4. Direktne dobiti.....................................................................................11 5.5. Sekundarne dobiti...............................................................................11 5.6. Oekivani profit...................................................................................11 7. PRIMJER IZ PRAKSE12 7.1 Genelec D.O.O Tuzla...12

8. ZAKLJUAK.........................................................................................................13 9. LITERATURA........................................................................................................14

2

UVOD:

Dovoljno je samo okrenuti se oko sebe, osvrnuti na svijet i vjerujemo kako primjeujete da sada svako uspjenije preduzee (usluga ili proizvod) nije potpuno prezentirano javnosti, poslovnim partnerima, kupcima i uope, ako nema kvalitetnu prezentaciju na internetu.Naime, dovoljno e biti svojim poslovnim partnerima poslati adresu Vae web stranice, na kojoj e biti predstavljeno preduzee, ponude, mogunosti i sve informacije vezane za poslovanje preduzea. Svjetski trend u poslovanju putem Interneta raste svakim danom, pa tako i naa zemlja treba da koristi mogunosti takvog poslovanja. Internet otvara nove vizualne, poslovne mogunosti za preduzea koje se odlue napraviti korak u budunosti poslovanja, jer biti uspjean ne znai samo raditi, ve svoj rad prezentirati i drugima, svoje ideje unoviti i proiriti krug poslovnih kontakata, za to je web stranica pravi i najjeftiniji potez. Internet je na naoj planeti mrea svih mrea. Doslovno je nastala kao tajni eksperiment amerike vojske, 2000. godine imala je preko 360 milijuna korisnika, danas skoro milijardu i pol, to je rast od oko 300%. I ne zaboravimo da znatan broj korisnika Internet mree je danas u potrazi za "informativnim informacijama" te je veoma bitno da svoje usluge, proizvode ili brend predstavite dobro,ciljano I pravilno kako bi imali uspjenu internet kampanju I naravno pomou toga ostvarivali veu dobit I bili konkurentni na tritu u svakom smislu. Web promociju ini brz, opsean i isplativ nain marketing promocije preduzea(usluge ili proizvoda). Internet Marketing nije samo par sliica, dvije kartice teksta i volja da smo na Internetu. To je nauka, umjetnost i to je prije prihvatimo kao takvu lake emo doi do cilja,a cilj je globalna Internet ekspozicija, firma na vrhu piramide . Naravno za sve uspjehe internet prezentacije je potrebno pronai I struno osoblje tj Web Dizajnere koje opet najlake moemo pronai na Internetu po njihovim referencama ,i naravno na njihovim osobnim internet prezentacijama. Jedna od kljunih aktivnosti od kojih zavisi uspjenost poslovanja na Internetu jeste marketing. Napretkom informacionih tehnologija dolazi do promjene u nainu poslovanja i proirenja koncepcije marketinga. Modelski marketing pristup na Internet prostoru je sve zastupljeniji u svetu, ali i kod nas. Preuzimajui iskustva i znanja iz razvijenih ekonomija esto

3

se pokuavalo sa implementacijom nekih od modela koji su uspjeno primijenjeni u razvijenim ekonomijama, ali s obzirom na karakteristike naeg podneblja prihvatljiviji oblik bi bio koritenje modela prilagoenih naim uslovima. Razvoj Interneta, omoguio je znatno smanjenje trokova marketinga, njegov globalni domet, koritenje multimedija i poboljanje komunikacije sa kupcima. Potrebu izlaska na online trite imaju gotovo svi oblici poslovanja a to je sve proizvelo potrebu za uslugama internet marketinga. Tako se pruanje internet marketinga kao usluge, danas nametnula kao jedan od najjeftinijih vidova unaprjeenja poslovanja nekog preduzea.

2.PROIZVODNJA USLUGA Sam proces proizvodnje posmatran iz pozicije podmirivanja odreenih ljudskih potreba,neophodno je razmotriti iz pozicije dva njegova neodvojiva,ali ipak prepoznatljiva i ekonomski znaajna dijela : procesa materijalne proizvodnje i procesa proizvodnje usluga. Materijalna proizvodnja sa optim karakteristikama svakog procesa proizvodnje,ima svoju posebnost u tome sto je njen rezultat odreeno,konkretno,materijalizirano, opredmeeno dobro,predmet,proizvod. Meutim,potrebe ljudi ne zadovoljavaju se samo materijalnim dobrima,nego i uslugama koje su,takoe,rezultat svrsishodne djelatnosti ljudi,a koju nazivamo proizvodnja usluga.U proizvodnji usluga ne dolazi do materijalizovanja ,opredmeivanja ljudskog rada,usluge nemaju za rezultat konkretno materijalno dobro.Usluga se troi u momentu njene proizvodnje,njenog vrenja,a rad uloen u njenu proizvodnju nestaje im je usluga izvrena(usluge u zdravstvu,obrazovanju itd).Tako postoje dvije vrste usluga : proizvodne i neproizvodne.

4

2.1 PROIZVODNE USLUGE Proizvodne usluge su neposredno vezane proces materijalne proizvodnje.Proizvode je, nakon zavrenog procesa proizvodnje,potrebno dopremiti do mjesta potronje,(tako imamo proizvodnu uslugu transport ili kao u ovom sluaju izradu internet prezentacije), sauvati njihova korisna svojstva do momenta potronje(tako imamo proizvodnu uslugu pakovanja,skladitenja ili kao u ovom sluaju odravanje internet prezentiranja)Moemo dakle lako zakljuiti da Internet marketing u ovom sluaju pripada proizvodnoj usluzi koja ima za potrebu konstantnog odravanja a samim tim i poboljanja usluge.

2.2 NEPROIZVODNE USLUGE Neproizvodne usluge,meutim,nisu u ovom smislu vezane za proces materijalne proizvodnje,niti predstavljaju njihov direktan nastavak;one obuhvaaju niz drutveno korisnih aktivnosti ljudi kao sto su:obrazovanje,nauka,kultura,zatita zdravlja,socijalne slube itd.I na kraju treba podvui da kada je rije o ovoj podjeli usluga na proizvodne i neproizvodne moramo imati u vidu da suvremeni razvoj,njegove karakteristike i potrebe,granice i njihovo razlikovanje sve vise relativizira i potire.

5

3. PROIZVODNE SNAGE U PROIZVODNJI Proizvodne snage jednog drutva cine ljudi,s njihovim proizvodnim iskustvom , radnim navikama i sredstvima za rad.Drugim rijeima,ovjek sa svojim proizvodnim iskustvom i radnim navikama,a uz pomo sredstava za rad,aktivno djeluje na predmete rada dajui im oblik koji se moe upotrijebiti za zadovoljavanje potreba. Naravno,u okviru proizvodnih snaga,ovjek je bitan faktor.On je ne samo svjesni element proizvodnih snaga ve i jedini kreator i pokreta svih procesa u proizvodnji i drutvu.I sredstva za rad su ,kao sastavni element proizvodnih snaga,su rezultat svjesne djelatnosti ovjeka.Njegovo znanje,umjenost,proizvodna iskustva i radne navike su rezultati istorijskog razvitka neprekidne proizvodne aktivnosti ljudskog drutva,kao i razvitka nauke i tehnike.Zato u okviru ovog elementa proizvodnih snaga treba obuhvatiti i razvitak nauke,primjenu naunih otkria u procesu proizvodnje (internet),kao i stepen kvalifikovanosti,odnosno obrazovanja.U strukturi proizvodnih snaga znaajan element su sredstva za rad kao najpouzdaniji pokazatelj materijalne i drutvene razvijenosti odreenih drutvenih zajednica. Treba istai da ljudi i sredstva za rad predstavljaju nerazdvojnu cjelinu.Ljudi,proizvodei i usavravajui sredstva za rad,razvijaju i usavravaju,prije svega,svoje radne sposobnosti.Unapreivanje sredstava za rad ima za posljedicu poveanje obima i raznovrsnosti rezultata proizvodnje.Ovo uzajamno razvijanje i proimanje radnih sposobnosti i unapreivanje sredstava ini glavnu sadrinu proizvodnih snaga svakog drutva.Internet marketing kao proizvodna usluga je u dananjem drutvu proizvod razvitka nauke i tehnike dananjice koja je u stalnom usponu.

6

4. INTERNET MARKETING Informacione tehnologije su iz temelja promijenile prirodu marketinga. Promjene u informacionoj tehnologiji istovremeno su i prijetee i one koje podstiu sposobnosti vlasnika subjekta da razvije dugorone odnose sa svojim kupcima, podravajui time marketing odnosa (eng. marketing relationship). Internet marketing je nastao u veoma bliskoj prolosti, gotovo paralelno sa nastankom Interneta. Internet omoguava kupcu direktan kontakt sa poslovnim subjektom u bilo koje doba dana ili noi, sa bilo koje lokacije, kako bi kupac mogao prikupiti eljene informacije i tada obaviti kupovinu. Te informacije mogu biti personalizovane prema potrebama individualnog kupca. Internet takoe omoguava kupcima lagano pronalaenje informacija o konkurentskim proizvodima i uslugama. Upravo to daje snagu kupcu. Poslovni subjekti takoe mogu pronai nove kupce, a istovremeno opsluivati i one postojee, koristei pri tome bazu podataka, kako bi razvili line profile i nakon toga ih usmjerili prema obraenim informacijama koje prepoznaju specifine potrebe kupaca. Na primjer, www.amazon.com, personalizuju e-mail, obrauje Web stranice i nudi proizvode koji se temelje na prolim kupovinama samog kupca. Razvijanje elektronskog poslovnog sistema, omoguava poslovnim subjektima da ojaaju informacionu tehnologiju, razvijajui na taj nain odnose sa kupcima. Menaderi ovih poslovnih subjekata moraju razviti plan, kako bi dosegli organizacione ciljeve, razmatrajui poslovne izvore i prirodu okoline u kojoj djeluje. Sve komponente posla bi trebale djelovati ujednaeno, kako bi omoguile funkcioniranje marketinkog sistema u njegovoj okolini. Ovaj se sistem mora sam organizovati i pronai prednost nad svojim konkurentima, kako bi osigurao dugoronu odrivost. Elektronski poslovni sistemi podupiru brojne promjene marketinkog sistema ukljuujui: standardizovane proizvode, povean pritisak cijena koji rezultira snienim cijenama, krae kanale distribucije dominantne od strane facilitatora, nelinearne promocije, elektronski transfer (prenos) fondova,

7

informacione upravljake sisteme bazama podataka.

Sve nabrojano se odvija u dramatino promjenljivoj okolini, zahtijevajui od menadmenta da reorganizuje i razvije nove strategije. Elektronsko poslovanje e unaprediti poboljanje odnosa, omoguavajui poslovnim subjektima da se fokusiraju na svoje kupce na osobnom globalnom tritu. U skladu sa prethodnim razmatranjem, mogue je definirati elektronski marketing. Jedna od moguih definicija je i ona koju predlae Panian:[2] "Elektronski marketing (e-marketing, telemarketing) nain je ostvarenja marketinkih aktivnosti firme uz intenzivnu primjenu informacione i telekomunikacione (internetske) tehnologije".

Slika.1 : Internet Marketing - datexmedia.wordpress.com/

4.1. INIOCI KOJI FORMIRAJU INTERNET MARKETING Kad govorimo o Internet marketingu, moemo izdvojiti dva inioca koji formiraju Internet onakvim kakav danas jeste: korisnik firma.

8

Prisustvo korisnika i prisustvo firme na Internetu uobliavaju njihov meusobni odnos kada doe do njihove interakcije na nekom od servisa Interneta. Ostvarivanje interaktivnosti sa korisnikom je jedan od najbitnijih, ujedno i najteih ciljeva prisustva firme na Internetu. Prisustvo korisnika na Internetu Prema podacima kompanije Net Ratings, u prolee 2002. godine na Internetu bilo je vie od 460 miliona korisnika. To je teko zamisliva dungla razliitih ivota, elja, potreba, mogunosti... Iako su online potrebe ljudi veoma razliite, tokom vremena su se profilisale dosta odvojene kategorije korisnika, i to prema njihovim omiljenim aktivnostima na Internetu. Tako danas imamo voajere, prialice, sveznalice, hardverae i profilisane korisnike. Voajer je osoba koja posmatra ide svuda (nasumice surfuje), zanima je svata i sve joj je veoma uzbudljivo. Prialica je osoba koja konzumira sve vrste komunikacijskih tekovina Interneta (email, chat, forume, News...). Hardvera je ekstremno profilisana osoba koja obino koristi Internet za tano odreeni sadraje koji su uglavnom besplatni. Profilisani korisnik je osoba koja koristi najbolje tekovine Interneta u svoje svrhe. Prisustvo firme na Internetu Prisustvo firme na Internetu nikako ne bi trebalo da bude bukvalno prenesena broura ili propagandni letak na koji su vlasnici ponosni. Internet prisustvo ne bi smelo da podrazumeva samo predstavljanje proizvodnog programa firme, eventualno sa cenovnikom i kontaktima na Web prezentacijama. Prisustvo firme na Internetu ima smisla i donee uspeh ako je adekvatno osmiljena strategija marketinga i poslovanje firme na Internetu. Posedovanje email adrese ili postavljanje Web prezentacije nikako ne znai da je posao oko Interneta zavren i da e se samo time ostvariti neka finansijska korist, po principu sedi i ekaj. Tri vana koraka ka postizanju uspenog prisustva firme na Internetu su: Stvaranje mogunosti da zainteresovani korisnik na jednostavan nain pronae firmu (vidljivost firme na Internetu). Postizanje mogunosti da Internet prisustvo dosegne do veeg broja eventualno zainteresovanih korisnika, predstavlja veliki problem upravo zbog9

velikog broja firmi koje se ve nalaze online. Ovaj problem se premoava adekvatnom promocijom prisustva firme na Internetu. Stvaranje online kredibiliteta. Stvaranje online kredibiliteta podrazumeva davanje kvalitetnih besplatnih informacija iz oblasti delovanja firme, a koje e zainteresovati korisnike toliko da e zapamtiti i u svom bookmarku/email adresaru sauvati informaciju o Vama: proizvod/usluga vaa firma. Ostvarivanje veza sa zainteresovanim korisnicima. Direktnom komunikacijom sa potencijalnim i ostvarenim klijentima firma dobija uvid u stvarno stanje i raspoloenje koje se odnosi na njene proizvode i usluge, isto tako omoguava korisniku da bude Neko, a ne anonimni kupac...

5. KONCEPT INTERNET PRISUSTVA Koncept Internet prisustva mora sadrati strogo definisan scenario za sve njegove faze razvoja, od primene ideje o Internet prisustvu do naina poboljanja njegovih efekata. Ukratko, nastup firme na Internetu se planira do najsitnijih detalja. Svi poslovi unutar firme treba da budu u meusobnoj pozitivnoj interakciji, da jedni druge podravaju.

Formiranje kocepta prisustva firme na Internetu bazira se na prepoznavanju potreba korisnika. ta je to to izdvaja vau firmu od konkurencije? Ko su potencijalni klijenti? Koje su informacije potrebne potencijalnim klijentima? Ko su vai ostvareni (stalni) klijenti i ta se njima moe pruiti putem Interneta? Kakve su karakteristike proizvoda, usluga i njihove distribucije? Kako izgleda vaa ponuda?

10

Slika.2 Izgled Web Portala-www.fcbih.com

5.1 INTERNET BIZNIS PLAN U optem sluaju, biznis plan se sastoji iz etiri osnovna dela: opis delatnosti kompanije, analiza trita, prikaz zaposlenih u firmi (akcenat na menadment tim) i finansijska analiza. Biznis plan se stvara zato da bi se dobila jasna i tana slika o poslu ili projektu na koji se biznis plan odnosi. Biznis plan predstavlja i veoma dobro menadersko sredstvo za organizovanje i praenje efekata poslovanja u vremenskom periodu od najmanje tri godine. esto ulazimo u neki poslovni projekta, a da prethodno nismo dobro osmislili i zamislili gdje elimo da stignemo i kako. Razvoj Web sajta NE bi trebalo da bude prvi korak u graenju vaeg poslovnog prisustva na Internetu. Prvi korak je Internet strategija. Potrebno je razmiljati o sljedeim pitanjima: ta je osnovna misija (svrha, motiv postojanja) kompanije. ta je osnovni biznis? Koju kljunu potrebu zadovoljava na tritu? ta je poslovna vizija plan da se bude kroz 3 ili 5 godina? Koja je glavna ciljna grupa na tritu? Kako se razlikujete od konkurencije na tritu? Na koji nain Internet moe da pomogne ostvarenju misije i vizije? Analiza konkurencija i njihovo prisustvo na Internetu?11

Glavni cilj prisustva na Internetu? Pruanje informacija?Unapreenje imida? Prodaja? Novi kontakti i klijenti? Na koji nain e se graditi odnos sa potencijalnim klijentima (npr. enewsletter)? Kome se obratiti za savjete oko prisustva na Internetu?

Slika 3: webih.com profesionalne usluge web oglaavanja 6. EFEKTI PROIZVODNE USLUGE INTERNET MARKETINGA 6.1. Neophodna direktna ulaganja Postavljanje Web portala koji je interaktivan i ima za cilj da se pozicionira na to veu lestvicu pretrage na Google-u. To se moe postii sa relativno malim ulaganjima. Ovakva prezentacija odnosno Web portal preduzea bi prikupljao podatke o posjeenosti i korisnicima jer bi bio na osnovama baze podataka. On je osnova za dalji razvoj elektronskog poslovanja firme jer je kompatabilan sa ostalim reenjima.

12

6.2. Dodatni trokovi U dodatne trokove moemo svrstati rjeenja dizajna portala, izrade kompletnog rjeenja koncepta i njegovog daljeg razvoja odnosno evolucije, kako se bude razvijao kroz budunost.

6.3. Novi fiksni trokovi Fiksni trokovi se javljaju kao odravanje i auriranje Web portala, zakup odnosno hostovanje domena i zakup prostora na Web serveru za potrebe back up-a. 6.4. Direktne dobiti Poboljanje komunikacije (interne i eksterne), bolji raspored vremena poslovnih procesa, elektrosnko praenje rada i efektivnosti radnika, kontrola obavljenih zadataka, implementacija sistema podrke upravljanju, razvoj infrastructure preduzea, dodatni prihodi od reklamiranja na Web portalu, praenje trokova i izgradnja boljeg poslovnog imida na tritu, dodatni prihodi od usluga reklamiranja na Internetu. 6.5. Sekundarne dobiti Efikasnost, efektivnosti i bolji koeficijent obrade podataka. 6.6. Oekivani profit Minimalno poveajnje obima poslovanja i prometa za 20%, to je i planom za sledeu godinu definisano. Porast prihoda na osnovu drugih usluga putem Interneta.

13

Slika 5: Porast Internet oglaavanja u Evropi 7.PRIMJER IZ PRAKSE Prvi put u istoriji, Internet oglaavanje premailo je vrijednost oglaavanja na televiziji, pokazuju podaci iz prve polovine 2009 godine. Web Sajt Economy.com prenosi rezultate istraivanja kompanija Internet Advertising Bureau i PricewaterhouseCoopers, prema kojima je vrijednost oglaavanja na Internetu porasla 4,6% u odnosu na isti period lani, dostiui trini udio od 23,5%. Nasuprot tome, TV oglaavanje palo je za 16% sputajui se na udio od 21,9% trita. Kako BBC prenosi, recesija je ubrzala migraciju marketinga na digitalne tehnologije, a povoljne uslove za razvoj online oglaavanja stvorili su i ubrzani rast korisnika Interneta, rast trita oglaavanja na pretraivaima i veliki razvoj mobilnog interneta. Internetsko oglaavanje zadominirat e sektorom, te do 2011. u Sjedinjenim Dravama po veliini premaiti oglase u novinama, objavila je tvrtka Veronis Suhler Stevenson (VSS) u svom godinjem pregledu sektora medija za 2009. VSS prognozira rast internetskog oglaavanje za vie od 21 posto godinje koje e do 2011. dosegnuti 62 milijarde dolara te pritom prihodima premaiti oglaavanje u novinama (generirat e 60 milijardi dolara).

14

7.1 GENELEC D.O.O TUZLA Genelec je osnovan 26. 07. 1989.god. kada su postali jedno od prvih privatnih preduzea u Bosni i Hercegovini. Danas, Genelec zauzima jedno od vodeih mjesta u sektoru informacionih tehnologija u Bosni i Hercegovini sa ukupno 36 zaposlena radnika, sa svoja etiri maloprodajna objekta u Tuzli (MP1 i MP2), Mostaru i Lukavcu i sa mreom od 400 partnera u itavoj Bosni i Hercegovini.Shvaajui mogunosti Interneta, jo 2000-te godine su postali ISP (Internet Service provider) i napravili jedan od prvih WEB-shopova na ovim prostorima, kako bi svojim kupcima omoguili jednostavniju nabavku robe.

Slika 3- Web prezentacija Genelec.D.O.O- www.genelec.ba

15

8. ZAKLJUAK Oglaavanje na internetu ima niz prednosti, zbog ega je sve popularnije. Ako je suditi po generalnom svjetskom trendu koji se ispoljavao posljednjih godina, moe se zakljuiti da budunost pripada internet oglaavanju, koji biljei konstantan rast, za razliku od svih drugih medija. Sama injenica da e proizvod kojeg reklamirate u veoma kratkom periodu vidjeti najmanje 30 000 osoba, da ete moi znati prema analitici odakle su te osobe, navesti ih da se prijave na vau listu za obavijest, i uz to realizirati narudbe, daju maksimalan povrat investicije.U BiH je taj rast bio sedam puta vei nego kod drugih medija.Internet korisnici i u naoj zemlji su u stalnom porastu,tako da prema nekim istraivanjima trenutno imamo oko 33% stanovnitva koje koristi internet i taj procent je u stalnom porastu.Sve ovo nas navodi da e usluge Internet Marketinga da postanu i kod nas broj jedan vid oglaavanja. I na kraju moe s zakljuiti da ako je u proloj dekadi jedan od osnovnih Web slogana bio : Ukoliko ne postoji na Internetu, ti ne postoji. Slogan dananjice bi mogao glasiti: Ukoliko nisi prepoznatljiv na Internetu, ti ne postoji. Dakle,samo dobra i profesionalna Internet marketing kampanja moe dati oekivane rezultate,a potreba za ovakvom vrstom usluge bie sve vea.

16

9. LITERATURA 1. Dr Fahrudin ebi Uvod u ekonomiju , Sarajevo 2004 2. Panian, .: Internet i malo poduzetnitvo, Informator, Zagreb 2000 3. Frankel, A.: Mutual Aid, CIO Web Business, 1998 4. http://www.netokracija.com/ 5. www.seomc.net 6. http://response.ba 7. www.economy.com 8. http://datexmedia.wordpress.com/ 9. http://webih.com/ 10. http://www.genelec.ba/ 11. http://www.fcbih.com/

17