Osnove Racunarske Arhitekture i Aplikacije

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Doc. dr Željko Marčićević

11

22

OSNOVNI POJMOVI ARHITEKTURE RAČUNARSKOG SISTEMA

2.1. RAČUNARI I NJIHOVA PODELA Računarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetičke i logičke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da računarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Danas su u primeni računarski sistemii različite arhitekture, složenosti i oblasti primene. Jedna od osnovnih podela računara je podela prema sledećim kriterijumima: - funkcionalne magućnosti procesora, - osobine operativne memorije, - brzina izvršenja naredbi, - efikasnost ulazno-izlaznih naredbi, - pouzdanost sistema, - raspoloživost softvera, - cena računara. Prema povećanju snage mikorprocesora, odnosno prema mogućnostima obrade i ceni računari se dele na: - makroračunare, - miniračunare, - mikroračunare.

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad


12

Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi računarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i naučno tehnička istraživanja. Miniračunari su više specijalizovani računari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupačnija. Koriste se kao: - interaktivni sistemi sa vremenskom podelom, - periferni i telekomunikacioni računari velikih kompjutera, - računari u sistemima za obradu podataka, - telekomunikacioni koncentratori, - poslovna obrada podataka u manjim preduzećima. Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroračunari, sa sve boljim performansama. Mikroračunari su računari zasnovani na mikroprocesoru. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodničke tehnologije koja omogućava da se na jednoj pločici poluprovodničkog kristala milimetarske zapremine, nañe stotine hiljada sklopova koji obezbeñuju funkcionisanje računara. Prema načinu predstavljanja podatka računari se dele na: - elektronske računare koji operišu podacima u diskretnom obliku

(digitalni), - elektronske računare koji operišu podacima u kontinualnom

obliku (analogni), - hibridni. Elektronski računari neprekidnog dejstva (ulazni podaci u kontinuitetu) se zovu još i analogni računari. Ulazni podaci za ove računare predstavljaju se u vidu vrednosti neke fizičke veličine, koje se menjaju kontinualno. Loša strana ovih računara je to što nisu toliko tačni kao digitalni, ali su zbog svoje veoma velike brzine rada bolji od digitalnih i naročito su primenljivi kao upravljačke mašine u mnogim sistemima automatskog upavljanja i to tamo gde je potrebno imati rešenje praktično u onom trenutku kada je problem nastao. Elektronski računari diskretnog dejstva nazivaju se numerički ili još češće digitalni računari. Ovi računari operišu brojkama a proces rešavanja zadataka na digitalnim mašinama se deli na odvojene



13

elementarne operacije: sabiranje, oduzimanje, delenje, množenje itd. Realizacija i predstavljanje vrednosti brojki vrši se uz pomoć raznih elemenata, koji mogu samostalno ili u kombinaciji da ostvare neophodan broj stabilnih stanja, od kojih svaki predstavlja odreñeni simbol brojnog sistema za koji je računar konstruisan (naprimer, ako računar radi sa binarnim brojnim sistemom, onda se koriste elementi koji mogu da ostvare dva stabilna stanja). Digitalni računar se zbog toga što rešava zadatke različite prirode iz razičitih oblasti zove još i univerzalni elektronski računar. Meñutim, ako je predviñeno da digitalni računar vrši samo odreñene operacije, u njega se ugrañuju tzv. čvrsti programi, koji se ne mogu menjati, i tada se rakav računar naziva specijalnim. U digitalnom računaru se svaki zadatak razlaže na više operacija, a svaka operacija i svaki postupak u okviru jedne operacije se izvršava na odgovarajuću komandu. Niz komandi i operacija, zajedno sa redosledom izvršavanja komandi, odnosno operacija, predstavlja program. Pored ove dve vrste računara postoje i tzv hibridni računari. Oni se dobijaju povezivanjem analognih i digitainih računara. Hibridni računari objedinjuju dobre strane analognih i digitalnih računara u upravljanju tehnološkim sistemima.

2.2. SASTAVNI DELOVI RAČUNARA Digitalni elektronski računar se sastoje iz dva osnovna dela: - Centralne jedinice (CPU - Central Processing Unit), - BIOS –a . Centralna jedinica se sastoji iz dva dela (slika), a to su: - procesor, - operativna memorija.



14

OPERATIVNA MEMORIJA

UJALJ

CENTRALNA JEDINICA

Slika 2-1 Prikaz procesora

Procesor je jedinica koja izvršava operacije obrade podataka definisane programom i vrši upravljanje računarskim procesima i interakcijama izmeñu pojedinih jedinica računara. Njegova struktura je definisana njegovim funkcijama. Funkcija obrade podataka vrši aritmetičko - logička jedinica (ALJ) a upravljanje računarskim procesima vrši upravljačka jedinica (UJ). U sastav procesora ulaze i radni registri, sprežne mreže (interfejs), a u skorije vreme u njegov sastav redovno ulazi i ultrabrza memorija relativno malog kapaciteta namenjena pre svega da čuva odreñeni broj operanada i meñurezultata u cilju ubrzavanja procesa obrade. Aritmetičko – logička jednicia izvršava atitmetičke operacije: sabiranje, množenje, delenje itd, zatim logičke operacije: logičko sabiranje, logičko množenje, pomeranje reči u registrima, transformaciju kodova itd. Elementi kojima se obavljaju računarske operacije su razni registri kao što su akumulatori, registri sa pokretnim i nepokretnim zarezom i drugi. Element koji obavlja funkciju sabiranja se zove binarni sabirač (ADDER). On vrši sabiranje binarnih cifara prema pravilima binarnog računanja, te prema potrebi vrši i eventualni prenos binarne jedinice na više poziciono mesto. Sabiranje je osnovna računska operacija koju aritmetičko-logička jedinica obavlja. Pošto i kod oduzimanja, množenja, delenja ili kod bilo koje druge aritmetičke operacije ona u stvari vrši sabiranje, znači da sabirač vrši najvažnije funkcije ALJ. Pored sabirača u aritmetičko-logičkoj jedinici je još jedan vrlo značajan registar, a to je



15

uporeñivač. Uporeñivač izvršava uporeñivanje sadržaja opšteg registra i akumulatora. Tipične aktivnosti uporeñivača su "manje", "veće", "jednako" (koraci uporedivanja). Aritmetičko-logičke jedinice se mogu klasifikovati na više načina. Po načinu izvršavanja operacija ALJ se dele na: - paralelne, - serijske, - paralelno-serijske. U koju od ovih grupa će se svrstati ALJ prvenstveno zavisi od tipa korišćenog sabirača. Kod paralelnih ALJ operacija se izvršava nad celom reči u jednom taktu. Kod serijskih ALJ u toku jednog takta vrši se operacija nad jednim mestom operanada sadrzanih u registrima. Za realizaciju celokupne operacije od n bita potrebno je n taktova. Kod paralelno –serijskih ALJ nad grupom slova u reci operacija se izvršava paralelno u toku jednog takta, pa se u narednom taktu prelazi na sledeću grupu slova itd (kod kalkulatora). Po načinu predstavljanja brojeva nad kojima se vrše operacije ALJ se mogu klasifikovati kao ALJ sa: - sa fiksnim zarezom, - sa pokretnim zarezom, - decimalne. ALJ sa fiksnim zarezom mmogu se dalje podeliti na ALJ za operacije sa celobrojnim brojevima i sa razlomljenim brojevima. Da bi ALJ mogla obavljati, u zavisnosti od potrebe i operacije u fiksnom zarezu, i operacije u pokretnom zarezu mogućno je da se ALJ sastoji od dva nezavisna bloka koji vrše ove operacije ili pak da se projektuje univerzalna ALJ koja može obavljati operacije nad bilo kojim tipom brojeva. Po strukturi ALJ mogu biti sa neposrednim vezama sa registrima – ALJ sa direktnom strukturom ili pak da budu povezani linijama sprežnih mreža (magistralama) kada se pojedini potrebni registri odabiraju preko kola za odabiranje (komutatora) - ALJ sa magistralnom strukturom.



16

Kod ALJ sa direktnim vezama u suštini postoje tri osnovna registra: registar operanada, registar akumulator i opšti registar koji čuva jedan od operanada u operacijama množenja i delenja. Razvojem mikroprocesora sve se više razvijaju i koriste ALJ sa magistralnom strukturom. U sastav ALJ sa magistralnom strukturom ulaze: - registri, - komutatori, - logička mreža za obavljanje operacija. Registri skoro isključivo služe za prihvatanje informacija. Komutatori služe za priključivanje odogvarajucih registara na magistralu. Kod ALJ sa direktnim vezama za izvršavanje jedne mikrooperacije potrebno je obično formiranje samo jednog funkcionalnog signala. Kod ALJ sa magistralnom strukturom izvršavanje mikrooperacije zahteva više funkcionalnih signala.

Slika 2-2 Struktura aritmetičko – logičke jedinice

REGISTAROPERANDA

OPŠTIREGISTAR

KOMBINACIONALOGIČKA MREŽA

REGISTARAKUMULATOR

STATUSNIREGISTAR

KOMBINACIONALOGIČKA MREŽA



17

Tako, na primer, za mikrooperaciju prenosa informacija iz jednog registra u drugi kod ALJ sa direktnim vezama potreban je jedan funkcionalni signal, dok je kod ALJ sa magistralnom strukturom potreban funkcionalni signal za priključenje registra preko komutatora, zatim signal za predaju informacija iz registra predaje i signal za prijem u registar prijema. Upravljačka jedinica je jedan od najvažnijih i najsloženijih delova centralnog procesora. Ona upravlja i kontroliše pravilnost rada ne samo centralnog procesora nego i ulaznih i izlaznih jedinica. Upravljačka jedinica odreñuje kad i šta treba pamtiti, računati, uporedivati. Ona uporeduje šta je veće, manje, ekvivalentno, numeričko, nenumeričko, pozitivno, negativno. Zadaci upravljačke jedinice su da upravlja, kordinira rad svih funkcija i delova računarskog sistema kao što su: - da upravlja radom ulazno - izlazne (U/I) jedinice, - da uvodi i opoziva podatke iz opevativne memorije, - da kontroliše i upravlja prenosom podataka iz aritmetičko-logičke

jedinice u operativnu memoriju i obrnuto, - da kontroliše izvršenje aritmetičkih operacija i donosi logičke

zaključke i odluke. Sve ove funkcije upravljačka jedinica vrši na osnovu upravljačkih informacija koje zovemo instrukcijama, koje su zadate od strane čoveka i koje se u obliku mašinskog programa nalaze u operativnoj memoriji računarskog sistema. Za izvršenje jedne operacije obično se koristi jedna instrukcija. Meñutim, svaka operacija se može razbiti na niz mikrooperacija. Za vreme jedne mikrooperacije izvršavaju se različite operacije nad operandima. Na primer operacija množenja se sastoji od više mikrooperacija: - prenos adrese operanda u memorijski adresni registar, - dekodiranje adrese i generisanje signala za očitavanje sadržaja, - prebacivanje sadržaja memorijske lokacije u prihvatni registar

memorije itd. Postoji dvojaka struktura upravljačkih jedinica t.j. dva su osnovna pristupa realizacije upravljačkih signala. Jedan pristup se sastoji u tome da za svaku instrukciju postoji odgovarajuća logička mreža. Ovakva realizacija se naziva direktna ili hardverska.



18

U sastav hardverski realizovane upravljačke jedinice ulaze: - registar koda instrukcija, koji predstavlja deo registra instrukcija

(RIN) koji čuva instrukciju u procesu njenog izvršavanja, - dekoder koda operacije, - generator sinhronizacionih impulsa, - brojač taktova, - dekoder taktova, - logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala, - kola za formiranje funkcionalnih signala. U procesu izvršavanja instrukcije ista se čuva u registru instrukcija (RIN). Dekoder koda operacije na bazi sadržaja registra koda operacije (RINO), koji je sastavni deo RIN i čuva kod operacije, generiše potrebne signale za realizaciju date operacije. Generator sinhronih impulsa generiše potrebne sinhrone impulse za vremensko usklañivanje rada jedinica računarskog sistema i posle isteka svakog takta u procesu izvršavanja instrukcije povećava sadržaj brojača taktova za jedinicu. Posle završetka izvršenja instrukcije brojač taktova se dovodi u početno stanje. Dekoder taktova generiše u potrebnom redosledu signale neophodne za izvršavanje instrukcije. Logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala u saglasnosti sa instrukcijom koja se izvršava i u saglasnosti sa taktom izvršavanja instrukcije generiše potrebne funkcionalne signale. Na bazi ovih signala i na bazi sadržaja registara stanja (na primer stanja registra za prekoračenje opsega i sl.) iniciraju kola za formiranje funkcionalnih signala da bi se formirali potrebni signali da se u datom taktu izvrši odogovarajuća mikrooperacija.



19

REGISTARMIKROOPERACIJA

ROM

ADRESNIREGISTAR

ROM - a

DEKODERMIKROOPERACIJA

FORMIRANJEFUNKCIONALNIH

SIGNLA

KO

GENERATORTAKTOVA

DEKODERTAKTOVA

Slika 2-3 Struktura hardverski realizovane upravljačke jedinice

Drugi pristup, koji se danas skoro isključivo primenjuje, baziran je na principima mikroprogramiranja. Kod svake realizacije upravljačke jedinice upravljački signali se generišu iz registara u kojima su smeštene upravljačke informacije. Ove informacije se u upravljačke jedinice prebacuju iz stalne memorije u procesu interpretacije date instrukcije. Mikroprogramski princip upravljanja sastoji se u tome da se svakoj mikrooperaciji pridruži odogvarajuća upravljačka reč nazvana mikroinstrukcija, koja se čuva u upravljačkoj memoriji na sličan način kao što se u operativnoj memoriji čuva instrukcija. U ovom slučaju skup mikroinstrukcija (mikroprogram) koji definiše potrebnu seriju funkcionalnih signala neophodnih za izvršavanje date instrukcije. Mada je ideja mikroprogramiranja bila poznata još 1951. godine do široke primene nije došlo sve do kraja šezdesetih oodina. Osnovni razlog se nalazio u tome, što je tek šezdesetih oodina došlo do razvoja dovoljno pouzdanih i dovoljno brzih memorija. Tipična strukturna šema mikroprogramske upravljačke jediniče data je na slici.



20

Slika 2-4 Mikroprogramska realizacija upravljačke jedinice

U sastav upravljačke jedinice ulaze: - mikroprogramska (upravljačka) memorija (ROM), - adresni registar mikroprogramske memorije, - registar mikroinstrukcija, - mreže za generisanje sinhronih impulsa, - kola za formiranje funkcionalnih signala. U svakom taktu generisanom od strane mreže sinhronih impulsa iz mikroprogramske memorije zahvata se mikroinstrukcija čija je adresa u registru mikroprogramske memorije i prebacuje u registar mikroinstrukcija. Mikroinstrukciju dekodira dekoder mikroinstrukcija formirajuci u kolima za formiranje funkcionalnih signala neophodne funkcionalne signale za izvršavanje date mikrooperacije. U adresnom registru mikroprogramske memorije formira se adresa naredne potrebne mikroinstrukcije i na taj način se izvršava mikroprogram na sličan način kao što se izvršava i program smešten u operativnoj memoriji. Iniciranje mikroprograma vrši se formiranjem početne adrese mikroprograma u adresnom registru mikroprogramske memorije a na osnovu koda aperacije sadržanom u operacionom delu (RINO) registra instrukcija (RIN). Na taj način za svaku operaciju koju treba da izvrši procesor inicira se različiti mikroprogram, koji odgovara datoj instrukciji. Upravljački registri su namenjeni da čuvaju operande i upravljačke informacije u procesu izvršavanja operacija. Većina mikrooperacija deluje na podacima sadržanim u registrima ALJ ili radnim registrima procesora. Deo upravljačkih registara je dostupan programeru, što znaci da ih on može adresirati u instrukcijama u cilju zahvatanja

DEKODEROPERACIJA

GENERATORTAKTOVA

DEKODERTAKTOVA

FORMIRANJEFUNKCIONALNIH

SIGNALA

KO



21

njihovih sadrzaja ili u cilju upisivanja u njih odreñenih podataka. 0vi registri se često nazivaju radni registri. Drugi deo upravljačkih registara je nedostupan programeru i namenjen je prvenstveno da čuva upravljačke informacije. To su ustvari pravi upravljački registri. U grupu registara kojima programer može pristupiti spadaju: - indeksni registri, čiji se sadrzaj dodaje adresnom delu instrukcije

u procesoru indeksne modifikacije adresa, - bazni registri, koji sadržavaju bazne adrese omogućavajuči

relativnu modifikaciju adresa u cilju proširenja opsega adresiranja (adresiranje više memorijskih modula),

- programski brojač, koji sadrži adresu naredne instrukcije. Kod nekih računarskih sistema koristi se skup univerzalnih registara (obično 8 ili 16) koji po žejji programera mogu biti ili akumulatori, ili indeksni, ili bazni registri. U grupu registara kojima programer ne može pristupiti spada registar instrukcija koji čuva instrukciju koja se izvršava, zatim razni brojači pomeraja sadržaja registara, kao i drugi pomoćni registri koji se koriste u procesu izvršavanja instrukcije. Kao što smo već napomenuli u sastav procesora može da uñe i ultrabrza memorija namenjena da ubrza rad sistema procesor – operativna memorija i to na taj način što se smanjuje broj obraćanja procesora operativnoj memoriji. Ovo se ostvaruje tako što se, prema posebnim alogritmima, potrebni operandi iz operativne memorije prebacuju u ultrabrzu memoriju koja u procesu obrade čuva i meñurezultate. S obzirom na to, da li je ultrabrza memorija dostupna programeru (da li joj programer može pristupiti ili ne) ultrabrza memorija se deli na: - neskrivenu memoriju (programer može da pristupi memorijskim

lokacijama, zahvata i modifikuje njihov sadržaj), - skrivenu (cache) memoriju (programer ovu memoriju ne može

adresirati već u nju hardver po posebnim alogritmima prebacuje operande).

Primer neskrivene ultrabrze memorije predstavljaju napred opisani radni registri. Skrivena memorija je stek memorija, asocijativna memorija ili memorija sa slučajnim pristupom. Registre u okviru stek



22

memorije programer ne adresira pa se može smatrati da je ovo skrivena memorija. Ultrabrze memorije asocijativnom tipa takoñe spadaju u klasu skrivenih memorija s obzirom da se u procesu prenosa iz operativne memorije u ultrabrzu memoriju i obratno kao ključ koristi adresa podataka u operativnoj memoriji, tako da programer u svojim programima koristi samo adrese operativne memorije. Ultrabrze memorije sa slučajnim pristupom su poloprovodničke memorije gde se prenos podataka iz operativne u ultrabrzu memoriju vrši prema posebnim alogritmima sličnim radu virtuelnih memorija.



23

33

INTERFEJS

Savremeni računarski sistemi projektuju se tako da se računarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati, dajući tako željenu konfiguraciju računarskog sistema. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji računarskog sistema, uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. Pridruživanje računarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. Računarski sistem sadrži sledeće osnovne jedinice: - procesore, - module operativne memorije, - ulazno – izlazne kanale, - jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere), - periferijske jedinice. Jedinice računarskog sistema povezane su meñusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama, koje se još nazivaju interfejs. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada računarskog sistema. Interfejs podleže odreñenoj standardizaciji. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa, naredbe koje interfejs prenosi, šeme veza interfejsa, algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljačke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmeñu sebe u periodu veze. Ova standardizacija omogućava da se računarski sistem može konfigurisati od jedinica različitih proizvoñača. Zatim, omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju, kao i jednostavno proširenje konfiguracije računarskog sistema od minimalne do maksimalne. Prema tome, interfejs predstavlja sveukupnost linija za predaju informacija, unificiranih elektronskih kola koji upravljaju prenosom



24

signala po linijama a takoñe i algoritama za upravljanje razmenom poruka. Interfejs se obično smešta u samim ureñajima koje povezuje. Karakteristike interfejsa su sledeće: - vreme predaje poruka, - izobličenja pri predaji poruka, - zahtev za strogo definisanim upravljačkim signalima. Kod savremenih računarskih sistema mogu se uočiti četiri tipa interfejsa: - interfejs operativne memorije, - interfejs procesor – kanal, - ulazno – izlazni interfejs (kanal – kontroler periferijske jedinice), - interfejs periferijske jedinice. Interfejs operativne memorije vrši razmenu informacija izmeñu operativne memorije sa jedne strane i procesora i kanala sa druge strane. Jedinica koja započinje operaciju razmene komandna jedinica je procesor, odnosno kanal, dok je izvršna jedinica operativna memorija. Interfejs procesor – kanal namenjen je za razmenu informacija izmeñu procesora i kanala. Procesor je komandna a kanal izvršna jedinica. Ulazno – izlazni interfejs namenjen je za razmenu informacija izmeñu kanala i kontrolera periferijskih jedinica. Komandni ureñaj je kanal, a izvršni ureñaj je kontroler. Interfejs sa najvećim radnim brzinama je interfejs operativne memorije i interfejs procesor–kanal. Preko ovog interfejsa predaja informacija se vrši po pravilu rečima ili polurečima. Kroz ulazno – izlazni interfejs predaja informacija se vrši po pravilu u karakterima (simbolima, brojevima). Interfejs periferijski jedinica u potpunosti ne može biti standardizovan, s obzirom na različitost periferijskih jedinica kao i različitost prinčipa na kojima se zasniva njihov rad. Ostali interfejsi se obično standardizuju, s tim što se posebna pažnja poklanja standardizaciji ulazno – izlaznog interfejsa s obzirom da računarski sistemi u svom sastavu imaju veliki broj periferijskih jedinica proizvedenih od strane različitih proizvoñača.



25

Interfejs može da omogućuje jednostavnu i višestruku vezu izmeñu dve jedinice računarskog sistema. Kod jednostavnih veza zajedničke linije se koriste na prinčipu podele vremena. U slučaju interfejsa koji omogućuje višestruke veze, izmeñu jedinica računarskog sistema veza može da se ostvari različitim putevima (magistralama). Jedna od mogućih varijanti izgradnje višestruke veze sastoji se u tome da se svaka jedinica snabdeva sa jednom izlaznom magistralom za predaju informacija i sa nekoliko ulaznih za prijem informacija iz drugih jedinica. U slučaju kvarova bilo kog od modula ili njegovog isključenja iz sistema njemu odgovarajuće ulazne magistrale postaju neoperativne na koje su ti pokvareni ili isključeni moduli bili priključeni. Rad sistema se onda neometano može dalje nastaviti koristeći druge magistrale izmeñu ispravnih ili uključenih modula.

Slika 3-1 Interfejsi računarskog sistema

U slučaju višestrukih veza u interfejsu jedinica može automatski da bira izmeñu ispravnih i nezauzetih, u datom trenutku, magistrala koje će onda učestvovati u razmeni podataka. U cilju poboljšanja pouzdanosti rada interfejsa sa višestrukim vezama potrebno je predvideti mogućnost automatske rekonfiguracije računarskog sistema ako pojedine jedinice iz bilo kojih razloga budu isključene iz sistema.

MODUL OM

PJ

KONTROLER

U / IKANAL

PROCESOR

MODUL OM

PJ

KONTROLER

U / IKANAL

PROCESOR

MODUL OM

....

....

INTERFEJSOPERATIVNE MEMORIJE

INTERFEJSPROCESOR -

KANAL

U / IINTERFEJS

INTERFEJSPERIFERIJSKIH JEDINICA



26

3.1. INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE Razmatrajući organizaciju interfejsa, pod prdpostavkom da računarski sistem poseduje samo jedan procesor i da poseduje takve U/I kanale koji su neautonomni u svom radu, već je za njihov rad potrebno angažovanje procesora onda samo procesor može da inicira pristup operativnoj memoriji. S obzirom da je za dati računarski sistem vreme pristupa operativnoj memoriji konstantno to se vremenski dijagram rada procesora može projektovati tako da svaki put kad procesor pristupa operativnoj memoriji ista bude spremna za zadovoljavanje potreba procesora (čitanje ili upisivanje sadržaja u memorijsku lokaciju). U tom smislu razmena poruka izmeñu procesora i operativne memorije ni po čemu se ne razlikuje od razmene poruka izmeñu elemenata (npr. radnih registara) procesora. U ovom slučaju se koristi sinhroni način razmene poruka po paralelnim linijama sa internim sinhronizacionim impulsima koje generiše procesor. Za ovakve računarske sisteme pojam interfejsa praktično gubi smisao. Interfejs operativne memorije dobija smisao tek kod multiprocesorskih sistema ili kad postoji više autonomnih U/I kanala koji nezavisno od procesora mogu direktno pristupati operativnoj memoriji. Osnovna karakteristika interfejsa operativne memorije proizilazi iz činjenice da je izmeñu procesora (odnosno U/I kanala) i operativne memorije neophodno ostvariti velike brzine prenosa, što se pored ostalog ostvaruje i prenosom veéih informacionih celina (reč, dvostruka reč, itd.); dok se kod drugih interfejsa računarskog sistema npr. interfejs periferijskih jedinica) u cilju ekonomičnosti koristi razmena poruka u manjim informacionim celinama (npr. bajt, bit). Linije interfejsa mogu se pogodno podeliti u dve osnovne grupe linija (grupu linija koja čini logičku celinu nazivamo magistrala): - ulazne magistrale, koje služe za prenos poruka od procesora i/ili

kanala u operativnu memoriju, - izlazne magistrale, koje služe za prenos poruka od operativne

memorije do procesora odnosno kanala. U procesu čitanja sadržaja memorijske lokacije procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske ćelije, a preko izlazne magistrale prenosi se sadržaj memorijske lokacije u procesor ili u U/I kanal.



27

U procesu upisivanja sadržaja u memorijsku lokaciju procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske lokacije u koju je potrebno upisati odreñeni sadržaj, a potom preko iste magistrale šalje i dati sadržaj. U zavisnosti od broja magistrala razlikuje se: - jednostruki interfejs, - višestruki interfejs.

Slika 3-2 Jednostruki i višestruki interfejs operativne memorije

Na prvoj slici vertikalna linija označava jenostruki interfejs koji predstavlja zajedničke linije veza za sve procesora, kanale i module operativne memorije. Poruke po magistrali predaju se po oba pravca. Ukoliko više jedinica ima potrebu da istovremeno korisi magistralu uvode se odreñeni prioriteti, a magistrala se koristi na prinčipu podele vremena. Kod jednostrukog interfejsa dolazi do zadržavanja (usporavanja) u opsluživanju zbog pojave zauzetosti magistrala. Kod višestrukog interfejsa moduli operativne memorije istovremeno su priključeni na nekoliko nezavisnih magistrala od kojih je na svaku priključen procesor ili U/I kanal. Kod ovakve organizacije interfejsa mogućna je istovremena komunikacija izmeñu različitih prijemnih i predajnih jedinica što u znatnoj meri povećava efikasnost računarskog sistema u celini. Zadržavanje (kašnjenje) u opsluživanju mogućno je samo kada više procesora i/ili kanala pristupa jednom te istom memorijskom modulu. U ovom slučaju na bazi prethodno ustanovljenih prioriteta opslužuju se procesori i U/I kanali sukcesivno.

PROCESOR

U / IPROCESOR

MODUL OPERATIVNEMEMORIJE



U / IPROCESOR


PROCESOR

PROCESOR





28

3.2. INTERFEJS PERIFERNIH JEDINICA U interfejsu periferijskih jedinica kod savremenih računarskih sistema obično se koristi sistem zajedničkih linija. Na taj način razmena poruka izmeñu kanala i periferijske jedinice se najčešće vrši asinhrono. Fizički interrejs periferijskih jedinica predstavlja sveukupnost linija veza koje prolaze kroz sve periferijske jedinice, kao i skupa elektronskih kola neophodnih za formiranje i uobličavanje signala koji se po tim linijama prenose. Signali na linijama su dostupni svim periferijskim jedinicama, mada je u datom trenutku samo jedna periferijska jedinica povezana sa interfejsom i samo ona reaguje na signale iz interfejsa. Ako dve ili više periferijskih jedinica zahtevaju istovremeno opsluživanje izmeñu njih se odabira samo jedna jedinica i to prema unapred ustanovljenim prioritetima. Centralni deo računarskog sistema razlikuje periferijske jedinice na osnovu brojeva koji im se dodeljuju. Tako na primer, kada centralni deo računara adresira periferijsku jedinicu na linijama interfejsa generiše kod broja periferiiske jedinice. Periferijska jedinica poredi ovaj kod sa brojem koji joj je dodeljen i ona periferijska jedinica čiji se broj poklapa sa kodom broja na linijama interfejsa se priključuje na interfejs. Slična je situaciji i kad periferijska jedinica zatraži priključenje na linije interfejsa. Naime, periferijska jedinica šalje zahtev za priljučenje na linije interfejsa i posle prijema potvrde da je zahtev primljen preko linija interfejsa šalje svoj broj. Centralni deo računara identifikuje broj periferijske jedinice i omogućuje logičko priključivanje periferijske jedinice na interfejs u cilju slanja poruka. Prema tome sistem numeracije periferijski jedinica mora da obezbedi: - dodeljivanje broja periferijskoj jedinici, - poreñenje broja periferijske jedinice sa kodom na linijama

interfejsa, - predaju koda broja preko linija interfejsa kada periferijska

jedinica zatrazi usposvljanje veze sa centralnim delom računara. Mogućno je više načina numeracije periferijskih jedinica, ali je najčešće u upotrebi numeracija preko registara. Naime u sastav periferijske jedinice ulazi poseban n – bitni registar u koji se upisuje broj periferijske jedinice.



29

3.3. ZDRUŽENI INTERFEJS (magistrala, sabirnica)

Uporedo sa razvojem povezivanja pojedinih jedinica računarskog sistema korišćenjem različtih interfejsa (napr. interfejs operativne memorije, interfejs periferijskih jedinica itd.) u okviru savremene računarske tehnike izražena je i tendencija da se sve jedinice računarskog sistema povežu zajedničkim sistemom veza nazvanim združeni interfejs (magistrala, sabirnica ili na engleskom jeziku bus). Kod združenog interfejsa jedan te isti skup linija veza povezuje procesor, operativnu memoriju i periferijske jedinice. Za sve moguće razmene poruka izmeñu pojedinih jedinica računarskog sistema koristi se skup standardizovanih signala. Sve vrste razmene paruka vrše se u režimu podele vremena po linijama zajedničkog interfejsa. Odsustvo posebnog interfejsa periferijskih jedlnica dovodi do toga da u sastav računarskog sistema ne ulaze U/I kanali, već njihove funkcije izmeñu sebe razdeljuju procesor i periferijske jedinice. U ovom slučaju periferijske jedinice, po pravilu vrše adresiranje operativne memorije u U/I oblasti, kao i odreñivanje obima podataka koji će se razmenjivati. Procesor obezbeñuje neophodan redosled U/I operacija, odreñivanje nenormalnih situacija itd. Ovakav koncept unekoliko smanjuje efikasnost računarskog sistema i dovodi do usložnjavanja periferijskih jedinica (pa samim tim i do njihovog poskupljenja). Zbog toga je združeni interfejs našao veoma široku primenu kod mini i mikro računarskih sistema kod kojih broj periferijskih jedinica nije veliki i gde se ne zahteva preterano velika efikasnost računarskog sistema. lstovremeno, unifikacija linija veza interfejsa pruža čitav niz preimućstava kao na primer pristup i obradu podataka u registrima periferijskih jedinica na isti način kao i podataka u operativnoj memoriji. U svakom trenutku jedna od dve jedinice priključena na magistralu je rukovodeća (komandna) jedinica, a druga je izvršna jedinica. Svaka od jedinica priključenih na magistralu može da bude rukovodeća jedinica osim modula operativne memorije, koja može da bude samo izvršna jedinica. Uloge pojedinih jedinica u toku procesa rada se neprestano menjaju. Tako, primera radi, procesor u procesu zahvatanja instrukcija i operanada i operativne memorije predstavlja rukovodeću, a u procesu prihvatanja i obrade signala prekida predstavlja izvršnu jedinicu, dok je rukovodeća jedinica periferijska



30

jedinica, koja je generisala signale prekida. Linije interfejsa rukovodećoj jedinici stoje na raspolaganju u toku odreñenog vremenskog intervala. Linije veza u sklopu magistrale se mogu pogodno podeliti u dve grupe: - Linije namenjene za predaju poruka, - Linije za odabiranje rukovodeće jedinice. Za predaju poruka koriste se sledeće linije: - Linije podataka, po kojima se izmeñu rukovodeée i izvršne

jediniee vrši razmena podataka koristeci paralelni kod, - Adresne linije, preko kojih rukovodeća jedinica predaje kod

adrese odabirajući tako izvršnu jedinicu, - Skup upravljačkih linija preko kojih se predaju signali koji

definišu tip operacije kao i smer predaje, a isto tako omogućavaju sinhronizaciju predaje.

Izbor rukovodeće jedinice vrši se na osnovu poreñenja prioriteta jedinica priključenih na magistralu. Ukoliko periferijske jedinice ne šalju signale prekida rukovodeća jedinica postaje procesor koji u interakciji sa operativnom memorijom zahvata instrukcije i operande i izvršava odreñene programe. Kad periferijska jedinica zatraži priključenje na magistralu šalje signal po jednoj od linija. Svakoj liniji zahteva odgovara odreñeni prioritet. Procesor ignoriše zahteve sa prioritetom manjim od tekućeg. Po pristizanju zahteva sa prioritom većim od tekućeg prioriteta procesor inicira proceduru predaje upravljanja jedinici koja je poslala signal većeg prioriteta. Naime, procesor preko linija za dozvolu (ove linije se razlikuju od svih drugih linija po tame što prenose signale samo u jednom smeru i što sekvencijalno prolaze kroz sve periferijske jedinice) šalje signal odziva. Prva od periferijskih jedinica koja je poslala zahtev a u koju stigne signal odziva, prekida dalje prostiranje signala odziva i priključuje se na magistralu i postaje kandidat za rukovodeću jedinicu. Ova jedinica postaje rukovodeća onog trenutka kad od tekuće rukovodeće jedinice primi signal da je osloboñena magistrala. Postoji više načina povezivanja periferijskih jedinica na zajedničku magistralu. To su direktno povezivanje, preko paralelnog interfejsa



31

opšte namene, preko sinhronog i asinhronog serijskog interfejsa, ili pak preko interfejsa za posebne namene.

3.4. DIREKTNO POVEZIVANJE Direktna povezivanje periferijskih jedinica na magistralu predstavlja najjednostavniji način sprezanja periferijskih jedinica sa centralnim delom računara. Ova metoda se koristi npr. kod proširenja operativne memorije dodatnim modulima ili, pak, kod periferijskih jedinica kod kojih su funkcije interfejsa ugrañene u samu periferijsku jedinicu. Medutim, u ovom slučaju periferijska jedinica može da se priključi samo na odreñeni tip magistrale, šta može da predstavlja značajan nedastatak.

3.5. PARALELNI INTERFEJS OPŠTE NAMENE Podaci se sa magistrale podataka prenose do registratora podataka, a odatle do periferijske jedinice ili obratno. Upravljačke linije služe da se prenesu poruke o spremnosti za prenos podataka. Postoje kala za ovu namenu poznata pad nazivam PIO (engleski Paralele Input/Output) s tim što se na jedan interfejs može prikljušiti više periferijskih jedinica, a postoje i verzije sa povećanim brojem internih registara i upravljačkih kola.

3.6. ASINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod serijskog prenosa, prenosa pa jednoj liniji veze, prenose se bitovi kodne reči jedan za drugim. Ovakav način rada se ostvaruje ili kad periferijska jedinica šalje podatke u serijskom obliku ili kada je periferijska jedinica na velikom rastojanju od računarskog sistema, pa se prenos padataka vrši pa jednoj liniji da bi se ostvarile uštede u broju linija koje povezuju periferijsku jedinicu sa računarskim sistemom. Očigledno je da je serijski način prenosa značajnije sporiji od paralelnog načina prenosa. Izmeñu karaktera koji se u seriji šalju po liniji, linija se nalazi u praznom hodu. Zbog toga je prvi bit u poruci, START bit, koji ima zadatak da informiše prijemnu jedinicu o nailasku karaktera. Posle prijema bita za kontrolu parnosti nailazi nekoliko STOP bita, što je



32

neophodno da bi se sporija jedinica pripremila za prijem narednog karaktera. Ovaj način povezivanja periferijske jedinice i centralnog dela računara se koristi kada se karakteri pojavljuju u neregularnim vremenskim intervalima bez ikakve sinhronizacije (asinhrono), kao što je to na primer, kad je u pitanju tastatura. Postoji verzija asinhronog interfejsa poznatog pod nazivom UART (od engleskog izraza Universal Asynchronous Receiver/Transmitter).

3.7. SINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod asinhronog serijskog interfejsa, kaa šta smo to videli, neophodno je postojanje START i STOP bitova da bi se izvršio prenos jedne reči. Meñutim, ovi bitovi ne nose nikakve korisne informacije, pa prema tome usporavaju prenos korisnih bitova. Da bi se ovo izbeglo uvodi se sinhroni interfejs preko koga se prenos poruka vrši u blokovima. U praksi se susreću različiti formati blokova koji podležu odreñenim pravilima (nazvanim protokoli). S obzirom da predajna i prijemna strana moraju raditi sinhrono, to se sinhronizacija može vršiti preko posebne linije. Medutim, prilikom prenosa na velika rastojanja sveukupan prenos se vrši jednom linijom što omogućuje upotreba modulatora – demodulatora (modema), pa prijemni modem regeneriše taktne impulse i dovodi ih u interfejs prijemne jedinice.

3.8. INTERFEJS ZA POSEBNE NAMENE Za pojedine specijalne periferijske jedinice (kao što su na primer merni instrumenti i sl.) razvija se poseban interfejs, koji će na najbolji mogući način koristiti karakteristike te periferijske jediniee.



33

44

MIKROPROCESORI I MIKRORAČUNARI

4.1. ARHITEKTURA MIKROPROCESORA

Savremena mikroelektronska tehnologija omogućila je izradu integrisanih elektronskih komponenti sa ogromnim brojem elektronskih elemenata. Ovakav elektronski sklop je poznat pod nazivom čip. To je omogućilo da se pojedine komponente elektronskog računara izrade u vidu jednog čipa. Početkom 70 – tih godina najpre je razvijena aritmetičko–logička jedinica na jednom čipu a potom dolazi do realizacije celog procesora na jednom čipu. To znači da je u tom čipu povezana aritmetičko – logička jedinica i upravljačka jedinica u formi procesora. Takav procesor se zove mikroprocesor. Elektronski računar koji se bazira na mikroprocesoru je mikroračunar. Kod mikroračunara i operativna memorija je izgrañena u vidu čipova. Uopštena arhitektura mikroprocesora data je na sledećoj slici:

Slika 4-1 Uopštena arhitektura mikroprocesora

IX RnR0SPPC ....

ADRESNI REGISTRISPOLJNISIGNALI

OPŠTI REGISTRI

ADRESNA MAGISTRALA

UPRAVLJAČKA MAGISTRALA

GENERATORTAKTOVA

UPRAVLJAČKAJEDINICA

MAGISTRALA

PODATAKA

A

ARITMETIČKOLOGIČKAJEDINICA

COSHP



34

4.2. STRUKTURA MIKROPROCESORA Pod arhitekturom mikroprocesora podrazumeva se njegova logička organizacija, a ne hardverska organizacija. Arhitektura mirkoporcesora odreñuje i njegove mogućnosti. Osnovni delovi mikroprocesora prikazani su na slici 3.2.1. na kojoj je pšrikazan model jednog jednostavnog mikropšorceosra, a to su: - upravljačka (komandna) jedinica, - aritmetičko – logička jedinica, - skup registara opšte namene, - skup registara posebne namene, - podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface).

skup registara opšte namene

skup registara

posebne namene

aritmetičko –

logička jedinica

upravljačka jedinica

podsistem za sprezanje sa

drugim komponentama

spoljni izvodi

Slika 4-2 Osnovni delovi mikroprocesora

Upravljačka jedinica generiše upravljačke signale kji odreñuju šta i kada pojedine jedinice u mikroračunarskom sistemu treba da obave. Aritmetičko – logička jedinica obavlja sve aritmetičko – logičke operacije nad podacima u mirkoračunarskom sistemu. U okviru ove jedinice često se realizuje pomerački registar koji se koristi za obavljanje pomeračkih operacija. Skup registara opšte namene koristi se za privremeno smeštanje često korišćenih podataka. Rad sa podacima koji nisu smešteni unutar mikroprocesora oduzima mnogo više vremena u odnosu na rad sa podacima koji su raspoloživi unutar mikroporcesora. Prema tome, osnovni cilj uvoñenja registara opšte namene je ubrzanje rada mirkoprocesora i oni se mogu posmatrati kao jedan deo memorije koji je realizovan kao brza memorija u okviru mikroporcesora.



35

Skup registara posebne namene sastoji se iz registara koji su namenjeni obavljanju specijalizovanih operacija i ne mogu se koristiti u druge svrhe. Podsistem za sprezanje sa drugim komponenetama prilagoñava signale mikroprocesora signalima drugih jedinica mikroračunarskog sistema. Prilagoñavanje se vrši po fizičkom nivou, u slučajevima da su jedinice unutar mikroprocesora izgrañene u jednoj tehnologiji a druge jedinice u drugoj tehnologiji.

4.2.1. ARITMETIČKO – LOGIČKA JEDINICA Aritmetičko – logička jedinica (ALJ) je kombinaciona mreža čija Bulova funkcija, koja opusuje zavisnost izlaznih signala od ulaznih može da se bira skupom upravljačkih signala. AL jedinica ima dva skupa linija za ulazne podatke, jedan skup linija za izlazne podatke, skup linija za upravljačke signale i liniju za izlazni signal prenosa Cizl, slika.

Slika 4-3 Blok šema aritmetičko – logičke jedinice Dvostrukim strelicama na slici označeni su skupovi linija za prenos signala slične namene. Radi msanjenja broja ulaznih linija AL jedinice, ulazni podaci za ulaze A i B mogu se prenositi zajedničkim linijama kao što je prikazano na slici. Tada je neophodno realizovati prihvatni registar A koji privremeno prihvata podataka kloji se dovodi na ulaz A ALJ. Registar A ima paralelan ulaz i paralelan izlaz.

PRIHVATNIREGISTAR A

ARITMETIČKO - LOGIČKA JEDINICA

LA

ULAZNI PODATAK

FUPRAVLJAČKI

SISGNALI

ULAZ A

Cizl

ULAZ B

IZLAZ C



36

4.2.2. REGISTRI OPŠTE NAMENE

Registri opšte namene su brzi registri za privremeno smeštanje često korišćenih podataka u mikroporcesoru. Realiziju se u obliku registara sa paralelnim ulazom i paralelenim izlazom i upravljačkim signalom L za upravljanje paralelnim upisom. Radi smanjenja broja upravljačkih signala obično se postavlja ograničenje: u svakom intervalu upisa može se izvršiti mikrooperacija upisa u samo jedan od svih registara opšte namene. U tom slučaju genereisanje upisa vrši se primenom dekodera.

Slika 4-4 Registri opšte namene sa zajedničkim linijama za ulaz podataka

Radi smanjenja broja linija za izlazne podatke, izlazni registri mogu se dovesti na ulaze multipleksera koji na izlazne linije prenose sadržaj jednog od registara u zavisnosti od selekcionih signala Ri slika. Ovim se smanjuje broj izlaznih linija ali se uvodi ograničenje da je u jednom trenutku moguće čitati sadržaj samo jednog registra. Ukoliko se zajedničke izlazne linije koriste za prenos drugih podataka pogodno je da se izlazi multipleksera mogu prevesti u stanje visoke impedanse signalom Ei.

DEKODER

. . .

. . .

IZLAZ R 1

R0

Rn-1

R1

ULAZNI PODATAK

IZLAZ R 0

IZLAZ R n-1

Ln-1

. . .

. . .

L1

L1

Ru

Ey



37

Slika 4-5 Zajedničke izlazne linije registara opšte namene

4.2.3. REGISTRI POSEBNE NAMENE Većina savremenih procesora konstruisana je tako da poseduje odreñeni broj namenskih registara koj imaju tačno odreñene upravljačke funkcije. Ovi registri se nazivaju upravljački ili redni registri procesora. Najvažniji od njih su: - adresni registar memorije – čitanje sadržaja iz memorije ili

upis sadržaja u memoriju vrši se tako što se prethodno memorijske lokacije kojoj treba pristupiti upisuje u poseban registar procesora koji se naziva adresni registar memorije. Na osnovu adrese u adresnom registru u momentu davanja signala za čitanje iz memorije ili za upis u memoriju posebnim dekoderskim kolima nalazi se potrebna memorijska lokacija i u nju se obavlja upis ili čitanje.

- prihvatni registar memorije – svaki podatak koji treba upisati

u memoriju mora se prethodno smestiti u poseban registar procesora koji se naziva prihvatni registar memorije. Naime, upis

. .

.

R0

Rn-1

R1

. . .

MULTIPLEKSER

IZLAZNI PODACI

RIEI



38

i čitanje iz memorije može se vršiti samo iz tog registra. Prilikom upisa u memoriju prethodni sadržaj odgovarajuće memorijske lokacije se uništava (briše se), dok se pri čitanju vrši kopiranje sadržaja memorijske lokacije.

- programski brojač (brojač instrukcija) – daje informaciju o

adresi sledeće instrukcije koja će se izvršavati. - registra instrukcija – je registar u kome se smešta instrukcija

dok upravlja izvršenjem operacija. - akumulator – sve aritmetičke i logičke operacije, operacije

pomeranja i mnoge druge mašinske operacije, izvršavaju se posebnim registrom procesora koji se naziva akumulator. Tokom izvršenje neke operacije u njemu se uvek nalazi jedan od operanada, i u njega se uvek smešta rezultat dobijen po izvršenju te operacije. Pri tome se stari sadržaj akumulatora briše.

- indikatorski registar ili registar statusa (“program status

word”) je registar koga čini odreñeni broj bistabilnih kola koja služe za pamčćenje kodova uslova ili kodova stanja, koji predstavljaju informacije dobijne po izvršenju operacija. Svaki bit registra PSW naziva se indikatro stanja i postavlja se nezavisno od ostalih saglasno uslovimaa koje daje izlazna reč rezultata iz aritmetičko – logičke jedinice koja se upisuje u akumulator. Najčešće korišćeni uslovi su:

- prenos (“carry” - C), - znak (“Sign” - S), - nula (“Zero” - Z), - prekoračenje (“Overflow” - V).

Sadržaj indikatorskog registra koristi se u instrukcijama grananja i instrukcijama preskoka. Pored navedenih registara postoje još i indeksni registri, bazni registri, pokazivači steka, itd.



39

4.2.4. UPRAVLJAČKA JEDINICA

Upravljačka jedinica ima zadatak da pravovremeno i po odreñenom redosledu generiše upravljačke signale koji odreñuju i sinhronizuju mikrooperacije svih delova mikroprocesora i mikroračunarskog sistema. Upravljačka jedinica savremenih mikroprocesora realizuje se na dva načina: - u obliku mikroprogramskog automata i - u obliku složene sekvencijalne mreže koja je projektovana prema

zahtevima mirkoprocesora Upravljačka jedinica je sinhrona sekvencijalna mreža koja se opisuje skupom ulaznih i izlaznih signala, skupom stanja, funkcijom koja generiše sledeća stanja i funkcijom koja generiše izlazne signale. Ulazni signali upravljačke jedinice su signal RESET, kod operacije i biti indikatorskog registra kao na slici. Izlazni signali upravljačke jedinice su upravljački signali za ostale jedinice mirkoporcesora i upravljački signali mikroračunarskog sistema. Ulazni signal RESET upisuje nulu u adresni registar AR: RESET: AR ← 0 Nad adrsenim registrom AR definisane su dve mikrooperacije, upis i povećanje sadržaja za 1 (inkrement), koji su odreñeni upravljačkim signalima: inkrement: AR ← ulazna adresa povećanje sadržaja: AR ← AR + 1



40

Slika 4-6 Blok šema mikroprogamske upravljačke jedinice

Stanje upravljačke jedinice odreñeno je adresom upravljačkog ROM – a koja je smeštena u adresnom registru AR. Sledeća adresa može se dobiti na dva načina: povećanjem sadržaja AR za 1 ili upisom neke druge adrese. Upisom koda operacije u AR započinje izvršenje novog mikroprograma. Jednom kada započne izvršenje mikroprograma, sledeća adresa se dobija ROM – a i može biti bilo koja adresa u ROM – u, čime se obavlja programski skok u mikroprogramu. Način dobijanja sledeće adrese, zavisi od indikatorskog bita koji se izabere multiplekserom: ako je izabrani bit jednak 1, onda se vrši upis sledeće adrese, ako je 0 onda se sledeća adresa dobija povećanjem sadržaja za 1. Jedan od ulaza multipleksera je vezan za logičku jedinicu kako bi se obezbedio bezuslovni mikroprogramski skok.

4.3. MODEL MIKROPROCESORA Mikroprocesor mora da obavlja odreñeni skup mikrooperacija da bi mogao da izvršava zadatke koji se mogu grupisati u sledeće grupe:

MULTIPLEKSER

MULTIPLEKSER

ROMADRESNI

REGISTARAR

1

ADRESA SKOKA

INDIKATORSKI BITI

SELEKCIJA

INDIKATORSKOGBITA

PARALELNIUPIS

INKREMENT

RESET

ULAZNAADRESA

SELEKCIJA ADRESE

KODOPERACIJE

ZSVC

UAL

UMP

URON



41

- upravljački zadaci: upravljanje ostalim delovima mikroprocesora i ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema.

- podrška izvršavanju instrukcija smešetnih u memoriji: odreñivanje redosleda i intrepretacija instrukcija.

- izvršavanje operacija definisanih ovim instrukcijama. - podršak drugim mehanizmima kao što je prekid i slično.

Slika 4-7 Logička šema jednostavnog mikroprocesora

Karakteristike mikroprocesora bitno utiču na karakteristike sistema u celini. U najvažnije karakteristike mikroprocesora ubrajaju se komunikacioni kanal mikroprocesora i njegova brzina. Komunikacioni kanal obezbeñuje vezu mikroprocesora sa drugim ureñajima. Ovaj komunikacioni kanal zovemo magistralom (bus). U komunikacionom kanalu se ostvaruju sledeće komunikacije: - prenos podataka iz mikroprocesora i unošenje podataka u

mikroprocesor. Na ovaj način se obezbeñuje komunikacija mikroprocesora sa operativnom i spoljnom memorijom, kao i sa ulaznim i izlaznim ureñajima. Dakle ovo je dvosmerni kanal i zove se magistrala podataka (data bus). Broj bita koji se jednovremeno prenosi ovim kanalom može biti 8, 16, 32 ili 64. Najčešće je ovaj broj odreñen dužinom procesorske reči. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne, šesnaestobitne, tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne.

- prenos adrese iz mikroprocesora u operativnu memoriju ili neki drugi ureñaj. Broj bita u adresi odreñuje broj mogućih adresa. Broj mogućih adresa čini adresni prostor. Kanal kojim se prenosi adresa iz mikroprocesora u memoriju zove se adresna magistrala

REGISTRIOPŠTE

NAMENE


INDIKATORSKIREGISTAR

AL JEDINICA

BAFERI

INSTRUKCIJSKIREGISTAR

MULTIPLEKSER

BAFERIMULTIPLEKSERPROGRAMSKI

BROJAČ

BAFERI

INTERTNAMAGISTRALA

SIGNALI ZA UPRAVLJANJEOSTALIM JEDINICAMA

MIKROPROCESORA

UPRAVLJAČKISINGALI

MAGISTRALAPODATAKA

ADRESNAMAGISTRALA



42

(address bus). Dakle, to je jednosmerni kanal od mikroprocesora do memorije ili drugog ureñaja koji se pronalazi posredstvom adrese. Broj bita koji se jednovremeno prenose adresnom magistralom je 32, a adresni prostor može imati nekoliko milijardi adresa.

- prenos upravljačkih i kontrolnih signala od mikroprocesora ka ureñajima i obratno. Broj ovih signala može biti različit, od jednog do drugog mikroprocesora, i ovo se ne izražava kao posebna karakteristika mikroproeesora. Ovaj kanal se zove kontrolna magistrala (control bus).

Brzina mikroprocesora se izražava u milionima instrukcija u sekundi. Instrukcija može biti na primer sabiranje dva cela broja. Ova jedinica se označava sa MIPS (Milion Instructions Per Seeond) i kod mikroproeesora se kreée do 100 MIPS – a. Brzina mikroprocesora je složena veličina koja zavisi od više parametara kao što su: - procesorska reč - učestanost časovnika - interni keš - matematički koprocesor - širina magistrale

Slika 4-8 Glavni funkcionalni sastavni delovi procedsora

Procesorska reč je binarna reč koja istovremeno prenosi i obrañuje unutar mikroprocesora. Dužina ove reči bitno utiče na brzinu izvoñenja operacija u mikroprocesoru. Kod prvih mikroprocesora dužina ove reči je bila 8 bita, tj. jedan bajt a zatim je povećana na 16, 32 i 64 bita. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne, šesnaestobitne, tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne.



43

Časovnik (clock) je elektronsko kolo koje generiše impulse visoke učestanosti kojima se definišu vremenski trenuci kada se šta dogaña u račnaru. Učestanost časovnika bitno utiče na brzinu mikroprocesora, i kreće se od 33 do 300 Mhz. Časovnik mikroproeesora može biti poseban čip ili može biti ugrañen u čip mikroprocesora. Interni keš je lokalna memorija mikroprocesora. Smisao ove memorije jeste da premosti veliki jaz izmeñu brzine mikroprocesora i operativne memorije. Brzina mikroprocesora je nekoliko desetina puta veća od brzine operativne memorije. Zato se izmeñu procesora i operativne memorije dodaje posebna brza memorija manjeg kapaciteta. Ako se ova memorija nalazi u mikroprocesoru zove se interni keš, a ako je poseban čip zove se eksterni keš. Kapacitet internog keša je 8 ili 16 kB, eksternog od 32 do 512 kB. Da bi se povećala brzina aritmetičkih operacija, mikroprocesoru se može dodati i tzv. matematički koprocesor. Sa ovim koprocesorom brzina izvoñenja aritmetičkih operacija povecava se oko 6 puta. Matematički koprocesor je poseban čip u računarima PC 386, a u mikroprocesorima PC 486 i Pentiumu je ugrañen u čip mikroprocesora. Prenos podataka izmeñu delova mikroprocesora odvija se preko zajedničkog snopa linija – interne magistrale. Ovim se smanjuje brojlinija za prenos podatka s obzirom da se iste linije koriste za sve prenose. Ovakva organizacija mikroprocesora podržava izvršavanje različitih mikrooperacija za prenos podataka sa spoljnjeg snopa linija za podatke, kroz bafere do svih registara: programskog brojača, instrukcijskog i indikatorskog registra i registra opšte namene. Baferi se koriste za razdvajanje unutrašnjih i spoljašnih linija za prenos signala. Za izvršenje binarne aritmetičke ili logičke operacije koristi se prihvatni registar koji privremeno čuva jedan operand. Adresa na adresnu magistralu može se odvesti iz registra PC (programskog brojača) ili iz nekog registra opšte namene (preko unutrašnjeg snopa linija za podatke). Adresa koja se prenosi kroz bafere bira se multiplekserom. Svaka jedinica ima svoje upravljačke signale koji, radi jednostavnosti logičke šeme nisu prikazani. Pored ovih signala neophodno je da upravljačka jedinica definiše signale za upravljanje: - baferima,



44

- multiplekserima za izbor arese, - spoljnim jedinicama, - prihvatnim registrima. Spoljni model mikroprocesora daje se u obliku pravougaonika koji predstavalja mikroprocesor sa skupom spoljnih signala.

Slika 4-9 Spoljnji model mikroprocesora

Sa desne strane pravougaonika prikazane su linije za prenos signala za podatke, adrese i upravljačke signale. Izdvojeno od ostalih upravljačkih signala prikazani su siganli za upravljanje memorijom R i W. Sa leve strane pravougaonika prikazani su signali koji su neophodni za rad mikroprocesora, ali nisu od interesa za povezivanje mikroprocesora sa ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. To su signali za napajanje mikroprocesora, sinhronizacioni signal i signal RESET za prevoñenje mikroprocesora u početno stanje.

Slika 4-10 Pojednostavljeni model mikroprocesora

MIKROPROCESOR

SINHRONIZACIONISIGNAL

RESET

R, SIGNAL ZA ČITANJE IZ MEMORIJE

+VCC

SNOP ADRESNIH LINIJA

SNOP LINIJA ZA PODATKE

W, SIGNAL ZA UPIS U MEMORIJU

OSTALI UPRAVLJAČKI SIGNALI

MIKROPROCESOR

SNOP LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE

SNOP LINIJA ZA PODATKE

SNOP ADRESNIH LINIJA



45

4.4. MIKRORAČUNARSKI SISTEM Mikroprocesor mora da se spregne sa memorijom da bi mogao da izvršava program i obrañuje podatke smeštene u toj memoriji. Zatim, neophodno je povezati mikroprocesor sa ulaznim jedinicama za unos podatka i izlaznim jedinicama za prenos rezultata od mikroprocesora prema spoljnjem svetu. Na slici prikazana je blok šema jednog mikroračunarskog sistema. Osnovna ideja u formiranju mikroračunarskog sistema jeste da se sve jedinice meñusobno povežu preko tri snopa linija: za podatke, adrese i upravljačke signale. Kod ovakvog pristupa neophodno je da su sve jedinice meñusobno kompatabilne, što znači da su signali meñusobno prilagoñeni u logičkom i fizičkom smislu.

Slika 4-11 Računarski sistem

Slika 4-12 Blok šema mikroračunarskog sistema

MIKROPROCESOR

MEMORIJA

KONTROLER

KONTROLER

ULAZNAJEDINICA

ULAZNAJEDINICA

ADRESNE LINIJELINIJA ZA PODATKE

LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE

. . . . . .



46

Fizičko prilagoñenje odnosi se na fizičke signale koji se razmenjuju, njihove vremenske karakteristike (trajanje, vreme uspostavljanja prednje ivice i slično), logičko prilagoñenje odnosi se na aktivne logičke nivoe pojedinih signala, znalenje signala, način prenosa (serijski ili paralelni) i sl. Kod povezivanja komponenata snopovima linija projektant mora da zadovolji dva osnovna uslova: - svaka komponenta mora imati i jednozančno odreñenu adresu ili

skup adresa, i - u jednom trenutnku samo jedna jedinica može da vrši operaciju

upisa na snop linija. Jedna ili više jedinica mogu vršiti operaciju čitanja sa snopa linija.

Očigledno je da se neke ulazne i izlazne jedinice ne mogu direktno spregnuti sa mikroprocesorom zato što ne postoji fizičko i logičko prilagoñenje signala. Da bi se ove jedinice efikasno spregnule sa mikroprocesorom proizvoñači mikroprocesora izrañuju kola koja se nazivaju kontroleri, a koja imaju ulogu posrednika izmeñu ulaznih i izlaznih jedinica mikroprocesora. Kontroleri sa jedne strane imaju signale koji su u potpunosti kompatabilni sa mikroprocesorom, a sa druge strane imaju signale koji su kompatabilni sa ulazno – izlaznim jedinicama.

Slika 4-13 Delovi računarskog sistema

4.5. MATIČNA PLOČA

AGP magistrala (Accelerated Graphics Port) je namenska putanja za grafičke podatke koja grafičkom kontroleru omogućava direktan pristup procesoru i glavnoj memoriji. AGP postoji u tri brzine – 1x, 2x



47

i 4x. AGP brzine 4x može da prenosi podatke brzinom od 1.07 Gb u sekundi.

IDE interfejs služi za povezivanje ureñaja za smeštanje podataka (hard disk i floppy disk) i CD ureñaja. Uobičajeni ureñaji danas koriste ATA 33, ATA 66 ili ATA 100 verzije i prenose podatke brzinom od 33,3 Mb/s ili 66,6 Mb/s odnosno 100 Mb/s.

PCI magistrala obezbeñuje veze za ureñaje kao što su zvučne kartice, unutrašnji modemi, mrežne kartice i SCSI kontroleri i može da prenosi podatke brzinom od 133 Mb/s.

Slika 4-14 Prikaz slotova (portova) na matičnoj ploči, npr. AGP, PCI, IDE.



48

Matična ploča (motherboard, main board) je, kao što joj i samo ime kaže, ploča koja služi da poveže sve ostale delove koje smo do sada pomenuli u jednu celinu i da reguliše njihov rad.

Slika 4-15 Matična ploča

Kućište je mesto gde se nalaze svi ovi delovi, i može biti DeskTop ili Tower po izgledu, po veličini mini, midi i big, a po vrsti napajanja AT (do pentijuma I) ili ATX (od pentijuma II).

Slika 4-16 Kućište



49

55

MEMORIJSKA JEDINICA

5.1. INTERNE MEMORIJE U sastav CPU pored procesora ulazi i operativna memorija. To je komponenta elektronskog računara, koja služi za memorisanje podataka i instrukcija od kojih se sastoji program. Memorija je namenjena za prihvatanje, čuvanje (pamćenje, memorisanje) i predaju podataka i programa. Proces unošenja podataka u memoriju naziva se upisivanje, a procos zahvatanja podataka iz memorije naziva se očitavanje (čitanje). Upisivanje i čitanje informacija nazivaju se pristup (obraćanje) memoriji i predstavljaju osnovne operacije u memorijskom podsistemu računarskog sistema. Memorijski modul se može nalaziti u jednom od sledeca tri radna stanja: - upisivanje informacija u neku ćeliju - čitanje sadržaja neke ćelije - čuvanje (pamćenje) neke informacije. Sa aspekta pristupa memorijskoj ćeliji razlikuju se memorijski moduli sa: - sekvencijalnim (serijskim) pristupom - cikličnim (periodičnim) pristupom - slučajnim (proizvoljnim) pristupom Kod memorija sa slučajnim pristupom (poznatim i pod nazivorn RAM – Random Access Memory) posle pristupa ćeliji sa adresom “I” bez ikakvih ograničenja može se pristupiti ćeliji sa adresom “j”, gde j pripada skupu adresa datog memorijskog modula. Sa aspekta mogućnosti izmene sadržaja memorijske lokacije moguće je memorije klasifikovati kao:



50

- promenljive memorije - polupromenljive memorije (poznate i kao PROM – Programmable

Read Only Memory) - stalne memorije (poznate i kao ROM – Read Only Memory) Kad promenljivih memorija nema ograničenja u pogledu izmene sadržaja lokacija. Kod polupromenljivih sadržaj se ne može menjati normalnim postupkom, već samo posebnim postupcima u laboratoriji. Sadržaj stalnih memorija se formira u toku procesa proizvodnje i ni pod kojim uslovima se ne može menjati. Dalje memorije se mogu podeliti na: - statičke - dinamičke Po načinu smeštanja sadržaja i pretraživanja memorije se dele na: - adresne (adresabilne) - bezadresne Stek memorije se sastoje od skupa registara (R1,R2, ... Rn). Pristup memoriji se uvek ostvaruje preko registra R1 nazvanog i glava steka. Upis podataka se vrši tako da se upis uvek vrši u registar R1 s tim što se prethodno sadržaji registara u steku sekvencijalno pomere iz registra u regirstar za jedan korak, tako da se sve ranije upisane reči nalaze u registrima čiji je broj za jedan veći.

Rn ← (Rn-1) ... R2 ← (R1) R1 ← novi sadržaj

Čitanje sadržaja moguće je samo iz registra R1, pri tome se posle čitanja sadržaja registra R1 sadržaji ostalih registara pomeraju sekvencijalno za jedan korak suprotno od pomeranja u procesu upisa. Ovakve memorije se često nazivaju i LIFO (Last In First Out) memorije, za razliku od FIFO (First In First Out) memorija, kod kojih se sadržaj, upisuje u prvi slobodan registar, a čitanje vrši uvek iz registra R1, s tim što se posle čitanja sadržaja registra R1, sadržaj ostalih registara sekvencijalno pomeraju kao kod LIFO memorija.



51

Možemo reći da je izbor organizacije memorijskog podsistema od direktnog uticaja na karakteristike računarskog sistema u celini, a izbor optimalne strukture mermorijskog podsistema i upravljanje takvom strukturom postaje veoma složen problem. Proizilazi da je memorijski podsistem savremenih računarskih sistema struktuiran kao što je prikazano na slici.

Slika 5-1 Struktura memorijskog podsistema

Bafer memorija je namenjena za prilagoñavanje brzine rada operativne memorije i spoljnih memorija, tako da se u bafer memoriji u toku procesa razmene informacije čuvaju samo privremeno. Bafer memorija je često sastavni deo operativne memorije.

5.2. OPERATIVNA MEMORIJA Operativna memorija je namenjena za čuvanje programa i podataka koji su u obradi neposredno potrebni, pa je u tom smislu operativna memorija u direktnoj sprezi sa jednim ili više procesora. Operativna memorija, po pravilu spada u memorije sa slučajnim pristupom (RAM). Procesor zahvata instrukcije programa iz operativne rnemorije, potom zahvata i podatke nad kojima treba izvršiti operaciju definisanu instrukcijom, a u operativnu memoriju vraća meñurezultate, kao i konačne rezultate dobijene izvršavanjem programa.

Slika 5-2 RAM memorija

PROCESOR

OPERATIVNAMEMORIJA

BAFERMASOVNAMEMORIJA

ULTRABRZAMEMORIJA



52

Pristup ćeliji (memorijskoj lokaciji) se definiše adresom koja se u procesu pristupa čuva u memorijskom adresnom registru (MAR). Informacija koja se prihvata iz ćelije, ili se upisuje u memorijsku lokaciju, čuva se u prihvatnom registru memorije (MBR - memorijski bafer registar). Uzimajući u obzir i napred izloženo, blok šema operativne memorije data je na slici.

Slika 5-3 Blok šema operativne memorije Memorijske ćelije operativne memorije udružuju se u memorijski modul. Po pravilu više memorijskih modula čine operativnu memoriju. U operativnoj memoriji se zapisuju i čuvaju operativni sistemi, drugi programi i mnogo podataka. U operativnoj memoriji obično ima pet različitih područja: - područje u kome se nalazi operativni sistem koji posredstvom

upravljačko - kontrolne jedinice, a koristeći pri tome programe, upravlja radom sistema u celini,

- područje u kome su smeštene instrukcije onih programa koji se izvršavaju,

- ulazno područje, koje prihvata i memoriše podatke učitane sa eksternih memorija ili neposredno iz sve češće upotrebljavanih ureñaja za zahvatanje i primarnu obradu podataka,

- izlazno područje, koje prihvata i memoriše rezultate obrade, koje treba unositi u eksterne memorije, ili na izlazne ureñaje sistema, radno područje u kome su meñurezultati, ili finalni rezultati obrade


OPERATIVNEMEMORIJE

DEKODERADRESA

MBR

KOLA ZAUPISIVANJE /ČITANJE

OPERATIVNAMEMORIJA

MAR ADRESA

PODACI ILIINSTRUKCIJE

UPRAVLJANJE



53

5.3. SPOLJNE MEMORIJE Još od davnina kod čoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao. U početku su to bile kamene i glinene pločice, kasnije pergament i na kraju papir. Sa tehnološkom revolucijom, količina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. Taj skok se još više povećao sa pojavom računara.

5.3.1. BUŠENA KARTICA Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reñe izlazni) medijum, na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu. Najčešće se koristila 80-kolonska kartica, standardizovane dimenzije i kvaliteta, zasečena u gornjem levom uglu (radi pravilne orijantacije), a reñe kartice sa 45,65,90,96,120 i 160 kolona. Standardne dimezije 80-kolonskih kartica su 187,3*82,6*0,18 mm. Na jednoj kartici može se izbušiti 80 alfanumeričkih znakova.Kartica ima 12 vrsta (redova): X,Y,0,...,9. Vrste 0-9 čine numerički deo kartice, a X,Y,0 (pri čemu 0 ima dvojaku ulogu) čine zonski deo. Znaci su na kartici predstavljeni kombinacijom rupica, tj. posebnim kodom koji se zove kartični kod. Cifre 0-9 su kodirane sa po jednom rupicom u numeričkom delu, slova kombinacijom dve rupice ( jedne u zonskom i jedne u numeričkom delu), a specijalni znaci kombinacijom jedne, dve ili tri rupica. Predstavljanje znakova na bušenim karticama vrši se po odreñenom sistemu kodiranja, tako što jedan kod pripada samo jednom znaku.

5.3.2. BUŠENA TRAKA

Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali - zamišljene linije postavljene duž



54

trake. U praksi su se najčešće koristile 5-kanalne, 6-kanalne, 7-kanalne i 8-kanalne bušene trake. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje, a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim poprečno na traku. Znaci su na traci predstavljeni tako što je na jednoj poprečnoj poziciji bušen jedan binarno kodiran znak. U 5-kolonsku traku mogu se ubušiti 32 različita znaka, u 6-kolonsku 64, u 7-kolonsku 128 i u 8-kolonsku 256 različitih znakova. Ovaj broj kombinacija nije dovoljan za istovremeno memorisanje slovnih, brojčanih i specijalni znakova, zbog čega se ista kombinacija bušenja koristi za dva različita znaka, slovna ili brojčana. U tom slučaju se pre memorisanja tog znaka daje upozorenje da sledi serija slovnih, numeričkih, ili specijalnih znakova. Poseban kanal sadrži tzv. vodeće rupice za mehanizam koji pomera traku. Papirne trake se mogu podeliti po: - funkciji (ulazne, izlazne), - nameni (sinhrone, pozicione, matične i programske), - po broju kolona (sa 5,6,7 i kolona).

5.3.3. DOKUMENTI ČITLJIVI ZA RAČUNAR Kod masovnih obrada kreirani su obrasci koji se mogu koristiti i kao originalni dokumenti i istovremeno kao nosioci ulaznih podataka sa kojih se unos može vršiti pomoću posebnih ureñaja za automatsko čitanje podataka. Ovi tzv. mašinski čitljivi dokumenti se mogu prema svrstati u sledeće grupe:

5.3.3.1. Obrasci sa markiranjem.

To su unapred pripremljeni obrasci, na kojima su predviñena tačno odreñena mesta za markiranje (posebno obeležavanje). Podaci se unose povlačenjem crtica ili upisivanjem posebnih znakova, čijom se kombinacijom mogu izraziti vrednosti zavisno od promene.Markirana mesta se mogu pomoću optičkog ureñaja pročitati, pri čemu svako markiranje odgovara odreñenoj vrednosti ili opsegu vrednosti neke veličine. Sa markiranih obrazaca podaci se mogu ili direktno učitavati



55

u računar ili se na posebnim ureñajima za čitanje vrši prvo priprema podataka na magnetnim trakama ili diskovima, sa kojih se mogu velikom brzinom direktno unositi u računar.

5.3.3.2. Obrasci sa magnetnim pismom.

Za ispitivanje znakova koristi se mastilo ili specijalna boja u kojima ima magnetnog materijala. Veličina i oblik znakova su normirani i čitaju se magnetnim putem. Obrasci sa magnetnim pismom se najčešće koriste na dokumentima sa oznakama vrednosti koji zbog prelaska iz ruke u ruku mogu da se isprljaju.

5.3.3.3. Obrasci sa optičkim pismom

Kada rezultate elektronske obrade treba ispisati na nosioce sa kojih je ponovo potrebno pročitati zapisane rezultate, upotrebljavaju se posebno stilizovana pisma koja se mogu optički čitati. Ovakva pisma se najviše koriste u finansijskim institucijama poštama, komunalnim organizacijama i dr.

5.3.4. PRUGASTI KOD Prugasti (linijski, bar) kod predstavlja optički čitljiv kod namenjen za šifriranje artikala i za internacionalno šifriranje knjiga. Sastoji se od debljih i užih linija i odgovarajućih razmaka izmeñu njih, pomoću kojih se kodiraju decimalne cifre. Ovaj kod se čita pomoću specijalnog pera sa svetlosnim ili laserskim zracima. Specijalno pero je u kontaktu sa terminalom smeštenim na mestu izvora podataka, a terminal je povezan sa računarom za obradu podataka.

5.3.5. DISKETE I DISKETNE JEDINICE Diskete predstavljaju ureñaje u kojima se vrši zapisivanje i čitanje informacija sa magnetnog medija. Disketne jedinice služe za unos podataka u računar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. Takoñe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu,



56

i tako preneti podatke na neki drugi računar. Ova vrsta memorije je podesna, pouzdana i relativno jeftina. Disketa se sastoji od plastičnog diska (kružne ploče), premazanog feromagnetnim slojem na koji se upisuju podaci, i zaštitnog plastičnog omotača. Informacije se upisuju po kružnim stazama na ploči. Staze istog prečnika na jednoj i na drugoj strani diskete čine cilindar. Svaka staza se deli na sektore, koji su osnovna memorijska jedinica na flopi disku. Broj staza na jednoj strani može biti različit i poznat je kao gustina. Po veličini diskete se dele na sledeće dve vrste: - 3,5 inčne ili male diskete - 5,25 inčne ili velike diskete 5,25 inčna disketa je zatvorena u fiksirani kvadratni zaštitni omotač. Omotač ima otvor, tako da je deo površine diskete izložen za čitanje i zapisivanje podataka. Disketa 3,5 inča je tanka okrugla namagnetisana plastika zatvorena u plastični omotač sa komadićem metala nazvanim poklopac, koji pokriva oblast čitanja / zapisivanja.

Slika 5-4 Izgled velike i male diskete i medijuma Pre nego što se flopi disk koristi na personalnom računaru, kao spoljna memorija, mora biti formatizovan. Proces formatizacije uključuje definisanje staza i sektora na površini flopi diska. Broj staza i sektora smeštenih na disketi kada se ona formatizuje, varira od kapaciteta diska, mogućnosti korišćenog drajvera i specifikacija u softveru kojim se formatizovanje čini. Diskete se dele i po kapacitetu. U zavisnosti od kapaciteta može se na njih smestiti veći ili manji broj podataka. Postoje dve vrste kapaciteta disketa:



57

- DD – dvostruka gustina zapisa (Double Density) - HD – visoka gustina zapisa (High Density) Na današnjim disketama se koriste obe stranc diskete za i registrovanje informacija, pa se ovakve diskete zovu dvostrane diskete (Two sided - 2S ili Double Sided - DS). Na ovaj način može se reći da postoje 4 vrste disketa i to: - 5,25 inčne 2S/DD kapaciteta 360 KB - 5,25 inčne 2S/HD kapaciteta 1,2 MB - 3,5 inčne 2S/DD kapaciteta 720 KB - 3,5 inčne 2S/HD kapaciteta 1,44 MB

Slika 5-5 Disketa

Iz navedenog je jasno da najveći kapacitet imaju male diskete visoke gustine zapisa (3,5"HD). U praksi se one i najčešće upotrebljavaju. U novije vreme sve više su zastupljene “diskete” koje se zovu Zip diskete. Ove diskete se odlikuju kapacitetom od 100MB. Nedostatak ovih disketa je u tome što zahtevaju posebne Zip disketne jedinice. Primena ovih jedinica je najzastupljenija u prenosnim računarima i prenosnim poslovima. Upis podataka na flopi disk započinje korakom insertovanja diskete u računar i “nameštanjem” centralnog proreza iznad mehanizma za pozicioniranje u disk jedinici. Okrugli plastični disk se okreće približno 300 obrtaja / minuti. Podaci se memorišu na staze karakter po karakter. Na isti način se izvršava i proces čitanja. Mehanizam za upisivanje, odnosno čitanje podataka naziva se glava za čitanje, koja se nalazi iznad same površine rotirajuće diskete, i generiše elektronske impulse kojima se prezentuju zapisani ili pročitani bitovi. Sa disketama treba pažljivo rukovati, čuvati ih od prašine, jakih magneta i visoke temperature. Na kraju se još može reći da disketne jedinice namenjene za odreñeni tip disketa mogu čitati ili zapisivati podatke samo na dati tip disketa. Preciznije rečeno 3,5 inčna disketna jedinica može čitati samo male diskete a 5,25 inčna disketna jedinica može čitati samo velike diskete.



58

Takoñe danas u svetu postoji trend zamenjivanja 5,25 inčnih disketnih jedinica sa 3,5 inčnim, koje se izbacuju iz upotrebe zbog manjeg kapaciteta, većih dimenzija i zbog toga što se 5,25 inčne diskete lakše oštećuju. Tako da pri kupovini računara prodavci isporučuju samo male disketne jedinice, a velika disketna jedinica se daje samo uz poseban zahtev kupca.

5.3.6. DISK Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. Disk nije izmenljiv od strane korisnika, pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet, od nekoliko MB do nekoliko GB.

Slika 5-6 Hard disk-izgled

Hard disk je naprava u principu slična disketnoj jedinici. Princip rada je gotovo isti - disk presvučen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava čita i upisuje podatke.

Slika 5-7 Izgled Hard diska

Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploča presvučenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploča, čitajući i upisujući podatke, pomerajući se po poluprečniku diska. Glave čitaju podatke očitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploča, a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na pločama. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka, zavise od njegovog tipa, modela i marke. Podaci na disku



59

su rasporeñeni na poseban način utvrñenim standardom, tako da je površina magnetnih ploča izdeljena na sektore, trake i cilindre.

Slika 5-8 Šema hard diska Trake predstavljaju koncentrični krugovi na magnetnim pločama. Elementi od kojih su sastavljene trake nazivaju se sektori. Zamišljene vertikale iznad traka predstavljaju cilindre. Hard diskovi se pune od periferije ka centru, tako da dolazi do primetnog usporenja kada se hard disk napuni.

5.3.6.1. Kapacitet i performanse

Na kapacitet hard diska se može uticati manipulisanjem gustine traka, ali tu se javlja problem kod samih glava. Naime, u tom slučaju javlja se pitanje koliko su glave sposobne da pravilno razlikuju dva susedna podatka. Što se tiče same brzine hard diska na nju prevashodno utiču dve komponente: - brzina rotacije ploča - brzina pomeranja glave hard diska



60

Kad smo kod brzine obrtanja ploča hard diska, bitno je da brzina bude što veća. Naime, ako se brže okreće ploča, sektori brže promiču ispod glave tako da je transfer veći.

Slika 5-9 Glava kod Hard diska

Korišćenjem ultralakih materijala za same medije, smanjuje se i njihova težina i debijina. 0vo omogućava veće brzine okretanja. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min, dok ureñaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. Veća brzina rotacije donosi veću buku, doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlañenje sa dva ventilatora, a isprobane su i različite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. Na slici je dat prikaz sistema zapisivanja podataka na najvećem broju diskova danas, tzv. “vertikalno mapiranje”. Pristigli podaci se prvo zapisuju po trakama u istom cilindru, a kako se sve glave diska nalaze na istoj mehaničkoj ruci, kada se prva glava nañe na željenoj traci, sve ostale su istog trenutka pozicionirane na trakama koje sadrže podatke koji slede.

a) b)

Slika 5-10 Način zapisivanja podataka na ploču hard diska a) manja gustina zapisa b) veća gustina zapisa

Mehanika diska je veoma spora u odnosu na elektroniku. Zato se proizvoñači trude da sporu mehaniku “kompenzuju” brzom elektronikom. Glavna pomoć sporoj mehanici je keš memorija. Radi se o maloj količini (obično oko 128 KB) veoma brze memorije koja je postavljena na samoj ploči sa elektronikom.



61

Keš memorija po odreñenom algoritmu čuva pročitane, odnosno čita unapred odreñene podatke kako bi oni u slučaju novog zahteva bili već spremni za upotrebu. U teoriji, keš memorija deluje gotovo idealno, ali u praksi nije baš tako. Postoji više načina organizacije raspoložive memorije u kešu. Uobičajena je segmentna organizacija, koja ima dve varijante: - jednaka segmentna organizacija keša - adaptivna segmentna organizacija keša.

5.3.6.2. Standardi u povezivanju

IDE - Integrated Drive Electronic

Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za haruver personalnih računara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmeñu procesora i hard diska. IDE koncept su 1986. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograničenja u performansama ranijih podsistema standarda, kao što su ST506 i ESDI. Sam termin IDE zapravo nije hardverski standard, ali rešenja koja su u njernu bila data, uključena su u ATA (AT Attachment) interfejs specifikaciju koja je industrijski prihvaćena. ATA definiše set komandi i registara za interfejs, kreirajući univerzalan standard za komunikaciju izmeñu hard diska i ostatka personalnog računara.

EIDE - Enhanced Integrated Drive Electronics

Od implementacije ATA standarda personalni računari su se dramatično menjali. IDE specifikacija je tako dizajnirana da podrži dva interna hard diska maksimalnog kapaciteta 528 MB, jer je 1986. godine ova gornja granica kapaciteta hard diskova korisnicima personalnih računara delovala imaginarno. Ali kroz deset godina pojavili su se mnogo brži procesori i novi tipovi magistrala, kao što su PCI i VLB. Ogromna ekspanzija sofitvera učinila je da je kapacitet od 528 MB premali. I tako, 1993. godine kompanija Western Digital je uvela EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics) standard. EIDE standard je nastao kao logičan odgovor na ograničenja i zaostajanja popularne IDE specifikacije za novim trendovima, pre



62

svega za SCSI standardom. Pri projektovanju novog rešenja morala se, jasno, očuvati puna kompatibilnost sa postojećim standardom, kako bi prolazak bio što bezbolniji.

SCSI - Small Computer System Interface

Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. On omogućava da na isti kontroler priključimo čak sedam ureñaja bilo koje vrste - diskove, CD ROM-ove, strimer trake, skenere i drugo. Svi ti ureñaji će teško stati čak i u najveće kućište, ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju - mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. Na žalost, SCSI adapteri su znatno skuplji, teže se konfigurišu, i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naročito starijim) programskim paketima.

5.3.6.3. Proizvoñači hard diskova

Veliki broj firmi proizvodi hard diskove - modeli su na prvi pogled veoma slični , kako po ceni tako i po karakteristikama, što znači da odreñeni uticaj pri kupovini može da ima i renome firme. Vodeći proizvoñači diskova su Conner, Quantum, Seagate i Western Digital.

5.3.7. KOMPAKT DISK

CD-ROM je ureñaj koji se sve više koristi. To je čitac optičkih ploča. Na svakoj optičkoj ploči ili CD-R0M-u se može zapisati 650 MB podataka. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum, i koristi se za čuvanje velike količine podataka na malom prostoru. Kompakt disk se najčešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se čitati neograničen broj puta. Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM. Važne karakteristike ovog medijuma su:

Slika 5-11 Kompakt diskovi



63

- kapacitet - vreme prilaza - kontinualnost čitanja - mogućnost reprodukcije

zvuka - način ugradnje

Slika 5-12 CD-ROM mahanizam Slično običnom disku, komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Zavisno od proizvoñača ureñaja, koriste se specijalni veznici, obično integrisani u muzičke kartice. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. Takoñe postoje i SCSI verzije CD-ova. Na trzištu postoji veći broj kompakt diskova sa različitim sadržajima, kao što su enciklopedije, obrazovni materijali, igre, softverska dokumentacija i sl. Osnovna karakteristika ovih materijala jeste multimedijalni karakter prezentacije sadržaja. Ako se na CD doda kvalitetna grafička kartica i muzička kartica, dobija se mogućnost razgledanja multimedijalnih dokumenata koji u sebi sadrže tekst, ilustracije, kompozicije, inserte iz filmova, zvučne efekte...

5.3.8. MAGNETNA TRAKA Magnetna traka je slična audio-trakama koje se koriste za snimanje govora i muzike. Kotur trake se nalazi u kaseti, što je čini pogodnom za rukovanje. Važne karakteristike trake su: - kapacitet medijuma - vreme prilaza - način ugradnje Na personalnim računarima se najčešće koriste kasete od 60 do 600MB. Vreme prilaza traci može biti nekoliko desetina ms, ali i mnogo duže što zavisi od pozicije traženog podatka u odnosu na startnu poziciju trake. Prema načinu ugradnje jedinica magnetne trake može biti interna ili eksterna. Interna se postavlja u kućište računara, a eksterna povezuje spolja preko utičnice.



64

Imajući u vidu dugo vreme prilaza traci, traka nije pogodna za rad kao što je disk. Zato se traka najčešće koristi za bezbednosno čuvanje podataka (backup). Da bi se povećala brzina komunikacije sa trakom izbegava se zaustavljanje i ponovno startovanje trake, već se blokovi podataka kontinualno čitaju. Ovakva jedinica magnetne trake se zove strimer (streamer). Magnetna traka je napravljena od plastične materije, premazana oksidom gvožña. Širine je oko 0,5 inča dužine od 732 do 1098 m. Podaci se na traku zapisuju kao stupci bitova, u vidu binarnih reči od po 7 ili 9 bitova, pošto trake mogu da budu sedmokanalne ili devetokanalne. Značajna osobina trake je gustina pisanja. Pod tim pojmom se podrazumeva broj karaktera koji se mogu zapisati na dužini trake od jednog inča. Gustina pisanja se kreće od 800, 1600, 3200, 6250 a kod traka gde podacima nije nužno brzo pristupiti i preko 30000 karaktera po inču.

5.3.9. DIGITALNI VIŠENAMENSKI DISK (DVD) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. To nije samo CD ureñaj velikog kapaciteta - on je poboljšao audio i video mogućnosti PC računara - koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. Takoñe, ogroman kapacitet DVD diskova znači i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. Veran svojim korenima kućnog bioskopa, DVD žuri ka što većem broju pravih filmova (zasad postoji oko 500 naslova) sa Dolby AC-3 Surround Sound zvukom. DVD predstavlja zapravo više stvari zapakovanih u jedan paket namenjen da zadovolji potrebe za skladišnim prostorom visoke gustine i filmski kvalitet prikazivanja slike i reprodukcije zvuka. Kapacitet DVD ureñaja je dovoljan da izmeni način pisanja softvera. Dok CD diskovi mogu da prime najviše 650 MB podataka, sadašnji DVD disk može da ih primi 4,7 GB na jednoj strani što je povećanje od gotovo sedam puta. Budući DVD diskovi će moći da čuvaju podatke sa obe strane i koristiće dvoslojni medij da bi sadašnji DVD ureñaji mogli da čitaju podatke sa ukupno četiri nivoa na dve strane. Rezultat: impresivnih 17 GB kapaciteta, ili gotovo 27 puta više u



65

poreñenju s kapacitetom današnjih CD diskova. Ovo omogućava da se napravi na primer, topografska baza podataka cele zemljine površine u razmacima od po 1 km. Donedavno, DVD ureñaji su imali veliku manu: za razliku od sadašnjih CD ureñaja nisu mogli da čitaju CD upisive (CD-R) i CD prepisive (CD-RW) medije. DVD-1 ureñaji koriste crveni laser umesto žutog koji koriste CD ureñaji. Crveni laser ne može da se koristi na CD-R medijima obojenih zelenom umesto srebrnom bojom, koja se koristi na CD i DVD medijima. To je stoga što zelena apsorbuje previše crvenog svetla, pa je refleksija nedovoljna. DVD-2 ureñaji nemaju taj problem jer se za čitanje CD-R i CD-RW i ostalih CD formata koristi žuti laser.

5.3.10. OPTIČKI DISK Optički diskovi su medijumi vrlo velikog kapaciteta i relativno velike brzine pristupa, i kao takvi vrlo pogodni za smeštaj velikih datoteka kojima treba brzo pristupiti. Pored toga jako su zahvalan medijum u slučaju potrebe back-up-a celog hard diska jer njihov kapacitet (jednog dvostranog optičkog diska) dostiže iznad 4,5 GB. Brzina prenosa podataka je 3,5 MB/s. To znači da se sasvim lepo mogu pokretati aplikacije instalirane na optičkom disku. Na taj način ne moramo programe koje reñe koristimo držati na čvrstom disku, da nam ne bi zauzimale prostor, već ih po potrebi koristimo sa optičkog diska. Usporenje rada je primetno jedino kod složenih zadataka. Ovi optički diskovi nalaze svoju primenu kod onih ljudi koji se bave dizajnom i pripremom štampe, gde je često potrebno privremeno skloniti sa hard diska velike datoteke, da bi napravili mesta za nove projekte, a kasnije brzo vratiti te datoteke. Velika prednost ovag medijuma je pouzdanost i trajnost, jer ne postoji opasnost od oštećenja podataka magnetnim poljem.



66

66

ULAZNI UREðAJI

Ulazni ureñaji služe za unošenje podataka u računar. Ureñaji koji se najčešće koriste su tastatura, miš, skener, džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere, koji se obično ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog računara. Takoñe, u ulazne ureñaje spada i čitač bar kodova, koji nalazi sve veću primenu u trgovini.

6.1. TASTATURA Tastatura je slična onima koje se koriste na pisaćim mašinama. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova, brojeva, znakova interpunkcije, a za razliku od tastature pisaće mašine, tastatura računara ima komandne (funkcijske) tastere i numeričku tastaturu.

Slika 6-1 Tastatura

Komandni tasteri izvršavaju komande koje računar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera (na primer pomeranje kursora). Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera.

Slika 6-2 Tastatura fleksibilna



67

Na ovaj način se izbegava aktiviranje komande slučajnim pritiskom tastera. Osim toga mi sami možemo zadati svakom od tastera odreñenu funkciju koja se aktivira pritiskom na dati taster (eng. Hot Keys). Komandni tasteri se od običnih razlikuju po boji a neki su i veći nego ostali. tastatura – po rasporedu tastera, slična je pisaćoj mašini, ali sadrži i komandne tastere (sivi tasteri) i numeričku tastaturu. Tastature razlikujemo po broju tastera (84, 101 i više), rasporedu tastera (QWERTY ili QWERTZ) i konstrukciji tastera (osnova može biti opruga ili gumeni uložak).

Slika 6-3 Tastatura sa nastavkom i miš

Poštovanje ergonomije pri izradi elemenata hardvera ogleda se i pri izradi tastatura. Rad na ergonomskim tastaturama (prelomljene i zakrivljene tastature) je mnogo lakši.

6.2. MIŠEVI I DŽOJSTICI

Miš - ureñaj čijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivača miša na ekranu monitora, a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odreñena funkcija. Rad sa mišem je jednostavniji i brži, jer je olakšano pozicioniranje na ekranu, naročito kod grafičkih programa gde je korišćenje miša obavezno.

Slika 6-4 Miš



68

Miševi su tek u poslednje vreme postali popularni. Razlog tome je u slaboj raširenosti grafičkih operativnih sistema na PC računarima. Tabelarne proračune, baze podataka i obradu teksta mnogo je lakše obavljati bez sklanjanja prstiju sa tastature. Meñutim, sa pojavom Windows - a i ova naprava je našla svoje mesto pod suncem.

Slika 6-4 Miš sa dva skrol točkića

Kod testiranja miševa, u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. Pre svega, miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu, već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži. U poslednje vreme vlada trend da je zaobljeno i udobno, a možemo se i uveriti da miševi koji su lepi za oko, obično lepo leže i u ruci, mada i tu ima razlika u ukusu.

Slika 6-5 Džojstici

6.3. SKENER Skener je ureñaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u “elektronsku” formu podesnu za dalju obradu na računaru. Naime, pomoću ovog ureñaja “čita” se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC računar. Dati oblik se zatim obrañuje u programu koji služi za obradu slike ili teksta. Skener - omogućava da se odreñeni tekst, crtež ili slika unese u kompjuter radi dalje obrade. Postoje ručni skeneri - kod njih se ureñaj pomera iznad papira, i stoni - kod njih se papir smešta na posebno mesto slično fotokopir aparatima.

Slika 6-6 Skener stoni



69

Po izvršenom skeniranju slika istovetna onoj na papiru se prebacuje u kompjuter, gde se može videti na ekranu i po želji obrañivati. Skenere možemo podeliti na više načina. Tako, prema vrsti skeniranja dele se na: - crno - bele (sa sivim nijansama) - u boji Prilikom skeniranja moguće je “pročitati” informaciju u boji ili crno - belo. U zavisnosti da li skener podržava rad sa bojama ili ne zavisiće i njegov “način čitanja” informacija. Prema tipu skeneri se dele na: - ručne - stone Ručni skener se koristi za skeniranje manjih slika i predstavlja više hobi komponentu. Za razliku od njega, stoni skener je vec profesionalni ureñaj koji se koristi za smeštanje većeg broja informacija na računar. Stoni skeneri se izrañuju u raznim modelima, s različitim specifikacijama i cenama. Osnovni tipovi stonih skenera su ravni i skeneri s valjkom.

Slika 6-7 Skener Ravni skeneri zauzimaju mnogo mesta ali su i najsvestraniji. Njihovi poklopci i ravna površina za skeniranje omogućavaju da skeniramo velike ili za to nepodesne stvari poput knjiga ili uramljenih fotografija.

6.4. DIGITALNI FOTOAPARATI I KAMERE Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. U memoriju koju ovi fotoaparati imaju može da stane nekoliko prethodno komprimovanih slika najviše rezolucije.



70

Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje, kao i mogućnost proširivanja memorije. Ovi fotoaparati se isporučuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi učitavanja slika u PC računar.

Slika 6-8 Foto aparat

Takoñe, u kompletu se nalazi i softver za arhiviranje, ureñivanje i uveličavanje slika. Neki modeli imaju i kabl pomoću kojeg slike možemo da vidimo na televizijskom ekranu.



71

77

IZLAZNI UREðAJI

Izlazni ureñaji služe za prikazivanje rezultata obrade na računaru u obliku pogodnom za korišćenje. Danas se upotrebljavaju različiti izlazni ureñaji u zavisnosti od namene računara. Kao izlazni ureñaji najčešće se koriste monitor, štampač a u nekim slučajevima i ploter.

7.1. MONITOR Monitor je ureñaj za prikazivanje brojčanih podataka, teksta, grafike i slika na ekranu katodne cevi. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. Meñutim, za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreñena elektronika koja to omogućava.

Slika 7-1 LCD monitor

Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploči koja se zove grafička kartica. Grafička kartica se montira u kućište računara uključivanjem u slot na magistrali. Za donošenje ispravne odluke o kupovini monitora treba da razumemo tehnologiju koja stoji iza video podsistema: kako monitor i grafička kartica “sarañuju”. Monitor - služi za prikazivanje brojevnih podataka, teksta, grafike i slika. Sličan je TV ureñaju. Podaci se nalaze u njemu samo dok sistem radi. Na kvalitet ekrana utiču sledeće karakteristike:



72

• boja ekrana - ekrani mogu biti crno-beli ili kolor. Za rad sa rafikom i slikama poželjno je imati kolor monitor. • veličina ekrana - odnos visine prema širini je 3:4, mera za veličinu je dužina dijagonale u inčima i može biti 14”, 15”, 17”, 20” i drugo. • rezolucija - prikazivanje grafike omogućava grafička kartica. Slika na ekranu se dobija pomoću svetlećih elemenata ekrana - piksela. Rezolucija je broj piksela na ekranu, piše se kao proizvod broja piksela na horizontalnoj liniji sa brojem linija: 640x480, 800x600, 1024x768 i veće. • učestanost osvežavanja ekrana - iznosi 50 do preko 100 puta u sekundi. • nivo zračenja - potrebno je da monitor zadovoljava uslove niskog nivoa zračenja.

7.2. GRAFIČKA KARTICA

Grafička kartica je zapravo mali kompjuter u čijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafički akceleratorski čip - on samostalno izvodi mnoge važne grafičke funkcije. Ne samo što je na ovaj način centralni procesor rasterećen dela “dosadnog” posla, već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor, makar im se u potpunosti posvetio, mogao obaviti. Osnovne grafičke funkcije koje većina akceleratora podržava su crtanje linija, crtanje poligona i njihovo popunjavanje bojom ili rasterom. Osim procesora, grafička kartica mora da ima dovoljno sopstvene memorije za smeštanje kompletne suke, kao i odgovarajući radni prostor za obavljanje složenijih operacija.

Slika 7-2 Grafička kartica

Tek kada izaberemo neku veću rezoiuciju saznajemo koliko nam je monitor zapravo mali, nema mnogo koristi od mnoštva detalja ako su ti detalji toliko sitni da se jedva primećuju na ekranu. Zato se na monitorima od 14 i 15 inča uglavnom koriste rezolucije 640x480 i



73

800x600. Na ekranu od 17 inča opredeljujemo se za 1024x768, dok ekran od 21 inča obezbeduje 1280x1024. Što se broja boja tiče, izbor se svodi na 256 ili 65536 (64K) boja. Svako ko nije video jedan i drugi prikaz reči će da velike razlike ne može da bude - najzad, jedva da bismo mogli znati da nabrojimo dvadesetak boja, a kamoli 256 ili 65000. Meñutim razlika se vidi kada se pogleda ekran - prelazi su daleko mekši pa je i slika ubedljivija. Veliki broj boja je osim toga neophodan kada se radi na dizajnu i pripremi ilustracija koje će kasnije biti podvrgnute separaciji boja i kolor štampi na profesionalnim ureñajima.

Slika 7-3 Grafička karta

kanadskog proizvoñača ATI

Na primer, za grafičku rezoluciju 1024x768 u 65536 boja potrebno je 1024*768*16=12582912 bita, odnosno 1,5 megabajta, što znači da nam je potrebna grafička kartica sa dva megabajta memorije.

Broj boja Rezolucija 16 256 65536 16,7 mil 640*480 150 K 300 K 600 K 900 K 800*600 234 K 469 K 938 K 1,4 M 1024*768 384 K 768 K 1,5 M 2,3 M 1280*1024 640 K 1,3 M 2,6 M 3,8 M 1600*1200 937 K 1,9 M 3,8 M 5,6 M

Tabela 7-4 Memorijski zahtevi grafičke kartice

7.3. ŠTAMPAČI I PLOTERI Štampač je ureñaj pomoću koga se binarno - kodirana informacija iz računara prenosi na papir. Na trzištu se nalzi veliki broj različitih štampača.



74

Ovi štampači se razlikuju po principima rada, ali i po karakteristikama. Važne karakteristike štampača su kvalitet otiska i brzina štampanja. Štampača ima u tri osnovne tehnologije, a to su:

Slika 7-5 Štampač

- matrični štampač - štampač sa mlaznicom

(ink-jet štampač) - laserski štampač

Slika 7-6 Štampač Ink-jet

Matrični štampači su najstarija vrsta štampača. Oni rade na principu udarnih iglica, koje su složene u takav niz, da mogu “nacrtati” bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. Iglice papir udaraju preko trake, nalik onoj za pisaće mašine, koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca.

Slika 7-7 Multifunkcionalni ureñaj Odavde logično sledi da što više iglica ima štampač, tačka koju napravi svaka će biti manja, a pošto iglica ima više u glavi štampača, i odštampani znak će biti ravnomerniji. Postoje tri vrste glava za matrične štampače, koje se razlikuju po broju iglica u njima - one sa 9, 18 ili 24 iglice. Prva i treća vrsta su najčešće, dok je druga vrsta uglavnom ograničena na neke profesionalne modele i zapravo služi povećanju brzine štampe pre nego poboljšanju izgleda znakova.



75

88

ULAZNO–IZLAZNI UREðAJI

Ulazno - izlazni ureñaji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. Meñu ulazno - izlazne ureñaje spadaju modem i zvučna kartica.

8.1. MODEM Modem (MODulator / DEModulator) je ureñaj koji omogućava komunikaciju dva računara preko telefonske linije. On omoguićava prenos podataka i komunikaciju sa javnim kompjuterskim mrežama i BBS-ovima. Zadatak modema je da prekidačke signale iz računara pretvara u odgovarajuce signale pogodne za prenos poštanskim komunikacionim linijama (modulacija) i obrnuto (demodulacija). S obzirom da većina PC modema zadovoljava neophodan uslov (Hayes kompatibilnost) i podržava neophodne protokole, izbor modema se svodi na odfuku o brzini i tipu - eksterni ili interni. Interni modem je kratka PC kartica koja se umeće u jedan od kratkih slotova. Pomoću ugrañenih mikroprekidača modem se konfiguriše na jedan od COM portova i tako je potpuno nezavisan od ostalih kartica.

Slika 8-1 Interni modem Eksterni modem ima kućište, nalazi se van kompjutera, pa sa PC-jem komunicira kablom. Prednost internog modema je nešto niza cena dok eksterni modem povećava sigurnost sistema (izbegava se direktna veza telefonska linija-PC) i garantuje vezu sa računarima koji ne moraju biti PC kompatibilni na nivou ekspanzionih slotova. Mana eksternog modema je što zauzima jedan COM port, a ako imamo samo jedan COM port, ostajemo bez miša. Što se brzine modema tiče, ona je danas na 33,6 Kb/s ili 56 Kb/s. Cene ovih brzih modema su u poslednje vreme dosta pale, pa se i



76

preporučuje da se uzme brži modem, jer se i sistemi instaliraju na ovako brzim modemima. Sporije modeme od ovih nema smisla kupovati.

8.2. ZVUČNA KARTICA PC je od svojih prvih dana imao zvučnik, takozvani “biper”, a realno se mogao upotrebiti tek da nas upozori da je nastao neki problem ili da je posao obavljen. Autori igara su se potrudili da od bipera naprave nešto više, čak i sintezu glasa, ali kvalitet koji je postignut je ipak bio nezadovoljavajući. Tokom poslednjih par godina PC je pre svega zbog narastajućih muitimedijalnih primena, dobio sjajne i jeftine dodatke koji su ga učinili najmoćnijim personalnim računarom u domenu generisanja zvuka. Zbog multimedije računaru je neophodno obezbediti zvučne efekte, muziku i govor. Za ovo postoje posebne kartice koje se mogu priključiti preko utičnica na magistrali. Ove kartice su poznate pod nazivima zvučne ili muzičke kartice. Uz zvučnu karticu ide i odgovarajući softver koji korisnicima omogućuje lako unošenje nota ili snimanje zvuka mikrofonom.

Slika 8-2 Zvučna kartica

Podaci se mogu unositi preko tastature, klavijature muzičkih instrumenata ili mikrofona. Za dobru reprodukciju zvuka mora se izlaz iz kartice povezati sa kvalitetnim zvučnicima. Zvučna kartica nudi reprodukciju na nivou CD ploča i šesnaestobitno semplovanje na 44,1 kHz, što praktično znači da svakoga sekunda može da primi i obradi 44100 šesnaestobitnih uzoraka zvuka. Ali kada se sve stavi na papir, ovi podaci mogu da budu varljivi. Kvalitet analognih komponenti na zvučnoj kartici, uključujući pojačalo i pretpojačalo na njoj, ima bar onoliko uticaja na ukupni kvalitet koliko i njena digitalna kola.



77

Zvučne kartice raspolazu sa AD i DA konvertorima. AD konvertor se koristi na ulazu za pretvaranje analognog (kontinualnog) naponskog signala u digitalni koji se može čuvati i obrañivati u računaru. Na ovaj način se govorni ili muzički signal iz mikrofona konvertuje u digitalni. Obrnutu operaciju, pretvaranje digitalnog signala u analogni vrši DA konvertor. Izlaz iz DA konvertora se može poslati na zvučnike ili snimiti na audio kasetu.

Slika 8-2 Multifunkcionalne slušalice

Digitalizovani zvuk nije jedina vrsta audio signala koje zvučna kartica generiše. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) zvuk koriste mnoge igre i multimedijalni CD ROM naslovi. MIDI datoteke, umesto kompletnih memorisanih pasaža, sade naredbe za emitovanje memorisanih zvukova instrumenata - najčešće se upotrebljavaju za reprodukciju zvukova proizvedenih na eksternim ureñajima kao što je sintisajzer sa klavijaturom. MIDI datoteke zauzimaju minimalnu količinu prostora na hard disku, ali kvalitet zvuka nije uvek sjajan.

MREŽNA KARTICA

Se koristi pri povezivanju više računara u jednu mrežu radi lakše razmene podataka, Ostale specijalne kartice, poput kartice za priključenje čitača bar kodova, TV tuner. Razni konektori i kablovi.

Slika 8-3 Mrežna kartica



78

1100

POJAM I ELEMENTI SOFTVERA

10.1. Hardver i softver Šta je, u stvari, hardver, a šta softver? Jednostavno rečeno, hardver (engl. hardware) čine fizičke komponente od kojih se vaš računar sastoji - zavrtnji, čipovi i štampane ploče. Ovaj termin obuhvata i komponente kao što su monitor, miš, tastatura, kao i dodatke poput štampača, modema i skenera. Ono o čemu smo do sada pričali, uglavnom je bio hardver. Softver (engl. software) se sastoji od instrukcija koje pokreću računar. Ove instrukcije mogu da se čuvaju u magnetnom ili optičkom obliku, ali na kraju postaju elektroni koji lete unutar vašeg mikroprocesora. Bez softvera vaš računar bi bio gomila metala, plastike i silicijuma (od koga se prave čipovi) koja samo zauzima prostor na vašem radnom stolu. Bio bi isto onoliko beskoristan kao i stereo ureñaj bez CD-a ili video bez trake.

10.2. Operativni sistem Operativni sistem (skraćeno OS) predstavlja apsolutno najvažniji softver svakog računara. Nakon što BIOS (Basic Input/Output System, osnovni ulazno-izlazni sistem) pokrene vaš računar, operativni sistem ga preuzima i stavlja u pogon. BIOS je ugrañen u hardver (nalazi se u BIOS čipu), tako da se često naziva i firmver mikroprogram (engl. firmware). BIOS nije ni hardver ni softver već nešto izmeñu.

Kada BIOS pokrene (engl. boots up) vaš računar, operativni sistem obezbeñuje okruženje u kome funkcionišu svi ostali programi. Primera radi, kada želite da odštampate neki dokument, operativni sistem stoji iza toga. Kada upisujete pomoću tastature, operativni sistem ove pritiske na tastere interpretira i prikazuje kao znake koji se pojavljuju na ekranu. Kada otvarate ili snimate neku datoteku, operativni sistem rukuje ovim poslovima.



79

Zatim, sve ikone na ekranu, pokazivač, meniji i prozori - sve je to delo operativnog sistema. Na 99 procenata PC računara koji se danas koriste kao operativni sistem se koristi neka verzija platforme Microsoft Windows. Kada kupite nov računar, sve su šanse da je na njemu već instaliran Microsoft Windows.

10.3. Aplikativni softver Aplikativni softver, aplikativni programi, programi ili aplikacije - svi ovi termini odnose se na isti pojam (meni se najviše sviña termin program zato što stvara utisak da sedim u koncertnoj dvorani, a ne ispred računara). Jednostavno rečeno, aplikacija je softver koji možete da kupite u nekoj specijalizovanoj prodavnici računarske opreme ili preuzmete sa Weba i koji vam omogućava da izvedete neki konkretan posao. Aplikacije koje se kupuju u radnjama danas su najčešće u formi CD-ROM-a. Sve što treba da učinite sa ovim diskovima je da ih ubacite u CD-ROM jedinicu i pokrenete instalacioni program koji će ovu aplikaciju da instalira na disk vašeg računara (u većini slučajeva instalacioni programi se automatski pokreću čim ubacite CD-ROM). Nakon toga, svoj novi program možete da pokrenete pomoću ikonice koja se nalazi na ekranu. U trenutno najpopularnije aplikacije spadaju Microsoft Word, TurboTax, PhotoShop, Netscape Navigator itd. U okviru operativnog sistema Windows vi, u stvari, besplatno dobijate čitav niz aplikacija kao što su Outlook Express, WordPad, Notepad, Calculator ili Media Player. Prema tome, čak i ako imate potpuno nov računar i niste kupili niti preuzeli sa Weba ni jedan program, vi u njemu već imate nekoliko spremnih aplikacija koje mogu da se koriste. Veoma često ćete naići na programe koji su tako osmišljeni da najbolje funkcionišu u kombinaciji sa nekim drugim programima, čineći tako jednu celinu koja se naziva programski paket (engl. suite). Najpopularniji primer ove vrste sasvim sigurno je Microsoft Office, mada postoje i drugi paketi kao što su Microsoft Works, Corel WordPerfect Office 2000 ili Lotus SmartSuite.



80

10.4. Pomoćni softver Pomoćni programi mogu da se posmatraju i kao podskup aplikativnog softvera, ali najčešće predstavljaju zasebnu kategoriju. Nasuprot aplikativnim programima koji vam omogućavaju da izvršite neki konkretan zadatak (ma primer, da napravite tabelu ili račun vaše čekovne knjižice), pomoćni programi se koriste za održavanje vašeg računara u nekom smislu. Primera radi, postoje pomoćni programi za sažimanje podataka na disku, pronalaženje virusa, ulepšavanje radne površine, zaštitu ekrana, upravljanje fontovima, pravljenje particija na disku i mnogi drugi. Sastavljanje računara od samog početka se jednostavno ne isplati. Svaki iole bolji proizvoñač računara danas ima čitav tim inženjera i ljudi koji isprobavaju različite konfiguracije i čiji je posao da usaglase softver i hardver, tako da jednostavno nema potrebe da vi zbog toga provodite besane noći. Prilikom kupovine računara obavezno se obratite renomiranim distributerima računarske opreme - najbolje nekome ko taj računar može da servisira i da garantuje da će hardver i operativni sistem biti usaglašeni. Najbolje je ako te garancije dobijete napismeno. Uzmite koliko god možete osnovnih i opcionih komponenti. Bilo bi idealno kada biste mogli da imate video karticu, modem, muzičku i mrežnu karticu, zatim, CD-ROM, disk, disketnu jedinicu Zip i klasičnu disketnu jedinicu, kao i USB, serijski i paralelni port (komponente možete da dodajete i naknadno). Osnovna konfiguracija sa tastaturom, monitorom, mišem i disk jedinicom morala bi da se pokrene bez problema i da proradi već kod prvog uključivanja vašeg novog računara. Ako se, meñutim, to ne dogodi, slobodno vratite računar.

Slika 10-1 Hardver i napajanje



81

10.5. MS Office 2003 Office ima neke nove funkcije i mogućnosti koje se odmah prepoznaju: novi programi kao što su InfoPath i OneNote, zatim, znatne izmene izgleda Outlooka i utiska u radu sa njim, kao i uvoñenje novog prikaza Reading - nov prikaz koji se koristi u Wordu i Outlooku. Podrška za XML format obezbeñuje neometanu interoperabilnost meñu programima, pruža vam mogućnost da izdvajate informacije iz datoteka, i doprinosi povećanoj produktivnosti korišćenjem ugrañenih namenskih pametnih oznaka i dugmadi Actions. Saradnja sa kolegama je umnogome poboljšana zahvaljujući bliskoj integrisanosti programa Officea i Microsoft Windows SharePoint Servisa - veb servisa i veb lokacije iz kojih vaš tim može da koordinira svoje aktivnosti, da skladišti svoje deljene datoteke i da radi istovremeno na datotekama u zajedničkom radnom prostoru. Bezbednost je pojačana - s jedne strane, možete zaštititi delove datoteke kako biste osujetili nameru vaših saradnika da u njoj išta menjaju, dok, s druge strane, pojedine odlomke datoteke mogu da modifikuju samo oni saradnici koje ste vi ovlastili. Information Rights Management je drugi moćni alat koji štiti da vaše datoteke menjaju, pa čak i gledaju oni kojima vi ili vaš administrator niste dali dozvolu. Ima još novih funkcija i mogućnosti, doduše, manje očiglednih, koje će vam znatno olakšati rad. Novi okvir sa zadacima Research je prikladno sredstvo za pronalaženje informacija: sinonima, prevoda, definicija i slično. Ukoliko koristite ureñaj za unošenje podataka rukom uz pomoć specijalne olovke, kao što je Tablet PC, konstatovaćete znatno poboljšanu podršku u Officeu, uključujući mogućnost zapisivanja beležaka i komentara direktno u program, kao i mogućnost da sve ono što imate u svom rukopisu sačuvate zajedno sa datotekom. Ustanovićete da u svim programima Officea ima lepih malih noviteta: mogućnost uporeñivanja revidiranih datoteka paralelno u Wordu i Excelu; nov alat Package For CD u PowerPointu, koji obezbeñuje da sve ono što vam je potrebno za prezentaciju bude iskopirano na CD; napredni komercijalni štamparski alati u Publisheru koji pojednostavljuju kolor separaciju (razlaganje slika u boji na četiri osnovne boje tokom pripreme za štampu); mogućnost izvoženja tabele rañene u Accessu u spisak na lokaciji SharePointa u kojoj će je vaša radna grupa pregledati; paralelni prikaz većeg broja kalendara u Outlooku; i još mnogo toga. Prelistajte ovu knjigu i proanalizirajte programe Officea na ekranu - pronaći ćete razne nove funkcije i



82

mogućnosti koje će pomoći da vaš rad bude lakši i efikasniji nego ikada ranije.

10.5.1. Microsoft OneNote Novi program u Office 2003, Microsoft OneNote, vam pomaže da doku-mentujete, organizujete i koristite informacije prikupljene tokom sastanaka, pretresanja novih ideja, razgovora i slično. Beleške koje pravite mogu da sadrže tekst, crteže, prikaze i zvučne snimke. OneNote ima slobodnu formu rasporeda stranice, tako da informacije možete da postavljate i premeštate gde god želite.

10.5.2. Microsoft InfoPath Microsfoft InfoPath, takoñe novi program u Officeu 2003, vam pomaže da prikupite podatke sa kojima ćete raditi koristeći dinamičke elektronske obrasce koji imaju poznati Office interfejs. Zasnovan na XML-u, InfoPath znatno olakšava pravljenje i korišćenje stabilnih obrazaca za efikasnije prikupljanje informacije iz cele organizacije i zajedničko korišćenje istih.

10.5.3. Saradnja i MS Office System 2003 Uz radni prostor dokumenta, možete da skladištite i ureñujete dokumenta na zajedničkom, centralnom mestu, na kome se nalaze i odgovarajuća zaduženja, dokumenti, veze i spisak članova tima. Kada sarañujete u radnom prostoru za sastanke, možete zajednički da koristite agende, referentni materijal, spiskove učesnika i beleške. Takoñe možete da pratite radnje, odgovarajuća doku-menta, i slično.



83

1111

APLIKACIJA MS WORD 2003

Microsoft Word je najpoznatiji i najpopularniji program za obradu teksta. Danas je najviše u upotrebi verzija Microsoft Word XP i verzija Microsoft Word 2003.

Slika 11-1 Logotip Word

Pod obradom teksta smatra se unos, ispravljanje, oblikovanje i štampanje teksta na štampaču. Dakle, to ne znači da Microsoft Word može matematički ili statistički obarditi podatke, što je česta zabluda vezana uz pojam obrade teksta - za takvu obradu potrebni su drugi programi.

11.1. POKRETANJE PROGRAMA Odaberite Start, Programs i Microsoft Word. Program još možete pokrenuti biranjem prečice do programa Word koja se može nalaziti na desktop-u, traci sa zadacima (Quick Launch) ili pri vrhu menija Start. Izgled prozora programa Word je prikazan na slici 1:

Slika 11-2 Logotip Word 2003



84

Slika 11-3 MS Word Radno okruženje programa Microsoft Worda sastoji se iz sledećih elemenata:

1. Linija naslova u kojoj se nalazi naziv dokumenta (Document2 )

2. Meni linija (File, Edit, View, Insert, Format, …) 3. Trake s alatima 4. Horizontalni i vertikalni lenjir 5. Radni prozor 6. Klizači (horizontalni i vertikalni) 7. Statusna linija 8. Taskbar

11.2. NASLOVNA LINIJA Naslovna linija sadrži ime programa Microsoft Word zajedno s imenom trenutno otvorenog, odnosno aktivnog dokumenta, koji je startno postavljen na Document1. U slučaju da dvostruko kliknemo površinu ove linije, prozor u kome se nalazi dokument se smanjuje na veličinu jednog prozora na ekranu. Ako sada ponovo dvostruko kliknemo datu liniju, veličina prozora se ponovo proširuje na celokupnu oblast ekrana.

Slika 11-4 Naslovna linija



85

11.3. MENI LINIJA Meni linija omogućava izbor različitih opcija tokom procesa obrañivanja dokumenta. Microsoft Word sadrži sledeće menije: File, Edit, View, Insert, Format, Tools, Table, Window i Help

Slika 11-5 Meni linija

File meni se upotrebljava za rad s datotekama dokumenata. On sadrži sledeće opcije: New - otvaranje novog dokumenta Open - otvaranje dokumenta (koga imamo sačuvano na nekoj

lokaciji) Close - zatvaranje dokumenta Save - čuvanje - pohranjivanje dokumenta Save As - čuvanje dokumenta pod drugim nazivom Save As HTML - čuvanje u HTML formatu (za Internet) Versions - čuvanje više verzija istog dokumenta Page Setup - nameštanje parametara stranice (margina, veličine

papira...) Print Preview - prikazuje trenutno aktivni dokument u

predpregled načinu prikazivanja, ona se koristi za pregled oblika dokumenta pre nego što startujemo proces štampanja dokumenta

Print - štampanje podataka Send To - slanje dokumenta Properties - informacije o dokumentu (autor, broj stranica, reči

itd.) Spisak naziva dokumenata - 4 poslednje otvorena dokumenta

u Microsoft Wordu Exit - izlaz iz programa Word Meni Edit ima sledeće opcije: Undo - poništi Redo - ponovi upis Cut - izreži Copy - kopiranje dokumenta Paste - zalepi Paste Special - specijalno zalepi Paste as Hyperlink - zalepi kao hipervezu Clear - očisti Find - traži Replace - zameni



86

Go To idi na željenu stranu Links veza Object - objekta Meni View ima sledeće mogućnosti: Normal - običan pogled Web Layout - web izgled Page Layout - izgled ispisa Outline - kontura Toolbars - alatne trake Ruler - lenjir Document Map - karta dokumenta Header and Footer - zaglavlje i podnožje Footnotes - fusnote Comments - komentari Full Screen - ceo ekran Zoom - zumiraj

Meni Insert (umetanje, postavljanje u tekst): Break - prekid (završetak stranice, sekcije) Page Numbers - brojevi stranica Date and Time - datum i vreme AutoText - tekst Field - polje Comment - komentar Footnote - fusnota Caption - naziv objekta Cross-reference - unakrsna referenca Index and tables - indeks pojmova i sadržaj Picture - slika Text Box - okvir za unos teksta File - datoteka Object - objekt (slika itd.) Bookmark - tačka u dokumentu Hyperlink - veza prema web stranici Meni FORMAT - Omogućuje promenu oblika slova i veličine, oblikovanje pasusa, prilagñavanje popisa, dodavanje okvira i senki, pisanje teksta u kolonama itd. Mogućnosti: Font – nameštanje oblika, veličine slova i još neki efekti Paragraph – oblikovanje pasusa Bullets and Numbering – oblikovanje popisa Borders and Shading – okviri i senke Columns – pisanje teksta u kolonama



87

Tabs – postavljanje tabulatora Drop Cap – postavljanje prvog velikog slova Text Direction – promena smera teksta Change Case – promena slova (mala u velika i obrnuto) AutoFormat – automatsko oblikovanje teksta Style Gallery – pregled stilova Style – stilovi teksta Background – pozadina teksta Object – oblikovanje – promena objekata (gotovih slika, crteža

itd.)

Mogućnosti menija Tools: Spelling and Gramar - provera pravopisa - ne radi za sprski

jezik Language - biranje jezika na kojem je naopisan tekst WordCount - statistika dokumenta (broj reči, slova, pasusa) AutoSumarize - izrada sažetka (neupotrebljivo za naš jezik) AutoCorrect - ispravljanje reči - pisanje skraćenicama Track Changes - grupni rad na dokumentu Merge Document - spajanje dokumenata Protect Document - zaštita dokumenta od promena Mail Merge - cirkularna pisma Envelopes and labels - štampanje adresa na koverte Letter Wizard - vodič za stavaranje dokumenta u obliku pisma

(za engleski jezik) Macro - makronaredbe Customize - podešavanje traka s alatima Options - podešavanje worda prema vlastitim potrebama

Slika 11-6 Meni Tools



88

Meni Table sadrži sledeće podopcije: Draw Table - crtanje tabele Insert Table - umetni (tabelu, retke, kolone, ćelije i td.) Delete - izbriši (tabelu, retke, kolone, ćelije i td.) Select - označi (tabelu, retke, kolone, ćelije i td.) Merge - spoji ćelije Split Cells - podeli ćelije Split Table - podeli tabelu Table AutoFormat - samooblikovanje tabele samo prilagodi (sadrñaju, prozoru, utvrñena širina kolone, postavi retke jednako, postavi kolone jednako) ponavljanje redaka naslova Convert - pretvori (tekst u tabelu i tabelu u tekst) Sort - sortiranje Formula - formule Hide Gridlines - sakrij crte rešetke Table Properties- osobine tabele Meni Window ima sledeće mogućnosti: New Window - novi prozor Arrange All - rasporedi sve Split - podeli Meni Help predstavlja pomoć pri radu u Word okruženju. Obuhvata sledeće mogućnosti: Microsoft Word Help - Microsoft Word pomoć Show Office Assistant - pokaži Officovog pomoćnika What's This? - šta je ovo? Microsoft on the Web - office na Web-u ustanovi i popravi About Microsoft Word - o MS Word-u

11.4. TRAKE SA ALATIMA Omogućavaju brz pristup do pojedinih mogućnosti Worda. Word ima ukupno trinaest traka s alatima. Korisnik prema potrebi uključuje prikaz pojedine trake s alatima. Pojedine alate možete postavljati na bilo koji deo ekrana (klikom miša na dve crte na levom kraju trake s alatima te povlačenjem i ispuštanjem na bilo kojem delu ekrana). Isto tako može se menjati redosled prikaza traka i ikona. Tako, npr. možete postaviti ikonu Worda ispod svih traka s alatima.



89

UKLJUČIVANJE I ISKLJUČIVANJE PRIKAZA TRAKE S ALATIMA:

1. Odaberite meni View pa Toolbars 2. Jednom kliknite na naziv trake s alatima

Ako je traka bila uključena nestaće sa ekrana, a ako je nije bilo na ekranu, pojaviće se. Trake s alatima mogu se dodatno prilagoditi tako da se na njih smeste alati koje želimo (View, Toolbars, Customize).

PREMEŠTANJE MENIJA

1. Dovedite strelicu miša na levi kraj menija worda - levo od reči File, na dve vertikalne crte. Pritisnite levu tipku miša, držite je pritisnutom i povucite traku prema dole, otpustite tipku miša.

STANDARD TOOLBAR

Linija s alatkama (Toolbar) sadrži red tastera s ikonama, čije aktiviranje omogućava startovanje odreñenih komandi. Postoji više vrsta linija s alatkama. Meñutim, najčešće se pod linijom s alatkama podrazumeva linija sa standardnim alatkama (Standard Toolbar). Neophodno je napomenuti da u slučaju da na bilo koju od navedenih ikona postavimo kursor miša, pokazaće se kratak naziv tog tastera. Ovaj naziv olakšava prepoznavanje funkcije koju vrši navedeni taster. Njen izgled je dat na slici 5.

Slika 11-7 Izgled Standard toolbar-a

Ona se sastoji od 8 grupa tastera. U prvoj grupi tastera (gledajući najlevlji deo linije) nalaze se tri ikone, koje su prikazane na sledećoj slici.

Slika 11-8 Tasteri za rad s datotekama dokumenata



90

Tasteri sa sl.6. imaju sledeće nazive: New, Open i Save. Ovi tasteri zapravo aktiviraju komande meni opcija File/New, File/Open i File/Save. Sledeća tri tastera imaju nazive: Print, Preview i Spelling. Ova tri tastera se aktiviraju pred ili za vreme procesa štampanja dokumenta.

Slika 11-9 Tasteri povezani s komandama za štampanje dokumenta Kada uradimo naš dokument, zgodno je proveriti da li smo sve reči napisali na pravilan način (odnosi se samo na tekstove napisane na engleskom jeziku). U tom slučaju pritisnemo taster Spelling. Istovetnu akciju možemo pokrenuti izborom meni opcije Tools/Spelling. Posle pregledavanja "gramatičkih" grešaka, zgodno je proveriti kakav izgled će imati dokument kada se ištampa na papiru. Ovu akciju je zgodno pokrenuti pre nego što započnemo proces štampanja dokumenta. U tu svrhu izaberemo taster Preview. On, naime, pokreće identičnu akciju kao i meni opcija File/Preview. I na kraju izborom tastera Print započinjemo proces štampanja dokumenta. Prilikom izbora datog tastera na ekranu se pojavljuje dijalog okvir koji traži od nas da specificiramo informacije o stranicama koje treba ištampati. Te podatke je potrebno uneti u odreñenom tekst okviru datog dijalog okvira. Isti proces se može ostvariti aktiviranjem opcije File/Print.

Slika 11-10 Tasteri za aktivnosti editovanja U ovoj grupi imamo 4 tastera s nazivima: Cut, Copy, Paste i Format Painter. Sva 4 tastera se koriste za funkcije editovanja i obrade teksta. Taster Cut akdvira istu komandu kao i meni opcija Edit/Cut. Ovaj taster omogućava da se izabrani tekst u dokumentu odseca (briše) s jedne lokacije i prebacuje u Clipboard. Posle toga se pomoću funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju, dati sadržaj Clipboarda prebacuje na ovu lokaciju. Opcija Edit/Paste se može aktivirati i izborom tastera Paste. Taster Copy prebacuje izabrani sadržaj teksta u Clipboard, ali ga pri tom ostavlja na njegovom izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut). Na istovetan način se dati tekst kopira na novu lokaciju s Paste funkcijom. Funkciju Copy ostvarujemo izborom tastera Copy ili pomoću opcije Edit/Copy.



91

Poslednji taster iz ove grupe Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog paragrafa na drugi paragraf. Znači, prvo izaberemo jedan paragraf teksta koji ima oblik koji želimo preslikati na drugi paragraf teksta. Iza toga izaberemo pomenuti taster. Kurzor miša se pretvara u oblik ikone dat u tasteru. Sada dati kurzor pomerimo na lokaciju paragrafa kojem želimo dati oblik prethodno izabranog paragrafa i kliknemo ga mišem (levim tasterom). Paragraf je sada promenio oblik prema obliku koji ima prvo izabrani paragraf.

Slika 11-11 Tasteri za Undo i Redo funkcije Sledeću grupu tastera čine dva tastera Undo i Redo. Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije, a drugi povratak na stanje za jednu akciju posle Undo akcije. Undo i Redo tasteri poseduju i strelicu koja se nalazi na njihovoj desnoj strani. Izabiranjem date strelice može se dobiti spisak poslednjih 100 akcija. Na ovaj način se može povratiti stanje dokumenta u neko prethodno stanje. Sledeću grupu tastera čine opet dva tastera, Insert Hyperlink i Web Toolbars. Prvi taster predstavlja vezu prema web stranici, dok drugi postavlja web traku sa alatima.

Slika 11-12 Tasteri za Insert Hyperlink i Web Toolbars Sledeća grupa tastera broji 7 tastera. Ovi tasteri se koriste za rad i obradu tabela i dijagrama. Njihova imena su: Tables and Borders, Insert Table, Insert Microsoft Excel Worksheet, Columns, Drawing, Dokument map i Show/Hide Pi. Izgled ove grupe tastera je dat na sledećoj slici.

Slika 11-13 Tasteri za rad s tabelama, kolonama i crtežima

Prvi taster iz ove grupe omogućava specificiranje veličine tabele koja se želi uključiti u dokument. Drugi taster ima sličnu ulogu. On isto tako uključuje novu tabelu u dokument, ali ipak razlika postoji.



92

Naime, u ovom slučaju se u dokument uključuje tabela formirana u Excelu. To znači da se ona obrañuje u njemu i pohranjuje u njegovom formatu. Sledeći taster omogućava formatiranje izabranog teksta u obliku više kolona. Izbor broja kolona se vrši preko prikazane slike koja odreñuje broj kolona. U slučaju da želimo nacrtati odreñeni crtež i uključiti ga u Word, zgodno je koristiti sledeći taster. Naime, njegovim aktiviranjem startuje se program Draw koji omogućava da nacrtamo odreñeni crtež. Ovaj crtež se preko OLE veze uključuje u naš dokument. Da se nalazimo u programu Draw potvrñuje pojava nove linije s alatkama za crtanje. Često nismo u mogućnosti da ocenimo gde se nalazi kraj reda i/ili kraj paragrafa. Meñutim, neophodno je poznavati gde se nalazi koji paragraf, jer se sve akcije formatiranja uglavnom odnose na cele paragrafe. Upravo akcija koju ostvaruje poslednji taster u ovoj grupi omogućava da se prepozna gde se nalazi paragraf. Ukoliko je ovaj taster aktiviran, u celom tekstu se na kraju svakog paragrafa uspostavlja oznaka ¶. Potrebno je napomenuti da ova oznaka podleže formatiranju. Zbog toga, oznaka ¶ može imati različit oblik, u zavisnosti od formata fonta koji je primenjen na dati paragraf. Zatim sledi još jedan specifičan taster. Zapravo, može se reći da jedino on ne predstavlja taster nego padajući okvir za izlistavanje. Njegov naziv je Zoom Control. On je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-14 Taster (padajući okvir) za definisanje procenta zumiranja (Zoom)

U datom okviru se može procentualno specificirati veličina prikazanog sadržaja informacija, koje se nalaze u našem radnom prozoru. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih procentualnih ili opisnih opcija, ili specificirati svoj procenat koji je različit od datih u prikazanoj listi. Ova kontrola nam može značajno olakšati rad prilikom pregledavanja odreñenim detalja u Wordu. Znači pomoću ove kontrole definišemo (povećavamo ili smanjujemo) "vidljivost" detalja i informacija prisutnih u radnom prozoru. I na kraju slede tasteri Help. Njegov izgled je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-15 Taster za aktiviranje Helpa



93

Taster Help ima funkciju da pokrene Help datoteku. On, naime, omogućava pokretanje Helpa na dva načina. Ukoliko ne poznajemo funkciju odreñenog elementa korisničkog interfejsa, najjednostavnije je prvo izabrati dati taster. Sada se kurzor miša pretvara u oblik ikone, koja je prisutna na Help tasteru. Da bismo prikazali Help vezan za odreñenu temu, neophodno je dati taster pozicionirati iznad nekog elementa na korisničkom interfejsu, i mišem kliknuti dati element. Sada se otvara odreñeni deo Helpa koji se odnosi na objašnjenje vezano za datu spedfičnu temu. Drugi način pozivanja Helpa ostvaruje se pozivanjem celokupnog Helpa. Na taj način prvo dolazimo na vrh hijerarhije Helpa. To se ostvaruje dvostrukim uzastopnim klikom na taster Help. Isti proces možemo ostvariti izborom različitih opcija iz menija Help.

LINIJA ZA FORMATIRANJE Ispod linije sa standardnim alatkama sledi linija za formatiranje. Ona sadrži više sastavnih elemenata. Njen oblik je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-16 Prikaz linije za formatiranje s pripadajućim tasterima Ako s levog kraja posmatramo navedenu liniju, prvo imamo tri okvira za izlistavanje. Oblik ta tri okvira je dat na sledećoj slici.

Slika 11-17 Tri okvira u kojima je specificirano formatiranje teksta Okvir Font Style sadrži spisak svih pisutnih stilova za formatiranje paragrafa. On pokazuje i stil trenutno aktivnog paragrafa. Menjanjem stila izabranog paragrafa ostvarujemo promenu formatiranja paragrafa (promena tipa, veličine, oblika slova, različito poravnanje, i sl.) Okvir Font pokazuje font trenutno aktivnog teksta. Da bismo promenili font, prvo je potrebno izabrati tekst kojim želimo promeniti font (činimo dati tekst aktivnim). Zatim promenom izbora fonta u okviru Font menjamo vrstu fonta aktivnog teksta (izabranog teksta). U trećem okviru (potpuno desni s nazivom Font Size) nalazi se



94

specificirana veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Izborom druge veličine može se promeniti veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Sledeću grupu tastera na liniji za formatiranje čine 3 tastera. Oni su prikazani na sledećoj slici.

Slika 11-18 Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova) Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fontova. Prvi taster ima naziv Bold. On omogućava naglašavanje - podebljavanje fonta izabranog teksta. Drugi taster ima naziv Italic. On se koristi za nakrivljavanje fonta izabranog teksta, odnosno kreira kursive. Treći taster je Underline. On se upotrebljava za podvlačenje izabranog teksta. Sledeću grupu čine 4 tastera koji postavljaju odreñeno poravnanje teksta. Njihov izgled je dat na sledećoj slici.

Slika 11-19 Tasteri za poravnavanje teksta Navedena 4 tastera su: Align Left, Center, Align Right i Justify. Oni postavljaju poravnavanje teksta na levo, u sredinu (centar), na desno i na levo i desno u odnosu na horizontalni raspored teksta. Sve navedene opcije primenjuju se na izabrani tekst, odnosno na izabrani paragraf. Pošto se navedene funkcije formatiranja odnose na izabrani paragraf, onda ih možemo ostvariti izborom opcije Format/Paragraph. Zatim se u prikazanom dijalog okviru Paragraph, u okviru za izlistavanje Alignment može izabrati željeni vid poravnavanja teksta (dati okvir se nalazi u donjem desnom uglu prikazanog dijalog okvira, u fascikli Indents and Spacing). Sledeću grupu tastera čine 4 tastera. Oni postavljaju različite nivoe uvlačenja teksta (Indent). Njihov izgled je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-20 Tasteri za postavljanje različitih tipova uvlačenja teksta Data 4 tastera su: Numbering, Bullets, Decrease Indent i Increase Indent. Prvi taster omogućava da se izabrani paragraf postavi sa specificiranim nivoom uvlačenja teksta. Po izvršavanju te radnje se



95

na svaki paragraf postavljaju brojevi koji se sukcesivno povećavaju. Na ovaj način se ostvaruje proces nabrajanja. Znači ovaj taster se koristi prilikom nabrajanja u tekstu. Istu funkciju ostvarujemo izborom opcije Format/Bullets and Numbering u fascikli Numbered. Drugi taster ima sličnu funkciju. Meñutim, on omogućava da umesto brojeva koji se nalaze pred svakim nabrojanim paragrafom, postavimo jedan specificiran karakter - oznaku. Ta oznaka može biti kvadrat, krug ili neki drugi oblik. Istu funkciju možemo postići izborom opcije Format/Bullets and Numbered iz fascikle Bulleted. Sledeća dva tastera ostvaruju smanjenje, odnosno povećanje uvlačenja izabranog (paragrafa) teksta u koracima od 0.5 cm, respektivno. Zatim sledi taster za formatiranje. On predstavlja taster za postavljanje okvira oko izabranog objekta u tekstu. Izgled ovog tastera je dat na sledećoj slici.

Slika 11-21 Taster za postavljanje okvira oko objekata Po izabiranju datog tastera, na ekranu se pojavljuje nova linija - linija s alatkama za postavljanje okvira koristeći sve moguće linije (na gore, na dole, levo i desno, koso i td. Poslednju grupu tastera na liniji za formatiranje čine 2 tastera. Oni su prikazani na sledećoj slici.

Slika 11-22 Tasteri Highlight i Font Color Prvi taster je Highlight. On se koristi za označavanje teksta odreñenom (specificiranom bojom). Ovaj taster svojom funkcijom ostvaruje efekat sličan označavanju teksta s fluorescentnim markerima. Drugi taster font color - boja fonta, kao što mu ime kaže omogućava bojenje slova različitim bojama.



96

11.5. RADNI PROZOR

Sledeću oblast radnog okruženja čini radni prozor. To je oblast u kojoj se unosi sadržaj (tekstualni, slikovni, grafički, zvučni i dr.) dokumenta.

Slika 11-23 Radni prozo MS Word-a U gornjem delu datog prozora nalazi se horizontalni lenjir, dok se na levoj strani nalazi vertikalni lenjir. Ova dva lenjira olakšavaju rad s dokumentom. To je naročito naglašeno prilikom procesa obrade dokumenta, odnosno prilikom njegovog oblikovanja. Na sledećoj slici je prikazan izgled horizontalnog lenjira.

Slika 11-24 Horizontalni lenjir Horizontalni lenjir ima par elemenata. Lenjir se deli na sivu i belu oblast. Bela oblast predstavlja graničnike teksta, dok siva oblast su margine. Ipak, najznačajniji elementi su voñice. One omogućavaju direktno uvlačenje teksta. Voñice se dele na levu i desnu. Leva voñica je prikazana na sledećoj slici.

Slika 11-25 Leva voñica



97

Sa slike se vidi da se leva vodica sastoji iz tri elementa. To su: gornji trougao, donji trougao i kvadrat. Gornji trougao vrši uvlačenje prve linije teksta izabranog, odnosno aktivnog paragrafa. Donji trougao vrši uvlačenje ostalih linija teksta aktivnog paragrafa. Kvadrat vrši istovremeno uvlačenje i prve i ostalih linija teksta izabranog paragrafa. Desna voñica vrši poravnavanje desne ivice teksta izabranog paragrafa. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-26 Desna voñica U radnom prozoru se nalaze i skrolbari. Oni se koriste za kontinuirano ili skokovito premeštanje na odreñeni deo dokumenta. Naime, pomoću njih se skače na odreñeni deo dokumenta, koji se zatim prikazuje u radnom prozoru. Postoje vertikalni i horizontalni skrolbar.

Slika 11-27 Horizontalni i vertikalni Scroll Bar Uz vertikalni skrolbar dolaze još tri oznake. Te oznake su date na sledećoj slici.



98

Slika 11-28 Dodatni deo vertikalnog skrolbara Ovaj deo vertikalnog skrolbara omogućava pomeranje po dokumentu u koracima od jedne strane teksta. Ukoliko pritisnemo prvi taster, on pomera tekst za jednu stranu unazad (prema početku dokumenta). Meñutim, ako izaberemo treći taster, on pomera tekst za jednu stranu napred (prema kraju dokumenta). Srednji taster označava objekt za pregled sa nizom podopcija (pregled po polju, pregled po krajnjoj belešci, pregled po fusnoti i td). Na vertikalnom skrolbaru se osim strelica za kretanje gore i dole po dokumentu, nalazi i skrolbar kvadrat. Pomoću njega možemo tačno odrediti na koju stranicu dokumenta želimo da postavimo fokus. Naime, ako ga izaberemo i pomeramo ga po skrolbaru, trenutno se prikazuje na kojoj se stranici dokumenta nalazimo. Prikaz vertikalnog skrolbara je dat na sledećoj slici.

Slika 11-29 Prikaz vertikalnog skrolbara

Treba napomenuti da skrolbar ima i neke dodatne elemente. Naime, horizontalni skrolbar ima još na levoj strani četiri tastera. Ti tasteri imaju ulogu da omogućavaju prebacivanje u različite načine prikazivanja dokumenata. Njihov izgled je dat na sledećoj slici.

Slika 11-30 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta Prvi taster Normal View (s leve strane) daje prikaz dokumenta u normalnom pregledu (Normal View). Isti efekat se može postići izabiranjem opcije View/Normal. U ovom načinu prikaza ne vidi se realni izgled strane dokumenta, ali se zato vide oznake za postavljanje novih strana i dr. Ovaj način prikazivanja dokumenta je naročito pogodan za unošenje podataka u dokument, odnosno



99

upisivanje teksta. Drugi taster ima naziv Web design. Sledeći taster ima naziv Page Layout View. Prikaz u tom modu se može ostvariti izborom opcije View/Page Layout. On daje prikaz dokumenta u realnom obliku. Ovaj način prikazivanja dokumenta je pogodan za oblikovanje dokumenta, po završetku procesa unošenja "sirovog" teksta. Isto tako, on je pogodan za unošenje slika i drugih grafičkih oblika. Zadnji taster ima naziv. On se koristi u slučajevima kada su formirani tzv. Master dokumenti. Master dokument predstavlja dokument koji povezuje više drugih dokumenata u celinu. Ovakav pristup se koristi prilikom pisanja većih dokumenata i knjiga. U tom slučaju svako poglavlje predstavlja posebni dokument. Po formiranju svih dokumenata formira se Master dokument koji čine svi posebni dokumenti. Na ovaj način se vrši unifikacija oblikovanja konačnog dokumenta, odnosno knjige. Prebacivanje u Master način prikaza dokumenta omogućava prikaz različitih nivoa prilikom oblikovanja dokumenta. Znači, u ovom načinu prikazu je najvažnije dati informacije koji redosledom i gde su sve zastupljeni naslovi, podnaslovi i sl. U slučaju da je potrebno obrañivati takve informacije, neophodno je prebaciti se u ovaj način rada. On se koristi posle procesa unošenja tekstualnog i slikovnog sadržaja dokumenta, i to za formiranje konačnog oblika dokumenta.

11.5.1. STATUSNA LINIJA

I na kraju sledi statusna linija koja se nalazi na dnu radnog ekrana. Izgled ove linije je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-31 Prikaz linije za poruke Statusna linija permanentno daje informacije o načinu rada programa. Idući s leva na desno prvo se daje informacija o trenutnoj aktivnoj strani (na slici je 1 strana), o trenutnoj sekciji - paragrafu na datoj strani (na slici sekcija 1), o tome koja je strana trenutna aktivna od ukupnog broja strana sadržanih u dokumentu (na slici je strana 1 od ukupno 1 strane koje čine celokupni dokument). Isto tako se daju informacije o trenutnoj poziciji kurzora kao npr. na kojoj se razdaljini od vrha stamice trenutno nalazimo, koja je trenutna linija u tekstu (na 1 linija), koja je trenutna kolona u tekstu (na 1 koloni). Nadalje u statusnoj liniji imamo 5 natpisa: REC, MRK, EXT, OVR i WPH. Svaki od ovih natpisa predstavlja jednu akciju koju aktiviramo



100

dvostrukim uzastopnim klikom na poziciju datog natpisa. REC pokreće akciju snimanja makroa. MRK omogućava označavanje, odnosno markiranje korekcija u toku editovanja dokumenta. EXT omogućava izabiranje više objekata u tekstu, slično kao da je stalno pritisnut taster Shift. OVR omogućava prelazak iz Insert načina rada tastature u Overlay način rada.

Slika 11-32 Akcije Macroa

Za ovaj način rada (Overlay) je karakteristično da se prilikom unošenja novog teksta briše prisutni tekst, odnosno onaj koji se nalazi desno od trenutne pozicije kurzora. WPH aktivira WordPerfect Help namenjen korisnicima koji su prethodno upotrebljavali procesor teksta WordPerfect. Bilo koji od navedenih akcija se deaktivira ponavljanjem akcije dvostrukog klika mišem na poziciju datog natpisa.

11.5.2. TASKBAR Na dnu radnog ekrana Worda se nalazi Taskbar linija. Ona se zapravo vidi iz svakog Windows programa. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-33 Prikaz Taskbar linije



101

Na datoj liniju su u obliku tastera prikazane aplikacije koje su trenutno aktivne (startovane, odnosno upunjene u radnu memoriju). Naravno, uvek se s leve strane nalazi taster Start čije aktiviranje omogućava prikazivanje plivajućeg menija s opcijama. Izgled datog plivajućeg menija je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-34 Aktiviranje tastera Start

11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM

POMERANJE TEKSTA PREMA DOLE

1. Postaviti pokazivač - kursor na početak teksta koji se želi pomeriti

2. Pritisnuti nekoliko puta tipku Enter

POMERANJE TEKSTA PREMA GORE

1. Postaviti pokazivač na mesto gde želimo da bude tekst 2. Pritiskati tipku Delete dok se tekst ne pomeri prema gore.

POMERANJE TEKSTA PREMA DESNO

1. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati 2. Pritiskati razmaknicu



102

POMERANJE TEKSTA PREMA LEVO

1. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati 2. Pritiskati tipku Delete

KREIRANJE DOKUMENTA - OTVARANJE NOVOG DOKUMENTA

Pretpostavimo da treba da formiramo novi dokument u koji ćemo upisati odreñeni tekst. Prvi korak koji je potrebno uraditi je otvoriti dokument. To se ostvaruje izborom opcije File/New.

Slika 11-35 Prikaz otvaranja novog dokumenta Na ekranu se prvo javlja prozor za dijalog s korisnikom s imenom New. Dati dijalog okvir se prikazan na sledećoj slici.



103

Slika 11-36 Dijalog okvir New U njemu je potrebno izabrati masku (template) po kojem će se formirati oblik novog dokumenta. Uobičajeno je, ukoliko nismo formirali našu masku, izabrati list General i masku Blank Document. Po izabiranju datog predloška otvara se novi dokument npr. Documentl ili Document2. Zgodno je napomenuti da postoji više listova koj se mogu izabrati u dijalog okviru New. Izbor odreñenog lista zavisi od vrste dokumenta koji se želi kreirati.

POHRANJIVANJE DOKUMENTA Proces pohranjivanja može imati dva oblika. U prvom slučaju pohranjuje se dokument pod novim imenom, a u drugom pohranjuje se dokument pod postojećim imenom. Prvi slučaj se odnosi najčesće na novi, tek formirani, dokument. Procedura je sledeća: Unese se tekst u dokument. Izabere se opcija File/Save As. Na ekranu se javlja novi dijalog okvir.



104

Slika 11-37 Prozor za pohranjivanje dokumenata U datom dijalog okviru Save As može se uočiti par celina. Prva celina je naslovna linija dijalog okvira Save As. Pod njom se nalazi s okvirom za izlistavanje i više tastera. Ispod toga se nalazi radna oblast dijalog okvira gde su prikazane trenutno vidljive fascikle (tj. Direktorijumi) i datoteke. Ispod toga se nalaze dva okvira za izlistavanje. I na kraju se na desnoj strani dijalog okvira nalaze četiri tastera. Meñutim, najvažniji deo predstavlja linija s tasterima. Ona je i prikazana na sledećoj slici.

Slika 11-38 Linija s tasterima u dijalog okviru Save As U datoj liniji se s leve strane nalazi okvir za izlistavanje Save in koji pokazuje koji je trenutno izabran disk ili fascikla u direktorijumskoj hijerarhiji. Ukoliko se želi za jedan nivo na više pomeriti u toj hijerarhiji, potrebno je izabrati sledeći taster.

Slika 11-39 Taster Up One Level. Sledeći taster u datom redu se naziva Look in Favorites. On je prikazan na sledećoj slici.



105

Slika 11-40 Taster Look in Favorites

Izborom ovog tastera se pregledava sledeća fascikla: C: \WINDOWS\FAVORITES\MY DOCUMENT Sledeći taster je Create New Folder. On ima sledeći izgled.

Slika 11-41 Taster Create New Folder

Izborom datog tastera omogućava se kreiranje nove fascikle. U ovoj fascikli se zatim može pohraniti, odnosno smestiti dokument. U datom dijalog okviru potrebno je specificirati ime fascikle koja se želi kreirati. Sledeća tri tastera samo na različit način prikazuju informacije iz glavnog okvira dijalog okvira Save As (List, Details - način prikazivanja dokumenata, Properties - osobine dokumenta). U donjem delu dijalog okvira Save As nalaze se dva okvira: File Name i Save As Type. U prvom se upisuje ime pod kojim se želi pohraniti trenutno aktivni dokument. Dato ime može da sadrži do 255 karaktera. Word omogućava pohranjivanje dokumenata u različitim oblicima (datoteka). To znači da pohranjeni dokument ne mora biti u Wordovom obliku, nego može biti dat u nekom opštem obliku, kao RTF forma i sl. Taster Save - pokreće postupak pohrane (prije biranja ovog tastera treba odrediti direktorijum, naziv i eventualno tip podataka). Taster Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez snimanja. Ovaj taster biraćemo ako ne želimo pohraniti dokument ili ako smo zabunom otvorili dijaloški okvir za snimanje. Taster Options - dodatno odreñivanje nekih mogućnosti vezanih uz pohranjivanje podataka kao što su npr. šifra kod otvaranja (Password to open) i šifra za promenu podataka (Password to modify). Šiframa štitimo dokument, pa će ga moći otvoriti odnosno menjati samo onaj korisnik koji zna šifre. Taster Save Version - pohranjivanje različitih verzija istog dokumenta. Ako smo pohranili više verzija dokumenta tada će se u liniji statusa skroz desno pojaviti ikonica čijojm dvostrukim klikom otvaramo neku od verzija.



106

Postupak pohranjivanja (snimanja):

1. Odabrati meni File i mogućnost Save as 2. Odrediti mapu u listi Save in 3. Upisati naziv u listu File name 4. Eventualno odabrati format u listi Save as type 5. Odabrati taster Save

Pohranjivanje dokumenata pod drugim nazivom, znači, vrši se biranjem menija File i mogućnosti Save As. Možemo imati više istih dokumenata pod različitim imenom.

11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA Verovatno niste znali da MS Word nudi ogroman broj opcija, pri snimanju vaših dokumenata na disk, od kojih neke opcije mogu da vam umnogome olakšaju i obezbede sigurniji rad. Snimanje dokumenata vršimo putem menija "File > Save" ili "File > Save As", ili prečicom "Ctrl+S", a za ove komande su vezana podešavanja iz dijaloga "Tools > Options". Putem padajućeg menija "Tools > Options" otvorite dijalog i preñite na karticu "Save". Opisaćemo svaku od dostupnih opcija:

• Opcije "Always create backup copy" i "Allow fast saves" se isključuju meñusobno, prva od njih omogućava snimanje kopije celokupnog prethodnog stanja u datotekama koje imaju ekstenziju ".wbk". Na ovaj način sigurno obezbeñujemo dokument, od slučaja narušavanja integriteta dokumenta (nestanci struje, greške operativnog sistema i sl.). Suprotna opcija prvoj je "Allow fast saves" koja u tekući dokument snima samo promene, i to od prethodnog snimanja. Iako je ovo brži način snimanja (posebno kod dugačkih dokumenata), preporučljiviji je prvi. Razlog za to je da iz ".wbk" fajla, uvek možemo rekonstruisati prethodno stanje dokumenta, što nije slučaj sa drugom metodom, gde može da doñe do neuspeha u rekonstrukciji.

• Opcija "Prompt for document properties" omogućava vam da, kod prvog snimanja dokumenta, bude ponuñena opcija upisivanja osobina vezanih (dijalog prozor - Properties) za tekući dokument.

• Opcija "Prompt to save Normal template" omogućava da odredite da li ćete promene u osnovnom šablonu prihvatiti (i



107

snimiti) ili ne, naravno pri snimanju dokumenta na disk. • Opcijom "Embed TrueType fonts" snimate u dokument i sve

pripadajuće fontove, tako da ako dokument prenesete na kompjuter koji nema ugrañene date fontove, nećete imati problema. Sledećom opcijom "Embed characters in use only", umesto cele tabele karaktera odreñenog fonta, snimaju se samo oni karakteri koji su korišćeni u tekstu. Na ovaj način smanjujemo veličinu dokumenta.

• Opcija "Save Data Only for Forms" se odnosi na korišćenje formulara - šablona, a odnosi se na snimanje samo unetih podataka, ali ne i celog šablona.

• Opcija "Allow background saves" se odnosi na opciju "AutoRecover", gde se potvrdom ovog polja omogućava snimanje u pozadini, dok vi nesmetano radite.

• Opcijom "Save AutoRecover info every" odreñujemo vreme automatskog snimanja promena u dokumentu. Potrebno je postaviti što manje vreme (najčešće nekoliko minuta).

ZATVARANJE DOKUMENTA

Sada je završen prvi proces tokom obrade dokumenta. Naime, unesen je tekst i pohranjen na hard disk. Na kraju datog procesa zgodno je opisati radnje oko zatvaranja dokumenta. To se ostvaruje izborom opcijom File,Close. Po aktiviranju ove opcije nalazimo se i dalje u Wordovom radnom okruženju, ali je zatvoren dokument koji je obrañivan. U slučaju da se želi, ne samo zatvoriti akdvni dokument, nego i potpuno napustiti okruženje Worda i vratiti se u Windows radno okruženje, potrebno je izabrad opciju File/Exit. Ponovno startovanje Worda se vrši izabiranjem opcije Start, Programs, Microsoft Word.

OTVARANJE DOKUMENTA Pošto je zatvoren dokument, to znači da on nije više prisutan u radnom okruženju Worda. Zato, da bi se on ponovo otvorio izabere se opcija File/Open. Prilikom izbora date opcije na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Open. On je pnkazan na sledećoj slici.



108

Slika 11-42 Dijalog okvir Open Ovaj dijalog okvir je sličan prethodno objašnjenom dijalog okviru Save As. Treba napomenuti, da su za razliku od prethodne verzije Worda, dati dijalog okviri su "aktivni". To znači da se izborom odreñene datoteke iz radne oblasti ovog dijalog okvira može pomoću tastera Del izbrisati ta datoteka, ili izvršiti promena njenog imena pritiskom na funkcijski taster F2. Da bi se upunio prethodno pohranjeni dokument, u dijalog okviru Open, ispod naslova File Name potrebno je uneti ime dokumenta. Dati izbor se potvrñuje pritiskom na taster Open. Sada se pokreće procedura otvaranja dokumenta. Pošto je on sada aktivan, može se nastaviti s njegovim obrañivanjem (promenom sadržine, dodatnim oblikovanjem, štampanjem i sl.) Otvaranje pohranjenog dokumenta može se ostvariti i izborom, ispod menija File, jednog od 4 poslednje otvorena dokumenta u Wordu.



109

Slika 11-43 Poslednji otvoreni dokumenti

11.8. ISPRAVLJANJE SADRŽAJA DOKUMENTA

Pretpostavimo da je sadržaj dokumenta koji se uneo delimično netačan. To znači da je potrebno izvršiti odreñene "daktilografske" izmene. Po završetku ispravljanja sadržaja teksta dokument je potrebno pohraniti pod istim imenom. To se vrši izborom opcije File/Save ili pritiskom na taster Save s linije sa standardnim alatkama.

OZNAČAVANJE, BRISANJE I KOPIRANJE TEKSTA U slučaju da je potrebno odreñeni tekst brisati, kopirati ili premeštati (u okviru dokumenta), neophodno je prvo izvršiti njegovo izabiranje. Izabiranje se vrši mišem ili preko tastature. Ukoliko se želi izabrati odreñena reč preko tastature, postavi se kurzor na početak reči i drži se pritisnut taster Shift. Zatim pomoću strelice za pomeranje na desno, "izabere" cela reč. Izabiranje se manifestuje pocrnjivanjem odreñenog teksta u dokumentu. Kada smo izabrali željeni deo teksta, otpustimo taster Shift. Posle procedure izabiranja teksta, potrebno je izvršiti dodatnu akciju brisanja, pomeranja ili kopiranja datog teksta.



110

Procedura brisanja je najjednostavnija. Posle izabiranja odreñenog teksta, izaberemo opciju Edit/Clear. Označeni deo teksta je sada izbrisan. Ako je pogrešno izabran tekst koji je obrisan, postoji mogućnost da se povrati sadržaj datog teksta pomoću komande Undo. To se ostvaruje aktiviranjem opcije Edit/Undo, ili izborom tastera Undo. Prilikom izbora tastera Undo postoji mogućnost "povraćaja" sadržaja do poslednjih 100 promena u dokumentu. U tom slučaju je potrebno pritisnuti strelicu koja se nalazi na desnoj strani tastera Undo. Sada se otvara roletna, koja sadrži spisak poslednjih 100 akcija. Premeštanje teksta s jedne na drugu lokaciju može se izvršiti na dva načina. Prvi je izborom odreñenog teksta, pa zatim aktiviranjem opcije Edit/Cut ili tastera Cut. Na ovaj način nestaje izabrani deo teksta s prvobitne pozicije u dokumentu. Meñutim, dati tekst nije permanentno nestao. Naime, on je "prekopiran" u deo memorije koja se naziva Clipboard. Da bi se sada postavio dati tekst na novu lokaciju, neophodno je prvo postaviti kurzor na tu lokaciju (lokacija na kojoj se želi premestiti tekst). Po postavljanju kurzora vrši se kopiranje teksta iz Clipboarda na datu lokaciju izborom opcije Edit/Paste ili izborom tastera Paste. Znači, na ovaj način je izvršena procedura premeštanja teksta s jedne, na drugu lokaciju u dokumentu. Kopiranje teče na istovetan način, osim što se umesto opcije Edit/Cut ili izbora tastera Cut upotrebljava opcija Edit/Copy ili taster Copy. Dalji deo toka procedure je istovetan prethodno objašnjenom. I na kraju objasnićemo drugi način premeštanja teksta. On se vrši upotrebom karakteristike povuci-i-ispusti (Drag-And-Drop). Proces je veoma jednostavan. Prvo se mišem izabere odreñena reč ili deo teksta. Dati deo teksta je sada označen crnom bojom (pocrnjen). Sada se ponovo postavi kurzor miša (strelica) na poziciju izabranog teksta. Levi taster miša se pritisne i konstantno se drži pritisnut. Uz strelicu (na ekranu) dobijamo i jedan kavadrat. On označava da možemo pomerati dati sadržaj na drugu lokaciju. Na statusnoj liniji se ispisuje pitanje: Move to Where? Dalje se pomoću miša vuče izabrani tekst. Kada se postavimo na željenu poziciju u dokumentu, otpusti se levi taster miša.

OBLIKOVANJE DOKUMENTA Da bi se prikazao i video realni izgled dokumenta (u stvarnoj veličini i obliku), neophodno je promeniti prikaz samog dokumenta. Zbog toga



111

je potrebno izabrati opciju File/Print Preview. U ovom prikazu se vide svi nedostaci u oblikovanju dokumenta.

POSTAVLJANJE DIMENZIJA DOKUMENTA Osnovni element prilikom oblikovanja dokumenta predstavlja izbor oblika strane i postavljanje margina u dokumentu. U većini slučajeva to znači da treba postaviti veličinu strane dokumenta na A4 format. Isto tako, potrebno je postaviti i margine. Postavljanje ovih opcija se ostvaruje izaborom opcije File/Page Setup. Na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Page Setup. U okviru ovog okvira nalaze se 4 lista s naslovima: Margins,Paper Size, Paper Source, Layout. Najznačajniji su izbori opcija koje su date na prva dva lista. Svaki list se izabira postavljanjem miša na poziciju s njegovim naslovom, i pritiskom na levi taster miša.

POSTAVLJANJE VELIČINE STRANE Za postavljanje veličine strane treba provesti sledeću proceduru: Prvo je potrebno izabrati list Paper Size. Na ekranu se dobiva sledeći izgled dijalog okvira Page Setup.

Slika 11-44 Dijalog okvir za specificiranje oblika strane dokumenta U okviru ovog lista potrebno je postaviti veličinu papira, pored naslova Paper Size, na A4 ili na A3, ili neki drugu. U delu Orientation odreрujemo da li ćemo ispsivati tako da se tekst ispisuje na uspravni papir (Portrait) ili položeni (Landscape).



112

FORMIRANJE MARGINA

Izborom prvog lista (Margins) dobija se izgled dijalog okvira Page Setup kao na sledećoj slici.

Slika 11-45 List za postavljanje margina dokumenta Margina je razmak od ruba papira do teksta. Postoji gornja (Top), donja (Bottom), lijeva (Left) i desna (Right). Isto tako treba postaviti Gutter, odnosno razmak margine od unutrašnje ivice. Gutter se uglavnom postavlja na 0. Meñutim, njegovu vrednost je potrebno drukčije postaviti samo kada se kreiraju knjige ili izveštaji, koji se koriče. U grupi From edge odreñuje se koliko će mesta Word ostaviti na vrhu pojedine stranice za ispis zaglavlja (Header) ili pri dnu pojedine stranice za ispis podnožja (Footer). Treba napomenuti da njihova vrednost treba da bude manja od gornje i donje margine, respektivno. Zato je na slici njihova vrednost postavljena na 0.5. U listi Apply to odreрuje se na koji se dio dokumenta odnose odabrane vrednosti. Može se odabrati mogućnost Whole Document - šro znači da će se odabrane vrednosti odnositi na cijeli dokument ili mogućnost This point forward - što znači da će se odabrane vrednosti odnositi na dio dokumenta od tačke na kojoj se nalazi pokazivač do kraja dokumenta.



113

Mogućnost Mirror margins izravnava unutrašnje i spoljne margine ako tekst ispisujemo na obje strane papira (kako bi zapravo i trebalo). Tasterom Default proglašavamo te vrednosti važećima za sve buduće dokumente koje ćemo pisati. Ukoliko vrednosti nisu date u centimetrima nego u inčima, onda je potrebno promeniti veličine prikazivanja. To se vrši izborom opcije Tools/Options. U novo prikazanom dijalog okviru izabere se list General i kraj naziva Measurement Units izabere se opcija Centimeters. Sada se sve relevantne veličine prikazuju u centimetrima.

PAPER SOURCE Na ovoj kartici odreñujemo iz kojeg će dela štampač uzimati papir. Ovo zavisi od štampača kojeg imamo.

LAYOUT U listi Section start odreñujemo početak sekcije. Naime, dokument u wordu možemo podeliti na sekcije, koje mogu imati svoja zaglavlja i podnožja. U listi Vertical Alignment odreñujemo način vrtikalnog centriranja teksta. Tako se tekst može postaviti na centar stranice (Center), uz gornji rub papira (Top) ili pak se cela stranica teksta može centrirati (Justified). U delu Headers and Footers odreñujemo različita zaglavlja na parnim (Even) ili neparnim (Odd) stranicama ili različito zaglavlje na prvoj stranici dokumenta Different first page). Inače, Word je tako namešten da su zaglavlja i podnožja ista za sve stranice dokumenta. Zbog toga je ponekad potrebno dokument podeliti na sekcije koje onda mogu imati svoje zaglavlje i podnožje. Biranjeom tastera Line Numbers postavljamo redni broj ispred svake linije u dokumentu. Više o pasusima Da bi bolje formatirali svoje dokumente, morate razumeti na koji način vaš kompjuter "vidi" dokument. Jedan od načina za ovo je da uključite opciju "Hide and Show Carriage Returns", tj. kliknete dugme koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P, na Standard paleti alata.



114

Sada možete videti šta za Word predstavlja jedan pasus (Paragraph). Jedan pasus predstavlja tekst koji se nalazi izmeñu dva znaka "Enter" (obrnuto latinično slovo P). Zapazite ovde da i razmak (engl. gap) izmeñu leve margine i prvog reda, te izmeñu dva pasusa - sve ovo možete podesiti. Da biste promenili formatiranje pasusa, uradite sledeće:

• Kliknite bilo gde u pasus, pa sa menija "Format" izaberite "Paragraph".

• Pojaviće vam se dijalog prozor, u kome možete podesiti uvlačanje teksta, poravnavanje i druge opcije. Pasus može biti poravnat: levo (left), desno (right), centralno (center) ili jednako u odnosu na levu i desnu marginu (justify). Ovo biramo preko padajućeg menija (drop down menu) "Alignment".

• Uvlačenjem prve linije, stilizovano naglašavamo početak svakog novog pasusa. Sekcija "Indentation - Special > First Line" i u brojaču "By" navedemo veličinu.

• Drugi način da odvojimo pasuse je "viseće uvlačenje", tj. način uvlačenja kada izvlačimo prvi red teksta ispred linije ostalog teksta pasusa. Sekcija "Indentation - Special > Hanging" i u brojaču "By" navedemo veličinu.

Slika 11-46 List za postavljanje paragrafa u dokumentu Da bi ceo dokument izgledao lepše, izmeñu pasusa treba dodati prazan prostor. Ali ovaj prazan prostor ne treba načiniti višestrukim pritiskanjem tastera "Enter", jer na ovaj način pravimo višestruke



115

"prazne pasuse". Da bi ovo izbegli preko prethodnog dijalog prozora odredićemo prazan prostor, iza pasusa i ispred pasusa.

• Idite u sekciju "Spacing". • Preko brojača "Before" i "After" odredite prostor u tačkama

(points).

U slučaju da je izabran list Indents and Spacing, na ekranu se dobija sledeći prikaz.

Slika 11-47 Dijalog okvir za formatiranje paragrafa Prilikom rada s paragrafima može se postaviti postavljanje paragrafa u celini na istoj strani, kao i druge karakteristike. To se može postaviti izborom opcija u dijalog okviru Line and Page Breaks. Izborom odgovarajućih opcija iz datog dijalog okvira, može se postići željeni oblik paragrafa, odnosno dokumenta.



116

IZBOR FONTOVA Za svaki ukucani tekst je potrebno postaviti i oblik slova odnosno odreñeni font. Fontovi se dele u dve grupe: serif i sans serif. Predstavnik serif fontova je Dutch ili Times, a sans serif fontova Swiss. Tipično je da se naslovi formiraju korišćenjem Swiss ili sličnih fontova, a tekst korišćenjem Dutch ili sličnih fontova. Procedura za promenu fonta je sledeća: Izbor fonta odreñenog paragrafa se vrši prvo izborom samog paragrafa. Zatim se aktivira opcija Format/Font. Na ekranu se dobija sledeći prozor.

Slika 11-48 List Font u okviru opcije Format/Font U okviru prikazanog lista može se izabrati više mogućnosti. Prvo je potrebno izabrati tip fonta. To se vrši u okviru Font. Zatim se u okviru Font Style izabire stil fonta. I na kraju se u okviru Size bira veličina fonta. Osim navedenih karakteristika fonta moguće je izabrati i odreñene dodatne efekte. U te efekte spadaju biranje boje slova, mogućnost podvlačenja slova i specijalni efekti. Ove opcije se izabiraju u okviru Color, Underline i Effects, respektivno. Pod opcijom Effects nalaze se i opcije za čekiranje kao što su: Strikethrough - precrtani tekst, Double Strikethrough - dvostruko



117

precrtani tekst, Superscript – potencija (abcd), Subscript – indeks (abcd) i td. Pisanje indeksa (indeks - subscript) vrši se na sledeći način:

1. Označite tekst koji želite imati u indeksu 2. Odaberite Format, Font 3. Jednom kliknite na Subscript 4. Odaberite OK

Pod opcijom font, listić Animation – animacija služi za postizanje efekata ka što su razne vrste titranja teksta.

MENJANJE DEFAULTNOG FONTA Ako smatrate večni Times New Roman pomalo izlizanim fontom, mogla bi vas razveseliti mogućnost trajnog uklanjanja istog fonta s trona najkorištenijeg fonta u vašem Officeu, a zatim i Windowsima. Uobičajeni fontovi podešeni su već prema osobinama stila u kojem kreirate svoj dokument. Otvorite li tako novi dokument u Wordu, osnovni stilski ˝nameštaj˝ zadan je formom Normal. Stil Normal onaj kojeg koristite u čistom tekstu bez specijalnih formatiranja, pa stoga ako menjate – zamenite Times New Roman npr. Tahomom ili Verdanom upravo ovde, i to na sljedeći način: odaberite Format (Font, selektujte željeni font, njegov stil i veličinu koju želite, pa na kraju kliknite na taster Default. Odgovorite potvrdno na Wordovo pitanje – da želite stvarno izmeniti osnovni font vašeg Normal predloška. Kliknite <OK>.

POSTAVLJANJE GUSTOĆE SLOVA Prilikom formatiranja odreñenog teksta postoji mogućnost prilagoñenja gustoće slova. To znači da postoji mogućnost postavljanja različitih razmaka izmeñu slova svake reči, grupe reči i paragrafa. Procedura za to je sledeća: Prvo je potrebno označiti tekst (tekst kojem se želi postaviti odreñena gustoća slova). Zatim se izabere opcija Format/Font i list Character Spacing. Na ekranu se dobija sledeći dijalog okvir.



118

Slika 11-49 List Character Spacing dijalog okvira Font Gustoća slova se postavlja u okviru opcije Spacing. U okviru nje, potrebno je postaviti razmak izmeñu slova u tačkama (points). U okviru istog lista moguće je još postaviti različitu visinu teksta, u odnosu na "osnovnu liniju". To znači da formiranje indeksa (subscript) i kvadrata (superscript) možemo direktno menjati, u okviru opcije Position (Raised – podignuti tekst, Lowered- spušten tekst). Unutar ove opcije postoji mogućnost postavljanja "visine" teksta, u listiću By, u odnosu na osnovnu liniju u tačkama.

RAD S TABULATORIMA Ako ste ranije kucali na običnoj pisaćoj mašini sigurno ste se susretali sa tabulatorima, tj. tasterom-papučicom koja služi za uvlačenje teksta u odnosu na tekuću poziciju. U Word-u ovu, ali i mnoge druge funkcije vrši taster "Tab", koji se nalazi u levom gornjem uglu tastature. Njegova prvenstvena uloga je uvlačenje prvog reda pasusa ili pomeranje celog pasusa. Ponekad postoji potreba da vertikalno poravnamo neki tekst, i to po odreñenoj šemi koja će nam omogućiti vizuelnu uravnoteženost. Ova operacija se inače naziva tabulacija, a izvršava se pomoću tastera "Tab" i markera tabulacije na horizontalnom lenjiru. Dugme markera tabulacije se nalazi levo u odnosu na horizontalni lenjir, sa ikonicom ugla (podrazumevan je levi ugao - levo poravnavanje). Naizmeničnim kliktanjem na dati dugmić menjamo vrstu tabulatora (menja se i ikonica). Jednostavnim klikom miša na horizontalni lenjir postavljamo indikator markera tabulacije. Kada ga postavimo dovoljno je da



119

prilikom kucanja teksta pritisnemo taster "Tab" i Word će nas prebaciti na poziciju sa markerom, a odatle možete da dalje unosite tekst. Možete da postavite i više tabulatora odjednom, a tada kada unosite tekst i naizmenično pritiskate "Tab", dobijate tekst poravnat kao u nekoj tabeli. Da bi videli kako Word poravnava tabulatore, uključite vidljivost specijalnih znakova za formatiranje, tj. kliknite na taster koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P na Standard paleti alata. Oznaka upotrebe tabulacije je strelica udesno. Imamo sledeće vrste tabulatora:

Left – levi tabulator – tekst poravnava s leve strane Right – desni tabulator – tekst poravnava po desnom rubu (koristi se ako želimo napraviti sadržaj dokumenta) Center – centrira tekst Decimal – poravnava brojeve s obzirom na decimalnu tačku Bar - postavlja vertikalnu crtu na mesto tabulatora, koristi se za ručno kreiranje tabela.

Kada jednom postavite tabulator, možete ga premeštati pokazivačem miša, ulevo ili udesno. Uklanjanje tabulatora vršimo tako što kliknemo na odreñeni indikator i prevučemo ulevo, van lenjira. Treba još da znate da se tabulatori prenose i na sledeći pasus, sve dok ne "poskidate" sve markere tabulacije. Definisanje Tab karaktera se ostvaruje aktiviranjem opcije Format/Tabs. Na ekranu se prikazuje sledeći dijalog okvir. Ukoliko se želi da se Tab karakter ne predstavlja slobodnim prostorom "Space taster (Leader - None), potrebno je postaviti tip oznaka kojima će biti predstavljen (u sekciji Leader). Postavljanje tabulatora se vrši na sledeći način:

1. Format/Tabs 2. U listi Tab Stop Position upišite gde želite tabulator (npr. 10

cm). Koji broj možete upisati zavisi od veličine papira koju koristite i od veličine margina.

3. U delu Alignment odaberite vrstu tabulatora 4. U delu Leader odaberite znakove ispred tabulatora 5. Odaberite taster Set. 6. Odaberite taster OK

Brisanje tabulatora se vrši na sledeći način:



120

1. Format/Tabs 2. Kliknite mišem na tabulator koji želite ukloniti 3. Odaberite taster Clear 4. Odaberite OK.

Napomena: Kod decimalnih tabulatora koristite zarez za odvajanje cijelog od decimalnog dela broja.

RAD SA STILOVIMA Stil teksta predstavlja skup atributa oblikovanja teksta. Naime, ponekad u dokumentu treba nekoliko pasusa oblikovati na isti način (podebljati, nakositi, poravnati itd.). Kako ne bismo svaki pasus oblikovali iz početka može se izraditi stil oblikovanja te ga koristiti kod oblikovanjan svih pasusa. Stilove je moguće menjati, kopirati ili brisati. Stil koji smo napravili može se koristiti u svim dokumentima (za razliku od Format Painter alata) što može u znatnoj meri olakšati obradu sličnih dokumenata. Izrada stila:

1. Odaberite Format, Style 2. Odaberite taster New 3. U listu Name upišite naziv stila 4. Odaberite taster Format i odgovarajuću mogućnost.

Namestite parametre po želji. 5. Odaberite OK

Odaberite Close

POZADINA TEKSTA Pozadina teksta može biti u nekoj od boja ili ispunjena nekom već gotovom pozadinom (Texture). Pozadinu možete menjati ako idete na Format/Background More Colors – otvara se dijaloški okvir u kojem možete odabrati neku od boja za pozadinu. Fill Effects – otvara se dijaloški okvir za biranje već gotove pozadine (Textures) ili nameštanje postojeće pozadine. Budite pažljivi s pozadinama jer će pisač za ispis dokumenta s pozadinom potrošiti puno tinte ili tonera.



121

PROMENA OBLIKA SLOVA Ukoliko želimo da promenimo oblik slova idemo na Format/Change case. Dobijamo dijaloški okvir gde možemo odabrati sledeće opcije: Sentence case – prvo slovo svake označene rečenice biti će veliko, a ostala slova mala (kao u rečenici (sentence)). Lowercase – označeni tekst pretvara u mala slova UPPERCASE- označeni tekst pretvara u velika slova Title case – prvo slovo svake reči u označenom tekstupostaje veliko toGLE cASE – mala slova pretvara u velika i obrnuto Promena oblika slova:

1. Označite dio teksta koji želite mijenjati 2. Odaberite Format, Change case 3. Odaberite željeni oblik promene

Odaberite OK

NOVA SEKCIJA Dokument se može podeliti na sekcije tako da svaka ima različito zaglavlje i podnožje ili da se posebno označavaju fusnote na pojedinim sekcijama. Nova sekcija se pravi na sledeći način:

1. Dovedite kursor - pokazivač na mesto gde želite stvoriti novu sekciju

2. Izaberite Insert, Break i Continuos 3. Odaberite OK

Nakon ovog postupka u liniji statusa mora se povećati broj sekcije (ako ste stvorili drugu sekciju pisaće Sec 2) Brisanje sekcije:

1. Odaberite alat za prikaz nevidljivih znakova (obrnuto PI) 2. Dovedite pokazivač ispred mesta na kojem ste postavili

sekciju 3. Pritisnite tipku Delete

Ukoliko ste neke parametre oblikovanja postavili smo za tu sekciju (npr. vlastito zaglavlje, brisanjem sekcije brišu se i sva oblikovanja koja se odnose na tu sekciju).



122

STRANIČENJE (PAGINACIJA) DOKUMENATA U većini dokumenata, kao što su knjige, prospekti i slično, neophodno je postaviti brojeve stranica na svaku stranu teksta. Straničenje se vrši tako što se najpre odabere opcija Insert/Page Numbers. Otvara se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima: Position - gde će biti smešteni brojevi stranica:

• Top of Page - pri vrhu stranice • Bottom of Page - pri dnu stranice

Alignment - horizontalna pozicija brojeva stranica

• Left - uz levi rub • Right - uz desni rub • Center - na sredini • Inside - s unutarnje strane (na unutrašnjim rubovima) • Outside - s vanjske strane (na spoljnjim rubovima)

Show Number on first page - prikaz broja stranica na prvoj stranici Preview - pokazu kako će izgledati brojevi stranica. Tasteri:

• OK - postavlja brojeve stranica u dokument • Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez postavljanja brojeva

stranica

Format - dodatno nameštanje brojeva stranica

• Number Format - biranje oblika brojeva stranica • Start At - upis broja od kojeg će početi označavanje stranica .

ZAGLAVLJE I PODNOŽJE (HEADER AND FOOTER) Ukoliko želite da vaši dokumenti izgledaju profesionalnije i da budu sa više stila, upotrebite "Header and Footer" (zaglavlje i podnožje). Header-i se pojavljuju na vrhu svake stranice, na istoj poziciji i istog su formata, a podnožja (Footer) na dnu svake stranice unutar dokumenta.



123

Slika 11-50 Header i footer

Kreiraćemo zaglavlje koje se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta koji štampamo. Otvorite MS Word i neki vaš, prethodno napisan dokument. Idite na "View" meni i izaberite opciju "Header and Footer", i otvoriće vam se Header gde možete da unosite tekst, grafiku, straničenje i dr. Kada je prozor header/footer otvoren ostali tekst na stranici je zasivljen i nedostupan za korigovanje, i obrnuto kada zatvorite ovaj prozor elementi zaglavlja postaju sivi i nedostupni za obradu, tako da je jasno odvojen šta pripada stranici a šta zaglavlju/podnožju. Zapazite da se istovremeno sa pojavom zaglavlja/podnožja pojavljuje i "Header and Footer" paleta sa alatkama. Sada možete recimo uneti naslov dokumenta u zaglavlje i odgovarajuće ga formatirajte, i taj naziv će se pojavljivati na svakoj stranici. Ovde možete izvesti i straničenje dokumenta i to tako što postavite kursor na mesto gde želite da se pojavljuju brojevi strana i jednostavno pritisnite taster "Insert page number" koji se nalazi na "Header and Footer" paleti alata. U telo zaglavlja/podnožja moguće je dodati i tako još više obogatiti vaš rad. Ukoliko imate gotov crtež ili sliku otvorite "Header and Footer", postavite pokazivač na mesto gde želite da ubacite grafiku i izaberite sa padajućeg menija "Insert" opciju "Picture->From file", pronañite vašu sliku na disku i jednostavan dvoklik će je ubaciti u zaglavlje/podnožje. Ukoliko se plašite da će vaša grafika preći preko linije margina, podesite veličinu margina na manju veličinu, izborom menija "File->Page setup". Sve ovo gore navedeno se odnosi i na footer/podnožje, znači i zaglavlje i podnožje mogu da se postave istovremeno i da budu isti na svakoj stranici.

11.9. RAD SA TABELAMA Tokom procesa obrañivanja teksta pojavljuje se potreba da se u tekstu kreiraju i odreñene tabele. Da bi se to ostvarilo prvo je potrebno znati koja se veličina tabele želi kreirati (u redovima i kolonama). Ostali deo procesa je veoma jednostavan. Na mestu gde se želi ubaciti tabela potrebno je postaviti kurzor. Zatim se izabere opcija Table/Insert Table. U okviru ovog dijalog prozora kraj naslova



124

Number of Columns unesemo broj kolona tabele, kraj naslova Number of Rows unesemo broj redova tabele, a kraj naslova Column Width unesemo širinu kolone ili ostavimo na Auto pa će Word sam odrediti širinu kolone. Brži način kreiranja tabele je kada na Standard Toolbar-u izaberemo izaberemo ikonu Insert Table.

Slika 11-51 Kreiranje tabele

Broj kolona i redova odreñujemo jednostavno povlačenjem miša preko polja tabele.

Slika 11-52 Kreiranje tabele Kada to odradimo dobija se tabela kao na sledećoj slici:

Slika 11-53 Prikaz tabele U okviru menija Table prisutne su opcije za dodavanje nove kolone (Insert Columns), brisanje kolone (Delete Columns), izabiranje reda



125

(Select Table). Treba napomenuti da se dodavanje reda ostvaruje ispred reda u kojem je trenutno postavljen kurzor. Promena širine kolone vrši se na taj način što sa strelicom miša stanemo na liniju koju želimo da pomerimo i kada se strelica pretvori u indikator kao na narednoj slici onda pomeramo liniju levo ili desno do željene širine. Na isti način se radi i sa redovima.

Slika 11-54 Promena širine kolone kod tabele

Ako želimo da su nam dve ili više kolona budu istih širina, moramo ih najpre označiti (pocrniti), a zatim kliknemo na Table/Distribute Columns Evenly. A ako želimo da su nam dva ili više redova istih širina, moramo ih najpre označiti, a zatim kliknemo na Table/Distribute Rows Evenly. Text Direction – tekst može biti ispisan od levog ruba prema desnom, ili od dole prema gore i obratno, a može se promijeniti način pisanja teksta na sledeći način:

1. Označite ćeliju u tabeli 2. Odaberite Format, Text Direction 3. Odaberite način pisanja 4. Odaberite OK

Automatsko formatiranje tabela Kada u Word-u želite da napravite tabelu i pozovete komandu za kreiranje, nova tabela preuzima formatiranje karaktera i celog pasusa od prethodnog pasusa. Ovo znači da, ako ste u prethodnom pasusu



126

pisali u fontu Arial, veličine 9pt, sa npr. jednostrukim proredom, ovo formatiranje će se primeniti i na tabelu. MS Word vam pruža mogućnost da automatski formatirate vaše tabele na osnovu 42 šablona koji dolaze uz Word. Za ovu opciju, na raspolaganju vam je funkcija AutoFormat. Da bi ste aktivirali ovu opciju u već postojećoj tabeli, postavite kurzor (tačku umetanja) na bilo koje mesto u tabeli i izaberite padajući meni "Table -> Table AutoFormat".

Slika 11-55 Auto Format Ukoliko želite da formatirate novu tabelu, izaberite opciju za kreiranje "Table -> Insert -> Table", te u dijalogu "Insert Table" izaberite standardne opcije o broju redova i kolona, a zatim kliknite na dugme "AutoFormat...". Pojaviće se dijalog kao na slici. Da bi odabrali neki od ponuñenih formata kliknite u okvir liste "Formats", prema već unapred definisanim podešavanjima Word će primeniti elemente: Borders, Shading i Font iz datog formata. Da napomenemo samo da kada izaberete ovakav način formatiranja uključuje se i opcija "AutoFit to Content" koja čini da se svaka ćelija "skupi" ili "raširi" tako da bi mogla da se smesti i najšira ćelija u tabeli. Svaku od opcija u dijalogu možete da uključite tj. da isključite. Osim toga potvrñivanjem opcije "Color" moćićete da primenite druge boje u gotov šablon, ali ne u svaki. Word i njegova ugrañena formatiranja često u sebi obuhvataju i formatiranja prve kolone (First Column) i prvog naslovnog reda (Heading Row). Na ovaj način Word pretpostavlja da ćete sigurno želeti da imate posebne, prvu kolonu i prvi red tj. da će u njima biti neki naslovni sadržaj. Takoñe slična opcija važi i za poslednji red tj. kolonu, gde možete postaviti neke sume, zbirove itd. Da bi ovo uključili potvrdite opcije "Last Row" ili "Last Column". Desno u malom prozoru "Preview" možete pogledati šta da očekujete od primenjenog formatiranja. Kada izvršite sva podešavanja, pritisnite "OK". Sortiranje tabela Verovatno ste se do sada susreli sa problemom kako sortirati podatke u Word-ovoj tabeli po nekom osnovu. Šta znači sortirati? To znači da



127

ćemo sve podatke u tabeli prearanžirati (promenićemo im položaj po redovima) i to po različitim osnovama (po abecednom, datumskom, ili numeričkom redosledu). Korist od ove funkcije je velika, jer ako npr. unosite podatke o zaposlenima u vašoj firmi, ne morate da brinete o redosledu unosa, jednostavno ih upišete i potom pozovete funkciju sortiranja po abecednom redosledu. Sve tabele se mogu sortirati na dva načina:

• Po rastućem redosledu (Ascending) - reña tekstualne podatke po abecednom redu, datumske po datumima, a numeričke od najmanjeg ka najvećem • Po opadajućem redosledu (Descenting) - reña tekstualne podatke unazad po abecednom redu (od Z ka A), numeričke od najvećeg ka najmanjem, i datumske od najbližeg ka najdaljima.

Slika 11-56 Sortiranje podataka Najjednostavniji i najbrži način za sortiranje je:

1. Kliknite u kolonu po kojoj želite da sortirate tabelu 2. Zatim kliknite na dugme "Sort Ascending" ili "Sort Descending"

u zavisnosti od željenog redosleda 3. Ova dugmad se nalaze na paleti "Tables and Borders", koju

ako ne vidite možete dobiti izborom menija "View -> Toolbars -> Tables and Borders"

Na slici imate primer koji plastičnije pokazuje šta dobijamo kao izlaz kada primenimo sortirajuću funkciju. Primetite da sadržaj svakog reda-linije ostaje nepromenjen kada se izvrši prearanžiranje u tabeli, tj. podaci o npr. Antiću ostaju isti, ma gde da se premeste sortiranjem. Još jedna od naprednih opcija Word-a je da softver automatski prepozna da je prva linija-naslovna linija, i nju ne uvrštava u sortiranje. Sortiranje na ovaj način se vrši kada imate jednostavnije podatke, složenije sortiranje dobijate pozivom opcije "Table -> Sort...". Izborom ove opcije otvara vam se novi dijalog prozor:



128

• U prvom polju "Sort by" pojavljuje se polje iz koga ste pozvali dijalog, u listi "Type" birate tip podataka za sortiranje (Text, Date, Number) radi preciznijeg sortiranja.

• Potom preko radio-dugmadi birate opcije: uzlazni ili silazni redosled.

• U sledećim poljima "Then by", birate sledeća polja za sortiranje. Ona se koriste u slučajevima kada u prethodnom polju postoje dva ista podatka (npr. u našem slučaju dva ista prezimena).

Na kraju kliknite na "OK" i tabela će biti u željenom redosledu. Korišćenje formula u tabelama Verovatno niste znali da je i u MS Word-u moguće u običnim tabelama koristiti formule i vršiti razne proračune, kao u Excel-u. Naravno, broj funkcija koje Word podržava je mnogo manji od Excel-a, ali vam se često i sam rad u Excel-u svodi na korišćenje nekoliko osnovnih funkcija. Zato kada pišete neki izveštaj u Word-u koji sadrži tabele, ne morate uvoziti Excel radne listove, već možete upotrebiti ugrañene funkcije u samom Word-u. Najčešća funkcija u tabelama je nekakvo sabiranje spiska brojeva, a ovo je uz pomoć Word-ove funkcije "AutoSum" vrlo lako. Kada napravite spisak brojeva, postavite kurzor ispod liste, i zatim na paleti alatki "Tables and Borders" kliknite dugme "AutoSum". Word će po zadavanju komande u ćeliju uneti funkciju "Sum", koja će sabrati sve vrednosti iznad (ili levo) date ćelije. Kada budete menjali brojeve u tabelama, automatski će se ažururati i rezultujuće polje, tako što selektujemo rezultujuće polje i pritisnemo taster "F9". Ovo je bio primer jednostavnog izračunavanja, a šta ukoliko nam trebaju složenije funkcije. Tada ćemo za unos koristiti dijalog prozor "Formula", koji dobijamo izborom menija "Table > Formula". Pojaviće se novi dijalog prozor, a ako ste ovaj prozor pozvali kada se kurzor nalazio u rezultujućem polju, videćete i samu formulu "SUM (Above)". Ako je to ono što ste želeli samo pritisnite "OK", ako nije možete uneti veoma složene formule koje rade sa podacima u tabeli. Onu vrednost koju dobijete kao rezultat možete formatirati pritiskom na padajuću listu "Number format". Formule unete na ovaj način u dokument su u stvari automatska polja i ažuriraju se kao i ostala polja, pritiskom na "F9". Takoñe, ako vam je potrebno, u tabelama možete koristiti i reference (adrese polja) kao u Excel-u. Prva leva ćelija ima oznaku "A1", desno pored nje je "B1" itd. Redovi su



129

predstavljeni brojkama, a kolone slovima abecede. Tako na primer, ako želite da saberete vrednosti u prvoj levoj ćeliji (A1) i vrednost ćelije desno od nje, pisaćete: =A1+B1. Poravnavanje sadržaja u ćelijama tabele Kada unesete podatke u neku tabelu preostaje vam samo da izvršite kompletno formatiranje sadržaja u ćelijama, što znači podešavanje poravnanja sadržaja u ćelijama i postavljanje sadržaja pod odreñenim uglom. Što se tiče poravnavanja u tabelama, moguće je izvršiti poravnavanje na devet načina. Ona osnovna podešavanja verovatno već poznajete, a to su podešavanja preko dugmadi na Formatting paleti (Align: Left, Right i Center). Izborom ovih dugmića vrši se željeno poravnavanje sadržaja ćelija.

Slika 11-57 Poravnanje sadržaja U Word-u postoji još tri poravnavanja koja se odnose na poravnavanje po vertikali, a to su pozicioniranja na: vrhu, u dnu ćelije i u samoj sredini ćelije. Da bi izvršili detaljno poravnavanje, prvo selektujte ćeliju, željeni blok ćelija ili celu tabelu, i potom pritisnite dugme "Align", tačnije mali truglić desno od dugmeta, na paleti alatki "Tables and Borders". Pojaviće vam se lista od devet dugmića, od kojih svaki odgovara za odreñeno poravnanje, što se može i naslutiti na osnovu crteža na dugmićima. Kliknite na jedno od devet dugmadi i izvršićete željeno poravnavanje sadržaja ćelija. Sa ovom opcijom možete slobodno da eksperimentišete sve dok ne dobijete da sadržaj u vašim ćelijama ne bude sasvim jasan i čitljiv. U slučaju da vam nekad zatreba da u jednu tabelu postavite više kolona i da njihov naslovni red bude potpuno čitljiv, moraćete da postavite sadržaj ćelija prvog reda, na bok (tj. pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ostali tekst). Da bi ovo uradili selektujte željene ćelije (obično prvi, naslovni red), i kliknite dugme "Change Text Direction" na paleti alatki "Tables and Borders". Možete da pritiskate



130

dugme sve dok ne dobijete željenu poziciju teksta. Ovo isto možete dobiti, ako selektujete ćelije i pritisnete desni taster miša, i iz priručnog menija izaberete opciju "Text Direction". Otvoriće vam se dijalog prozor u kome jednostavnim klikom na željeni smer teksta vršite podešavanje smera sadržaja ćelija (ne mora samo tekst da bude u pitanju). Poravnavanje po decimalnoj tački Kada kreirate tabelu koja u sebi treba da sadrži i brojčane podatke sa odreñenim brojem decimala, postavlja se problem poravnavanja datih cifara. Ako koristite standardne mogućnosti za poravnavanje: Left, Right, Center i Justify, nećete dobiti željeni rezultat. Rešenje se nalazi u upotrebi tabulatora, i to "decimalnog tabulatora" (tabulator sa decimalnom tačkom). Evo kako da poravnate cifre u jednoj koloni tabele po decimalnoj tački:

1. U već pripremljenoj tabeli sa ciframa, selektujte ćelije u kojima se nalaze cifre (ne i naslovnu ćeliju). Ukoliko izaberete i naslovnu ćeliju, tekst (u datoj ćeliji) će se poravnati levo od tabulatora.

2. Levo od horizontalnog lenjira, nalazi se dugme za promenu tabulatora. Kliknite na njega onoliko puta dok ne dobijete decimalni tabulator. Ako ne vidite lenjir, izaberite padajući meni "View > Ruler".

3. Kliknite na lenjir, tamo gde želite da postavite tabulator, tj. tačku gde će se poravnavati cifre po decimalnom zarezu. Na lenjiru će se pojaviti oznaka - indikator, stop tabulatora sa decimalnom tačkom.



131

Da bi bolje podesili poziciju cifara u ćelijama koje ste selektovali, kliknite na oznaku tabulatora i vucite levo, ili desno. Dok budete prevlačili tabulator, na ekranu će se pojaviti isprekidana vertikalna linija, kao reper za bolje pozicioniranje.

ALATKA AUTOCORRECT Verovatno ste već, koristeći Word primetili da se ukucavanjem teksta dogañaju i ispravke vaših grešaka.

Slika 11-58 Autocorrect Najverovatnije ste se susreli sa ispravkom veznika "i" u srpskom jeziku, koji je Word ispravio i veliko "I" jer "pretpostavlja" da se radi o engleskoj zamenici "I" (engl. "ja"), koja se piše velikim slovom. Ova ispravka i mnoge druge ispravke pravopisnih grešaka su deo Word-ove alatke AutoCorrect. Da bi videli koje se greške u kucanju ispravljaju pozovite meni "Tools -> AutoCorrect" i dobićete dijalog prozor "AutoCorrect" (kao na slici). Preñite na karticu "Replace" i u samoj sredini dijalog prozora videćete sa jedne strane listu reči i izraza napisanih pogrešno, i sa druge strane, te iste reči i fraze kakve će biti nakon ispravke.



132

Jedna od dobrih karakteristika ovog alata je ta, da i vi možete dodati svoje greške koje najčešće pravite, tj. njihove ispravke. Da bi ova alatka uopšte proveravala tekst koji pišete proverite da li je potvrñen okvir za potvrdu "Replace as you type". Najbolji način da dodate listi nove greške je kada kontrolišete sopstveni dokument, kada možete da uočite najfrekventnije greške. Kada uočite neku, pozovite prethodni dijalog prozor i u polje "Replace" unesite pogrešno napisanu reč, a u polje "With" pravilno napisanu tu istu reč. Na kraju vam ostaje samo da potvrdite unos pritiskom na dugme "Add".

Slika 11-59 AutoCorrect

"AutoCorrect" dijalog prozor i kartica "Replace" ima još tri bitne opcije, polja za potvrdu:

Correct two initial capitals - ispravlja dva velika slova na početku rečenice na jedno (ako smo predugo držali tipku Shift) Capitalize first letters of sentences - prvo slovo rečenice pretvara u veliko Capitalize names of days - piše velikim slovima prva slova dana Correct accidental usage of caps lock key - ispravlja tekst ako smo slučajno imali uključena velika slova (Caps lock tipku). Riječ iVAN zamijeniti će rječju Ivan. Replace text as you type - zamjenjuje kratice tekstom (naravno, ako se nalaze u AutoCorrectu). isključivanjem ove mogućnosti neće se zamjenjivati kratice tekstom bez obzira na to da ih imamo u AutoCorrectu. Ukoliko imate neke kratice u AutoCorrectu ova mogućnost mora biti uključena.



133

Mail Merge Omogućava stvaranje tzv. cirkularnih pisama. Cirkularno pismo je standardizovano pismo koje želimo poslati na više adresa. U tom obrascu menja se samo npr. Ime i prezime, adresa primaoca itd. Word nam omogućava da ta polja koja se menjaju upišemo u jedan dokument, a obrazac u drugi te ih spojimo po potrebi. Word će tada umesto polja ubaciti njihove vrednosti i napraviti više dokumenata (već prema tome koliko smo podataka upisali). Izrada cirkularnih pisama Napravite standardizovan obrazac u koji ćete ubacivati polja. Pohranite ga pod nekim nazivom.

1. Tools, Mail Merge 2. Odaberite Create, Form Letters,Active Window 3. Odaberite Get Data, Create Data Source 4. Sa Remove Field Name uklonite sva Wordova polja 5. U listu Fileld Name upišite naziv polja (bez razmaka) i

odaberite Add Filed Name. Ponovite taj korak za više polja i kada ste upisali sva polja odaberite OK.

6. Upišite naziv dokumenta pod kojim želite pohraniti te podatke 7. Odaberite Edit, Data Source 8. Upišite vrednosti u polja i odaberite Add New. Ponovite

postupak za više vrednosti i odaberite OK 9. U izvornom dokumentu iz trake koja se pojavila odaberite

Insert Merge Field i odaberite polje. Ponovite postupak za sva polja. Sredite po potrebi izvorni dokument (takko da nema nepotrebnih razmaka itd.)

10. Odaberite Tools, Mail Merge pa taster Merge 11. Odaberite taster Merge u dijaloškom okviru koji se pojavio

Word je sada napravio cirkularno pismo koje možete pregledati ako odaberete PrintPreview. Taj dokumenet možete pohraniti i ispisivati prema želji. Za promenu podataka (polja) koja se mijenjaju odaberite na traci s alatima (u izvornom dokumentu) alat Edit Data Source. Polja koja se mijenjaju moguće je upisati u programu Excel samo što će se tada u koraku 2 odabrati Get Data, Open data Source i dokument iz Excela. Envelopes and Labels



134

Omogućava ispis adresa na omotnice za pisma. Pri tome, omotnice na koje će se ispisivati stavljaju se u drugi ulaz za papir na štampaču (obično ima malu sličicu kuverte). Delivery Address - upišite adresu primatelja Return Address - upišite adresu pošiljaoca (vašu adresu) Options Envelope options - odreñuje se veličina omotnice U listi Envelope Size biraćemo veličinu omotnice, ako nismo pronašli veličinu naše omotnice biranjeemo Custom size, te upisujemo veličinu omotnice. U listama Delivery Address i Return Address odreрujemo položaj pojedine adrese na omotnici (From Top - udaljenost od gornjeg ruba, From Left - udaljenost od levog ruba) Printing Options - odreрuju se parametri važni za ispis na pisaču - kako ćemo stavljati omotnicu i iz koje ladice će pisač uzimati omotnice. Za ispis adrese na omotnici biraćemo taster Print. Kada počinjete ispisivati adrese dobro je prvo probati na jednom papiru pa prema tome namestiti potrebne parametre.

KORIŠĆENJE AUTOTEXTA Omogućava pohranjivanje teksta koji se kasnije može pozvati skraćenicom i pritiskom na tipku F3. Tako si npr. možemo u Autotext staviti nazive dana u nedelji, mesece, latinske nazive pojedinih biljaka npr. ili nečeg drugog, a po potrebi ih pozivati ispisom skraćenice (npr. za ponedjeljak pon) i pritiskom na tipku F3. Unos u Autotext

1. Upišite reč 2. Odaberite Insert, Autotext i New (ALT+F3) 3. Upišite skraćenicu 4. Odaberite OK ili pritisnite tipku Enter

Korišćenje:

1. Upišite kraticu 2. Pritisnite tipku F3 (sada se na mestu kratice mora ipisati

tekst)



135

11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST U tekstu ponekad treba da unesemo simbole koje nemamo na tastaturi. Tada se služimo ovom mogućnošću. Moguće je umetnuti simbole iz pojedinih fontova (kojih nema na tastaturi) ili neke druge znakove

1. Insert, Symbol

Delovi dijaloškog okvira: Font - biranje fonta iz kojeg će se prebacivati Subset - biranje podskupa znakova fonta Tasteri: AutoCorrect - omogućavanje unosa simbola preko utocorrecta Shortcut Key - dodeljivanje prečice za unos simbola Insert - unos simbola u tekst Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez unosa simbola Umetanje simbola:

1. Insert, Symbol 2. Na kartici Symbol odaberite simbol koji želite umetnuti 3. Odaberite taster Insert

KOMENTARI

U dokument se može dodati komentar za lakše razumevanje delova teksta. Komentar se neće ispisati na štampaču, on služi samo kod pregledavanja teksta na ekranu. Dodavanje komentara:

1. Insert, Comment 2. Upišite komentar 3. Odaberite Close

Na mestu gde je postavljen komentar pojavljuje se žuta boja. Pregled komentara

1. View, Comments Brisanje komentara

1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Delete Comment



136

Promena komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Edit Comment 3. Promijenite komentar 4. Izaberite Close.

Pisanje napomena po marginama Često ste bili u prilici, da u novim izdanjima knjiga vidite napomene koje su izvučene vam linije ostalog teksta i nalaze se u marginama (uglavnom levoj margini). Osim ovih knjiga i vi sami možete uz pomoć Word-a dodati ovakve elemente stranici, radi recimo privlačenja pažnje čitaoca na neki sadržaj ili za davanje detaljnijeg kontekstnog objašnjenja.

Slika 11-60 Pisanje napomena Odmah da kažemo, da bi uopšte pisali po marginama to je jedino moguće uz pomoć okvira (frame) ili tekst polja (textbox). Evo i kako da dodamo tekst marginama:

1. Otvorite novi dokument, pa izaberite meni "File > Page Setup...". Preñite na karticu "Margins", i povećajte vrednosti veličina margina. Mi ćemo na primer, povećati levu marginu (polje Left) na 45 mm. Ovde treba voditi računa o tehničkim mogućnostima vašeg štampača, tj. da li štampač može da štampa na marginama i od koje veličine. Kada ste podesili kliknite na "OK".

2. Izaberite meni "Insert > Text box", pokazivač će promeniti oblik u krstić, i "iscrtajte" novo tekst-polje na površini leve margine.

3. Uz pomoć ručica (mali beli kvadratići) podesite veličinu tekst-polja na odgovarajuću.

4. Kliknite u tekst-polje i unesite napomenu, te formatirajte tekst. Formatiranje treba da bude drugačije od okolnog teksta, radi odvraćanja pažnje čitaoca (kao na slici).

5. Ako vam smeta linija okvira oko teksta, kliknite na liniju



137

okvira, te ponovo kliknite desnim tasterom, pa izaberite opciju "Format Text Box...". Preñite na karticu "Colors and Lines", i u listi "Color" izaberite "No Line", te kliknite na "OK".

Po prethodno opisanoj proceduri možete dodati neodreñen broj napomena. Kada postavite tekst-polja i upišete komentar, možete ih kasnije vrlo lako premeštati (u zavisnosti od potrebe).

FUSNOTE

Koriste se za dokumentiranje citata. Mogu se smestiti na kraj svake stranice ili na kraj dokumenta.

1. Postavite pokazivač na mesto gde želite dodati fusnotu 2. Odaberite Insert, Footnote 3. Upišite tekst fusnote 4. Kliknite mišem u tekst dokumenta

Delovi dijaloškog okvira: Insert Footnote - fusnota na kraju stranice Endnote - fusnota na kraju dokumenta Numbering AutoNumber - automatsko brojanje - word sam broji fusnote Custom mark - fusnotu možete označiti nekim znakom Symbol taster - otvara se dijaloški okvir iz kojeg možete odabrati neki simbol za označavanje fusnota

Taster Options - otvara dodatne mogućnosti za postavljanje fusnota i brojanje fusnota Brisanje fusnote

1. Označite broj fusnote u dokumentu 2. Pritisnite tipku Delete

KREIRANJE SADRŽAJA

Ako vaš dokument ima više stranica korisno bi bilo dodati sadržaj. Word može automatski dodati sadržaj ako ste za naslove koristili njegove stilove (Heading 1 do Heading 9). U suprotnom morate sdržaj raditi "ručno".

1. Naslove u dokumentu pišite stilovima Heading



138

2. Postavite pokazivač na mesto na kojem želite sadržaj 3. Odaberite Insert, Index and Tables 4. Odaberite karticu Table of Contents 5. Odaberite oblik sadržaja 6. Odaberite taster OK

AŽURIRANJE SADRŽAJA

Kada pozovete opciju za automatsko kreiranje sadržaja nakon svih promena, Word će korektno napraviti celokupnu tabelu sadržaja. Ali, šta se dešava ako dodate dokumentu još neki tekst u nekoliko celina, sa novim naslovima? Desiće se to, da se sadržaj neće promeniti, tj. neće se "osvežiti" novim podacima (naslovima i podnaslovima). Ovo je zbog toga što Word sadržaj dokumenata kreira pomoću automatskih polja (engl. fields), koja se ne ažuriraju automatski, već uz vašu pomoć. Kada želimo da osvežimo sadržaj dokumenta, uradićemo sledeće:

• Dovedite pokazivač miša iznad sadržaja i pritisnite desni taster miša, te izaberite opciju "Update Field" iz kontekstnog menija.

• Pojaviće se novi dijalog prozor (kao na slici), u kome možete da birate izmeñu dve opcije:

Slika 11-61 Ažuriranje sadržaja

Update page numbers only - izborom ove opcije osvežićete, tj. ažurirati samo brojeve stranica u sadržaju. Ovu opciju ćete koristiti kada niste dodavali nove naslove dokumentu, već ste samo izvršili reorganizaciju tekućeg dokumenta. Update entire table - ovom opcijom ažurira se celokupni sadržaj. Ako izaberete ovu opciju sva formatiranja na sadržaju koja ste napravili će biti izgubljena. Jedan savet, ukoliko ste dodavali i reorganizovali naslove, a vršili ste dodatna formatiranja sadržaja, da ne bi izgubili utrošeni trud i rad osvežavanjem celog sadržaja - nove naslove dodajte ručno na mestu gde bi trebali da budu.



139

INDEKS ODREDNICA Verovatno ste do sada već videli na kraju neke knjige - indeks pojmova. Ovaj indeks beleži svako pojavljivanje odreñenog teksta (odrednice), unutar knjige. Ako vam je ovako nešto potrebno, moguće je da to dobijete i u MS Word-u:

1. Selektujte tekst koji želite da indeksirate. 2. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog

prozor "Mark Index Entry". 3. Možete prepraviti tekst koji se nalazi u polju "Main Entry", na

ovaj način će Word da sve pojave selektovanog teksta pronaći u tekstu i obeležiti.

4. Potom, u zavisnosti od toga da li želite da indeksirate pojedinačno pojavljivanje ili višestruko, kliknite dugme "Mark" (markiranje jedne odrednice) ili "Mark All" (višestruko markiranje odrednice u celom tekstu).

5. Na kraju izaberite "Close". Da bi videli koje je sve izraze Word obeležio, kliknite na dugme "Show/Hide" na Standard paleti alatki. Nekada će vam biti potrebne višestruke odrednice u indeksu, da bi čitaocima još više pomogli u navigaciji kroz tekst. Pododrednice možete koristiti kada imate višestruko pojavljivanje odreñene odrednice, i kada se odrednica pojavljuje u različitim značenjima. Na slici imamo primer indeksa koji se nalazi na kraju knjige, gde možete videti odrednicu "Operatori" i odreñeni broj pododrednica. Evo kako da dobijete ovakvu hijerarhiju:

Slika 11-62 Index pojmova

1. Selektujte tekst koji želite da indeksirate. 2. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog

prozor "Mark Index Entry".



140

3. U polje "Main Entry", unesite naziv odrednice koja je glavna, hijerarhijski viša, a u polje ispod unesite kontekstnu poodrednicu.

4. Možete potom takoñe da indeksirate jednu pododrednicu ili sva pojavljivanja te odrednice u tekstu. Kliknite dugme "Mark" za markiranje jedne pododrednice ili "Mark All" za višestruko markiranje date pododrednice.

5. Na kraju izaberite "Close". Kada smo na ovaj način kreirali indeks, biće potrebno i da ga navedemo na kraju teksta. Postavite kurzor na kraj teksta i pozovite meni "Insert > Index and Tables". Otvoriće vam se novi dijalog prozor u kome preñite na karticu "Index" i jednostavno bez dodatnih podešavanja kliknite na "OK". Dobićete indeks pojavljivanja odreñenih odrednica u tekstu, kao na slici.

11.11. SLIKE U dokument se mogu staviti slike i na taj način ulepšati dokument. Word ima kolekciju sličica koje možete upotrebljavati u vašim tekstovima (tzv. ClipArt sličice), a mogu se dodati i druge slike (sa Interneta, skenirane slike itd.). Dokument koji sadrži slike je po veličini puno veći od odnog koji ih nema pa ćete kod prenosa takvog dokumneta sažeti podatke (pomoću WinZip). Umetanje ClipArt sličice

1. Postavite pokazivač na mesto gde želite sličicu 2. Odaberite Insert, Picture, ClipArt 3. Kliknite na sličicu koju želite 4. Odaberite Insert

Osim ClipArtova u dokument se mogu ubaciti tzv AutoShapes objekti - strelice, razni likovi itd. Umetanje takvih oblika:

1. Odaberite Insert, Picture, AutoShapes 2. Na traci s alatima odaberite jednu grupu i nakon toga oblik

koji želite 3. Nacrtajte objekt u dokumentu (mišem odredite veličinu)

Promena slike:

1. Odaberite sliku (jednom kliknite mišem na nju) - slika mora



141

oko sebe dobiti kvadratiće 2. Odaberite Format Picture iz letećeg menia 3. Napravite izmjene koje želite i odaberite OK

Isto tako promene na slici mogu se raditi ako se uključi Picture traka s alatima. Alati na Picture traci s alatima: Insert Image - umetanje slike Image Control - izrada vodenog žiga (Water Mark), pretvaranje slike u crno bijelu (Black and White), sivu (GrayScale) ili vraćanje na početni oblik (Automatic) More Contrast - povećanje kontrasta Less Contrast - smanjenje kontrasta More Brightness - osvjetljavanje slike Less Brightness - zatamnjenje slike Crop - rezanje dela slike Line Style - oblik crta Text Wrapping - pozicija teksta oko slike Format Object - promena slike Set Transparent Color - biranje boje koja će biti u boji podloge Reset Picture - brisanje promena sačinjenih na slici Promena WordArt objekta

1. Označite WordArt objekt koji želite mijenjati 2. Kliknite jednom desnom tipkom miša 3. Iz letećeg menia odaberite Format WordArt 4. Izvršite željene promene unutar dijaloškog okvira 5. Odaberite OK

Pojavljuje se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima:Kartice: Colors and Lines - odreрivanje boje kojom je objekt ispunjen (Fill) ili oblika linije (Line). Size - veličina objekta Position - pozicija objekta s obzirom na stranicu ili pasus Wrapping - pozicija objekta s obzirom na tekst

PREKLAPANJE OBJEKATA U slučaju da je vaš Word dokument pretrpan slikama, grafikonima, tekst okvirima i drugim oblicima (sve ih zajedno nazivamo - objekti), mora da dolazi i do njihovog preklapanja na stranicama. Ali ovo



142

preklapanje ne mora da bude stihijsko, tj. na njega možemo direktno da utičemo. Ova opcija je u Word-u ureñena preko koncepta slojeva, slično slojevima u Photoshop-u. Preko ovog koncepta odreñujemo da li će se neka slika nalaziti ispred teksta, ili iza nekog drugog objekta, sve ovo u zavisnosti na kom sloju se nalazi. Slojeve možemo reñati u sledećem redu:

1. prvi gornji sloj - objekat koji se nalazi na ovom sloju prekriva sve ostale slojeve-objekte.

2. sloj pozadine - objekti na ovom sloju se nalaze iza objekata koju su na gornjem prednjem sloju.

3. tekst sloj - je sloj na kome se nalazi samo tekst. Objekti sa gornjeg sloja prekrivaju tekst, a objekti na donjem su preklopljeni tekstom.

4. i imamo kao poseban sloj - sloj za vodene žigove, ovaj sloj je poslednji u hijerarhiji slojeva. Objekti i tekst na njemu se nalaze ispod svih drugih slojeva.

Na slici možete videti, jedan ispod drugog primere za - objekat (crtež-srce) u prvom gornjem sloju, pa u pozadinskom sloju i na kraju u sloju vodenog žiga.

Postoji slučaj kada se više objekata nalazi na istom sloju, npr. naše "srce" može se iscrtati više puta u recimo pozadinskom sloju i oni se mogu meñusobno preklapati. Kako u ovom slučaju odrediti meñusobna preklapanja? Selektujete jedan objekat iz grupe kojem želite da podesite sloj:

a. Kliknite desnim tasterom miša iznad datog objekta, iz

priručnog menija izaberite opciju "Order" b. Pojaviće vam se lista sa podopcijama, sledećim redom: c. Bring to Front - ako su objekti u istom sloju, vrši se

pomeranje selektovanog objekta na vrh. d. Send to Back - ako su objekti u istom sloju, vrši se

pomeranje selektovanog objekta na dno. e. Bring Forward - ako su objekti u istom sloju, vrši se

pomeranje za jedno mesto-poziciju iznad u grupi. f. Send Backward - ako su objekti u istom sloju, vrši se

pomeranje za jedno mesto-poziciju ispod u grupi. g. Bring in Front of Text - premeštanje objekta sa pozadinskog

sloja u prednji-gornji sloj. h. Send Behind Text - premeštanje objekta sa prednjeg-gornjeg

sloja u pozadinski sloj.



143

11.12. GRAFIKONI Neke podatke unutar dokumenta možemo prikazati i u obliku grafikona. Za izradu grafikona specijalizira je program Excel, no za jednostavnije grafikone može poslužiti i Word. Izrada grafikona

1. Insert, Picture, Chart 2. U tablicu koja se pojavila upišite svoje podatke 3. Zatvorite tablicu i po potrebi pomerite grafikon

Promena Grafikona:

1. Desnim klikom kliknite na dio grafikona koji želite mijenjati 2. U dijaloškom okviru načinite promene 3. Odaberite OK

Biranje vrste grafikona:

1. Desnom tipkom miša kliknite na praznom delu unutar grafikona

2. Iz menia odaberite Chart Type 3. Odaberite tip i podtip grafikona 4. Odaberite OK

Napomena: Pri promeni grafikona grafikon mora biti označen. Grafikon označavate tako da dvaput kliknete unutar grafikona. Promena naslova, ose:

1. Desnom tipkom miša kliknite na praznom delu unutar grafikona

2. Iz menia odaberite Chart Options 3. Odaberite tip i podtip grafikona 4. Odaberite OK

OKVIR S TEKSTOM

Okvir s tekstom (TextBox) omogućava postavljanje teksta na bilo koje mesto na stranici. Okviru se može menjati položaj, veličina, boje pozadine, boje linija, linije se mogu ukloniti itd.

1. Insert, Text Box 2. Odredite veličinu okvira 3. Upišite tekst 4. Kliknite negde izvan okvira



144

Okvir s tekstom možete po želji pomerati tako da dovedete pokazivač miša na okvir i kada miš promijeni oblik vučete miša u željenom smeru. Promena okvira s tekstom:

1. Označite okvir s tekstom (jednom kliknite na njega) 2. Dovedite pokazivač miša na rub okvira i pritisnite desnu tipku

miša 3. Iz letećeg menia odaberite Format Text Box 4. Načinite željene promene 5. Odaberite OK

UMETANJE MATEMATIČKIH IZRAZA

Microsoft Equatation objektom ćemo se poslužiti ako treba da u dokument upišemo matematički izraz odnosno izraz koji sadrži matematičke simbole (razlomke, korjene, sume, integrale, grčka slova ili druge znakove). Izraz upisan na ovakav način predstavlja objekt unutar dokumenta i ne tretira se kao tekst. Pisanje izraza:

1. Insert, Object, Microsoft Equatation 3.0 2. Odaberite na traci s alatima odgovarajući simbol 3. Upišite podatke, znakove za operacije, ponovno odaberite na

traci simbol itd. 4. Kliknite jednom izvan izraza

Promena izraza

1. Dvaput kliknite mišem unutar izraza 2. Promenite izraz. Kliknite jednom izvan izraza

11.13. OBLIKOVANJE TEKSTA

PODEBLJANI TEKST (BOLD)

1. Označite tekst 2. Na traci s alatima odaberite alat (B) ili pritisnite tipke CTRL+B

NAKOŠENI TEKST

1. Označite tekst



145

2. Na traci s alatima odaberite alat (I) ili pritisnite tipke CTRL+I

PODVUČEN TEKST

1. Označite tekst 2. Na traci s alatima odaberite alat (U) ili pritisnite tipke

CTRL+U

MARKIRANJE TEKSTA Markiranje teksta povećava čitljivost teksta. Na papiru se markiranje vrši fluorescentnim flomasterima. Pre samog markiranja potrebno je izabrati boju kojom se želi markirati tekst. Biranje boje za markiranje:

a. Kliknite na strelicu pored alata za markiranje b. Jednim klikom miša odaberite boju kojom ćete markirati

tekst. Markiranje:

1. Odaberite alat za markiranje (kliknite na njega) 2. Označite tekst koji želite markirati. 3. Kliknite na alat za markiranje (završetak)

Poništavanje markiranja:

1. Odaberite strelicu pored alata za markiranje 2. Jednim kliknite na riječ none 3. Označite tekst koji je markiran 4. Kliknite na alat za markiranje

Napomena: Markiran tekst biti će tako i ispisan na pisaču. Ako ne želite imati markirani tekst na pisaču treba prije ispisa ukloniti markiranje. Možda je bolje napraviti kopiju teksta pa nju markirati, a za ispis koristiti drugi tekst.

UVLAČENJE PASUSA Pasus je moguće pomeriti u levo (Decrease Indent) ili u desno (Increase Indent). Uvlačenje odlomka u desno

1. Označite pasus



146

2. Odaberite alat za uvlačenje u desno. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u desno.

Uvlačenje odlomka u levo Pasus koji je uvučen u desno može se uvući ulevo.

1. Označite pasus 2. Odaberite alat za uvlačenje u levo. Alat se može odabrati više

puta pa će se tekst pomerati u levo. Odlomke možete uvlačiti u levo ili u desno biranjeom alata za uvlačenje koji se nalazi na horizontalnom ravnalu (iznad vašeg teksta). Postupak:

1. Označite pasus koji želite uvući 2. Odaberite alat za uvlačenje na ravnalu i pomerite ga na

željeno mesto. Na taj način može se uvući prva rečenica odlomka na jedno mesto, a sve ostale rečenice odlomka na drugo mesto. Isto tako, odlomke možete uvlačiti u desno tipkom TAB, a u levo vraćati tipkom BACKSPACE. Liste nabrajanja su od velikog značaja, i često nezaobilazne kod udžbenika, brošura, raznih prezentacija, i svuda gde je nešto potrebno objasniti, korak po korak. U Word-u za ove potrebe imamo odličnu alatku "Bullets and Numbering". Liste nabrajanja možemo podeliti u dve kategorije:

• brojevne liste (ordered list) - su liste kod kojih su stavke ureñene po strogom hijerarhijskom rasporedu, i predstavljene su brojčanim oznakama

Slika 11-63 Liste nabrajanja



147

• znakovne liste (unordered list) - su liste nabrajanja kod kojih nije bitan redosled stavki, a označene su specijalnim karakterima (simbolima ili grafičkim elementima).

Obe vrste lista nabrajanja podržavaju hijerarhiju više nivoa nabrajanja, od kojih će svaki nivo biti posebno označen. Da biste najjednostavnije dobili brojevnu listu nabrajanja uradite sledeće:

• Na paleti "Formatting" kliknite dugme "Numbering". Pojaviće se broj jedan praćen tačkom.

• Unesite sadržaj prve stavke i na kraju pritisnite "Enter". Kada ste pritisnuli "Enter" u narednom redu pojavljuje se oznaka druge stavke (2.).

• Na prethodni način dodajte i ostatak liste. • Kada želite da završite listu nabrajanja, možete da nakon

unosa poslednje stavke da pritisnete dva puta taster "Enter" ili da nakon prvog pritiska na "Enter", potom pritisnete taster "Backspace" i obrišete brojačanu oznaku stavke.

Prethodna priča važi i za znakovne liste, s tim što ćete na početku umesto dugmeta "Numbering", kliknuti "Bullets". U slučaju da želimo da uklonimo oznake nabrajanja (uopšte liste), označićemo (selektovati) celu listu i kliknućemo dugme "Bullets" ili "Numbering", u zavisnosti od toga koja vrsta liste je upotrebljena. Kada uklonimo liste, potrebno je da znamo da je svaka stavka sada poseban pasus - paragraf, što možete videti ako na "Standard" paleti kliknete "Show/Hide". Podešavanje lista nabrajanja U prethodnom članku smo videli kako možemo da dobijemo liste nabrajanja (numbered list) na jednostavan način. Osim navedenog načina, liste možemo dobiti i preko menija "Format > Bullets and Numbering", gde je moguće izvršiti i dodatna podešavanja. Brojevnu listu nabrajanja ćemo dobiti tako što izaberemo prethodni meni ("Format > Bullets and Numbering"), pa u novom prozoru preñemo na karticu "Numbered". Na kartici se nalaze uzorci predefinisanih stilova lista nabrajanja, za izbor odreñene, samo kliknite na neki uzorak i kliknite na "OK". Isto važi i za znakovne liste nabrajanja, s tim što ćete preći na karticu "Bulleted". U slučaju da vam ne odgovara ni



148

jedna od ponuñenih lista, možete kreirati vlastitu listu. U dijalogu "Bullets and Numbering" klikom izaberite listu koja vam se najmanje sviña, i potom kliknite dugme "Customize". Pojaviće vam se novi dijalog i to "Customize Numbered List" (ako ste se nalazili na brojevnim listama) ili "Customize Bulleted List" (ako ste se nalazili na znakovnim listama).

Slika 11-64 Dijalog za podešavanje brojevne liste nabrajanja

Kod znakovnih lista, sekcija "Bullet Character" odreñuje izgled znaka - karaktera, koji će biti upotrebljen za nabrajanje. Ako nismo zadovoljni ni jednim ponuñenim, kliknite na dugme "Bullet..." i iz tabele izaberite neki drugi znak. Ukoliko ni ovim niste zadovoljni, odgovarajući karakter možete pronaći u setu nekog drugog fonta, kliknite na dugme "Font..." i izaberite neki drugi font. Na ovaj način se menja prethodno opisana tabela karaktera. Sledeće podešavanje je "Bullet Position", kojim odreñujemo udaljenost znaka za nabrajanje od leve margine. Poslednja opcija (Text Position) odreñuje udaljenost teksta stavke od leve magine (uvlačenje teksta). Kada ste sve podesili kliknite na "OK". Podešavanje brojevnih lista nabrajanja počinjemo u sekciji "Number format", gde odreñujemo:

• Font - odnosno izgled samih cifara za nabrajanje. • Number Style - ovde odreñujemo stil nabrajanja. Stil može biti

definisan: arapskim brojevima (default), rimskim brojevima, malim rimskim brojevima i, velikim i malim slovima abecede, sve u zavisnosti od potreba.

• Start at - naše liste ne moramo otpočeti od jedinice, jednostavnom promenom lista može da startuje od neke druge cifre.

U sekciji "Number Position" odreñujemo u odnosu na koju stranu će biti poravnat znak nabrajanja i na kojoj će udaljenosti biti od ivice. Poslednje podešavanje u dijalogu je "Text Position", kojim odreñujemo udaljenost ostalih linija stavke (ne, i prve linije) od leve margine.



149

Numerisanje pasusa Često će vam biti potrebno da izvršite numerisanje pasusa nekih dokumenata, znači, ne numerisanje pojedinačnih linija teksta, već celih pasusa. Ovo se često radi kod odreñenih pravnih akata i tehničke dokumentacije (uputstava), kada je potrebno da se pozivate na odreñene stavke - pasuse. Numerisanje možete da vršite sami, ručno pri pisanju samog dokumenta, ili da to prepustite Word-u, da se to automatski odradi. Ako radite ručno, najverovatnije ćete napraviti greške, za razliku od ovog drugog načina.

Slika 11-65 Numerisanje pasusa Numerisanje ćemo obaviti uz pomoć Word-ove opcije "Bullets and Numbering", u kojoj treba samo da izaberemo jednu od ponuñenih šema za numerisanje (a, i te šeme su izmenljive). Za numerisanje pasusa u nekom tekstu treba uraditi sledeće:

• Selektujte sve pasuse koje želite da numerišete, pri tome ne moraju svi pasusi u tekstu da budu numerisani. Pri selekciji izostavite naslove, i to putem selekcije uz pomoć tastera Shift i Ctrl. Uzastopne pasuse birajte mišem, držeći pritisnut taster Shift, a pasuse koji su fizički odvojeni naslovima - držeći taster Ctrl i mišem.

• Potom izaberite meni "Format > Bullets and Numbering", pa preñite na karticu "Outline Numbered".

• Ostaje vam da izaberete jednu od tri gornje šeme za numerisanje (ona treća je "bullet" orijentisana), jer su one donje rezervisane za numerisanje samih naslova (ukupno četiri šeme).

• Ako niste baš zadovoljni formatom šeme za numerisanje, kliknite dugme "Customize" i izvršite dodatna podešavanja.

• Kada ste zadovoljni šemom, kliknite na "OK" i pasusi će biti numerisani brojevima 1, 2, 3 itd.



150

U slučaju da želite da uvedete hijerarhiju u numerisanju pasusa, selektujte pasuse za koje želite da budu podreñeni u odnosu na prvi prethodni i pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+M" (Indent). Dobićete rezultat kao na slici, gde imamo dva pasusa (2.1 i 2.2) koji su hijerarhijski podreñena drugom pasusu. Ovim pasusima će se u numerisanju pored pasusa kome pripadaju dodeliti i njihov redni broj u okviru datog hijerarhijskog nivoa.

INICIJALNA SLOVA NA POČETKU PASUSA Verovatno ste čitajući magazine susretali sa velikim, stilizovanim slovima, kojima započinju pasusi ili članci. Ovakva slova koja su veća od ostalog teksta, i zauzimaju tri do pet linija teksta zovu se Inicijali ili inicijalna slova. Inicijali ne moraju obavezno da budu samo jedno slovo, moguće je da inicijalna bude i cela reč. Evo kako da dobijamo inicijale u MS Word-u:

• Ako već imate neki dokument, postavite kurzor u pasus u koji želite da dodate inicijal. Slovo koje će predstavljati inicijal je sastavni deo pasusa.

• Sa padajućeg menija izaberite "Format -> Drop Cap". Dobićete dijalog prozor "Drop Cap"(kao na slici).

• U sekciji "Position" selektujte opciju "Dropped" ili "In margin", jednostavnim klikom na okno. Ako izaberete "In margin" inicijal će biti uvučen u margine pored datog pasusa, a opcijom "Dropped" dobijamo redovan inicijal uvučen u pasus, koji prekriva tri, četiri reda. U koliko želimo da uklonimo inicijal izabraćemo opciju "None".

• U sekciji "Options" vršimo podešavanja samo inicijala. Preko padajuće liste "Font" biramo odgovarjući font za inicijal, preporučljivo je da on bude različit od fonta pasusa. Obično se koristi serifni font ako je pasus u bezserifnom fontu, i obrnuto.

• U polju-brojaču "Lines to drop" unosimo koliko će linija teksta da prekriva inicijal.

• I poslednje polje, "Distance from text", služi za odreñivanje koliko će rastojanje biti izmeñu našeg inicijala i teksta pasusa. Preporučljivo je da, ako vam je inicijal tanjeg i višeg fonta izaberete veće rastojanje.

• Šta se u stvari dešava kada ubacimo inicijal? Pa, inicijal nije ništa drugo do jednog slova koje je umetnuto u okvir za tekst. Kao i svi okviri, možemo ga pomerati po radnoj površini i menjati mu veličinu. I još jedna napomena, ako želite da vam



151

cela reč bude inicijalna, postavite kurzor u tekst okvir i otkucajte željenu reč.

Word - Numerisanje linija teksta Kada radite na dokumentu koji će sadržati recimo programski kod (instrukcije u nekom programskom jeziku), vrlo je preporučljivo da koristite numerisanje svake linija teksta (instrukcije), radi kasnijeg pozivanja na odreñenu liniju (recimo, u objašnjenju koda). Pri ovome možete numerisati sve linije dokumenta, linije u nekoj sekciji, početi brojanje na svakoj strani itd. Brojke linija se mogu videti samo u pogledu (modu) "Print preview". Da bi numerisali linije u vašem dokumentu uradite sledeće:

• Kliknite u dokument gde želite da otpočnete numeraciju, tj. u odreñenu sekciju dokumenta.

• Izaberite padajući meni "File > Page Setup". Otvoriće vam se novi dijalog prozor "Page Setup", u kome treba da preñete na karticu "Layout".

• Na datoj kartici kliknite na dugme "Line numbers...". Otvoriće vam se novi dijalog (kao na slici) "Line numbers".

• U novom dijalogu potvrdite polje "Add line numbering", pa će potom i sva ostala polja biti dostupna. Svako od tih polja predstavlja sledeće podešavanje:

o Start at - Podrazumevano je da se linije numerišu od jedinice, ali ako vi želite, možete da promenite početnu vrednost, preko brojača.

o From text - Ovde ćete izvršiti podešavanje udaljenosti broja linija od samog teksta.

o Count by - Odreñivanje koraka u numerisanju. Ako ovde podesite vrednost 2, biće prikazana svaka druga linija, ali će se naravno brojati i ostale (samo neće biti prikazane).

o Numbering - Sekcija u kojoj imate tri mogućnosti da kažete Word-u kako da numeriše stranice:

Restart each page - Numeracija se restartuje na svakoj novoj stranici. Restart each section - Numeracija se restartuje na početku svake nove sekcije. Continous - Kontinuirano numerisanje kroz ceo dokument.



152

11.14. ŠTAMPANJE

Opcije prilikom štampanja dokumenta Po završetku rada na dokumentu, odnosno po završetku procesa kreiranja, editovanja, obrañivanja i oblikovanja sledi poslednji korak prilikom izrade dokumenta. To je proces štampanja. Meñutim, pre nego što se započne proces štampanja dokumenta, potrebno je proveriti kakav izgled on ima. Zato se izabere opcija File,Print Preview. Ukoliko je prikazani izgled dokumenta zadovoljavajući, može se pokrenuti proces štampanja dokumenta. Prilikom štampanja je potrebno provesti sledeću proceduru: Prvo se izabere opcija File/Print.

Slika 11-66 Na ekranu se pojavljuje sledeći dijalog okvir za štampanje



153

Slika 11-67 Dijalog okvir za specificiranje karakteristika štampanja

U prikazanom dijalog okviru treba odabrati opcije za štampanje. Prvo se u okviru Printer izabere ime štampača na koji se želi ištampati dokument.

Slika 11-68 Izbor štampača Zatim se u sekciji Page Range specificiraju koje se sve strane dokumenta (aktivnog dokumenta) žele ištampati. Postoje opcije All (celi dokument), Current Page (trenutno aktivna strana dokumenta) ili opseg strana (specificira se kao npr. 1,5,8 i sl.).



154

Slika 11-69 Broj kopija koji se štampa U okviru Print What potrebno je postaviti izbor na Document. Zatim u okviru Copies treba postaviti koliko se kopija dokumenta koji se štampa treba ištampati.

Slika 11-70 Izbor stranica za štampu

Na kraju treba u okviru Print izabrati koje se sve strane dokumenta žele štampati. Moguće opcije su:

• All Pages in Range (sve strane u specificiranom opsegu datom u sekciji Page Range)



155

• Odd Pages (neparne strane iz specificiranog opsega datog u sekciji Page Range)

• Even Pages (parne strane iz specificiranog opsega datog u sekdji Page Range)

Meñutim ako se želi štampati na papir obostrano, onda treba izabrati prvo opciju Odd, pa onda ponoviti isto to štampanje s opcijom Even. Naravno, pri tom treba ištampane papire prevrnuti i s prazne strane postaviti u štampač. U slučaju da se ima štampač na poslu, a želi se ubrzati rad tokom štampanja kod kuće, moguće je aktivirati opciju Print to File kako bi celi dokument bio ištampan u datoteku. Na ekranu se pojavljuje novi dijalog okvir u kojem treba upisati ime datoteke. Naime, u ovu datoteku će biti izvršeno "štampanje".

PODEŠAVANJE OPCIJA ZA ŠTAMPANJE Ako ste dosada koristili Word, sigurno ste i štampali neki od svojih dokumenata. Pored redovnih opcija koje ste dobijali prilikom poziva standardnog "Print" dijalog prozora, Word nudi i naprednija podešavanja. Ova podešavanja se skrivaju iza dugmeta "Options" u dijalogu "Print" (druga prečica "Tools -> Options -> Print"). Kada kliknete na ovo dugme dobićete prozor kao na slici. U sledećim redovima objasnićemo šta svaka od opcija u odeljku "Printing options" znači. Slika 11-71 Podešavanje opcija za

štampanje Draft output - (nizak kvalitet štampanja) potvrdom ove opcije birate niži nivo kvaliteta štampe, ali postižete veću brzinu štampanja. Grafika se neće štampati, a formatiranja štampe će biti minimalna. Update fields - (ažururaj polja) ukoliko u dokumentu imate polja (koja su deo automatizacije rada u Word-u), i potvrdite ovu opciju sva polja u dokumentu će se ažurirati pre štampanja. Update links - (ažuriraj veze) ova opcija znači da se pre štampanja ažuriraju sve veze prema drugim dokumentima, ako ih ima.



156

Allow A4/Letter paper resizing - (podesi format) potvrdom opcije automatski se prelazi sa jednog formata (Letter/A4) papira na drugi (A4/Letter) uz kompenzaciju margina i elemenata na stranici. Background printing - (štampanje u pozadini) potvrdom opcije (podrazumevano) možete da se vratite brže u dokument kada ga pošaljete na štampu, štampa ide sporije. U suprotnom Word vam ne dopušta rad u dokumentu sve dok sve stranice ne pošalje na štampu. Print PostScript over text - (štampanje preko teksta) opcijom se omogućava da PostScript kod koji se možda nalazi u dokumentu, štampa preko samog teksta. Reverese print order - (obrnuti red štampanja) ova opcija se koristi kada imate štampač (uglavnom ink-jet) koji nakon štampe daje stranice sa licem na gore i redosled im je obrnut.

Prilagodite kontekstne menije svojim potrebama Kontekstni ili priručni meniji umnogome skraćuju i pojednostavljuju odreñene poslove, jer se u njima nalaze sve komande koje su preko potrebne i koje se najčešće koriste. Promenama koje napravite, možete prilagoditi svaki od ovih kontekstnih menija, tako da u njih ubacite komande koje vi najčešće upotrebljavate, i istovremeno izbacite one koje ne koristite. Recimo kada radite na pripremi neke knjige i imate mnogobrojne fusnote, kada ih dodajte moraćete uvek da idete na meni "Insert > Footnote...". Slika 11-72 Opcija za Footnote

Da bi ovo prevazišli i ubrzali dodavanje, pridružićemo kontekstnom meniju za tekst, komandu "Footnote". Da bi dodali komandu u kontekstni meni uradite sledeće:

1. Izaberite padajući meni "Tools > Customize", preñite na karticu "Toolbars" i u oknu "Toolbars" kliknite polje "Shortcut Menus".

2. Na ekranu će se pojaviti paleta "Shortcut Menus" sa spiskom



157

dostupnih menija u tri grupe: Text, Table i Draw. Nas će interesovati grupa menija Text i u njoj priručni meni Text.

3. Da bi dodali komandu "Footnote", kliknite na nju preko menija "Insert > Footnote", i držeći pritisnut levi taster miša prevucite je na paletu kontekstnih menija, i to tako što pokazivač dovedete iznad "Text", a zatim kada se otvori lista dovedete pokazivač opet iznad podmenija "Text".

4. Kada ste uradili prethodno, i doveli pokazivač iznad priručnog menija, pojaviće se horizontalna linija, koja predstavlja mesto postavljanja komande. Otpustite levi taster miša.

Kada smo dodali komandu u odreñeni meni, poništite opciju "Shortcut Menus" u dijalog prozoru "Customize" i kliknite na "Close". Sada kliknite desnim tasterom, bilo gde u dokumentu, i u priručnom meniju pored ostalih biće i opcija Footnote.

Slika 11-73 Brzi pristup mopciji footnote Podešavanje Word poseduje ogroman broj opcija i alata koje često znaju i da zbune usled tolikog broja. Ali, ne mora tako da bude. Ovaj Tutorial će vam pokazati kako da preuzmete kontrolu, i postanete "šef" vašem računaru i kažete mu koje alate i palete sa alatkama želite, i gde. Razumevanje Toolbar-ova Kada otvorite Word, program se otvara sa dva toolbar-a (palete sa alatkama), gornja paleta je Format toolbar. Druga paleta je Standard toolbar o čemu smo već govorili. Da bi premestili toolbar sa jednog mesta na drugo, kliknite na sivu uspravnu liniju u levom uglu toolbar-a, i kada se izgled pokazivača promeni u ukrštene duple strelice, prevucite paletu tamo gde želite. Paleta može da bude "plutajuća", tj. nevezana za ivice prozora, ili da bude vezana (dock) za neku od ivica prozora. Da bi izvršili podešavanja paleti, kliknite na ikonu strelice koja se nalazi na desnom kraju svake palete. Pojaviće se dugme "Add or



158

Remove Toolbars", kliknite na njega, pa se pojavljuje lista sa svim mogućim alatkama za tu paletu. Izbor alata vršite jednostavnim izborom ili poništavanjem izbora. U slučaju da koristite Office 97 kliknite desnim tasterom na paletu, izaberite paletu koju želite. Da bi vršili detaljna podešavanja paleti izaberite "Customise" na dnu padajuće liste. Kada izaberete "Customise" opciju pojavljuje se dijalog prozor u kom možete da izvršite ogroman broj podešavanja u vezi paleti. Sada, kliknite na neko od dugmadi na paletama i prevucite ga van palete, dugme će nestati. Takoñe, možete premeštati dugmad sa palete na paletu. Postavljanje dugmadi na paletu vrši se na isti način, iz prozora "Customise", sa kartice "Command" izaberete odgovarajuću grupu komandi i traženi alat, te prevučete ga iznad palete gde želite da ga postavite, pokazivač menja oblik u "I", i sada možete da otpustite taster miša. Da biste grupisali odreñene alate, prevucite dugmad tako da ona budu sa odreñene strane sivih linija. Kada jednom izvršite podešavanja, kasnije opet možete vršiti promene, npr. želite da dodate dugme koje će sumirati broj reči u dokumentu ("Word Count" dugme). Kliknite desnim tasterom na paletu i izaberite "Customise". U dijalog prozoru izaberite "Tool" grupu alata i iz liste Commands izaberite dugme "Word Count". Prevucite dugme na željenu paletu. Ovo dugme nema ikonu, već ispisan tekst. Da bi to promenili kliknite desnim tasterom na dugme "Word Count", ali dok je otvoren dijalog prozor, i izaberite opciju "Default Style". Sa dugmeta nestaje tekst, i sada možemo dodati bitmapu na dugme po želji. Ponovo kliknite desnim tasterom na dugme, i izaberite "Change Button Image" da biste dodali ili promenili crtež na dugmetu. Ako vam se ne sviña ni jedna ikona od ponuñenih možete napraviti sopstvenu. Kliknite desnim tasterom na dugme i izaberite "Edit Button Image", dobićete dijalog "Button editor" gde možete da crtate sopstvenu ikonu piksel po piksel. Na ovaj način možete potpuno promeniti izgled vašeg Word-a, tj. možete sve prilagoditi sebi. Kreirajte sopstvenu paletu alatki Primetili ste sigurno da svaka složenija funkcija u MS Word-u donosi sa sobom i sopstvenu paletu alatki. Ukoliko često radite sa odreñenim skupom alata, a ti alati nisu direktno pristupačni sa postojećih paleta (potrebno je da ih pozivate sa meni linije - Menu line), trebalo bi da kreirate sopstvenu paletu alatki, gde će se nalaziti najčešće korišćene nestandardne alatke. Sva podešavanja paleta alatki se vrše u dijalog



159

prozoru "Customize", koji dobijamo pozivom menija "Tools -> Customize". Da bi kreirali novu paletu, preñite na karticu "Toolbars" i pritisnite dugme "New". U sledećem dijalog prozoru definišite naziv nove palete i u donjem polju imate mogućnost da celu paletu uvrstite u "Normal.dot" šablon ili drugu mogućnost, da paletu vežete samo za tekući dokument (ova opcija uglavnom nema smisla). Na kartici i u listi "Toolbars" pojaviće se vaša nova paleta i takoñe, pored samog dijalog prozora možete videti novu paletu, ali bez ijedne ikonice. Sada preñite na karticu "Commands", na levoj strani imate listu kategorija tj. naslova sa glavne linije menija, a na desnoj strani imate podopcije za svaki meni. Izaberite prvo stavku menija npr. "Borders" i u desnom oknu pojaviće se sve komande vezane za definisanje ivica, a koje nisu direktno dostupne sa bilo koje palete. Zatim izaberite komande-ikonice, jednu po jednu, i jednostavno prevucite na novu paletu alatki (funkcijom Drag-and-Drop). Ako vam nije sasvim jasno kakva je funkcija odreñene komande, pritisnite dugme "Description" i dobićete potanko objašnjenje date komande. Kada ste završili dodavanje poslednje komande pritisnite dugme "Close". Sada možete vašu paletu postaviti bilo gde na radnu površinu, npr. u vrhu pored paleta "Standard" i "Formatting", ili je ostaviti da bude "plutajuća" (nevezana za bilo koju ivicu). I još nešto što je bitno, ukoliko ne ugradite paletu alatki u Normal šablon, već u tekući dokument, paletu možete razmenjivati sa drugim dokumentima preko dijaloga "Organizer".

Slika 11-74 Postavljanje palete

11.15. ZAŠTITA VAŠIH DOKUMENATA Microsoft Word vam omogućava da sve svoje radove zaštitite od neovlašćenog pristupa na više načina. Postoje u osnovi dva načina za zaštitu dokumenata:



160

Zaštita lozinkom za otvaranje dokumenta - Ovim načinom niko neće moći da uopšte otvori dokument u Word-u, tj. otvaranje je moguće samo povlašćenima koji imaju lozinku. Ovde imamo dva tipa lozinke:

Slika 11-75 Unos passworda

Lozinka za samo otvaranje dokumenta (Password to Open) - ovde korisnik pre otvaranja dokumenta dobija dijalog prozor u kome mora da unese lozinku. Lozinka za izmene u dokumentu (Password to Modify) - ovde postavljate lozinku da bi obezbedili dokument kako bi samo odabrani mogli da prave izmene u zaštićenom dokumentu.

Postavljanje lozinke ide tako što izaberete "Tools -> Options", preñete na karticu "Save" u okviru dijalog prozora "Options". U sekciji "File sharing options for" unesite lozinke dužine do 15 karaktera. Pri unosu pazite na mala i velika slova, pošto je ovo polje Case-sensitive. Kliknite na kraju na "OK", dobićete dijalog prozor "Confirm Password" u kome ćete ponoviti prethodno unetu lozinku (dobićete poruku o grešci ako pogrešite unos drugi put). Kada konačno kliknete na "OK", snimite dokument da bi ste aktivirali lozinku za dati dokument. Zaštita dokumenta davanjem atributa-statusa "Read-Only" - Ovim načinom dati dokument se može učitati u Word, ali samo za čitanje. Bilo kakve izmene nisu dozvoljene. Da bi aktivirali ovu opciju pozovite meni "Tools -> Options" i potvrdite poslednje polje za potvrdu "Read Only Recommended". Na ovaj način će svako ko otvara dotični dokument videti dijalog prozor koji predlaže da se dokument otvori u "Read Only" režimu. Ako kliknete na "Yes", dokument se otvara kao Read Only. Ako izaberete "No" dokument će se otvoriti kao i svaki dokument. Znači, ova opcija zaštite se svodi na volju korisnika dokumenta kako će ga učitati. Da bi dokument prebacili u potpuni "Read Only" status, preñite u Windows Explorer, klinite na ime dokumenta desnim tasterom i izaberite opciju "Properties". U novom dijalog prozoru potvrdite (check-irajte) polje za potvrdu "Read-Only". Na ovaj način neće biti dozvoljene nikakve izmene na dokumentu.



161

Word - Izrada banner-a Iako je MS Word paket za procesiranje teksta, to ne znači da sa njim ne možete da uradite ništa interesantno, i u ovom prilogu ćemo baš to obraditi, kako kreativnije iskoristiti Word i dobiti tekst koji lepo izgleda (kao reklamni banner).

Slika 11-76 Izrada banera

• Kliknite na dugme "New Blank Document". • Da bi dobili paletu alatki "Drawing", kliknite desnim tasterom

miša iznad prostora paleta, i iz kontekstnog menija izaberite "Drawing".

• Sada ćemo biti u mogućnosti da koristimo alatku WordArt. • Kliknite na dugme "WordArt" na novoj paleti. • Izaberite neki od ponuñenih stilova, klikom na sličicu primera

stila, i potom kliknite na "OK". • U sledećem dijalog prozoru, ubacite željeni tekst, podesite

vrstu fonta i veličinu fonta. Te pritisnite "OK". • Željeni stilizovani tekst će se pojaviti u dokumentu. Tekst

možete pomerati tako što kliknete na njega levim tasterom miša i držeći taster prevučete na drugo mesto.

• Da bi izvršili korekciju teksta (vrsta, veličina fonta, sam tekst), dovoljno je dvostruko kliknuti na objekat WordArt-a.

Da bi dobili na boljem izgledu teksta, postavićemo u pozadinu neki rafički element, koji je takoñe dostupan sa palete "Drawing".

• Na paleti "Drawing" kliknite dugme "AutoShapes". • Sa menija izaberite, recimo "Stars and Banners", pa sa

podmenija izaberite neki od elemenata (na slici je upotrebljen element "Up Ribbon").

• Kada se element pojavio na dokumentu, kliknite desni taster i izaberite "Order > Send to Back". Na ovaj način stilizovanu traku postavljamo iz WordArt-a.

• Ponovo pritisnite desni taster i izaberite opciju "Format AutoShape", i u novom dijalog prozoru, u sekciji "Fill" kliknite na listu "Color" i izaberite neku od boja za popunjavanje stilizovane trake.



162

Radi boljeg izgleda dodaćemo i malo senke tekstu, na paleti "Drawing" kliknite na dugme "Shadow" i u grafičkom meniju sa primerima senki izaberite odgovarajuću. Na ovaj način smo kreirali lep, stilizovani banner, ostalo sve zavisi od vaše maštovitosti. Izrada brošura Koristeći ugrañene Word-ove šablone možemo znatno uštedeti vreme i dobiti mnogo profesionalnije dokumente. Tako je i sa brošurama. Word poseduje šablon za izradu brošure na tri lista koje se štampaju na prednjoj strani i na poleñini drugog dela papira u formatu A4. Ovaj šablon sadrži većinu vama potrebnih elemenata i formatiranja (kolumne, grafiku, odgovarajuće naslove i dr). U slučaju da vam se ne sviña ovo gotovo rešenje, izmenama možete ga prilagoditi sebi. Da bi počeli sa šablonom, idite na padajući meni "File -> New", a zatim izaberite karticu "Publications" i dvaput kliknite na ikonu "Brochure". Dobićete gotovo rešenje, tj. kompletnu brošuru sa odreñenim grafičkim elementima, nekim tekstom i raznim savetima u vezi formatiranja. Svi tekstualni elementi, tipa raznih naslova, lista nabrajanja i dr. su definisani pomoću odreñenih stilova, tako da vrlo lako možete izvršiti potrebna podešavanja jednostavnom promenom odreñenog stila. Ukoliko želite da promenite ponuñenu grafiku, a verovatno hoćete, prvo je selektujte i pomoću menija "Insert -> Picture" izaberite drugu sliku koju ste pripremili. Na primer, ako budete mogli da iskoristite gotove sličice iz Clipart galerije za vašu brošuru, izaberite sa padajućeg menija "Insert -> Picture -> Clip Art". Od ponuñenih sličica izaberite najpogodniju, tako što ćete kliknuti na nju da bi je selektovali i potom kliknete na dugme-ikonu "Insert Clip". U slučaju da dimenzije nisu odgovarajuće kliknite na sliku i razvucite po potrebi, tako što kliknete na bele kvadratiće u uglovima i držeći mišem razvučete na odgovarajuće dimenzije. Vodite računa o tome da kada pravite odreñenu brošuru, koju će da vidi veći auditorijum, ne smete previše da natrpate brošuru elementima, jer će delovati jako složeno i prosto odbojno za čitanje. To znači da treba da nañete odgovarajuću meru u kompoziciji teksta, grafike i belina oko teksta i slika. Kada završite sa ispravkama i doradom šablona brošure, snimite tu verziju brošure, jer na taj način sledeći put nećete morati da počinjete rad sa Word-ovim rešenjem, već sa svojim.



163

Izrada biografije (CV) U slučaju da ste preko Interneta tražili posao sigurno ste zapazili da svi traže vašu biografiju tj. Curriculum Vitae (CV). Sadržaj CV se često veoma razlikuje u zavisnosti od posla. U ovom tekstu ilustovaćemo vam kako da u Word-u napišete svoj CV, koji će biti opšteg karaktera. U našem CV-ju postoje tri osnovna dizajn elementa, i njih ćemo kreirati u "Headers and Footers" delu Word-a. Otvorite novi dokument i izaberite meni "File->Page Setup" radi podešavanja margina. U dijalog prozoru unesite sledeće vrednosti: gornja margina 5 cm, donja 3 cm, i leva i desna po 3 cm. Sada idite na meni "View->Header and Footer", da biste otvorili kontrolu zaglavlja i podnožja. Na ekranu vam se pojavljuje i paleta sa odgovarajućim alatima za formatiranje "Header-a and Footer-a".

Slika 11-76 Izrada CV

Ovi elementi će nam poslužiti da u njih postavimo osnovni šablon gde će biti ime, prezime i drugi detalji. Prednost ovog načina je u tome što će se ti podaci pojavljivati na svakoj strani. Ovde ćemo se poslužiti "Text box" elementima, ali pre toga ćemo pozvati paletu sa odgovarajućim alatima,"View->Toolbars->Drawing". Izaberite "Text Box" alat i pozicionirajte ga unutar Header-a, kliknite desnim tasterom na ivičnu liniju i izaberite "Format Text Box" opciju. Izaberite "Fill" karticu i izaberite crnu boju, te ukucajte tekst a boju fonta promenite u belu. Unutar Text box-a centrirajte tekst. Selektujte tekst i pomoću prečice "Ctrl+]" povećavajte tekst do željene vrednosti. Potom :

• Izaberite "Text box" i postavite ga preko crnog "Text box-a" • U njega dodajte svoje kontakt podatke i centrirajte ih • Ponovo izaberite "Text box" • Na levoj margini nacrtajte mali "Text box", ali iste visine kao

Header • Kliknite unutar prvog "Text box-a" i kliknite alat "Format

Painter" na osnovnoj paleti, radi preslikavanja formatiranja



164

• Kliknite unutar novog "Text box-a" i on će postati crn • Upišite "CV", selektujte tekst i izaberite belu boju fonta.

Sada ste postavili dobar šablon (koji se naravno može doterivati) za vaš CV, tako da sada možete unositi podatke. Bitno je održite čistu formu i konciznost. Ne zaboravite da prvo počnete sa radnim iskustvom i da vaše poslednje radno mesto postavite na početak. Takoñe, podnožje (Footer) sa Text box-om možete iskoristiti da postavite recimo svoje kontakt podatke, tako da se pojavljuju na svakoj stranici. Ukoliko ste instalirali kompletan MS Word, sa programom u paketu dolaze i gotovi šabloni za izradu CV-ja.

Roñendanska čestitka Kada se kasno setite nečijeg roñendana, a niste mu kupili i poslali čestitku, možete je sami izraditi uz pomoć Word-a. U ovom prilogu ćemo videti kako da kreirate jednostavnu, ali efektnu roñendansku čestitku, korišćenjem mogućnosti ugrañenih u Word. Pre nego što započnete rad u Word-u, najbolje bi bilo da čestitku skicirate na papiru, kako bi čestitka trebala da izgleda. Obično su čestitke presavijene na dva dela, od kojih prednji deo ima neku grafiku, a unutrašnji tekst. Možda vam izgleda malo komplikovano da ovo izvedete, ali postoji način da se to odradi. Pokrenite Word, otvorite novi dokument i promenite orijentaciju papira u "landscape".

Slika 11-77 Roñendanske čestitke

• Izaberite meni "File > Page Setup" i u novom dijalogu preñite na karticu "Paper Size".

• Kliknite na radio-dugmić "Landscape". • Preñite na karticu "Margins" i veličinu svih margina postavite

na nulu. Kliknite na "OK", pojaviće vam se poruka o grešci gde ćete kliknuti na dugme "Ignore".



165

Da bi smo se bolje snalazili na papiru, dodaćemo dokumentu mrežu vodećih linija (gridlines), koje se inače neće odštampati. Da bi hi dobili potrebna nam je paleta "Drawing". Kliknite desnim tasterom iznad postojećih paleta i i na meniju kliknite opciju "Drawing". Na novoj paleti kliknite "Draw > Grid", pa u dijalogu potvrdite "Display gridlines on screen", i na kraju "OK". Dobićemo mrežu vodećih linija koje idu od ivice do ivice papira, ovo je zbog toga što su marige veličine nula. Pošto je mreža sačinjena od velikog broja linija, koje nam nisu potrebne, podesićemo da mreža u stvari deli papir na dva dela. Ponovo kliknite "Draw > Grid", u ovom dijalogu ćemo izvršiti podešavanje meñuprostora izmeñu dve linije. U okviru sekcije "Grid Settings" podesite:

• Horizontal spacing: 149mm • Vertical spacing: 0,1mm

Kada kliknete na "OK", videćete da se radna površina podelila na dve polovine, linijom koja se neće odštampati. Sada, koristeći alate za crtanje, možemo početi crtanje. Takoñe možete uvesti i gotove grafičke elemente na stranicu, ili da kreirate sopstvene uz pomoć dostupnih alatki. Ako na disku imate prigodnu sliku, ubacite je preko menija "Insert > Picture". Iskoristite vašu skicu na papiru kao vodič u kreiranju. Za ubacivanje stilizovanog teksta, iskoristite "Wordart" alatku sa palete "Drawing". Kliknite na dugme "Wordart", izaberite stil slova, te potom unesite odgovarajući tekst. Ukoliko je potrebno da povećate ili smanjite veličinu slika ili teksta, upotrebite "ručice" (mali beli kvadratići oko elemenata). Da bi održali proporcije grafike, držite taster "Shift" dok ih razvlačite. Kada ste završili sa čestitkom, odštampajte je i predajte slavljeniku. Primer jedne čestitke možete videti na slici. Kako kreirati pozorišni program (afišu) Za kreiranje pozorišnog programa (afiše) ne morate koristiti specijalni softver koji se koristi u pripremi za štampu, ceo program možemo kreirati u Word-u. Softverski paket kao što je Word poseduje veliki broj mogućnosti i stalno ćete se iznenañivati šta sve on može da uradi. Pa, da preñemo odmah na izradu jednog pozorišnog programa. Slika 11-78 Kreiranje programa



166

Pokrenite Word, te sa menija izaberite "View > Toolbars > Drawing", na ekranu će se pojaviti paleta sa alatkama za crtanje.

• Na istoj paleti kliknite dugme "Draw", pa iz menija izaberite opciju "Grid".

• Pojaviće vam se novi dijalog, u kome treba da potvrdite polje "Display gredlines on screen".

• Kliknite na "OK". Na papiru će se pojaviti mreža, koja će nam umnogome olakšati pozicioniranje objekata na ekranu, odnosno papiru. Sada ćemo izvršiti podešavanje stranice, tako da od jedne A4 stranice napravimo dve.

• Iz menija "File"izaberite opciju "Page Setup...". • U dijalogu ćemo podesiti margine, veličinu gornje margine

postavite na 1.5cm, veličina za "gutter" će biti 0.5cm. • Preñite na karticu "Paper Size" i kliknite radio-dugmić

"Landscape" (promena orijentacije papira). Naposletku kliknite na "OK".

Da bi imali odgovarajući pogled na dokument smanjićemo prikaz (Zoom), kliknite na mali trouglasti dugmić u okviru Zoom polja na Standard paleti alatki, te izaberite uvećanje od 50%. Ukoliko će vaš program sadržati više stranica, pritisnite odgovarajući broj puta kombinaciju "Ctrl+Enter". Morate imati na umu da polovljenjem A4 stranice na dve polovine, prva manja stranica predstavlja spoljni omot vašeg programa. Sledeće što ćemo uraditi je da dodamo odgovarajuću grafiku na omot.

• Sa donje palete izaberite "Rectangle" alatku za crtanje, poravnajte kursor sa linijama u mreži i nacrtajte pravougaonik.

• Kliknite desnim tasterom na pravougaonik i izaberite opciju "Format AutoShape".

• U sekciji "Fill" kliknite na polje "Color", pa izaberite "Fill Effects". Preñite na karticu "Picture" i u dnu kliknite na dugme "Select Picture". Preko standardnog dijaloga pronañite odgovarajuću sliku na disku, kliknite na "Insert" i na kraju na "OK".

• Dodaćemo i naslov programu uz pomoć alatke "WordArt". • Kliknite "Insert WordArt" alatu na paleti "Drawing".



167

• Izaberite odgovarajući stil, pa unesite naslov predstave u edit polje. Na kraju kliknite na "OK".

Preostaje nam samo da u program dodamo i tekstualni deo. Ovo ćemo uraditi pomoću tekst-okvira (text-box), pošto je sa njima mnogo lakša manipulacija, nego kada se tekst redovno unese. Kliknite na dugme "Text box" na paleti "Drawing" i uz pomoć linija mreže, postavite tekst polje na odgovarajuće mesto. Radi boljeg izgleda celog programa tekst možete podeliti na više sekcija, od koji će svaka biti postavljena u jedno tekst polje. Prednost ovakvog načina rada je u tome što tekst polja možete premeštati gde hoćete, i na taj način brzo menjati izgled programa. Pozicioniranje će vam biti olakšano zbog mreže linija. Kalendar Da li imate potrebu da pratite neke dogañaje tokom vremena? Ili recimo, trebate da saradnicima podelite plan rada za odreñeno vreme? U ovom slučaju ne treba da brinete oko toga kako da fomulišete takve planove - kalendare, pošto MS Word poseduje odličnu alatku za to. U sledećim redovima ćemo vam prikazati kako da kreirate kalendar koristeći Word. Koristićemo Word verzije 2000, a data alatka (čarobnjak) je dostupna od verzije 6.

Slika 11-79 Kalendar

Pokrenite MS Word i izaberite padajući meni "File > New", te u dijalogu "New" preñite ma karticu "Other Documents" i dvostruko kliknite na ikonicu "Calendar Wizard". Pokrenuće se čarobnjak (wizard) koji će vas voditi kroz proces kreiranja, korak po korak. Kliknite na "Next" i u sledećem koraku, od tri ponuñene opcije, izaberite stil izgleda koji vam se najviše sviña. Izbor se vrši klikom na odgovarajuće radio-dugme, po izboru, kliknite na "Next". U sledećem koraku ćemo izabrati orijentaciju papira za kalendar, i imamo dve opcije: Portrait i Landscape. U donjoj sekciji možete podesiti da se ostavi mesto za prigodnu sliku pored kalendara. Ako izaberete "Yes", levo, sa strane će se ubaciti clipart, koji ćete kasnije zameniti svojom slikom. Kliknite na "Next" i stupate u korak, gde vršite izbor datuma



168

početka i završetka intervala za koji će se kreirati kalendar. Kada izaberete vremenski interval kliknite na "Next", a zatim u poslednjem koraku na dugme "Finish". Novi dokument će biti ispunjen kalendarom. Kalendar je u osnovi sačinjen iz dva okvira (text-box). U ovako kreirani šablon kalendara, preostaje vam samo da unesete podatke u svaku ćeliju koja predstavlja jedan dan u mesecu. Još jedna dobra stvar je što su za kreiranje kalendara korišćeni stilovi, tako da izmenom stila menjate celokupni izgled kalendara. Evo kako to da uradite:

• Kliknite u polje, pored cifre koja označava datum, pa izaberite meni "Format > Style".

• U dijalogu "Style" kliknite na dugme "Modify", te u novom prozoru kliknite na "Format".

• Izaberite iz liste "Font" i izvršite sva moguća podešavanja za dati stil.

• Kada ste završili, dva puta kliknite na "OK". Na prethodni način možete kompletno promeniti izgled kalendara i u potpunosti ga prilagoditi svojim potrebama.

11.16. CRTANJE U WORD-U U Wordov dokument moguce je uneti gotove slike izrañene nekim od odgovarajućih programa.No, ovde nas više zanima kako Wordovim alatima proizvesti grafiku u Wordovom dokumentu.Doista jednostavno, i za malo vremena.Ako oblikujete dokumente u Wordu tako da oni ne moraju biti strogo zadanoga izgleda, zasto ih ne oplemeniti ponekim crtanim detaljem? Poneka crta, malo boje, drugaciji razmestaj stranice-i Vas ce se dokument sasvim sigurno razlikovati u gomili sličnih. A rad s Wordovim alatima za crtanje zaista je jednostavan i ne zahteva mnogo vremena ni za učenje njihove upotrebe, ni za primenu. Traka s alatima za crtanje pojavit ce se na ekranu ako je ukljucimo klikom na taster Drawing na standardnoj traci s alatima ili ako je izaberemo iz menia View.Traka s alatima za crtanje skup je alata kojima se mogu crtati graficki elementi od najednostavnijih crta, jednostavnih geometrijskih oblika, slobodni oblici, elementi dijagrama toka, ukrasni oblici, oblici s s pridjijeljenim tekstom nekom objektu i drugo.Osim toga, na traci s alatima za crtanje moze se odabrati unos



169

teksta u dokument pomocu tekstualnih okvira (Text Box), obrada jedne ili vise rijeci WordArtom, bojenje crteza, sjencenje, pozicioniranje, rotiranje, izrada trodimenzionalnih oblika. Crtanje se moze zapoceti na dva nacina:ili na jos praznoj stranici dokumenta ili na stranici popunjenoj sadrzajem.Crtez ce se na stranici pojaviti ondje gde je bila tacka ubacivanja (kursor) prije pocetka crtanja.No to mesto i nije toliko vazno jer se crtez kasnije lahko moze prenijeti na bilo koji dio dokumenta.Naknadno se, takodje, podesava i odnos crteza s ostalim sadrzajima na stranici.Raspolozivi oblici za crtanje mogu se pregledati i odabrati ako se na traci s alatima za crtanje klikne na taster AutoShapes.Taster AutoShapes otvara sustav menia s kategorijama oblika za crtanje, a pokazemo li bilo koju od kategorija, otvrara se njezin podmeni u kojem je moguce odabrati tacno odredjenu vrstu objekata.Meni Lines nudi crtanje: obicne ravne crte (Line), jednosmerne strelice (Arrow), dvosmerne strelice (Double Arrows), krivulje (Curve), slobodnih oblika (Freeform) i slobodnih oblika koji nalikuju crtezu olovkom (Scribble).Neovisno o tome koji se oblik odabere, crta ga se jednostavnim povlacenjem misa.Dvostruki klik misem zatvara crtez koji se onda moze uredjivati.Da bi se s crtezom bilo sta cinilo moramo ga odabrati, a to se cini klikom misa na bilo koji njegov dio.Odabrani crtez omedjen je hvataljkama pomocu kojih mu se moze mijenjati velicina.Uz vecinu crtanih oblika pojavljuje se jedan ili vise simbola koji nalikuju zutom trokuticu.Hvatanjem i povlacenjem ovog simbola, odabranom se objektu moze mijenjati oblik:na primjer, dubina trodimenzionalnog objekta, duljina i ostrina strijelice i slicno.Crtezu se moze naknadno mijenjati boja crte (Line Color), boja crtane plohe (Fill Color), debljina crte (Line Style) i vrsta crte (Dash Style).Ako je odabrani objekat strelica, taster Arrow Style omogucuje mijenjanje izgleda strelice.Svakom nacrtanom objektu moze se dodati sjena na neki od ponudjenih nacina ako se klikne na taster Shadow.Sjena se uklanja klikom na No Shadow.Meni Shadow Settings omogucuje pomicanje senke dok njezin objekt miruje (Nudge Shadow), kao i mijenjanje boje senke (Shadow Color). Trodimenzionalni oblici jednostavno se brzo oblikuju i mijenjaju.3D efekt moze se dodati najjednostavnijoj crti, korisnikovom slobodnom crtanom obliku ili nekom od ponudjenih oblika.Efekt se dodaje odabranom objektu tako da se iz menia 3D odabere odgovarajuci izgled.Trodimenzionalnom se objektu mogu podesavati mnoga svojstva, a dostupna su ako se iz menia 3D odabere naredba 3D Settings.Tada se dobije traka s alatima za uredjivanje 3D objekta (koji, naravno, mora biti odabran).Taster 3D On/Off omogucuje uklanjanje ili dodavanje efekta.Tasterima Tilt Down, Tilt Up, Tilt Left i Tilt Right objekat se moze rotirati u odgovarajucim smerovima.Taster



170

Depth otvara mogucnosti biranjea dubine 3D objekta ili biranjem neke od ponudjenih brojcanih vrednosti ili upisivanjem odgovarajuceg broja koji oznacava dubinu objekta u tackicama.Tasterom Direction moze se biranjeati smer promatranja 3D objekta, a taster Lighting dopusta korisniku odabrati iz kojeg ce kuta dolaziti svijetlo na objekat.Moze se odabrati i intezitet osvijetljenosti objekta: svijetao objekat (Bright), prosjecno svijetao (Normal), i zamagljen (Dim).Pomou tastera Surface objektu se mogu oblikovati plohe kao da su: prozirne (Wire Frame), mat (Matte), plasticne (Plastic) ili metalne (Metal). Taster 3D Color otvara paletu boja kojima se objekat moze uredjivati. 3D Settings alati bit ce nedostupni (sivi) ako odabrani objekat nije pogodan za primjenu nekog ekfekta i ako je odabran gotov 3D objekat, pa mu u tom slucaju nije moguce jos jednom primjeniti trodimenzionalnost.Bilo koji crtani objekat brise se tako da se odabere, a zatim se obrise tipkom Del na tastaturi ili komandom Clear iz menia Edit.Ako je potrebno brisati vise objekata istovremeno, brisu se tako da se strelicom Select Objects oznaci podrucje brisanja.Svi objekti koji se nadju unutar iscrtanog podrucja, bit ce obrisani klikom na naredbe Delete ili Clear. Tekst polje sa animiranim tekstom Tekst koji se pomera u jednom tekst box-u (engl. scrolling text), je mogućnost da definišete odreñeni tekst koji će se kretati sa jedne strane tekst polja na drugu. Ova funkcija je prvenstveno vezana za kreiranje web stranica, jer je to u stvari <MARQUEE> tag HTML jezika za definisanje stranica. Pošto ovde nećemo govoriti o funkciji u vezi kreiranja web stranica, ovu funkciju ćemo objasniti iz ugla naglašavanja nekog teksta ili dela teksta, pomoću ove male animacije. Slika 11-80 Crtanje

Alatka za postavljanje scroll teksta se nalazi na paleti "Web tools", koju ćemo dobiti izborom menija "View > Toolbars > Web Tools". Dugme za pozivanje funkcije nalazi se na krajnjoj desnoj strani, a ako



171

zadržite pokazivač miša iznad dugmeta, pojaviće se tooltip "Scrolling Text". Kliknite na dugme, i pojaviće se novi dijalog prozor "Scrolling Text" u kome možemo da podesimo odreñene parametre:

• Prvo podešavanje vezano je za ponašanje (engl. behavior) teksta koji se pomera, odnosno na način koji će se pomerati. Kada kliknete na padajuću listu dobićete tri mogućnosti: Scroll (obično pomeranje), Slide (pomeranje teksta nalik slajdu, premesti se sa jedne na drugu stranu, i stane) i Alternate (tekst se naizmenično kreće sa jedne strane na drugu).

• Opcija "Direction" odreñuje smer kretanja teksta: Left (ulevo) i Right (udesno), ali samo kod "ponašanja" Scroll i Slide.

• Opcijom "Loop" odreñujemo broj kretanja, koji može biti od 1 do 5, ili beskonačan (Infinite), a vezan je za "ponašanja" Scroll i Alternate.

• Iz liste "Background Color" izaberite boju pozadine za dato tekst polje. Ova boja neka bude u suprotnosti sa stranicom, radi naglašavanja. Rekli smo već da upotrebom ove funkcije naglašavamo nešto ili vršimo napomene.

• Klizačem "Speed" postavljamo brzinu "klizanja" teksta u polju. Kada ste podesili sve prethodne parametre, ostaje vam samo da upišete neki tekst u polje "Type the Scrolling Text here:" i zatim kliknete na "OK". Trebalo bi da ste dobili situaciju kao na slici.

Slanje e-mail poruka iz Word-a Ako niste znali, iz vašeg MS Word-a možete slati e-mail poruke. Upravo je Microsoft tako i projektovao Word da bude vaš primarni ureñivač e-mail poruka. Iz Word-a možete poslati dve vrste poruka:

• poruke koje će biti poslate u HTML formatu • poruke koje će biti poslate u običnom tekstualnom ili RTF (rich

text format) formatu.



172

Pisanjem HTML poruka u Word-u, ne moramo znati jezik za opis stranica - HTML, već je dovoljno da formatiramo dokument kako to inače i radimo za običnu štampu na papiru. Na ovaj način lako možemo kreirati e-mail poruke odličnog izgleda, a ne samo uobičajene, tekstualne poruke.

Slika 11-81 Slanje e-maila iz Worda Otvorite novi dokument u Word-u i kreirajte novu e-mail poruku, formatirajte dokument kao i bilo koji drugi Word dokument. Potom, izaberite meni "File > Send To > Mail Recipient" ili pritisnite dugme "E-mail" na Standard paleti alata. Na ekranu će se pojaviti dodatne alatke za elektronsku poštu (kao na slici). Prvo što ćemo uneti je e-mail adresa primaoca, i to u polje "To". Ako već imamo unetu adresu u adresaru Microsoft Outlook-a, dovoljno je pritisnuti dugme "To" da bi dobili dijalog prozor "Select Recepients", u kome ćemo izabrati jednog ili više primaoca tekuće poruke. Na isti način šaljemo kopiju poruke na druge adrese upisom primaoca u polje "Cc", ili pritiskom na isto dugme i izborom iz Outlook-ove liste. Ostalo je još da upišete naslov samo poruke u polje "Subject". Od dodatnih opcija, moguće je prikačiti neku datoteku sa diska, uz samu e-mail poruku. Dovoljno je da kliknemo na dugme "Attach File" na novoj paleti i u novom dijalog prozoru na disku pronañemo željeni fajl, te pritisnemo "Attach". Kada ste kompletirali e-mail poruku, dovoljno je da pritisnete dugme "Send a Copy". Kopija dokumenta (sa dodatnim fajlovima, ako ih ima) će biti smeštena u Outlook-ov folder "Outbox", a tekući dokument u Word-u će ostati otvoren za dalju obradu. Kada se prvi put budete "prikačili" na Internet, e-mail kreiran u Word-u će biti odaslat.



173

Povezivanje dokumenata linkovima Da li ste nekada poželeli da u vaš Word dokument postavite link (hipervezu) ka nekom drugom dokumentu, web prezentaciji ili nekoj drugoj vrsti sadržaja? Ako je odgovor "Da", pročitajte sledeće redove. Word je, kao i drugi programi Office paketa, dosta okrenut Internetu, pa zato osim što možete da dodate linkove svim dokumentima Office-a istovremeno ih možete i snimiti u formatu za web.

Slika 11-82 Povezivanje Dodavanjem linkova u Word dokumentu možete da hipervezama ispletete čitavu mrežu izmeñu dva ili više dokumenata, gde će jedan da se referencira na drugi. Referenciranjem postižete povezivanje sa informacijama koje nisu sastavni deo datog dokumenta. Ali, da preñemo na samo dodavanje hiverveza. Pokrenite Word i otvorite postojeći dokument:

1. Mišem selektujte deo dokumenta koji treba da posluži kao veza ka drugom sadržaju. Znači to ne mora da bude jedna reč, može da bude čitava rečenica ili pasus (ili grafika).

2. Izaberite meni "Insert > Hyperlink" ili pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+K".

3. Pojaviće vam se dijalog prozor "Insert Hyperlink", gde ćete u liniju "Type the File or Web page name" uneti sam link ili ćete ga izabrati iz donje liste. Na kraju kliknite na "OK".

Kada se vratite u dokument, deo teksta koji predstvalja link će promeniti boju (podrazumevana je plava boja) i biće podvučen. Ukoliko pokazivačem miša doñete iznad linka, pokazivač će promeniti oblik u "ručicu sa ispruženim kažiprstom", pa "probajte" link. Na isti način možete linkovati i neki dokument sa vašeg diska (znači, u pitanju nije veza prema .html dokumentu). Na primer, imate isto Word-ov dokument koji je vezan za tekući, recimo da povezujte račun



174

(trenutni dokument) sa dokumentom koji predstavlja povezani "ugovor o kupoprodaji":

• Uradite sve kao i u prethodnom postupku, samo što ćete u dijalog prozoru "Insert Hyperlink" kliknuti na naslov "Recent files", pa će vam se u listi pojaviti dokumenti sa diska na kojima ste radili u poslednje vreme. Jednostavnim klikom ćete izabrati željeni fajl.

• Ukoliko dokument nije u listi (npr. kreirali ste ga davno), kliknite dugme "File..." pa željeni fajl pronañite na disku pomoću klasičnog "Browse" dijalog prozora.

Na kraju potvrdite povezivanje, klikom na "OK".

11.17. WORD I MAKRO VIRUSI Makro virusi su se ne tako davno pojavili u računarskom svetu, tj. od onda kada je Microsoft u paket Office ubacio i Visual Basic (prvo je to bio WordBasic). Ako često razmenjujete Office fajlove sa kolegama morate biti oprezni i svesni postojanja ovakvih virusa. Virusi se sada pišu u najnovijoj verziji Basic-a za aplikacije - Visual Basic for Applications ili VBA. Makro virusi mogu da budu isto tako destruktivni kao i ostali virusi, jer imaju mogućnost samoreprodukcije (umnožavanja) i preko novog-starog programskog jezika, dostupni su im svi resursi zaraženog kompjutera (što znači i mogućnost brisanje podataka). Jezik VBA je dodat paketu radi povećanja fleksibilnosti i mogućnosti paketa MS Office, tako da njegovi korisnici prvenstveno mogu da pisanjem rutina povećaju produktivnost u radu. Jedan od najpoznatijih makro-virusa bio je "Concept" (u verzijama Word-a 6.0 i 95), čiju su "koncepciju" preuzeli i kasnije nastali virusi. Ovaj virus se ubacivao u osnovni šablon Word-a - "Normal.dot" i odatle se kopirao u svaki novi dokument. Od tada su nastale mnoge nove generacije naprednijih i destruktivnijh makro-virusa.



175

Kako da se zaštitite od makro-virusa? Postoje dve solucije: da preuzimate samo proverene dokumente, a ako su i iz proverenih izvora opet ih proverite nekim od antivirusnih softvera. Druga solucija je ona koja je ugrañena u sam Word, a to su funkcije bezbednosti. Da bi zadali Word-u odreñeni stepen zaštite pozovite padajući meni "Tools -> Macro -> Security". Otvoriće vam se dijalog prozor "Security" na kome imate dve kartice: Security Level i Trusted Sources. Na prvoj kartici podešavate nivoe sigurnosti: Slika 11-83 Zaštita u Wordu

High - ovo je Word-ov standardni nivo, gde će se ukoliko neki dokumenti imaju makroe, otvoriti samo oni koji imaju sertifikate iz izvora koje korisnik odredi. Medium - Word će otvoriti fajlove koji sadrže makroe, ali će pre svakog otvaranja postaviti upit, da li želite da se dokument otvori sa makroom ili bez makroa. Low - u ovom slučaju Word će otvoriti sve dokumente bez obzira da li sadrže makroe ili ne.

Na drugoj kartici se nalazi lista pouzdanih izvora, tj. spisak šablona i dodataka koje ste ručno instalirali na sistem. Stavke iz liste možete ukloniti, ako izaberete stavku i pritisnete dugme "Remove".

WORD TRIKOVI Označavanje rečenice: Pritisnite tipku CTRL i kliknite na rečenicu Masna slova, nakošena, podcrtana: CRTL+B, CTRL+I, CTRL+U Uklanjanje parametara oblikovanja: Označite tekst i pritisnite CTRL+razmaknicu i tekst gubi ranije oblikovanje Promena teksta u Print Preview modu:



176

Isključite lupu i kliknite u tekst Korištenje alata za crtanje više puta: Jednostavno dvaput kliknite na alat na traci za crtanje - Drawing traka Pisanje teksta za potrebe vježbi: upišite: = rand(p,s) i pritisnite tipku Enter p - broj pasusa, s - broj rečenica, npr. =rand(3,5) stalno se ponavlja ovaj tekst: The quick brown fox jumps over the lazy dog Promena (ažuriranje) Wordovih polja: F9 Dodavanje nekih znakova u tekst: ALT+CTRL+nekoslovo npr. ALT+CTRL+C = © ALT+CTRL+B = Brisanje alata sa traka s alatima: Pritisnite tipku ALT i povucite mišem alat u područje za upis teksta Premještanje alata: Pritisnite ALT i povucite alat na željeno mesto na traci s alatima (Toolbaru) Dodavanje skrivenog teksta: CTRL+SHIFT+H i pišite tekst. Kada završite odaberite alat Show/Hide

PREČICE MIŠEM

Poznavanje svih prečica mišem u MS Word-u može da poveća vašu efikasnost i produktivnost. Gotovo svi poznaju osnovnu tehniku sa mišem, tehniku "Drag and Drop" koja omogućava da kopirate i premeštate tekst bez korišćenja Clipboard-a. Ako želite da premestite odreñeni tekst uradite sledeće:



177

1. Selektujete tekst koji želite da premestite.

2. Postavite pokazivač miša nad selekciju, i pritisnite levi taster miša.

3. Držeći pritisnut levi taster, prevucite sadržaj na željeno mesto.

4. Otpustite levi taster, radi ubacivanja prebačenog teksta.

Slika 11-84 Podešavanje miša

Za kopiranje teksta, uradićete isto kao i premeštanje, samo što ćete držati pritisnut taster "Ctrl" dok prevlačite tekst (tokom tački 2, 3 i 4). Za selekciju teksta postoji mnogo kombinacija, pa ćemo navesti najčešće korišćene:

• Za selekciju jedne reči - dvostruko kliknite levim tasterom na reč

• Za selekciju jedne linije - kliknite jednom levo od linije (strelica kurzora će promeniti položaj)

• Za selekciju više linija - kliknite jednom levo od početne linije i držeći pritisnut taster vucite gore ili dole

• Za selekciju rečenice - držeći pritisnut taster "Ctrl", kliknite levim tasterom miša na željenu rečenicu

• Za selekciju pasusa - kliknite dvostruko levo od pasusa • Za selekciju celog dokumenta - držeći taster "Ctrl" kliknite levo

od teksta (bilo gde u tekstu). Evo ješ nekih prečica kojima pokrećete odreñene dogañaje ukoliko negde na radnoj površini Word-a dvostruko kliknete levim tasterom miša:

• Dvostruki klik na naslovnu liniju (Title bar) - minimiziranje/maksimiziranje prozora

• Dvostruki klik na "Tab" oznaku na lenjiru - poziv dijalog prozora "Tabs"

• Dvostruki klik na oznaku fusnote (Footnote) ili endnote - prikaz teksta fusnote/endnote

• Dvostruki klik na belu površinu lenjira - poziv dijalog prozora



178

"Page Setup" • Dvostruki klik na levu stranu status linije - poziv dijalog

prozora "Go To" • Dvostruki klik na "REC" indikator - poziv dijalog prozora

"Record Macro" • Dvostruki klik na "MRK" indikator - poziv dijalog prozora

"Revisions" • Dvostruki klik na "EXT" indikator - prebacivanje u mod

proširene selekcije, simulacija pritisnutog tastera "Shift" • Dvostruki klik na "OVR" indikator - prebacivanje u mod

prepisivanja, simulacija pritisnutog tastera "Insert" Dvostruki klik na "WPH" indikator - poziv pomoći za WordPerfect korisnike. Napravite prečice sa tastature MS Word ali i drugi programi dolaze sa već ugrañenim velikim brojem "prečica" (engl. shortcut) sa tastature. "Prečica" je kao što već sigurno znate, kombinacija tastera koje treba pritisnuti radi pokretanja neke komande u nekoj aplikaciji. Osim ovih "predefinisanih" prečica, a zahvaljujući prilagodljivosti Office aplikacija, vi uvek možete definisati sopstvene prečice, onako kako vam najviše odgovaraju.

Slika 11-85 Prećice na tastaturi

Gotovo svakoj komandi Word-a možete dodeliti neku prečicu, pa da vidimo kako se to radi:

1. Otvorite Word i izaberite meni "Tools > Customize" i u novom dijalogu, kliknite na dugme "Keyboard".

2. U novom dijalogu prvo kliknite na neku kategoriju komandi iz spiska "Categories", pa potom u listi "Commands" izaberite neku od komandi iz date kategorije. Zapazite kada izaberete neku komandu, u dnu prozora, u polju "Description" se pojavljuje opis date komande.

3. Izaberite komandu kojoj ćete dodeliti prečicu i kliknite u polje "Press new shortcut key", da bi ga aktivirali.



179

4. Kada ste uradili prethodno, pritisnite neku kombinaciju tastera koju želite da dodelite datoj komandi. U slučaju da je data kombinacija već zauzeta, odmah ispod ovog polja pojaviće se obaveštenje, da li je prečica već zauzeta i od koje komande. Ukoliko nije zauzeta pojaviće se obaveštenje "unassigned".

5. Kad smo dodali nezauzetu prečicu, moramo još potvrditi dodeljivanje, klikom na dugme "Assign".

6. Kliknite dva puta na "Close" kada završite sva dodeljivanja. Prilikom dodeljivanja prečica možete koristiti kombinacije "Alt+Ctrl", "Alt+Shift", "Ctrl+Alt+Shift"... Ako napravite veliku zbrku, ne brinite, jer i za to ima leka. Word je obezbedio dugme "Reset All" u okviru dijaloga "Customize Keyboard", kojim vraćamo sve prečice na Word-ove podrazumevane (default). Potraga za izgubljenim dokumentom U svakodnevnom kancelarijskom radu sa Word-om stvara se gomila raznih dokumenata. U slučaju da ih baš najbolje ne kategorišete i organizujete, napravićete veliku zbrku. Šta raditi u jednom takvom haosu, kada vam zatreba neki važan dokument, a ne znate gde je? Rešenje se nalazi u samom Word-u, pozovite meni "File > Open", te u klasičnom Windows "Open" prozoru kliknite dugme "Tools", pa izaberite "Find".

Slika 11-86 Pretraga za izgubljenim dokumentima

Otvoriće vam se neobičan prozor za pretraživanje, kao na slici. Prvo što treba da odredimo je lokacija na kojoj je moguće da se nalazi dokument, putanju unosite u polje "Look in". Ukoliko niste sigurni da znate gde je, unesite samo naziv drajva koji ćete da pretražujete, recimo "C:\". Da se vršilo pretraživanje i podfoldera potvrdite polje "Search subfolders". Sledi ono najzanimljivije, unos kriterijuma za pretragu drajva sa dokumentom. Unos kriterijuma je sličan unosu na velikim Internet pretraživačima, što više kriterijuma definišete, veća je verovatnoća pronalaženja dokumenta. Kriterijumi se definišu u sekciji "Define more criteria" na sledeći način:

1. Počinjete sa izborom ključne reči "And" (i) ili "Or" (ili) za novi



180

kriterijum. Ako želite da dokument koji tražite zadovolji sve kriterijume, koje ćete opisati, kliknite dugme "And". A ukoliko data potraga ne mora da zadovolji sve od navedenih kriterijuma, kliknite "Or".

2. Potom imamo polje "Property" gde biramo željenu osobinu dokumenta, a zatim iz polja "Properties" biramo operator (uslov) za uporeñivanje sa sadržajem koje ćemo uneti u polje "Value" (vrednost). Pa tako npr. ako znamo da naš traženi dokument ima 23 stranice izabraćemo: "And", Property - "Number of pages", Condition - "equals" i Value - "23". Videćete da različite osobine dokumenata poseduju različite vrste uslova.

3. Kada definišete pojedinačne kriterijume, dodaćete ih u zbirnu listu klikom na dugme "Add to list".

4. Vaš novi kriterijum će se pojaviti u listi, koja se nalazi u vrhu prozora "Find".

5. Kada smo definisali sve potrebne kriterijume, kliknućemo na dugme "Find Now".

Ukoliko Word nakon ove procedure pronañe dokument, njegov naziv će se pojaviti u dijalog prozoru "Open", i vi treba da samo kliknete na dugme "Open". Ako je potraga bila bezuspešna, a želite da ponovo potražite dokument, kliknite opet "Tools > Find", te dodajte ili oduzmite neki od kriterijuma.

Slika 11-87 Zvuk Word - Zvučni komentari Već smo u ranijim prilozima govorili o tome kako kreirati komentare (u Excel-u i Word-u). Ali pri tome nismo spomenuli zvučne (govorne) komentare. Radi se o komentarima koje recimo izgovori onaj koji vrši kontrolu dokumenta, a taj komentar se smesti u zvučni fajl (WAV fajl). Naravno, za govorne komentare potrebno je da su vam na kompjuteru instalirane zvučna kartica i mikrofon. Za ubacivanje govornog komentara treba uraditi sledeći postupak:



181

• Otvorite dokument kojem treba da date komentare i kliknite na poziciju, u tekstu, gde želite da ubacite komentar.

• Izaberite meni "Insert > Comment" i otvoriće vam se (u donjem delu radne površine) okno "Comments", gde inače možete videti sve komentare.

• Kliknite ikonicu "CasseteTape" u vrhu okna Comments, pa će vam se otvoriti Windows-ov program "Sound Recorder".

• Kada budete spremni za izgovor komentara, kliknite na dugme "Record" (kružna, bordo oznaka) i počeće snimanje.

• Kad završite sa komentarom, kliknite na dugme "Stop", te izaberite meni "File > Exit & Return".

• Ovakva vrsta komentara će u vašem dokumentu biti predstavljena putem ikonice zvučnika.

Kada ste dodali nekoliko komentara, za njihovo preslušavanje biće dovoljno da dvostruko kliknete na ikonicu zvučnika. Pored ovoga, svaki taj komentar koji ste dodali možete menjati. Da bi promenili komentar kliknite desnim tasterom na ikonicu zvučnika i izaberite "Wave Sound Object > Edit", i otvoriće vam se ponovo programčić "Sound Recorder", uz pomoć koga ćete izvršiti korekciju komentara. Uz govorni komentar uvek možete dodati i tekstualni koji ćete uneti pored ikonice zvučnika u oknu "Comments". I da vam na kraju napomenemo da govorni komentari treba da budu sažeti i kratki, jer veliki komentari tj. zvučni fajlovi ovog tipa, zauzimaju puno prostora na hard disku. Word - Poravnavanje zaglavlja službenih dokumenata Ukoliko u firmi redovno sastavljate dopise, ponude, obaveštenja, ugovore, i druge službene dokumente, onda ste se sigurno susreli sa problemom poravnavanja teksta u zaglavlju dokumenta. Kao što znate, u zaglavlje službenih akata, na levoj strani idu generalije sastavljača (pošiljaoca, ponuñača) dokumenta, a na desnoj strani osnovni podaci o onome kome je upućen dati dokument.

Slika 11-88 Poravnanje zaglavlja



182

Problem se sastoji u tome, što u jednom redu ovakvog zaglavlja, tekst treba istovremeno da se poravna i u odnosu na levu, i u odnosu na desnu marginu. Levo se poravnavaju podaci o onome ko sastavlja dokument, a desno podaci o primaocu dokumenta. Rešenje je vrlo jednostavno, uz upotrebu tabulatora za poravnavanje. Sledite sledeći postupak, da biste uredili zaglavlje na ovaj način:

1. Otvorite novi dokument u Word-u i pokazivač miša postavite u prvi red zaglavlja.

2. Sada ćemo postaviti tabulator desnog poravnavanja. Kliknite više puta dugme za izbor vrste tabulatora, koje se nalazi sa leve strane horizontalnog lenjira. Klikćite dok ne dobijete tabulator desnog poravnavanja (obrnuto latinično slovo L).

3. Kliknite na horizontalni lenjir, u blizini desne margine (početak sive površine lenjira) radi postavljanja tabulatora. Ukoliko niste zadovoljni udaljenošću od desne margine, slobodno prevucite postavljeni tabulator (Drag'n'Drop).

4. Ukucajte podatke o sastavljaču dokumenta u prvi red, pa pritisnite taster "Tab" na tastaturi. Pokazivač miša će "skočiti" do postavljenog tabulatora.

5. Unesite podatke primaoca u prvom redu. Uneti tekst će biti poravnat udesno.

Ako sada pritisnete "Enter" prebacićete se u sledeći red-pasus sa istim podešavanjima (levo i desno poravnavanje). Da ovu proceduru ne bi svaki put izvodili, trebalo bi da definišete stil (Style) koji će automatski primenjivati ovo formatiranje. Definisanje stila je vrlo lako, samo kliknite u ovaj prvi red-pasus koji smo definisali, pa kliknite u listu "Style". Markiraće se naziv trenutnog stila, te preko njega unesite novi, recimo "SluzbZaglavlje" i potom OBAVEZNO pritisnite "Enter" na tastaturi radi snimanja novog stila.



183

1122 APLIKACIJA MS EXCEL 2003

Postoji više programa za rad sa radnim tabelama, koji se zasnivaju na gotovo istim principima. Pošto se radne tabele prvenstveno koriste za računanje brojevima, programi za radne tabele se uglavnom oslanjaju na matematička znanja.

Slika 12-1 Logo Excel 2003 Meñutim, osnovna osobina programa za radne tabele je da oni obavljaju obimna izračunavanja, a ne korisnik. Radnu tabelu čini mnoštvo brojnih i tekstualnih podataka sreñenih po redovima ili kolonama. Izmeñu brojnih podataka u nekim kolonama i redovima često postoji neka matematička zavisnost. Nazivi nekih programa za radne tabele su:

• Lotus 1-2-3, • Microsoft Excel, • Quattro • Symphony • Framework • Supercalc • Multyplan • Lucid 3-D • Microsoft Works

Slika 12-2 Logo Excel 2003



184

12.1. IZGLED EKRANA

Slika 12-3 Radno okruženje Excel 2003

Na ekranu se mogu uočiti sledeći delovi:

1) kontrolni panel (tzv. kontrolni redovi)

• naziv programa • glavni meni > sadrži devet osnovnih komandi, koje su

karakteristicne za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help.

• pomoćne sličice - ikone • adresa isadrzaj celije • naziv knjige tabela

2) radna površina

3) oznake kolona tabele (A,B,C...) i redova tabele (1,2,3...)



185

4) statusni red je zadnji red na ekranu, koji na levoj strani ima prostor za poruke o stanju programa, a na desnoj je prostor za prikazivanje stanja nekih dirki.

Glavni izbor sadrži devet osnovnih komandi, koje su karakteristične za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help.

11.2. RADNA TABELA Prikaz radne tabele na ekranu ima dve glavne celine, odnosno površine - radnu površinu, koja se nalazi u centralnom delu ekrana, i kontrolnu površinu, koja se obično nalazi na vrhu, ili dnu ekrana.

Radna površina je deo u okviru kojeg možete da kreirate svoje modele. Da biste kreirali modele, treba da u odgovarajuce celije unesete podatke. Radna površina sadrži pokazivač celije (cell pointer). Čelija u kojoj se nalazi pokazivać predstavlja aktivnu ili tekuću ćeliju.

Kontrolna površina uglavnom sadrži sledeće celine:

Slika 12-4 Radna površina

Statusnu liniju (status line), koja daje informaciju o ćeliji u kojoj je pokazivač.

Promtnu liniju (promt line), deo u kojem se nalaze poruke koje vam program šalje.



186

Liniju za unos (entry ili edit line) u kojoj se pokazuje sadržaj koji unosite ili prikazujete kada koristite Edit komandu. Kada pritisnete dirku Enter, sadržaj prikazan na toj liniji bice unet u celiju u kojoj je pokazivač. Izbor komandi ili listu komandi za rad programa.

12.3. KRETANJE U RADNOJ TABELI Prikaz na ekranu je samo mali deo radne tabele. Zato je potrebno pomeranje pokazivača u radnoj tabeli. Prva mogućnost da prebacujete pokazivač iz ćelije u ćeliju je pomoću dirki sa strelicama (cursor - tasteri). Druga mogućnost je korišcenje miša. Meñutim, postoje odredene kombinacije dirki koje vam omoguñavaju kretanje u većim skokovima. Takav način kretanja naročito je važan pri radu sa većim modelima radnih tabela.

Slika 12-5 Kretanje u radnoj površini

U programu Excel, pritiskom na dirku Home pokazivač ce se poveriti u kolonu A, u redu u kome se već nalazio. Pritiskom na dirke Ctrl Home pokazivač se dovodi u celiju A1.

Pritiskom na dirke Ctrl i End pokazivač ćelije dovodi se u krajnju donju desnu ćeliju od svih ćelija koje imaju bilo kakav sadržaj.

Program Excel takode ima mogučnost direktnog usmeravanja pokazivača na odreñenu ćeliju, korišcenjem komande Go To iz glavnog izbora Edit. U komunikacionom bloku, pored komande



187

Reference (upućivanje) upišite adresu ćelije u koju želite da se premesti pokazivač, i pritisnite dirku Enter. Isti komunikacioni prozor pojaviće se i ako pritisnete dirku F5.

12.4. UNOS PODATAKA

Postoje četiri vrste podataka koji se upisuju u ćelije tabele:

1. natpisi 2. brojevi (veličine) 3. formule i funkcije 4. datumi.

Podatke u radne tabele možete da unosite pomeranjem pokazivača do ćelije i potom ukucavanjem znakova. U većini programa za radne tabele ono što ste otkucali prikazuje se na liniji za unos (Edit line).

Slika 12-6 Unos podataka u radnu površinu

Otkucavanjem podatak još nije upisan u tabelu. Tek kada pritisnete dirku Enter, biće upisan u celiju. Posle toga ta dva kvadrata, koji označavaju da je u toku upis podataka, nestaju sa ekrana. Na osnovu sadržaja podatka koji se upisuje, program odreñuje kojoj vrsti podataka on pripada.

Odreñivanje načina na koji ce podatak biti predstavljen naziva se formatiranje podatkaka. U programu Excel primenjuje se 36 različitih formata. Pored toga postoji i mogućnost stvaranja novih formata. Za biranje formata koristi se Format i opcija Cells (formatiranje celija).

Prilikom unošenja natpisa koji imaju više znakova nego što može da stane u ćeliju, iako su na ekranu skraćeni, u računaru oni su zapamćeni u ćeliji, jer svaka ćelija tabele može da primi do 255 znakova.



188

Ako broj ima više znakova nego što je dozvoljeno za datu kolonu, onda će on biti prikazan u tabeli u takozvanom naučnom formatu i sačuvan u memoriji računara. Kada širinu odgovarajuće kolone povećate tako da može da primitaj broj, on će se pojaviti u tabeli onako kako ste ga upisali.

12.5. FORMIRANJE I ČUVANJE TABELA

Uobicajeno je da se slicna dokumenta, crtezi, slike ili tabele sakupljaju i odlazu u istu fasciklu ili knjigu. Da bi korisnik programa za radne tabele imao isti utisak i kada radi sa elektronskim tabelama slicne tabele grupišu se u radne knjige (Workbook). Svaka tabela predstavljace jedan list knjige. Kada pocnete da radite sa programom Excel 5.0 na ekranu ce se pojaviti knjiga sa nazivom Book1.

Kada ste završili sa radom na tabeli, u glavnom izboru File dovedite strelicu miša na komandu Save As, i pritisnite levi taster na mišu. Na ekranu ce se pojaviti komunikacioni blok. Datoteke u kojima se cuvaju radne tabele stvorene programom Excel imaju nastavak xls. Tabele se mogu sacuvati i ako u glavnom izboru File odaberete komandu Save. U tom slucaju program ce sacuvati tabelu u datoteci koja je vec od ranije postojala.

12.6. KORIŠĆENJE UGRAðENIH FUNKCIJA

U radnim tabelama postoje odreñene veze izmeñu podataka smeštenih u različitim celijama. Programi za radne tabele omogućavaju unošenje formula u ćelije, koje ili direktno izračunavaju vrednosti, ili se odnose na celije koje mogu da se nalaze bilo gde u tabeli.

Formule su nizovi instrukcija koje odreñuju sadržaj ćelije kombinacijom brojeva, adresa ćelija, operatora i funkcija.

U tabelama se prikazuju samo rezultati formula. U programu Excel koriste se sledeće vrste formula:

• matematičke • tekstualne • logičke.



189

Funkcijama se uglavnom obavljaju složene računske operacije. U programu Excel postoji preko 319 funkcija. Funkcije se mogu razvrstati u 11 vrsta:

• matematičke • statističke • finansijske • logičke • za znakovne nizove • za datum i vreme

• tabelarne • za baze podataka • za povezivanje • informacione • inžinjerske.

Matematičke funkcije obuhvataju opšte matematičke i trigonometrijske funkcije kao što su:

• ABS(x) - apsolutna vrednost broja ili sadržaja jedne celije • ROUND(x,n) - zaokružuje broj ili sadržaj ćelije x, sa

preciznošcu na n decimalnih mesta • MOD(x,y) - prikazuje ostatak pri deljenju x sa y • PI() - daje na 14 decimala vrednost broja pi • FACT(x) - daje faktorijel broja x • SQRT(x) - daje kvadratni koren broja ili sadržaja celije • SIN (x) - daje sinus ugla x ili sadržaja ćelije x • COS(x) - daje kosinus ugla x ili sadržaja ćelije x.

Statističke funkcije koriste se za izračunavanje različitih statističkih pokazatelja, kao što su:

• SUM (opseg) - daje zbir sadržaja opsega ćelija • SUM(x,y,z) - daje zbir sadržaja nekoliko ćelija koje ne moraju

da su jedna pored druge • MEDIAN (opseg) - daje vrednost srednjeg člana opsega. Ako

opseg ima paran broj članova daje srednju vrednost dva srednja člana opsega; MIN(opseg) - prikazuje najmanju vrednost sadržanu u opsegu ćelija, ne uzimajući u obzir prazne ćelije

• MAX(opseg) - prikazuje najveću vrednost sadržanu u opsegu ćelija.



190

12.7. ŠTAMPANJE TABELE

U programu Excel možete da štampate samo tabelu koja se nalazi na ekranu u aktivnom prozoru. Ukoliko tabela koju želite da štampate nije u aktivnom prozoru, prvo treba da je učitate iz datoteke u kojoj je zapamćena.

Za štampanje tabele treba iz glavnog izbora - File, da odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni prozor za štampanje Print (na slici desno).

Pitisnite dirku Enter. Na ekranu će se pojaviti okvir sa tekstom Printing, čime vas program obaveštava da je u toku priprema za štampanje.

Slika 12-7 Štampanje radne tabele

Štampanje može još uvek da je zaustavi ako se pritisne dirka Enter ili Esc. Od trenutka kada se ukloni to obaveštenje sa ekrana, nema više mogućnosti da se zaustavi štampanje.

Postoji mogućnost da štampate samo deo tabele. Najpre obeležite opseg ćelija koje treba da se štampaju. Zatim iz glavnog izbora - File, odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni blok za štampanje Print. Dovedite pokazivač do komande Selection i pritisnite levi taster na mišu, tako da se ispred komande pojave crni kružic. Pritisnite dirku Enter i štampač će odštampati opseg ćelija koji ste obeležili u tabeli.

12.8. GRAFIKONI

U skoro svim programima za radne tabele postoje mogućnosti za grafičko predstavljanje sadržaja tabele, odnosno, izradu grafikona. Za izradu grafikona sa samo jednom promenljivom velicinom treba da, u programu Excel, obavite sledeće:



191

1. prikažite na ekranu tabelu cije ce te brojne vrednosti da koristite za izradu grafikona

2. obeležite opseg ćelija koje želite da prikažete grafikonom 3. izaberite glavni izbor za umetanje (Insert) 4. odaberite opciju Chart (grafikon) 5. izaberite podopciju As New Sheet (kao novi list) 6. u komunikacionom bloku Chart Wizard postavite pokazivač na

sličicu Finish i pritisnite levi taster na mišu.

Skup podataka koji se odnosi na jedan predmet, jedno lice, jednu pojavu i slično naziva se serija. Skup podataka koji se odnose na istorodna stanja iz raznih serija naziva se kategorija.

Program Excel automatski odreñuje šta su serije a šta kategorije, polazeći od pretpostavke da treba da bude više kategorija nego serija. U zavisnosti od toga kako ste raspodelili podatke u tabeli, serije mogu da budu u kolonama, a kategorije u redovima. Uz grafikone kojima se prikazuje više serija podataka, neophodno je da postoje legende.

Za stvaranje grafikona koristi se program Chart Wizard, koji ima nekoliko komunikacionih blokova. U svakom od njih odreñuje se po nekoliko parametara koji se odnose na grafikon koji treba da se stvori.

Slika 12-8 Modul Chart Wizard

U svakom komunikacionom bloku postoji sledećih pet sličica: Help - pozivanje programa za pomoć i dodatna objašnjenja, Cancel - prekid rada sa programom Chart Wizard, Back - povratak u prethodni komunikacioni blok, Next - prelazak u sledeći komunikacioni blok, Finish - preskače se odreñivanje parametara grafikona i prepušta programu da ih sam odredi.



192

A B C D E F G H I1234567

12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI U EXCEL-u

Da biste izvukli najviše koristi od ovog teksta, trebalo bi da otvorite Excel tabelu (Slika 12-9) i radite uz čitanje uputstava.

Slika 12-9 Tabela u Excelu

Uvod u funkciju Random • Funkcija RAND() generiše uniformnu slučajnu promenljivu

izmedju 0 i 1. • Uniformna znači da je generisanje vrednosti izmedju 0.10 i 0.20

isto toliko verovatno kao i one izmedju 0.60 i 0.70. Hajde da probamo! • Otvorite Excel…u bilo kojoj praznoj ćeliji, recimo B2, otkucajte:

=RAND() • Pojaviće se broj manji od 1 i veći od 0 =RAND() 0.6642 • Možete da kopirate ovu ćeliju kao što biste i svaku drugu, ali će

svaka od njih pokazati različitu vrednost. • Kad god promenite tabelu, funkcija Rand() će ponovo proračunati

vrednost u svakoj ćeliji. • Da biste sačuvali jedan skup vrednosti slučajnih promenljivih,

kopirajte kao što je uobičajeno, a zatim upotrebite paste special i izaberite “Values”. Zapazite da se ovi brojevi više neće pojavljivati u vašim originalnim ćelijama kada se ponovo proračunava.



193

Simulacija jednostavnog sistema čekanja u redu • Da bismo ovu analizu učinili jasnijom, uradićemo jedan mali

simulacioni model. • Zamislimo skladište sa jednom platformom za istovar/utovar

teretnih vozila koja pristižu tokom noći. • Kapacitet rampe je toliki da može da istovari samo dva vozila

tokom noći. • Preduzeće koje upravlja ovim sistemom je procenilo distribuciju

verovatnoće pristizanja vozila koja je data u tabeli na Slici 12-10: • Preduzeće je zabrinuto zbog broja vozila koji kasne sa istovarom,

jer je skupo da ona čekaju (oko 100 USD po vozilu koje kasni jednu noć)

Broj vozila koja dolaze (X)

Relativna frekvencija (verovatnoća X dolazaka)

Kumulativna verovat-noća (da je manje od X dolazaka)

0 0.23 0.00 1 0.30 0.23 2 0.30 0.53 3 0.10 0.83 4 0.05 0.93 5 0.02 0.98 6 ili više 0.00 1.0

Slika 12-10 Distribucija verovatnoće

Kao što brojevi u tabeli na sl.2 pokazuju, u proseku, platforma za istovar/utovar će obaviti posao. Ipak, u periodu koji zahvata 17% od ukupnog vremena, očekuje se da će stići više od 2 vozila, što će stvoriti privremeno preopterećenje. Uzorkovanjem brojeva na slučaj iz tabele, možemo da simuliramo dolaske vozila i da predvidjamo prosečno preopterećenje sistema za istovar. Stvaranje VLOOKUP tabele • Prepišite tabelu sa procentima sa Tabele 12-11 u Excel tabelu,

koristeći podatke za dolaske i kumulativne procente (u ovom primeru stavite ih u kolone I u J).



194

Kumulativna verovatnoća

Broj dolazaka

0.00 0 0.23 1 0.53 2 0.83 3 0.93 4 0.98 5 1.0 6

Tabela 12-11 Prikaz procenata

• Sada ćemo upotrebiti kumulativnu raspodelu koju ste upisali,

zajedno sa Excel funkcijom VLOOKUP da bi izvršili naš zadatak. • Osvetlite samo ćelije sa podacima (ignorišite zaglavlja) i nazovite

ceo opseg imenom CUMUL. Prepišite sledeće (Slika 12-12) u vašu Excel tabelu:

Slika 12-12 Kumulativna raspodela • Kapacitet platforme (2) je u ćeliji C2, i nema vozila koja čekaju u

danu 0. • U ćeliju A5, unesite: =A4+1. To povećava brojač dana za 1 (Slika

12-13). • U ćeliju B5, unesite: =RAND(). To generiše slučajan broj kao što

je ranije opisano.

A B C D E F12 KAPACITET: 23 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI4 0 056

SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU



195

Slika 12-13 Unos formula

• U ćeliju C5, unesite: VLOOKUP(B5,CUMUL,2) • Ova funkcija uzima vrednost u B5, traži tu vrednost u prvoj koloni

opsega “CUMUL” i izvlači vrednost u označenoj koloni, u ovom slučaju koloni 2.

• Ovaj korak unosi slučajni broj dolazaka svakog dana (Slika 12-14).

Slika 12-14 Slučaj dolazaka • U ćeliju D5, unesite: =F4+C5. To dodaje broj vozila koja čekaju u

redu onima koja su stigla te noći. • U ćeliju E5, unesite: =MIN($C$2,D5). Ovo uzima minimalni broj

izmedju kapaciteta (2) i vozila koja čekaju na istovar (ne možete istovariti vozila koja ne čekaju).

• U ćeliju F5, unesite: =D5-E5 Broj vozila koja kasne (zadržana su) za sledeći dan jednak je broju onih koja treba da budu istovarena umanjenom za broj onih koja su stvarno istovarena.

• Najzad, označite niz ćelija A5:F5, i kopirajte ga na sledećih 500 redova (Slika 12-15).

• Vi ste sada napravili simulacioni model.

A B C D E F12 KAPACITET: 23 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # CEKA4 0 05 1 0.2683 16


A B C D E F12 KAPACITET: 23 DAN RAND# #DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI4 0 05 1 0.26836




196

Slika 12-15 Niz ćelija

• Prostudirajte model da biste se uverili da radi ono što se od njega

očekuje. • Dolasci vozila u koloni C bi trebaslo da se pojavljuju na slučaj i u

saglasnosti sa pridruženim verovatnoćama. • Kolona F sadrži broj vozila koja su zadržana (kasne). Zapazite da

u velikom broju dana ni jedno vozilo ne kasni. Ali, ako pažljivo prolazite niz kolonu, pronaćićete periode u kojima broj vozila koja kasne naraste možda do 10 ili više. Takav period može da traje nekoliko dana, a onda broj vozila koja kasne opet opadne na nulu. Sistem čekanja u redu se tačno tako i ponaša.

Sumiranje rezultata

• Da bi bilo neke koristi od cele ove priče, treba da sumiramo

rezultate. • Prvo, izračunaćemo prosečan broj vozila koja kasne i odredićemo

cenu tog kašnjenja. • Zatim ćemo upotrebiti Excel funkciju “Histogram” da bi dobili

raspodelu koja pokazuje koliko često će zadati broj vozila zakasniti.

• U ćelije H11 i H12, unesite: “Sr.kaš.” and “God.trošk.” • U ćeliju J11, unesite: =AVERAGE(F5:F504), pod pretpostavkom

da ste kopirali simulaciju za 500 iteracija (ovo proračunava srednji broj vozila koja kasne po danu).

• U ćeliju J12, unesite: =100*365*J11 (Ovo množi noćnu cenu od 100 USD sa prosečnim brojem vozila i brojem dana u godini - slika 12-16).

A B C D E F12 KAPACITET: 23 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI4 0 05 1 0.2683 1 1 1 06 2 0.8853 3 3 2 1




197

H I J K17 018 119 220 321 422 523 624 725 826 927 10

Slika 12-16 Množenje

• Zatim, treba da napravimo“police” za podatke. • U ćelije H17 do H27, unesite vrednosti 0,1 …10. • Sad smo spremni za funkciju Histogram. • Proverite da li se pod menijem Tools i Add-ins, nalazi instaliran

Analysis ToolPak. • Sada, izaberite opet mišem na Tools i Data Analysis….otvoriće se

boks na vašem ekranu, izaberite Histogram i OK. • Kada se otvori sledeći boks, izaberite Input Range i unesite

$F$5:$F$504 (To su rezultati Vaše simulacije).

Slika 12-17 Pravljenje polica

• Zatim, izaberite mišem Bin Range i unesite: $H$17:$H$27 Ovo

odredjuje opseg vrednosti vozila koja aksne. • Izaberite posle toga Output Range i unestite: $J$14 To odredjuje

gornji levi ugao izlaznih podataka. Možete, u stavri, da ga postavite gde god imate slobodnog mesta.

• Najzad, izaberite Cumulative Percentage da se pojave u izlaznim podacima.

• Sada smo spremni da prikažemo raspodelu frekvencija noćnih zakašnjenja u vidu dijagrama

H I J K L M N11 Sr.kaš. =AVERAGE(F5:F504)12 God.trošk. =100*365*J1113



198

G H I J K L11 Sr.kaš. 0.84 12 God.troš. 30,660 1314 Bin Freq. Cum.15 0 3114 62.27%16 BINS 1 725 76.76%17 0 2 472 86.20%18 1 3 329 92.78%19 2 4 195 96.68%20 3 5 115 98.98%21 4 6 25 99.48%22 5 7 16 99.80%23 6 8 8 99.96%24 7 9 1 99.98%25 8 10 1 100.00%26 9 More 0 100.00%27 10

• Evo kako je izgledao izlaz, posle propuštenih 500 simulacija (Slika 12-18).

• Vaš izlaz bi trebalo da bude sličan, ali ne identičan, zbog slučajnosti u modelu.

Slika 12-18 Izgled izlaza

• Zapamtite, kad god promenite nešto u Excel tabeli, Vaša

VLOOKUP simulacija se ponovo računa. • Da to sprečite, pre nego što upotrebite Histogram, copirajte

kolone A do F u drugi radni list koristeći “Paste Special” i prenoseći ih kao “Values”.

• Možete i da kopirate direktno po ostatku Vašeg radnog lista (kolone H do J).

Promena kapaciteta • Pretpostavimo da preduzeće želi da uvede dodatnu opremu koja

bi povećala kapacitet istovara na tri vozila dnevno. • Koliko bi to donelo uštede? • Prvo, zapišite vaše godišnje troškove zbog zakašnjenja u J12. • Zatim, promenite vrednost u C2 od 2 na 3, i pritisnite taster

ENTER. • Broj kašnjenja (pogledajte J11) bi trebalo dramatično da opadne,

isto kao i godišnji troškovi zbog kašnjenja. • Ako želite, možete isto tako da ponovi uradite Histogram

rezultate sa novim kapacitetom rampe od 3 istovarena vozila u toku dana.



199

• Oduzimanjem nove procenjene vrednosti od prethodne, dobićete goišnju uštedu koja bi bila posledica uvodjenja nove opreme.

• Ovo boi moglo da se upotrebi kao smernica za buduće uštede. Poredjenjem sa cenom opreme, odlučuje se da treba ili ne treba da se investira u novu opremu.

• Napomena: Ako smanjimo kapacitet na 1, broj kašnjenja će se povećavati ka beskonačno velikom, jer bi očekivan broj dolazaka, 1,5 vozila, prevazišao kapacitet rampe.

12.10. BAZA PODATAKA U EXCEL-u

Baza podataka u Excel-u se može sortirati pomoću alatki za sortiranje podataka po obeležjima rastuće ili opadajuće. Druga mogućnost za sortiranje je izbor opcije glavnog menija Data, a potom iz padajućeg menija treba birati opciju Sort. U dijalog prozoru za sortiranje podataka Excel nudi mogućnost za definisanje sortiranja za tri obeležja u bazi podataka. Sortiranja će se, nakon aktiviranja, obaviti respektivno, u odnosu na prvo definisano obeležje, zatim u odnosu na drugo, i na kraju, u odnosu na treće.

Slika 12-19 Sortiranje podataka

Sledeća opcija u Data padajućem meniju je opcija koja omogućava filtriranje podataka u bazi. To je opcija Filter.

Slika 12-20 Filtriranje podataka



200

Prilikom izbora opcije AutoFilter dobija se sledeće:

Slika 12-21 Opcija AutoFilter

Slika 12-22 Efekat opcije AutoFilter

Svako obležje predstavlja kontrolu koja omogućava filtriranje podataka. Filtriranje se može obaviti izborom jedne od mogućnosti koje se nude kao opcije, a predstavljaju konkretne vrednosti za odabrano obeležje, zatim izborom Top 10, kojom se izdvaja prvih 10 vrednosti, i na kraju opcijom Custom kojom se definiše kriterijum na osnovu kog će se izvršiti filtriranje.

Slika 12-23 Opcija Top10 Druga mogućnost za filtriranje je opcija Advanced Filter.

Slika 12-24 Opcija Advanced Filter



201

Ovom opcijom se otvara dijalog prozor, uz pomoću koga se definiše opseg podataka koji će se filtrirati, zona kriterijuma gde je zadat kriterijum i pozicija gde će rezultati filtriranja biti prikazani. Sledeća opcija Data menija je opcija Form, koja omogućava upravljanje bazom podataka.

Slika 12-25 Opcija Data

New Dodavanje novog sloga u bazu

Delete Brisanje sloga iz baze podataka

Restore Omogućava vraćanje podataka u preñašnje stanje

Previous Pozicioniranje na prethodni slog

Next Pozicioniranje na naredni slog

Criteria Omogućava definisanje kriterijuma za pretragu

Close Zatvara fomu za rad sa bazom podataka Funkcije za rad sa bazom podataka Excel nudi skup funkcija namenjenih za upotrebu pri radu sa podacima iz definisane baze podataka.



202

Slika 12-26 Opcija Insert Function Pivot tabela Iz Data menija, odabirom opcije Pivot Table Report se, na osnovu baze podataka, generiše pivot tabela. Excel u dijalog prozoru Wizard-a traži informacije o tome gde je lociran izvor podataka koji će se koristiti za kreiranje Pivot tabele nude sledeće opcije, od kojih treba izabrati odgovarajuću:

Slika 12-27 Opcija Pivot Table Report Microsoft Excel list or database – podaci se nalaze u Excel-ovoj bazi podataka na radnom listu u Excel-ovom fajlu. External data source – podaci dolaze iz nekog drugog programa kao što su: Access, dBASE, FoxPro. Multiple consolidation ranges – podaci dolaze iz bloka ćelija koje su imenovane u Excel-u.



203

Slika 12-28 Komunikacioni prozor opcije PivotTable i PivotChart

Another Pivot Table report or Pivot Chart report – omogućava dalju analizu podataka iz već postojeće Pivot tabele.

Excel, potom, traži izbor tipa izveštaja koji želi da se dobije: Pivot tabela ili Pivot dijagram sa pivot tabelom. Excel traži informaciju o lokaciji gde će pivot tabela biti smeštena, da li na novom radnom listu ili nekom postojećem. Kreiranje pivot tabele u sledećem koraku može da se završi klikom na dugme Finish.

Slika 12-29 Opcija Finish

Ukoliko je izabrana opcija Finish, Excel kreira novi radni list sa praznom »školjkom« pivot tabele. Četiri sekcije se ovde mogu uočiti: page, row, column i data. U njih se smeštaju odgovarajuća obeležja iz baze podataka.



204

Slika 12-30 Layout Drugu mogućnost daje Layout dugme - rasporeñivanje obeležja iz baze podataka na šemi koju nam nudi Excel-ov Wizard.

Slika 12-31 PivotChart Wizard Data – oblast prikazuje rezultate koje želimo da vidimo kao polje. Inicijalno tabela prikazuje sumu vrednosti selektovanog (izabranog) obeležja, ako se sastoji iz numeričkih vrednosti. Ako je sadržaj tekstualnog tipa, tabela će prikazati onoliko slogova koliko ih odgovara zadatom kriterijumu. Ovde su i druge funkcije na raspolaganju, kao što su prosek, standardna devijacija i druge. Column – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) koloni. Row – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) vrsti.



205

Page – omogućava filtriranje vrednosti u tabeli, u zavisnosti od vrednosti koje selektujemo za obeležje. Ovo omogućava samo da vidimo slogove koji odgovaraju odreñenim kriterijumima i filtriraju ostatak.

Klikom na OK dugme i biranjem Finish dugmeta, nakon definisanja rasporeda obeležja u pivot tabeli, moguće je pogledati izgled pivot tabele kako je definisana. Takoñe, postoji i toolbar (linija sa alatkama) za pivot tabelu koja bi trebalo da se pojavi pored pivot tabele na površini radnog lista.

Slika 12-32 Pivot Toolbar Opcije na liniji sa alatima Linija sa alatkama za pivot tabelu nudi alatke kojima se menja izgled pivot tabele. Sledeći deo opisuje ove opcije i kako one funkcionišu. U daljem tekstu se nalaze kombinovani prikazi sa svim opcijama za pivot tabelu. 1. Alatka za formatiranje

izveštaja (prikaza tabele) Kreirana je Pivot tabele sa svim potrebnim obeležjima i kriterijumima. Ova alatka omogućava poboljšanje izgleda tabele. Moguće je menjati izgled tabele odabiranjem jednog od predefinasanih (unapred definisanih) formata. Možemo se predomisliti u bilo kom trenutku analize podataka i izabrati drugi format koji više odgovara našim potrebama.

Slika 12-33 Pivot AutoFormat



206

2. Alatka za kreiranje pivot dijagram Postoje situacije kada je bolje masu podataka predstaviti u formi dijagrama. Korisno je koristiti dijagram za pojednostavljivanje analize velikih količina podataka, brzo uporeñivanje trendova u serijama podataka, za omogućavanje poreñenja podataka i uporeñivanje veličina. Izborom ove alatke aktivira se Wizard za kreiranje dijagrama koji generiše dijagram. Prolazi se kroz sve faze kreiranja dijagrama, kao i sa podacima na radnom listu koji su predstavljni u obliku obične tabele.

3. Wizard za kreiranje pivot tabele Ova alatka omogućava promenu pozicije i ureñenja obeležja u tabeli.

4. Alatka za ažuriranje podataka Ova alatka omogućava ažuriranje podataka u pivot tabeli pošto je izvršeno ažuriranje podataka u izvornoj bazi podataka.

5. Alatka za maskiranje i prikaz detalja Ove dve alatke omogućavaju prikaz ili maskiranje vrednosti obeležja koje su desno od selektovanog obeležja. 6. Alatka kojom se definišu različiti parametri za odreñeno obeležje u

Pivot tabeli Dodavanje obeležja u Data deo i operacije nad njim. Dodavanje obeležja koje već postoji u Data deo se vrši prevlačenjem obeležja na površinu koja označava Data zonu na šemi Pivot Tabele.

Slika 12-34 PivotChart Wizard Layout

Pošto dva ista obeležja daju iste rezultale, lako se može ovo drugo obeležje pretvoriti u sasvim novo obeležje u Pivot tabeli. U primeru na slici duplirano je obeležje Zarada, jedno od ova dva obeležja će se promenti u novo obeležje koje će imati odreñene nove parametre.



207

Nakon pozicioniranja na ćeliju sa nazivom obeležja, izabrati

alatku iz linije sa alatkama koje služe za rad sa Pivot tabelom.

Slika 12-35 PivoTable Field – Source field

Tabelarni prikaz funkcija koje ova opcija nudi: Sum Suma svih vrednosti u ovom obeležju

Count Broj slogova u ovoj kategoriji

Average Prosek svih vrednosti u ovoj kategoriji

Max Najveća vrednost u kategoriji

Min Najmanja vrednost ovog obeležja

Product Proizvod svih vrednosti u ovom obeležju

Count Nums Broj slogova u ovoj kategoriji

StdDev Standardna devijacija obeležja

StdDev p Standardna devijacija populacije

Var Varijanta obeležja

Varp Varijanta populacije.

Klikom na ovu alatku se otvara PivotTable Field prozor u kom se može izvršiti preimenovanje obeležja i izabrati željena funkcija, koja će na osnovu vrednosti obeležja koje je prikazano kao Source field u ovom prozoru generišati rezultujuće podatke. Za slučaj koji smo pomenuli za naziv novog obeležja se zadaje naziv Broj_zaposlenih, a za funkciju se bira Count, jer je namera bila kreiranje obeležja koje će prikazivati brojno stanje zaposlenih na odreñenom radnom mestu. Sledeće što se može, takoñe, na ovom primeru primeniti, upotreba je dugmadi kao što su Number i Options.



208

Nakon dodavanja obeležja u Data deo (u primeru je ponovo obeležje Zarada dodato), preimenuje se obeležje, u skladu sa podacima koje će prikazivati u Pivot tabeli, zatim se može odrediti funkcija za proračun.

Slika 12-36 PivoTable – Funkcija Count Klikom na dugme Number se obeležje, odnosno ćelije koje će prikazivati vrednosti ovog obeležja, mogu formatirati (u ovom primeru se bira Percentage kao Category za format ćelija).

Zatim se sa dugmetom Options može izabrati za prikaz podataka neka od opcija koje nude načine prikaza izračunatih podataka, u odnosu na inicijalne vrednosti obeležja koje je preimenovano (u primeru bira se % of total, da bi se dobili procentualni podaci, u odnosu na celinu zarada).

Slika 12-37 PivoTable - Category OPCIJE Name i Scenarios Ćelijama na radnom listu se mogu dodeljivati odreñena imena na sledeći način: - pozicionirati se na ćeliju

kojoj će se dodeliti naziv, - izabrati iz padajućeg

menija Insert opciju Name kod koje treba izabrati podopciju Define,

Slika 12-38 PivoTable - Insert



209

- u dijalog prozoru se definiše naziv koji se ćeliji dodeljuje klikom na dugme OK,

Nakon zadavanja imena, ova imena mogu da se koristite prilikom kreiranja formula za odreñene kalkulacije, kao i kod kreiranja scenarija za kalkulacije. Scenariji se definišu u Scenario Manager dijalog prozoru, koji se otvara izborom iz Tools menija, opcija Scenarios.

Slika 12-39 Scenario Manager

Klikom na dugme Add otvara se prozor koji omogućava definiciju scenarija, a definicija podrazumeva zadavanje naziva scenariju i označavanje ćelija koje će prikazivati rezultate njegove primene.

Slika 12-40 Add Scenario Zatim se klikom na dugme OK prelazi na definisanje numeričkih vrednosti scenarija koje će se koristiti u njegovoj primeni.

Slika 12-41 Numeričke vrednosti



210

Definisani scenario se primenjuje klikom na dugme Show, pri čemu se vrednosti u scenariju prikazuju oblasti ćelija koje smo označili pri definisanju samog scenarija.

Slika 12-42 Scenario Manager opcija Show Opcija koja omogućava sistematizovani prikaz kalkulacija, koje se dobijaju primenom različitih scenarija, je opcija Summary koja se omogućava dugmetom Summary.

Slika 12-43 Scenario Summary

Ovom opcijom se otvara dijalog prozor Scenario Summary koji nudi dve mogućnosti za sistematizovani prikaz: - Scenario Summary

- tabelarni prikaz i - Scenario

PivotTable report – prikaz podataka u pivot tabeli

Slika 12-44 Scenario Summary report

Pri tome treba označiti za Result cells lokaciju, gde se nalaze kalkulacije izvedene na osnovu vrednosti koje se nalaze u definisanim scenarijima.



211

1133 APLIKACIJA POWER POINT 2003

Jedan od programa koji bez razloga četo ostaje zanemaren od strane korisnika jeste i Microsoft Power Point, deo softverskog paketa Microsoft Office. To je odličan alat, kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova, tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije.

Slika 13-1 Logo Power Point 2003

Svaka prezentacija se sastoji od slajdova koji se po potrebi mogu štampati na folije, snimiti na dijapozitiv ili se prikazivati direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan sa računarom. Upravo tu dolaze do izražaja sve multimedijalne mogućnosti programa.

Slika 13-2 Logotip Power Point Power Point je specifično namenjen za izradu prezentacija jer ima već ugradjene gotove forme i modele. Korišćenje ovih modela znatno pojednostavljuje kreiranje prezentacije. Naime potrebno je samo uneti sadržinu prezentacije, a zatim nam program sam nudi mogućnosti za obradu i prezentovanje tih podataka. Ovakav način izrade prezentacije može trajati oko deset minuta, a kvalitet koji dobijamo za tako kratak vremenski period je krajnje zadovoljavajući. Ovakva minutaža može biti samo razlog više da se prezentacija koju smo zamislili uradi u Power Point-u. Ipak, i pored svih svojih mogućnosti Power Point predstavlja program koji se ne koristi u većoj meri na našim prostorima, pretežno zbog toga što je namenjen poslovnoj prezentaciji, a naša poslovna shvatanja su još uvek vrlo inertna. Sigurno je da će vremenom



212

multimedijalne prezentacije i kod nas postati popularne, a onog momenta kad se nekome ukaže potreba da se njima bavi imaće na raspolaganju moćan alat u vidu Microsoft Power Pointa. Iako po koncepciji sličan prethodnicima Power Point 2003 donosi nekoliko zgodnih novina:

• Prvo što ćemo primetiti je trodelni radni prozor koji integriše pregled prezentacije, slajd i beleške za predavača, što u znatnoj meri povećava funkcionalnost i olakšava rad.

• Druga novina je lakši način za pristup dokumentima koji su

otvoreni u istom trenutku. Do sada je trebalo otvoriti meni Window, pa izabrati neki od dokumenata sa liste, a sada se svaki otvoreni dokument pojavljuje u Windows taskbar-u kao nova instanca programa.

Tu su zatim i "pametni" meniji: Program prati koje se opcije u meniju najčešće koriste i njih ispisuje prve, dok one manje aktuelne sakriva tako da meni izgleda znatno manji, što čini snalaženje lakšim. U dnu svakog menija nalazi se dvostruka strelica nadole , koja razmotava kompletan meni. Ova ideja nije primenjena samo na tekstualne menije; svi tasterski meniji sa mnogo opcija ponašaju se na isti način. Još jedna važna novina jeste "Collect & Paste" mehanizam odnosno višestruki Clipboard. U njega se sada može odvojeno smestiti do dvanaest objekata (slika,tekstova ...) koji se mogu u dokument ubacivati pojedinačno ili svi zajedno. Takoñe je izvršena i mnogo čvršća integracija sa Internetom. Prebacivanje bilo kog dokumenta u HTML format vrlo je jednostavno i ovo je glavna crta novog Power Point-a kao i Office paketa u celini.

13.1. KORISNIČKI INTERFEJS MS POWER POINT-a

Po ulasku u Power Point vreme je za upoznavanje korisničkog interfejsa. Od standardnih opcija na korisničkom interfejsu se mogu uočiti:



213

• Naslovna linija (Title bar) • Meni linija (Menu bar) • Linija sa standardnim alatkama (Standard toolbar) • Linija s alatkama za formatiranje (Formatting toolbar) • Radni prozor • Linija sa alatkama za crtanje (Drawing toolbar). • Statusna linija (Status Line) • Office Assistant

Pored ovih opcija mogu se po potrebi iz View menija uključiti i dodatni toolbarovi i meniji. Pomoću strelice u desnom uglu svakog toolbara možemo menjati njegovu sadržinu kao i raspored ikonica. Radni prozor podeljen je na tri dela: Slide, Outline i Speakers Notes. Slide zauzima najveći deo radnog prozora i u njemu se prikazuje izgled tekućeg slajda. U Outline prikazu prezentacije daje se prikaz slajdova u vidu plana. Iza imena svakog slajda, odnosno njegovog naslova, nalazi se njegova sadržina u hijerarhijskoj organizaciji. U ovom delu se njlakše menja organizacija i sadržina slajda. Speakers Notes se koristi kao plan za izlaganje prilikom prezentovanja.U njemu se prikazuje propratni tekst za tekući slajd. Ovaj tekst služi kao podsetnik korisniku koji izlaže temu koja je pivezana sa datim slajdom.

13.1.1. MENI LINIJA (Menu bar) Komande su u Power Point-u, kao i u većini Windows aplikacija, grupisane prema nameni u padajuće menije, locirane na meni liniji.

Slika 13-3 Meni linija Pored ovih osnovnih, statičnih, menija na raspolaganju nam je i desni taster miša, pomoću koga dobijmo meni sa opcijama specifičnim za objekat na koji smo kliknuli.



214

U padajućem meniju su komande koje su aktivne, tj. mogu da se izvrše u datoj situaciji, ispisane crno dok su one neaktivne zasenčene. Komande koje nisu konačne već otvaraju dodatni dialog box završavaju se sa tri tačke (...). File U File meniju nalaze se osnovne komande za rad sa prezentacijom: New, Open, Save, Save As HTML, kao i opcija Page Setup za podešavanje izgleda stranice. Tu je i lista prezentacija koje su otvarane u skorije vreme.

Slika 13-4 Meni File

Edit

U meniju Edit nalaze se alatke za i obradu teksta i objekata u prezentaciji: Cut, Copy i Paste i komande Undo i Redo za poništavanje odnosno ponavljanje prethodne akcije.

Slika 13-5 Meni Edit

Insert

Prva opcija u Insert meniju (New Slide) služi za dodavanje novog slajda u prezentaciju. Pomoću ostalih opcija mogu se ubaciti svi raspoloživi objekti: slike, tekst, video sekvence, zvuk, grafikoni, tabele i linkovi. Sve ovo moguće je uraditi i sa Standard toolbar-a.

Slika 13-6 Meni Insert



215

Format Uz pomoć opcija iz Format menija moguće je oblikovati font, pozadinu i kao i dizajn i formu slajda.

Slika 13-7 Meni Format

Tools U meniju Tools na raspolaganju su nam opcije za podešavanje samog Power Point-a (sastav toolbar-ova, menija...), kao i alatka Spelling koja služi za ispravljanje sintaksnih grešaka, što funkcioniše samo u slučaju da pišemo na engleskom.

Slika 13-8 Meni Tools

Slide Show

Kao što mu i samo ime kaže Slide Show meni sadrži opcije koje su potrebne za pokretanje odnosno animaciju prezentacije. Komanda View Show služi ja pokretanje slajd šoua, a tu su i opcije za ubacivanje i podešavanje animacije Custom Animation i Slide Transition

Slika 13-9 Meni Slide Show

Window

U ovom meniju nalazi se lista trenutno otvorenih dokumenata, s tim da je onaj označeni trenutno vidljiv na ekranu, dok su ostali u pozadini. Klikom na neki od dokumenta on se izbacuje u prvi plan tako da možemo nastaviti rad na jemu.

Slika 13-10 Meni Window



216

Help Help meni sadrži nekoliko opcija koje pozivamo u slučaju da nam zatreba pompć pri radu. Tu je klasična Help baza Power Point-a koju pretražujemo tako što ukucavamo reč za koju nam je potrebno objašnjenje ili Office Assistant kome možemo postavljati pitanja gavornim jezilkom; naravno, na engleskom.

Slika 13-11 Meni Help

New Slide Klikom na taster New (slide) otvara se dialog box "New Slide". U ovom prozoru potrebno je izabrati izgled i kompoziciju slajda (Layout).

Slika 13-12 Meni New Slide

Open Aktiviranjem opcije File/Open ili klikom na taster Open sa Standard toolbar-a otvaramo već postojeću prezentaciju. Na ekranu se pojavljuje prozor u kojem je potrebno izabrati prezentaciju koju želimo da otvorimo.

Slika 13-13 Opcijai Open Office Assistant Nema šanse da ne primetite animiranu spajalicu koja lebdi pri dnu radnog prozora. Ona će vam postavljti pitanja i davati savete (Tips) u toku rada. Mehanizam pretraživanja Help baze svodi se na pitanja zadata običnim, govornim jezikom. Pored spajalice tu su i ostali asistenti (crvena lopta, Ajnštajn, pas, mačka itd.) Vidljiva je tendencija da se Assistant prebaci u Windows, odnosno da prati korisnikatokom korišćenja svih programa.



217

13.1.2. LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA (Standard toolbar)

Na liniji sa standardnim alatkama nalazi se više tastera koji omogućavaju skraćeni način pokretanja odreñenih komandi iz Menu bar-a.

Slika 13-14 Linija standardnih alata Ovi tasteri podeljeni su u nekoliko grupa na osnovu funkcija koje obavljaju. U prvoj grupi nalaze se četiri tastera:

New - za kreiranje nove prezentacije ili kreiranje novog slajda, Open - za otvaranje već postojeće prezentacije, Save - za pohranjivanje trenutno aktivne prezentacije i E-mail - za slanje prezentacije E-mailom. Drugu grupu čine tasteri Print i Spelling.

Taster Print pokreće proces štampanja slajda (prezentacije). Spelling proverava da li postoje greške u tekstualnom sadržaju prezentacije. Naravno, ovo je uspečno samo kod tekstova pisanih na engleskom. U trećoj grupi imamo četiri tastera: Cut, Copy, Paste i Format Painter.

Ovi tasteri koiste se za funkcije editovanja i obrade sadržine prezentacije, (uglavnom teksta). Cut odseca (briše) selektovani tekst sa jedne lokacije i prebacuje ga u Clipboard. Zatim se uz pomoć funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju, sadržaj Clipboard-a prebacuje na tu lokaciju.



218

Copy prebacuje izabrani objekat u Clipboard, ali ga pri tom ostavlja na njegovoj izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut ). Dati objekat se zatim kopira na novu lokaciju uz pomoć funkcije Paste. Paste kopira sadržaj Clipboard-a na izabrano mesto u prezentaciji. Koristi se u sadejstvu sa komandama Cut i Copy Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog dela prezentacije na drugi. Ovu grupu čine dva tastera Undo i Redo:

Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije, a drugi povratak na stanje za jednu akciju unazad posle Undo akcije. U ovoj grup imamo četiri tastera:

koji služe za ubacivanje: linkova, tabela, grafikona kao i novih slajdova u prezentaciju U okviru ovog menuja imamo mogućnost da procentualno menjamo veličinu prikaza sadržaja radnog prozora.

Moguće je izabrati jednu od ponuñenih opcija ili upisati svoj procenat.

13.1.3. FORMATING TOOLBAR U ovom toolbar-u imamo dva padajuća menija i pet grupa tastera

Slika 13-15 Formating Toolbar



219

Prvi meni, sa nazivom Font pokazuje font trenutno selektovanog teksta na slajdu. Izborom nekog drugog fonta menjamo izgled odabranog teksta.

U drugom meniju ( Font Size) odreñujemo veličinu izabranog fonta. Sledeću grupu čini četiri tastera:

Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fonta izabranog teksta: Bold služi za podebljavanje fonta,Italic za formiranje efekta iskošenosti, Underline za podvlačenje teksta i Text Shadow za dodavanje senke. Narednu grupu čine tri tastera za poravnanje izabranog teksta:

Oni uspostavljaju poravnanje na levo, sredinu (centar), ili desno. Slede još dva tastera za uspostavljanje nabrajanja:

Zatim su tu tasteri Increase Font Size i Decrncrease Font Size:

Prvi omogućava postepeno povećanje, dok drugi na isti način vrši smanjivanje veličine fonta. I na kraju je još grupa od dva tastera Promote i Demote kojima se tekst na slajdu pomera više ulevo ili udesno.



220

13.1.4. DRAWING TOOLBAR Bilo koji od objekata se može editovati pomoću alata raspoloživih u Drawing Toolbar-u.

Slika 13-16 Drawing Toolbar Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. To su: Opcije za grupisanje: group, ungroup, regroup. Svaki vektorski objekat sastoji se od grupa manjih objekata koji se po portebi mogu grupisati, razdvajati na sastavne delove. Selekciju vršimo klikom miša, a kada treba selektovati više objekata držimo pritisnut Shift i klikćemo dokle je potrebno. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju, animaciji,promeni boje itd. Drugi skup opcija, Order, odnosi se na redosled viñenja objekata, to jest regulaciju meñusobnog preklapanja objekata. Uobičajeni redosled preklapanja je isti onakav kakav je bio redosled ugrañivanja objekata na slajd.Često se dogaña da je potrebno promeniti ovakav redosled iz nekih razloga, zato koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh), Send to back (sklanjanje objekata ispod svih ostalih), Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ispod drugih objekata). Nudge znači gurkati, odnosno pomerati za malo odstojanje i na raspolaganju su logično svi smerovi: gore, dole, levo i desno (up, down, left i right). Snap znači poravnjavanje prema nekoj ivici, u ovom slučaju: To grid (prema zamišljenoj mreži u osnovi slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). Align or distribute znači poravnjavanje više objekata meñusobno, u nekom pravcu. Da bi opcija funkcionisala, moramo prvo selektovati objekte koje želimo da poravnamo, pa tek onda izabrati ovu opciju sa izabranim smerom poravnjavanja. Edit points kriva linija je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. Ovom opcijom se upravlja ovim vodećim tačkama.



221

Strelica služi za selektovanje objekata.

Rotacija okreće selektovani objekat oko svoje ose.

Auto Shapes je impresivna kolekcija osnovnih oblika. Kada treba sami da sastavimo sliku, a Clip Art je prekomlikovan, koriste se osnovni oblici poput pravougaonika, kruga,zvezdica, oblačića, tasterA.

Slika 13-17 Opcija Auto Shapes

Linija strelica Krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje.Izaberemo oblik koji crtamo i mišem obeležimo njegove granice na slajdu. TextBox je način za dodavanje teksta na slajd izvan unapred

predviñenih polja; kliknemo na ovaj taster mišem, obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst, potom u polje unesemo tekst

Insert WordArt Ovde se nalazi tekst sa već ponuñenim oblicima i bojama uz pomoć kojih možemo ukrasiti slajd. Fill Color – je kantica sa bojom.Pomoću nje menjamo boju objekta.

Slika 13-18 Opcija Insert WowrArt



222

Line Color – četkica sa bojom, menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat.Osim standarnih linija, mogu se koristiti i mustre (Patterns).

Font Color je taster uz pomoć koga menjamo boju slova.

Line Style Dash Style Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina, isprekidana linija i strelica.

Shadow je senka koju može da ima bilo koji objekat; dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na ovaj taster.Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja.Opcija Shadow settings omogućava uključivanje i isključivanje senke, pomeranje senke gore,dole, levo i desne kao i promenu boje senke.Senka može biti i poluprovidna. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzijonalnostia objektu dodavanjem senke koja se produžava iza njega. Opcija 3D Settings omogućava veliku slobodu rotacije u tri dimenzije, izbora usmerenja 3D efekata, položaja izvora svetla, vrstu površine objekata i boju bočnih strana.

13.1.5. STATUSNA LINIJA (Status line)

Slika 13-19 Statusna linija

Na statusnoj liniji se prikazuju korisne informacije o načinu rada, kao na primer: koji slajd se trenutno obrañuje (od ukupnog broja slajdova prisutnih u prezentaciji), koja vrsta maske se koristi i slično Custom Animation Još jedan oblik animacije u Power Point-u je dinamičko pojavljivanje objekata koji su deo slajda.



223

Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni, iz koga biramo opciju Custom Animation. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni, iz koga biramo opciju Custom Animation. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni, iz koga biramo opciju Custom Animation. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Custom Animation je dialog box za podešavanje efekata, redosleda i tajminga, zvuka i ostalih multimedijalnih opcija. Effects Svakom objektu u prezentaciji može se dodeliti neki od manogobrojnih animiranih efekata. Izgled ovih efekata je teško opisati, stoga je najbolje videti ih uživo. Kada se završi animiranje objekta, na redu je aktiviranje zvučnog efekta. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak efekata a, po potrebi, možemo dodati i svoje sopstvene. Treba imati u vidu da svi efekti ne traju podjednako dugo i da se ne uklapaju sa svakom animacijom. Zato je tu opcija Prewiev, pomiću koje možemo, na umanjenom slajdu, izvršiti pregled sklopljenih efekata. Loša strana ovih efekata je to što zbog svog kapaciteta i trajanja znato usporavaju prezentovanje. Dim predstavlja zatamljenje, gubljenje. Ovaj efekat omogućava da se objekat posle pojavljivanja malo zaseni (potamni). Osim promene boje može se izabrati i opcija Hide after animation, pomoću koje se objekat priikaže pa potom izgubi. Tu je i Hide on next mouse click, uz pomoć koga onaj ko prezentira može da klikne na objekat i time ga ukloni i prikaže sledeći.



224

Order & Timing Objekti koji su animirani pomeraju se jedan za drugim, što znači da nije moguće pararelelno pomeranje.

Slika 13-20 Order i Timing

Redosled ponavljanja se menja izborom objekta i klikom na strelice gore ili dole. U polju Start anmation nalaze se opcije za pokretanje animacije: On mouse click (na klik mišem) i Automaticly (automatski posle odreñenog broja sekundi po završetku prethodne animacije). Chart Efects Grafikoni (Charts) su posebno pogodni za animacije. Iz menija Chart Efects se može podesiti da se elementi grafikona po serijama, po kategorijama ili pojedinačno po serijama ili kategorijama. Pri tome možemo birati efekat koji se koristi, kao i to da li se sinhrono sa elementima grafikona pojavljuju i potpisi (Animate grid and legend). Ako pogledamo primetićemo da se ovaj meni aktivan samo kada se podešava animacija za grafikone. Multimedia Settings Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog za podešavanje u meniju Custom Animation, pod nazivom Multimedia Settings.

Slika 13-21 Multimedia Settings



225

Ova opcija je neaktivna (zasenčena) ako objekat nije video ili zvuk. Ako jeste možemo podešavati opcije. Prva opcija je While Playing, gde možemo izabrati Pause slide show, za zaustavljanje animacije dok se muzika (ili video klip) ne završi, ili Continue slide show, za paralelnu muziku i animaciju. Drugo pitanje, Stop playing, odnosi se na situaciju posle završetka tekućeg slajda. Opcija After current slide zaustavlja zvuk pri promeni slajda, dok After n slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz narednih n slajdova. Iza tastera More Options krije se opcija Loop until stoped. Naime, kao zvučna podloga prezentacije, često se koristi neki kraći muzički zapis koji se ponavlja, a ovo je mesto gde se to podešava. Kako ikona sa obeležjem zvuka nije posebno reprezentativna, poželjno je da se umesto nje (ili preko nje) stavi neka druga slika. Stoga je na raspolaganju opcija Hide while not playing, kojom se ikona koja označava zvuk sakriva. Dakle zvuk postoji, ne vidi se ali se čuje. Slide Transition Prvi nivo animacije u Power Point-u je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi, takozvana tranzicija (Transition); ovi efekti se podešavaju iz menija SlideShow/Slide Transition. Na raspolaganju nam se nalaze mnogobroni efekti, koji se odmah posle izbora, mogu videti na delu u malom preview prozoru. Odabrani efekat je moguće izvršiti malom, srednjom ili velikom brzinom. Prelazak na sledeći slajd se definiše u polju Advance i na raspolaganju je On mouse click (na klik mišem) ili automatski prelazak posle odreñenog broja sekundi (Automaticly after).

Slika 13-22 Opcija Slide Transition



226

Za ovu animaciju se može vezati i zvuk (Sound), koji čujemo prelaskom na sledeći slajd. Ako kliknemo na taster Apply, izabrana tranzicija će se odnositi na tekući slajd, a ako kliknemo na Aplly to all, izabrana tranzicija će se odnositi na sve slajdove. Jedan od specijalnih efekata je i Random Transition, koji sam pokreće slučajno izabrani efekat u toku samog prezentovanja. Tako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava.

13.2. MULTIMEDIJA Glavna odlika modernih prezenacija danas jeste multimedija. Jedinstvom teksta, slike, zvuka i videa, na publiku se osavlja mnogo jači utisak nego suvoparnim izlaganjem činjenica. Multimedijalni sadržaji se u okviru slajda mogu pojavljivati kao umetnuti, dakle unutar same prezentacije, ili kao link ka odreñenom fajlu. Kako se obično radi o vrlo velikim fajlovima preporučljivo je ubacivati ih kao linkove. Važno je imati u vidu da se pri prenosu prezentacije sa njom moraju poneti svi fajlovi sa kojima je ona linkovana. Treba napomenuti da računar treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo na slajd.

13.2.1. SLIKE U Microsoft PowerPoint-u standarni format slika predstavljaju Clip Art slike (vektorske slike). Svaka vektorska slika se sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. Alternativu predstavljaju takozvane bitmapirane slike, gde je svaka tačka predstavljena bojom, i one, kao takve, više podsećaju na prave fotografije. Za kreiranje i obradu vektorskih slika možemo koristiti na primer Corel Draw, dok sa bitmapiranim slikama možemo raditi u Adobe Photoshop-u. Suština prednosti vektorskog formata je mogućnost lake promene veličine i oblika bez gubitaka kvaliteta slike i vrlo malo zauzeće prostora na hard disku. Ovo uopšte nije zanemarljivo s obzirom na to



227

da se pri prikazivanju prezentacija prvo učitava u memoriju, pa iz toga logično proizilazi da je brzina rada znatno veća ukoliko učitavanje slika iziskuje manje prostora u memoriji. U Microsoft Power Point-u se kao standardni format javljaju vektorske slike (Clip Art). To znači da se svaka slika sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. Ovakve slike se veoma lako mogu grupisati i razdvajati, bojiti, skrivati itd. Kao moguća zamena za vektorske slike javljaju se takozvane bitmapirane slike, gde je svaka tačka predstavljena odreñenom bojom tako da one više podsećaju na prave fotografije.

Prednosti vektorskog formata su mogućnost lake promene veličine i oblika, bez gubitka kvaliteta slike. Dodavanje slika u Microsoft Power Point je krajnje jednostavno. Izaberemo slajd u koji želimo da ubacimo Clip Art sličicu, zatim dva puta kliknemo na polje Double click to add clip art. Nakon toga se otvara biblioteka Art Galery. Tada odaberemo jednu od sličica iz galerije i kliknemo na Insert.

Izgled Clip Art galerije u novom Power Point-u je nešto drugačiji nego u prethodnoj verziji. Nova Clip Art galerija sada sadrži pored vektorskih slika i bitmapirane slike kao i zvučne sekvence i video klipove. Ona je sada organizovana po temama, a slike se takoñe mogu pretraživati po svome imenu. U prvu kategoriju spadaju sve slike (All), a preostale slike su logično rasporeñene. Ako nam sličica izgleda mala i nejasna možemo izabrati opciju Magnify u desnom kraju prozora pomoću koje se može uvećati selektovana sličica. Kada smo odredili koju sličicu želimo ubaciti u naš slajd kliknemo na Insert, pri čemu će se slika sama ugraditi u slajd. Ovako ugrañena sličica ima svoju originalnu veličinu, što može biti premalo ili preveliko za naš slajd. Ovaj problem se jednostavno rešava. Potrebno je postaviti pointer miša iznad jedne od osam tačaka, pritisnuti levi taster miša i pomerati ivice slike. Ako želimo da promenimo sliku jednostavno dva puta kliknemo na nju i tada se pojavljuje katalog iz koga ponovo biramo, a ako želimo da odustanemo od izmene slika kliknemo na Close.

Clip Art galerija je proširiva, to jest u nju se po volji mogu dodavati slike. Za to se koristi taster Import Clips, koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma sa slikama, postoji mogućnost da se odjednom može selektovati više datoteka.

Kao što sam već napomenuo veoma lako možemo izmeniti boju sličica. Za izmenu boje odabrane sličice koristimo opciju Recolor. Ovu opciju možemo pozvati sa više mesta: meni format / picture / recolor, sa Picture Toolbar–a, kantica sa desne strane (toolbar se



228

uključuje i isključuje iz menija View / Toolbars / Picture) ili klikom na desni taster miša nad sličicom i izborom stavke Format Picture / Picture / Recolor. Princip rada je vrlo jednostavan: prethodnu boju menjamo novom. Pri tome postoje dva pojma: boja (colors) i boja unutrašnjosti (Fills). Kada koristimo prvu opciju menjamo boju celoj površini i okviru, dok se u drugom slučaju menja samo unutrašnjost, a linija koja je oivičava ne menja boju. Pri izmeni boje biramo izmeñu zadnjih nekoliko korišćenih boja ili tražimo More Colors. Tada se pojavljuje paleta sa šestougaonikom koji sadrži stotinak standardnih Windows boja ili Custom paleta, gde možemo birati bilo koju od 16 miliona boja doziranjem RGB komponenti boje ili osvetljenja.

Osim opcije za promenu boje bilo kog elementa Clip Art slike, postoji i opcija za crtanje i obradu objekata. Bilo koji od objekata raspoloživih u Drawing Toolbar–u. Drawing Toolbar se uključuje iz menija View / Toolbars / Drawing.

• Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. U ovom meniju se javljaju opcije za grupisanje: group, ungroup, regroup. Svaki vektorski objekat se sastoji od grupa manjih objekata koji se po potrebi mogu grupisati ili razdvajati na sastavne delove. Kada želimo da selektujemo jedan objekat jednostavno kliknemo na njega, a kada želimo selektovati više objekata držimo pritisnuto Shift i klikćemo dokle god je to potrebno. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju, animaciji, promeni boje i tako dalje.

• Drugi skup opcija se odnosi na redosled prikazivanja objekata, to jest regulacija meñusobnog preklapanja objekata. Redosled poklapanja je obično isti onakav kao i redosled postavljanja objekata na slajd. Ako želimo da promenimo ovaj redosled koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh), Send to back (sklanjanje objekta ispod svih ostalih), Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ka unutrašnjosti).

• Snap predstavlja poravnanje prema nekoj ivici, u ovom slučaju To grid (prema zamišljenoj mreži unutar slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta).

• Nudge predstavlja pomeranje za malo odstojanje. Smerovi su gore, dole, levo i desno (up, down, left, right).

• Align or distribute predstavlja poravnjavanje više objekata meñusobno, u nekom pravcu. Da bi ova opcija funkcionisala moramo selektovati više objekata koje želimo poravnati, pa tek onda izabrati ovu opciju.

• Reroute connectors predstavlja vezu izmeñu objekata. Ova veza može biti ostvarena pravom, izlomljenom ili zakrivljenom



229

linijom. Ako se jedan od objekata pomeri menja se i linija koja ih spaja. Ovom opcijom se podešava taj oblik linije.

• Edit points predstavlja krivu liniju koja je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi.

• Change auto shape – osim Clip Art sličica, na raspolaganju su i mnogobrojni osnovni oblici na osnovu kojih može da se kreira pozadina objekta, oblik slova u WordArt –u.

• Set auto shape defaults predstavlja opciju koja vraća na polazni oblik objekta, ako smo menjali njegov oblik. Strelica služi za selektovanje objekata.

• Rotacija služi za okretanje selektovanog objekta oko svoje ose. • Auto shapes predstavlja kolekciju osnovnih oblika. Kada treba

sami da sastavimo sliku, a Clip Art je prekomplikovan, koriste se ovi osnovni oblici, poput pravougaonika, zvezde, oblaka, …

• Linija, strelica, krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje.

• TextBox je način dodavanja teksta van unapred odreñenih polja. Koristi se tako što kliknemo na ovaj taster i mišem obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst, a potom u polje unesemo tekst.

• Insert WordArt je taster nagnutog slova A sa senkom. Ovaj taster nam koristi da bi smo nekom tekstu dodali treću dimenziju i neki od ponuñenih oblika.

• Fill color je kantica sa bojom. Pomoću nje menjamo boju objekta.

• Line Color je četkica sa bojom koja menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat. Osim standardnih linija mogu se koristiti i mustre (Patterns).

• Font Color predstavlja slovo A sa bojom i menja boju selektovanog teksta.

• Line Style, Dash Style i Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina, isprekidana linija i strelica. Da bi promenili stil, najpre moramo nacrtati liniju koristeći alate sa početka ovog toolbar–a.

• Shadow predstavlja senku koju može da ima bilo koji objekat, dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na taster. Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. Opcija Shadow Settings omogućuje uključenje ili isključenje senke, njeno pomeranje na gore ili dole, levo ili desno kao i promenu boje senke. Senka može biti i polu providna.

• 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzionalnosti pravljenjem senke koja se u osenčenoj boji produžava iza njega. Opcija 3D Settings omogućuje veliku slobodu rotacije u



230

tri dimenzije, izbora usmerenja 3D efekata, položaja izvora svetla, vrstu površine objekata i boju bočnih strana.

Bitmapirane slike Što se bitmapiranih slika tiče (Insert/Picture/From File), na raspolaganju nam je više formata, od kojih su najpogodniji i najčešće upotrebljavani GIF i JPG. Gif format obezbeñuje 256 boja i nešto je gabaritniji, ali poseduje mogućnost da se odreñene boje dodeli vide kao provide. Takoñe tu je i mogućnost pravljenja animirasnih GIF-ova. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta, ali se, pri promeni veličine slike, tanke ivice i sitna slova vide razmrljano, jer se zbog kompresije gubi deo informacija. Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi, slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) - Custom Animation. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke, uletanje sa strane, odozgo, odozdo... Kao još jedan, poseban, vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. To su, ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti, na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program, kao Gif Animator, na primer.



231

13.2.2. ZVUK Jedna od glavnih odlika modernih prezentacija je mogućnost korišćenja zvuka u prezentacijama što im daje posebnu zanimljivost. Korišćenjem zvuka ostavljamo mnogo jači utisak na publiku, ali u isto vreme možemo postići i kontra efekat ako pogrešno rasporedimo zvučne efekte i potisnemo pravu informaciju koju želimo da saopštimo. Razlikujemo dve osnovne vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge.

Uz pomoć Power Point-a možemo veoma lako iskoristiti zvučne efekte ili video sekvence koje smo pripremili u nekom drugom programu. Naravno treba imati u vidu da se za ove stvari koriste neki drugi programi. Za muzičku podlogu ponekad je bolje pustiti muzički CD, nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci.

U prezentacijama razlikujemo dve vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. U Power Point-u su veoma dobro uklopljeni zvuk i animacija objekata na slajdu. Svakom efektu animacije možemo pridružiti neki zvuk. Sve ovo spada pod opciju Custom Animation. Postoji izvestan broj zvučnih efekata koji dolaze uz sam Power Point, ali oni obično nisu zadovoljavajućeg kvaliteta tako da može biti potrebno da preko audio ulaza ili mikrofona snimimo svoje sopstvene zvučne sekvence. Semplovani zvuci se pod Windows-om najčešće čuvaju u WAV formatu. Pri snimanju zvuka definiše se kvalitet: širina frekventivnog opsega, mono/stereo, broj bita po uzorku. Naravno što je kvalitet veći, veći je i kapacitet zvučnog fajla, što može veoma često predstavljati problem, kako zbog mesta na disku, tako i zbog brzine prezentovanja. Kao rešenje ovog problema u zadnje vreme koristi se nešto noviji format: Mp3. U ovom formatu se posebnom metodom kompresije kapacitet zvučnog fajla smanjuje i do 10 puta uz minimalne gubitke na kvalitetu. I pored ovoga je, neki put, kao podlogu bolje pustiti muzički CD nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. Osim WAV formata za zvuk se često koriste i kompaktne datoteke MID-ovi. Umesto semplovanog zvuka, tu je za svaki instrument definisano šta svira. Kvalitet reprodukcije ne zavisi od veličine fajla već od zvučne kartice. Tako da se, na primer na Sound Blaster-u



232

Live dobija neuporedivo bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. Treći oblik zvuka u prezentaciji je glas naratora koji prati prezentaciju. Svodi se na to da snimimo svoj glas uz slajdove, pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Ovo se obavlja iz menija Insert/Movies And Sound/Record Sound. (Ova opcija nije aktivna ukoliko nemamo odgovarajući hardver). Pojavljuje se prozor sa minimalnim kontrolama za snimanje zvuka. Pre snimanja možemo da podesimo kvalitet praveći kompromis izmeñu rezultujućeg zvuka i zauzeća prostora na disku. Krajnji rezultat je zvuk koji je sastavni deo prezentacije i vidi se kao odgovarajuća ikonica. U Windows–u postoji veliki broj semplovanih zvuka koji se najčešće čuvaju u WAV formatu. Pri snimanju zvuka u WAV formatu definiše se kvalitet: širina frekventnog opsega, mono/stereo, broj bita po uzorku. Kod najkvalitetnijeg semplovanja 1 sekund u WAV formatu troši 160 KB, ali je ovom prilikom zvuk CD kvaliteta. Osim WAV formata u čestoj upotrebi su i MID–ovi, kompaktne datoteke sa programskim sekvencama. Umesto semplovanog zvuka u ovom formatu se uz pomoć sintisajzera definiše šta koji instrument svira. Kvalitet reprodukcije zavisi od programa, ali i zvučne kartice, pa se na AWE 32 dobija bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu.

U novom Power Point–u su veoma dobro uklopljeni animacija i zvuk. Svakom efektu animacije se može dodati i zvuk. Sve ovo se može aktivirati uz pomoć opcije Custom Animation. Ovu opciju pokrećemo Slide Show / Custom Animation, ili pritiskom na desni taster miša. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak pažljivo izabranih efekata. Treba voditi računa da nisu svi efekti podjednakog trajanja i da treba voditi računa prilikom odabiranja.

Objekti sa zvukom ili videom koji se pojavljuju kao deo samog slajda, spadaju u drugu grupu multimedijalnih efekata u Power Point–u. Za ovo se može koristiti dodavaje novog slajda ćiji Layout sadrži mesto gde se bira datoteka sa zvukom ili videom u AVI, MPG ili nekom drugom video formatu koji računar može da prikaže. Važno je napomenuti da računar koji prikazuje prezentaciju treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo u slajd.

Multimedijalni sadržaji se mogu pojavljivati kao umetnuti, dakle unutar iste datoteke sa prezentaciom, ili kao linkovi ka prezentaciji. Kako se radi o veoma velikim sadržajima poželjno je čuvati ovakve sadržaje kao linkove markiranjem odgovarajuće kućice. Treba imati u



233

vidu da se pri prenosu prezentacije moraju poneti sve datoteke sa kojima je prezentacija linkovana.

Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog u meniju Custom Animation, pod nazivom Play Settings. Ova opcija je zatamljena, ako objekat nije video ili zvuk. Jedna od opcija koja se javlja je opcija While Playing, gde se može odabrati opcija Pause slide show, da se sačeka sa nastavkom animacije dok muzika ne odsvira, ili Continue slide show za paralelnu muziku i animaciju.

Drugo pitanje se odnosi na situaciju posle završetka tekućeg slajda (Stop playing). After current slide pri promeni slajda zaustavlja zvuk, After N slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz N slajdova. Ikona sa obeležjem zvuka ili videa nije posebno reprezentativna, poželjno je da se umesto nje (preko nje) stavi neka druga slika. Na raspolaganju je opcija Hide while not playing, kojom se sakrije ikona koja označava zvuk.

U ovom meniju se još nalazi i opcija Loop until stoped. Ukoliko izaberemo kraći muzički zapis ova opcija nam omogućuje da se ovaj zapis ponavlja. Kao osnova za muzičke pozadine može se koristiti i muzički CD.

Treća vrsta multimedijalnog sadržaja prezentacije je glas naratora koji prati prezentaciju. Svodi se na to da snimimo naš glas uz slajdove, pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Za ovo je potrebno imati Sound Blaster karticu i dobar mikrofon.

13.2.3. ANIMACIJA Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi, slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) - Custom Animation. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke, uletanje sa strane, odozgo, odozdo...



234

Kao još jedan, poseban, vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. To su, ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti, na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program, kao Gif Animator, na primer. Jedna od glavnih razlika izmeñu folija i slajda koji se odvija na računaru je i mogućnost animiranja objekata, čime se dobija na dinamičnosti slajda i njegovoj zanimljivosti. Animacija koju koristi Microsoft Power Point svodi se na način pojavljivanja objekata koji sačinjavaju slajd. Postoji veliki broj raspoloživih animacija, a neke od njih su: pojavljivanje iz tačke, uletanje sa leve strane itd.

Prvi nivo animacije je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi, takozvana tranzacija (transition). Efekti tranzacije se podešavaju iz menija Slide Show / Slide Transition.

Moguće je primeniti veliki broj efekata kao i podesiti njihovu brzinu. Prelazak na sledeći slajd može se izvršiti na klik miša (On mouse Click) ili automatski na osnovu broja sekundi (Automaticly after). Za ovaj dogañaj se može vezati i zvuk, koji čujemo prilikom prelaska na sledeći slajd.

U ekranu na kojem biramo animaciju koju želimo koristiti prilikom prelaska na sledeći slajd nalazi se prozor koji nam omogućuje da vidimo efekat koji smo izabrali. Jedan od specijalnih efekata je Random Transition, koji ima funkciju da pokrene slučajno izabrani efekat u toku same prezentacije. Pored ovoga na ovom ekranu se nalaze i tasteri Apply i Apply to all. Prvi taster se koristi da izabrani efekat dodelimo selektovanom slajdu, dok drugi celoj prezentaciji dodeljuje isti efekat. Još jedan od efekata da se animira cela prezentacija je i već pomenuti Random efekat koji se primeni na sve slajdove. Ovako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava.

Sledeći nivo animacije predstavlja animirano pojavljivanje teksta koji predstavlja deo slajda. Da bi animirali tekst potrebno je kliknuti na bilo koji deo teksta desnim tasterom i odabrati Custom Animation. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide Show meniju.

Opcija Dim predstavlja zatamljenje, gubljenje. Istoimeni efekat pruža mogućnost da se selektovani objekat posle pojavljivanja zatamni, to jest promeni svoju boju u tamniju. Osim promene boje može se odabrati i opcija Hide after animation, pomoću koje se objekat



235

prikaže i potom izgubi. Osim pomenutih, tu je i opcija Hide on next mouse click. Ova opcija se koristi kada onaj koji prezentira klikne i time uklanja objekat i prikazuje sledeći. Takoñe se javlja i opcija Timing, koja pokazuje preostale efekte na slajdu i nudi da ih aktiviramo ili na klik miša, ili posle zadatog vremenskog intervala posle pojave prethodnog objekta. Još jedna od opcija je i Chart efect koja služi da animiramo grafikone koje koristimo u prezentaciji. Tu se javlja mogućnost da se sinhrono pojavljuju elementi grafikona koristeći opciju Animate grid and legend.

13.2.4. VIDEO Pored animacija u Power Point prezentaciju se mogu dodati i gotove video sekvence.One mogu biti u AVI, MPG ili nekom trećem video formatu koji računar ume da prikaže. Možemo ih ubaciti iz Clip Art galerije (Insert/Movies and Sounds/From Gallery...) ili direktno sa hard diska (Insert/Movies and Sounds/From File...). Pomoću Power Point-a mogu se veoma lepo primeniti zvučni i video efekti pripremljeni na drugim programskim alatima. Ipak treba imati u vidu da se za miksovanje multimedijalnih efekata i za pravljenje video spotova koriste neki drugi alati. Clip Art Ako želimo da dodamo Clip Art sličice u PowerPoint slajdove to ostvarujemo izborom opcije Insert/Picture/Clip Art. Na ekranu se pojavljuje biblioteka slika to jest Clip Art Gallery. Ona je u ranijim verzijama sadržala samo slike, a sada se tu nalaze i zvučne sekvence (Sounds) i video klipovi (Motion Clips).

Slika 13-23 Clip Art



236

Clip Art gallery je organizovana po temama. Slke su relativno logično rasporeñene prema tematici a takoñe ih možemo pretraživati i po imenu. Kada izaberemo odreñenu sliku, ona se kao poseban grafički objekat uključuje u slajd. U zavisnosti od potrebe ovakve se slike mogu grupisati i razdvajati, bojiti, skrivati, prikazivati i tako dalje. Pri ugrañivanju na slajd sličica se prenosi u originalnom obliku, što ponekad rezultira time da je ona ili premala ili prevelika. Ako nam veličina ne odgovara možemo je lako promeniti uz pomoć osam tačaka koje uokviruju sliku. Sve što treba uraditi je postaviti pointer miša na jednu njih i onda, uz pritisnut levi taster, pomerati ivice slike. Ako hoćemo da promenimo sliku to možemo uraditi tako što dva puta kliknamo na nju čime ponovo ulazimo u galeriju i biramo drugu. Clip Art galerija je proširiva, tj. mogu se po volji dodavati objekti. Za to se koristi taster Import Clips, koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma i izbor datoteka (može se odjednom selektovati veći broj datoteka). Iza toga sledi pitanje u koju kategoriju spadaju sličice, s tim da po potrebi možemo kreirati i novu kategoriju (New Category). Uz svaku sličicu se mogu pridružiti i ključne reči (Keywords), koje pomažu pri pretraživanju. Takoñe, slike možemo skidati i sa Interneta za šta se koristi taster Clips Online.

13.3. KREIRANJE PREZENTACIJE Kada pokrenemo Power Point pojavljuje se prozor u kome možemo izabrati način na koji ćemo kreirati željenu prezentaciju. Postoje tri načina kreiranja prezentacija: AutoContent Wizard, Design Template i Blank Presentation.

Slika 13-24 Logo

AutoContent Wizard je savetnik koji olakšava kreiranje slajdova. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim zamišljenjim tekstom.



237

Design Template predstavlja skup već ponuñenih slajdova koji obuhvataju pozadinu, veličinu, tip, boju i raspored slova, na osnovu kojih sami kreiramo slajdove. Blank presentation je opcija u kojoj moramo da formiramo svaki slajd pojedinačno koristeći tzv. prazne slajdove – Blank Presentations.

Slika 13-25 Početni komunikacioni prozor Pored ovih opcija u dnu prozora se nalazi opcija Open an existing presentation koja otvara novi okvir za izbor već postojeće prezentacije. U slučaju da izbor nismo izvršili na samom ulasku u Power Point, možemo ga aktivirati opcijom New iz File menija. Otvara nam se prozor u kome bramo jedan od tri načina za kreiranje prezentacije.

Slika 13-26 Opcija File-New

13.3.1. AutoContent Wizard AutoContent Wizard postavlja gomilu mogućnosti, a u zavisnosti od izbora kreira kompletnu prezentaciju. Ovo najbolje funkcioniše na engleskom govornom i poslovnom području, ali je takoñe primamljivo



238

za korisnike sa naših prostora, jer predstavlja brz i siguran način da se napravi prezentacija koja je sigurno dobra. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim tekstom. Naravno potrebno je dobro znaje engleskog jezika. Odabirom opcije AutoContent Wizard otvara nam se dialog box u kome odreñujemo karakteristike prezentacije. U prvom meniju su prezentacije grupisane u tipove, a u kategoriji All su sve na jednom mestu. Potrebno je izabrati neku koja po tematici odgovara prezentaciji koju želimo da napravimo.

Slika 13-27 Opcija AutoContent Wizard- a U sledećem meniju postavlja se pitanje kako će prezentacija biti korišćena: kao prezentacija na ekranu, kao zasebni slajdovi, Internet prezentacija itd.

Slika 13-28 Opcija AutoContent Wizard - b



239

Konačno ispisujemo naslov prezentacije, svoje ime ili firmu, kao i tekst koji je zajednički za sve slajdove. Klikom na taster Finish završavamo kreiranje prezentacije.

Slika 13-29 Opcija AutoContent Wizard - c Power Point je kreirao kompletnu prezentaciju, sve što nam preostaje je da pitanja zamenimo realnim tekstom što je krajnje jednostano; kliknemo na deo koji treba izmeniti i preko datog primera otkucamo željeni tekst.

13.3.2. Design Template

Template predstavlja uzorak, osnova koja obuhvata pozadinu, veličinu, tip, boju i raspored slova, na osnovu koje sami kreiramo slajdove. Na ovaj način se prilično lako i brzo dobija lepa prezentacija. Pri tome, kao uzorak, možemo koristiti neku postojeću prezentaciju koja nam se dopada. Izborom opcije Design Template otvaramo prozor u kome biramo izgled prezentacije koji nam najviše odgovara.

Slika 13-30 Opcija Design Templete Tu je i Prewiev prozor u kome možemo videti slektovanu prezentaciju u umanjenom obliku.



240

13.3.3. Blank presentatioin

Blank presentation je opcija za prave profesionalce, ljude koji su 100% sigurni u ono što rade i žele da to sami urade. Postoji poprilična razlika u odnosu na prethodne dve opcije, jer ovde moramo sami odraditi dobar deo posla vezanog za samu formu prezentacije, sa kojom nismo imali problema u prethodne dve opcije. Prvo što moramo da uradimo je da osmislimo opšti dizajn prezentacije. Veoma je važno da prezentacija ima uniforman izgled tj. da slajdovi budu stilski ujednačeni. To znači da je boja pozadine i teksta na svim slajdovima ista, da se koristi isti font i veličina slova za istu namenu i da je raspored elemenata na slajdovima sličan. Sledeći korak je sprovoñenje te svoje zamisli u delo. Procedura za to je sledeća:

1. Prvo iz prozora New Slide biramo odgovarajući tip prezentacije koji će nam poslužiti kao osnova za pravljenje početnog slajda.

2. Drugi korak je unošenje teksta u, za to, unapred predviñena polja, ukoliko ona postoje (ovo zavisi od izbora izvršenog u prethodnom koraku). Ukoliko ih nema ubacujemo ih komandom Insert/Text Box. Kod unosa teksta bitno je izdvojiti ključne informacije u prvi plan kako bi ih oni kojima je prezentacija namenjena što bolje uočili i prihvatili.

3. Na redu je ubcivanje pozadine, slika, zvučnih efekata, video klipova i ostalih elemenata prezentacije (iz menija Insert ili direktno sa Standard toolbar-a), kao i njihovo animiranje (Custom Animation). Pri izboru i rasporedu objekata i efekata treba biti vrlo pažljiv jer oni vrlo lako mogu pstati opasnost po celu prezentaciju. Prevelikim brojem i šarenilom objekata kao i pogrešno rasporeñenim efektima možemo da skrenemo pažnju sa glavne informacije koju želimo da saopštimo i tako je potisnemo u drugi plan.

4. Sledi meñusobno povezivanje slajdova i podešavanje njihovog prelaska sa jednog na drugi, što sve spada pod opciju Slide Transition. Slajdove takoñe možemo povezivati i ubacivanjem hiperlinkova (Insert/Hyperlink).



241

Inače dodavanje novih slajdova omogućeno je komandom New Slide (Insert/New Slide) Zadavanjem ove komande opet nam se otvara prozor New Slide za izbor odgovarajućeg tipa slajda.

5. Na ovaj način napravili smo prezentaciju. Da bismo videli kako ona funkcioniše potrebno je da iz Slide Show menija izaberemo opciju Wiev Show. Tokom slajd šoua sa slajda na slajd prebacujemo se pomoću tastera Enter ili klikom na levi taster miša. Za vraćanje unazad služi taster PageUp, a za unapred taster PageDown. Kada želimo da prekinamo slajd šou to ćemo uraditi pritiskom na taster ESC.

6. Ostaje nam samo još da snimimo prezentaciju. Ovo radimo komandom Save iz File menija ili sa Standard toolbar-a,

13.4. INTERNET Internet, moćna globalna mreža koja povezuje enorman broj računarskih korisnika širom sveta, nije zapostavljena ni od strane Microsoft Power Point-a. Udarna novost je HTML kao standardni format u Power Point-u. Svaki dokument se može vrlo lako snimiti u HTML formatu preko opcije Save As HTML koja je postala nezaobilazan deo u kreiranju Web prezentacija. Druga pogodnost je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u prezentacije, pa samim tim i u same Power Point slajdove. Veza izmeñu Power Point-a Interneta postoji i u toolbar-u Web (Wiev/Toolbars/Web) koji ustvari predstavlja toolbar Internet Explorera, tako da možete, ne izlazeći iz Power Point-a surfovati Internetom. Polazna tačka je, naravno, na adresi www.microsoft.com

13.4.1. Hiperlinkovi

U novom Power Point-u nije zapostavljen ni Internet, veoma moćna globalna mreža na kojoj se svake sekunde nalazi na 1000 korisnika. Jedna od pogodnosti je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u same dokumente. U Power Point je ugrañen novi pojam hiperlinka. Iz menija Insert / Hyperlink se može napraviti



242

skok na neki Internet URL (naziv za adresu na Internetu, Uniform Resource Locator). Da bi ova opcija bila aktivna potrebno je selektovati objekat odnosno tekst za koji je link vezan. Tokom prezentovanja ovaj tekst je podvučen i kada se nad njega postavi pointer miša on menja oblik i prelazi u oblik strelice. Klikom na ovakav objekat ili tekst prelazimo na odredišnu adresu. Ako želimo da dodamo hyperlink ka drugom slajdu u prezentaciji, dobijamo spisak slajdova koji sačinjavaju prezentaciju.

Veoma sličan efekat se postiže i iz menija Slide Show / Action Settings u kome se nalaze opcije Mouse Click (klik mišem na objekat koji želimo da vidimo) i Mouse Over (Prelaz pointera iznad objekta- aktivira objekat). Za ove opcije moguće je vezati i zvuk ili automatski prelaz na zadatu adresu. Link može biti vezan i za odreñenu datoteku , ovom prilikom se klikom ili prelaskom miša aktivira zadata datoteka.

Power Point je takoñe opremljen i čarobnjacima koji olakšavaju pravljenje prezentacija koje bi mogle da posluže i na Internetu. Da bi smo kreirali prezentaciju koju bi kasnije koristili na Internetu, koristimo File / New / Presentations.

Na ekranu koji se pojavio odabiremo Company Home Page ili Personal Home Page. U ovakve polu- gotove prezentacije već su ugrañeni hiperlinkovi iz sadržaja na pojedinačne slajdove. Potrebno je zameniti predložene naslove i dobijamo hiperlinkovanu prezentaciju. Primer prave upotrebe hiperlinkova je opcija Power Point central iz Tools menija. Ovo predstavlja direktan put do on-line obaveštenja i dodataka za Power Point, mesto gde možete naći slike, zvuke, teksture, pregledati razne efekte animacije, trikove koji vam mogu olakšati posao pravljenja prezentacija.

Veza izmeñu Power Point-a i Interneta postoji čak i u standardnom toolbar–u. Taster sa naslikanom zemljinom kuglom dodaje Internet toolbar Internet Explorera u Power Point, tako da možemo i bez izlaženja iz Power Point-a surfovati Internetom.



243

U Power Point 2003 ugrañen je novi pojam hiperlinka. Iz menija Insert/Hiperlink može se napraviti skok bilo na neki Internet URL ili na neki od slajdova u samoj prezentaciji.

Slika 13-31 Opcija Hiperlink Takoñe je moguće pokrenuti neki zadati program ili poslati E-mail. Link može biti i na neki fajl koji, po kliku na ovaj link, otvara program koji se koristi za pokretanje takvog tipa fajla. Potrebno je samo sa spiska odabrati naziv željenog slajda, programa, E-mail ili Internet adrese. Da bi ova opcija uvek bila aktivna, potrebno je najpre selektovati objekat odnosno tekst za koji se link vezuje. U toku prikazivanja prezentacije, prilikom prevlačenja mišem preko hiperlinka pointer menja oblik iz strelice u ruku. Ukoliko je u pitanju tekst on je podvučen i obično se po boji rajlikuje od ostatka teksta. Klikom na link "skče" se na odredišnu adresu - sve izgleda i funkcioniše kao na pravom Web-u Sličan efekat može da se postigne iz menija Slide Show/Action Settings gde se zadaju opcije vezane za klik mišem na objekat (Mouse click) ili prolaz pointera iznad objekta (Mouse over). Za ovakvu situaciju može se vezati i zvuk ili automatski prelaz na neku zadatu adresu, recimo prethodni ili sledći slajd ili neku Internet adresu.

13.4.2. Web prezentacije Sledeća mogućnost primene Power Point-a u vezi sa Internetom je generisanje Web prezentacija. Kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point-a znatno bolje od mogućnosti HTML-a lakše nam je da kompletnu prezentaciju



244

prvo kreiramo u Power Point-u, pa da je tek naknadno prebacimo HTML format. Pretvaranje Power Point prezentacije u Web prezentaciju vršimo kroz opciju Publish as Web Page (File/Save As Web Page...) Ovde zadajemo podatke o naslovima i adresama, verziji browsera i broju slajbova koji se koji se konvertuju u HTML, da bismo konačno odredili da li se u prezentaciju ugrañuju komentari uz slajdove kao i direktorijum u koji se Web prezentacija snima.

Slika 13-32 Opcija Publish as Web Page

U podmeniju Web Options postavljaju nam se pitanja vazana za osnovnu boju i format u kome će biti snimljene slike, animaciju slajdova, organizaciju fajlova itd. Na kraju moglo bi se pomisliti da da je Power Point idealan editor HTML strana. Istina je ipak nešto drugačija. Script.

Slika 13-33 Opcija Web Optioons Iako može biti veoma koristan, Power Point ipak nije konačno rešenje za one koji hoće ozbiljnije bave Web prezentacijama. Za tako nešto bolje je koristiti, za to specijalizovane programe, kao što su Front Page ili Java



245

Još jedna od brojnih mogućnosti Power Point–a vezanih za Internet predstavlja i mogućnost generisanja Web prezentacija. Naime, kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point–a mnogo bolje od mogućosti HTML–a, pre svega zbog vektorskih slika i objekata, moglo bi se pomisliti da je Power Point idealan editor HTML strana. Baš to je Microsoft i želeo da postigne kod ljudi, naravno kao i obično, istina je malo drugačija.

Power Point prezentacije se veoma lako mogu prevesti u HTML oblik, ali se prilikom ovog prevoñenja celogupni slajdovi prevode u GIF ili JPG slike odgovarajuće veličine, sve se to spakuje u frejmove i JavaScript programe koji omogućuju pretraživanje. Takoñe možemo kreirati prenosive Power Point prezentacije, koje prepoznaje odgovarajući dodatak za prikazivanje prilagoñen browser–ima kao što su Netscape ili Internet Explorer.

Da bi nam pretvaranje jedne prezentacije bilo olakšano Microsoft je obezbedio Internet Assistant. Da bi započeli pretvaranje jedne prezentacije u Internet prezentaciju treba pokrenuti opciju File / Save As HTML i zatim odgovarati na pitanja. Assistant nam prvo postavlja pitanje izgleda ekrana na Web–u: standardni je izgled sa izdvojenim spiskom sa linkovima ka pojedinačnim stranama, kao druga mogućnost javlja se upotreba frejmova gde se na istom ekranu nalazi spisak slajdova kao i sami slajdovi, sa tasterima za kretanje napred nazad.

Sledeće postavljeno pitanje je izbor grafičkog formata u kome se smeštaju slike napravljene od slajdova. GIF format zauzima nešto više mesta na hard disku, ali su ivice površina nešto oštrije. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta, ali su ivice tanke a sitnija slova razmrljana, pošto se pri kompresiji slike u ovom formatu gubi deo informacja. Power Point Animation pretpostavlja da onaj koji pristupa prezentaciji ima ugrañen plug-in za Web browser kojim se mogu prikazivati originalne Power Point prezentacije.

Kao krajnji rezultat dobijamo Web stranu koja je prilično gruba, ali završava posao veoma brzo. Dobijene slike su veoma atraktivne, a izvesni problem zbog veličine slika je cena kojom se plaća ova jednostavnost. Jedan od pravih programa za kreiranje Web prezentacija je Microsoft Front Page.


246

1144 Hipermedijalna telekomunikaciona infrastruktura Interneta

Poslednjih deset godina intenzivno se razvijaju i usavršavaju nastavna sredstva, nastavne metode i oblici rada u funkciji podizanja efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa. Proses osavremenjivanja postojeće tehnologije znatno brže se odvija u proizvodnim oblastima, te se s pravom očekuje da škole i fakulteti prate inovativne procese i da obrazuju mlade stručnjake u skladu sa potrebama društva i privrede. Tek u poskednjih desetak godina, sa masovnijim korišćenjem računara u školama, stvoreni su uslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije. Hipermedijalne instrukcije za interaktivni rad se kreiraju za personalne računare u vidu elektronskih hipermedijalnih interaktivnih udžbenika sa integracijom teksta, slike, zvuka, animacije i video klipovima. U potpunom hipermedijalnom mrežnom okruženju prilikom interaktivnog rada u individualizovanoj nastavi učenicima su dostupne kreirane instrukcije tako da učenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadržaja, da se vrate na sadržaje koji im nisu dovoljno jasni, da dobiju dodatne i povratne informacije u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. Interaktivnost i kvalitet prezentovanih materijala, uz korišćenje multimedije i hiperteksta, daje znatno bogatije sadržaje u poreñenju sa nastavom koja se odvija u tradicionalnim učionicama. Razvoj telekomunikacione tehnologije i masovnije korišćenje Interneta omogućili su interaktivno učenje na daljinu baziranom na sistemskom pristupu uz korušćenje hipermedijalnih elektronskih izvora informacija.

Internet kao praktična realizacija povezivanja stotina miliona računara u jedinstvenu globalnu računarsku mrežu i njegov razvoj je uticao da obrazovanje na daljinu doživi kvalitativni skok i veće prihvatanje. Tehnologija obrazovanja na daljinu, u odnosu na tradicionalne načine učenja, su efikasne, napredne i zanimljive, a istovremeno i složenije u tehničkom, programskom i organizacionom smislu. Ovaj vid obrazovanja se može realizovati putem infrastrukture Interneta i servisa Interneta koji mogu biti u službi obrazovanja na daljinu. Internet ima velike potencijale i zato ga


247

mnoge zemlje uključuju u svoj obrazovni proces. U svetu se donose zakoni koji omogućavaju širenje Interneta u školama. Obrazovanje na daljinu putem Interneta omogućava sticanje znanja van učionica. Nove mogućnosti obrazovanja postavlju nove zahteve. Prevazilaženje tradicionalne nastave koju karakteriše masovnost, jednosmernost i pasivnost zahteva sistemsku postavku i pre svega pilot programe koji su širom sveta pokrenuti.

14.1. RAČUNARSKE TELEKOMUNIKACIJE Postoje razni oblici komunikacija. Kompjuterske komunikacije čine osnovu za istraživanje i postupak modeliranja hipermedijalne interaktivne Internet učionice. Predavanje preko telekonunikacione infrastrukture Interneta čini osnovu industrijskog obrazovanja tj. obrazovanja na daljinu. Otuda ćemo razmotriti koji su osnovni elementi komunikacija zastupljeni u računarskim mrežama i Internetu. Danas se mnogo diskutuje o razvoju novih informacionih tehnologija a najviše o računarskim komunikacijama i Intenetu. Svet telekomunikacija i računara doživeo je dosad nezapamćen rast. Savremeno poslovanje i komunikacija meñu ljudima postala je nezamisliva bez korišćenja upravo tih resursa: računara, Interneta, mobilnih i satelitskih komunikacija i dr.

Slika 14-1 Skica telekomunikacija

U ovom opisaće se osnove računarskih komunikacija (komunikacioni medijumi i ureñaji), računarskih mreža (vrste i topologije) i Interneta (adrese, protokoli i servisi). Računarske komunikacije predstavljaju osnovnu komponentu i tehnološki preduslov za distantno obrazovanje. Uspostavljanje komunikacije izmeñu računarskih sistema otvara nove mogućnosti na polju distantnog obrazovanja. Komunikacije obezbeñuju nesmetan protok hipermedijalnih interaktivnih instrukcija izmeñu različitih domena u kiber svetu i oformljenih virtuelnih


248

Internet učionica. Značaj kompjuterskih komunikacija je evidentan, komunikacija se može klasifikovati u nekoliko grupa:

- neposredna komunikacija - prenos datoteka - pretraživanje baza podataka - korišćenje udaljenih resursa - komercijalni servisi

14.1.1. Načini komunikacije izmeñu računara

Da bi računar mogao da razmenjuje podatke s drugim računarom, ili nekim drugim perifernim ureñajem koji se priključuje na računar, moraju da budu ispunjena tri uslova, tj. potrebno je da postoje:

- komunikacioni medijum-linije

- komunikacioni ureñaj-hardver

- komunikacioni softver

Slika 14-2 Skica komunikacija Komunikacioni medijum služi za povezivanje računara s drugim računarom (ili nekim drugim ureñajem koji se priključuje na računar). Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeñu računara, kao i najveća moguća udaljenost meñu njima. Brzina prenosa izmeñu dve jedinice meri se brojem prenetih bitova u sekundi. S obzirom na to da je, u današnje vreme, broj prenetih bitova u sekundi uvek veći od 1000, a kod nekih medijuma i od milion, to je jedinica za merenje brzine prenosa kilobit, odnosno megabit, u sekundi (Kbps, odnosno Mbps). Komunikacioni medijum može da bude u vidu kabla ili bežični. Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva ureñaja. Mediji se klasifikuju kao: kablovski (žice, kablovi, optička vlakna), bežični gde se veza uspostavlja talasima (radio, mikrotalasnim, infracrvenim) ili drugim signalima koji se emituju. Bežične veze se koriste samo u slučajevima kada nije mogućno položiti kabl ili kada je veza na veliku udaljenost suviše skupa ako se ostvaruje preko kabla. Kablovi omogućavaju najveću bezbednost i brzinu prenosa za gotovo svaku primenu.


249

Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje, na maloj udaljenosti (do nekoliko metara), dva računara ili računara i drugog ureñaja. Najčešće se sastoji od četiri ili više žica, u zavisnosti od toga koji se ureñaji povezuju.

Slika 14-3 Kablovi za povezivanje Upredena parica (UTP–unshilded twisted pair) je prvobitno korišćena za telefonske komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i prenos podataka.

Slika 14-4 Upredena parica Parica se sastoji od dve izolovane žice, najčešće bakarne, upredene ravnomernim korakom upredanja. Trenutno je najjeftiniji medijum pa se često koristi u varijanti više parica u istom omotaču. Osetljiv je na spoljne smetnje jer nije oklopljen. Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog, najčešće bakarnog, provodnika oko koga se nalazi izolacija. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim omotačem. Koaksijalni kabl može biti tanak i debeo. Koristi se za povezivanje ureñaja na veće daljine (do nekoliko stotina metara).

Slika 14-5 Koaksijalni kabl Optički kabl pravi se u obliku fleksibilnih staklenih ili plastičnih vlakana male mase i dimenzija, duž kojih se prenosi svetlosni signal. Oko vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje svetlost. Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne smetnje.

Slika 14-6 Optički kabl


250

Kapacitet mu je nekoliko stotina puta veći od upredenih parica. U komunikaciji preko optičkog kabla, električni signal se korišćenjem modulatora pretvara u puslirajuću svetlost koja se prenosi putem kabla. Ova svetlost se na mestu prijema detektuje i ponovo konvertuje u električni signal. Veze pomoću svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za komunikaciju izmeñu ureñaja koji su sasvim blizu, ili laserske zrake za komunikaciju izmeñu zgrada koje su relativno blizu. Ove veze rade dobro u mnogim uslovima, ali su veoma podložne smetnjama. Veze pomoću radio talasa koriste za prenos podataka radio talase. Najčešće se koriste mikrotalasi. Veze mogu biti izmeñu dve stanice na zemlji ili za vezu s komunikacionim satelitom. Mogu se koristiti i druge vrste talasa za komunikacije na manjim rastojanjima. Komunikacioni ureñaj je dodatak koji se, najčešće u obliku kartice, stavlja u računar i na koji se povezuje komunikacioni medijum. Ovaj ureñaj ima dva zadatka. Prvo, da električno usaglasi ureñaje koji se povezuju, i drugo, da podatke koji se prenose iz računara pretvori iz oblika u kome su bili uskladišteni u računaru u oblik pogodan za prenošenje preko komunikacionog medijuma. Komunikacioni ureñaji se koriste za sva povezivanja računara osim u slučaju direktne veze specijalnim kablom (tzv. null modem kabl). Modem je najčešći medijum za povezivanje računara su telefonske linije. Pri tome se, u najvećem broju slučajeva, radi o linijama sa biranjem (dial up), a reñe o iznajmljenim telefonskim linijama (poprečna veza). Iznajmljivanje telefonskih linija je skupo i zbog toga se ovo koristi samo u retkim slučajevima kada je saobraćaj izmeñu dva čvora toliki da opravdava cenu plaćenu za iznajmljivanje. Većina postojećih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) signale kojima se predstavlja govorna informacija (telefonski razgovor). S druge strane, podaci u računarima su digitalni (diskretni). Da bi se ove informacije, koje se inače predstavljaju diskretnim (digitalnim) signalima, prenele preko telefonske linije moraju se prvo na predajnoj strani konvertovati u analogne signale. Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik. Ureñaj koji vrši konverziju digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto (demodulacija) zove se modem (modulator-demodulator). Modem može biti interni (koji se ugraćuje u računar) i spoljni (koji se spolja priključuje na računar). Kod savremenih modema obično je s modemom integrisana i faks kartica i govorna mašina (telefonska sekretarica). Takva kartica se naziva FMV (Fax, Modem, Voice)


251

kartica. Eksterni modemi se priključuju na serijski ili na USB port na poleñini kućišta. Interni modemi prema vrsti slota na koji se ugrañuju na matičnoj ploči mogu biti ISA, PCI ili AMR (Audio Modem Raiser). Druga podela internih modema bila bi na harverske i softverske. Harverski modemi funkcionišu bez korišćenja procesorke moći računara dok sofverski modemi koriste resurse računara jer nemaju sve neophodne elekronske komponente da bih funkcionisali samostalno. Za korišćenje softverskih modema neophodan je računar sa MMX procesorom.

Slika 14-7 Blok šema modemske komunikacije računara

Kartice mrežnih adaptera (mrežne kartice) predstavljaju vezu izmeñu ožičenja mreže i računara (radne stanice). Ugrañuju se u računar i time se stvaraju priključne tačke na računaru na koje mogu ga se priključe mrežni kablovi.

Slika 14-8 Mrežna kartica

Mrežna kartica ima malu količinu memorije koja se koristi kao skladište za deo dolaznih podataka s mreže dok ih računar obrañuje. Neke novije mrežne kartice imaju čak i sopstveni procesor koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja.

Slika 14-9 Memorija na mrežnoj

kartici


252

U zavisnosti od topologije i arhitekture računarske mreže, ova kartica može imati BNC ethernet priključak (stara tehnologija), UTP priključak (novija tehnologija) ili oba priključka.

Slika 14-10 BNC i UTP priključak

PC Card. Pored drugih ureñaja, u ovom obliku se prave i komunikacioni ureñaji. Ova kartica može imati mrežni adapter, modem ili da integriše u sebi oba ova ureñaja. Obično se koristi u notebook računarima. Računari se povezuju u mrežu putem Switch-era ili Hub sistema.

Slika 14-11 HUB sistem

Up-link i Down-link. Imamo tri vrste linkova koji su najrasprostranjeniji u svetu. Ove tehnolodije nam omogućavaju veći i brži protok informacija.

Slika 14-12 Up-link i Down-link sistem Prva vrsta, ujedno najbrža, ali i najskuplja, jeste povezivanje na Internet pomoću satelitske veze. Ova veza podrazumeva satelitsku antenu prijemnik i satelitsku antenu predajnik. Ovakva veza sa Internetom zasniva se na tome da korisnik može i da prima i da šalje podatke putem satelitske veze, prilikom čega se ostvaruje velika brzina podataka. Druga vrsta, nešto jeftinija, takoñe se koristi satelitskom vezom, ali sa tom razlikom što se umesto antene predajnika koristi telefonska veza. Podaci se šalju pomoću telefonsle veze, a primaju se preko satelitske antene. Ovakva veza je veoma ekonomična i široko je rasprostranjena u svetu.


253

Treća vrsta se bazira na slanju podataka putem satelitske mreže. Korisnik treba da ima satelitsku antenu (prijemnik), kojom može da prima samo one podatke koji se šalju na datom satelitskom kanalu. Postoji više kanala koji neprestano šalju razne vrste podataka, tako da korisnik može da se opredeli za neki od njih u zavisnosti od svojih interesovanja. Neke od mogućnosti povezivanja sa Internetom: Modemi brzine 56 kb/s. Ovi modemi su sastavni deo svake konfiguracije ali upotrebljivost zavisi od kvaliteta telefonske linije tj. da li je linija digitalna ili analogna, da li ima filtere za uklanjanje šuma itd. Brzina često oscilira i to utiče na rad na mreži. ISDN (Integrated Services Digital Network). Za usluge ISDN-a potrebna je specijalna telefonska linija, i specijalni adapter. ISDN šalje podatke u digitalnom obliku kroz telefonsku liniju. Veza je brza i tiha, nema "pištanja" a podaci se nikada ne gube zbog statičkog elektriciteta ili šuma na liniji. Brzina prenosa podataka je 128 kb/s.

Slika 14-13 ISDN tehnologija

Satelitske veze. Najpoznatiji dobljavač Internet usluga preko satelita je DirectPC i on može da obezbedi i do 400 kb/s u dolaznom smeru. U odlaznom smeru komunikacija mora da se vrši preko modema jer je satelitska dvosmerna oprema vrlo skupa.

Slika 14-14 Satelitska veza koncept - a


254

Microsoft-ov najnoviji projekat na ovu temu je sistem Teledesic i ima za cilj postavljanje 800 satelita u nisku Zemljinu orbitu.

Slika 14-15 Satelitska veza koncept - b

LMDS (Local Multipoint Distribution Service). Umesto kablova ova tehnologija koristi delove radio-frekventnog spektra, što teorijski omogućava protok od 30 Mb/s. Princip rada zasnovan je na relej stanicama koje od vašeg računara maksimalno mogu da budu udaljene 3km. Potreban vam je takoñe Ethernet priključak. Na ispitivanjima se postižu brzine od 500 kb/s. DSL (Digital Subscriber Line). Ovi modemi brže prenose podatke u dolaznom nego u odlaznom smeru. Neke vrste DSL priključaka mogu da obezbede protok podataka do 51 Mb/s. Sam modem koristi više stepena modulacije telefonske linije i od toga zavisi brzina vaše veze. Za sve to naravno potrebna vam je asimetricna digitalna linija. Što je razdaljina izmeñu modema i provajdera veća to je veza lošija.

ADSL2 je jedna od novijih tehnologija koja obećava da donese, do skora nezamislive brzine. Ideja je sledeća: U zapadnim zemljama su optički kablovi ne samo položeni izmeñu telefonskih centrala nego su često provedeni sve do razvodnih kutija za pojedina naselja.

Slika 14-16 ADSL tehnologija

To znači da klasične telefonske žice premošćuju malu razdaljinu (manje od 3 km), a na tako maloj razdaljini je moguće podatke slati

2 ADSL – Asymeric Digital Subscriber Line što znači Nesimetrična digitalna pretplatnička linija.


320

velikom brzinom (zbog relativno malih gubitaka u mreži). ADSL je samo jedan od standarda koji koriste telefonske žice da bi slali digitalne podatke zaobilazeći telefonsku centralu i telefonske aparate u kući korisnika (normalna telefonska instalacija u kući korisnika ostaje nepromijenjena). Brzina prijenosa podataka pomoću ADSL-a nije ista u oba pravca (linija je nesimetrična odatle ono A- Asymeric) što znači da je brzina primanja podataka za korisnika veća od brzine slanja. Korisnci mogu primati podatke brzinom i do 9 Mb/sec. U obrnutom smeru, brzina je sprorija oko 640 Kb/sec, ali i dalje mnogo brža od brzine koju ostavrujemo sa standardnim modemom. Prednost ADSL tehnologije je što koristi standardne telefonske žice. Ipak, u mnogim područjima telefonske linije moraju biti poboljšane da bi omogućile ovako brz prenos podataka. Takoñe, neophodan je poseban modem. Zadnjih godinu dana svedoci smo razvoja ADSL-a i kod nas. Od nove godine nekoliko provajdera omogućava ovaj način povezivanja i u Novom Sadu. Brzine koje nude su dosta manje od gore navedene, ali su i te brzine po nekoliko puta brže od brzine koju ostvarujemo pomoću standarnog modema. Takoñe, kao i distributeri kablovske televizije, uglavnom iznajmljuju svoj modem korisnicima na korišćenje i u ponudi imaju različite pakete. Kable Modem (kablovski modemi). Zanimljiv način da prenesemo podatke do svojih domova je onaj koji stalno koristimo ali nikad o njemu ne razmišljamo na taj način. To je koaksijalni kabl kojim se prenose TV emisije putem kablovske televizije.

Slika 14-17 Kablovski pristup Internetu

Koaksijalni kabl može da prenese izuzetno velike količine podataka, teoretski može da "upumpava" podatke brzinom od 30 Mb/s. Potreban vam je samo priključak za kablovsku televiziju, Ethernet mrežna kartica i ugovor sa kompanijom za kablovsku televiziju. Komunikacija u odlaznom smeru odvija se preko telefonske linije a u dolaznom preko koaksijalnog kabla. Bezične veze (Wireless). Neke kompanije nude pristup Internetu velikom brzinom bez bilo kakvih kablova – bakarnih, koaksijalnih ili optičkih. Ljudima koji žive u zabačenim područijima sistemi sa bežičnim vezama mogu da obezbede brži pristup Internetu.


321

CDPD i PCS (Cellular Digital Packet Data i Personal Communication Sustems). Ove dve tehnologije obezbeñuju prenošonje podataka za džepne računare, Palmtop-e i slične ureñaje. Koriste se u velikim gradovima. WAP, WML i GPRS. Zadnjih godina nismo više ograničeni da Internetu možemo pristupiti samo preko kompjutera. Pre nekoliko godina pojavio se WAP3, protokol koji omogućuje pristup internetskim sadržajima s mobilnog telefona, bez povezivanja na kompjuter ili neki sličan ureñaj. Tako svaki WAP telefon ima ugrañen program browser pomoću kog se mogu pregledati tzv. WAP stranice, ali treba znati da se tu ne očekuje onako kvalitetan grafički prikaz sadržaja kao u slučaju “pravih” Web stranica. Kod WAP-a se radi uglavnom o čitanju posebno načinjenih tekstualnih stranica, za čiju se izradu koristi poseban jezik WML4. Osnovni problem za WAP tehnologiju je spori prenos podataka. Uz to cene korištćenja mobilnih telefona mnogo su više od običnih fiksnih telefona. Zadnjih godina pojavila se nova tehnologija GPRS5 koja je povećala brzinu prenosa podataka, a i pristupačnija je korisnicima zbog drugačijeg načina tarifiranja.

Teorijske brzine raznih načina prenosa

Način prenosa Teorijska brzina Trajanje prenosa fajla od 10 Mb u idealnim uslovima

56Kb modem 45 kb/s 29,6 min.

ISDN 128 kb/s 10,4 min.

Direct PC (satelitska veza)

400 kb/s 3,3 min.

LMDS 500 kb/s 2,7 min.

DSL 9 Mb/s 8,9 s

Kablovski modemi 30 mb/s 2,7 s

Tabela 14-18 Teorijske brzine prenosa

3 Wireless Application Protocol 4 Wireless Markup Language 5 General Packet Radio System


322

Komunikacioni softver čine programi koji omogućavaju komunikaciju dva ureñaja korišćenjem datog komunikacionog ureñaja i medijuma. Tu treba razlikovati dve vrste programa:

- veznike (drajvere) - aplikacione programe

Veznici (drajveri) omogućavaju da komunikacioni ureñaj prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa odreñenim standardom za tu vrstu ureñaja. Oni se dobijaju kupovinom komunikacionog ureñaja na CD-u (ili disketama). Ovi programi najčešće zavise od operativnog sistema na računaru, pa proizvoñač daje različite verzije veznika za različite operativne sisteme. To znači da izmenom operativnog sistema na računaru moraju da se zamene i veznici (drajveri) za postojeće ureñaje.

Aplikacioni programi omogućavaju različite vrste komunikacija meñu računarima ili izmeñu računara i drugog udaljenog ureñaja (na primer, štampača ili faksa). Proizvoñač komunikacionog ureñaja, pored veznika (drajvera), obično daje i osnovni aplikativni softver da bi njegov ureñaj mogao da se koristi. Meñutim, program za korišćenje komunikacionog ureñaja može biti i deo operativnog sistema (na primer, u Windows-u), a mnogo češće postoji veći broj programa na tržištu s različitim mogućnostima.

Kolekcija programa koji podržavaju rad računara u mreži zove se komunikacioni softver. Sve funkcije značajne za korisnike mreže ostvaruju se posredstvom odgovarajućih programa. Zato je raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad korisnika u mreži. Komunikacioni softver obezbeñuje sledeće funkcije:

- Postavljanje paramatara za rad u mreži - Uključivanje računara u mrežu - Rad korisnika u mreži - Sigurnosne mere - Administrativni poslovi - Pomoć korisniku


323

Komunikacioni softver se može naći u formi vlasničkog, javnog ili deljenog softvera. Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati vlasničkim softverom iza kojeg stoji proizvoñač sa svim garancijama i drugim pogodnostima pri unapreñenju softverskog paketa. Naravno, za amaterske primene može se koristiti i softver koji se daje besplatno za javnu upotrebu. Ovaj softver se nalazi u računarskim mrežama i može se koristiti od strane svih korisnika mreže.

14.1.2. Računarske mreže

Računari se povezuju u računarske mreže s ciljem:

- zajedničkog korišćenja hardvera (diskova, štampača i drugih

ureñaja) - zajedničkog korišćenja podataka u datotekama - razmene podataka meñu korisnicima - komunikacije meñu korisnicima - zajedničkog rada korisnika na nekim poslovima

Svaki računar (ili drugi ureñaj) priključen u mrežu naziva se čvor.

Podela računarskih mreža. Računarske mreže se mogu podeliti na razne načine, u zavisnosti od toga da li se posmatra:

- površina koju pokriva mreža - način povezivanja računara u mreži (topologiji) - način komunikacije računara u mreži (logističkoj organizaciji) - odnos meñu čvorovima u mreži

1. Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži, mreže se dele na:

- lokalne računarske mreže – LAN (Local Area Network) i - globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network).

Lokalna računarska mreža - LAN je mreža koja je ograničena na jednu zgradu, ili grupu zgrada, i u kojoj su računari obično povezani kablovima. Lokalna računarska mreža može da se sastoji od dva-tri računara smeštena u jednoj prostoriji, ili od nekoliko stotina računara rasporeñenih u više zgrada.


324

Globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network) povezuju računare koji su geografski razdvojeni. Nekada su u podeli postojale i gradske računarske mreže – MAN (Metropolitian Area Network). 2. Topologija mreže

Nastaje geometrijskim ureñenjem veza i čvorova koji čine mrežu. Veza (linija, kanal) je komunikacioni put izmeñu dva čvora. Čvor se u topologiji definiše kao krajnja tačka neke grane mreže ili kao zajednički priključak na dve ili više grana u mreži. Hardver i softver svakog čvora odreñeni su funkcijama i učešćem tog čvora u mreži.

Čvorovi meñusobno komuniciraju na osnovu nekih fizičkih i logističkih veza. Fizičku vezu čini neki od pomenutih komunikacionih medijuma (najčešće kabl). Logistička veza znači da dva čvora mogu da komuniciraju bez obzira da li meñu njima postoji fizička veza.

Računarska mreža može imati:

- topologiju magistrale, - zvezdastu topologiju, - prstenastu topologiju, - hibridnu topologiju.

Kod topologije magistrale (bus) svi čvorovi su pojedinačno vezani na magistralu preko koje se obavlja komunikacija meñu njima. Prednost ove mreže je lako dodavanje i uklanjanje čvorova iz mreže, a ako neki čvor na mreži prestane s radom, to nema uticaja na ostale čvorove i rad mreže. Mreža prestaje s radom jedino u slučaju prekida na magistrali ili aktivnim komponentama magistrale (pojačavači).

Slika 14-19 Topologija magistrale


325

U topologiji zvezde (star) postoji centralni čvor na koji su povezani svi drugi čvorovi. Prednost ove topologije je lako dodavanje novih čvorova u mrežu, kao i to što isključivanje nekog čvora iz mreže zbog kvara ne utiče na rad ostalih čvorova. Nedostatak je u tome što u slučaju kvara na centralnom čvoru cela mreža prestaje da funkcioniše.

Slika 14-20 Topologija zvezde

U topologiji prstena (ring) svaki čvor je povezan s dva susedna čvora tako da veze čine kružnu konfiguraciju. Poslata poruka putuje od čvora do čvora u prstenu. Svaki čvor mora da bude sposoban da prepozna vlastitu adresu i primi poruku.

Slika 14-21 Topologija prstena

Osim toga, svaki čvor mora da ima mogućnost i da prosledi poruku koja je namenjena nekom drugom čvoru. Poruke, najčešće, idu samo u jednom smeru da se ne bi sudarile.

Prednost mreže je manja kompleksnost, pošto su putevi poruka odreñeni konfiguracijom mreže, tj. poruka automatski putuje do sledećeg čvora u mreži. Nedostaci su: teško dodavanje novih čvorova (prilikom dodavanja novog čvora koji mora da bude povezan s dva susedna čvora, neophodno je da se prekine rad mreže), kvar na svakom čvoru, aktivnoj komponenti ili bilo koji drugi prekid konfiguracije prstena uvek dovodi do prekida rada cele mreže.

Hibridna topologija je nespecifična i njen oblik može u velikoj meri da varira od jedne do druge konfiguracije. Kod ove topologije, osim veza karakterističnih za druge topologije, postoje i dodatne veze meñu nekim čvorovima.

Slika 14-21 Hibridna topologija


326

Ove dodatne veze su obično determinisane ekonomskim razlozima. Danas se koristi u lokalnim mrežama, kod nas, najčešće kombinacija topologije magistrale i zvezdaste topologije. Kod ove kombinacije, čvorovi koji su direktno vezani na magistralu (kičmu) koriste se kao zvezdišta (centralni čvorovi), na koja se vezuju drugi čvorovi prema topologiji zvezde. 3. Logička organizacija mreže

Prsten sa žetonom (token ring). Ovo je najčešće način upravljanja komunikacijom kod prstenaste topologije mreže, a koristi se i kod magistralnih topologija. Žeton (token) je mehanizam kojim se kontrolišu redosled i pravo računara da koriste komunikacioni kanal.

Žeton je specijalni niz bitova koji cirkuliše u prstenu od čvora do čvora kada nema prenosa poruka. Posedovanje žetona omogućava računaru koji ga poseduje ekskluzivni pristup mreži za prenošenje njegovih poruka, čime se izbegava mogućnost konflikta poruka različitih računara. Čvor koji želi da pošalje poruku zadržava žeton i šalje poruku.

Čvorovi u mreži proveravaju poruku kada ih ona prolazi. Oni su odgovorni za prihvatanje paketa koji je upućen njima, odnosno za prosleñivanje paketa upućenih drugim čvorovima. Paket obično mora da obiñe ceo krug dok se ne vrati do pošiljaoca s potvrdom prijema od prijemnog čvora. Kada čvor završi slanje poruke, on mora da vrati žeton nazad u cirkulaciju, čime označava završetak operacije i daje drugim čvorovima priliku da koriste kanal. Isti čvor ne može da pošalje uzastopce dve poruke da bi se sprečilo zauzimanje kanala od strane jednog korisnika. Ako čvor ne želi da šalje poruku, kada žeton doñe do njega on ga prosleñuje sledećem čvoru u prstenu.

Eternet (Ethernet) tehnika namenjena je za kontrolu saobraćaja u topologiji magistrale i zvezde. U ovim mrežama, kao i kod prstena sa žetonom, u svakom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor. Komunikacioni linija ima specijalni signal, zvani nosilac (carrier), koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa podataka. Čvor koji želi da pošalje podatke osluškuje da li je linija slobodna i ako jeste, šalje paket. Može da se dogodi, zbog vremena potrebnog da signal putuje kroz mrežu,da dva čvora ustanove da je magistrala slobodna u isto (ili približno isto) vreme i da oba pošalju svoje pakete. U takvom slučaju


327

dolazi do sudara dve poruke. Kada čvorovi detektuju sudar, prekidaju postupak slanja poruke i ponavljaju sve od početka. Što je na mreži manji broj sudara, to je mreža efikasnija. 4. Prema odnosu meñu čvorovima u mreži, mreže se dele na:

- klijent/server (client/server) - ravnopravne mreže (peer-to-peer networks)

Mreže tipa klijent/server. Kod ovih mreža postoje dve vrste čvorova: klijenti (client) i serveri (server). Klijent je računar koji koristi resurse mreže. Server je računar koji ima resurse koje stavlja na raspolaganje i pruža usluge klijentima. Tako se, na primer, računar na koji je priključen jedan ili više štampača koje korisnici priključeni na mrežu mogu da koriste za štampanje naziva print server, računar na čijim su diskovima uskladištene datoteke s podacima koji se stavljaju na raspolaganje korisnicima fajl server, računar s modemima preko kojih se pristupa mreži modem server.

Ravnopravna mreža (peer-to-peer). Kod ovih mreža, kao što im i naziv kaže, svi čvorovi (računari) su ravnopravni. Svaki računar može da funkcioniše i kao klijent i kao server. To znači da svaki računar u ovoj mreži može da koristi resurse drugih računara, kao i da koristi svoje resurse zajednički s drugim računarima.

Slika 14-22 Peer to peer mreža

Meñutim, ova mreža može i da se konfiguriše da neki računari samo dele svoje resurse s drugim računarima, dok drugi samo koriste resurse drugih računara. Ipak, čak i u ovakvoj situaciji mreža ostaje ravnopravna, jer se svaki računar u mreži individualno administrira. Razmena podataka u mreži. Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. U nekim mrežama, na primer eternetu, ovakvi paketi se zovu datagrami (datagram). Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema, pri čemu ne stižu na mesto prijema ni istim redosledom, a


328

možda ni istim putevima. Na mestu prijema, po pristizanju svih paketa, raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. U slučaju da neki paket ne stigne, ili da stigne oštećen, od čvora koji ga je poslao traži se slanje nove kopije.

Svaki paket se obično sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa, adrese odredišta, adrese pošiljaoca, oznake tipa podataka u paketu, samih podataka koji se prenose i okvira za proveru ispravnosti prijema. Sva polja imaju fiksnu dužinu, osim polja s podacima, koje može da bude različite dužine, pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja. Na primer, kod eternet paketa, paketu prethodi preambula i meñuokvirno rastojanje koje služe za razdvajanje paketa i sinhronizaciju prijemnog čvora. Adresa odredišta i adresa pošiljaoca imaju istu ulogu kao i kod obične pošte. Saobraćaj porukama u mreži uključuje pakete koji dolaze s različitih čvorova, različitih mrežnih arhitektura i različitih protokola. Polje s tipom podataka služi za identifikaciju formata podataka koji su poslati i za odreñivanje procesa po prispeću paketa. Stvarni podaci koji se prenose uskladištavaju se u polje za podatke. Okvir za proveru ispravnosti prijema sadrži podatke za proveru tačnosti informacija sadržanih u svakom prenetom paketu. Najmanja veličina paketa koji može da se prenese prek eterneta je 64 bajta, a najveća 1518 bajta (u oba slučaja bez preambule, čija je veličina 8 bajta).

Komunikacija u mreži (protokoli). Svaka mreža sadrži različite ureñaje. Velike mreže sadrže obično veliki broj računara i drugih ureñaja različitih proizvoñača, koji rade s različitim programima i operativnim sistemima. Da bi se ostvarila uspešna komunikacija ovih ureñaja i mreže svi elementi mreže moraju da se koriste nekim zajedničkim skupom pravila (''da govore istim jezikom''). Drugim rečima, mreže zahtevaju standarde za komunikaciju:

- standardne protokole i interfejse koji će obezbediti zajedničke mehanizme za komunikaciju meñu različitim sistemima,

- standardni pristup projektovanju mreže – mrežnu arhitekturu, što definiše relacije i interakcije meñu servisima mreže i funkcijama preko zajedničkih interfejsa i protokola.

ISO/OSI referentni model Meñunarodna organizacija za standarde (International Standards Organization – ISO) sagledala je važnosti i potrebu univerzalnosti u razmeni informacija meñu mrežama i unutar njih, kao i meñu geografskim područjima, i 1978. godine donela preporuku kojom se omogućava lakše projektovanje mreža. Ova preporuka je široko prihvaćena. Njom se definiše model mrežne arhitekture sa sedam slojeva poznat kao referntni model za otvorenu


329

meñusobnu komunikaciju (Open Systems Interconnection). Ovim modelom se u mrežnoj arhitekturi specifirea hijerarhija nezavisnih nivoa, koji sadrže module koji izbode definisane funkcije. Arhitektura specifira funkciju modula i veze meñu njima. Time se u zajednički skup pravila prevodi način na koji mrežni čvorovi moraju da komuniciraju i razmenjuju informacije. Arhitektura definiše dve vrste relacija meñu funkcionalnim modulima:

- interfejse – relacije meñu različitim modulima koji obično operišu unutar mrežnog čvora. Tipično je da se modul jednog nivoa povezuje s modulom u nivou ispod njega da bi primio uslugu;

- protokole – relacije meñu ekvivalentnim modulima, obično na različitim čvorovima. Protokoli definišu oblik i pravila za razmenu poruka.

U ISO/OSI modelu ima sedam slojeva. Svaki sloj izvršava neke funkcije ili usluge, potrebne nivou (sloju) koji je iznad njega. Viši slojevi su rasterećeni funkcija koje obavljaju slojevi na nižem nivou.

U mreže može biti povezan veliki broj različitih računara. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci toko komunikacije. Ovi standardi se zovu protokoli. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda.

Najvažniji su sledeći:

- Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. IEEE - Institute of Electrical and Electronics Engineers),

- Udruženje elektronske industrije (engl. EIA - Electronic Industries Association),

- Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. CCITT - International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) i

- Meñunarodna organizacija za standarde (engl. ISO - International Standards Organization)

Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. U nekim mrežama (npr. Ethernetu)


330

ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. datagram). U standardu se propisuje izgled paketa. Obično paket ima sledeću strukturu:

- identifikator paketa - adresa odredišta (primaoca) - adresa izvora (pošiljaoca) - definisanje tipa podataka - polje podataka - provera ispravnosti podataka

Identifikator paketa omogućava razlikovanje paketa. Kada se prenose velike količine podataka organizuje se veći broj paketa. Adresa primaoca i pošiljaoca ima svrhu kao i u svakoj drugoj komunikaciji. Definisanje tipa podataka ukazuje na vrstu podataka u polju karaktera (npr. ASCII karakteri ili binarni sadržaji). Polje podataka sadrži podatke koji se prenose. Ovo polje može imati različitu dužinu u različitim standardima. Najčešće dužina ovog polja iznosi od nekoliko bajtova do nekoliko hiljada bajtova. Polje za proveru ispravnosti služi za proveru ispravnosti prenosa u mestu prijema. Za ovo se mogu koristiti različiti metodi. U prenosu podataka postoje različiti problemi. Jedan problem je organizacija podataka u paket i fizički prenos paketa. Drugi problem može biti pouzdanost prenosa itd. Ovi problemi mogu biti različito rešavani u različitim mrežama. Da bi se omogućila komunikacija izmeñu različitih mreža, donet je standard poznat kao otvoren sistem povezivanja (engl. OSI Open System Interconnection). Ovaj standard je donela Meñunarodna organizacija za standarde - ISO. Po ovom standardu svi problemi prenosa podataka u računarskim mrežama razvrstavaju se u sedam nivoa:

- Fizički nivo (engl. Physical layer) odgovoran je za prenos binarnih sardžaja kroz komunikacioni kanal.

- Podatkovni nivo (engl. Data link layer) raspoznaje podatke i kontrolne signale i oslobaña ih eventualnih grešaka pri prenosu.

- Mrežni nivo (engl. Network layer) odnosi se na izbor puteva pri prenosu paketa sa podacima.

- Transportni nivo (engl. Transport layer) obezbeñuje deljenje složenih poruka u manje jedinice koje predstavljaju pakete podataka u mrežnom nivou.


331

- Sesioni nivo (engl. Session layer) upravlja razmenom izmeñu pojedinih čvorova. Ako se veza izgubi pokušava da je uspostavi bez intervencije korisnika.

- Prezentacioni nivo (engl. Presentation layer) priprema različite načine prezentacije podataka na sesionom nivou u smislu kompresije i šifriranja.

- Aplikacioni nivo (engl. Application layer) omogućuje korisničkom programu generisanje podataka za razmenu. Svi drugi nivoi moraju biti podreñeni ovom nivou.

Mnogi postojeći standardi se odnose samo na neke od navedenih nivoa. Meñutim, svaki nivo koji postoji na mestu pošiljaoca mora postojati i na mestu prijema.

Slika 14-23 Sedam nivoa OSI - standarda

Za korisnike mreža je najznačajniji aplikacioni nivo. Na tom nivou se organizuju različiti aspekti rada korisnika u mreži, kao što su elektronska pošta, prenos teka, pretraživanje datoteka.

14.2. KONCEPTUALNA TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA INTERNETA

Telekomunikaciona infrastruktura Interneta predstavlja osnovu za distantno obrazovanje. Potencijal Interneta i panorame servisa Interneta otvaraju nove mogućnosti u netradicionalnom obliku obrazovanja koji svoje uporište traži u razvijanju modela distantnog


332

obrazovanja. Internet omogućuje razvoj novih didaktičkih medija u nastavnom procesu kao i razvijanje interaktivnih hipermedijalnih distribuiranih koordiniranih kiber-nastavnih metoda. Učenje se u saznajnom procesu može posmatrati kao konstrukcija mentalnih modela modeliranih u Internet okruženju. Razvijaju se uslovi za kreiranje hipermedijalnih interaktivnih instrukcija, kao i za kreiranje individualizovanih okruženja za učenje na bazi hipermedijalnog Web-a.

Interaktivno hipermedijalno okruženje daje novu dimenziju u mišljenju i komuniciranju a sve u funkciji smanjenja saznajnog opterećenja učenika. Hipermedija olakšava sticanje znanja i način komunikacije koji se odvija u Internet okruženju pomoću multimedijalnih Internet servisa.

Internet čini globalnu računarsku mrežu, mrežu svih mreža koja u svojoj strukturi obuhvata veliki broj različitih arhitektura računarskih sistema PC, Apple Macintosh, Silicon Graphics, Acorn, Sun, Mini, Midi i velike računarske sisteme. Obuhvata veliki broj različitih operativnih sistema grafičkih i ne grafičkih. Obuhvata kompletnu komunikacionu infrastrukturu. Sisteme za distribuciju i transfer Internet signala poput linkova, modema, pojačavača, skretnica, usmerivača, svičera, analognih i digitalnih centrala. Obuhvata različite mrežne aplikacije i komunikacione softvere. Obuhvata veliki broj komunikacionih protokola koji obezbeñuju slanje, prijem, adresiranje podataka kao i mogućnost prepoznavanja računara na mreži. Obuhvata korišćenje standardizovanog OSI referentnog sloja za kontrolu svih mrežnih sesija. Kompletna komunikacija je standardizovana ISO standardima koji obezbeñuju kompatibilnost različitih implementacija mrežnih podsistema u okviru Interneta. Komunikacija, transfer i distribucija podataka ostvaruje se korišćenjem velikog broja servisa Interneta. Osnovni koncept povezivanja računara na globalnu mrežu ostvaruje se pomoću standardizovanih protokola u mrežnoj prostornoj topologiji. Povezivanja svih resursa u jedan globalni telekomunikacioni sistem čini celovit informacioni sistem.

14.2.1. Hronološki nastanak Interneta

Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (više stotina miliona). Broj računara i korisnika Interneta povećava se svakog dana eksponencijalnom brzinom.


333

Razvoj Interneta počeo je u SAD, u doba hladnog rata (1969. godine) sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju izmeñu vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta na kojima su rañeni brojni projekti za potrebe američke vojske. Trebalo je da čvorovi mreže budu ravnopravni (peer-to-peer), kako bi u slučaju uništenja nekog dela mreže ostatak mogao neometano da funkcioniše. Na takvoj mreži postojale su redundantne (višestruke) veze i putanje izmeñu računara, tako da bi u slučaju kvara na nekom delu podaci mogli da se prenose drugim putevima. U slučaju oštećenja nekog dela mreže podaci bi se automatski preusmeravali alternativnim putevima. Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agency pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD, a mreža je dobila naziv ARPANET. Mreža je rasla, da bi je 1975. godine u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivši je u Defense Data Network (DDN). Ovakav sistem s visokim stepenom meñupovezanosti bio je privlačan i izvan vojnih krugova. Tako je 1980. Nacionalna naučna fondacija (National Science Foundation – NSF), na istim principima osnovala mrežu nazvanu The Internet, koja je sedam godina kasnije povezana na ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije, a kasnije joj se pridružila NASA, kao i druge vladine agencije. Približno u isto vreme, krajem 70-tih godina, razvijao se i USENET koji su u početku koristili nastavnici i studenti američkih univerziteta. Godine 1977. IBM je osnovao akademsku mrežu BITNET, koja je prvo povezivala univerzitetske računare u Americi, a kasnije, u okviru projekta EARN, u Evropi i drugim krajevima sveta. Uporedo sa ovim mrežama razvijale su se mreže i u drugim državama, na primer: JANET u Velikoj Britaniji, NORDUnet u skandinavskim zemljama, FUNET u Finskoj. Godine 1990. NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža, prvo na nacionalnim, a zatim i na globalnom nivou. Tako je u današnjem obliku nastao Internet, ''mreža svih mreža'', kojim su, umesto čvorova, u mrežu povezivane druge mreže. Do 1995. godine najveći finansijer je bila NSF koja je obezbeñivala značajan deo sredstava, resursa i računarske infrastrukture za funkcionisanje Interneta. Meñutim, NSF je značajno redukovala i sredstva i upravljanje glavnim računarskim mrežama i njihovo funkcionisanje prepustila raznim provajderima, uključujući i komercijalne.


334

Ovakav nastanak Interneta uslovio je i način upravljanja njim. Internet nema vlasnika, tj. ni jedna država ili intitucija nema vlast nad celinom. Pojedine države ili firme su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. Na Internetu je svako vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da taj računar koristi po svojoj volji i da na njemu drži sadržaje koje on želi. Svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu, koje će njene sadržaje prenositi ili šta će slati drugima. Internet je mreža bez vlasnika. To je otvoren sistem koji prevazilazi granice zemalja i ne postoji niti jedna organizhacija ili vlada koja ga u potpunosti kontroliše.

Koordinaciju Interneta vrše:

- National Science Foundation (NSF) - Internet Society (ISOC) udruženja koja čine pojedinci i

predstavnici korporacija kao u Electronic Frontier Foundation (EFF), koja se brine o privatnosti, pravima članova i slično. ISOC omogućava: jedinstveno adresiranje

- Internet Architecture Board (IAB) koordinira sledeće aktivnosti: dodelu adresa, i preporuke za standarde

Slika 14-24 Administrativni plan Interneta


335

Jedino što se rešava na centralizovani način na mreži jeste pitanje adresa, pošto svaki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj. Decentralizacija upravljanja i nadgledanja omogućava da se Internet širi i razvija sadašnjim tempom. Razvoj Interneta u Jugoslaviji se odvijao u tri faze:

- Uspostavljanje nacionalne akademske mreže zasnovane na

TCP/IP protokolima mreže SNTIJ u periodu 1992-1996. godine

- Povezivanje akademske mreže na Internet i korišćenje Internet usluga, pre svega elektronske pošte

- Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera (Internet service provider – ISP)

14.2.2. Adrese i protokoli na Internetu

Internet je mreža od više desetina miliona računara meñusobno povezanih na različite načine: u lokalne mreže, telefonskim linijama, različitim vrstama kablova, usmerenim radiorelejnim vezama, satelitskim vezama, vezama kablovske televizije itd. Bez obzira na način povezivanja na Internet, svaki računar u ovoj mreži može komunicirati s bilo kojim drugim računarom priključenim na mrežu. Da bi se to obezbedilo, moraju da budu zadovoljena dva uslova:

- svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mreži - računari za meñusobnu komunikaciju moraju koristiti

jedinstveni ''jezik''–protokol

Adrese. Svaki mrežni priključak (na primer, mrežna kartica) ureñaja priključenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja će dotični priključak razlikovati od ostalih priključaka istog i drugih ureñaja. Ova adresa naziva se IP adresom (Internet Protocol address) zato što je koristi osnovni komunikacioni protokol Interneta – IP protokol. Pod ureñajem priključenim na Internet podrazumeva se najčešće računar (na primer PC), ali to može biti i druga komunikaciona oprema. IP adresa mrežnog priključka ima formu tridesetdvobitnog pozitivnog celog broja, pa otuda, teorijski, može postojati 232 (4.294,967.296) priključaka na Internet. Radi lakše manipulacije, na nivou komunikacionog softvera, IP adresa se zapisuje u formi četiri bajta meñusobno razdvojenih tačkama. Na primer, za priključak koji ima adresu 10010011 01011011 00010110 11001001 zapisuje se jednostavnije 147.91.22.201. treba istaći da


336

veličina računara na Internetu ima po jedan mrežni priključak, pa IP adresa u tom slučaju jednoznačno odreñuje računar – u žargonu obično se kaže da računar ima IP adresu, na primer, 147.91.22.201. Ureñaji koji imaju više mrežnih priključaka na Internet uglavnom obavljaju poslove rutiranja (ruteri), spajajući razlolike mreže i prebacujući poruke sa jedne mreže na drugu. Na osnovu IP adrese priključka ciljnog računara, poruka se prosleñuje tačno tamo gde treba. Na mestu prijema zna se ko je poslao poruku, jer je u poruci sadržana i informacija o IP adresi pošiljaoca.

Da bi se korisnicima računara olakšalo komuniciranje, uvedene su simboličke adrese koje predstavljaju viši nivo apstrakcije u odnosu na IP adrese. Simbolička adresa sastoji se iz niza imena razdvojenih tačkama, na primer, IRC.GRF.BG.AC.YU. ovakva adresa preslikaće se u procesu komunikacije u IP adresu, na primer, 147.91.22.5. Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu slično poštanskoj adresi, gde se navodi ime i prezime, ulica i broj, grad i na kraju država. Uvodi se pojam domena i poddomena. Pod domenom podrazumeva se grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem. Poddomen predstavlja najčešće organizacionu podcelinu nekog domena, na primer, ustanovu u okviru države, odeljenje u preduzeću i slično. Osnovni domen označen je krajnje desnim imenom u simboličkoj adresi. Idući sdesna na levo identifikuju se odgovarajući poddomeni. Krajnje levo ime najčešće predstavlja simboličko ime računara. Tako u adresi IRC.GRF.BG.AC.YU, YU predstavlja domen koji obuhvata sve mreže u Jugoslaviji (deo Interneta u našoj zemlji), AC je poddomen domena YU i predstavlja mreže (računare) akademskih institucija, BG je poddomen domena AC.YU i odnosi se na mreže akademskih institucija u Beogradu, GRF je poddomen domena BG.AC.YU i odnosi se na računare na Grañevinskom fakultetu. IRC predstavlja simboličko ime računara u okviru mreže Grañevinskog fakulteta. Pored teritorijalne podele (identifikator zemlje) osnovni domen može biti:

- EDU obrazovne institucije - COM komercijalne institucije - ORG neprofitne organizacije i udruženja - NET institucije odgovorne za organizaciju Interneta - GOV vladine institucije - MIL vojne institucije - INT meñunarodne institucije


337

Na primer, WWW.IBM.COM je simbolička adresa web servera multinacionalne kompanije IBM. Neteritorijalna hijerarhija domena najčešće se koristi u SAD, dok se teritorijalna hijerarhija često susreće u ostalim zemljama.

Prednost korišćenja simboličke adrese sa stanovišta korisnika Interneta ogleda se u činjenici da ona u sebi nosi semantičko značenje pa je samim tim lakša za pamćenje. Osim toga, korisnik ne mora da vodi računa o promeni IP adrese računara na kome se izvršava željeni servis. Naime, ukoliko se menja topologija mreže menjaju se i IP adrese. Ažuriranjem odgovarajućih tabela preslikavanja IP adresa u simboličke i obrnuto, korisnik će uvek traženi servis naći na istoj simboličkoj adresi. Treba napomenuti da dodela IP adresa nije proizvoljan proces, već za to postoje odgovarajuće procedure o kojima ovde neće biti reči. Slično važi i za simboličke adrese.

Za potrebe komunikacije korišćenjem elektronske pošte potrebno je da i svaki korisnik računara ima svoju adresu. S obzirom da svaki računar može da ima više korisnika to se, u komunikacijama, pored adrese računara mora navesti i ime korisnika. Ovo ime se od adrese računara odvaja znakom @ (at sign, ampersand, u žargoni ''majmunski znak''). Tako, na primer, adresa [email protected] pripada korisniku čije je korisničko ime PERA na računaru Grañevinskog fakulteta u Beogradu.

Protokoli. Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: IP (Internet Protocol) i TCP (Transmission Control Protocol).

IP protokol funkcionie na trećem sloju referentnog OSI modela. Implementira se na svim računarima na Internetu, kao i svi ostali protokoli, kroz softversku komponentu u okviru operativnog sistema računara. Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama (datagrame) rutira od izvora do odredišta, a na osnovu odrednišne IP adrese. Dakle IP je neka vrsta poštara na Internetu. Kako u jednoj komunikacionoj sesiji poruke meñu učesnicima u komunikaciji imaju proizvoljnu dužinu, a praktični i tehnički razlozi ograničavaju dužinu paketa, to IP često prenosi više paketa koji pripadaju jednoj istoj poruci. Svaki paket u zavisnosti od trenutnog stanja saobraćajnica na Internetu može putovati različitim putevima nezavisno od drugih paketa iste poruke. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greške, kao ni tačan redosled paketa na odredištu.


338

TCP protokol funkcioniše na četvrtom sloju referentnog OSI modela. Njegova osnovna funkcija je da obezbedi tačan prenos paketa poruke izmeñu dve proizvoljne tačke na Internetu. Naime, on sekvencira pakete (obeležava ih rednim brojevima) i potom ih predaju IP-u da ih prenese do cilja. Na prijemnoj strani, TCP pakete dobijene od IP-a proverava, pa ako postoji greška usled smetnji na vezama, inicira retransmisiju pogrešnih paketa. Takoñe, vrši i slaganje paketa prema rednom broju u redosledu kakav je bio na predaji. Bitno je istaći da se na većini računara na Internetu može odvijati više aplikacija (programa) istovremeno. Zbog toga je potrebno omogućiti višestruku simultanu komunikaciju izmeñu aplikacija na računarima.

Osim ova dva protokola, na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija. Opisivanje ovih protokola izlazi iz okvira ovog rada. Zato će ovde biti samo pomenuti najznačajniji:

- SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) omogućava slanje

tekstualnih poruka izmeñu dva čvora (elektronska pošta), - FTP (File Transfer Protocol) omogućava prenos datoteka

izmeñu dva čvora, - Telnet omogućuje povezivanje na udaljenoj mašini (remote

login).

Komunikacija u mreži se ostvaruje tako što se podaci koji se prenose organizuju u pakete. Protokol koji obezbeñuje prenošenje paketa od pošiljaoca do primaoca zove se IP (engl. Internet Protocol). Paket podataka može imati najviše 1500 karaktera. Ovakvo ograničenje dužine paketa sprečava zauzeće mreže od onih koji prenose velike količine podataka. Pojava velikog broja paketa smanjuje efikasnost mreže i svi korisnici trpe. Paket podataka sadrži adrese pošiljaoca i primaoca.

Ako su poruke vrlo kratke, koristi se UDP (engl. User Datagram Protocol) protokol, jer nije potreban TCP za numerisanje poruka. To povećava brzinu slanja i prijema poruke. U mreži može biti povezan veliki broj različitih računara. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci tokom komunikacije. Ovi standardi se zovu protokoli. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. Najvažnije su sledeće:


339

- Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. IEEE - Institute of Electrical and Electronics Engineers)

- Udruženje elektronske industrije (engl. EIA - Electronic Industries Association)

- Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. CCITT - International Consultive Committee on Telephone and Telegraph)

- Meñunarodna organizacija za standarde (engl. ISO - International Standards Organization)

Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. U nekim mrežama (npr. Ethernetu) ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. datagram). U standardu se propisuje izgled paketa. Obično paket ima sledeću strukturu:

- identifikator paketa - adresa odredišta (primaoca) - adresa izvora (pošiljaoca) - definisanje tipa podataka - polje podataka - provera ispravnosti podataka

14.2.3. Načini pristupa Internetu

Da bi se pristupilo Internetu potreban je pristup do nekog računara koji je priključen na mrežu povezanu na Internet. U principu, postoje četiri načina pristupa:

- preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom - preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom - preko telefonske linije s biranjem - preko kabla za kablovsku televiziju

Internet je mreža otvorenog tipa. Za povezivanje na Internet je potrebna veza do nekog od računara koji je već povezan na Internet. Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme u svetu i kod nas. Te firme se nazivaju Internet provajderi (provide - snabdeti, obezbediti). Krajnji korisnik se obraća upravo ovim institucijama, radi ostvarivanja povezivanja na Internet. Ulogu provajdera u Jugoslaviji danas obavlja nekoliko institucija, meñu kojima su Eunet, Telefonija, Informatika. Postoje i podprovajderi i u Jugoslaviji ih ima oko šezdeset.


340

Glavni kriterijumi za izbor provajdera za najveću svetsku računarsku mrežu Internet su:

- mrežna topologija - brzina mrežnih puteva - brzina na ulaznim linijama - brzina veze ka ostatku Interneta - tačke priključenja - tehnička pomoć - organizacija - puna usluga - cene

Za ostvarivanje veze sa Internet provajderom potrebno je nekoliko elemenata. Pre svega potrebna je fizička veza do provajdera. Najčešće se koristi:

- komutirana linija (PSTN line), odnosno klasična telefonska

veza. Zbog široke rasprostranjenosti komutiranih telefonskih priključaka, kao i relativno malih troškova komutirane linije, ovaj način povezivanja ovaj način povezivanja je čiroko rasprostranjen meñu individualnim korisnicima, ali i organizacijama kojima su usluge Interneta potrebne samo u kraćim vremenskim intervalima.

- iznajmljene linije (lased line) se koriste ako je potrebna stalna veza sa Internetom. Zbog relativno visoke cene uvoñenja ovakve linije ovaj način povezivanja koriste uglavnom organizacije koje preko iznajmljene linije povezuju celu svoju lokalnu mrežu na Internet.

- do Internet provajdera može da se doñe i preko javne paketske mreže JUPAK, koja je bazirana na X.25 protokolu. Ova mreža je rasprostranjena meñu javnim i državnim organizacijama, bankama. Priključak na ovu mrežu kao i potrebna oprema je relativno skupa, uz relativno malu propusnu moć do 19200bps.

- komunikacione mreže ISDN, ATM i druge, koje omogućavaju znatno veće brzine komunikacije sa Internet provajderima nisu još zaživele kod nas.

- mogu se koristiti i radio veze, kao i drugi tipovi bežičnih veza.


341

Izbor načina povezivanja zavisi od mnogo faktora od kojih su najznačajniji:

- obim korišćenja Internet

usluga - brzina prenosa podataka - tehničke mogućnosti za

realizaciju veze

Slika 14-25 Načini povezivanja na Internet

Individualnim korisnicima je uobičajeno da se za vezu koristi komutirana linija. Veće firme se opredeljuju za stalne veze preko iznajmljenih linija ili JUPAK priključka. Jupak koriste najčešće ako su već priključene na Jupak mrežu. Ako firma ima Jupak priključak, za ostvarivanje Internet veze preko Jupak mreže, mora se naći i provajder koji ima Jupak priključak i nudi uslugu povezivanja na Internet preko Jupak-a. Usluge zakupa linije odnosno povezivanje na Jupak mrežu, kod nas nudi preduzeće PTT Srbije, odnosno Crne Gore.

Postoje dva osnovna tipa veze sa Internet provajderom:

- terminalski - mrežni

Terminalska veza predstavlja način povezivanja sa Internet provajderom u kome se korisnikov računar koristi samo kao udaljena tastatura i monitor računara Internet provajdera. Sve rutine, radnje, programi i usluge koje se koriste odvijaju se na računaru Internet provajdera, korisnikov računar je samo posrednik tj. terminal.

Razvoj komunokacionih puteva, hardvera i softvera je otvorio put za mrežni pristup uz korišćenje modemske , ali i drugih veza za udaljeni pristup. Mrežnom vezom, lokalni računar postaje integralni deo Interneta. Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju, u zahtevima za potrebnim hardverom i softverom i jeftiniji je kod plaćanja Internet Provajderu. Mrežni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih LAN mreža na Internet, omogućuje da više korisnika istovremeno i


342

potpuno transparentno koriste vezu ka mreži i nudi komunikacione i servisne pogodnosti.

Povezivanje preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom. Ovaj način pristupa predviñen je za organizacije koje imaju lokalne računarske mreže. Korisnik priključen na ovakvu mrežu u svakom trenutku ima pristup Internetu korišćenjem odgovarajućih programa.

Slika 14-26 Povezivanje preko stalnog LAN-a

Način pristupa i nivo usluga za svakog korisnika pojedinačno, ili za sve korisnike na isti način, odreñuje administrator mreže u skladu sa uslovima koje je odredio provajder preko koga je mreža priključena na Internet. Ograničenja u pristupu i nekim servisima mogu biti vezana za doba i/ili utrošak računarskih (i mrežnih) resursa. Povezivanje preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom. Ovaj način je predviñen za organizacije s računarskim mrežama. Uslovi su isti kao u prethodnom slučaju, a jedino ograničenje je vreme kada je mreža priključena na Internet.

Korisnici u velikim sistemima mogu da se služe Internet uslugama sa jednog računara, kada je sve isto kao i kod individualnih korisnika. Meñutim veliki sistemi (firme, škole) imaju drugačije razloge za pristup Internetu, te je u skladu sa tim i način pristupa nešto drugačiji. Razlozi zbok kojih se veliki sistemi povezuju na Internet su:

- kontakt sa korisnicima usluga - kontakt sa poslovnim partnerima - veze sa udaljenim poslovnicama i predstavništvima - ponuda dela usluga preko mreže - reklama i predstavljanje preko Internet prezentacija (Home

Page) - korišćenje baza programa i informacija - obavljanje raznih vrsta transakcija - poslovna komunikacija

Način povezivanja je uslovljen i potrebom da se svima ili delu zaposlenih omogući korišćenje Internet usluga, najčešće kroz postojeću ili novu lokalnu mrežu velikog sistema. Zato se sistemi


343

najčešće povezuju instalacijom komunikacionih računara, koji se sa jedne strane povezuje sa Internet provajderom a sa druge strane u lokalnu računarsku mrežu. Na ovaj način je omogućeno korisnicima na svim računarima u sistemu, a koji su povezani u lokalnu mrežu, da preko komunikacionog računara koriste Internet servise. Svi računari lokalne mreže su direktno povezani na Internet i čine deo Interneta.

U zavisnosti od potreba sistem se odlučuje za stalnu ili povremenu vezu sa provajderom. Stalna veza se ostvaruje iznajmljenom linijom od sistema do Internet provajdera. Kod nas se trenutno koriste uglavnom analogne linije koje se zakupljuju od PTT organizacije. Na oba kraja ovakve veze stavlja se odgovarajući modem, pri čemu se uglavnom koriste 56bps modemi. Na kratkim rastojanjima (nekoliko kilometara) mogu se koristiti i znatno brži modemi, ali je uz njih potrebna i skuplja komunikaciona oprema.

Slika 14-27 Veza sa provajderom

Povremena veza se ostvaruje preko komutiranih linija ili Jupak (X.25) veze. Stvari se mogu organizovati tako da je veza sa Internet provajderom uspostavljena u odreñeno doba dana ili po nekom unapred definisanom vremenu, ili onda kada je nekome iz sistema potreban neki od Internet servisa. U tom slučaju se ceo sistem konfiguriše tako da se veza automatski uspostavlja ako postoje zahtevi za korišćenje Internet servisa kao i da se automatski prekida u vreme kada se veza do provajdera ne koristi. Izbor Jupak veze je, zbog visokih troškova uvoñenja i korišćenja , opravdan samo u slučaju da sistem već ima Jupak priključak, ili planira da ga uvede zbog zadovoljenja nekih drugih potreba. Zato se za povremenu vezu uglavnom koristi komutirana linija, dok se Jupak i drugi načini povezivanja reñe koriste.


344

Kada je veza uspostavljena, funkcionalno nema razlike u korišćenju Internet servisa preko stalnih ili povremenih linija za vezu. Kada je napravljen sistem za automatsko podizanje i spuštanje veze, jedino što korisnici primećuju je pauza u odzivu u vreme dok se ne uspostavi veza sa provajderom.


Mnogo je ozbiljniji problem korisnika širom Interneta koji žele da pristupe nekom od računara u lokalnoj mreži sistema, tj. da koriste neki od ponuñenih servisa. To se, recimo, dešava ako neko želi da pogleda prezentaciju sistema, njenu ponudu, da stupi u kontakt sa nekim od entiteta, zatraži tehničku pomoč i slično. Ako je veza izmeñu sistema i Internet provajdera u trom trenutku neaktivna, prezentacija i ostale usluge neće biti dostupne. Standardna usluga povezivanja sa provajderom preko komutirane linije pretpostavlja podizanje veze sa strane korisnika usluge. Ali, u opisanom slučaju bilo bi potrebno da se veza podigne sa druge strane, odnosno da provajder pozove sistem. U najvećem broju slučajeva, kontakt korisnika širom Interneta se ostvaruje kada žele da pogledaju prezentaciju sistema ili pošalju elektronsku poštu nekog u sistemu. Ovo drugo nije problem jer se pošta može privremeno čuvati na računaru provajdera, a onda, kada se veza uspostavi, automatski preneti računarima u sistemu. Nije veliki problem ni sa prezentacijom: uobičajeno je da sistemi koji nemaju stalnu vezu sa provajderom prezentaciju stavljaju na računar koji je direktno povezan sa Internetom, dakle računar provajdera. Na taj način je prezentacija 24 sata na raspolaganju korisnicima širom sveta. Ovu uslugu daju provajderi, ili drugi sistemi koji već imaju stalnu vezu sa Internetom. Obično sus to oni sistemi koji nude usluge dizajniranja, kreiranja i održavanja prezentacija, a prezentacija može da stoji na njihovom računaru.

Nedostatak ovakve koncepcije je u tome što za izmene prezentacije moramo koristiti računar sistema kod koja je sama prezentacija postavljena. Uz to, moramo tražiti od provajdera da u odgovarajuće


345

tabele upiše potrebnu izmenu, koja će ukazati da se prezentacija nalazi na drugom računaru, a ne na nekom sistemu iz lokalne mreže. U slučaju koriščenja Jupak veze, nema opasnih problema jer je uobičajeno da se veza može podići i sa strane provajdera i sa strane korisnika sistema, stim što se standardni mehanizam za Jupak mreži tzv. reverse charging, koji omogućava da svi komunikacioni troškovi, bez obzira sa koje strane je podignuta veza, idu na račun korisnika.

Integracija lokalne mreže. Računare možemo povezivati u lokalne mreže. Za ovakvo povezivanje su pored računara potrebne sledeće komponente:

- server - mrežne kartice - kablovi za povezivanje i - mrežni softver

Server je računar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim računarima u mreži. Usluge koje server čini mogu biti različite prirode. Server može staviti na raspolaganje diskove, štampač, modem ili drugu opremu. Pored ovoga, server može omogućiti izvršavanje programa za potrebe korisnika mreže.

Mrežna kartica upravlja kreiranjem i primopredajom poruka u mreži. Za ove funkcije postoje posebni sistemski programi smešteni u ROM-u na kartici. Svaki računar u mreži mora imati svoju mrežnu karticu.

Kablovi služe za povezivanje računara meñu sobom, kao i povezivanje računara sa serverom. Kablovi mogu biti:

- telefonske parice - oklopljene telefonske parice - koaksijalni kablovi - optički kablovi

Mrežni softver odreñuje mogućnosti mreže koje korisnik vidi u mreži. Odluka o izgradnji lokalne mreže podrazumeva opredeljenje za jednog proizvoñača mrežnog softvera, a sve ostalo mora bit usaglašeno sa odabranim mrežnim softverom. Postoji veći broj proizvoñača mrežnog softvera. Kod nas je često u upotrebi Novell NetWare Network ili Ethernet.


346

U lokalnim mrežama obično postoje tri tipa korisnika mreže. To su:

- supervizor - regularni korisnik - operater

Slika 14-29 Mrežni hardver

Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mreže. U njegovoj nadležnosti je održavanje mreže, odreñivanje prava korisnika, održavanje sistema teka na serveru, pravljenje sigurnosnih kopija teka na serveru. Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih stanica mogu prići serveru. Korisnici dobijaju od supervizora šifru pomoću koje mogu prići serveru. Takoñe, supervizor odreñuje prava korisnika u mreži. U mnogim mrežama se pri instaliranju mrežnog softvera automatski evidentira korisnik - gost (engl. Guest). Svi korisnici, pre nego što dobiju potrebne šifre od supervizora, mogu koristiti neke ograničene usluge u mreži prijavom pod šifrom gosta. Operater ja korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke poslove u mreži.

Korisnik se uključuje u mrežu prijavom (engl. login). Prijava korisnika se vrši unošenjem imena korisnika i šifre korisnika. Ovi podaci su prethodno dohovoreni sa supervizorom i korisnik unosi, na primer, komandu: LOGIN ime. Ako u evidenciji sistema postoji korisnik pod ovim imenom, sistem zahteva unošenje lozinke komandom: PASSWORD

Posle reči PASSWORD korisnik kuca na tastaturi lozinku koja se ne izdaje na ekran, da je ne bi otkrila i zloupotrebila druga lica. Ako je lozinka bila korektna, korisnik dobija pristup mreži. Sada korisnik može:

- slati poruke drugim korisnicima mreže - prići datotekama na serveru - prići periferalima na serveru ili - prići aplikacijama na serveru.

Sve ove aktivnosti korisnik obavlja u interakciji sa odgovarajućim programima mrežnog softvera. Korisnik se odjavljuje komandom LOGOUT.


347

Postojeća lokalna računarska mreža se može povezati na Internet uz odgovarajuće izmene, zavisno od tipa i organizacije mreže. Najpre je potrebna veza do Internet provajdera, koja se priključuje na neki od modema na računaru povezanom na lokalnu mrežu - taj računar je "most" prema Internetu. U tu svrhu može da se koristi neki od postojećih računara, ako isti ima odgovarajuće hardverske i softverske elemente, ili se dodaje novi računar koji će preuzeti ulogu komunikacionog servera. Postoje brojne organizacije koje kao komunikacioni server koriste servere pod:

- Novell NetWare-om - Microsoft NT-om - IBM LAN Server-om - neka od verzija Unix-a

Korišćenje nekog od postojećih servera je najjeftinije, ali shodno tome i najlošije rešenje. Razlozi protiv mogu da se nañu u pouzdanosti rada, performansama, sigurnosti podataka.

Ako se odvaja poseban komunikacioni računar obično se koristi računar pod nekom od verzija Unix-a, a odnedavno i Windows NT ili neki drugi operativni sistem. Često se koriste računari koji rade pod Public Domain verzijama Unix-a: Linux, FreeBSD. Svi pomenuti operativni sistemi su izuzetno rasprostranjeni na Internetu i dostigli sus nivo funkcionalnosti i pouzdanosti dovoljan za ovakvu namenu. Ipak za profesionalne primene se uglavnom koriste moćniji i skuolji računari koje proizvode firme Sun, Digital, Silicon Graphics.

Najskuplje, ali najbolje rešenje je postavljanje specijalizovanih ureñaja koji se zovu ruteri. Instalacija rutera je neophodna kada se uspostavlja brza veza sa provajderom. Analogni ruter se mora nalaziti i na strani porta kod provajdera.

Za povezivanje lokalne mreže na Internet neophodno je obezbditi numeričke kao i simboličke adrese za računare iz lokalne mreže. najpre se formiraju numeričke adrese, za šta je potrebna odgovarajuća kolekcija IP adresa, usklañena sa postojećim brojem računara (za svaki računar je potrebno odvojiti posebnu adresu). Uz to se formiraju simbolička imena za računare tj. dobijanje odgovarajućeg domena. Komercijalni domen npr. ime.com.


348

Troškovi. Važni elementi pri izboru načina povezivanja sa Internet provajderom su komunikacioni troškovi. Treba se uporediti cena zakupa linije sa cenom utrošenih impulsa, koja je izračunata na osnovu vremena podignute veze ka Internet provajderu. Naravno potrebno je sagledati i troškove korišćenja drugih načina povezivanja, pre svega preko Jupak veze i početni troškovi za opremu i programe. Troškovi koji se plaćaju za vezu sa provajderom su samo deo ukupnih troškova veze sa Internetom. Veliki de otpada na plaćanje provajderu, za uslugu povezivanja na Internet. Provajderi ovu uslugu naplaćuju na više načina:

- plaćanje fiksnog iznosa za odreñeni vremenski rok, najčešće

mesečno - plaćanje po količini saobraćaja koja se meri u paketima

(megabajtima) - po vremenu provedenom na vezi sa provajderom - kombinacija prethodno navedenih obračunskih sistem

Povezivanje preko telefonske linije s biranjem. Na ovaj način se uglavnom povezuju pojedinačni korisnici (na primer, pristup od kuće). Oni biraju provajdera – organizaciju koja ima jedan ili više računara povezanih na Internet i telefonske linije kojima se, preko modema, može pristupiti ovim računarima.


Različiti provajderi nude različite usluge, pa pri izboru provajdera nije dovoljno obratiti pažnju samo na cenu priključka na Internet (najčešće po satu ili prema količini prenetih podataka) nego treba razmotriti i druge usluge koje provajder besplatno pruža, uz dovoljan broj telefonskih linija za pristup. Za povezivanje na Internet najpre treba obezbediti vezu do Internet provajdera. Individualni korisnici najčešće koriste komutiranu telefonsku liniju, tj. klasičnu telefonsku vezu. Telefonski priključak se


349

povezuje s modemom, koji, uz odgovarajući računar, predstavlja kompletnu neophodnu opremu.

Sledeći korak je pronalaženje Internet provajdera koji nudi usluge mrežnog povezivanja na Internet korišćenjem SLIP ili PPP veze. SLIP i PPP su protokoli koji omogućavaju da dva računara razmenjuju podatke preko, modemske veze. PPP je napredniji protokol i češće se koristi od SLIP-a. Provajder će otvoriti korisnički nalog za mrežni pristup i dati osnovne podatke neophodne pri konfigurisanju programa na lokalnom računaru. Potrebni podaci su:

- korisničko ime (user name, login) - lozinka (password) - telefonski broj za vezu sa Internet provajderom - detalji o IP adresi - primarni DNS, opcioni i sekundarni DNS - opciona IP adresa mrežnog prolaza (gateway IP address) - maska podmreže (subnet mask) - naziv domena i naziv host-a - tip korisničkog naloga (SLIP/PPP) - procedura za prijavljivanje na sistem - dodatne informacije o sistemima za proveru PAP ili CHAP, za

korišćenje PPP veze

Kada provajder otvori nalog, sve ostale opcije moraju se izvesti na lokalnom računaru. Najpre treba instalirati i konfigurisati softver za ostvarivanje PPP odnosno SLIP veze do Internet provajdera i obezbediti rad TCP/IP protokola, koji je osnova funkcionisanja Interneta.

Slika 14-31 Komunikacioni hardver


350

Podešavanje Dial-up networking-a za Windows XP za individualnog korisnika u pristupu Internetu.

Sa Start menija odabrati Control Panel pa Network Connectios.

Kreiranje konekcije počinjemo pokretanjem aplikacije Create a New Connection, čime se pokreće New Network Connection Wizard.

Treba se aktivirati opcija NEXT i dalje podešavanje radimo prema sledećim opcijama:

Slika 14-32 New Conection Wizard

Connect to the Internet

Set up my connection manually

Slika 14-33 Set up my connection manually

Connect using a dial-up modem

Slika 14-34 Connect using a dial-up modem


351

Unos ISP name - ime provajdera

Slika 14-35 Unos imena provajdera

Ukucati broj telefona provajdera npr. 829892 (zarez za pauzu) za Hemo.net

Slika 14-36 Unos broja provajdera

Izaberite da li zelite da konekcija bude dostupna svima koji rade na racunaru ili ne.

Slika 14-37 dostupnost konekcije


352

Prozor traži unos ussername i password-a

Slika 14-38 Unos korisničkog imena i šifre

Potvrditi opciju Finish

Slika 14-39 Opcija Finish

Konekciju mozete startovati ili dva puta kliknuvsi na ikonicu na desktop-u ili ici na Start/AllPrograms/ConnectTo/HEMONET.

Kada startujete HemoNet ikonicu, otvoriće se prozor gde će Dial-up networking tražiti Username i Password. Nakon upisivanja traženih podataka, kliknuti na Dial Username – vaše korisničko ime koje ste dobili prilkom registracije Password - šifra za identifikaciju

Slika 14-40 Konekcija na Internet

Dial-up networking nakon uspostavljenja modemske veze daje poruku Verifying user name and password i posle toga Connected at


353

[brzina]. Nakon toga se pojavljuje vreme koje pokazuje koliko ste već na vezi.

Prozor se za vreme sesije može minimizovati, a na kraju sesije potrebno je prekinuti modemsku vezu klikom na taster Disconnect.

Povezivanje preko kabla za kablovsku televiziju. U zemljama u kojima je razvijena kablovska televizija već nekoliko godina se eksperimentiše s umrežavanjem računara pojedinačnih korisnika na Internet, korišćenjem postojećih kablova za kablovsku televiziju. Prenos podataka se vrši u opsegu koji se ne koristi za prenos televizijskog signala. Ovakvo priključenje omogućava pun pristup Internetu, pa se svaki računar ponaša kao mrežni čvor koji vidi druge čvorove i oni vide njega.

Slika 14-41 povezivanje na Internet Brzina prenosa podataka je višestruko veća nego preko telefonske linije uz korišćenje modema. U ovakvom povezivanju na Internet najdalje su otišle Austrija i Švajcarska.

14.2.4. Servisi Interneta

Predavanje i obrazovanje preko telekomunikacione infrastrukture Interneta uz upotrebu panorame Internet servisa obezbeñuje realizaciju industrijskog distantnog obrazovanja. Interaktivna hipermedijalna instukcija se lako može proslediti u distantnom učenju i podučavanju. Hipermedijalni Internet servisi obezbeñuju olakšanu komunikaciju, sticanje znanja i izvlačenje intelektualne suštine iz elektronske nastavne grañe u vidu hipermedijalnog Web-a.

Kreirana individualizovana nastavna graña u Internet okruženju obezbeñuje novu koncepciju u prenosu i komunikaciji izmeñu obrazovnih entiteta. Fleksibilno interaktivno okruženje obezbeñuje plasiranje intelektualne obrazovne suštine pomoću Internet servisa u


354

novom kiber-didaktičkom okruženju. Eksploatacija kreiranih hipermedijalnih interaktivnih instrukcija u okruženju na bazi hipermedijalnog elektronskog Web-a uz korišćenje Internet servisa daje distribuirano i koordinirano distantno okruženje.

Kreiranje i implementacija virtuelne hipermedijalne elektronske Internet učionice za interaktivno obrazovanje na mreži u potpunosti se oslanja na infrastrukturu Interneta i njegovih multimedijalnih servisa.

Uporedo s rastom Interneta povećavao se i broj servisa koji su na raspolaganju korisnicima. Od početne ideje – razmene poruka i podataka izmeñu korisnika, razvili su se brojni servisi, čiji se značaj takoñe vremenom menjao. Prikazaćemo meni Internet servisa po grupama:

Tabela 14-42 Servisi Interneta

14.2.4.1. Osnovni servisi

Prisutni su praktično na svakom računaru koji je povezan na Internet. Da bi smo ih koristili, moramo imati korisničko ime na nekom od servera u mreži i odgovarajuću lozinku za pristup, čime se dobija jednoznačna adresa. 1. Elektronska pošta (e-mail) je najstariji, najrasprostranjeniji i najkorišćeniji servis Interneta. Upotrebljava se za razmenu pisanih poruka izmeñu korisnika ili grupa korisnika. Kao i kod obične pošte, elektronskoj poruci mogu se pridodati dokumenti kreirani drugim programima (tekstovi, crteži, slike, zvučne datoteke, programi itd.). Elektronske poruke se šalju i primaju preko mail servera – računara


355

koji su posebno namenjeni da procesiraju i usmeravaju elektronsku poštu. Kada server primi poruku on je upućuje računaru na koji je adresovana. Adresa pojedinačnog korisnika sastoji se od njegovog korisničkog imena i simboličke adrese njegovog prijemnog servera.

Iako je elektronska pošta ušla u upotrebu početkom devedesetih godina, ona potiče još s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina. To znači da su se mnoge tradicionalne procedure razvijale i popravljale tokom godina, ali su ostale i neke slabosti. Poruke putuju razbijene u paketima. Ovi fragmenti poruka mogu da se nañu u različitim redovima, datotekama, različitih računara širom sveta. Svaki računar koji obrañuje poruku pravi nekoliko njenih kopija u cilju prenosa do krajnjeg odredišta. Ovakav mehanizam prenosa može imati značajan uticaj na privatnost poruke.

Pored klasične pisane poruke, savremeni programi za elektronsku poštu imaju mogućnost dodavanja pismu i govorne poruke (voice mail). Ova poruka se snimi (pomoću mikrofona priključenog na zvučnu karticu računara) i ide kao prilog pisanoj poruci. Na mestu prijema govorna poruka se reprodukuje zadavanjem odgovarajuće komande. Mada je istorijski najstarija od svih servisa Interneta, elektronska pošta je i dalje najpopularnija. To je savremeni vid starog dobrog pisma koje je vekovima prenosilo vesti, zbližavalo ljude, širilo kulturu, pomagalo da se dogovore poslovi itd. Isto e-mail radi i danas, samo mnogo efikasnije.

Ako smo direktno priključeni na Internet, poruka koju pošaljemo stiže za svega nekoliko minuta, a najčešce trenutno bude isporučena na odredište. Za slanje elektronske pošte, ipak nije neophodna stalna veza sa mrežom. Mnogo jeftinije a i dalje upotrebljivo rešenje je povremena razmena elektronske pošte preko modema i odgovarajućeg servera, najčešće protokolom UUCP. Druga prednost elektronske pošte u odnosu na recimo faks ili običnu poštu je u tome sto se primljeni tekst može i dalje obrañivati, pripremati za štampu i štampati, komentarisati pri odgovoru. Tako se bez teškoća mogu slati slike, crteži, i razni ostali fajlovi koji se čuvaju na računaru. Za razliku od ostalih vidova slanja poruka, e-mail je veoma pogodan za dodatne zaštite, pa se može obezbediti provera autentičnosti poruke.


356

Ako se sve ove napomene imaju u vidu, elektronska pošta može da bude vrlo koristan i važan metod komunikacije u distantnom obrazovanju.

Struktura elektronskog pisma. Elektronsko pismo se najčešće sastoji iz sledećih delova:

- adrese (ili adresa) primaoca - predmeta poruke (subject) - potpisa (signature) - priloga (atachment)

Prilikom pokretanja programa za pisanje pisma dobija se prozor za dijalog, koji se najčešće sastoji iz tri dela: za adresu, za predmet poruke (subject) i za tekst poruke.

Adresa primaoca piše se u adresnom delu prozora za dijalog. Ukoliko se poruka šalje na više adresak one se sve navode u ovom delu. U ovom delu je mogućno navesti i naziv liste adresa primalaca. Predmet poruke (subject) se navodi u nekoliko reči u posebnom delu prozora za kreiranje pisma. On treba što bolje da ukazuje na sadržaj pisma, jer se, osim imena pošiljaoca i vremena prijema poruke samo sadržaj ovog polja pojavljuje prilikom pokretanja programa za čitanje pošte. Ukoliko primalac dobija mnogo pisama, predmet poruke može da ima odlučujući značaj u redosledu, odnosno, kada će pismo biti pročitano. Pored toga, ovo može da bude upućeno primaocu i drugim sredstvima komunikacije (na primer na pejdžer).

Tekst poruke zavisi od potreba i meñusobnog odnosa pošiljaoca i primaoca. Treba voditi računa o tome da li se poruka upućuje nepoznatoj osobi ili dobrom prijatelju. Pri pisanju poruke treba se držati pravila pristojnosti. Ako se odgovara na tuñe pismo, korisno je u odgovoru citirati mali deo pisma na koji se odgovor odnosi da bi primalac znao o čemu se radi. Nikada se u pismu ne koriste samo velika slova jer se to smatra ljutnjom (vikanjem) na primaoca. Šale se ne prenose dobro u elektronskom obliku, pa ih treba izbegavati da ih primalac ne bi pogrešno protumačio. Nikada se u pismu ne piše nešto što ne bi mogle da znaju i druge osobe osim primaoca. Poruka može da stigne pogrešnoj osobi, neko drugi može da pregleda poštu umesto primaoca, stare poruke je moguće izvaditi iz arhive i posle dugog vremena, obrisane poruke se mogu povratiti iz korpe za


357

otpatke, poruka može biti preusmerena drugim osobama bez znanja i odobrenja autora itd.

Potpis (signature). Svako pismo treba da bude potpisano, iako se u zaglavlju svakog primljenog pisma nalaze ime i adresa pošiljaoca. Ovde se ne misli na potpis u tekstu poruke, nego na umetanje sadržaja posebne datoteke na kraju pisma, s potpisom i drugim podacima o autoru pisma. Prilog (atachment). Pismu se mogu pridodati i dokumenti kreirani drugim programima. Kod nekih programa ovi dodaci idu kao posebno pismo, dok se kod nekih programa uključuju u osnovno pismo. Pri slanju ovakvih dodataka, kada su u pitanju dokumenti koji imaju makronaredbe ili programi, treba strogo voditi računa da s njima ne pošaljemo i viruse. Isto tako, pri prijemu ovakvih dokumenata treba obavezno, pre otvaranja, proveriti da u njima nema virusa. Funkcije programa za elektronsku poštu. Programi za slanje i prijem elektronske pošte mogu biti nezavisni ili u sastavu programa za pretraživanje Interneta. Bez obzira na to o kom programu se radi, svi ovi programi imaju zajedničke osnovne funkcije:

- kreiranje elektronske poruke (new message) - slanje poruke (send message) - preuzimanje pristiglih poruka (get message) - čitanje primljene poruke (read message) - odgovor na primljenu poruku (replay) - prosleñivanje primljene poruke na drugu adresu (forward) - automatsko prosleñivanje svih primljenih poruka na drugu

adresu - razvrstavanje i arhiviranje primljenih poruka (file) - brisanje poruke (delete) - štampanje poruke (print) - uključivanje drugih dokumenata u poruku (attach) - kreiranje adresara

U slučaju da je korisnik priključen na Internet (provajdera) preko telefonske linije s biranjem, dobra je praksa da piše pisma off line (u vreme kada nije priključen). Tako napisana pisma se komandom send later normalno ''šalju''. Posle priključenja na provajdera, komandom ''Send Unsent Messages'' ova pisma se stvarno šalju.

Programi za elektronsku poštu. Da bi se elektronska pošta slala i primala, potreban je odgovarajući program. Postoji veći broj


358

programa za prijem i slanje pošte. Programi za elektronsku poštu mogu biti samostalni ili u sastavu drugih programa, najčešće pretraživača Interneta. Od samostalnih programa kod nas se najčešće koristi Pegasus mail. Od ostalih uglavnom se koriste dva najpristupačnija programa:

- Outlook Express, koji je uključen u Windows - Netscape Messenger, koji je deo programskog paketa tj.

pretraživača Netscape Communicator-a Outlook Express. Ovaj program se obično pokreće klikom na ikonu koja se nalazi na radnoj površini ekrana. Kada se program startuje dobija se slika ekrana prikazana na slici. U prozoru piše koliko ima pristiglih a nepročitanih poruka. Pored toga, u prozoru se nalaze sličice (ikone) kojima su označene komande za:

- čitanje pisma (Read Mail)

- čitanje vesti (Read News)

- pisanje pisma (Compose a Message)

- formiranje adresara (Address Book)

- prenošenje pošte sa servera (Download All)

- traženje adresa drugih korisnika (Find People)

Slika 14-43 Program Outlook Express

Prilikom prvog pokretanja programa potrebno je postaviti odgovarajuće parametre. Tada se automatski aktivira čarobnjak (wizard) za postavljanje parametara koji vodi korisnika. Potrebni podaci su ime korisnika i njegova elektronska adresa. Prethodno, korisnik mora da sazna od administratora sistema ime servera koji palje poštu (outgoing server) i servera koji prima poštu (ingoing server), jer program zahteva unošenje ovih podataka.

Microsoft Outlook Express – podešavanje. Program Microsoft Outlook Express služi za rad sa elektronskom poštom i news konferencijama.


359

Program se pokreće dvoklikom na ikonicu Outlook express (nalazi se na desktopu i u Start/Programs meniju). Kada se program prvi put startuje za odreñenog korisnika, program će zatražiti podatke o samom korisniku, kao i lokacije mail i news servera.

Definisanje nove e-mail i news konekcije – ovaj segment uputstva namenjen je pre svega dial-up korisnicima. U meniju Start/ Programs/ Internet Explorer otvorite Outlook Express, zatim opciju iz menija Tools/ Accounts

Slika 14-44 Opcija Accounts

U prozoru Internet Accounts izabrati tab Mail, a zatim kliknuti na taster Add /Mail...

Slika 14-45 Opcija Mail

Ovim ste pokrenuli Internet Connection Wizard. U prozoru Your Name upišite vaše ime (primer: pera peric)

Slika 14-46 Unos imena i prezimena korisnika


360

U prozoru Internet E-mail Address upišite vašu adresu (primer : [email protected])

Slika 14-47 Unos e-mail adrese korisnika Izbor Incoming servera

Provajder nudi korisnicima dve vrste incoming servera (program koji isporučuje poštu sa mail servera na računar korisnika): klasični POP server i napredni IMAP server, čiji je najveći kvalitet mogućnost čuvanja prispele pošte na samom serveru. Korisnik prilikom definisanja svog mailbox-a mora da se odluči za jedan od ova dva servera. Dakle, u ovom koraku se odlučujemo za Incoming mail server:

Slika 14-48 Podešavanje parametara

U prozoru E-mail Server Names za Incoming mail server postoje dve mogućnosti: U rubrici My incoming mail server is a izabrati

- IMAP server, tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr. imap.hemo.net

ili - POP server, tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke

od Vašeg provajdera npr. pop.hemo.net. U oba slučaja za Outgoing mail server upisati podatke od Vašeg provajdera npr. smtp.hemo.net


361

U prozoru Internet Mail Logon uneti Account name: npr. Pera i Password: koje vam je vaš provajder dodelio

Slika 14-49 Unos Password-a U okviru poruke Congratulations pritisnite na opciju Finish. Vratićete se u okvir Internet Accounts. U prozoru će se pojaviti vas proavajder. Selektujte svog provajdera i pritisnite dugme Properties, da bi proverili i eventualno ispravili parametre koje ste uneli u toku podešavanja.

Slika 14-50 Zatvaranje prozora za setovanje Kada ste proverili postavljenje parametre pritisnite opciju Set as Default. Nakon toga na opciju Close.

Postupak podešavanja je završen. U prozoru ispod linije menija nalazi se linija sa alatkama. Radni deo prozora podeljen je u tri dela. U pravougaoniku s leve strane dat je spisak foldera za arhiviranje:

- Inbox je folder u kome se nalazi prispela pošta. - Outbox je folder u kome se nalazi pošta koja još nije poslata. - U folderu Sent Items nalaze se kopije poslatih pisama. - U folderu Deleted Items nalaze se pisma koja su obrisana, ali

mogu vratiti. - U folderu Drafts nalaze se nacrti pisama koji su sačuvani

tokom kucanja.


362

U gornjem delu prozora nalazi se spisak poruka u folderu koji je označen s leve strane (Inbox). U spisku je dat:

- naziv pošiljaoca (From) - predmet poruke (Subject) - kao i datum i vreme prispeća poruke (Received)

Nepročitane poruke su označene boldovanim slovima. U donjem delu prozora dat je tekst poruke koja je označena u spisku.

Korišćenjem alatki u liniji sa alatkama:

- kreira se nova poruka (Compose Message) - kreira se odgovor pošiljaocu (Replay to Author) - kreira se odgovor svima kojima je poruka upućena (Replay to

All) - prosleñuje se poruka na drugu adresu (Forward Message) - Alatkom Send and Receive napisana poruka se šalje, a ako

se poruke čitaju, onda se tom komandom preuzimaju nove poruke koje su pristigle sa servera.

- Alatka Delete prebacuje označenu poruku u folder Deleted Items.

- Alatkom Adress Book pravi se ili edituje adresar.

Klikom na alatku Compose Message ili na sličicu (ikonu) s istim imenom dobija se prozor za kreiranje poruke.

Slika 14-51 Prozor za poruke

U prozoru pored reči To: piše se adresa primaoca, pored CC: pišu se adrese drugih korisnika kojima se upućuje kopija pisma, a pored Subject: upućuje se predmet poruke. U radnom delu ispod toga piše se tekst poruke.


363

U liniji sa alatkama, pored uobičajenih alatki za sve Windows aplikacije (Undo, Cut, Copy i Paste), nalazi se i alatka Send kojom se poruka šalje. Alatkom sa slikom spajalice (Attach) otvara se dijalog za izbor datoteka koje se pridodaju osnovnoj poruci (tekst kreiran procesorom teksta, crteži). U meniju File nalazi se komanda Send Later kojom se poruka napisana kada računar nije bio priključen na provajdera šalje prilikom uspostavljanja veze. Svaka e-mail poruka koja se piše ima neke osnovne zajedničke elemente koje su iste u svim e-mail programima samo što neki oh njih nemaju sve dolje navedene funkcije , a svaki od njih ima i nešto dodatno. To: ovo je adresa osobe kojoj šaljemo poštu. U njega unosimo punu adresu primaoca e-mail poruke. Subject: ovo je neka vrsta naslova poruke – nekoliko riječi kojima se opisuje sadržaj poruke. Cc: ovde možemo da unesemo adresu na koju hoćemo da se pošalje kopija poruke koja se šalje na adresu navedenu u To: - redu, a primalac originalne poruke vidi Cc: - red u naslovu poruke. Bcc: ovo je "slepa kopija" (blind copy), isti je slučaj kao sa Cc: redom, samo što primalac orginalne poruke neće moći da vidi da je Bcc: adresa primila njenu kopiju. Attachments: koristi se za slanje datoteka zajedno sa porukom. A big white area: u veliku praznu površinu unosi se tekst poruke koja se šalje.

Slika 14-52 Opcije To, Cc, Bcc

Netscape Messenger. Ovaj program je sličan prethodnom. Može da se pokrene nezavisno ili iz paketa Netscape Communicator.


364

Ispod linije sa alatkama radni deo prozora podeljen je u dva dela. U gornjem delu je spisak prispelih poruka (ime pošiljaoca, predmet, vreme prispeća itd.), a u donjem tekst poruke označene u spisku.

Slika 14-53 Prispele poruke

Ime foldera s porukama nalazi se u prozoru ispod linije sa alatkama, a folder se menja izborom iz padajuće liste koja se dobija klikom na dugme pored prozora. Funkcije alatki su iste kao u prethodnom programu, a i imena alatki su slična.

Klikom na alatku New Msg dobija se prozor za pisanje poruke. Adresa (adrese) se pišu pored reči To:. Ako ih ima više, posle svake se pritisne na taster Enter na tastaturi. Predmet poruke se piše u polju Subject:, a sam tekst poruke u donjem delu prozora. Funkcije i nazivi alatki u liniji s alatkama su isti kao kod opisanih alatki u programu Outlook Express.

E-Mail na Linux-u. Većina ljudi koji Internet koriste iz svojih domova imaju udaljene poštanske sandučiće na serverima dobavljača Internet usluga. Meñutim, kada učitavaju pristigle poruke pomoću samostalnog programa za elektronsku poštu, kao što je Eudora, oni trajno kopiraju svoje poruke u lokalno poštansko sanduče koje je napravio njihov softver za elektronsku poštu. Drugi pristup je čitanje pristigle pošte neposredno na serveru za poštu. Na taj način sadržaj poštanskog sandučića ostaje na serveru, a softver za elektronsku poštu učitava poruke koje su pristigle bez pravljenja trajnog lokalnog sandučeta. Omotnice u formatu Berkeley Mail Folder u kombinaciji sa programom Sendmail i Unix klijentom za elektronsku poštu uobičajeno su rešenje kojim se korisnicima obezbeñuje upotreba elektronske pošte. Poruke elektronske pošte obično su smeštene na serveru dobavljača internet usluga. Ne postoji način da softver direktno pristupa tim udaljenim omotnicama kao da su lokalne omotnice u BMF format.


365

Umesto toga, potreban je softver za elektronsku poštu sa implementiranim:

- POP3 i - IMAP4 protokolima.

U modelu POP3 korisnici uspostavljaju vezu sa Internetom, preuzimaju nove poruke iz svojih sandučića i, ako žele, brišu izvorne kopije poruka iz sandučića na udaljenom serveru. Time nastaje lokalno poštansko sanduče čiji se sadržaj može čitati i posle prekidanja veze sa Internetom. Korisnici mogu da čitaju poruke, da sastavljaju odgovore i nove poruke i zatim da ponovo uspostave vezu sa Internetom kako bi poslali poruke koje su sastavili i označili za slanje.

Pošto je projektovan za rad bez stalne veze sa Internetom, protokol POP3 odgovara korisnicima koji imaju ograničen pristup mreži. Meñutim, jednostavnost ovog protokola razlog je nekih njegovih suštinskih ograničenja. U IMAP modelu poštanski sandučići nalaze se na udaljenom serveru i tamo ostaju. Korisnici ih otvaraju i pristupaju njihovom sadržaju pomoću klijentskih aplikacja, ali umesto da poruke kopiraju u lokalne poštanske sandučiće, oni rade sa udaljenim sandučetom bez pravljenja lokalne kopije. IMAP4 zbog same svoje pririode – neposredan rad sa udaljenim sandučetom – zahteva da postoji veza sa Internetom kako biste mogli da čitate poruke, da odgovarate na njih i da ih obrañujete. To znači da je IMAP4 pogodniji za situacije u kojima je veza sa mrežom trajna ili gotovo besplatna.

2. Telnet. Sledeći korak u razvoju mreža je pristup udaljenom serveru preko mreže. Tada izmeñu računara postoji stalna veza, pa korisnik može da sa jednog računara odgovarajućim programom pristupi drugom računaru u mreži i da na njemu izvršava programe kao da sedi ispred tog računara.


366

Na Internetu se za to koristi program telnet, kome jedino treba saopštiti mrežnu adresu računara kome se pristupa. Telnet se može pokrenuti iz Windows-a: start, ms-dos prompt, iza odzivnog znaka c: otkucati Telnet. Aktivitaće se servis Interneta u tekstualnom režimu

Slika 14-54 Sajt servisa Telnet

Recimo: telnet hosting.hemo.net. Pri uspostavljanju veze računari "pregovaraju" oko osobina terminala, tako da udaljeni računar sazna kakav terminal ili emulaciju terminala koristimo. Sledeći korak je prijavljivanje na sistem pomoću korisničkog imena i lozinke.

Slika 14-55 Unos naziva servera

Znači moramo imati nalog na udaljenom računaru kao što smo radili na lokalnom, osim sto se sve komande koje se koriste izvršavaju se na udaljenom serveru (računaru).

Dobra osobina telnet-a je ta što se na udaljeni terminal može logovati do 12 korisnika i što je u odnosu na klasične terminale brzina pri radu mnogo veća. Svakom servisu koji je raspoloživ odgovara neki fiksan i poznat broj porta. Recimo 21 za telnet, 23 za FTP, 25 za e-mail, 80 za Web itd.

Napredniji korisnici računara znaju da upotrebe telnet i u druge svrhe, za kontrolu tuñih računara, za neodobren ulazak u tuñe sisteme i "vršljanje" po njima, za obaranje razlicitih web servera (uz pomoć telnet-a i dodatnih programa).

3. FTP. Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji služi mreža. Program FTP je namenjen pre svega prenosu podataka sa servera na naš računar i obrnuto. Pri tome naravno treba imati korisnički nalog na serveru, da bi se pristupalo sopstvenim datotekama.


367

Varijacija na ovu temu je poseban servis Anonymous FTP, do koga se dolazi klasičnim programom FTP, stim da se za korisničko ime kuca anonymous a za lozinku svoja e-mail adresa. Na ovaj način administratori sistema ostatku sveta nude jednostavan pristup do javnih datoteka, pre svega za distribuciju besplatnog softvera i ostalih podataka.

Slika 14-56 Anonymous FTP servis

Različiti operativni sistemi predstavljaju tekstualne datoteke na različite načine, što kod prenosa datoteka sa jednog na drugi računar može da napravi probleme. Datoteke koje prenosimo mogu biti tekstualne ili netekstualne tj. binarne i one su iste svuda.

4. Finger. Adrese korisnika su precizne, ali su često toliko kritične da nam ne znače mnogo. Program finger omogućava da saznamo prezime i ime korisnika na osnovu njihove adrese, a takoñe i obrnuto, saznavanje adresa svih korisnika koji odgovaraju zadatom uzorku. Da bi finger radio, na udaljenom računaru mora postojati odgovarajući serverski program, što najčešće i jeste slučaj.

Ima situacija kada naredba finger ne daje rezulatate, iako je e-mail adresa nekog korisnika mreže sasvim regularna. Obično se radi o tome da prava adresa korisnika ne odgovara e-mail adresi, što je urañeno da bi e-mail adrese bile kraće. Na primer [email protected] se transformiše u [email protected]

Slika 14-57 Sajt Finger servisa


368

Druga mogućnost ne funkcionisanja naredbe finger je zaštita mreže koja se postiže fizičkim odvajanjem saobraćaja ureñajem koji se naziva firewall, koji blokira prolaz za izvesne klase adresa i neke protokole, a ostale propusta. Time se postiže veća sigurnost mreža ali se gubi deo komfora. Pretraživanje većeg broja računara naredbom finger se ne mora raditi ručno, već za to postoji program NETFIND, koji pomaže da pronañemo adresu nekog korisnika u okviru zadatog područja.

5. Talk. Internet ima moćan ali i jednostavan sistem za interaktivni razgovor koji se zove talk. Uslov je da su računari povezani na Internet i da su sagovornici trenutno ulogovani. Kao i kod drugih servisa, ako vaša mreža nije povezana na Internet stalnom vezom možete koristiti talk servis izmeñu računara ili samo na jednom računaru. Neophodan uslov za korišćenje talk-a je da postoji odgovarajući serverski program na polaznom i odredišnom računaru. Taj server se naziva talk deamon i on za nas upućuje poziv i uspostavlja vezu. Kao i u životu, razgovor nije uvek baš jednostavan – ima tehničkih detalja koji mogu da zasmetaju.

Pre svega, treba da znamo tačnu adresu osobe sa kojom želimo da pričamo i on mora biti ulogovan u trenutku zvanja. Internet je veoma veliki, ima puno korisnika, pa ima smisla zaštite svoje mreže od upada sa strane. Administratori za takvu svrhu postavljaju specijalno konfigurisan računar – firewall kao zaštitu, a jedna od nedužnih žrtava te zaštite bude ponekad i program talk koji ne može da proñe kroz "branu".

Slika 14-58 Sajt Talk servisa

WinTalk je nešto jednostavniji program od IRC-a (četovanje). Da bi se razgovaralo sa nekim koga znate i ko je trenutno na mreži koristićete Talk. Ne zahteva nikakvo predznanje osim adrese korisnika. Kada se pokrene program Talk ne dešava se ništa - on je


369

aktivan i nalazi se u task baru Windows-a i čeka da ga neko pozove. Ako korisnik želi nekoga da nazove aktivira program i iz menija se bira opcija talk i zadaje se adresa sagovornika i vase ime. Kada je Talk pokrenut, drugi mogu da Vas zovu, i tada se čuje zvuk za poziv, pa je dovoljno aktivirati ikonu i prihvatiti poziv (accept) ili odbiti (refuse). Ekran se deli na dva dela horizontali ili vertikali, u jednom kucate Vi a u drugom sagovornik. Konfiguracija programa je jednostavna, može se staviti proizvoljan zvuk za signalizaciju poziva, recimo zvuk telefona.

6. R-servisi. Telnet i FTP sasvim lepo mogu da posluže za pristup udaljenom računaru i prenos datoteke. Programeri Unix-a na Berkli Univerzitetu su smatrali da to može i bolje, pa su napravili tri nova servisa:

- rlogin (za pristup drugom računaru, nadogradnja telnet-a) - rcp (kopiranje datoteka meñu računarima u mreži) - rsh (izvršavanje programa na udaljenom računaru)

Suštinska razlika izmeñu telnet-a i FTP-a je u tome sto ovi servisi omogućavaju pristup udaljenom računaru bez eksplicitne provere lozinke. Lozinka se provarava, ali samo prvi put, kada se prijavljujete na prvi računar u mreži. Sistem se dobro pokazao i široko je prihvaćen pa se danas može naći na mnogim implementacijama TCP/IP-a. Ovako "poverenje meñu serverima" može lako da bude zloupotrebljeno, pa r-servisi predstavljaju jednu od najozbiljnijih pretnji sigurnosti sistema i podataka korisnika. R-servisi olakšavaju rad sa više računara u mreži. Oni su, isto tako, jedan od opasnih sigurnosnih problema.

14.2.4.2. Javni servisi Instalirani su na značajnim serverima u mreži, da bi se svim korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima, obično bez dodatne provere identiteta tih korisnika. Do većine ovih servisa se može doći iz tekstualnog (MS-DOS Prompt) i grafičkog okruženja (Windows). 7. Mailing liste. E-mail se obično šalje na jednu ili nekoliko adresa: adrese izvesnog broja korisnika možemo da stavimo pod zajednički alias (nadimak) i tada slanje poruka nekoj grupi korisnika sa sličnim interesovanjima postaje jos lakše. Da bi komunikacija bila uzajamna,


370

svaki od korisnika u grupi mora imati definisan isti alias za celu grupu. Postoji i ekonomičnije rešenje: lista za e-mail. Mailing lista nastaje tako što se na jednom mestu čuva spisak svih pretplatnika liste. Lista ima svoju adresu, i kad nova poruka stigne na tu adresu, ista se (polu) automatski prosleñuje svim članovima. Na taj način se omogućava jednostavno organizovanje grupe korisnika sa zajedničkim interesovanjima, koji meñusobno razmenjuju poruke.

Slika 14-59 Sajt servisa Meiling liste

8. Anonymous FTP. FTP (File Transfer Protocol) je osnovni servis za prenos datoteka, koji je kao takav bio prisutan praktično na svakom računaru povezanom u TCP/IP (Internet) mrežu. Uslov za korišćenje ftp-a je korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru u mreži, sa koga možemo da šaljemo datoteke.

Na nekim od servera postoji poseban korisnik pod imenom "anonymous"- anonimac, koji nema lozinku, a u čijim katalozima se nalazi mnoštvo datoteka koje svi mogu da čitaju ali ne mogu da upisuju. Tako su takozvani Anonymous FTP serveri, kojima se pristupa standardnim programom FTP, uz korišćenje komandi koje su identične onima koje se koriste u standardnom FTP.

Program FTP se pokreće naredbom ftp adresa, posle čega se kuca korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru. Kao adresa mogu se ravnopravno koristiti simbolički i numerički oblik. Za krisničko ime se kuca anonymous, a za lozinku Vasa e-mail adresa. Na ovaj način administratori nude ostatku sveta jednostavan pristup do javnih dateoteka, pre svega za distribuciju softvera i ostalih podataka.

Program ftp sadrži veliki broj komandi, mada se u praksi koristi svega nekoliko. Kao neke od najznačajnijih komandi mogu se izdvojiti sledeće:


371

dir spisak datoteka u tekućem katalogu na udaljenom računaru

ls –lr sadržaj svih potkataloga na udaljenom računaru cd katalog prelazak u potkatalog na udaljenom računaru cd.. prelazak na nadreñeni katalog na udaljenom

računaru pwd prikaz imena tekućeg kataloga na udaljenom

računaru lcd katalog promena tekućeg kataloga na lokalnom računaru ! komanda izvršavanje komande na lokalnom računaru get ime-datoteke

prenos datoteke sa udaljenog na lokalni računar

put ime-datoteke

slanje datoteke sa lokalnog računara na udaljeni

mget *.doc prenos većeg broja datoteka istovremeno mput * slanje svih daototeka istovremeno open adresa početak nove sesije close kraj sesije na udaljenom računaru quit izlazak iz programa

Pri prenošenju datoteka mora se strogo voditi rašuna da li je datoteka tekstualna ili binarna. Zato pre prenosa odgovarajuće datoteke treba otkucati ascii (ako je datoteka tekstualnog tipa) ili binary (ako je datoteka binarna). Tako na primer, kada bi se trebalo preneti prezentacija sa lokalnog računara na server na Internetu postupak bi bio:

- startovali bismo program FTP - otkucali bi komandu open ime servera - kao ime otkucali bi korisničko ime (user name) - kao lozinku odgovarajuću lozinku (password) - ušli bi u direktorijum ime komandom cd ime kataloga - prvo bi podesili vrstu fajlova na tekstualne komandom ascii - sve tektstualne fajlove poslali bi komandom mput *.htm - onda bi vrstu fajlova podesili na binarne komandom binary - sve binarne fajlove poslali bi komandama mput *.jpg i mput

*.gif - vezu sa udaljenim računarom prekinuli bismo komanod close - iz programa ftp izašli bi komadnom quit


372

File Transfer Protocol se može koristiti iz Windows okruženja. Za ovu namenu postoje posebni programi u kojima je rad sa FTP-om jednostavniji. Jedan od takvih programa je WSftp32. Anonymous FTP serveri su veoma važna i rado posećena mesta na Internetu. Oni predstavljaju najstandardniji način distribucije softvera i drugih podataka, pa se u skladištima hiljada ovakvih servera u svetu može naći ogroman broj datoteka. Širenjem popularnosti WWW-a, Anonymous FTP nije izgubio na značaju, pošto se tim datotekama sada lakše pristupa iz Web Browser-a.

9. Usenet News. Mailing liste o kojima je već bilo reči imaju i mana. Ako na jednom računaru ima sto pretplatnika na istu listu, zauzima se sto puta više prostora na disku nego što je potrebno, a i komunikaciona linija je žestoko opterećena, pošto sve poruke stižu redom i nezavisno jedna od druge. Sistem Usenet News je nastao davno, sa ciljem da izbegne pomenute nedostatke mailing lista. Ime je skraćenica od Users Network News, korisnička mreža novosti. Poruke na Usenet News-u se smeštaju na mrežne servere; čim pristupite News-u, Vas klijentski program komunicira sa najbližim serverom. Serveri povremeno razmenjuju poruke meñusobno, tako da se svaka poruka prosledi do svih zainteresovanih News servera, a time i korisnika u svetu. Zbog toga ovaj sistem obezbeñuje dobar konfor uz minimalno zauzeće komunikacionih linija.

Sve poruke se organizuju po diskusionim grupama (news groups) i lancima diskusije (threads). Kada čitate poruke, najpre birate diskusionu grupu, zatim lanac diskusije i najzad konkretne poruke u njemu. Diskusionih grupa ima jako mnogo na svetu ali nije neophodno da sve budu dostupne na svim serverima.

Slika 14-60 Usenet News

Svaka diskusiona grupa ima svoje ime, koje sadrži nekoliko segmenata razdvojenih tačkom. Ime se čita sleva udesno:


373

os.windows.sco spada u konferencije koje se bave operativnim sistemima.

U svakom slučaju, Usenet News je sistem koji stavlja ogromnu hipoteku na Vaše slobodno vreme pa treba biti veoma selektivan u izboru diskusija koje pratite. To je gotovo idealan način za razmenu mišljenja sa ljudima sličnih interesovanja širom sveta, pa nema pitanja za koje se neće naći neko ko na njega kompetentno može da odgovori. News nije idealan, jer je pronalaženje podataka u njemu sporo, ali su prednosti nesumljive – glavna prednost je svakako dostupnost iz svih krajeva sveta. 10. Gopher. Koliko je Internet dinamičan najbolje prikazuje primer servisa Gopher. Pre nekoliko godina on je napravio fantastičan bum – uskoro su svi mrežu pretraživali kroz njegove karakteristične menije. Teško je zamisliti nešto jednostavnije za upotrebu: samo birate stavke koje mogu biti potkatalozi, datoteke ili veze ka ostalim gopher-ima i drugim servisima Interneta. Danas je Gopher i dalje vrlo bogat informacijama, ali se mnogo teže primećuje, jer se istim podacima najčešće pristupa preko Web-a tj. ljudi više vole grafičko okruženje. Svejedno, kada tražite neku tekstualnu datoteku, još uvek ćete je najlakše naći na nekom od Gopher servera, poželjno uz pomoć servisa Veronica kojim se Gopher pretražuje. Gopher ima vrlo slične osobine jer sakuplja datoteke na serverima, kroz koje "rovarimo" šetajući se po menijima. Kao i svi ostali servisi na Internetu Gopher radi po klijent-server principu. Kada na nekom računaru pokrenemo Gopher, on preko mreže kontaktira odgovarajući server sa koga dobija menije i datoteke za prikazivanje. Na hiljade Gopher servera širom sveta je smeštena nepojmljiva količina podataka, a u Internet žargonu se za to odomaćila reč gopherspace – prostor gophera.

Slika 14-61 Sajt Gopher servisa


374

11. WWW (World Wide Web) je najveći informacioni servis na Internetu. On je zvanično opisan kao ''globalna'' hipermedijalna inicijativa za ciljno (namensko) pronalaženje informacija, koja daje univerzalni pristup velikoj ''galaksiji dokumenata''. Korišćenjem jednostavnih grafičkih interfejsa, Web projekt je izmenio način na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. Time je kreirana prva globalna hipermedijalna mreža. Kada neko kaže Internet, svi zapravo misle na World Wide Web, lep, hipermedijalni i za upotrebu veoma pogodan servis. Web znači mreža (spider’s web – paukova mreža), a WWW čini mreža dokumenata koji meñusobno ukazuju jedni na druge i omogućavaju brzo i lako šetanje ili, kako se to popularno kaže "surfovanje" po Internetu. WWW je jedan od najpopularnijih servisa na Internetu. Projekt WWW je zamišljen i razvijen u CERN-u (Evropskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku u Švajcarskoj) 1989-1994. godine pod rukovodstvom Tima Bernersa Lija (Tim Barners-Lee). Ovaj projekt je korisnicima računarskih mreža omogućio jednostavan pristup različitim medijima na konzistentan način. Lepota Web-a je njegova univerzalnost i nezavisnost od platforme. Kod WWW-a se radi o hipertekst sistemu, što znači da se iz dokumenata mogu referencirati drugi dokumenti. To izgleda ovako: u tekstu je neka reč podvučena, što znači da je to link ka nekom drugom dokumentu. Kliknete mišem na tu reč i automatski prelazite na drugi, referencirani dokument. WWW ima elemente multimedije, jer se iz njega mogu prikazivati i tekstovi, slike, zvuci, video zapisi itd. Kao i ostali Internet servisi WWW je organizovan po klijent-server principu. To znači da se podaci nalaze na serverima u mreži gde se izvršava potreban serverski program koji na zahtev, preko mreže, šalje dokumente klijentskom programu, koji se izvršava na našem računaru. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper Text Transfer Protocol), a serverski program se obično zove HTTP deamon (deamon – program koji se stalno izvršava). Da bi ste pristupili Web serveru, morate imati instaliran TCP/IP protokol i odgovarajuci program za pristup – browser. Dokumenti koje koristi WWW su standardne tekstualne datoteke, sa dodatkom sekvenci za formatiranje teksta. Ovo formatiranje je logičko, tj. definiše naslov, naglašenost, spisak i slično, a svako na svom računaru bira vrstu i veličinu slova. Ekstenzija datoteke je HTML (Hyper Text Markup Language). Ovaj jezik se zasniva na SGML standardu (Standard Generalized Markup Language), ali je za potrebe Web-a prilagoñen i pojednostavjen. Osim standardnih opcija, HTML


375

ima podršku za tabele, matematičke formule kao i ekranske forme. WWW može da se koristi i za dvosmernu komunikaciju, kada se na klijentu unesu potrebni podaci koji se prosleñuju Web serveru na dalju obradu. Lepa osobina WWW-a je što može da pristupi i drugim servisima Interneta, drugim WWW serverima, Anonymous FTP-u, Gopher-u, News-u, kao i da pozove Telnet za interaktivni pristup drugim računarima u mreži. WWW se često povezuje i sa bazama podataka na mreži, tako da se kroz poznato Web-ovo okruženje dobijaju najrazličitiji podaci sa raznih sistema. Ova opcija se naziva mostom (gateway) i realizuje se pomoću ekranskih formi (koje podržavaju HTML) i programskog interfejsa Web servera (cgi-bin – Common Gateway Interface). Prve vizije ovog sistema imale su za cilj unapreñenje nauke i obrazovanja. WWW je imao značajan uticaj u ovim područjima, s tim što je revolucionarno uticao i na mnoge druge elemente društava, kao na primer: ekonomiju, politiku, literaturu. Za popularnost Interneta isključivo je zaslužan WWW. WWW je fenomen, a razlog za njegov uspeh ne može da se traži u superiornoj tehnologiji. Tehnologija je samo omogućila realizaciju koncepta. Razlika izmeñu Interneta i WWW-a je slična razlici izmeñu računara i multimedijalnog programa koji se na njemu izvršava. Korišćenjem WWW-a svako može jednostavno da kreira svoju Web prezentaciju, koja je odmah dostupna svima koj su priključeni na mrežu. Ovakav koncept karakteriše:

- hipermedija – unapreñene veze izmeñu strana - distribucija – sistem datoteka je ceo svet - interaktivnost – korisnik može da radi interaktivno s medijem - dinamika – implicitna kontrola publikovanja - nezavisnost od platforme – nije vezana za jednog proizvoñača - više izvora informacija – podržani prethodni Internet protokol, - implicitni tip podataka – MIME obezbeñuje tip podataka na

serveru - nema centralnog upravljanja – svako može da objavljuje - nema kritične zavisnosti od jednog servera

WWW je Internet servis koji se najbrže razvija. Pomoću njega mogu da se gledaju tekst, slike i video sekvence, da se čuje zvuk, ili nañu informacije iz različitih područja. U jesen 1997. godine više od pola miliona računara širom sveta je obezbeñivalo informacije na WWW-u,


376

procenjeno je da ima preko sto miliona Web strana preko kojih se moglo pristupiti na više od milijardu pojedinačnih dokumenata. Niko ne zna veličinu Web-a. Njegovo godišnje povećanje procenjuje se na oko 50%.

WWW hipermedija (hypermedia) predstavlja okosnicu Web-a. Ona je nastala povezivanjem principa rada hiperteksta i multimedije. Interaktivna hipermedija omogućava korisnicima da pored gledanja dokumenata i slušanja objašnjenja budu i aktivni učesnici interakcijom s prezentacijama. Hipertekst (hypertext) uveo je Ted Nelson 1965. godine. Izraz se koristi da opiše ''nesekvencijalne fragmente teksta povezane meñusobno pomoću pokazivača nazvanih veze (linkovi)''. Ovi linkovi prebacuju čitanje sa jednog fragmenta teksta na drugi. Time se u proces čitanja uvodi nelinearnost. Ovo može da se uporedi sa čitanjem knjige (koje je po prirodi sekvencijalno), kada čitalac pri nailasku na nepoznatu reč u tekstu pogleda njeno značenje u malom rečniku na kraju knjige, ili eventualno uzme drugu knjigu (rečnik ili leksikon) da se upozna sa značenjem nepoznate reči. Posle pročitanog objašnjenja čitalac može da se vrati na mesto u knjizi gde je stao i da nastavi čitanje, ili može da napusti čitanje prve knjige i posveti se detaljnijem istraživanju nepoznatog pojma. Hipertekst dokument može da se definiše kao informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan način da olakša brzo korišćenje informacija, tako što će omogućiti čitaocu pristup informacijama u njegovom sopstvenom pojedinačnom stilu, zavisno od ciljeva čitanja i prethodnog poznavanja onoga što čita. Ovi informacioni prostori su definisani mnoštvom linkova koji povezuju tekstualne i grafičke jedinice koje se zovu čvorovi (dokumenti, informacione jedinice, kartice, okviri, prozori itd.). Veze (link) su ključni blokovi u pravljenju hiperteksta. Oni definišu odnose meñu čvorovima. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje čvorove tak da kreira nelinearni dokument. Čitalac može da krstari kroz povezani informacioni prostor i pristupa čvorovima u nesekvencijalnom redosledu, koristeći asocijacije jedinstvene za svakog individualnog čitaoca, u skladu s njegovim znanjem i ciljevima čitanja. Najvažniji koncept u razumevanju hiperteksta je da je ono što omogućava nelinearnu organizaciju strukture, koja čitaocu dozvoljava slobodno kretanje kroz informacije sadržane u čvorovima, mogućnost povezivanja. Veze mogu biti predstavljene na različite načine, na primer: markiranje ili podvlačenje teksta, druga boja teksta, sličice (ikone) itd. Ovim vezama mogu biti pridodata i dopunska objašnjenja (tool tips) kojima se daju dodatne informacije čitaocu pre nego što skoči s jednog čvora na drugi. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). Za


377

čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser). Multimedija je bilo koja kombinacija u jednom dokumentu: teksta, dvo i trodimenzionalne grafike (crteža, dijagrama, planova, tehničkih crteža, itd.), fotografija, zvuka, animacija i videa. Ako se korisniku dozvoli da kontroliše redosled korišćenja informacija u računaru, program postaje interaktivna multimedija. Hipermedija ujedinjavanje koncepta hiperteksta s multimedijalnim sistemima dovelo je do nastanka pojma hipermedije (hypermedia). Hipermedija dozvoljava da informacije na različitim medijama (kao tekst, grafika, digitalizovani govor, zvučni zapisi, slike, animacije, video zapisi) budu povezani nelinearnom strukturom, da bi se omogućio alternativni pristup informacijama. Same slike mogu biti povezane sa zvukom ili nekim drugim dokumentom. Pored ujedinjavanja koncepta hiperteksta s multimedijom, u WWW-u je uopšte i pojam veze. Tako više veza ne mora da ukazuje na delove dokumenta koji se nalaze na istom računaru, već pojedini delovi hipertekst dokumenta mogu da se nalaze na različitim računarima u celom svetu. Ovakva veza koja ukazuje na delove dokumenta na drugom računaru naziva se hiperveza (hyperlink).

URL (Uniform Resource Locator). Jednoobrazni lokator resursa (URL) predstavlja mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka. On ne ukazuje samo na datoteku u nekom folderu, već ta datoteka i njen folder mogu da se nalaze na bilo kom računaru u mreži i mogu da se koriste bilo kojom od nekoliko različitih metoda. Osim toga, URL ne mora da pokazuje na datoteku, već može da ukazuje i na: upite, dokumente koji se nalaze duboko u bazama podataka, rezultate komandi zadatih drugim programima i sl. URL se sastoji iz tri dela:

- Prvi deo informiše program za navigaciju koji se protokol

koristi za pristup datom resursu - Drugi deo je ime čvora računara na kome se resurs nalazi - Treći deo je put (staza) do resursa

Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport Protocol). Daćemo objašnjenje sledeće adrese http://www.ftn.ns.ac.yu/rad/primeri.html

- http:// (Ovaj deo URL-a definiše Internet protokol za

dokument. http:// označava da dokument pripada WWW-u.)


378

- www.ftn.ns.ac.yu/ (Ovaj deo predstavlja adresu računara na kome se dokument nalazi. On ukazuje programu za navigaciju kroz WWW s kojim računarom treba da se poveže.)

- rad/ (Ovaj deo URL-a je put (staza) do foldera dokumenta. On označava gde se na računaru nalazi dokument. S obzirom na to da u listi može biti navedeno više imena foldera kroz koje put prolazi, URL-ovi mogu biti dugački.)

- primeri.html (Na samom kraju URL-a nalazi se ime dokumenta. Nastavak .html označava da se radi o dokumentu u hipertekstu. Ovaj poslednji deo URL-a nekada može i da se izostavi.)

URL lokatori drugih servisa imaju istu trodelnu strukturu: protokol, ime domena i put do informacije. Struktura adrese je ista kao u prikazanom primeru, jedino mogu da se razlikuju protokoli servisa:

- https:// - secure HTTP - ftp:// - file:// - gopher:// - news:

Programi za navigaciju (Browsers). Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija, krstarenje ili surfovanje. Za čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser). S obzirom na to da je i WWW zasnovan na hipertekstu, za krstarenje po Web-u se koriste Web brauzeri, mada se oni mogu koristiti i za druge hipermedijalne aplikacije. Postoji više ovakvih programa, ali po zastupljenosti u korišćenju najznačajniji su grafički programi:

- Netscape Communicator (75%) - Internet Explorer (16%) - dok svi ostali programi pokrivaju 9% tržišta

Posle instaliranja programa za navigaciju potrebno je izvršiti njegovo prilagoñenje serveru čije će usluge ovaj program koristiti kao klijent, tj. serveru preko koga se izlazi na Internet. Ovo podešavanje programa može izvršiti iskusniji korisnik i sam, ali je od sistem administratora (ili provajdera) potrebno dobiti odreñene podatke (IP broj, gateway – izlaz na mrežu, imena ulaznog i izlaznog mail servera itd.).


379

Dial-Up pristup podešavanje-prilagoñavanje programa Internet Explorer 5.0-6.0 u Windows-u XP

Program Internet Explorer se instalira prilikom instalacije Windows-a. Desnim klikom na ikonu Internet Explorer-a dobijate padajući meni sa koga birate tab Properties. Na stranici General u polju Home Page/Address: uneti adresu stranice kojom želite da počne Vaše surfovanje svaki put kada startujete IE. Ovde je to http://www.hemo.net

Slika 14-62 Internet Options- General

Na stranici Connections u polju, od postojećih konekcija izabrati HemoNET i postaviti ga da je default. Na istom ekranu opcija Set Default.

Slika 14-63 Internet Options- Connectionsl


380

Za vrednost automatskog proksija upisati http://proxy.hemo.net/proxy.pac

Slika 14-64 Podešavanje Proxy

Stepen bezbednosti na Internetu. Internet Explorer poseduje PCT (Private Communicativni Layer) ili SSl (Secure Socet Layer) kriptografski mehanizmi podataka, koji omogućavaju odreñeni stepen sigurnosti.

Visoki stepen zastite predstavljaju takozvani Firewall programi i skoro svi serveri poseduju slične programe. Za personalne podatke koji se šalju putem elektronske pošte (E-mail) postoje specijalni programi. Jedan takav program je i PGP, koji se koristi za kodiranje poruka, i funkcioniše na dva načina:

- javno - tajno

Slika 14-65 Internet Options- Security Internet Explorer deli svet Internet-a u zone, tako da se Web site može podeliti u zone sa odgovarajućim stepenom bezbednosti. Na


381

desnoj strain Status Bar-a može se primetiti koja se vrsta sigurnosti koristi za odreñenu stranicu.

Postoje četiri različite zone sigurnosti koje se mogu menjati u Security.

- Internet zona sadrži sve Web site-ove koji nisu plasirani u

ostalim zonama, sadrži sve ono što se ne nalazi u računaru ili na Internet-u. Za ovu zonu se preporučuje stepen sigurnosti Medium.

- Local Internet zona za ovu zonu je karakteristično da nema potrebe za Proxy Server-om koji je definisao provider. Ovde se ubrajaju i site-ovi koji su specifirani u tab Connections i Local Internet. Stepen sigurnosti je Medium-low.

- Trused sites zona u ovu zonu spadaju site-ovi koji su poznati korisniku i treba da bude siguran da ne stavlja u opasnost svoj računar ili podatke. Stepen sigurnosti za ovu zonu je minimalan-Low.

- Restrictd sites zona u ovu zonu se klasifikuju svi nepoverljivi site-ovi. Site-ovi za koje korisnik nije siguran da li može da pokrene odreñenu aplikaciju a da ne stavi u opasnost svoj računar i podatke. Stepen za zonu Restricted sites je najviši-High.

Programi mogu da se koriste za krstarenje po Internetu (on line) ili za pregledanje dokumenata hiperteksta (off line). Kod oba programa, u liniji zaglavlja prozora, osim imena programa i standardne dugmadi Windows-a nalazi se i ime hipertekst dokumenta koji se pregleda. Ispod linije zaglavlja, kao i u skoro svim Windows prozorima, nalazi se linija menija. U menijima File, Edit, View i Help nalaze se u oba programa slične komande, uobičajene za Windows programe. U drugom redu, odmah ispod linije menija, nalazi se linija sa alatkama. Ispod ove linije nalazi se polje za lokaciju (Location: ili Address). U sredini se nalazi prozor dokumenta, a sa strane uobičajene skrol trake. Na dnu se nalazi linija progresa (statusna linija), gde se prikazuju informacije o progresu odabranog dokumenta i URL veza. Kretanje kroz dokument u Internet Explorer-u. Izbor dokumenta za pregled vrši se unošenjem njegove URL adrese u polje za lokaciju (Location: ili Address). Pritiskom na taster Enter započinje


382

kontaktiranje računara na kome se dokument nalazi, a potom prenošenje dokumenta na ekran. Pri tome se u liniji progresa pojavljuju adresa (IP broj) kontaktiranog računara, veličina dokumenta koji se prenosi, procenat koji je prenet, kao i brzina prenosa. Brzina prenosa zavisi od opterećenja puteva na mreži, a delimično i od hardvera korisnikovog računara. Po završetku prenosa dokumenta u liniji progresa pojavljuje se poruka Document Done ili Done. Obično se, ako nije drugačije zadato, na ekranu pojavljuje naslovna strana (Home Page) dokumenta. Dalje kretanje, prelazak na druge strane na koje ukazuje naslovna strana, vrši se klikom na reči ili slike označene u tekstu ili dugmad za navigaciju datu u tekstu. Pri dovoñenju pokazivača miša na ove označene objekte (reči, slike, dugmad) standardni pokazivač miša pretvara se u ruku sa uperenim kažiprstom, što je znak da je u pitanju veza. Na taj način može da se prelazi sa jednog dela na drugi, unutar istog dokumenta hiperteksta, ili, ako je u tekstu dat URL nekog dokumenta, na taj dokument na bilo kom računaru u svetu koji je priključen na Internet. Osim na opisani način (klikom na vezu), prelazak s jednog dokumenta na drugi može se vršiti i klikom na alatke iz linije s alatkama.

Elementi korisničkog interfejsa su:

- Radna površina (Desktop)

- Title bar - Horizontalni meni

(Pop Up Menu ili Menubar)

- Vertikalni meniji (Pull Down Menu ili Menubox)

- Toolbar - Prozori (Window) - Dijaloški okviri

(Dialog Boxes) - Status bar

Slika 14-66 Internet Explorer

Radna površina Desktop je statička nepromenljiva površina ekrana na kojoj se nalaze ostali elementi interfejsa. Horizontalni meni


383

omogućava kontrolisani pristup osnovnim funkcijama programa. Nalazi se na vrhu ekrana i stalan je.

Sadržaj horizontalnog menija:

- File - Edit - View - Favorites - Tools - Help

Vertikalni meni se karakteriše time što je najčešće izveden kao podmeni horizontalnog menija ili podmeni drugog ili višeg reda, odnosno podmeni vertikalnog podmenija.

OPCIJE VERTIKALNOG MENIJA FILE

- Window – predstavlja drugu kopiju početne strane - Open – alternativa za otvaranje strane pomoću URL-a

(Uniform Resource Locator – tekst koji se koristi za identifikovanje i adresiranje stvari (item) na kompjuterskoj mreži)

- Edit – prebacuje Web stranicu u Microsoft Word - Save – čuvanje fajlova - Save As – čuvanje fajlova pod odreñenim nazivom. Može se

snimiti u tekst formatu ili HTML - Page Setup – omogućava sreñivanje karakteristika za

štampanje ( ne radi u unix-u) - Print – štampa sadržaj stranice - Send – slanje strane preko elektronske pošte - Import and export - Ubacivanje i izbacivanje Web fajlova - Properties - Prikazuje se veličina fajla i putanja na kojoj se on

nalazi - Work offline - opcija kojom se može raditi izvan mreže - Close – zatvara postojeći prozor Internet Explorera. U

Windows-u, kada se zatvori poslednji prozor, izlazi iz Internet Explorera.

Edit

- Cut – otklanja markirane delove strane i čuva kopiju u clipboard-u


384

- Copy – čuva kopiju markiranog teksta u clipboard-u - Paste – sadržaj clipboard-a stavlja na deo stranice Internet

explorer-a koji je označen - Select All – markira sadržaj postojećeg prozora - Find on this Page – pronalazi reči ili delove na postojećoj strani

Explorer-a View

- Toolbars - omogućuje uključenje ili isključenje programskih funkcija

- Explorer bar - sadrži explorerove opcije: Search, History - GoTo – omogućava vraćanje na prethodnu stranicu kao i onu

iza nje ako smo prethodno prvo koristili opciju Back. Takoñe omogućava opciju Home tj vraćanje na prvu stranu

- Stop – zaustavlja svaku operaciju koja se u tom trenutku odvija

- Refresh – daje svežu kopiju postojeće stranice ali ponovo ne učitava stranicu

- Text Size - podešavanje veličine texta - Encoding – predstavlja drugo rešenje za menjanje fontova

kada je opcija Fonts iz Edit menija nepristupačna - Fullscreen - maximalna veličina stranice - Search - pretraživanje-otkucati željenu adresu i odabiranje

ove opcije i na ekranu će se prikazati ta i adrese slične sadržine.

- History - omogućava ponovno posećivanje stranica koje ste posetili tj. pamti njihovu adresu

Favorites

U meniju Favorites se nalaze opcije koje obezbeñuju lakši rad na mreži. Svaka stavka u off line listi se može odrediti kao dostupna čime se pokreće "čarobnjak" koji Vam pomaže da odredite da li će Internet Explorera 5 da snima i linkovane strane, i koliko će pri tom ići u dubinu a onda zakazuje sinhronizaciju strane sa keširanim sadržajem.

Tools

- Mail and News u kom su dozvoljene opcije:


385

- Read Mail - Pročitaj poštu - New Masage - Nova poruka - Send Links - pošalji - Send Massage - Pošalji poruku - Windows Update - menja opcije Windows-a (dodavanje novih,

korekcija starih) Ikonice-komande u tools baru. Za manipulaciju Web stranama moguće je koristiti ikone sa standardne palete komandi ("toolbar buttons") Internet Explorera. U sledećoj tabeli su te komande prikazane:

Taster Ikone Funkcija

Back Povratak na prethodnu Web stranu

Forward Prelazak na narednu Web stranu

Stop Prekid preuzimanja Web strane

Refresh "Osvežavanje" trenutno prikazane Web strane

Home Prebacivanje na početnu stranu (Home Page)

Search Otvaranje prozora s opcijama za pretraživanje

Favourites Prikaz liste adresa Web strana koje su označene kao često posećivane

History Prikazuje listu posećenih Web lokacija, u zada-tom vremenskom periodu

Fullscreen Prikaz sužene palete osnovnih komandi i uklanjanje polja Address

Mail Otvaranje programa Outlook Expres, ili Internet News

Print Štampanje sadržaja Web strane

Edit Otvaranje predefinisanog editora za HTML kod

Tabela 14-67 Komande u Tools baru Internet Explorera


386

Komande sa tastature. Pored upotrebe ikona sa standardne palete komandi, moguće je, u cilju izvoñenja pojedinih aktivnosti, koristiti i kombinacije tipki s tastature. U sledećoj tabeli su prikazane kombinacije tipki s kraćim opisima njihovog značenja.

Akcija Kombinacija tastera

Prelazak na sledeću stranu Alt+→ Prelazak na prethodnu stranu Alt+← Prikaz menija s izabranim komandama Shift+F10 Prelazak na sledeći okvir u prozoru Web stranice Ctrl+Tab

Prelazak na prethodni okvir u prozoru Web stranice Shift+Ctrl+Tab

Povratak prema početku Web stranice ↑ Napredovanje prema kraju Web stranice ↓ Povratak prema početku Web stranice, "ekran po ekran" Page Up

Napredovanje prema kraju Web stranice, "ekran po ekran" Page Down

Prelazak na početak Web stranice Home Prelazak na kraj Web stranice End "Osvežavanje" sadržaja tekuće stranice F5 Prekid preuzimanja Web stranice Esc Prelazak na novu lokaciju Ctrl+O Otvaranje novog prozora Ctrl+N Memorisanje aktivne Web stranice Ctrl+S Štampa aktivne Web stranice ili aktivnog okvira Ctrl+P

Aktiviranje označene veze (linka) ENTER

Tabela 14-68 komande sa tastature

Primljeni dokument može, iz bilo kog razloga, da bude nepotpun ili nečitljiv. Osim toga, na korisnikovom računaru, a i na serveru, postoji takozvani mehanizam keširanja. Stranice koje je korisnik posetio čuvaju se na njegovom disku, a i na disku servera, neko vreme (u


387

zavisnosti od toga kako je to podešeno pri administriranju sistema), pa se prilikom svakog novog traženja već posećene stranice prvo proverava da li se ona nalazi u računaru korisnika, ili na serveru. Ako se nalazi na jednom od ta dva mesta, stranica se ne preuzima sa udaljenog računara nego iz keša. Ako se posećene stranice dugo čuvaju i/ili često menjaju ovim mehanizmom, korisnik ne dobija nove, izmenjene stranice nego one koje je već video. Klikom na alatku Reload, odnosno Refresh, program zahteva ponovno direktno kontaktiranje traženog računara i prenošenje traženog dokumenta sa njega.

Netscape Communicator u svom osnovnom paketu sadrži:

- browser Navigator - mail program Messenger - program za praćenje diskusionih grupa - Usenet-a Collabra - HTML editor Composer - Netcaster - program za on-line komunikaciju preko mreže Conference

Kao značajne novine mogu se istaći dostupnost opcija preo tastature, zatim Dynamic Font tehnologija (tehnologija pomoću koje se pri prikazu Web strane mogu koristiti i fontovi koji nisu instalirani na korisnikovom kompjuteru, ali su zaštićeni od korišćenja u drugim aplikacijama), Symantec-ov JIT kompajler (omogućava drastično brže izvršavanje Java apleta), MIME HTML (pruža mogućnost da se u poruke ugrade kompletne HTML strane, sa slikama, zvucima, animacijama, Java apletima ili JavaScript programima).

Slika 14-69 Browser Netscape Communicator


388

Opera browser. Uglavnom ovaj browser prikazuje stranice korektno, retko se dešava da ne prikaže stranicu kao i MSIE ili NC.Opera takoñe ima i dobru osnovu za Java Script.

Opera se preporučuje za grupe koje se bave diskusijama. Za pristup diskutativnoj grupi preko servera UserNet potrebno je otvoriti Toolbar sa opcijama koje imaju mogućnost olakšavanja rada u ovim grupama.

Čuvanje kompletnih stranica sa tekstom Microsoft je uneo kao novitet u svoj browser dok je Opera ovu opciju imala već od prve verzije. Ali kod novijih verzija ova opcija više ne postoji. Bez obzira gde se odabere mesto čuvanja stranica, slike će se sačuvati tamo gde je instaliran program, da bi se slike videle trebaju se ručno premestiti u direktorijum sa HTML stranicom.

Slika 14-70 Browser Opera

Opera je jedan mali program i zbog toga se preporučuje osobama sa skromnim hardware-om. Podržava i plug in-Netscape, i zbog toga klient može da doda nove mogućnosti. Browser-i na Linux-u. Postoji niz Web čitača za Linux-ovo X Windows okruženje : Amaya je Web čitač koji je organizacija W3C (World Wide Web Consortium) razvila za testiranje novih Web protokola i formata podataka. Amaya je kombinacija Web čitača i alatke za izradu Web dokumenata koja podržava CSS ( cascading style sheets – ulančani listovi stilova) i HTML (HyperText Markup language) zajedno sa novim grafičkim formatima, kao što je PNG. Amaya takoñe sadrži moćan editor za matematičke izraze.

Lynx Web čitač je de fakto standard za tekstualne Web čitače. Postoje verzije za sve varijante Unixa, za Windows i NT a radi se i na


389

verzijama za Macintosh. U svetu Linuxa on ima više mogućnosti upotrebe :

- Pretraživanje HTML dokumenata ili Weba na sistemu na

kome nema X Windowsa, npr. sa konzole servera ili znakovnog terminala priključenog na mrežu pod Linux-om

- Brzo pristupanje Web-u radi preuzimanja podataka bez dodatnog opterećivanja sistema koje je neizbežno kada se koristi Netscape ili sličan grafički čitač

- Pristupanje Webu sa nedovoljno snažne mašine

Xmosaic je nastao u laboratorijama američkog nacionalnog centra za primenu superračunara (Nacional Center for Supercomputer Applications), bila je prvi nagoveštaj da bi Web tehnologija mogla da bude nešto više od obične alternative tada sveprisutnom Gopheru, koji je početkom devedesetih godina bio glavni sistem za hipertekst. NetScape Communicator za Linux u koji je ugrañen Web čitač Navigtor, nesporno je najbolji čitač World Wide Weba i prvi je ponudio mnoge nove mogućnosti koje su danas postale standardne. Iako Microsoft možemo smatrati jednakim suparnikom Netscape-u na tržištu čitača, Netscape još uvek drži prvo mesto po nekim procenama, delimično zahvaljujući odluci da od početka 1998. godine Communicator i njegov izvorni kod besplatno distribuiraju i dozvoljavaju se njegove izmene. Za pristupanje World Wide Webu pomoću Communicator-a nije potrebna nikakva dodatna priprema. Najpre uspostavite vezu sa Internetom, a zatim izdate naredbu: $ netscape

Od tog trenutka nadalje Netscape radi veoma slično kao na računarima pod Windowsom ili na Macintosh računarima. Snimanje dokumenata na disk. Dokument tj. stranica prikazana na ekranu može se snimiti u datoteku na disku računara korisnika na isti način kao u programu Word. Pri tome treba imatu u vidu da se ovim snima samo tekstualni deo dokumenta. Slike u dokumentu nisu date u istom formatu kao tekst (html), već u nekom od formata za predstavljanje slika (najčešće jpg ili gif). Da bi se snimila slika s dokumenta prikazanog na ekranu treba prvo pokazivač miša dovesti na sliku i napraviti klik desnim dugmetom miša. Na taj način otvara se pomoćni meni.


390

Izborom komande Save Image As iz ovog pomoćnog menija dobija se prozor za dijalog. U ovom prozoru se, kao i kod svih prozora za snimanje dokumenata, odreñuje folder u kome će dokument biti snimljen i ime datoteke u koju će dokument biti snimljen. Snimanje programa se vrši preko linka sa opcijom Download na sajtu.

Slika 14-71 Opcija Save Image As

Komunikacija preko tastature u Netmeeting-u. Da bi se uspostavila komunikacija potrebno je posedovanje odgovarajućeg programa. Jedan od najpristupačnijh je Netmeeting.

Kada se konektujete na Internet i startujete Netmeeting, postupak za razmenu teksta preko tastature je sledeći:

- preduslov je da se unapred obavi dogovor sa entitetom sa kojim se uspostavlja komunikacija, da se oba entiteta uloguju i svako na svom računaru uradi iste korake

- u prozoru Directory sa istoimenom opcijom potrebno je izabrati direktorijum u kome se obavlja razgovor sa entitetom. Direktorijumi su:

o Uls. Microsoft. Com o Uls1. Microsoft. Com

- aktiviranjem željenog direktorijum na ekranu u prozoru

Directory će se pojaviti listing svih entiteta koji u datom trenutku vrše razmenu reči preko tastature. U tom listingu će sigurno naći i entitet sa kojim smo ugovorili komunikaciju preko računara.

- kada se listing pojavi, opcije pod kojima ćemo prepoznati ko je na vezi u direktorijumu u tom trenutku su:

o e-mail o first name o last name


391

o city/state o countru o comments

- aktiviranje opcije Call preko markirane neke prethodne

opcije - ikonica u gornjem desnom uglu simulira dizanje slušalice i

simulira okretanje broja osobe sa kojom želimo komunikaciju

- tada se na ekranu pojavljuje CHAT-program servis za komunikaciju preko tastature koji se sastoji iz dva prozora.

Komunikacija preko mikrofona u Netmeeting-u. Ukoliko posedujemo:

- zvučnu karticu - mikrofon - zvučnike ili

slušalice

Slika 14-72 Netmeeting Moguće je putem Interneta razmenjivati govor. Kartice Full Duplex omogućavaju slanje i slušanje govora istovremeno. Kada su svi ovi uslovi ispunjeni prilikom startovanja programa Netmeeting će omogućiti da se priča preko linije korišćenjem mikrofona.

Slika 14-73 Sajt Netmeeting

Konfigurisan Netmeeting program omogućava voñenje dijaloga pomoću glasa na principu Chat servisa.


392

Razgovor nalikuje telefonskom razgovoru ali je mnogo jeftiniji i povoljniji. Komunikacija se odvija tako da kada priča jedna osoba nju druga čuje preko zvučnika kompjutera i obrnuto. Može se kombinovati kucana reč i "živa " reč.

Gledanje slika preko kamere u Netmeeting-u. Razvojem modernih tehnologija došlo se i do mogućnosti prenosa žive slike, tzv. videofonije preko Interneta. U ovu svrhu razvijene su posebne kamere prilagoñene računarima, najčešće se montiraju na gornjem delu ekrana. Pomenute kamere se isporučuju u crno beloj ili kolor varijanti u kompletu sa interfejsom i softverom za korišćenje. Video konferencija se sprovodi kombinacijom programa Netmeeting i softvera koji se isporučuje uz kameru. Računari za pretraživanje WWW-a (Searching Engines). WWW je ogroman informacioni prostor sa, prema trenutnim procenama, više od pola milijarde Web strana i svakodnevnim enormnim povećanjem ovog broja. On je revolucionisao komunikacije i smatra se najvećom inovacijom u području izdavaštva. Ali on nije planiran, organizovan i regularno održavan. Njegova veličina je beskonačna, nema standardizovanog jezika i kontrolisanog rečnika. Promene u njemu su stalne i brze, položaji (Web site), URL adrese i alati za pretraživanje se menjaju bez upozorenja. Svako može da stavi na Web šta želi. Zbog toga snalaženje u ovom prostoru predstavlja teškoću i za iskusne korisnike. Najjednostavniji način pristupu informacijama je ako se zna URL adresa hipertekst dokumenta. Ova adresa se jednostavno zadaje u adresno polje programa za navigaciju. U današnje vreme svaka firma koja iole drži do sebe ima na svim svojim materijalima odštampanu i adresu svoje prezentacije. Dalji put je jednostavan. Slede se linkovi i/ili, eventualno, polja za postavljanje upita u okviru prezentacije. Meñutim, ovakav put je najsporiji ako se traži nešto specifično. Za pronalaženje konkretnih podataka koje zanimaju korisnika koriste se mašine za pretraživanje. Svaka od ovih mašina održava svoju baza podataka, a korisnik pretražuje tu bazu i dobija adrese na kojima se pominje podatak koji ga zanima. Uspeh pretraživanja zavisi od toga koliko se ključne reči koje je zadao korisnik podudaraju s rečima u dokumentima u bazi.


393

Programi ovih mašina, kompjuterizovani roboti zvani paukovi (spiders), tumaraju neprekidno po Web-u i pronalaze nove strane, ažuriraju postojeće i brišu zastarele. Vrše klasifikaciju pronañenih strana. Oni zahtevaju minimalne intervencije od strane korisnika.

Najbolje su velike mašine. Svaka od njih ima izmeñu 80 i 150 miliona strana. Najpoznatije mašine za pretraživanje su:

- Yahoo

(www.yahoo.com) - Alta Vista

(www.altavista.com)

Subjekt traženja otkuca se u okviru a zatim se pritisne na dugme Search. Klikom na neki od markiranih delova teksta u rezultatu otvaraju se novi dokumenti.

Slika 14-74 Sajt Yahoo.com

Pošto kao rezultat pretraživanja može da se dobije više stotina, hiljada pa i stotina hiljada dokumenata, pretraživanju treba pristupiti s odgovarajućom pažnjom. Pre početka pretraživanja treba razmisliti o tome koje specifične reči, izrazi, fraze ili imena treba da se pojavljuju u dokumentu koji tražimo (jedinstveni izrazi, imena organizacija, fraze ili nizovi reči). Koji su ekvivalentni izrazi ili sinonimi. Pokušajte da mislite kako je autor stranice razmišljao. Budite specifični.

Za pretraživanje treba uključiti nizove od više reči. Fraze se stavljaju pod dvostruke navodnike (''). Bolje je koristiti mala slova. Proveriti da li mašina za pretraživanje pravi razliku izmeñu velikih i malih slova (kao, na primer, Alta Vista). Treba koristiti Bulove (Boole) operatore: AND (i) zahteva sve reči i fraze, OR (ili) dozvoljava bilo koju reč ili frazu, AND NO (i ne) isključuje reč ili frazu. Varijacije standardnih Bulovih operatora su + koji zahteva i – koji isključuje reč ili frazu ispred koje se nalazi.


394

Nikada se ne treba osloniti na samo jednu mašinu. Najveće mašine indeksiraju manje od 40% Web-a. Približno 60% sadržaja u svakoj mašini za pretraživanje je jedinstveno. Pre upotrebe dobijenih podataka, treba proveriti:

- ko je napravio stranu, - da li je data e-mail adresa za kontakt, - da li znate ''izdavača'', - da li ima datum, i da li je datum dovoljno ''svež'', - da li autor ima predrasuda u tekstu, - da li ima linkova prema drugim stranama i gledištima, - da li objavljeni deo predstavlja nemodifikovanu verziju, - pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korišćenje svojih

podataka.

12. IRC (Internet Relay Chat). Pored servisa talk postoji i druga vrlo atraktivna mogućnost za razgovor preko računara u kome mogu učestovovati hiljade ljudi širom sveta istovremeno. Nalik na chat na BBS-ovima, IRC nudi mogućnost da se u bilo koje doba dana sretnemo sa novim ljudima bilo gde u svetu. IRC je organizovan na vrlo zanimljiv način.

U svetu postoji veliki broj servera koji meñusobno, direktno ili indirektno, razmenjuju poruke. Klijentski program koji pokrećemo na svom računaru komunicira sa najbližim serverom i preko njega sa celim svetom. Ceo sistem je organizovan po kanalima (channels) na koje se korisnici priključuju u zavisnosti od svojih interesovanja i tema za razgovor.

Slika 14-75 Program IRC


395

Osim za razgovor, IRC može da posluži za prenos podataka. IRC je svakako najjednostavniji za to. IRC je, sve u svemu svet za sebe i za one koji slobodnog vremena imaju na pretek.

13. Mail gateways. Namenjeni su pristupu javnim servisima elektronskom poštom. Ovim se omogućava pristup podacima i za one korisnike koji nemaju stalnu vezu sa Internetom, već samo povremenu razmenu elektronske pošte.

14. Java. Programeri firme Sun Microsystems su primetili da se HTTP protokolom, kojim Web prenosi tekstove i slike, mogu preneti i programi koje bi Web browser interpretirao. Tako je nastao sistem Java koji Web-u daje efikasno programersko okruženje nalik na C++, otvarajući tako vrata mnogih novih primena. Java je trenutno prisutna na Web-u i na Internetu, a mnogi misle da je to sistem koji ima mnogo veće potencijale od onih koji su u prvom trenutku viñeni. Korisnicima je očigledno da se Java-om postižu efektne animacije i trčeća slova u okviru prezentacija, što može da bude znatno efikasnije od standardnih slika koje Web nudi. Suština Jave je mnogo radikalnija. Inicijalno je to bio projekat kojim je trebalo da se automatizuju kućni aparati, tako što se programi prenose preko mreže na odredište i tamo izvršavaju.

Na Web-u se Java javlja u dva osnovna oblika:

- Prvi su mali, prevedeni programski moduli koji se zovu klase. Oni su potpuno portabilni, jer Web Browser-i umeju da ih interpretiraju nezavisno od operativnog sistema i računara.

- Druga, jednostavnija, varijanta su Java Script-ovi, programski moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML dokumenata i izvršavaju na Browser-u.

Sa View Source komandom u Internet Explorer-u možete videti kako jezik Java izgleda. Pomoću Jave može da se crta po ekranu, kontrolišu ekranske forme, ispisuju tekst i slike itd. Sve se to obavlja na lokalnom računaru, što je brže nego kad se radi preko mreže.

Java je pravi programski jezik, jedina razlika u odnosu na neke klasične je interpretacija: browser izvršava komande jezika višeg nivoa od mašinskog. Brzina rada je i pored toga prihvatljiva i nije značajno manja od brzine prevedenih programa.


396

14.2.4.3. Servisi za pretraživanje

Omogućavaju pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima. Bez njih bi krstarenje Internetom bilo znatno sporije i manje efikasno.

15. Archie. Iza Anonymous FTP-a prirodno sleduje servis za njegovo pretraživanje – Archie. Ime je dobio po analogiji sa engleskom rečju arhiva (archive) jer predstavlja svojevrsan katalog svega što se na Anonymous FTP serverima širom sveta može naći.

Zamislićemo ga kao jednu veliku bazu podataka koja se periodično usaglašava sa tekućim stanjem svih poznatih Anonymous FTP servera. Kada Archie-u zadate ime datoteke koju tražite, dobijate spisak svih lokacija u kojima se ta datoteka nalazi.

Slika 14-76 Sajt Archie.com

Kada nam neka datoteka zatreba, obraćamo se Archie serveru da bismo saznali gde sve ista datoteka može da se nañe, koje je veličine i kog datuma je postavljena.

Bitno je izabrati Anonymous FTP prema kome imamo najbržu vezu, pa odatle prenositi datoteke. Do Arhie-a se može doći na puno različitih načina. Ono što je gotovo uvek na raspolaganju ako ste povezani na Internet je interaktivno logovanje na odgovarajući server. Za to vam je potreban program telnet, korisničko ime je Archie a lozinke nema. Kada dobijete komandni promt Archie, treba zadati opcije i uslov pretraživanja, a kao rezultat se dobija spisak adresa servera gde je taj fajl pronañen.

16. Veronica je namenjena pretraživanju Gopher-a. Otkucamo deo naslova koji se pojavljuje u gopher menijima i dobijamo spisak gopher lokacija gde se isti pojavljuje, takoñe u obliku menija.

17. WAIS. (Wide-area Information Server). Servis WAIS je nastao da bi pomogao u pronalaženju dokumenata, na osnovu dela njegovog


397

sadržaja. Pretražuju se kompletni tekstovi (fulltext search) na osnovu zadatog uzorka: reč ili kombinacije reči. Kada se zada upit, WAIS proverava unapred pripremljenu bazu podataka, pronalazi dokumente koji se preklapaju sa zadatim upitom i ispisuje njihovu listu, zajedno sa svojom ocenom o nivou poklapanja. WAIS baze se prave na osnovu raznih izvora dokumenata (source). Na Internetu je uobičajeno da se na ovaj način pretražuju Web dokumenti, Gopher, Usenet News i slično, mada je isti sistem sasvim upotrebljiv i za neke specijalizovane namene. Cilj nastanka ovog servisa je bio da obezbedi komforan sistem za izbor informacija za svakog pojedinačnog korisnika, koji štedi vreme, živce i novac. Nesto poput ličnih dnevnih novina, u kojima pišu samo podaci koji nas lično interesuju. Ideja nije nova – trenutno se ulažu veliki napori sa se sistemi sličnih karakteristika razviju i primene.

WAIS je danas samo jedan od mnogih sistema za pretraživanje mreže. Poznati sistemi poput Lycos-a, AltaVista-e, Yahoo-a i sličnih imaju ogromne baze i veoma brze računare koji non-stop češljaju mrežu i rasporeñuju vesti. A opcija SEARCH je postala nezaobilazna za ozbiljnije pretraživanje i pregledanje Web-a.

Slika 14-77 Sajt servisa WAIS

18. Netfind. Ovaj servis služi za pronalaženje e-mail adrese korisnika na osnovu imena i prezimena. Pretraživanje se vrši komandom finger. Kad se izabere manje područje pretraživanja postoji šansa da se adresa zaista i pronañe.

14.2.4.4. Sigurnosni servisi

Neophodni su kada poželimo da pomoću Interneta prenosimo podatke koji imaju posebnu važnost. Saobraćaj na Internetu je u velikoj meri otvoren, pa se ne može garantovati tajnost podataka. Uz ove


398

posebne servise, neki od programa za pristup odgovarajućim javnim servisima, npr. Web-u imaju opciju za zaštitu komunikacije.

19. PGP (Pretty Good Privacy). PGP je vrlo dobar javno dostupni program za šifrovanje elektronske pošte i drugih dokumenata. Zasniva se na RSA algoritmu sa javnim i tajnim ključem. Upotreba je relativno jednostavna, a zaštita poruka veoma snažna.

Program PGP je raspoloživ za razne operativne sisteme i ima mnoštvo opcija. Oko njega se podigla velika prašina, zbog toga što je pomoću njega tehnologija za pouzdano šifrovanje postala široko dostupna i što je RSA algoritam zaštićen patentom. Rezultat svega je da se program sme koristiti, osim u zemljama gde postoje drugačiji lokalni propisi.

Slika 14-78 Sajt servisa PGP

20. Kerberos je sistemski servis koji obezbeñuje vezu sa jednom sigurnom mašinom, na kojoj se vrši provera identiteta servera i korisnika, kao i kriptovanje komunikacije. Da bi ste koristili Kerberos, on mora da bude instaliran na sve servere u mreži, a programi koji obezbeñuju ostale servise moraju da budu na odgovarajući način prilagoñeni.

21. SSH (Secure Shell). Dosta dobro rešenje za šifrovanje komunikacije je program SSH (Secure Shell), koji koristi RSA algoritam za proveru identiteta (korisnicko ime i lozinka), a u toku rada šifruje komunikaciju bržim IDEA algoritmom ili nekim iz skupa od pet raspoloživih.


399

SSH je nastao po ugledu na rlogin, rcp i rsh koji objavljuju isti posao: interaktivni rad na udaljenom računaru, prenos datoteka preko mreže i izvršavanje komandi na udaljenom, računaru. Da bismo koristili SSH, on mora biti instaliran na računaru od strane administratota sistema. SSH, tamo gde postoji, obavezno treba koristiti umesto naredbe telnet.

Slika 14-79 Sajt servisa SSH

14.2.4.5. Sistemski servisi

Namenjeni su uglavnom administratorima servera i mreža, a ponekad mogu da budu od značaja i za korisnike, pre svega kako bi proverili da li je neki računar trenutno priključen na mrežu ili postoje problemi na vezama.

22. Ping. Servis Ping sluzi za proveru postojanja i kvaliteta tj. brzine veze meñu računarima u mreži.

Slika 14-80 Sajt servisa Ping


400

23. Nsf obezbeñuje deljenje mrežnih diskova. Veći broj računara može da pristupi istim delovima diska na serveru.

Slika 14-81 Program Nsf

24. Traceroute poput ping-a, proverava vezu i uz to ispisuje putanju kojom paketi putuju od servera do servera. Koristi se kada postoji sumlja da paketi "lutaju" ili se gube zbog lošeg rutiranja.

25. Netstate prikazuje trenutno aktivne mrežne veze na serveru.

Slika 14-81 Sajt servisa Netstate

26. X-windows je distribuirani prozorski sistem. Program startovan na nekom računaru može svoje rezultate ispisivati na nekom drugom računaru u mreži.


401

1155 KORIŠĆENJE WIRELESS–WiFi-WLAN BEŽIČNOG PRISTUPA INTERNETU

Bežični (wireless) Internet je sistem povezivanja računara ili računarske mreže sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili iznajmljenim vodom. Komunikacija se obavlja bežično, radio talasima. Ureñaji rade po meñunarodnom standardu IEEE 802.11b i koriste frekvenciju od 2.4GHz, koja je u celom svetu namenjena za civilne potrebe, odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva dozvola.

15.1. PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE

Bežični LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi. Kroz godine bežični (wireless) LAN je prošao standardizacije, poboljšanja u brzini i postao pristupačan ekonomskom cenom. Bez obzira koji se standard koristi, za bežični LAN nije potrebna iznajmljena linija (npr. ako na lokaciji nematehničkih mogućnosti za dobijanje iznajmljene linije, ova tehnologija je idealna da se taj problem reši). Bez ikakvih prekida u radu korisnik se individualno spaja na mrežu, bez kablova i utičnica. Korisnik može biti za svojim stolom, ili se seli po kancelarijama, skladištima, napolju ili unutra, uvek je spojen na mrežu. Preseljenje opreme, ako jednog dana firma promeni adresu, ureñaj se može premestiti na novu lokaciju i na njoj dobiti Internet za jedan dan. Novi mrežni korisnici se mogu dodati bilo kada, bez žica. Bežični LAN može biti korišćen kao privremena mreža na mestima gde je standardno umrežavanje teško ili nemoguće. Velika brzina pristupa do 2Mb/s. Domet do 40Km uz upotrebu odgovarajućih antena. Za pristup bežičnih korisnika bazi podataka na serveru ili štampaču u preduzeću, sve što je potrebno je Access Point – pristupna tačka. Taj ureñaj omogućuje integraciju bežičnih korisnika sa postojećim žičanim Ethernet mrežama. Znači prednosti su: mobilnost, fleksibilnost, lako spajanje na klasičnu mrežu, lako proširenje.


402

15.2. SIGURNOST BEŽIČNE (WIRELESS) TEHNOLOGIJE

Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljenih kada su u pitanju bežične mreže. Možda će to mnoge iznenaditi, ali brojni analitičari i eksperti za sigurnost mreža smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih mreža. Za to postoje jaki argumenti. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmeñu LAN (Local Area Network – lokalna računarska mreža) i WLAN (Wireless Area Network – bežična lokalna računarska mreža) mreža potiču od različitog fizičkog nivoa. Bežični ureñaji imaju ugrañene opcije za kriptovanje (šifrovanje). Standard IEEE 802.11b, standardno predviña sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korišćenju ključa i algoritma RC4 za ekkripciju (dešifriranje). Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu pristupiti WLAN-u. Enkripcija se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-a, što je rezultovalo dosta nezavisnih proizvoñača za WLAN Security software (zaštitni softver). Da bi neko pristupio WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu, korišćenom kanalu i podkanalu, sigurnosnom ključu i šiframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo više podataka nego kod klasičnih žičanih mreža i čini WLAN mreže veoma sigurnim.

15.3. WLAN TEHNOLOGIJA

Bežični ureñaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg čijom širinom nazivamo broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu.

Standardom 802.11b predviñena su tri načina realizacije prenosa signala (fizički sloj OSI modela) u proširenom spektru:

- Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom

opsegu. Na tržištu praktično ne postoje WLAN ureñaji koji koriste IR.

- Drugi način se zasniva na prenosu podataka u proširenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova, tzv. FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum). Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne frekvencije "skačući" sa kanala na kanal po prethodno utvrñenoj, pseudoslučajnoj sekvenci. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na tržištu.


403

- Treći, za nas najinteresantniji, jeste metod prenosa kod koga se spektralno širenje signala obavlja upotrebom direktne sekvence DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum).

Slika 15-1 Metod prenosa DSSS

Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju. Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudoslučajnom numeričkom sekvencom koju, prema 802.11b standardu, čini 11-bitni Barkerov kod. U literaturi se obično kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip kako bi se pokazalo da, sam za sebe, Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu informaciju. Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada moduliše korišćenjem digitalne fazne modulacije. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying), brzina prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postiže korišćenjem diferencijalne kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying).

15.4. WLAN ARHITEKTURA

Arhitektura 802.11b mreža najbolje se može opisati kao serija povezanih ćelija. Ćeliju čini jedan ili više bežičnih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access Point – pristupna tačka) i naziva se BSS (Base Service Set). Ta komunikacija se odvija unutar područja koje je odreñeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona BSA. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone, on može da komunicira sa drugim članovima BSS-a. BSS se pojavljuje u dva oblika:

- Ad-hoc mreža (nezavisni WLAN, Independent WLAN) i - Infrastrukturni WLAN (Infrastructure).


404

Ad-hoc mreža sastoji se isključivo od bežičnih klijenata koji su konfigurisani kao ravnopravni i komuniciraju svaki sa svakim (peer-to-peer). Prema 802.11b standardu oni čine IBSS (Independent Basic Service Set).

Slika 15-2 Ad-hoc mreža

Bežični klijenti mogu biti prenosivi ili fiksni računari kao i drugi prenosivi ureñaji sa odgovarajućim hardverom (bežične mrežne kartice i sl.) IBSS sa dva klijenta predstavlja ujedno i najmanju 802.11b mrežu. U praksi, IBSS je obično sastavljen od manjeg broja klijenata koji su povezani zbog nekog specifičnog zahteva i na kraći vremenski period. Otuda i potiče naziv ad hoc mreža.

Slika 15-3 IBSS sa dva klijenta

Infrastrukturni WLAN se javlja kada je BSS posredstvom AP-a povezan na ožičeni deo mreže. Klijenti su posredstvom AP-a povezani na ožičeni deo mreže koji se u 802.11b standardu naziva distribucioni sistem (DS). Access Point se ponaša kao bazna stanica u sistemu mobilne telefonije i obavlja funkciju bežičnog haba ili mosta prema ožičenom delu mreže.

Slika 15-4 Infrastrukturni WLAN


405

Da bi bio u stanju da koristi mrežne usluge, svaki klijent mora biti pridružen AP-u (Access Point-u). Važna karakteristika ove mreže je to da se kompletna komunikacija odvija preko AP-a. Infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc mreže. Na prvom mestu je mogućnost realizacije mnogo kompleksnijih mreža – klijenti mogu da budu na znatno većem meñusobnom rastojanju i izmeñu njih nije neophodna optička vidljivost.

Slika 15-5 Access Point Korišćenjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se može značajno povećati. AP nam stavlja na raspolaganje veći broj mehanizama za zaštitu i upravljanje mrežom kojih kod ad hoc mreža nema.

15.5. UREðAJI ZA BEŽIČNO UMREŽAVANJE

Bežične LAN mreže poseduju sve osobine tradicionalnih ožičenih lokalnih računarskih mreža, ali bez potrebe da se obezbedi žična veza za svakog učesnika u mreži. Da bi se realizovala jedna takva mreža potrebni su ureñaji koji omogućavaju prenos podataka radio talasima. Na tržištu se nudi veliki broj različitih ureñaja za bežično umrežavanje:

- bežične kartice, - ruteri, - print serveri, - kamere, - bar kod skeneri, i dr.

Svaka WLAN mreža realizovana je upotrebom dva osnovna tipa ureñaja koje nazivamo gradivnim elementima bežične računarske mreže. To su:


406

- AP (Access Point) tj. pristupne tačke - Klijenti tj. bežične stanice

Slika 15-6 Ureñaji za bežično umrežavanje

Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omogućava povezivanje dislociranih (udaljenh) jedinica preduzeća brzinama koje omogućavaju izgradnju i razvoj modernih informacionih sistema.

Ovi ureñaji su zasnovani na korišćenju Orinoco bežične tehnologije koju je razvio najveći svetski proizvoñač telekomunikacione opreme - Lucent Technologies (sada u vlasništvu firme Proxim), a pravo na korišćenje kupili su i Agere, Avaya i HP, te se ovi ureñaji mogu naći i sa njihovom nalepnicom, omogućavaju najbolje performanse bežične mreže.

Druga važna komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver. TurboCell vrhunski softver izvlači maksimum performansi iz Orinoco ureñaja i pruža maksimalnu bezbednost bežičnoj mreži.

KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najvećeg broja Wireless outdoor rešenja koja se mogu naći na tržištu. Njihov TurboCell protokol za outdoor wireless bazne stanice je trenutno najkvalitetnije i najzastupljenije rešenje na tržištu outdoor wireless rešenja. Neke od kompanija koje koriste njihova rešenja u svojim proizvodima su Lucent, Avaya, Dell, Compaq, Motorola, Speedcom, Buffallo, Gateway, C-Spec, Pinnacle Communications, i mnogi drugi...


407

Bazna stanica je ureñaj koji je centar svake bežične mreže. Najčešće se povezuje na "omni" antenu, odnosno antenu koja emituje signal u radijusu od 360 stepeni. Vrlo kvalitetan softver omogućava autorizaciju svakog korisnika, 128 bitnu enkripciju saobraćaja, automatsku regulaciju brzine veza, rutiranje saobraćaja i sve ostalo neophodno za stabilno i kvalitetno funkcionisanje mreže.

Slika 15-7 Bazna stanica

AP (Access Point). Pristupno mesto je ureñaj čijim posredstvom bežični klijenti pristupaju mreži. Pristupna tačka je ureñaj koji meñusobno povezuje bežične i žičane korisnike mreže. Pojednostavljeno – zamislićemo ga kao jedan mrežni HUB.

Access Point može da komunicira sa bežičnim klijentima, sa ožičenom mrežom ili sa drugim AP-om. Na sebi ima integrisan najmanje jedan LAN port, po pravilu Ethernet priključak za povezivanje na ožičenu mrežu i najmanje jedan WLAN port, konektor za antenu za komunikaciju sa drugim bežičnim ureñajima. Multifunkcionalnost koju poseduje daje mu mogućnost da igra različite uloge u računarskim mrežama. Zavisno od toga kako se konfiguriše menja se i njegova namena.

Slika 15-8 Access Point


408

Orinoco® AP (Access Point) je nešto naprednija i skuplja varijanta povezivanja na bežičnu mrežu. On poseduje ethernet port koji mu omogućava priključivanje direktno na HUB lokalne LAN mreže. Specijalni software omogućava svim računarima pristup bežičnoj mreži bez potrebe da jedan računar bude posvećen tome kao što je slučaj sa PCMCIA klijent-om. Još jedna prednost ovog rešenja je da je pristup bežičnoj mreži moguć sa svakog operativnog sistema pa i sa Macintosh računara.

Slika 15-9 Orinoco AP Na raspolaganju su sledeći načini konfigurisanja:

- Običan AP (root mod) - Repetitor - Most (bridge) izmeñu dva ili više LAN-ova, za povezivanje dve

fizički razdvojene mreže - AP klijent (opciono Access Point može se koristiti i kao bežična

mrezna kartica za umrežavanje pojedinačnog računara – klijent)

Običan AP mod koristi se kada je AP povezan na kičmu ožičene mreže preko Ethernet porta. Bežični klijenti koriste AP da bi pristupili ožičenoj mreži ali i meñusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a. Vrlo često postoji potreba da se poveća domet AP-a ili da se obezbedi povezivanje klijenata sa kojima ne posoji optička vidljivost. To se rešava korišćenjem dodatnog AP-a koji se konfiguriše tako da radi kao repetitor. On se, kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni AP i pri tome omogućava da se drugi klijenti, koji zbog konfiguracije terena ne “vide” centralni AP, preko njega povežu na mrežu. Mada je u nekim situacijama to jedini spas, upotrebu repetitora treba izbegavati – postoje problemi preklapanja, a propusna moć posredne veze je dosta niska. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor pristup mreži i povremeni zastoji. Mali broj AP ureñaja na tržištu podržava rad u repetitorskom modu.

U Bridge (most) modu AP se koristi za meñusobno povezivanje udaljenih LAN-ova. Ovako podešen AP može da komunicira samo sa AP-om koji je konfigurisan na isti način i pridruživanje bežičnih klijenata nije moguće. Postoje dve pod varijante podešavanja zavisno


409

od konfiguracije mreže. Treba napomenuti da nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mrežu. To može da bude nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. Na taj način može da se reši povezivanje LAN-ova izmeñu kojih ne postoji direktna optička vidljivost. Ureñaj podešen kao AP klijent ponaša se kao "običan" klijent pomoću koga se računar povezuje na AP u root modu. Veza ka računaru je Ethernet kabl čija dužina može da bude 100m, a sa računarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice. Ovaj način povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korišćenje antene koja se montira negde napolju (krov, terasa). Najznačjnija prednost ovakvog rešenja je što skraćuje rastojanje izmeñu antene. Bežična mrežna kartica je u principu klasična mrežna kartica jedino što kao medij koristi vazduh, a ne kabl. U računaru se takva kartica posle inicijalnog podešavanja i bez dodatnog softvera ponaša kao klasična mrežna kartica.

Orinoco® PCMCIA klijent je najjeftinije rešenje na tržištu za povezivanje korisnika na bežičnu mrežu. Instalira se unutar računara pomoću PCI ili ISA adaptera za samo par minuta. U slučaju da je računar koji se priključuje na bežičnu mrežu deo postojeće LAN mreže, da bi ostali računari mogli da koriste bežičnu konekciju potrebno je da računar na koji se instalira PCMCIA klijent ima instaliran i podešen softver za rutiranje. Ova kartica je idealno rešenje i za notebook računare.

Slika 15-10 Orinoco PCMCIA kartica

Antene. Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i emituju ih u odreñeni prostor, da bi se na prijemnoj strani dešavao obrnut proces. Većina WLAN ureñaja dolazi sa ugrañenim antenama koje su obično sasvim dovoljne ako je reč o nekoj in door instalaciji. Najčešći domet ureñaja u zatvorenom je od 50 do 70 m, a na otvorenom od 200 do 300 m.

Kod svake radio-veze se teži da se sa što manjom snagom emitovanj ostvari što jači signal na prijemnoj strani. Za postizanje ovog cilja koriste se različite vrste antenna sa različitim karakteristikama zračenja. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreñenim pravcima zrače intenzivnije nego u drugim. Zavisno od vrste antene


410

zračenje se može više ili manje usmeriti. Imajući na umu ovu karakteristiku, antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije:

- omni direkcione antene, - poluusmerene antene i - usmerene antene.

Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog sistema. Ironično govoreći, dizajn gotovo svake spoljašnje 802.11b kartice postavlja antenu u najgori mogući položaj: bočno i vrlo blizu računaru. U tom položaju dijagram zračenja je često iznad i ispod samog računara. To dovodi do preklapanja signala sa signalima računara. Na sreću proizvoñači računara, naročito laptopova, su odgovorili na nabolji mogući način – ugradili su antene u same okvire ekrana i kućišta. Primetiće se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala omnidirekciona spoljašnja antena na klijentsku karticu i orijentišete je na odgovarajući način. Koji je način odgovarajući, to zavisi od okruženja. Antena se treba tako podesiti da signal bude najjači. Može se postaviti iznad monitora, pored kućišta ili čak na kolenima, ako taj položaj daje zadovoljavajući signal. Nemora se bežati od ustručavanja da se antena "prošeta" po raspoloživom prostoru nebi li se dobio najbolji signal.

Pre nego što se počne sa postavljanjem antene u mrežu potrebno je pogledati da li kartica može da zakači spoljašnju antenu. Naime, mnoge jeftine kartice ne poseduju konektore za povezivanje. Zato je potrebno pogledati parove konektora koje kabl mora da sadrži. Tih kombinacija ima mnogo. Potrebno je kupiti najkraći mogući kabl, jer postoji gubitak signala kroz kabl. Firme CISCO, Senao, Zcom koriste MMCX konektore. PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali i lomljivi.

Kada se zakači antena na karticu potrebno je pronaći način da se na drugom kraju vidi pristupna tačka (Access Point). tada se kaže da postoji linija na lokaciji ili Line of Sign (LOS). LOS za male razdaljine nije kritična stavka, ali je za velike daljine izuzetno kritična, naročito kod linkova point-to-point. Idealna putanja za dve antene je izmeñu vrhova visokih zgrada sa dolinom izmeñu, što se u praksi retko nalazi, ali treba naći najbolju moguću. Za spoljašnju upotrebu, drveće je najveći ometač signala


411

(slede matal, beton i dr.). Zimi može sve biti u najboljem redu. Meñutim, u proleće se mogu javiti smetnje – olistale krošnje dtveće dovode do gubitka signala. Karakteristike signala. Teoretski gledano, izotropske ili idealne antene bi imale polje zračenja koje odgovara lopti. Kod omnidirekcionih antena to bi ličilo na torus. Ali u praksi nije tako.

Slično tome, dijagram zračenja usmerenih antena je poput ragbi lopte. Antene ne daju jači signal (tome služe pojačivači). One fokusiraju raspoloživi signal u odreñenom pravcu. Fokusiranje kod antena daje jači signal na manjoj površini. Sve antene su mahom direkcione, a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom. Što je veći dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrači) Omni direkcione antene. Obično se kaže da ove antene zrače u svim pravcima podjednako, što nije tačno. Ako se posmatra horizontalna ravan, antenezaista podjednako zrače na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrače ove antene znatno manji od 180 stepeni.

To je dobro za pokrivanje velikih površina, kada se nezna iz kojih pravaca dolaze klijenti. Loša strana ovih antena je što skupljau šum sa svih strana, tako da nisu efikasne kao usmerene antene. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je potrebno iz jedne centralne tačke pokriti što veći prostor.

Slika 15-11a Omni

antena

Ove antene liče na tanka koplja (od desetak santimetara do par metara). Omni antene se se montiraju vertikalno uperene prema nebu.

Slika 15-11b Omni

antena Poluusmerene antene. Kod ovih antenna je zračenje u jednom pravcu neupotrebivo jače od zračenja u svim ostalim pravcima.


412

Postoji veliki broj konstrukcionih rešenja za ove antene. Na tržištu se obično nude:

- patch - panel - sektorske - yagi antene

Najčešće se koriste za LAN-to-LAN veze na kraćim rastojanjima. Pošto je ugao pod kojim zrače prilično veliki (kod nekih antena preko 120 stepeni), mogu da se koriste umesto omni-antena. Ako se pomoću antenskoh splitera kombinuje nekoliko antena dobija se antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreñeni prostor nego bilo koja omnidirekciona antenna. Sektorske antene. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa strane, dobiće se dijagrami zračenja sektorske antene. Sektori zrače najbolje u jednom pravcu, pod uglom manjim od 180 stepeni. One su zgodne za point-to-multipoint aplikacije, gde više klijenata pristupa bežičnoj mreži iz istog pravca.

Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih rešenja, od ravnih omni (dugačke, tanke ili pravougaone) do malih, četvrtastih kvadrata ili krugova. Neke su samo prečnika od 20-ak centimetara. Neke se montiraju na krovovima da bi pokrile prostor sala za razgovor, učionica ili štandova na sajmovima. Jagi (Yagi) antene liče na stare TV antene. To je ravno parče metala sa poprečnim cevčicama. Tipična širina snopa varira od 15 do 60 stepeni, zavisno od tipa antene. kao i kod omni antena, dodavanje više elemenata, znači više dobitka, dužu antenu i više cene.

- Težina 3.5 Kg - Dimenzije 1000 x 89

mm - Polarizacija

horizontalno 15°, vetrikalno 15°

- Impedansa 50Ω (Oma)

- Signal 18 dBi - Frekvencija 2.4GHz

Slika 15-12 Jagi antena


413

- Konekcija na D-link DWL-900AP+, ili DI-614+, ili DI-714P+, ili DWL-900AP

Neke jagi antene liče na božićne jelke; druge se montiraju u dugačke cevi. One obezbeñuju veća pojačanja od sektorskih antena.

Slika 15-13 Dijagram zračenja jagi antene.

Veoma usmerene antene. Prostorni uga pod kojim zreče ove antene je veoma mali tako da ono što one emituju čini veoma uzak snop. Obično je reč o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni.

Na neki način tanjir je suprotan od omni antene. Tanjiri fokusiraju vrlo tanak snop. Tanjiri imaju najveći dobitak i najveću usmerenost od svih antena. Oni su idealni za linkove tipa point-to-point. Mogu da prenose signal na daljinu veću od 30 Km. U pogledu dobitka, tanjiri su najjeftiniji tipovi antena. Mnogi korisnici satelitskih TV linkova koriste ovu opremu za pojačanje signala na 2.4 GHz. U pogledu pojačanja nema bitnih razlika izmeñu rešetkastih i čvrstih tanjira. Tanjiri mogu da budu puni ili rešetkasti. Konstukcija ovih antenna podrazumeva metalni reflektor koji može da bude realizovan kao:

- puni tanjir ili - rešetkasti tanjir tj. reflector – grid (reflektor mreža) antena.


414

Antene sa punim tanjirskim reflektorom obično imaju veće pojačanje. Čvrsti tanjiri primaju mnogo veće opterećenje usled snage vetra od rešetkastih tanjira.

Slika 15-14 Antene sa punim tanjirom

Dok prednost rešetkastih tanjir reflektora leži u većoj otpornosti na vetar (vetar lakše prolazi kroz nju). Koriste se za point-to-point vezena najvećim rastojanjima. Instalacija usmerenih antena je komplikovana pošto je obično reč o velikim rastojanjima. Za usmeravanje antena mora da se koristi specijalna oprema.

Za potrebe korišćenja sistema za

bežični Internet, najčešće se koriste "15 dbi grid" antene (na slici). One su male, a dovoljno snažne da omoguće dobar prijem signala na razdaljini od par kilometara.

Slika 15-15 Rešetkasti tanjir

Za veća rastojanja koriste se veće 24 dbi antene. One se koriste i za "point-to-point" linkove kada je moguće povezati tačke i na razdaljini od 30 do 50 kilometara.

15.6. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREŽE

Kada konačno doñe do realizacije WLAN mreže i kada treba da se meñusobno povežu svi WLAN ureñaji, pokazuje se da su neophodni razni:

- kablovi, - konektori, - antenski spliteri i slično.


415

Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala bude minimalno i što je najvažnije da svi spojevi budu korektno izvedeni i pouzdani. Antenski kablovi. WLAN mreže rade na veoma visokim učestanostima (2,4 GHz ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim učestanostima. Najviše nas tangira slabljenje signala koje unosi antenski kabl. Kablovi koji se sasvim uspešno koriste na učestanostima do 10 MHz obično su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz. Poslednja, ali svakako ne najmanja važna stavka - kabl. Iako je reč o kvalitetnom kablu sa niskim gubicima, pošto je reč o visokim frekvencijama (2.4GHz) pravilo "što kraće, to bolje" je u ovom slučaju zakon. U praksi do 15m kabla je maksimum jer je i tada veći deo signala "pojeden", a sve preko toga anulira efekat antene i praktično onemogućava konekciju.

Slika 15-16 Antenski kablovi

Konektori za antenske kablove. Za konektore koji se koriste u WLAN mrežama važe slična pravila kao i za kablove. Postoji veoma veliki broj vrsta ali se najčešće koriste SMA, N i TNC.

Slika 15-17 Konektori za antenske

kablove

Antenski spliteri. Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu da na jedan AP povežemo više antena. Obićno su to usmerene antene (sektor) koje na ovaj način čine antenski sistem koji optimalno pokriva odeñeni teren. Druga važna primena splitera je u konfiguraciji sa AP-om u repetitorskom modu. To je obično situacija kada treba povezati dve lokacije izmeñu kojih ne postoji optička vidljivost.


416

15.7. BEZBEDNOST BEŽIČNIH MREŽA

Jedan od glavnih nedostataka WLAN mreža je njihova naglašena ranjivost kada je reč o napadima spolja. Može se reći da bežićne računarske mreže u samoj svojoj osnovi nose problrm bezbednosti. Za razliku od tradicionalnih ožičenih mreža koje je moguće fizički obezbediti, kod bežićnih mreža je to neizvodljivo. Radio-talasi se šire na sve strane pa je čak i kada je reč o indoor instalaciji ograničenoj na jednu poslovnu zgradu veoma teško obezbediti da se ti talasi ne prostiru i van zgrade. Kada je reč o nekoj outdoor (LAN-to-LAN) instalaciji problem je još izraženiji. Bilo ko sa notebook računarom i usmerenom antenom može sa dovoljno velikog rastojanja ne samo da prima ono što emitujemi, nego ima mogućnost da prodire u našu mrežu.

Prvi vid zaštite predstavlja korišćenje SSID-a (Service Set Identifier) stringa dužine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedničko mrežno ime ureñaja u bežičnomj segmentu mreže. Korišćenjem SSID-a omogućava se pristup bilo kog klijenta koji nema isti SSID. Drugi vid zaštite predstavlja filtriranje MAC adresa. Ovaj vid zaštite zasniva se na čnjenici da svaki ureñaj u Ethernet mreži ima jedinstvenu MAC adresu. U AP-u se napravi lisa MAC adresa kojim je dozvoljen pristup tako dea sve druge, pri pokušaju konektovanja, bivaju odbijene. Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra zaštita, ali je problem u tome što se MAC adrese na klijentima veoma lako menjaju.

Treći i najozbiljniji vid zaštite predstavlja korišćenje WEP (Wired Equipment Privacy) protokola. Protokol je napravljen tako da obezbedi bezbednost bežičnih mreža koja bi bila, u najmanju ruku, jednaka onoj kod žičanih mreža.


417

1166

IZRADA WEB STRANICA

Kako Internet kao mreža postoji već tridesetak godina tek je sa pojavom World Wide Weba Internet postao ono što je danas. Ono što je Internetu na njegovim počecima nedostajalo bila je udobnost prilikom prikupljanja podataka. Jednostavno nije bilo programa koji bi objedinio pristup do svih usluga na Internetu i korisnici su bili prisiljeni ručno upisivati naredbe. Većina ljudi nije htjela ili nije znala pisati takve nardebe, kojih je trebalo upisati i po desetak da bi se došlo do podataka. Iz tog razloga 1989. godine Tim Berners Lee predlaže izradu jedinstvenog hipertekstualnog sistema za distribuciju podataka izmeñu ljudi. Krajem 1990. godine počeo se razvijati sam projekt World Wide Weba. Počelo se sa razvojem prvog programa za pristup Webu jednostavnog imena WWW. Ovaj program radio je sa tekstualnim sadržajem. Ubrzo je napisan i prvi broswer sa grafičkim sadržajem, a napisana je i prva verzija već pomenutog HTML jezika. Bila je mnogo jednostavnija od današnje, ali postojanje hiperlinkova za povezivanje dokumenata omogućilo je lako pretraživanje i sasvim dovoljnu dostupnost informacijama. Danas je aktuelna verzija 4.0 koja podržava veliki broj opcija, a neke od njih biće korišćene u narednom poglavlju. Pored HTML-a, razivjane su i napredne tehnologije, koje koristimo za izradu Web stranica. U nastavku ovog poglavlja navešću neke od njih. Ipak, treba napomenuti, da se ove tehnologije uglavnom ne upotrebljuju samostalno, već se u osnovi svega nalazi HTML.

• CSS2 je vrlo moćan alat za precizno pozicioniranje slova, tabela i ostalih elemenata na stranici tako da Web stranica može biti na nivou DTP-a (alata za stono izdavaštvo). Izgled stranice isti je i na ekranu i na papiru i ostalim izlaznim ureñajima. Sam HTML jezik nikad nije bio zamišljen kao jezik za grafičko formatiranje stranica pa je uvoñenje CSS-a ispravilo taj nedostatak. Osim što služi za odreñivanje veličina, fonta i boje slova, podršku za audio pretraživače, prednost kombinacije HTML + CSS ogromna je posebno 2 Cascadina Style Sheets


418

ako se CSS izdvoji u posebne datoteke. Na taj način vrlo je jednostavno napraviti stilski šablon za ceo Web site i osigurati isti izgled svih stranica prezentacije, bez mnogo truda. Na taj način olakšava se i održavanje stranica. Osim toga CSS je bitan ljudima sa poteškoćama, posebno onima sa oštećenim vidom jer im omogućava da sami odrede izgled stranica tj. povećaju slova, promene boju… Tu je još i posebna karakteristika CSS-a – precizno i apsolutno pozicioniranje objekata, odlomaka i slova što je bitan nedostatak HTML-a.

• DHTML3 nije ništa drugo nego ubacivanje skriptnih programa u HTML kod na Web stranicama, čime se postiže interaktivnost. Odnosno DHTML je naziv za kod stranicama kojima je dinamičnost postignuta nekim od skriptnih jezika. DHTML-om je omogućeno stvaranje animacija, izmena slika, jednostavna interakcija. On omogućava da se korisniku šalje više slojeva informacija za vreme trajanja veze sa serverom. Na početku korisnik vidi samo deo podataka. Ostali podaci se otkrivaju postepeno, tako što korisnik preuzima različite radnje, ne morajući ponovo da se povezuje sa serverom.

• Obrasci i CGI Obrasci (forms) su polja za unošenje teksta i padajući meniji koji korisnicima omogućavaju da unose podatke koje tražite. Dobijanje podataka od korisnika putem pbrazaca je veoma lako. Mnogo teže je shvatiti šta da radite sa podacima kada ih dobijete. Obrañivanje podataka iz obrauaca zahteva CGI skript4 i neku aplikaciju. CGI skript (nekada se zove samo CGI) ustvari je program koji podatke šalje aplikaciji koju vi napravite. CGI skript se izvršava na serveru na kom se nalazi vaša Web strana. CGI skriptovi se obično pišu jezicima C i PERL.

• Java je programski jezik kompanije Sun kojim se mogu praviti animacije, manji interaktivni apleti, jednostavnije igrice. Podržavaju ga gotovo svi browseri. Preuzimanje Java programa, koji se nazivaju alpetima na vaš računar omogućava brzo izvršavanje i interaktivnost, ali istovremeno postavlja pitanje bezbednosti. Iako je Java već veoma raširena, neki korisnici isključuju podršku za Javu u svojim browserima, da bi izbegli probleme.

• JavaScript, VBScript, JScript su skriptni jezici. Oni nisu pravi programski jezici. Iako ih ljudi često poistovećuju sa Javom, oni

3 Dinamic HTML 4 Common Gateway Interface script – skript opšteg interfejsa mrežnog prolaza


419

nemaju veze sa Javom. Kod ovih jezika se nekompajlira nego se direktno ubacuje u HTML kod. Ovi skript jezici imaju razne mogućnosti – izmena slika, formulari, razne manje animacije. Oni se izvršavaju u našem browseru.

• ActiveX je tehnologija koju je razivo Microsoft. Omogućava izradu raznih animacija i interaktivnih apleta, tako što izvršava programe koji su napisani u Visual Basicu. Ozbiljan problem ove tehnologije je bezbednost.

• Flash je program za izradu vektorske animacije kompanije Macromedia. Flash omogućava prikazivanje vektora grafike koji sadrže manje kilobajta od obične grafike (tj. bitmapiranih slika), pa je moguće stvoriti animirane, interaktivne stranice bogate grafikom, koje će se istovremeno veoma brzo učitavati i kod korisnika sa sporijim Internet vezama. Da bi korisnik video ove animacije, potrebno je da ima instaliran Flash Player na svom računaru. Za izradu složenijih flash animacija koristi se jezik ActionScript. Ovaj program je već stekao veliku popularnost meñu Web dizajnerima. Veliki broj Web sajtova sadrži po neku flash animaciju. Takoñe, sve su češći Web sajtovi koji su kompletno izrañeni u Flashu. Oni izgledaju veoma atraktivno, ali zahtevaju malo duže učitavanje od “običnih“ Web strana, koje su urañene samo pomoću HTML-a. Jedina njihova prava mana, je što tekst na ovakvim Web stranicama nije dostupan Internet pretraživačima, i nije ih moguće pretraživati. Da ne bude zabune, strane koje napravimo samo u Flashu Web browser ne može učitati. One moraju biti uvezene pomoću plug-in-ova u HTML, ali taj HTML kod Flash može automatki da generiše. Iako je Flash pre svega namenjen Internetu, on se danas koristi za pravljenje raznih animacija, igrica, pa čak i crtanih filmova, koji zauzimaju malo prostora na disku, zbog već pomenute vektorske grafike.

• XML5 predstavlja nadskup HTML-a i podskup opšteg standarda SGML6 na kom se zasniva HTML. XML omogućava ugradnju složenih struktura podataka na Web stranu. Pomoću XML-a autori mogu da izgrañuju aplikacije za baze podataka i da ih distribuiraju na Webu.

• ASP, PHP, JSP su serverske tehnologije bez kojih bi bilo nemoguće ispunjavanje raznih obrazaca, formulara i zapisivanje podataka u baze (najčešće se koristi MySQL) Oni se izvršavaju na

5 eXtensible Markup Language 6 Standard Generalized Marup Language


420

serveru i od njih zavisi da li ih neko može pristupati tim podacima ili ne. To su zapravo Internet programski jezici, tj. alati za razvoj Web aplikacija. Kod ovih jezika se takoñe ugrañuje u HTML. Ozbiljnije i veće Web lokacije svoje sajtove sve više izrañuju pomoću ovih tehnologija. U baze podataka se stavljaju tekstualni podaci, ali i ostali fajlovi. Ovim se omogućava mnogo jednotavnija izmena i dodavanje inforamcija i podataka na stranice. Dobar primer može biti Web lokacija sa vestima koje se ažuriraju i po nekoliko puta u jednom satu. Osobe koje dodaju nove vesti ne moraju da poznaju HTML. Oni informacije samo dodaju u baze podataka, a ove tehnologije te nove informacije pokazuju na stranicama korisnika. Naravno, primene ovih tehnologija su široke, a jedna od njih su i Web prodavnice. Kako broj ljudi koji koriste Internet dramatično raste, tako sve veći broj ljudi i organizacija želi da kreira svoj web sajt, jer time dopire do najšire publike. Hypertext Markup Language (HTML) nastao je 1989. godine. Ovaj jezik je popularan zato što svako ko ga zna može da kreira web stranu pomoću običnog editora teksta koji postoji na svakom računaru. Medjutim, kreiranje web strane pomoću HTML-a može da potraje dosta dugo. Što je veći broj web sajtova, to ljudi više traže dodatne mogućnosti koje tradicionalni HTML ne podržava. Iako se HTML nije mnogo promenio, pojavile su se nove tehnologije, kao što su Dynamic HTML (DHTML), Cascading Style Sheets (CSS), Extensible Markup Language (XML), JavaScript i drugi programski jezici koji prevazilaze ograničenja koja ima HTML. Pošto sve veći broj ljudi želi da lako kreira web sajt, alati kao što je Microsoft FrontPage postaju nezamenljivi. FrontPage omogućava kreiranje, menjanje i publikovanje datoteka, bez znanja HTML-a ili nekog drugog programskog jezuika. FrontPage omogućava da se koncentrišete na kreiranje sajta dok se on bavi HTML-om. Kako se FrontPage razvijao da bi podržao različite web tehnologije, tako je i program postajao sve lakši za upotrebu. FrontPage 2003 nije izuzetak. Lista nekih osobina koje ima FrontPage:

Lako se upotrebljava Poboljšani interfejs, zajedno sa mogućnošću da se pitanja unose direktno iz glavnog prozora, dovodi do toga da je korišćenje FrontPagea lakše nego ikada. Tu su i čarobnjaci koji dalje olakšavaju i ubrzavaju posao.


421

Poboljšani alati Osobine kao što je Top 10 List omogućavaju da donesete bitne odluke koje se tiču organizacije sajta. Pomoću komponenata FrontPagea lako možete da dodate polje za pretraživanje, ploču za poruke, foto-galeriju ili nešto drugo. FrontPage sada ima i nove komponente koje automatski ažuriraju informacije sa sajtova MSN, MSNBC, bCentral i drugih.

Upravljanje sajtom FrontPage ima vrlo lak metod za konfigurisanje i promenu svih datoteka za veoma kratko vreme. Pomoću FrontPage Weba svi alati za upravljanje sajtom, datoteke, podešavanja i sl. mogu da se postave na jedno mesto.

Integracija sa bazom podataka FrontPage olakšava pregled i slanje informacija u bazu podataka. Ako nemate bazu podataka, FrontPage je automatski kreira.

Teme Teme su lak način za prilagodjavanje stila sajta. One omogućavaju da podešavate osobine strana na sajtu. Tu se misli na boje, fontove, grafiku, oznake i sl.

Interaktivni sadržaj Pomoću samo nekoliko klikova mišem možete da ubacite slike, zvuk ili video na sajt. FrontPage ima ugrañenu podršku za tehnologije animacije, kao što je DHTML, koje omogućavaju da za svoje strane brzo i lako kreirte jednostavne animacije.

Pregled izvornog HTML koda FrontPage može direktno da ureñuje HTML kod. Postoji mogućnost da menjate postojeće HTML skriptove i da kopirate sadržaj sa različitih lokacija.

Mogućnosti FrontPagea za upotrebu HTML koda odnose se i na druge web tehnologije, kao što su Active Server Pages (ASP), CSS datoteke i druge. Sve ovo može da se menja i uredjuje sa jedne centralne lokacije.

16.1. Meniji FrontPage-a

Meniji su liste koje sadrže različite opcije. Nalaze se na liniji menija koja se obično nalazi na vrhu prozora. Meniji mogu da sadrže podmenije, a i neki od podmenija mogu da sadrže dodatne podmenije.

16.2. Palete FrontPage-a


422

Palete se intenzivno koriste prilikom kreiranja datoteka pomoću FrontPagea. Palete sadrže ikone dok linija menija sadrži samo imena menija. Na vrhu prozora nalaze see palete Standard i Formatting. One su prikazane na donjoj slici.

Slika 16-1 Paleta Standard i Paleta Formatting

Postojećim paletama mogu se lako dodati nove, ili se mogu ukloniti postojeće. Ako želite da dodate novu paletu, izaberite View sa linije menija, a onda izaberite opciju Toolbars. Iz podmenija koji se otvara izaberite paletu koju želite da vidite. Najjednostavniji metod dodavanja novih paleta jeste da desnim tasterom miša izaberete neku od postojećih paleta. Tada će se otvoriti pomoćni meni sa spiskom paleta. Izaberite paletu iz menija i ona će se pojaviti u prozoru. U meniju se takoñe nalazi i prozor Customize, koji sadrži tri kartice: Toolbars, Commands, Options. Kartica Toolbars omogućava da sa jednog mesta dodajete ili uklanjate palete


423

Slika 16-2 Komunikacioni prozor Customize

U prozoru Customize, prikazanom na prethodnoj ilustraciji, postoji dugme New. Ako ga izaberete, moći ćete da kreirate novu paletu na kojoj će se nalaziti ikone koje izaberete iz kartice Commands u prozoru Customize. Sve se to radi jednostavnom tehnikom “povuci i pusti” (drag-and-drop). Nova korisnička paleta tretira se isto kao regularna.

16.2.1. Paleta Standard Paleta Standard sadrži neke od funkcija koje se najviše koriste. U tabeli 16.3. date su sve ikone koje se nalaze na ovoj paleti, zajedno sa njihovim imenima i funkcijama.

Ikona Ime Funkcija

New Kreira se nova datoteka.

Open Otvara se datoteka.

Save Zapisuje se tekući dokument.

Search Pretražuje se računar u potrazi za

datotekama.

Publish Postavlja se Web iz FrontPagea na server ili

na disk.


424

Toggle Pane Prebacuje se izmeñu nekoliko pogleda.

Print Štampa se postojeća strana.

Preview Pregleda se tekući dokument u

pretraživaču.

Spelling Proverava se tekući dokument u potrazi za

pravopisnim greškama.

Cut Odseca se deo dokumenta (na primer, tekst ili slika) koji zatim može da se pomeri na drugo mesto.

Copy Kopira se element dokumenta tako da može da se postavi i na neko drugo mesto.

Paste Postavlja se element dokumenta (koji je predhodno kopiran) na lokaciju koju odredite.

Format Painter

Kopira se stil i primenjuje na drugi objekat.

Web Component

Umeću se elementi koji proširuju i ubrzavaju neke opšte poslove web stranice.

Table Umeće se tabela u dokument.

Picture Umeće se slika koja se nalazi na Webu ili na disku.

Word Art Formatira se tekst pomoću specijalnih 3-D efekata koje možete da podešavate.

Hiperlink Dodaje se link koji povezuje tu stranu sa nekom drugom.

Refresh Ponovo se učitava dokument.

Show Prebacuje se na prikazivanje ili sakrivanje

oznaka za formatiranje dokumenta.

Help Pokreće se ugrañena pomoć.

Tabela 16-3 Ikone i meniji palete Standard

16.2.2. Paleta Formatting

Ova paleta koristi se za promenu izgleda teksta i ostalih elemenata. U tabeli 16.4 prikazane su ikone ove palete, kao i njihovo ime i funkcija.


425

Ikona Ime Funkcija

Style Menja se stil teksta, tabela

ili bilo čega što izaberete.

Font Menja se font.

Font Size Menja se veličina teksta.

Bold Dodaje se isticanje teksta.

Italic Tekst se malo iskošava udesno.

Underline Crta se linija ispod teksta.

Text Alignment

Podešava se poravnanje teksta u dokumentu.

Change Font Size

Povećava se ili smanjuje veličina fonta.

Numbered List

Dodaje se lista sa rednim brojevima.

Bulleted List Dodaje se lista sa oznakama.

Indent Pomera se tekst ili neki

drugi element sleva udesno za izvesnu vrednost.

Table Dodaje se tabela.

Highlight Bira se korisničko isticanje ili boja pozadine za tekst, tabele itd.

Font Color Menja se boja fonta.

Tabela 16-4 Ikone i meniji palete Formatting

16.2.3. Paleta DHTML Effects

Na ovoj paleti nalaze se komande za animaciju. Mogu da se animiraju tekst, grafika ili elementi tabele tako da odgovaraju na različite korisničke komande.


426

Slika 16-5 DHTML Effects

Ime Funkcija On Definiše se kriterijum pod kojim se izvršava

animacija. Apply Omogućava se izbor vrste efekta animacuje koji

se primenjuje na tekst, slike itd. <Choose Settings> Dalje se formatira efekat animacije koji je

izabran. Ne mogu svi efekti animacije da se koriste sa ovim menijem.

Tabela 16-6 Paleta DHTML Effects

16.2.4. Paleta Drawing

Paleta Drawing se, standardno, nalazi u donjem delu prozora. Ona se koristi za crtanje jednostavnih oblika kao što su krugovi i poligoni, za umetanje slika i 3-D teksta, za upotrebu korisniči definisanih oblika kao što su strelice, za dodavanje 3-D objekata, za promenu ispune i boje poligona i sl.

Slika 16-7 Paleta Drawing

Ikona Ime Funkcija

Draw Crta i modifikuje jednostavne

oblike.

Select Object Selektuje objekte pomoću

pokazivača miša.

AutoShapes Nude se unapred nacrtane linije,

oblici, strelice itd.

Line Crta se linija.

Arrow Crta se linija sa strelicom.


427

Rectangle Crta se pravougaonik.

Oval Crtaju se krug i elipsa.

Text Box Ubacuje se tekst kao objekat.

Insert WordArt Omogućava se ubacivanje

korisničkog teksta sa različitim stilovima.

Insert Clip Art Umetanje korisničkih slika.

Insert Picture From File

Ubacuju se slike.

Fill Color Definiše se boja ispune nekog objekta.

Line Color Definiše se boja linije.

Font Color Definiše se boja slova.

Line Style Podešava se debljina linija.

Dash Style Podešava se izgled isprekidanih

linija.

Arrow Style Definiše se tip strelice na kraju

linije sa strelicom.

Shadow Style Objektu se dodaje senka.

3-D Style Oblicima se dodaju

trodimenzionalni efekti.

Tabela 16-8 Paleta Drawing

16.2.5. Paleta Navigation Paleta Navigation pomaže u navigaciji kroz sajt. Ako želite, možete lako da ovećate strukturu koju koristite za navigaciju (način na koji su strane organizovane u odnosu na glavnu stranu), možete da promenite osobine strane, dodate posebne strane ili podesite opcije za prikazivanje.

Slika 16-9 Paleta Navigation


428

16.2.6. Paleta Pictures Paleta Pictures omogućava da menjate slike. Sa ove palete možete da menjate atribute slika uključujući kontrast, oštrinu, rotaciju itd.

Slika 16-10 Paleta Pictures

Ikona Ime Funkcija

Insert Picture From File

Ubacuje se slika sa lokacija na disku.

Text Preko slike se dodaje formatirani tekst.

Auto Thumbnail Velika slika se zamenjuje malom. Postoji

hiperlink na veliku sliku, koja se pojavljuje kada se klikne mala.

Position Absolutely

Omogućava se pozicioniranje slike sa preciznošću u pikselima.

Bring Forward Slika se prebacuje ispred ostalog

sadržaja.

Send Backward Slika se premešta na poziciju iza u

odnosu na ostali sadržaj.

Rotate Left Slika se rotira za 90 stepeni ulevo.

Rotate Right Slika se rotira za 90 stepeni udesno.

Flip Horizontal Slika se preslikava po horizontali.

Flip Vertical Slika se preslikava po vertikali.

More Contrast Povećava se kontrast na slici tako što se zatamnuju tamne boje, a osvetljavaju svetle.

Less Contrast Smanjuje se kontrast tako što se tamne

boje osvetljavaju, a svetle zatamnjuju.

More Brightness Osvetljava se slika dodavanjem bele

boje.

Less Brightness Zatamnjuje se slika dodavanjem crne

boje.

Crop Odseca se deo slike.


429

Line Style Menja se debljina i tip linije koja se koristi za neki element.

Format Picture Formatiraju se elementi slike, kao što je,

na primer, boja.

Set Transparent Color

Podešava se boja da bude transparentna.

Color Menja se boja slike tako što slika postaje

crno-bela, u sivim tonovima (grayscale).

Bevel Oko slike se kreira 3-D ivica.

Resample Čisti se slika pošto je privremeno bila

promenjena njena veličina. Ovo se radi uklanjanjem razuñenih ivica na slici.

Select Selektuju se elementi, kao što su slika ili

vruće tačke (hot spots).

Rectangular Hotspot

Kreira se pravougaona vruća tačka.

Circular Hotspot Kreira se kružna vruća tačka.

Polygonal Hotspot

Kreira se poligonalna vruća tačka.

Highlight Hotspots

Prikazuju se vruće tačke sa belom pozadinom.

Restore Slika se vraća na stanje koje je

prethodno zapisano.

Tabela 16-11 Ikone palete Pictures

16.2.7. Paleta Positioning

Ova paleta omogućava da podešavate, sa peciznošću na nivou piksela, mesto gde će se postaviti tekst, slike ili neki drugi objekti.

Slika 16-12 Paleta Positionig

16.2.8. Paleta Reporting

Paleta Reporting koristi se za generisnje snimka celog sajta. Na osnovu tog snimka možete da nañete informacije o tome koliko prostora sajt zauzima, do toga koliko linija prekida postoji na sajtu.


430

Slika 16-13 Paleta Reporting

16.2.9. Paleta Style

Paleta Style koristi se za prilagoñavanje stilova dokumenta. Stilovi dokumenta mogu da se kreću od boje teksta pa do širine tabele.

Slika 16-14 Paleta Style

16.2.10. Paleta Tables

Paleta Tables omogućava dodavanje ili modifikaciju tabela. Sa ove palete možete da spajate ćelije, dodajete ili menjate boje pozadine ćelija itd.

Slika 16-15 Paleta Tables

Ikona Ime Funkcija

Draw Table Kreiranje nove tabele.

Eraser Briše se ćelija ili zid ćelije

spajanjem izabranih ćelija.

Insert Rows Iznad tekuće ćelije ubacuje se novi

red.

Insert Columns Levo od izabrane ćelije ubacuje se

kolona.

Delete Cells Iz tabele se brišu izabrane ćelije.

Merge Cells Izabrane ćelije se spajaju.

Split Cells Ćelije se dele u nekoliko novih

ćelija, po horizontali i po vertikali.

Align Top Poravnava se sadržaj ćelije sa

vrhom ćelije.

Center Vertically Sadržaj ćelije se poravnava sa

sredinom ćelije po vertikali.


431

Align Bottom Sadržaj ćelije se poravnava sa

dnom ćelije.

Distribute Rows Evenly

Visina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost.

Distribute Columns Evenly

Širina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost.

AutoFit Menjaju se visina i širina tabele i

prilagoñavaju se sadržaju tabele.

Fill Color Podešava se boja pozadine za celu

tabelu ili za izabrane ćelije.

Table AutoFormat Combo

Dodaju se korisnički stilovi koji se odnose na dizajn i boje.

Table AutoFormat Obezbeñuje se mogućnost izbora

izmeñu korisnički definisanih formata.

Fill Down Kopira se sadržaj izabrane ćelije

na sve ćelije koje se nalaze ispod nje.

Fill Right Kopira se sadržaj izabrane ćelije

na druge ćelije po horizontali. Tabela 16-16 Paleta Tables

16.2.11. Paleta Task Pane Ova paleta je mesto sa kojeg možete da obavljate neke opšte poslove. Pojavljuje se sa desne strane prozora FrontPagea.

16.2.12. Paleta Word Art Paleta WordArt omogućava da dodate i promenite WordArt. WordArt je osobina koja omogućava da dodate korisničke efekte za tekst.

Slika 16-17 Paleta Word Art

16.2.13. Upotreba panoa

Panoi su nova osobina FrontPagea. Oni pojednostavljuju neke opšte poslove tako da se mogu obaviti pomoću nekoliko klikova mišem. Dva panoa koja možete koristiti su Navigation i Task. Ova dva panoa možete videti ako izaberete opcije View → Task Pane ili View → Navigation Pane.


432

16.3. Planiranje i organizovanje web sajta

16.3.1. Struktura web sajta Svi web sajtovi sadrže naslovnu stranu (home page). To je prva strana koju posetioci vide kada posete sajt. Ispod naslovne postoji nekoliko strana, koje dalje mogu da imaju svoje podstrane.

16.3.2. FrontPage Web Jedna od najvažnijih osobina FrontPagea je FrontPage Web. FrontPage Web je direktorijum u kome se alazi ceo sajt. Unutar FrontPage Weba možete da dodajete datoteke, kreirate direktorijume, premeštate datoteke i oavljate ostale osnovne poslove.

16.3.3. Kreiranje FrontPage Weba

1. Sa linije menija izaberite File → New → Page or Web. Kada jednom izberete ovu opciju, sa desne strane prozora FrontPagea pojaviće se pano Task. U delu Section panoa Task izaberite Empty Web.

2. Tada će se otvoriti prozor Web Site Templates. Sa desne strane ovog prozora, U polju Specify the location of the new web, možete da izaberete lokaciju na kojoj treba da se nalazi web sajt. Kada jednom izaberete lokaciju, dva puta kliknite ikonu Empty Web, sa leve strane.

Slika 16-18 Prozor Web Site Templates


433

3. Zatim će se zatvoriti prozor Web Site Template i FrontPageu će biti potrebno nekoliko sekundi da kreira potrebne direktorijume i datoteke, koje možete pogledati ako kliknete View → Folders.

16.3.4. Kreiranje strana

Desnim tasterom miša kliknite negde u Folders View, ali tako da to nije direktorijum ili datoteka. Otvoriće se pomoćni meni. iz njega izaberite opciju New → Page. Kreirana strana je prva strana na web sajtu i ona će dobiti ime index.htm.

16.3.5. Kreiranje direktorijuma

Desnim tasterom miša izaberite prazno mesto u prikazu View, a onda izaberite New→Folder. Kreiraće se novi direktorijum, kome možete promeniti ime.

16.3.6. Uvoz datoteka, direktorijuma i web sajtova

u web sajt U FrontPage mogu da se uvoze različite datoteke, kao što su datoteke sa slikama, zvukom, videom, dokumentima i sl. Ako želite da uvezete datoteku ili direktorijum, treba da uradite sledeće: Izaberite File → Import. Otvoriće se prozor Import.

Slika 16-19 Uvoz datoteka


434

Dugme Add File omogućava uvoz datoteka u web sajt. Dugme Add Folder omogućava uvoz direktorijuma, sa kojim će biti dodate i sve datoteke koje se nalaze u njemu. Najefikasniji način za uvoz datoteka i direktorijuma jeste da u tekući FrontPage Web uvezete ceo drugi FrontPage Web.Dugme From Web u prozoru Import ima ovu funkciju.

16.3.7. Upotreba šablona za web sajtove

FrontPage ima nekoliko unapred definisanih šablona koje možete da menjate i koristite. Šabloni FrontPagea omogućavaju da kreirate korisnički formatiran web sajt. Neki web šabloni sa slikama već su podešeni za sajt koji kreirate. Većina ovih šablona odnosi se na kreiranje novog sajta, a neki od njih imaju i čarobnjake koji vode korisnika kroz kreiranje sajta. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Web Site Templates do koga se dolazi preko opcije Web Site Templates u panou Task.

16.3.8. Upotreba šablona za strane

Šabloni strana su, u osnovi, isti kao šabloni za web sajtove, osim što pomoću njih nastaju web strane, a ne web sajtovi. Šabloni strana se intenzivno koriste za pojednostavljenje poslova koji se ponavljaju, čime se omogućava da se koncentrišete samo na sadržaj, dok se šabloni brinu o rasporedu ili potrebnom programiranju. Iako upotreba šablona za strane nije obavezna, lakše je da, na primer, modifikujete šablon sa foto-galerijom nego da ručno kreirate foto-galeriju. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Page Templates, do koga se dolazi preko opcije Page Templates u panou Task.

16.4. Kreiranje web sajta

16.4.1. Osnove HTML-a

HTML je nastao 1989. godine, kao jezik za generisanje tekstualnih dokumenata za World Wide Web. Od tada je HTML doživeo mnoge nove verzije. Danas ima mogućnosti da podrži slike, zvuk, stilove i još mnogo toga. Kada kreirate nešto u FrontPageu, ako želite, možete da pogledate HTML kod. Ovo ćete uraditi tako što ćete izabrati dugme koje se nalazi u donjem levom uglu ekrana.


435

FrontPage kreira HTML datoteke sa ekstenzijom .htm, dok drugi programi i HTML strane koje kreiraju pojedinci imaju ekstenziju .html. Nema razlike izmeñu datoteka sa ekstenzijom .htm i .html. Pretraživači prepoznaju obe vrste datoteka kao HTML dokumete.

Slika 16-20 HTML kod koji je kreiran u FrontPageu

HTML oznake Oznake (tagovi) koriste se u HTML-u za označavanje delova koda. Uvek dolaze u parovima. Postoji oznaka za početak (otvaranje) i oznaka za kraj (zatvaranje). Na primer, ako želite da dodate oznaku koja će prikazati tekst kao italic, prvo treba da je otvorite pomoću oznake <i>. Posle toga možete da dodate oznaku za zatvaranje, ili tekst koji treba da bude formatiran na taj način. Oznaka za zatvaranje je ista kao i oznaka za otvaranje, s tom razlikom što joj prethodi kosa crta (/). Tako bi oznaka za zatvaranje oznake italic bila </i>.

Slika 16-21 Primer korišćenja oznake italic

HTML atributi Atributi HTML-a su karakteristike objekata koje možete da podešavate.


436

Slika 16-22 Atributi se uvek stavljaju izmeñu oznaka za otvaranje i zatvaranje

Atributi u prethodnom tekstu su boja (colour) i font (face). FrontPage piše ove oznake dok kreirate i ureñujete dokument. Ako želite da pogledate kako se HTML odreñenog dokumenta menja tokom rada, onda u toku rada povremeno kliknite karticu HTML u donjem levom uglu prozora.

16.4.2. Dodavanje i formatiranje teksta

Tekst predstavlja pisani sadržaj web sajta, uključujući i zaglavlja, telo teksta, fusnote i sl.Tekst se dodaje jednostavnim klikom u dokument i otkucavanjem željenih reči. Tekst možete da dodajete, brišete i radite sa njim sve ostalo što možete da radite u klasičnim programima za obradu teksta. Font podrazumeva skup karaktera istog izgleda, stila, i debljine slova. Izgled se odnosi na oblik slova, a font predstavljaju svi karakteri koji postoje u odreñenom konkretnom stilu. Promena fontova Promena fontova se vrši na paleti Formatting, klikom na strelicu sa desne strane padajuće liste Format.

Slika 16-23 Promena fontova

Promena veličine fonta Postoje dva načina za promenu veličine fonta za neki deo teksta: pomoću padajuće liste Font Size i pomoću ikona Increase Font Size


437

(A) i Decrease Font Size (A). Metod ikone je dobar za brzo povećanje i smanjenje veličine fonta, ali samo za 1 point. Promena boje fonta Boja fonta se može promeniti pomoću ikone Font Color. Iz padajuće liste se mogu izabrati neke od standardnih ili korisničkih boja. Na dnu menija se nalazi opcija More Colors sa novim bojama koje se mogu upotrebiti. Ona sadrži opciju Custom koja otvara prozor Custom Color u kome se može izabrati boja klikom u polje sa bojama. Umetanje preloma reda Ako u FrontPageu dva puta uzastopno pritisnete ENTER, možete da kucate ponovo posle preskočenog reda. Ovo se naziva hard return (čvrsti prekid). Za razliku od toga, možete i da dodate prelom reda tako da naredni red teksta počinje vrlo blizu prethodnog. Ovo je poznato pod imenom soft return (mekani prekid) i radi se kada pritisnete kombinaciju tastera SHIFT-ENTER. Prozor Font U prozoru Font nalaze se naprednije opcije za upotrebu fontova. Tu se nalazi kartica Font, koja omogućava da podešavate font, i kartica Character Spacing, koja omogućava da podešavate razmak izmeñu karaktera i poravnanje teksta. Do prozora Font možete doći ako izaberete Format → Font.

Slika 16-24 Prozor Font


438

Hiperlinkovi Hiperlinkovi su linkovi koji vode sa strane na stranu i sa sajta na sajt. Ako ne bi bilo hiperlinkova, za svaku stranu bi smo morali ručno unositi Uniform Resource Locator (URL). Kada kliknete hiperlink, on šalje poruku do web servera i zahteva od njega da pretraživaču pošalje dodatnu stranu i datoteke. Hiperlinkovi se mogu primeniti i na druge elemente osim teksta, kao što su video, slike, tabele i sl. Povezivanje sa drugim stranama pomoću hiperlinka Povezivanje se vrši tako što izaberemo ono što želimo da nam bude hiperlink (tekst, video, slika, tabela...), a zatim pokrenemo prozor Insert Hyperlink. Ovo možete da uradite na jedan od sledeća dva načina:

1.Desnim tasterom miša kliknite izabrane reči i izaberite komandu Hyperlink

2. Sa palete Standard izaberite ikonu Insert Hyperlink. Otvoriće se prozor Insert Hyperlink:

Slika 16-25 Opcija Hyperlink

U prozoru Insert Hyperlink, u glavnom meniju, možete izabrati hiperlink, ili u polju Address na dnu prozora, možete otkucati adresu. Stavka na strani obojena plavom bojom ukazuje na to da je tekst aktiviran link koji može da se izabere.


439

Pomoću komande Preview možete pogledati kako radi hiperlink, ali tada nećete moći da menjate stranu ili da dodajete nešto na nju.

Slika 16-26 Komanda Preview Povezivanje sa novim prozorom pomoću hiperlinka Povezivanje sa novim prozorom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink unesemo ime ili potražimo željenu datoteku i pre nego što izaberemo OK, kliknemo dugme Target Frame koje se nalazi sa desne strane prozora. U prozoru Target Frame, u polju Common targets, izaberemo New Window. Povezivanje sa e-mail adresom pomoću hiperlinka Povezivanje sa e-mail adresom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju E-mail Adress iz liste Link to list sa leve strane prozora. U polje E-mail address možemo otkucati e-mail adresu, a u polju Subject zaglavlje poruke. Hiperlink na oznaku Kreiranje hiperlinka na drugi deo istog dokumenta, tzv. oznaku (bookmark) sastoji se iz dva dela. Prvo se kreira oznaka tog drugog mesta, a onda se kreira link koji vodi do te oznake. Oznaku možemo kreirati tako što ćemo izabrati Insert → Bookmark U polje Bookmark name unećemo ime. U tekstu će se pojaviti znak koji predstavlja tu oznku. Kada se prikaže strana, oznaka se neće pojaviti.

Slika 16-27 Oznaka Bookmark

Link kreiramo tako što izaberemo tekst i pokrenemo prozor Insert Hyperlink. U prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju Place in This Document., a zatim u polju Select a place in this document izaberemo željenu oznaku.


440

Slika 16-28 Opcija Insert Hyperlink

Saveti na ekranu Kada iznad hiperlinka postavite pokazivač miša, može se prikazati mali pravougaonik sa dodatnim informacijama koje se odnose na hiperlink iznad kojeg se pokazivač nalazi. Ovaj mali prozor i njegov sadržaj se nazivaju savetima na ekranu (screen tips). Saveti na ekranu se mogu pisti i menjati u prozoru Set Hyperlink ScreenTip u polju ScreenTip text. Do tog prozora možemo doći, ako u prozoru Insert Hyperlink izaberemo dugme ScreenTip.

Slika 16-29 Saveti na ekranu

Kreiranje novih dokumenata Za kreiranje hiperlinka na stranu koja još nije kreirana upotrebljava se komanda Create New Document koja se nalazi u prozoru Insert Hyperlink.


441

Slika 16-30 Komunikacioni prozor Insert Hyperlink

Ime dokumenta se kuca u polju Name of new document. Ako želimo da kasnije otvorimo novi dokument, možemo izabrati opciju Edit the new document later, a ako želimo da otvorimo novi dokument odmah posle kreiranja , možemo izabrati opciju Edit the new document now. Povezivanje preko hiperlinka sa drugim web stranama Da bi ste postavili hiperlink na drugu web stranu na World Wide Webu, u gornjem desnom uglu prozora Insert Hyperlink kliknite ikonu Browse the Web.

Slika 16-31 Opcija Browse the Web

Time ćete pokrenuti svoj pretraživač i u njemu pronaći stranu na koju želite da postavite link. Adresa koju ste izabrali biće automatski dodata u polje Address prozora Insert Hyperlink.100


442

16.4.3. Upotreba slika na web stranama

Sa pojavom prvih pretraživača (browsera) koji su mogli da prikazuju i grafiku, World Wide Web više nije bio isti. Prelaz sa web sajtova zasnovanih samo na tekstu na web sajtove sa slikama osnovni je faktor u rastu popularnosti Interneta. FrontPage ne samo da podržava umetanje slika u dokumente, već omogućava i jednostavno ureñivanje tih slika. Umetanje i modifikacija slika Slike se u dokument mogu ubaciti pomoću ikone Insert Picture From File koja se nalazi na paleti Standard. Iako FrontPage nije tako moćan kao glavni softverski paket za ureñivanje slika, on ima neke alate koji se lako koriste. Ureñivanje slika vrši se preko palete Pictures koju možemo prikazati ako izaberemo View → Toolbars → Pictures. Umetanje i modifikacija slika kao pozadine Slike se mogu ubaciti kao pozadina ako desnim tasterom miša kliknemo negde na strani i izaberemo komandu Page Properties. Otvoriće se prozor Page Properties. Na kartici Background trebamo potvrditi polje Background picture i kliknuti dugme Browse sa desne strane praznog polja.

Slika 16-32 Opcija Page Properties


443

Slike u pozadini kao vodeni žigovi Vodeni žig se od neke slike pravi tako da ne može da se mejna pozicija te slike, čak i kada se krećete kroz stranu. Kada se strana pokreće, i slika se kreće zajedno sa njom. Osim ako je u pitanju neki obrazac koji se ponavlja u pozadini ili ako je slika zaista velika, slika u pozadini se ponavlja. Na mestima na kojima se slika ponavlja često dolazi do pojave linije koja jasno označava mesto gde se jedna slika završava, a druga počinje. Ta linija često narušava izgled strane i može se izbeći ako sliku u pozadini zadate kao vodeni žig. To nam omogućava polje Watermark koje se nalazi na kartici Background prozora Page Properties. Umetanje boje pozadine Boja se umesto slike kao pozadine ubacuje pomoću padajuće liste Background u kojoj možemo izabrati boju koju želimo. Ova lista se nalazi u delu Colors kartice Background koja se nalazi u prozoru Page Properties. Upotreba clip art sličica FrontPage nudi neke besplatne slike koje nazivamo clip art. Ove slike mogu da variraju od jednostavnih linija i strelica, do crteža hrane, životinja, simbola itd. Njih možemo ubaciti ako sa linije menija izaberemo opciju Insert → Picture → Clip Art. Na dnu panoa Clip Art , u odeljku See also, postoji komanda Clip Organizer. Ako želite da pretražite clip art slike, u polju Search otkucajte neku reč. Posle toga kliknite dugme Search, a Clip Organizer će prikazati slike koje odgovaraju uslovu pretraživanja.

16.4.4. Crtanje i upotreba multimedije

Pojavom web tehnologije Vector Markup Language (VML), programeri su bili u stanju da direktno crtaju linije i oblike korišćenjem matematičkih konverzija u HTML kodu. Uvedena je i podrška za slike i datoteke koje se automatski kreiraju i pamte. FrontPage omogućava da crtate linije i oblike, a da pri tome ne morate da poznajete VML. Pošto je VML deo HTML koda, FrontPage piše sav potreban VML kod u pozadini linija i oblika koje crtate. Najbolje od svega je što FrontPage omogućava da crtate trodimenzionalne oblike sa brojnim prilagoñavanjima.


444

Za crtanje se koristi paleta Drawing koju ćete prikazati ako izaberete View → Toolbars → Drawing. Upotreba zvuka Postavljanje zvuka na sajt može imati i svoje prednosti, ali i svoje mane. Kratki zvučni zapisi mogu zabaviti posetioce, mada u većini slučajeva ovo treba pažljivo koristiti. Nedostaci upotrebe zvuka su:

povećava se vreme učitavanja stane; posetioci mogu da reše da ne čitaju informacije koje se

nalaze na sajtu; neki zvuci se možda neće dobro reprodukovati na

računaru posetilaca

Ako želite da na svoj sajt postavite zvuk desnim tasterom miša izaberite prazan deo strane i izaberite komandu General. Na kartici General u oblasti označenoj kao „Background sound“, nalazi se dugme Browse pomoću koga možete naći datoteku koju želite da ubacite.

Slika 16-33 Background sound

Za muziku u pozadini mogu se koristiti bilo koji zvučni formati. Najviše se koriste Audio Interchange File Format (AIFF), Wave (WAV), Musical Instrument Digital Interface (MIDI), MPEG Audio Layer-3 (MP3) itd. Za zvuk u pozadini preporučuju se MIDI datoteke zbog manje veličine. Razlika izmeñu zvuka u pozadini i regularnog zvuka je u tome što zvuk u pozadini nemožete da kontrolišete. Po podrazumevanom podešavanju, FrontPage ostavlja muziku da svira sve dok posetioci ne napuste stranu. Ako želite da podesite broj koliko puta muzika treba da se izvede, deselektujte polje Forever u delu Background sound i u polju Loop koje se nalazi sa leve strane polja Forever unesite broj koji odreñuje koliko puta muzika treba da se ponavlja.

Upotreba videa Kako raste broj korisnika Interneta, sve veći broj sajtova koristi video za privlačenje i informisanje posetilaca. Front page omogućava da na


445

stranama koristite video, a da ne morate da koristite neki drugi program. Ako želite da ubacite video stranu, sa palete Standard izaberite Insert → Picture → Video. Možete da podesite koliko dugo video treba da se prikazuje. Po standardnom podešavanju , video se prikazuje automatski kada se strana prikaže u pretraživaču i prikazuje se samo jednom. Ako želite da promenite broj prikazivanja tako da se video prikazuje kada se iznadnjega postavi miš desnim tasterom miša kliknite video i iz pomoćnog menija izaberite Picture Properties. Iz prozora Picture Properties izaberite opciju On mouse over koja se nalazi u oblasti Start. Kao što se može podešavati broj reprodukovanja zvuka, tako se može podesiti i broj prikazivanja videa. To se radi u prozoru Picture Properties u delu pod nazivom “Repeat”. U tom delu postoji polje Loop. Ovo polje odreñuje broj koliko puta će se prikazati video. Polje Loop delay odreñuje broj milisekundi izmeñu ponavljanja videa.

Slika 16-34 Prozor Picture Properties

Upotreba tabela

Problem sa kojim se većina web programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jesu teškoće u organizovanju sadržaja njihovih strana. Kombinovanje teksta, slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. Pojava tabela u HTML-u dala je programerima više kontrole nad postavljanjem sadržaja na stranama. FrontPage omogućava da intenzivno koristite tabele, a daje i punu kontrolu nad atributima tabela, kao što su boja i stil. Takoñe postoji mogućnost da ureñujete i pojedine delove (ćelije) tabele. Paleta Tables omogućava da brzo i lako pristupite svim glavnim funkcijama vezanim za tabele. Paleti Tables možete da pristupite ako izaberete View → Toolbars → Tables.


446

16.4.5. Upotreba frejmova Frejmovi omogućavaju kreiranje linkova koji ažuriraju delove strane, dok preostali delovi ostaju nepromenjeni. Oni omogućavaju da u istom prozoru u istom trenutku vidite dve HTML strane ili više njih. Sa frejmovima, kada kliknete link, učitava se samo deo strane. Skup frejmova (frameset) jeste skup nekoliko HTML strana koje su u pretraživaču prikazane u istom trenutku. Kada pogledate sajt sa frejmovima, ne vidite stranu skupa frejmova. Ona sadrži samo HTML kod. ono što vidite su strane koje se nalaze u tom skupu frejmova. Kreiranje frejmova U FrontPageu otvorite novi dokument. Frejmove možete kreirati ako izaberete File → New → Page or Web. Tada će se sa desne strane prozora pojaviti pano Task. U njemu izaberite komandu za Page Templates. Otvoriće se istoimeni prozor. Na vrhu ovog prozora izaberite karticu Frame Pages.

Slika 16-35 Page Templates

Možete izabrati bilo kojih od šablona u kartici Frame Pages.i u prikazu Preview videti kako vaša strana može da izgleda. Nakon toga kliknite OK. Svaki od frejmova sadrži dva dugmeta: Set Initial Page (otvara se prozor Insert Hyperlink u kome možete pronaći datoteku koju želite


447

da postavite u frejm) i New Page (prikazuju se frejmovi sa belom pozadinom). Ako želite, možete da obrišete ili spojite frejmove izborom opcije Frame / Split Frame ili Delete Frame iz menija. Formatiranje frejmova FrontPage omogućava modifikaciju karakteristika frejmova, od podešavanja granica do podešavanja margina. To se radi u prozoru Frame Properties do koga možemo doći ako desnim tasterom miša kliknemo u željeni frejm.

Slika 16-36 Formatiranje frejmova

Sledi lista opcija koje postoje u prozoru Frame Properties, zajedno sa kratkim opisom njihovih funkcija:

Name Ime koje FrontPage daje frejmu. Možete da

promenite ime, ali treba da znate to novo ime kaa pravite hiperlink.

Initial page Ime datoteke koju trenutno gledate. Column width Frejmovi mogu da sadrže kolone. U

frejmovima, kolona je vertikalni frejm koji ide do dna strane. Na ovom mestu možete da podešavate širinu kolone frejmova.

Height U ovom polju možete da otkucate broj koji odreñuje koliko frejm treba da bude visok. Vrednost možete da unesete u pikselima, u procentima ili možete da unesete relativnu vrednost. Relativna vrednost je broj koji menja


448

veličinu frejma u relaciji sa drugim frejmovima koji se trenutno nalaze u skupu frejmova.

Width To je horizontalno rastojanje koje odvaja sadržaj frejma od granice HTML strane.

Height To je vertiklno rastojanje koje odvaja informacije u frejmu od granica HTML strane.

Resizable in browser Kada je ovo polje potvrñeno, posetioci mogu da menjaju veličinu svakog frejma. Preporučuje se da ovo polje ne bude potvrñeno, jer u slučaju da posetilac menja veličinu frejma, može da se desi da se poremeti opšti izgled sajta.

Show scrollbars U ovom meniju možete da odlučite da li želite ili neželite da se prikazuju klizači. Generalno, za gornje frejmove, koji mogu da sadrže malo informacija, ova vrednost bi trebalo da bude podešena na Never. Za frejmove koji imaju dosta sadržaja trebalo bi da se koristi ili Needed ili Always.

Ne podržavaju svi pretraživači upotrebu frejmova. Ako na sajtu koristite frejmove, a posetilac koristi pretraživač koji ih ne podržava, njemu će e prikazati poruka da ta strana ne može da se prikaže u pretraživaču. Ako želite da sami definišete poruku koja se prikazuje, kliknite komandu No Frames na dnu prozora. Ureñivanje strana sa frejmovima Iako se strane koje se nalaze u frejmu prikazuju u FrontPageu u istom tranutku, ipak svaka od njih može posebno da se ureñuje. Na te strane možete da dodajete tekst, ubacujete slike, tabele i možete da radite na njima sve drugo što možete i na običnoj HTML strani. Deoba i brisanje frejmova Ponekad će te poželeti da, posle kreiranja frejmova, podelite ili izbrišete neki frejm. Ako želite da podelite frejm na dva nivoa, izaberite željeni frejm, a zatim izaberite Frames → Split frame. U prozoru Split Frame koji se otvara, možete da izaberete da li frejm treba da se deli u kolone ili redove, a takoñe možete da definišete da li želite da kreirate novu stranu ili da podesite inicijalnu stranu. Procedura za brisanje frejma slična je proceduri za deobu frejmova. Izaberite frejm koji cželite da bude obrisan, tako što će te ga kliknuti levim tasterom miša. Posle toga izaberite Frames → Delete Frame. Tada će izabrani frejm biti obrisan.


449

Povezivanje frejmova hiperlinkom Najbolji deo u korišćenju frejmova je to što delovi strane mogu da ostanu statički dok se ostali delovi menjaju. Ako želite da dodate hiperlink za neki frejm izaberite željene reči i kliknite ikonu Insert Hyperlink na paleti Standard. U prozoru Edit Hyperlink koji se otvara otkucajte ime datoteke sa kojom želite da se povežete, a zatim kliknite dugme Target Frame. Otvoriće se prozor Target Frame.

Slika 16-37 Target Frame

U prozoru Target Frame videćete grafičku prezentaciju trenutnog skupa frejmova. Ovo je dato u oblasti Current frames. Kada izaberete željeni frejm, ta oblast će biti obojena plavom bojom, a u polju Target setting pojaviće se ime tog frejma. Inline frejmovi Inline frejmovi su kao i obični frejmovi, osim što se mogu postaviti bilo gde na web sajtu. Za razliku od običnih frejmova koji zauzimaju ceo red ili celu kolonu na ekranu, inline frejmovi zauzimaju vrlo malo prostora – čak mogu da se postave u tabele. Njih možemo da kreiramo ako izaberemo Insert → Inline Frame sa linije menija.

16.4.6. Kreiranje lista

Za prikazivanje informacija na organizovan način, sa odreñenom strukturom, najviše se koriste liste. Liste su važan element za privlačenje pažnje posetilaca. Iako tabele omogućavaju da lakše


450

organizujete informacije, liste su korisne za isticanje manjih delova informacija. FrontPage omogućava da lako kreirate i formatirate liste. U njemu možete da kreirate tri tipa liste:

ureñene liste, liste sa oznakama, liste koje mogu da se zatvaraju.

Ikone koje se koriste za rad sa listama nalaze se na paleti Formatting. To su ikone: Numbering (kreira se lista u kojoj su stavke označene brojevima), Bullets (Kreira se lista sa oznakama), Decrease Indent (Smanjuje se uvlačenje liste), Increase Indent (Povećeva se uvlačenje liste). Ureñene liste su organizovane na hijerarhijski način, odnosno one prate neki obrazac, pri čemu se koriste brojevi ili slova.

16.4.7. Modifikacija i postavljanje preko mreže

Kada se u FrontPageu kreira nova HTML strana, postoje izvesne karakteristike koje se dodaju automatski, ali postoje i osobine koje se mogu i promeniti. Dodavanje naslova Naslov neke strane jeste tekst koji se prikazuje na vrhu prozora pretraživača. Većina web sajtova koji se posećuju na Internetu ima naslove koji omogućavaju da se brzo shvati na šta se sajt odnosi. Naslov obično sadrži ime sajta, slogan itd. Naslov možemo dodati ako desnim tasterom miša kliknemo u dokument i iz pomoćnog menija izaberemo komandu Page Properties. U prozoru Page Properties, u polju Title možemo otkucati naslov. Podešavanje boje hiperlinka Kada se dodaje hiperlink na neki tekst, koristi se podrazumevana boja (plava). Podrazumevana boja linka koji je već upotrebljen je purpurna, a podrazumevana boja aktivnog linka je crvena. Postoji mogućnost podešavanja boje hiperlinka. Ovo može da se uradi preko menija za podešavanje fontova na paleti Formatting, ali se tu ne može promeniti boja za aktivan hiperlink i onaj okji je već posećen. Boja linka se menja uz pomoć prozora Page Properties. Ovaj prozor


451

sadrži karticu Background u kojoj se nalaze tri padajuća menija sa bojama: Hyperlink (podešava se boja hiperlinka na strani), Visited Hyperlink (podešava se boja hiperlinka koji je već iskorišćen) i Active Hyperlink (Podešava se boja hiperlinka koji je već izabran ili aktivan).

Publikovanje sajta Da bi ljudi širom sveta mogli da posete sajt, taj sajt mora da ima postavljene datoteke na web server. Web server je računar koji je povezan sa Internetom. Web domaćin (host) jeste preduzeće ili pojedinac kome se plaća da održava web server. Web host ne mora da bude lociran negde blizu. Većina ažuriranja se može uraditi preko Interneta, tako da server može da bude lociran bilo gde. Postavljanje sajta na web server Sajt možemo postaviti na web server ako otvorimo FrontPage Web, a potom izaberemo File → Publish Web. Tada će se otvoriti prozor Publish Destination. U polje Enter publish destination unosi se adresa web servera. Adresa web servera je ime domena ili jedinstvena adresa domaćina.

Slika 16-38 Postavljanje sajta na Server - Publish

Zatim će se zatražiti da se unese korisničko ime i lozinka u polje Enter Network Password, zbog provere dozvole rada na web serveru. Kada se korisničko ime i lozinka prihvate, otvoriće se prozor Publish Web. U ovom prozoru se nalaze sve datoteke koje sadrži FrontPage Web, a koje treba da se publikuju. Klikom na dugme Publish završava se prebacivanje datoteka. Prikazaće se linija progresa na kojoj se može pratit napredak prebacivanja. Pošto su sve datoteke prebačene na novu lokaciju pojaviće se prozor sa potvrdom.


452

Promena opcija publikovanja U prozoru Publish Web nalazi se dugme Options koje aktivira prozor Options. U tom prozoru se nalazi kartica Publish u kojoj se nalaze opcije vezane za promenu opcija publikovanja. U narednoj listi su opisane opcije koje se nalaze u kartici Publish prozora Options:

Changed pages only Ako je ova opcija potvrñena, onda će se publikovati samo one strane sa diska koje su promenjene do poslednjeg publikovanja.

All Pages, Overwriting pages already on destination Kada je ova opcija potvrñena, prebacuju se sve datoteke, bez obzira na to da li su menjane od poslednjeg publikovanja ili ne.

Determine changes by comparing source and destination webs Ako je ova opcija potvrñena, uporeñuju se datoteke na disku i na serveru.

Use source file timestamps to determine changes since last publish Ako je ova opcija izabrana, proveravaju se promene na osnovu vremena kada je računar zapisivao datoteku. Ovo vreme se menja svaki put kada se datoteka menja. Ako je to vreme na disku isto kao vreme na serveru, onda ta datoteka ne treba da se ažurira. Ako je vreme različito, onda se datoteka prebacuje.

Lag changes during publish Kada se menjaju datoteke i direktorijumi ili se postavljaju na server, korisničko ime, vreme pristupa i ostale informacije čuvaju se u datoteci. Ovo polje se odnosi na uključivanje i isključivanje zapisivanja informacija kada se datoteka publikuje.

Upotreba prikaza Reports FrontPage ima nekoliko načina da pomogne u upravljanju i održavanju sajta. Prikaz Reports nudi važne informacije u vezi sa upotrebom prostora, hiperlink datotekama itd. Ako želimo pristupiti izveštaju za svoj sajt, trebamo izabrati View → Reports → Site Summary ili izabrati paletu Reporting izborom komande View → Toolbars → Reporting. U zavisnosti od toga koliko datoteka ima na serveru, proces može potrajati nekoliko sekundi ili nekoliko minuta. Ako izaberemo stavku All files, otvara se prikaz All Files u kome su prikazane datoteke koje se trenutno nalaze u FrontPage Webu.


453

Prikaz Unlinked Files vrlo je sličan prikazu All Files, osim što se u njemu prikazuju samo one datoteke koje nisu povezane linkom sa drugim stranama. FrontPage ne koristi datoteke koje se prikazuju u ovom prikazu, i one verovatno samo nepotrebno zauzimaju prostor na disku Prikaz Slow Pages prikazuje detaljnu listu strana i datoteka koje se duže prebacuju. Ovi podaci se odose na standardnu vezu od 28,8K. Vreme prebacivanja ne samo da se odnosi na aktuelnu HTML stranu, već se odnosi i na datoteke za podršku, kao što su slike, zvuk, animacije i sve drugo što treba da se prebaci radi prikazivanja na strani

Datoteke se u FrontPageu smatzraju starim ako su kreirane i nisu menjane više od 72 dana. Prikaz Older Files je koristan da bi se videlo da li treba da se ažuriraju ili modifikuju neke informacije.

Prikaz Recently Added Files obezbeñuje Centralnu lokaciju sa koje se mogu videti sve datoteke koje su u skorije vreme ubačene na FrontPage Web.Ovde su prikazane datoteke koje su kreirane u poslednjih 30 dana. U prikazu Hyperlinks su dati svi hiperlinkovi koji trenutno postoje na webu, kao i lokacije na kojima se nalaze datoteke sa hiperlinkovima. FrontPage prepoznaje hiperlinkove preko hiperlinkova koji se nalaze na strani. Ponekad se dešava da se doda hiperlink na datoteke ili objekte koje FrontPage ne može da prepozna. Ovo se dešava kada hiperlink vodi na strane koje se dinamiči kreiraju, strane koje se ne neleze na sajtu, ili strane na kojima su potrebne dodatne informacije da bi hiperlink mogao da radi. Kada FrontPage ne može da prepozna hiperlink, te adrese se prikazuju u prikazu Unverified Hyperlinks. Prekinuti hiperlinkovi (Broken Hyperlinks) su hiperlinkovi za koje je FrontPage utvrdio da vode na strane koje više ne postoje. To mogu biti linkovi na slike koje više ne postoje, skriptove koji više ne rade, na druge HTML strane itd. FrontPage često automatski menja hiperlinkove tako da se ažurira lokacija na koju on vodi. Prikaz External Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje su izvan FronPage Weba. Prikaz Internal Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje se nalaze u FrontPage Webu.


454

U prikazu Component Errors daju se informacije o stranama sa greškama u odnosu na komponente FrontPagea. Komponente FrontPagea su mali programi koji automatizuju dosadne poslove koji postoje na sajtu.

U FrontPageu postoji mogućnost dodeljivanja poslova nekim osobama. Ovaj timski rad je vrlo koristan kada postoji mnogo promena i ažuriranja. U prikazu Uncompleted Tasks može se proveriti da li je zadatak koji je nekome dodeljen završen ili nije. Teme predstavljaju skup unapred definisanih boja i stilova koji se mogu koristiti za poboljšanje izgleda web strana. U prikazu Unused Themes postoji mogućnost brisanja tema koje se ne koriste.

Upotreba prikaza Navigation Ovaj alat se može koristiti prilikom planiranja i organizovanja strane. On je koristan prilikom kreiranja elemenata za navigaciju, kao što su linije linkova i slično.

16.4.8. Upotreba formi

Forme omogućavaju posetiocu web sajta da sa Vama komunicira direktno preko pretraživača. Forma je oblast strane na kojoj su sakupljeni elementi forme, kao što su polja za pšotvrdu, dugmad itd., koji prikupljaju i šalju informacije. FrontPage koristi HTML za prosleñivanje informacija sa forme. Ove informacije se šalju na zadatu lokaciju. Informacije koje se šalju preko forme mogu biti poslate preko elektronske pošte, zapisane u datoteci, stavljene u bazu podataka itd. Forme mogu da se podešavaju. Može se podesiti raspored polja na formi, boje, stilovi fonta, tipovi podataka itd. Sve opcije za upotrebu formi koje ima FrontPage nalaze se u podmeniju Form. Ovom podmeniju možete da pristupite ako izaberete Insert → Form. U narednoj tabeli data je lista ikona koje postoje u ovom podmeniju, zajedno sa njihovim imenima i funkcijom.

Ikona Ime Funkcija

Form Ubacuje se forma.

List Form Ubacuje se forma sa listom.


455

List Field Ubacuje se lista.

Textbox Ubacuje se polje za unos teksta.

Text Area Ubacuje se polje za unos teksta sa

klizačima.

File Upload Obezbeñuje se metod da posetioci

mogu da Vam pošalju datoteke.

Checkbox Kreira se polje za potvrdu.

Option Button Kreira se radio-dugme.

Group Box Metod za grupisanje elemenata na

formi.

Drop-Down Box Padajuća lista.

Push Button Kreira se dugme.

Advanced Button Formatira se dugme.

Picture Dugme se zamenjuje slikom.

Label Definiše se oznaka koja može da

se koristi za pristup formi preko HTML-a ili nekih drugih web tehnologija, kao što su JavaScript, CGI itd.

Form Properties Menjaju se osobine forme.

Tabela 16-39 Ikone podmenija Form

16.4.9. Animacija sajta

Kada se pojavio HTML (Hipertext Markup Language), bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacuja, tranzicija itd. Sa razvojem HTML-a pojavio se i podskup HTML-a, tzv. dinamički HTML (DHTML). Jedan od važnih elemenata DHTML-a bila je podrška za animaciju različitih elemenata na strani, kao što su tekst, tabele i dugmad. U FrontPageu se mogu animirati elementi strane, dodavati prelazi strana, kreirati lebdeća (hover) dugmad, kreirati efekat marquee itd. Najbolje od svega je što se pomoću miša može prikazati cela animacija, a da pri tome ne mora da se piše nikakav kod. Za animaciju u FrontPageu koristi se paleta DHTML Effetcts. Njoj možemo pristupiti ako izaberemo View → Toolbars → DHTML Effects.


456

Upotrebom palete DHTML Effects i izborom komande Insert → Web Component omogućava se animiranje objekata prilikom učitavanja strane, animacija objekata kao odgovor na pokazivač miša, formatiranje teksta prilikom animacije, kreiranje prelaza strana (to su kratke animacije koje prate prelaz sa jedne strane na drugu), kreiranje lebdeće dugmadi (ovo su mali Java apleti koje kreira FrontPage. kada korisnik pomera pokazivač miša iznad ovakvog dugmeta, ono menja boju, pušta neki zvuk ili čak pokazuje neku sliku), definisanje efekta marquee (tekst se kreće u jednom ili oba smera po horizontali). 16.4.10. Upotreba Web komponenata FrontPage-a

Upotreba FrontPageovog skupa softverskih alata koji se nazivaju web komponentama se vrši da bi sajt bio interaktivan. Ove komponente mogu pomoći za kreiranje forma za pretraživanje, za brojanje poseta, linija za navigaciju itd. Web komponentama FrontPagea pristupa se preko menija izborom Insert → Web Component. Tada će se otvoriti prozor Web Component. U narednoj tabeli data je lista svih ikona koje postoje u ovom prozoru, zajedno sa njihovim imenima i funkcijama.

Ikona Ime

komponente Funkcija

Dynamic Effects Dodaje se lebdeće dugme, efekat marquee ili baner.

Web Search Posetiocima se pruža mogućnost da

pretražuju sajt.

Spreadsheets and Charts

Ugrañuju se dijagrami ili radni listovi.

Hit Counter Prati se broj poseta na sajtu.

Photo Gallery Kreira se foto-galerija sa nekoliko

šablona.

Included Content Ubacuje se i prilagoñava sadržaj sa

drugih strana. Link Bars Kreiraju se linkovi za navigaciju koji su

prilagoñeni sajtu.

Table of Contents

Kreira se tabela sa sadržajem.

Top 10 List Kreira se lista sa korisnim

informacijama, kao što su posećene strane, domeni, pretraživači itd.


457

bCentral Web Components

Promoviše se sajt na Microsoftovom sajtu bCentral.

Expedia Components

Posetiocima se pruža mapa za Expediu.

MSN Components

Omogućava se posetiocima da pretražuju Web i primaju povratne informacije direktno sa Microsoft Network mreže (MSN).

MSNBC Components

Daje se lista koja se automatski ažurira preko informacija sa MSNBC-a.

Advanced Controls

Dodaju se ili menjaju HTML, Java apleti, Active X kontrole itd.

Tabela 16-40 FrontPage Web komponente

16.4.11. Upotreba tema i šablona

TemeTeme FrontPagea su skup stilova koji se mogu koristiti radi oživljavanja web sajta. One omogućavaju da i oni koji nisu umetnički nastrojeni za kratko vreme kreiraju sjajan sajt. Teme se mogu primeniti na web strani ako se izabere Format → Theme. Tada se otvara prozor Themes.

Slika 16-41 Themes

U prozoru Themes postoje brojne opcije koje se mogu iskoristiti za podešavanje teme. Sledi lista sa kratkim opisom svake opcije koja postoji u ovom prozoru:


458

All pages Tekuća tema se primenjuje na sve strane iz FrontPage Weba.

Selected Page(s) Tekuća tema se primenjuje na sve strane koje su otvorene ili izabrane u FrontPageu.

Vivid colors Umesto boja teme, koriste se življe, jasnije boje.

Active graphics Omogućavaju se mali efekti animacije kao što je okretanje slike.

Background picture Na tekuću temu se primenjuje slika u pozadini.

Apply using CSS Omogućava se upotreba kaskadnih stilova (CSS), koji se primenjuju na boje i grafičku šemu teme. Ako ovo polje nije potvrñeno, primećuju se izvesne promene na temi, pošto su teme urañene pomoću ovih stilova.

Modifikacija elemenata teme FrontPage ima različite unapred podešene teme. Tema jednostavno predstavlja skup boja, grafike i teksta, koji se mogu menjati vrlo lako u nekoliko koraka. Modifikacija boja U prozoru Themes postoji dugme Modify. Klikom na ovo dugme pojaviće se dugme Colors pomoću koga dolazimo do prozora Modify Theme.

Slika 16-42 Modifikacija tema


459

Kartica Color Schemes služi za podešavanje boja u tekućoj temi. Kartica Color Wheel omogućava korišćenje točka boja. Kartica Custom omogućava da se umesto boje cele teme menja samo boja pojedinih elemenata. To su, na primer, tekst, naslovi, tekst banera itd. Modifikacija grafike U okviru tema, na stranu se postavljaju različite slike i mali grafički elementi. Stavke kojima su označene liste takoñe su mali grafički elementi. Kada se na baner primeni tema, takoñe se koristi grafika. Klikom na dugme Modify takoñe se pojavljuje i dugme Graphic. Klikom na ovo dugme dolazi se do prozora Modify Theme. Na vrhu prozora Modify Theme nalazi se padajuća lista. Svaki element koji u temi koristi grafiku nalazi se u toj listi i pomoću nje može da se ureñuje. Modifikacija teksta Kao što se mogu menjati boje i grafika teme, može se menjati i tekst. Klikom na dugme modifaj pojaviće se i treće dugme, Text, koji omogućava promenu karakteristika teksta. Kniga utisaka Knjiga utisaka omogućava posetiocima da na web sajtu ostave svoje komentare. Kada se ostave informacije u knjizi utisaka, one se prikazuju na odgovarajućoj strani. Pitanja i komentari posetilaca će se prikazati svakome ko poseti sajt i želi da ih vidi. Da bi se kreirala knjiga utisaka treba iz menija izabrati File → New → New Page or Web. Otvoriće se pano New Page or Web u kome se nalazi komanda Page Templates. Klikom na ovu komandu otvoriće se prozor Page Temlates u kome se nalazi šablon Guest Book. Klikom na ovaj šablon i dugme OK kreira se knjiga utisaka.

Komponenta Discussion Web Komponenta Discussion Web (web za diskusiju) vrlo je slična ploči za poruke jer omogućava da šaljete poruke i primate odgovore na njih. Za razliku od knjige utisaka, poslati komentari i odgovori prikazuju se na jedn organizovan način. Najbolje od svega je što FrontPage olakšava kreiranje i održavanje weba za diskusiju. Mogu se obavljati i komplikovani zadaci, kao što je podešavanje forme za pretraživanje,


460

omogućavanje registracije korisnika, kreiranje automatskog sadržaja itd. Za razliku od prethodnih alata, FrontPage ima čarobnjaka za kreiranje weba za dikusiju. Do njega možemo doći ako u panou New Page or Web izaberemo komandu Web Site Templates, a u prozoru Web Site Templates šablon Discussion Web Wizard. Tada će se otvoriti prvi prozor čarobnjaka. Discussion Web Wizard nudi niz pitanja i opcija za kreiranje weba za diskusiju. Nakon njihovog podešavanja, klikom na dugme Finish, FrontPage kreira web za diskusiju na osnovu izabranih opcija.

16.4.12. Plug-inovi, ActiveX kontrole i Java apleti

Web sajtovi su danas mnogo interaktivniji nego ranije. Iako HTML i web programski jezici mogu da pruže neke osnovne funkcije za multimediju i interaktivnost, postoje tri tehnologije koje mogu dalje proširiti mogućnosti sajta. To su plug-inovi, ActiveX kontrole i Java apleti. Plug-inovi Plug-in je softver koji prikazuje informacije na web strani. Iako se može koristiti za prikazivanje informacija kao što je tekst, često se upotrebljava za obavljanje poslova kao što su interakcija sa korisnikom, šetnja kroz galeriju virtuelne realnosti, modifikacija boja celularnih telefona itd. Postoje brojni plug-inovi koji se mogu preuzeti besplatno ili uz izvesnu sumu novca. Popularni plug-inovi se odnose na Adobeov Acrobat Reader, RealPlayer, Macromedia Flash i Shockwave player itd. Pošto su plug-inovi posebni delovi softvera, FrontPage ne može direktno da ih ureñuje. On može samo da menja HTML koji poziva plug-in i može da menja one osobine plug-ina koje je autor predvideo da mogu da se menjaju. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo Advanced Controls, a potom komandu Plug-in, klikom na dugme Finish prikazaće se prozor Plug-in Properties.


461

Slika 16-43 Plug in Properties

Sledi lista sa različitim poljima i komandama koje postoje u prozoru Plug-in Properties. Tu je i kratak opis svake od opcija.

Data Source Definiše se datoteka sa plug-inom koji se

koristi. Može se zadati i URL adresa te datoteke. Message for browsers without plug-in support Tekst

koji se prikazuje ako pretraživač ne podržava plug-inove. Height Definiše se visina plug-ina u pikselima. Width Definiše se širina plug-ina u pikselima. Hide plug-in Omogućava se sakrivanje plug-ina. Kada je

sakriven, on se ne vidi u pretraživaču. Ovo polje možete da potvrdite ako prikazujete zvučne datoteke koje ne moraju da se vide.

Alinment Definiše se poravnanje plug-ina. Ovo je slično poravnanju teksta.

Border thickness Omogućava se definisanje debljine ivice oko plug-ina.

Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu plug-ina i najbližeg objekta. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama.

Vertical spacing Omogućava se unošenje vertikalnog rastojanja od nabližeg objekta koji se nalazi iznad i ispod plug-ina. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama.

ActiveX ActiveX je tehnologija koju je pokrenuo Microsoft i koja se može dodati na web strane da bi se poboljšale mogućnosti HTML-a. Za


462

razliku od plug-ina, ActiveX objekti (zovemo ih kontrolama) omogućavaju programerima da ujedine programiranje u Windowsu sa programiranjem na World Wide Web. Mnoge ActiveX kontrole instalira Windows, dok neke instaliraju programi nezavisnih proizvoñača. Datoteke koje imaju ekstenziju .ocx su ActiveX kontrole. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo tip komponente Advanced Controls i iz liste Choose a control izaberemo opciju ActiveX Control, a zatim kliknemo dugme Next, prikazaće se lista ActiveX kontrola koje postoje na sistemu. Pošto ActiveX kontrole nisu kreirane u FrontPageu, one ne mogu direktno da se ureñuju. Iako ActiveX kontrola ne može direktno da se menja, može se menjati HTML koji se odnosi na nju. Ako desnim tasterom miša kliknemo kontrolu i iz pomoćnog menija izaberemo opciju ActiveX Control Properties, otvoriće se istoimeni prozor. Pošto su ActiveX kontrole meñusobno različite, svaka ima svoje jedinstvene osobine, pa će prema tome u ovom prozoru biti manje ili više kartica. Dve kartice koje se javljaju za sve ActiveX kontrole su Object Tag i Parameters.

Slika 16-44 Options

Sledi lista polja i komandi koje postoje u kartici Object Tag, zajedno sa kratkim opisom svake od opcija:

Name Definiše se ime ActiveX kontrole.


463

Alignment Definiše se poravnanje ActiveX kontrole. Ovo je slično poravnanju teksta ili sadržaja ćelije.

Border thickness Omogućava se unos vrednosti za debljinu ivice. Ivica će uokviriti kontrolu.

Horizontal spacing Omogućava se definisanje horizontalnog rastojanja izmeñu kontrole i najbližeg objekta. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli.

Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu kontrole i objekta koji je iznad i ispod nje. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli.

Width Omogućava se unošenje vrednosti za širinu ActiveX kontrole.

Height Omogućava se unošenje vrednosti za visinu kontrole.

HTML Omogućava se pisanje poruke za posetioce čiji pretraživači ne podržavaju ActiveX. Ova poruka može biti običan tekst ili HTML oznaka.

Code Source Omogućava se dodavanje lokacije za ActiveX kontrolu. Kada posetioci nemaju tu kontrolu, pretraživači kao što je Internet Explorer vode korisnika do lokacije koja je ovde zadata, tako da može da se preuzme i instalira ta kontrola.

Java apleti Vrlo popularan programski jezik za kreiranje programskog sadržaja preko Interneta jeste Java. Kreirala ge je firma Sun Microsystems i on je popularan iz dva razloga: može da radi na bilo kom računaru na kome postoji Java virtuelna mašina, i njegov sigurnosni mehanizam sprečava da Java program ošteti računar korisnika. Java programi za svoj rad ne koriste procesor korisnika ili sistemske vrednosti. Kada se izvršava Java program, on na računaru kreira virtuelni prostor u kome se program izvršava. Virtuelni prostor je poznat po imenu virtuelna mašina i svaki računar na kome postoji virtuelna mašina može da izvršava male Java programe, tzv. aplete. Za razliku od plug-inova i ActiveXb kontrola, Java programi su vrlo restriktivni u tome šta može i šta ne može da se radi na računaru. Java programi su manja opasnost po sigurnost računara u odnosu na plug-inove i ActiveX kontrole, jer oni ne mogu da promene bilo koju vrednost koja se odnosi na softver ili hardver računara. Programeri uvek za komplikovane stvari smišljaju interesantne fraze, pa se tako ograničenja koja postoje za Java aplete nazivaju ,,Java sandbox” (Java ograde).Ovo se tako naziva jer aplet ne može da ide dalje od


464

ograničenja koja mu postavlja virtuelna ograda. Taj ograñeni prostor je, u stvari, virtuelna mašina. Pošto Java aplet ne može da izñe izvan tog prostora, to znači da Java aplet ne može da ošteti sistem. Ubacivanje Java apleta je isto tako jednostavno kao i ubacivanje ActiveX kontrola ili plug-inova. U prozoru Insert Web Component, iz liste sa tipovima komponenata, trebamo izabrati Advanced Controls, a zatim sa desne strane prozora opciju Java Applet Properties. Otvoriće se prozor Java Applet Properties.

Slika 16-45 Java Applet Properties

Sledi lista polja koja postoje u prozoru Java Applet Properties, zajedno sa kratkim opisom svakog od njih.

Applet source Omogućava se unos imena Java apleta.

Većina Java apleta završava se ekstenzijom .class. Applet base URL Omogućava se dodavanje URL na

datoteku apleta. Nije potrebno korišćenje http:// radi prikazivanja putanje Java apleta. Ako se npr. Java aplet nalazi u direktorijumu ,,classes”, onda je potreban unos samo putanje /classes, a ne cele putanje.

Message for browsers without Java support Omogućava se unos poruka koje će se prikazati korisnicima čiji pretraživači ne podržavaju Java tehnologiju.

Applet Parameters Omogućava se dodavnje, menjanje i brisanje podešavanja Java apleta.Parametri Java Apleta definišu šta aplet treba da radi, koje datoteke treba da


465

prikazuje itd. Parametri Java apleta mogu biti različiti, u zavisnosti od njegove namene.

Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu Java apleta i najbližeg objekta.

Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu apleta i najbližeg objekta iznad i ispod plug-ina.

Alignment Podešava se poravnanje Java apleta na web strani.

Width Definiše se horizontalna veličina apleta. Height Definiše se vertikalna veličina apleta.

16.4.13. Programski jezici za Web

HTML u FrontPageu Prilikom kreiranja web strana, FrontPage intenzivno koristi HTML. Iako se HTML ne upotrebljava direktno, ipak svaka akcija koja se preduzima u FrontPageu (kao umetanje teksta, ubacivanje slika, podela frejmova, ubacivanje boje u pozadinu itd.) dobija svoju HTML pozadinu. Pre pojave alata kao što je FrontPage, HTML se pisao u editorima teksta kao što je Notepad. Ovaj kod nije mogao da se testira, a da se ne pogleda u web pretraživaču. Pojava FrontPagea promenila je način pisanja i testiranja HTML koda. Iako mnogi ljudi koji koriste FrontPage izbegavaju da nauče HTML, ipak postoje ljudi koji FrontPage koriste isključivo zbog njegovih osobina vezanih za HTML. U prikazu HTML postoje delovi koda koji su obojeni različitim bojama da bi se lakše pratili. Primena različitih boja za različite elemente koda olakšava čitanje HTML koda i omogućava lakše pronalaženje grešaka. Kaskadni stilovi CSS je jezik koji se koristi za formatiranje stilova na web strani. Dok HTML omogućava formatiranje stilova na web Vašem web sajtu, CSS omogućava da se unapred definiše odreñeni broj stilova i da se konzistentno primenjuju na ceo sajt. Raznolikost stilova i formatiranje koje podržava CSS – kao što su podešavanje veličine teksta, boja


466

ivica, formata pasusa itd. – nadmašuju jednostavno formatiranje stilova koje postoji u HTML-u. Postoje dve varijante Css jezika:

Css Level 1 (CSS) Koristi se za formatiranje teksta.

Poboljšavaju se elementi teksta kao što su stilovi fonta, boje i formatiranje pasusa.

CSS Level 2 (CSS2) Koristi se za precizno merenje i postavljanje objekata na ekranu.

Osnovna prednost CSS-a jeste mogućnost da se kreira stil i konzistentno se primeni na ceo sajt. CSS stilovi ipak ne moraju da budu prmenjeni na ceo sajt. Oni se mogu primeniti samo na jedan red teksta, na delove tabele, celu web stranu itd. Umesto da se svaki element formatira pojedinačno, CSS omogućava da se odjednom formatira nekoliko elemenata. Jedna od prednosti korišćenja CSS-a jeste u tome što CSS stilovi koji se primenjuju na objekte mogu globalno da se menjaju u celom dokumentu. Umesto da se ponovo primenjuju CSS stilovi na svaki deo teksta, jednostavno se promeni sam stil i on će zameniti stil fonta u celom tekstu koji je napisan tim stilom.

16.4.14. Integracija Microsoft Office-a u sajt

Premda FrontPage u osnovi koristi HTML i jezike koji se na njemu zasnivaju, on podržava i mnoge tehnologije koje imaju malo sličnosti sa HTML-om. Datoteke koje su pisane u Microsoft Wordu, Microsoft Exelu, Lotusu 1-2-3, Corel WordPerfectu itd. mogu se konvertovati u HTML i postaviti na sajt korišćenjem FrontPagea. Pošato FrontPage pripada Microsoft Officeu, on mnogo lakše sarañuje sa aplikacijama iz ovog paketa nego sa nekim drugim. Jedna od lepih osobina FrontPagea odnosi se na mogućnost da ubacuje sadržaj iz drugih programa, kao što su Word i Exel, a da u isto vreme sačuva originalni format. Sadržaj se može ubaciti na dva načina:

postavljanjem sadržaja sa Windows Clipoboarda, umetanjem sadržaja.


467

Postavljanje sadržaja iz Worda Najlakši način da se sadržaj iz Wordovog dokumenta ubaci u FrontPage, jeste da se iskopira i postavi. To se može uraditi ako u Wordu pritisnemo CTRL+A da bismo označili ceo tekst zajedno sa slikama i tabelama, a potom pritisnemo CTRL+C da bismo iskopirali. Ako u FrontPageu pritisnemo CTRL+V postavićemo sadržaj iz Worda u FrontPage. Alternativa kopiranju sadržaja jeste umetanje celog dokumenta u FrontPage. Kada se u FrontPage ubacuje sadržaj, koristi se specijalan program za konverziju datoteke. Ovaj program prebacuje format koji se koristio u tom programu u HTML koji može da se pročita u FrontPageu. Za razliku od kopiranja i postavljanja sadržaja iz drugih aplikacija, sadržaj koji se ubacuje na ovaj način gubi svoj originalni format. Dokument se u FrontPage unosi ako izaberemo Insert → File. Tada se otvara prozor Select File u kome možemo naći željenu datoteku i kliknuti Open. Na taj način će se uFrontPageu prikazati sadržaj Wordovog dokumenta, s tim što će se boje i stilovi teksta razlikovati od originalne datoteke. Iako FrontPage pripada porodici programa iz Officea, on može da ubacuje sadržaj i iz drugih programa, kao što su WordPerfect, Lotus 1-2-3 itd. Formate iz kojih FrontPage može da preuzima sadržaj možemo videti, ako izaberemo Insert → File, a zatim kliknemo padajuću listu Files of type.

Slika 16-46 Formati datoteka za unos

U ovoj padajućoj listi prikazani su različiti formati. U narednoj tabeli dati su svi formati koje podržava FrontPage.


468

Format datoteke Ekstenzija HTML Files .HTM, .HTML Preprocessed HTML .HTX, .ASP Rich Text Format .RTF Text Files .TXT Hypertext Templates .HTT Any Text (Recover text from Any File)

Bilo koja datoteka koja sadrži tekst.

Word (Asian Versions) .DOC Word 97-2002 .DOC Lotus 1-2-3 .WK1, .WK3, .WK4 Mirosoft Excel Worksheet .XLS, .XLW Word 6.0/95 for Windows & Macintosh

.DOC

Word 4.0 – 5.1 for Macintosh .MCW Word 2.x for Windows .WPS Works 4.0 for Windows .WPS WordPerfect 6.x .WPD, .DOC WordPerfect 5.x .DOC Works 2000 .WPS, .WPT HTML Document .HTM, .HTML, .HTX Word 6.0/95 for Windows & Macintosh

.DOC

Windows Write .WRI Word 5.x for Macintosh .MCW

Tabela 16-47 Formati datoteka koji su podržani u FrontPage-u

Umetanje radnog lista iz Excela Umetanje podataka iz Excelovog radnog lista odvija se na isti način kao i umetanje dokumenta iz Worda. Kada se umeće radni list iz Excela, može se desiti da informacije postanu nečitljive. Radni list iz Excela možemo ubaciti ako izaberemo Insert → File. Otvoriće se prozor Select File. Tada treba izabrati Excelovu datoteku chart i kliknuti dugme Open Umetanje Excelovih datoteka u FrontPage ne dovodi uvek do željenih rezultata. Da bi se sačuvao originalni format radnog lista iz Excela, trebaju se kopirati i postaviti informacije iz odgovarajuće Excelove datoteke. Ovo se radi na isti način kao i kopiranje i postavljanje informacija iz Worda.


469

Umetanje podataka u komponentu Office Spreadsheet Komponenta Office Spreadsheet omogućava da se u okviru web pretraživača koriste Excelovi dokumenti. Radi se na sličan način kao što se radi i u samom Excelu. Sadržaj se u komponentu Office Spreadsheet ubacuje, ako izaberemo radni list i kliknemo komandu Commands and Options. Tada će se otvoriti prozor Commands and Options u kome treba kliknuti karticu Import. U polju Data tipe bira tip datoteke, a u polje URL se unosi ime datoteke. Klikom Na dugme Import Now ubaciće se željeni sadržaj u komponentu Office Spreadsheet.

Slika 16-48 Commands and Options

FrontPage je prilagodljiv program koji omogućava da se koriste podaci iz drugih aplikacija. Mogućnost FrontPagea Da ubacuje sadržaj iz drugih aplikacija olakšava deobu datoteka. Najbolje od svega je što datotekama može da pristupi svako ko ima web pretraživač.

16.4.15. Strukturalni prikaz Web strane

Prva strana koja se kreira u Front Pageu dobija naziv index.htm. U mom radu je prva strana samo uvod u pravu prvu stranu (Home Page) koja nosi naziv Internet. Ona se sastoji iz tri frejma. Gornji frejm obično služi za ispisivanje naslova, u desni frejm se po običaju stavljaju hiper linkovi, a tekst i ostali multimedijalan sadržaj se


470

ispisuju u trećem frejmu.sve ostale strane su povezane direktno sa home page-om sem strane Potraga koja se kreira u novom prozoru odakle gubi vezu sa glavnom stranicom. U prikazu View → Navigation lako se uočava struktura strane.

Slika 16-49 Navigation

Stranu možemo kreirati u novom prozoru, ako u prozoru Insert Hyperlink kliknemo opciju Target Frame i u njoj podopciju New Window. U Uvodnoj strani se nalazi video koji se ubacuje ako izaberemo Insert → Picture → Video. Video se ponavlja samo jednom, pošto nije izabrana opcija Forever, a Loop (broj ponavljanja) je podešen na 1. U glavnoj strani, u gornjem frejmu nalazi se naslov (na koji je primenjen efekat iz palete DHTML Effects) i animacija koja nije napravljena u FrontPageu već je uvezena. U glavnoj strani, u desnom frejmu nalaze se linkovi: Uvodna strana (uvek prikazuje glavnu stranu), O Internetu, Arhitektura Interneta, Sigurnost i privatnost na Internetu, Intrnet trgovina – sigurnost pre svega i Pretraga. Prozor Uvodna strana je vrlo sličan i ostalim prozorima do kojih se dolazi klikom na jedan od linkova u desnom frejmu. Na početku se nalaze linkovi podnaslova koji vode do njih. Kada vas link dovede do tog podnaslova postoji još jedan link: Vrati se na početak, koji nas vraća na vrh strane. To je urañeno pomoću opcije Bookmarks. Na slike u ovim prozorima su takoñe primenjene opcije sa palete DHTML Effects. Kada jednom otvorite sve prozore uvek se možete vratiti na predhodni pomoću opcija Back i Forward koje se nalaze u pretraživaču. To je omogućeno u prikazu Navigation u kome sami


471

možete da rasporeñujete veze izmeñu strana. Mogu se čak kreirati linkovi za kretanje napred i nazad uz pomoć opcije back and next links.

Pomoću FrontPage 2003 može se kreirati jednostavan ili složen sajt sa vrlo malo truda, a da pritom ne moraju korisnici imati predhodna znanja za HTML ili neki drugi web jezik. Dok kreirate sajt i dok ga kasnije održavate, FrontPage obavlja sav dosadni posao HTML-a umesto Vas. Osnovni nedostatak HTML–a je što u njemu ne može u potpunosti da se ispolji kreativnost. Problem sa kojim se takoñe većina programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jeste u organizovanju sadržaja njihovih strana. Kombinovanje teksta, slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. Takoñe, kada se pojavio HTML bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacija, tranzicija itd. FrontPage je program koji ima brojne mogućnosti. FrontPage olakšava umetanje i ureñivanje slika, alati za korišćenje multimedije predstavljaju sjajan način za oživljavanje sajta, tabele pružaju mnoge prednosti web programerima, frejmovi i inline frejmovi donose programerima nove mogućnosti, liste su sjajan način za prikazivanje malih delova informacija, forme su sjajan način za primanje ulaznih i povratnih informacija od posetilaca sajta, pomoću DHTML-a i drugih jezika, kao što su Java Script i Java, mogu da se ožive i animiraju web sajtovi., web komponente FrontPagea pojednostavljaju mnoge zadatke, Teme pojednostavljaju dizajniranje sajta time što se omogućava da se primene unapred formatirani stilovi, Plug-inovi, ActiveX i Java apleti su dobri da ožive sajt i dodaju mu interaktivnost i nove funkcije.