OSNOVI EKONOMETRIJE

- Ekonomska analiza i politika- Međunarodna ekonomija(opcija Međunarodne finansije)

1

Predavači:Zorica Mladenović, zorima@eunet.rsAleksandra Nojković, nojkovic@gmail.com

http://avs.ekof.bg.ac.rs

Svrha predmeta

Prikaz ekonometrijskih metoda koji se koriste umakroekonomiji i međunarodnoj ekonomiji Primena metoda i modela na konkretnepodataka Elementarna upotreba programskog paketaEVIEWS kako bi se studenti pripremili zasamostalna empirijska istraživanja.

2

Prikaz ekonometrijskih metoda koji se koriste umakroekonomiji i međunarodnoj ekonomiji Primena metoda i modela na konkretnepodataka Elementarna upotreba programskog paketaEVIEWS kako bi se studenti pripremili zasamostalna empirijska istraživanja.

Literatura

Bilo koji udžbenik iz oblasti ekonometrije kojipokriva teme od interesa

Mladenović i Petrović, Uvod u ekonometriju,2014 ili 2011, Ekonomski fakultet, Beograd

Mladenović i Nojković, Zbirka rešenihzadataka iz ekonometrije, 2014, Ekonomskifakultet, Beograd

3

Bilo koji udžbenik iz oblasti ekonometrije kojipokriva teme od interesa

Mladenović i Petrović, Uvod u ekonometriju,2014 ili 2011, Ekonomski fakultet, Beograd

Mladenović i Nojković, Zbirka rešenihzadataka iz ekonometrije, 2014, Ekonomskifakultet, Beograd

Organizacija nastave

60 časova predavanja (jedna grupa) 60 časova vežbi (dve grupe) Jedan deo časova biće održan u

računskom centru

4

60 časova predavanja (jedna grupa) 60 časova vežbi (dve grupe) Jedan deo časova biće održan u

računskom centru

Način polaganja ispita

Pismeni deo(eliminatoran)

Usmeni deo(odgovara se na dva teorijska pitanja)

5

Pismeni deo(eliminatoran)

Usmeni deo(odgovara se na dva teorijska pitanja)

Vrednovanje studentskog rada tokomsemestra: 1. kolokvijumi i 2. prisustvo

1. Znanje studenata se proveravana osnovu dva kolokvijuma Okvirni termini

• I kolokvijuma: 19. mart• II kolokvijuma: II nedelja maja

II kolokvijum ne može se polagati bezprethodno urađenog I kolokvijuma

Jedinstveni popravni kolokvijum: krajemmaja.6

1. Znanje studenata se proveravana osnovu dva kolokvijuma Okvirni termini

• I kolokvijuma: 19. mart• II kolokvijuma: II nedelja maja

II kolokvijum ne može se polagati bezprethodno urađenog I kolokvijuma

Jedinstveni popravni kolokvijum: krajemmaja.

1. Prvi kolokvijum

Strane 1 - 43 udžbenika: Raspodele verovatnoće Statističko zaključivanje

Zadaci na I kolokvijumu su kombinacija teorijskihpitanja i numeričkih zahteva.

Pozitivno urađen kolokvijum donosi dodatne poenena pismenom delu ispita (4, 5, 6, 7 i 8 poena zaredom ocene 6, 7, 8, 9, i 10).

7

Strane 1 - 43 udžbenika: Raspodele verovatnoće Statističko zaključivanje

Zadaci na I kolokvijumu su kombinacija teorijskihpitanja i numeričkih zahteva.

Pozitivno urađen kolokvijum donosi dodatne poenena pismenom delu ispita (4, 5, 6, 7 i 8 poena zaredom ocene 6, 7, 8, 9, i 10).

1. Drugi kolokvijum

Strane 1 – 101 i 151-172 zbirke: Klasični jednostavni linearni regresioni model Klasični višestruki linearni regresioni model Klasični višestruki linearni regresioni model - posebne teme Heteroskedastičnost i autokorelacija Specifikacija i izbor modela

Osnove ekonometrijskog softvera Eviews. Budući da će se na kolokvijumu raditi zadaci koji

čine 60% finalnog pismenog ispita, položen drugikolokvijum oslobađa studente većeg delapismenog ispita (maksimalno 60 od 100 poena).

8

Strane 1 – 101 i 151-172 zbirke: Klasični jednostavni linearni regresioni model Klasični višestruki linearni regresioni model Klasični višestruki linearni regresioni model - posebne teme Heteroskedastičnost i autokorelacija Specifikacija i izbor modela

Osnove ekonometrijskog softvera Eviews. Budući da će se na kolokvijumu raditi zadaci koji

čine 60% finalnog pismenog ispita, položen drugikolokvijum oslobađa studente većeg delapismenog ispita (maksimalno 60 od 100 poena).

2. Prisustvo

Navedene pogodnosti mogu iskoristiti samostudenti koji tokom semestra imaju najviše po triizostanka na časovima predavanja i načasovima vežbi.

Izostanci: dva neopravdana i jedno opravdano(uz potvrdu).

Bodovi vrede zaključno sa septembarskimispitnim rokom 2016. godine.

Prisustvo se proverava na osnovu prozivke ipotpisa studenata.

Odsustvo nakon upisivanja povlači za sobomgubitak poena sa kolokvijuma.

9

Navedene pogodnosti mogu iskoristiti samostudenti koji tokom semestra imaju najviše po triizostanka na časovima predavanja i načasovima vežbi.

Izostanci: dva neopravdana i jedno opravdano(uz potvrdu).

Bodovi vrede zaključno sa septembarskimispitnim rokom 2016. godine.

Prisustvo se proverava na osnovu prozivke ipotpisa studenata.

Odsustvo nakon upisivanja povlači za sobomgubitak poena sa kolokvijuma.

UvodŠta je ekonometrija?Zašto bi studenti ekonomske analize ipolitike i međunarodne ekonomijetrebalo da izučavaju ekonometriju?

10

Neke definicije terminaekonometrija

Naučna disciplina koja se bavi merenjima uekonomiji

Nauka koja primenjuje metode matematičkestatistike na ekonomske podatke u cilju analizevaljanosti postavki ekonomske teorije (Samuelson,Koopmans, Stone, 1954)

Osnovni zadatak ekonometrije jeste empirijskooživljavanje (engl. “to put empirical flesh andblood”) teorijskih struktura (Kennedy, 1998).

11

Naučna disciplina koja se bavi merenjima uekonomiji

Nauka koja primenjuje metode matematičkestatistike na ekonomske podatke u cilju analizevaljanosti postavki ekonomske teorije (Samuelson,Koopmans, Stone, 1954)

Osnovni zadatak ekonometrije jeste empirijskooživljavanje (engl. “to put empirical flesh andblood”) teorijskih struktura (Kennedy, 1998).

Korisna radna definicija

Ekonometrija označava primenu statističkihmetoda na probleme koji interesujuekonomiste (Ashenfelter, Levine andZimmerman, 2003)

Problemi se javljaju u: makroekonomiji,mikroekonomiji i finansijskoj ekonomiji.

12

Ekonometrija označava primenu statističkihmetoda na probleme koji interesujuekonomiste (Ashenfelter, Levine andZimmerman, 2003)

Problemi se javljaju u: makroekonomiji,mikroekonomiji i finansijskoj ekonomiji.

Osnovni ciljevi ekonometrije

Utvrđivanje kvantitativne zavisnosti veličina uekonomskoj relacijiModeliranje ekonomskih veličina: koliko se

promeni jedna veličina sa promenom druge Ispitivanje valjanosti postavki ekonomske

teorije Testiranje konkurentnih hipoteza

Predviđanje budućeg kretanja ekonomskihveličina na osnovu utvrđene kvantitativneveze.

13

Utvrđivanje kvantitativne zavisnosti veličina uekonomskoj relacijiModeliranje ekonomskih veličina: koliko se

promeni jedna veličina sa promenom druge Ispitivanje valjanosti postavki ekonomske

teorije Testiranje konkurentnih hipoteza

Predviđanje budućeg kretanja ekonomskihveličina na osnovu utvrđene kvantitativneveze.

Modeliranje i kvantifikacijaekonomskih relacija - primeri

Dugoročna veza između cena i deviznog kursa Dugoročna veza između realnog deviznog kursa i

razlika realnih kamatnih stopa Tražnja za novcem u funkciji od realnog dohotka i

mere oportunitetnog troška držanja novca Dugoročna veza između potrošnje i dohotka Model vrednovanja kapitala (engl. CAPM): očekivani

prinos finansijskog instrumenta kao funkcija tržišnogrizika

Dugoročna veza stope rasta BDP-a, od njegovogpolaznog nivoa, nivoa investicija i nivoa humanogkapitala

14

Dugoročna veza između cena i deviznog kursa Dugoročna veza između realnog deviznog kursa i

razlika realnih kamatnih stopa Tražnja za novcem u funkciji od realnog dohotka i

mere oportunitetnog troška držanja novca Dugoročna veza između potrošnje i dohotka Model vrednovanja kapitala (engl. CAPM): očekivani

prinos finansijskog instrumenta kao funkcija tržišnogrizika

Dugoročna veza stope rasta BDP-a, od njegovogpolaznog nivoa, nivoa investicija i nivoa humanogkapitala

Ispitivanje valjanosti postavkiekonomske teorije – primeri

Teorija o paritetu kupovne snage važi u datoj ekonomiji Efekat transmisije deviznog kursa na cene (engl.

exchange rate pass-through) je visok u uslovimavisoke inflacije

Uticaj promene uvoznih cena na domaću inflaciju jeasimetričan

Marginalna sklonost ka potrošnji je jedan Tražnja za novcem značajno zavisi od nivoa kamatne

stope Model vrednovanja kapitala je superioran model u

determinisanju prinosa finansijskih instrumenata. Stopa rasta BDP ne zavisi samo od faktora

ekonomske prirode (na primer ostvareni nivodemokratije)15

Teorija o paritetu kupovne snage važi u datoj ekonomiji Efekat transmisije deviznog kursa na cene (engl.

exchange rate pass-through) je visok u uslovimavisoke inflacije

Uticaj promene uvoznih cena na domaću inflaciju jeasimetričan

Marginalna sklonost ka potrošnji je jedan Tražnja za novcem značajno zavisi od nivoa kamatne

stope Model vrednovanja kapitala je superioran model u

determinisanju prinosa finansijskih instrumenata. Stopa rasta BDP ne zavisi samo od faktora

ekonomske prirode (na primer ostvareni nivodemokratije)

Predviđanje - primeri

Makroekonomske veličine: bruto domaći proizvod inflacija

Finansijske veličine: nivo prinosa finansijskog instrumenta varijabilitet prinosa finansijskog

instrumenta

16

Makroekonomske veličine: bruto domaći proizvod inflacija

Finansijske veličine: nivo prinosa finansijskog instrumenta varijabilitet prinosa finansijskog

instrumenta

Ekonometrijska istraživanja se zasnivaju narezultatima sledećih naučnih disciplina:

Ekonomska teorija (matematička ekonomija): teorijei ideje su formulisane u formi matematičkihjednačina (bez brojeva)

Ekonomska statistika: prikupljanje i obrada podataka Matematička statistika: izvođenje zaključaka o

ekonomskim odnosima primenom statističkihmetoda na konkretne podatke

Rezultat: “analizom podataka osvetljava seekonomska teorija; analizom ekonomske teorijeosvetljava se realnost podataka” (Havelmo).

17

Ekonomska teorija (matematička ekonomija): teorijei ideje su formulisane u formi matematičkihjednačina (bez brojeva)

Ekonomska statistika: prikupljanje i obrada podataka Matematička statistika: izvođenje zaključaka o

ekonomskim odnosima primenom statističkihmetoda na konkretne podatke

Rezultat: “analizom podataka osvetljava seekonomska teorija; analizom ekonomske teorijeosvetljava se realnost podataka” (Havelmo).

Vrste podataka

Podaci vremenskih serija• Godišnji, kvartalni mesečni, dnevni, kako se

obavi transakcija. Podaci preseka (strukture)

• Vrednosti različitih promenljivih koje definišustrukturu u datom trenutku vremena.

Podaci panela• Kombinacija podataka vremenskih serija i

podataka preseka.

18

Podaci vremenskih serija• Godišnji, kvartalni mesečni, dnevni, kako se

obavi transakcija. Podaci preseka (strukture)

• Vrednosti različitih promenljivih koje definišustrukturu u datom trenutku vremena.

Podaci panela• Kombinacija podataka vremenskih serija i

podataka preseka.

Razlika između ekonomske teorije iekonometrije

Primer: Odstupanje realnog deviznog kursa od ravnotežnognivoa je opadajuća funkcija odstupanja realne kamatne stopeod njenog referentnog nivoa (implikacija teorijskog MFDmodela)

• REX – realni devizni kurs, EREX – ravnotežni REX,(devizni kurs: broj jedinica domaće valute prema jedinici strane valute)

• i – realna kamatna stopa, i*- uporedna kamatna stopa Teorija sugeriše samo tip reakcije: f je oznaka za negativnu

zavisnost Teorija ne daje odgovore na brojna pitanja od interesa.

*i

if

EREX

REX

19

Primer: Odstupanje realnog deviznog kursa od ravnotežnognivoa je opadajuća funkcija odstupanja realne kamatne stopeod njenog referentnog nivoa (implikacija teorijskog MFDmodela)

• REX – realni devizni kurs, EREX – ravnotežni REX,(devizni kurs: broj jedinica domaće valute prema jedinici strane valute)

• i – realna kamatna stopa, i*- uporedna kamatna stopa Teorija sugeriše samo tip reakcije: f je oznaka za negativnu

zavisnost Teorija ne daje odgovore na brojna pitanja od interesa.

*i

if

EREX

REX

Pitanja na koje odgovore dajeekonometrijska analiza

Kako su definisane promenljive? Kako je determinisan ravnotežni nivo deviznog kursa, EREX? Kako se obrazuje realni devizni kurs? Šta je uporedna kamatna stopa?

Kako izgleda konkretna funkcionalna forma? Da li jelinearna ili ne?

Pretpostavimo da je data kamatna stopa smanjena uodnosu na referentnu za 1.5%. Kako će na tu promenureagovati realni devizni kurs?

*i

if

EREX

REX

20

Kako su definisane promenljive? Kako je determinisan ravnotežni nivo deviznog kursa, EREX? Kako se obrazuje realni devizni kurs? Šta je uporedna kamatna stopa?

Kako izgleda konkretna funkcionalna forma? Da li jelinearna ili ne?

Pretpostavimo da je data kamatna stopa smanjena uodnosu na referentnu za 1.5%. Kako će na tu promenureagovati realni devizni kurs?

Razlika između ekonometrije i statistike

Ekonomske relacije koje definiše teorija su determinističkeprirode. To su tačne funkcionalne zavisnosti.

Međutim, u stvarnosti te relacije su stohastičke prirode

Primer:

Saeje označen slučajan član modela (slučajna greška,slučajan poremećaj, stohastički član)

Prisustvo slučajne greške znači da parametri modela nemogu tačno da se odrede: reakcija veličina može samo dase oceni

Standardne statističke metode su definisane podpretpostavkom da slučajan član modela zadovoljavaodređene uslove.

0

,

*i

i

EREX

REX

21

Ekonomske relacije koje definiše teorija su determinističkeprirode. To su tačne funkcionalne zavisnosti.

Međutim, u stvarnosti te relacije su stohastičke prirode

Primer:

Saeje označen slučajan član modela (slučajna greška,slučajan poremećaj, stohastički član)

Prisustvo slučajne greške znači da parametri modela nemogu tačno da se odrede: reakcija veličina može samo dase oceni

Standardne statističke metode su definisane podpretpostavkom da slučajan član modela zadovoljavaodređene uslove.

0

,

*i

i

EREX

REX

Razlika između ekonometrije i statistike (II)

Šta se dešava ako određene pretpostavke o slučajnomčlanuenisu ispunjene? Ekonometrija pruža adekvatan metodološki okvir za

analizu ekonomskih podataka. Ekonometrijskemetode su korigovane metode statističke analize usituaciji kada slučajan član modela ne zadovoljavastandardna svojstva

Umetnost ekonometričara sastoji se u tome daizabere skup pretpostavki koje su istovremenodovoljno specifične i dovoljno realne da bi se izpodataka izvukao maksimum informacija(Malinvaud, 1966).

22

Šta se dešava ako određene pretpostavke o slučajnomčlanuenisu ispunjene? Ekonometrija pruža adekvatan metodološki okvir za

analizu ekonomskih podataka. Ekonometrijskemetode su korigovane metode statističke analize usituaciji kada slučajan član modela ne zadovoljavastandardna svojstva

Umetnost ekonometričara sastoji se u tome daizabere skup pretpostavki koje su istovremenodovoljno specifične i dovoljno realne da bi se izpodataka izvukao maksimum informacija(Malinvaud, 1966).

Razlika između ekonometrije i statistike (III)

Statističke metode su uglavnom usmerene kautvrđivanju da li postoji značajna veza izmeđuveličina. Veličine se tretiraju na identičan način.

Ekonometrijska analiza je dodatno opterećenaotkrivanjem prirode uzročno-posledičnih relacija. Podela na endogene i egzogene veličine je bitna.

23

Statističke metode su uglavnom usmerene kautvrđivanju da li postoji značajna veza izmeđuveličina. Veličine se tretiraju na identičan način.

Ekonometrijska analiza je dodatno opterećenaotkrivanjem prirode uzročno-posledičnih relacija. Podela na endogene i egzogene veličine je bitna.

Rezime: faze ekonometrijskog istraživanja

1. Izbor teorijskog modela2. Postavka ekonometrijskog modela3. Prikupljanje podataka4. Ocena parametara modela5. Ispitivanje valjanosti ocenjenog modela6. Predviđanje

24

1. Izbor teorijskog modela2. Postavka ekonometrijskog modela3. Prikupljanje podataka4. Ocena parametara modela5. Ispitivanje valjanosti ocenjenog modela6. Predviđanje

Nobelova nagrada za ekonomiju(oblast ekonometrije) I

1969. Friš i Tinbergen (dinamički modeli)

1980. Klajn (ekonometrijski modeli i analizamakroekonomskih fluktuacija i mera ekonomske politike)

1981. Tobin (analiza finansija)

1989. Havelmo (teorije verovatnoće i simultane jednačine)

1995. Lukas (teorija racionalnih očekivanja i kritikaekonometrijskih modela)25

1969. Friš i Tinbergen (dinamički modeli)

1980. Klajn (ekonometrijski modeli i analizamakroekonomskih fluktuacija i mera ekonomske politike)

1981. Tobin (analiza finansija)

1989. Havelmo (teorije verovatnoće i simultane jednačine)

1995. Lukas (teorija racionalnih očekivanja i kritikaekonometrijskih modela)

Nobelova nagrada za ekonomiju(oblast ekonometrije) II

2000. Hekman i MekFaden (modeli podataka preseka)

2003. Engle i Grejndžer (modeli vremenskih serija ufinansijama i makroekonomiji)

2011. Sardžent i Sims (višedimenzioni modeli vremenskihserija i rezultati u makroekonomiji)

2013. Fama, Hansen i Šiler (empirijski rezultati u analizicena finansijskih instrumenata)

2015. Diton (rezultati u modelima potrošačke tražnje,bogatstva i siromaštva)26

2000. Hekman i MekFaden (modeli podataka preseka)

2003. Engle i Grejndžer (modeli vremenskih serija ufinansijama i makroekonomiji)

2011. Sardžent i Sims (višedimenzioni modeli vremenskihserija i rezultati u makroekonomiji)

2013. Fama, Hansen i Šiler (empirijski rezultati u analizicena finansijskih instrumenata)

2015. Diton (rezultati u modelima potrošačke tražnje,bogatstva i siromaštva)

Aktuelna tema i ekonometrijska analiza

T. Piketi (2014), Kapital u 21. veku: Rastuća nejednakost dohotka u najrazvijenijim

ekonomijama prisutna od 1980-ih zadržaće se i tokom21. veka

Objašnjenje: stopa prinosa na kapital premašuje stopurasta BDP

Islam i Madsen (2015), rad u časopisuEconomics Letters: Testira se Piketijeva tvrdnja o perzistentnom rastu

nejednakosti dohotka Uzorak: panel godišnjih podataka u periodu 1870-

2011. za 21 najrazvijeniju svetsku ekonomiju Dve vremenske serije: Đinijev (Gini) koeficijenat i

udeo 10% najvećih zarada u ukupnom dohotku27

T. Piketi (2014), Kapital u 21. veku: Rastuća nejednakost dohotka u najrazvijenijim

ekonomijama prisutna od 1980-ih zadržaće se i tokom21. veka

Objašnjenje: stopa prinosa na kapital premašuje stopurasta BDP

Islam i Madsen (2015), rad u časopisuEconomics Letters: Testira se Piketijeva tvrdnja o perzistentnom rastu

nejednakosti dohotka Uzorak: panel godišnjih podataka u periodu 1870-

2011. za 21 najrazvijeniju svetsku ekonomiju Dve vremenske serije: Đinijev (Gini) koeficijenat i

udeo 10% najvećih zarada u ukupnom dohotku

Islam i Madsen (2015)

Metodološki okvir ekonometrijske analize:specifični testovi jediničnog korena u panelu Da li se priroda ovih vremenskih serija u datom

panelu značajno menja tokom vremena ilipokazuje relativno stabilnu putanju?

Da li neočekivani slučajni šokovi imaju trajno ilikratkoročno dejstvo na kretanje navedenihveličina?

• Potvrdni odgovori sugerišu empirijsku zasnovanostPiketijeve tvrdnje

Rezultat: Hipoteza o trajno rastućoj nejednakosti dohotka

se odbacuje. Faktori koji dovode do nejednakosti dohotka

nemaju trajno dejstvo.

28

Metodološki okvir ekonometrijske analize:specifični testovi jediničnog korena u panelu Da li se priroda ovih vremenskih serija u datom

panelu značajno menja tokom vremena ilipokazuje relativno stabilnu putanju?

Da li neočekivani slučajni šokovi imaju trajno ilikratkoročno dejstvo na kretanje navedenihveličina?

• Potvrdni odgovori sugerišu empirijsku zasnovanostPiketijeve tvrdnje

Rezultat: Hipoteza o trajno rastućoj nejednakosti dohotka

se odbacuje. Faktori koji dovode do nejednakosti dohotka

nemaju trajno dejstvo.

Fig. 1. Trends in Gini coefficient and top 10% income share in 21 OECD countries(1870–2011). Notes: See text for country sample and data sources. The figuresare unweighted averages.Md. Rabiul Islam, Jakob B. MadsenIs income inequality persistent? Evidence using panel stationarity tests, 1870–2011

Economics Letters, Volume 127, 2015, 17–19

http://dx.doi.org/10.1016/j.econlet.2014.12.024

Neophodno predznanje

Elementarni pojmovi teorije verovatnoća Slučajna promenljiva/raspodela verovatnoće Očekivana vrednost i varijansa Kovarijansa i koeficijent korelacije Važne teorijske raspodele

• Normalna, t, χ2 i F raspodela Elementarni pojmovi statističke analize Osnovni skup i uzorak Ocena parametara osnovnog skupa: sredine i

varijanse Upotreba raspodela u statističkom zaključivanju

30

Elementarni pojmovi teorije verovatnoća Slučajna promenljiva/raspodela verovatnoće Očekivana vrednost i varijansa Kovarijansa i koeficijent korelacije Važne teorijske raspodele

• Normalna, t, χ2 i F raspodela Elementarni pojmovi statističke analize Osnovni skup i uzorak Ocena parametara osnovnog skupa: sredine i

varijanse Upotreba raspodela u statističkom zaključivanju