Osnovi ekonomije

Prof.dr Ilija Rosić,Doc.dr Petar Veselinović,Nikola Makojević, asistent

1.Ekonomija kao društvena nauka

Ekonomija spada u grupu dinamičkih, naučnih disciplina, koja pruža naučna objašnjenja funkcionisanja privrede uz istovremeno pružanje preporuka kreatorima ekonomske politike o načinu upravljanja privredom

Prva učenja o ekonomiji tumače suštinu ekonomske aktivnosti kao društveni proces proizvodnje,raspodele,razmene i potrošnje materijalnih dobara radi zadovoljavanja ljudskih potreba

Zadatak ekonomije jeste da otkrije objektivne ekonomske zakonitosti koje vladaju društvenom proizvodnjom, raspodelom, razmenom i potrošnjom, što znači da je ekonomija društvena nauka

Predmet izučavanja ekonomije, odnosno oblasti kojima se ekonomija bavi u svom izučavanju jesu:

1. procesi proizvodnje, šta proizvoditi, kako proizvoditi i za koga proizvoditi,

2. kretanja u privredi,odnosno trednovi u kretanjima cena, proizvodnje, nezaposlenosti i spoljne trgovine,

3. pitanja izbora oskudnih resursa i njihovo korišćenje za proizvodnju različitih dobara i resursa,

4. Pitanja novca, bankarstva, tržišta, kapitala i finansiranja privrednog razvoja; obavljanje spoljne trgovine i uticaj ekonomskih i neekonomskih faktora na spoljnu trgovinu,

5. Procesi ekonomskog delovanja, to jest, kako ostvariti maksimalne rezultate uz minimalne troškove

Suština ekonomije jeste da prizna stvarnost oskudnosti resursa i pronađe način kako urediti društvo da se oskudni resursi koriste za postizanje maksimalnih rezultata

2. Predmet izučavanja ekonomije

Ekonomija kao naučna disciplina proučava brojne oblasti i probleme razvijajući teorije ljudskog ponašanja u donošenju ključnih odluka u korišćenju ograničenih resursa radi proizvodnje i raspodele vrednih materijalnih dobara i usluga

Celokupna ekonomska nauka se može klasifikovati na: pozitivnu i normativnu

Pozitivna ekonomija proučava ciljeve i daje naučno objašnjenje kako privreda funkcioniše,i istovremeno se bavi pitanjima kako društvo donosi odluke o potrošnji, proizvodnji, raspodeli i razmeni dobara i usluga

Pozitivna ekonomija proučava kako privreda radi bez obzira na naše političke naklonosti, moralne kodekse, odnosno u odsustvu ličnih promocija.

Normativna ekonomija nudi preporuke u funkcionisanju privrede, koje se zasnivaju na ličnom rasuđivanju

Normativna ekonomija je zasnovana na ličnoj proceni presuda, a ne na bazi istraživanja usmerenih ka otkrivanju objektivnih istina

3. Pojam makroekonomije i mikroekonomije

Sve do velike svetske krize 30-tih godina u ekonomskoj teoriji nije se razlikovala makro i mikro ekonomija

Kangar Frish, dobitnik Nobelove nagrade iz oblasti ekonomije(1969), prvi je uveo termine

‘’micro-dynamics’’ i ‘’macro-dynamics’’ koji su poslužili kao osnov za uvođenje pojmova mikro i makro u ekonomsku teoriju

Makroekonomija potiče od grčkih reči:

macros-veliki i oikonomija-privreda Makroekonomija je ekonomska nauka koja se

bavi izučavanjem agregatnih ekonomskih veličina, odnosno bavi se proučavnjem problema društvene privrede kao celine

U davanju odgovora na pitanja iz predmeta svog proučavanja, makroekonomija se koristi procesom simplifikacije

Prema J.Sachs(Saksu) makroekonomska analiza se odvija u tri etape:

1. U prvoj etapi se uspostavlja opšti teorijski okvir za najznačajnija makroekonomska pitanja, kako bi se razumeo proces donošenja odluka na nivou preduzeća

2. U drugoj etapi se posredstvom agregiranja vrši sagledavanja pojedinačnih odluka i kroz tu prizmu se sagledavaju opšte ekonomske tendencije i ukupna kretanja privrede

3. U trećoj etapi, na bazi informacija iz druge, se sagledava opravdanost uspostavljenog okvira u prvoj etapi analize

Jedno od značajnih polja interesovanja makroekonomije jeste i pitanje odnosa države prema ekonomiji, odnosno uticaj njene ekonomske politike izražene kroz fiskalnu i monetarnu politiku

4. Nacionalna ekonomija kao primenjena makroekonomska disciplina

Ekonomija spada u grupu naučnih disciplina zasnovanih na dinamičnom pristupu, koja u isto vreme daje odgovor na pitanje kako privreda funkcioniše, ali i daje preporuke kreatorima ekonomske politike o načinu upravljanja privredom

Nacionalna ekonomija, kao deo ekonomske nauke, bavi se proučavanjem određene privrede kao velikog ekonomskog sistema

Nacionalna ekonomija se bavi izučavanjem tri velika područja:

1. Privredni rast i razvoj,

2. Struktura privrede i

3. Sistem funkcionisanja privrede(privredni sistem)

1. Privredni rast i privredni razvoj

Privredni rast predstavlja kvantativno uvećavanje ključnih makroekonomskih indikatora u jednoj nacionalnoj ekonomiji u određenom vremenskom trenutku

Privredni razvoj predstavlja širi pojam od privrednog rasta jer pored privrednog rasta obuhvata i promene u strukturi i sistemu funkcionisanja privrede

2. Struktura privrede

Struktura privrede podrazumeva učešće

pojedinih sektora i grana u formiranju društvenog proizvoda kao agregatne veličine

Struktura privrede je uslovljena stepenom razvijenosti privrede, što je privreda razvijenija to je struktura razgranatija

3. Privredni sistem(sistem funkcionisanja privrede)

Privredni sistem podrazumeva konkretne organizacione oblike i metode privređivanja, mere i instrumente upravljanja privredom

To su zakonski okviri putem kojih se reguliše najveći deo ekonomskih aktivnosti

5. Metode i naučni pristup izučavanja ekonomije

Ekonomisti su razvili naučno-tehničke pristupe koji im omogućavaju najbolju poziciju u otkrivanju i razumevanju komplikovanih snaga koje utiču na jednu privredu

Prilikom analiziranja različitih problemskih

zadataka ekonomsiti se koriste:

1. Posmatranje, koje je veoma važno za ekonomske aktivnosti koje su se desile u prošlosti,

2. Ekonomsku analizu, koja na bazi pretpostvaki logički izvodi zaključke o kretanjima u privredi kao celini, kao i njenim delovima,

3. Statističku analizu, metod koji se zasniva na korišćenju ekonomskih podataka,

4. Eksperimente, u vidu kontrolisanih eksperimenata putem kojih se vrši analiza uticaja pojedinih faktora na ekonomske aktivnosti

Prilikom ekonomske analize mora se voditi računa i o određenim ekonomskim zakonitostima:

1. Celina je uvek nešto više od prostog zbira njenih delova,

2. Najveća prepreka u izučavanju ekonomije može biti subjektivnost i

3. U srži ekonomije deluje ‘’zakon oskudnosti’’

6. Osnovni instrumenti i modeli ekonomske analize

Teorije i modeli omogućavaju predviđanje ekonomskih aktivnosti pojedinaca ili celine u određenim uslovima

U tom kontekstu u ekonomiji se koriste: teorije, modeli, podaci i itd.

Podaci pomažu da se kvantifikuje odnos koji se istražuje i istovremeno se čini mogućim testiranje modela pomoću relevantnih podataka

U ekonomskoj analizi razlikujemo:

1. Ekonomske podatke u vidu vremenskih serija u različitom vremenskom periodu,

2. Ekonomski podaci u vidu indeksa brojeva,3. Ekonomski podaci u vidu nominalne i realne

cene koje su predodređene stopom inflacije i4. Grafikone, jednačine i krive koji slikovito

pokazuju kretanje pojedinih ekonomskih veličina

Ekonomski modeli pomažu u rešavanju ključnih ekonomskih problema, tako što se sagledavaju sve relevantne činjenice koje se mogu iskoristiti i bez kojih analiza bi bila nepotpuna

Izbor elmenata i metoda je veliki, a njihov izbor zavisi od željenog nivoa kvaliteta analize i raspoloživosti podataka