osnovi ekonomije 8

  • View
    14

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

oe

Text of osnovi ekonomije 8

  • Prof.dr Ilija Rosi,Doc.dr Petar Veselinovi,Nikola Makojevi, asistent

  • Marginalna efikasnost investicionih varijanti i rizik investiranjaU bilo kom investicionom projektu najvea briga je ili barem trebalo da bude koliki e biti profit od te investicije? Odgovor zavisi od dve stvari: zarade od prodaje outputa investicionog projekta i trokova proizvodnje tog outputa. Ako je planirana zarada vea od planiranih trokova vredi investirati i obrnuto.Odluke o investiranju moe biti analizirana na vie naina, i sve su varijante analize trenutne vrednosti. Koncentrisaemo se na marginalnu efikasnost investicija. Marginalna efikasnost investicija je povratna vrednost koja ini trenutnu vrednost projekta jednaku prvobitnim trokovima

  • Onaj ko donosi odluke uporeuje oekivani prihod na osnovu oekivane vrednosti. Firma koja ne mari za rizik vezuje se za izbor koji se ne razlikuje od dva izbora zato to imaju istu oekivanu vrednost.Za izraunavanje averzije rizika oduzima se premija rizika od oekivane vrednosti rizine alternative. to je vei rizik vea je premija rizika.Firma koja izbegava rizik moda e proceniti prvu alternativu manju od druge alternative, iako su oekivane vrednosti indentine. Prednosti rizika variraju od firme do firme i mogu biti vane u odreivanju firminog izbora investicionih projekata

  • Kriva tranje za investicijama

  • Investicije zavise od kamatne stope. Krivu tranje za investicijama, koja stepeniasto opada, prikazuje iznos koji je privreda voljna da investira na odreene kamate

  • Nezaposlenost i stopa nezaposlenostiRadna snaga ili aktivno stanovnitvo sastoji se od zaposlenih osoba(koje se bave nekim aktivnim zanimanjem i osoba koje rade u poljoprivredi) i nezaposlenih osoba(prijavljenih zavodima za zapoljavanje, osobama na odsluenju vojnog roka ili na izdravanju kazne koje su bile ekonomski aktivne), razvrstanih prema ekonomskoj aktivnostiNezaposlenost je stanje u kojem se deo radno sposobnih lanova drutva ne moe zaposliti primereno svojim sposobnostima i kvalifikacijama uz uobiajenu platu. U nezaposlene se ubrajaju i svi lanovi drutva koji su delimino zaposleni, ali njihova radna snaga nije u punoj meri iskoriena, ne rade puno radno vreme i nemaju primanja dovoljna za normalno izdravanje

  • Nezaposlenost predstavlja jedan od najveih ekonomskih problema savremenog svetaOsim nepotpune uposlenosti raspoloive radne snage i posledica koje iz toga proizilaze, dodatni udarac za svaku privredu predstavlja socijalna pomo u novcu i razliite povlastice, koje drava daje nezaposlenimaU januaru 2003.godine broj nezaposlenih u svetu dostigao je rekordnu cifru od 180 miliona, to predstavlja 6,5% ukupno radno-sposobnih na planetiSvaka moderna ekonomija imala je, i imae manje-vie, nezaposlenostU stvari, odreena visina nezaposlenosti je neizbena, jer ljudi prave promene u karijeri, a preduzea menjaju proizvodnju da bi dostigla nove ciljeve i uposlila novu tehnologiju

  • Stopa nezaposlenosti je vaan pokazatelj ekonomske stabilnosti u jednoj zemlji iz sledeih razloga:Stopa nezaposlenosti je indikator cikline preformanse jedne privrede, to je stopa koja pokazuje koji deo ukupne radne snage nema a trai zaposlenjeKada se pojavi nezaposlenost, neki inputi rada dostupni ekonomiji ostaju neiskorieni, a to ima za posledicu gubitak dela proizvodnjeNezaposlenost privlai tako znaajnu panju zato to kao pojava utie na pojedine radnike i lanove njihovih porodica. Taj uticaj se ispoljava u najmanje tri oblika:gubitak dohotka,strah od gubitka posla i neizvesnosti za pronalaenje novog i emotivni i psiholoki stresovi i posledice po radnike i njihove porodice

  • Po mnogim ekonomistima neki optimalni nivo nezposlenosti jeste 4 6 % i neophodan je rezultat ekonomskog razvoja

  • Vrste nezaposlenosti

    Zastupnici savremene makroekonomske teorije, prouavajui nezaposlenost, definisali su njene osnovne oblike kao: frikcionu, sezonsku, strukturnu i ciklinu nezaposlenost

  • Frikciona nezaposlenost

    Frikciona nezaposlenost korenspodira sa nepopunjenim radnim mestima u istim zanimanjima i istim mestima. Potie iz stalnog kretanja ljudi izmeu zaposlenja i ulaska u i izlaska iz kontigenata radne snage, budui da informacija o slobodnim radnim mestima nije savrena i s obzirom da je potrebno vreme da nezaposleni radnici i poslodavci nalaze jedni druge

  • Osnovne karakteristike frikcione nezaposlenosti su:Frikciona nezaposlenost pogaa relativno veliki broj ljudi svih demografskih grupa, industrija i svih podruja jedne zemlje,Frikciona nezaposlenost tei da bude kratkog trajanja,Izvestan obim frikcione nezaposlenosti je neizbean iFrikciona nezaposlenost izaziva ne samo ekonomsku tetu nego i ekonomsku korist

  • Sezonska nezaposlenostSezonska nezaposlenost je karakteristina za delatnosti u kojima obim proizvodnje diktiraju vremenske prilike ili kalendar, kao to je sluaj sa poljoprivrednim delatnostimaSezonske varijante u uslovima nezaposlenosti su istrajan i neminovan izvor nezaposlenostiSezonska kolebljivost se takoe pojavljuje na strani ponude na berzi rada

  • Strukturna nezaposlenost

    Strukturna nezaposlenost potie iz osnovne neprilagoenosti dostupne radne snage koja trai zaposlenje nepopunjenim radnim mestima. Neprilagoenost moe biti u odnosu na kvalifikaciju, obrazovanje, geografsko podruje ili godine starosti

  • Karakteristike strukturne nezaposlenosti su:Strukturna nezaposlenost se obino javlja meu pojedinim grupama aktivnog stanovnitva koje nedovoljno pogaaju tehnoloke promene, pad glavnih industrija ili otvaranje radnih mesta u drugim netradicionalnim delovima zemljeStrukturna nezaposlenost tei da bude trajnijeg karakteraStrukturna nezaposlenost se javlja kada u jednom regionalnom centru unutar nacionalne kompanije postoji nesklad izmeu kvalifikacija nezaposlenih i slobodnih radnih mesta

  • Ciklina nezaposlenostOd svih vrsta nezaposlenosti, makroekonomske naunike najvie zabrinjava ciklina nezaposlenost. Ona podrazumeva nezaposlenost, koja se deava jednostavno kada nema tranje za poslom. To predstavlja smanjenost nivoa tranje za dobrima i uslugama, a samim tim i za poslom. Ona je posledica perioda krize i depresije, pa se ova vrsta nezaposlenosti javlja sa ciklinom pravilnouOsnovni uzrok nezaposlenosti je nedostatak agregatne tranje u privredi koja je u stanju da generie dovoljno radnih mesta za one koji trae zaposlenje. Ciklina nezaposlenost potie iz nedostatka radnih mesta koji je vezan za poslovni ciklus privrede

  • Jednostavno reeno, u recesijama, nezaposlenost se poveava, a u ekspanzijama nezaposlenost opadaMere za smanjenje cikline nezaposlenosti pre svega se sastoje u usvajanju fiskalne i monetarne politike koja e osigurati stabilnu stopu privrednog rasta

  • Uzroci nastanka nezaposlenostiNezaposlenost je krupan problem, sa kojim se u veoj ili manjoj meri susreu sve zemlje sveta pri emu se ona drastino izraava u nerazvijenim i zemljama u razvojuZa zemlje istone i centralne Evrope odnosno bive socijalistike zemlje karakteristina je ekstenzivna zaposlenost i prikrivena nezaposlenostPostoje mnogobrojni uzroci nezaposlenosti, koji ine da ona danas predstavlja jedan od glavnih problema savremenog sveta i vrlo je teko izdvojiti jedan od njih

  • Uzroci nezaposlenosti mogu se grupisati u dve celine:Uzroci na strani tranje nedostatak ukupne tranje na tritu, moe se smatrati jednim od prvih i osnovnih razloga nastanka nezaposlenostiUzroci na strani ponude na ovoj strani trae se uzroci kada je u pitanju nesavreno radno trite, nezaposlenost moe nastati kao posledica nedovoljnih informacija i nedovoljne geografske pokretljivostiOno to jo uzrokuje nezaposlenost jeste: vladina socijalna politika, demografske promene i strukturne promene u privredi

  • Automatizacija i tehniko tehnoloki razvoj jesu veliki uzronici nezaposlenostiMnogi naunici se slau da automatizacija dovodi do nagomilavanja proizvoda i stvaranja zaliha i gubitaka u krajnjoj liniji, ostavljajui mnoge ljude bez poslaMeutim, automatizacija ima i dobre strane, jer je tranja za nekim profesijama porasla

  • Kada je u pitanju privreda Srbije i Crne Gore, pored navedenih, postoje i brojni drugi uzroci porasta nezaposlenosti i to:Nedovoljna iskorienost privrednih kapaciteta,Pogrena investiciona politika koja se zasnivala na krupnim objektima i tekim investicijama,Zaostajanje agrokompleksa,Nasleena agrarna prenaseljenost,Stalan pad akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede,Migraciona kretanja stanovnitvaSistem obrazovanja neprilagoen potrebama privrede

  • Cena nezaposlenosti i mogunost snienja prirodne stope nezaposlenostiPojedinana cena nezaposlenosti vano je napraviti razliku izmeu dobrovoljne i nedobrovoljne nezaposlenosti. Kada su pojedinci dobrovoljno nezaposleni, oni smatraju da ine bolje tim to ostaju nezaposleni nego da odmah prihvate posao po datoj plati. Koje su to koristi?Vlada isplauje izvesnu sumu novca,Procena da je bolje sedeti, nego raditi za nedovoljnu platuNada da e se pronai bolji posao

  • Drutvena cena nezaposlenosti osoba prima odreeni novani iznos za vreme nezaposlenosti, ali za to ne daje odgovarajuu korist drutvu kao celini. To moe proiriti kolektivnu svest o siromatvu i neadekvatnom primanju, ali to nisu plaanja ni za kakvu robu ili usluge koje bi drugi lanovi drutva mogli konzumirati. Kada privatna korist prevazilazi drutvenu korist, suvie mnogo ljudi moe dobrovoljno biti nezaposleno

  • Neki razlozi visoke prirodne stope nezaposlenosti i mogunosti snienja nezaposlenosti veina ekonomista na Zapadu smatra da je prirodna stopa nezaposlenosti izmeu 4% i 6% i da pod tim uslovima nema znaajnijeg pomeranja cena odnosno inflacije. Vladine socijalne politike uslovile su vie stope nezaposlenosti, jer svaki nezaposleni dobija odreenu pomo i tako su manj