osnovi ekonomije 9

7/24/2019 osnovi ekonomije 9

1/53

Prof.dr Ilija Rosi,Doc.dr Petar Veselinovi,Nikola Makojevi, asistent


2/53

Osnovno odreenje i definisanje privrednogsistema

najop!tijem smisl", sistem predstavlja sk"p elemenata #ijime"so$ni odnosi po#ivaj" na odreenim %akonima iprincipima

Pripadnici teorije sistema svak" pojav" o$ja!njavaj" sapo%icije odnosa celine i njeni& delova, odnosno svaka pojavase pona!a kao sistem " odnos" na svoje sastavne delove kojis" njeni podsistemi

've sisteme mo(emo podeliti na) prirodne,te&ni#ke iorgani%acione sisteme

*edan od naj$itniji organi%acioni& sistema jeste i privreda

V. Raki defini!e privredni sistem kao sistem odnosa kojiodre"j" polo(aj i f"nkcije ra%li#iti& s"$jekata " privrednom(ivot"

+ge$egjan defini!e sistem koji se sastavljen od vi!epodsistema koji s" pove%ani te&noekonomskim i socijalnoekonomskim ve%ama


3/53

-ange smatra da smatra da op!ta definicija privrednogsistema o$"&vata temeljne elemente ekonomskogprocesa " okvir" odreenog na#ina proi%vodnje i odnosame" tim elementima koji s" karakteristi#ni %a o$like,

instit"cije i na#in organi%acije, te f"nkcionisanje jedneprivrede

R. 'tojanovi defini!e privred" kao veliki ekonomskisistem koji je sastavljen od tri kr"pna podsistema i to)

sistema privredni& o$lasti, sistema privredni& regiona isistema f"nkcionisanja privrede


4/53

iri prist"p po kome se privredni sistem defini!e kaocelovit kompleks prod"kcioni& odnosa, tj. odnosa koji se"spostavljaj" me" lj"dima povodom ostvarivanjaproi%vodnje, raspodele, ra%mene i potro!nje " odreenoj

%emlji i odreenom vremen" Dr"gi, "(i prist"p po kome privredni sistem predstavlja

odreen" organi%acion" str"kt"r" privrede iinstit"cionaln" nadogradnj", odnoso sk"p konkretni&f"nkcionali%ovani& instit"cija, mera i instr"menata i re(imodgovaraj"i& odnosa kojima se "ti#e na odvijanjedr"!tvene reprod"kcije i ostvarivanje pret&odnopri&vaeni& ciljeva


5/53

Prema /olesovskom postoje #etiri glaven komponenteprivrednog sistema) a0 res"rsi 1 sredstva %a proi%vodnj",lj"dski faktor, te&ni#kote&nolo!ko %nanje i prirodna$ogatstva, $0 "#esnicilj"di " ra%li#itim sit"acijama i

"logama i sa ra%li#itim ciljevima i preferencijama) kaoproi%voa#ke i potro!a#ke jedinice, kao firme idomainstva i kao dr(ava " svojstv" proi%voa#a ipotro!a#a, c0 procesori 1 to s" pojedini aspekti i re%"ltati

aktivnosti ekonomski& "#esnika, d0 instit"cije 1 to s"relativno sta$ilni tipovi ve%a i odnosa koji pove%"j"ekonomske "#esnike i nji&ove aktivnosti


6/53

Prema 2.Ne"$erger" i 3. D"ffij" privredni sistem jesastavljen od #etiri, me"so$no, pove%ane komponente)sistem dono!enja odl"ka, informacioni sistem, sistemmotivacija i koordinacioni me&ani%am

4omplentna definicija privrednog sistema je da podprivrednim sistemom podra%"mevamo sk"pinstit"cionalni& re!enja, mera, instr"menata ime&ani%ama kojima se reg"li!" me"so$ni odnosi

privredni& s"$jekata " proces" proi%vodnje, raspodele,ra%mene i potro!nje


7/53

Odnos politi#kog i privrednog sistema

Privredni sistem jedne %emlj ne f"nkcioni!e ne%avisnood dr"gi& podsistema dr"!tvenog sistema, nef"nkcioni!e kao %atvoren sistem, ve "vek je njegovof"nkcionisanje %avisno od dr"!tvenopoliti#kog sistema,

pose$no politi#kog sistema koji ga okr"("je Privredni sistem predstavlja ekonomsk" organi%ovanost i

delatnost "smern" na ostvarivanje oni& dr"!tveni&vrednosti i ciljeva koji s" sadr(ani " politi#kom sistem"

+ko dr"!tvenis sistem posmatramo " naj!irem smisl"re#i onda mo(emo rei da s" politi#ki sistem i privrednisistem podsistemi, delovi dr"!tvenog sistema

Predmet pro"#avanja politi#ki& na"ka jeste politi#kisistem


8/53

Politi#ki sistem je sk"p me"so$no pove%ani&elemenata " politi#koj str"kt"ri dr"!tva, koji s jednestrane i%ra(avaj" klasne s"ko$e i protivre#nosti a sdr"ge, sl"(e nji&ovom ra%re!avanj", posredstvom

dr(ave i aparata javne vlasti ili na neki dr"gi na#in Politi#ki sistem o$"&vata i pro$leme vlasti, jednakosti,

demokratije i slo$ode, jedinstva dr(ave 'ama ta #injenica da politi#ki sistem o$"&vata ne samo

ekonomsk" sfer" "ka%"je da je on %apravo !iri okvir odprivrednog sistema


9/53

5ipologija privredni& sistema

Privredni sistemi se mog" gr"pisati prema #etirikriterij"ma)

6. Prema karakter" vlasni!tva,

7. Prema sistem" dno!enja odl"ka8. Prema motivacionom sistem"

9. Prema na#in" alokacije proi%vodni& res"rsa iekonomski& aktivnosti, tj. prema na#in" organi%acije i

pove%anosti ekonomski& "#esnika " proces"reprod"kcije.


10/53

Na osnov", pret&odna #etiri kriterij"ma i%vr!ena jetipologija privredni& sistema na)

6. 4apitalisti#ki privredni sistem koje karakteri!e privatnasvojina nad faktorima proi%vodnje

7. 'ocijalisti#ki centralno planski sistem koji se %asnivana dr(avnoj svojini i odl"ke se donose planski

8. 'ocijalisti#ki samo"pravni sistem koji karakteri!edr(avna svojina a dono!enje odl"ka jedecentarli%ovano


11/53

Plan i tr(i!te

2konomski odnosi se ne mog" reg"lisati planiranjem, alini isklj"#ivim delovanjem tr(i!ta jer $i na taj na#in svakiod ovi& sistema ispoljio jednostranost, !to $i dovelo doatomi%acije privrede, pri #em" $i svaki "deo" sistem"

imao nek" svoj" tr(i!n" logik" i strategij" 4omplementarnost plana i tr(i!ta moramo posmatrati

dinami#ki jer nj" stalno nar"!ava neprekidni privrednira%voj kao i ra%ni neo#ekivani poremeaji koji ne moraj"

$iti samo ekonomskog karaktera ve poti#" i i% dr"gi&o$lasti dr"!tvenog (ivota


12/53

Po%itivna dejstva tr(i!ta s" " privredi)

6. 'voenje individ"alni& vrednoisti na dr"!tveno pri%nate

7. Pove%ivanje privredni& grana i gr"pacija, "% do$ijanje

informacija od potro!a#a8. O$jektivan ekonomski kriterij"m %a dono!enje

decentrali%ovani& odl"ka

9. O$e%$eivanje odgovaraj"i& informacija %a alokacij"

proi%vodni& #inailaca


13/53

4od tr(i!ta tre$a imati na "m" jo! dve stvari) a0 tr(i!tedel"je e: post i $0 tr(i!te daje kratkoro#ne informacije

Nedostci tr(i!ta jes")6. Ne daje informacije potre$ne %a strate!ke i d"goro#ne

odl"ke,7. Ograni#enost " domen" regionalne politike,8. Ograni#enost " re!avanj" pro$lem" ne%aposlenosti i9. I%$or glo$alne str"kt"re investivija i ciljevi d"goo#nog

ekonomskog ra%voja ne mog" $iti decentali%ovani Planiranje se o$e%$e("je i svesno "smeravanjestr"kt"rni& promena " privredi, koje s" me"so$notoliko "slovljeno i pove%ano i toliko %na#ajne daodre"j" osnov" fi%ionomij" dr"!tva


14/53

Pojam monetarnokreditnog sistema

Monetarno kreditni sistem je sk"p mera, odnosnoinstit"cionalni& re!enja kojima se o$e%$e"je opticajnovca i kredita " f"nkciji o$e%$eenja optimalnog ra%vojai ra%vojne politike

4ao integralni deo privrednog sistema monetarnokreditnisistem vr!i "ticaj na proces pro!irene reprod"kcije, $ilopreko politike o$ave%ni& re%ervi, odgovaraj"imoperacijama na otvorenom tr(i!t", i%$ormom prioriteta iselektivnom politikom

#esnici " finansijskom sistem" mog" se gr"pisati " !estkategorija) domainstva, nefinansijske firme;pred"%ea0,finansijski posrednici;$anke0, dr(ava, centralna $anka istrani "#esnici


15/53


16/53

loga i %na#aj devi%nog tr(i!ta i devi%nogk"rsa

Deo privrednog sistema kojima se reg"li!" finansijskitokovi jedne %emlje sa dr"gim %emljama sa kojima seostvar"j" odgovaraj"e ekonomske ve%e na%iva sedevi%nim sistemom

Pod devi%nim k"rsom podra%"mevamo cenj" inostraneval"te i%ra(en" " nov#anim jedinicama sopstvene val"te

Devi%ni k"rs mo(e $iti fiksni i fl"kt"iraj"i =iksni odre"je dr(ava i %asniva se na val"tnom paritet" =l"kt"iraj"i ili plivaj"i, podra%"meva devi%ni k"rs koji

se formira na devi%nom tr(i!t", i to na $a%i odnosapon"de i tra(nje


17/53

Najvei %agovornik fl"kt"iraj"i& devi%ni& k"rseva jesteameri#ki no$elovac M.=ridman

4"rs ravnote(e je devi%ni k"rs pri kojem s" pon"da itra(nja devi%a i%jedna#ene i koji >?#isti?? devi%no tr(i!te, neostavljaj"i niti vi!ak pon"de niti vi!ak tra(nje %adevi%ama

Devi%no ili me"narodno tr(i!te je deo "k"pnogfinansijskog tr(i!ta na kojem se prema "tvrenim

"slovima i pravilima trg"je stranimval"tama,tj.ra%menj"j" devi%e


18/53

Platni $ilans i odnosi sa inostranstvom

2konomski odnosi sa inostranstvom o$"&vataj" ra%men"ro$a i "sl"ga koj" jedna %emlja o$avlja sa dr"gim%emljama, kao i finansijske transakcije koje se timpovodom ostvarj"j"

Platni $ilans ili $ilans plaanja predstavlja sistematskipregled svi& transakcija koje re%identi jedne %emlje o$avesa re%identima svi& dr"gi& %emalja " tok" jednogvremensko& perioda i% koji proisti#" plaanja i primanja$e% o$%ira da li s" dospela ili ne

Pod re%identima se podra%"mevaj" pravna lica koja imaj"svoje sedi!te, odnoso fi%i#ka lica koja imaj" svojepre$ivali!te " odreenoj %emlji i #ije poslovanjepredstavlja sastavni deo privredne delatnosti te %emlje


19/53

P@ A Pr 1 D

P@ 1 platni $ilans %emlje

Pr 1 "k"pna primanja i% inostranstva

D 1 "k"pne o$ave%e prema inostranstv"


20/53

tek"e transakcije spadaj" stavke koje se evidentiraj"" tek"em $ilans" i to) vidljivi i%vo% i "vo%, nevidljivi i%vo%i "vo% i do&odak od inostrani& investivcija

@ilans i%vo%a i "vo%a ro$e po%nat je pod na%ivomtrgovinski $ilans i o$i#no predstavlja nava(niji deotek"eg odnosno platnog $ilansa.

4apitalni $ilans poka%"je kako je pokriven deficit platnog$ilansa, odnosno kako je "potre$ljen s"ficit


21/53

'istem javni& na$avki

4ao na"#na disciplina, javne finansije i%"#avaj"finansijsk" delatnost dr(ave i dr%gi& javnopravni& tela iorgana kojima s" na osnov" stava, %akona i dr"gi&propisa poverene odreene f"nkcije prik"pljanja i

tro!enja materijalni& sredstava radi ostvarivanjaop!tekorisni& ciljeva

Osnovna podr"#ja i%"#avanja javni& finansija s" javniras&odi i javni pri&odi " jednoj privredi, ali i i%"#avanje

$"d(eta i dr"gi& instit"cija %a finansiranje javni& ras&oda


22/53

Pri&odi dr(ave, odnosno javni pri&odi imaj" nekolikokarakteristika i to)

6. Napla"jj" se " novc",

7. $iraj" se redovno,8. 5ro!enje ne dovodi " pianje imovin" i

9. 'l"(e podmirenj" potre$a koji imaj" op!ti karakter savremenim "slovima i sistemima, javni ras&odi se

pojavlj"j" " ra%li#itim o$licima i pod ra%nim na%ivima)pore%i, takse, doprinosi,naknade, parafskalni pri&odi isl.


23/53

Naj#e!e se " teoriji javni& finansije pojavlj"j" sledeevrste dvostr"ki& klasifikacija javni& pri&oda)

6. Orginalni i derivatni7. *avnopravni i privatnopravni8. Namenski i nenamenski9. Poreski i neporeskiB. 'tanovni!tva i od pravni& licaC. Pri&odi !iri& DP i pri&odi "(i& DPE. Povratni i nepovratniF. Pri&odi " novc" i pri&odi " nat"riG. Redovni i neredovni


24/53

'avremene javene finansije kao predmet svoginteresovanja imaj" kako javne pri&ode, tako i javneras&ode

a vein" javni& ras&oda $itno je da podra%"mevaj")

6. 'l"(e %a pokrie javni& potre$a,

7. I%ra(eni s" " novc" Dok se ras&odi privatni& lica vr!e radi %adovoljenja

li#ni& potre$a, odnosno potre$a pojedinaca javniras&odi predstavljaj" tro!enje radi %adovoljavanjaop!ti& potre$a

Dr"ga karakteristika jeste da se javni ras&odii%ra(avaj" " novc"


25/53

'istem dr"!tveni& potre$a

Pod %adovoljavanjem op!ti& potre$a podra%"mevamoone o$like potro!nje koji se moraj" organi%ovati%ajedni#ki, kao !to s" potre$e) administracije, od$rane,s"dstva, o$ra%ovanja, %dravstvene %a!tite....

-i#na i op!ta potro!nja imaj" mnogo dodirni& i%ajedni#ki& ta#aka, po!to predstavljaj" najva(nijekomponente op!teg sistema dr"!tveni& potre$a


26/53

've javne potre$e odnosno f"nkcije i delatnosti dr(avemo(emo svrstati ")

6. Potre$e ve%ane %a f"nkcionisanje politi#kog iekonomskog sistema

7. Potre$e ve%ane %a $e%$ednost %emlje8. Potre$e ve%ane %a slo$od" i prava graana9. Potre$e ve%ane %a socijalna prava graanaB. Potre$e ve%ane %a o$ra%ovanje, na"k", k"lt"r", fi%i#k"

k"lt"r" itd.,C. Potre$e ve%ane %a ekonomsk" politik" i privredni

ra%vojE. Potre$e ve%ane %a nepredviene sit"acije koje mog"

"ticati na f"nkcionisanje dr(ave


27/53

Osnovni koncept ekonomske politike

2konomsk" politik" mo(emo da defini!emo kaoaktivnost dr(ave kojom ona " sklad" sa %adatimcilejvima "ti#e na ekonoms" aktivnost, odnosno napona!anje ekonomski& "#esnika " (eljenom pravc"

2konomska politika kao najva(niji instr"ment svesnog"pravlja#kog podsistema " %emljama ra%vijenog tr(i!tapored alokativne ima i distri$"tivn" i "ravnote(en"f"nkcij"

avisno od aspekta posmatranja str"kt"re privrednogsistema ekonomska politika mo(e $iti op!ta i parcijalna

@ojni teoreti#ari dele ekonomsk" politik" na) sistemsk" iprocesn"


28/53

'istemska politika sadr(i pravila pona!anja koji& semoraj" pridr(avati svi ekonosmki "#esmici kao i nosiociekonomske politike

Procesna politika %na#i neposredno "ticanje p"temmerljivi& veli#ina kojima dr(ava pojedina#ne odl"keekonomski& "#esnika " (eljenom pravc"


29/53

Nosioci, ciljevi i instr"menti ekonomskepolitike

Nosioci ekonomske politike, tj.s"$jekti koji na $ilo kojina#in "#estv"j" " kreiranj", definisanj" i sprovoenj"mera i instr"menata ekonomske politike s" $rojni ira%novrsni

Hr"pe nosilaca ekonomske politike s")6. 4reatori ekonomske politike, str"#an tim koji sastavlja

ekonomsk" politik",

7. Instit"cionalni organi, vlada, sk"p!tina

8. I%vr!ni organi " vid" ministarstava

9. Privredni s"$jekti


30/53

D"goro#ni ciljevi ekonomske politike s")

6. 2kspan%ija proi%vodnje,

7. Poveanje prod"ktivnosti,

8. Po$olj!anje " alokaciji res"rsa,9. Po$olj!anja " raspodeli nacionalnog do&otka,

B. adovoljenje %ajedni#ki& potre$a,

C. 2fikasnije "klj"#ivanje " me"narodn" privred" i

E. Poveanje konk"rentnosti privrede


31/53

4ratkoro#ni ciljevi s")

6. P"na %aposlenost,

7. 'ta$ilnost ciljeva i

8. Po$olj!anja " platnom $ilans" Instr"menti s" sredstva pomo" koji& nosioci

ekonomske politike ostvar"j" postvljanje ciljeve. P"teminstr"menata, dr(ava del"je na pona!anje pojedinini&

aktera privreivanja. Instr"menti moraj" $iti od stranedr(ave do$ro osmi!ljeni, a nji&ova "potre$apodra%"meva i%"%etn" koordiniranost akcija


32/53

literat"ri veliki $roj ra%li!iti& na#ina ra%vrsatavanjainstr"menata ekonomske politike. Pod jednom $roj"a"tora sve instr"mente ekonomske politike mog"e jera%vrstati " sledei& pet gr"pa)

6. Instr"mente javni& finansija,7. Instr"mente novca i kredita,

8. Instr"mente devi%nog k"rsa,

9. Instr"mente direktne kontrole iB. Instr"mente promene instit"cionalni& aran(mana


33/53

@ritanski teoreti#ai dele sv instr"mente ekonomskepolitike na)

6. Instr"mente fiskalne politike,

7. Instr"mente monetarne politike,

8. Instr"mente kontrole cene i do&otka,

9. Instr"mente devi%nog k"rsa i

B. Instr"mente politike %apo!ljavanja " javnom sektor"


34/53

2fikasnost ekonosmke politike

spe& ekonomske politike i njena efikasnost %aviseod)

6. Realnost postavljeni& ciljeva,

7. sklaenost ciljeva i instr"menata,

8. 4oordiniranost sami& instr"menata,

9. 'elekcije instr"menata i

B. Pravovremenost "potre$e instr"menata


35/53

Monetarna politika

Monetarnom politikom i njenim instr"mentima; eskontnastopa, o$ave%ne re%erve, k"povina i prodaja vrednosno&papira0 mo(e %na#ajno "ticati na tokove nov#anog iro$nog prometa dr"!tvene reprod"kcije, na nivo nov#ane

masse, kredita i dr"go 2kspan%ivna monetarna politika poveava koli#in" novca

" opticaj", nov#an" tra(nj", podsti#e rast ne%aposlenostii dr"!tvenog proi%voda

Restrktivna smanj"je koli#in" novca " opticaj" idestim"li!e privredn" aktivnost ekonomski& aktera


36/53

=iskalna politika

=iskalna politika mo(e na dva na#ina da stm"lativnona dva na#ina)

6. Direktno formiranje sredstava %a investicije

7. 4ori!enje instr"menata i fiskalni& mera koje s""smerene ka podi%anj" !tednje i investicionojaktivnosti

Vi!im ili ni(im stopama pore%a i doprinosa, " okvir"fiskalne politike, mog"e je destim"lisati ili stim"lisatiproi%vodnj", promet i potro!nj"


37/53

Ostali segmenti ekonomske politike

@"d(etska politika, prikl"pljanjem i raspodelom$"d(etski& sredtava mog"e je "ticati na "k"panodnos pon"de i tra(nje

'poljnotrgovinska politika, gde se ra%li#itim merama

mo(e "ticati na "vo%noi%vo%ne aktivnosti Politika cena p"tem)6. Posredni& mera kojima se na ograni#ava tr(i!ni

me&ani%am formiranja cena, ve se na cene "ti#e

reg"lisanjem "slova privreivanja7. Neposredne mere, koje podra%"mevaj" primen"administrtivni& metoda

8. 4om$inacija pret&odne dve metode


38/53

Politika ro$ni& re%ervi, kojom se "ti#e na pon"d" itra(nj", i nivo cena konkretni& proi%voda

Planiranje,je %na#ajno podr"#je makroekonkmskepolitike, gde se pr"(aj" predvianja o $"d"im

kretanjima i ra%vojnim trendovima Politika regionalnog ra%voja,sk"p mera "smereni& ka

"sklaivanj" teritorijalnog ra%voja Politika socijalne sig"rnosti, sk"p mera da se osig"ra

minim"m socijalne sig"rnost svi& graana


39/53

@a%na teorija ekonmske politike

@a%n" teorij" ekonomske politike prvi je proanali%iraopo#etkom Bti& godina *an 5in$erger

Njegova teorija isti#e koncepcij" ekonomske politike ipo svom karakter" je normativna i sastoji se i% nekliko

etapa)6. Dr(avni organi $iraj" ciljeve ekonomske politike,

7. Dr(avni organi ocenj"j" raspolo(ive instr"mente i

8.Postojanje odreenog modela koji e da pove(eodreene poka%atelje i instr"mente nji&ovi& dotign"a


40/53

5eorija racionalni& o#ekivanja

5eorija racioalni& o#ekivanja form"lisana je Eti& godinaJJ veka i predstavljala je alternativ" ken%ijanskommodel"

Osnovna ideja racionalni& o#ekivanja je da ekonomski

s"$jekti nis" samo posmatra#i nego i aktivni "#esnici Racionalna o#ekivanja s" o#ekivanja koja lj"di formiraj"

o makroekonomskim varija$lama kao !to s" stopainflacije i stopa ne%aposlenosti na osnov" svogpo%navanja tek"e i $"d"e monetarne i fiskalnepolitike,planova poslovne i li#ne potro!nje i toga kakoprivreda f"nkcioni!e

Pristalice ove teorije smatraj" da ne postoji d"goro#antradeoff i%me" inflacije i %aposlenosti


41/53

Pristalice ove teorije se s"prostavljaj" aktivi%m" i% dvara%loga)

6. +ktivisti#ka politika mo(e imati samo kratkotrajneefekte na proi%vodnj" i %aposlenost

7. 5redeoff i%me" %aposlenosti i inflacije je samoprivremen


42/53

5eorija ekonomije pon"de

Hlavne prepor"ke ove teorije s")

6. 'manjiti poreske stope i dr(avn" reg"lativ" i takostim"lisati radne napore, !tednj"..

7. Odr(avanje monetarnog rasta " sklad" sa d"goro#nimrastom privrednog potencijala

8. 'manjenje dr(avn potro!nje i smanjnje poreskogtereta " odnos" na HNP kako $i se oslo$odila sredstva%a investicije


43/53

2konomski programi %asnovani na teoriji ekonomijepon"de svode se na neto smanjenje dr(aven potro!nje ineto smanjnje pore%a 1 " poreenj" sa nji&ovimpret&odnim nivoima


44/53

ticaj dr(ave na "spostavljanje moderntr(i!ne privrede

Prila%ei fenomen" privrednog ra%voja kao proces"koji je podlo(an kontroli, ekonomska na"ka predla(edva na#ina)

6. P"tem a"tomatkse reg"lacije i

7. P"tem svesnog "pravljanja loga dr(ave " "smeravanj" klj"#ni& agregata je

%nal#ajna i to kro%)6. =orm"lisanje i primen" pravila tr(i!ne privrede

7. O$e%$eivanje f"nkcionisannja odgovaraj"einstit"cionalne infrastr"kt"re8. 4origovanje tr(i!ta " sl"#aj" neadekvatne "potre$e

res"rsa9. +ktivnog "#e!a " investicionoj politici iB. Organ%oivanje privredni& aktivnosti


45/53

4ao !to je ne%amenljiva "loga dr(ave " pogled"stvaranja odgovaraj"i& instit"cionalni& osnova tr(i!tatako je jo! %na#ajnije nji&ovo po!tovanje

spostavljanje moderne tr(i!ne privrede "slovljava

promen" akcenta sa kvantitativan na kvalitativan aspektdr(avne reg"lative, odnosno sa o$ima na efikasnostdr(avne intervencije

="nkcija efikasne dr(ave ostvar"je se prvenstvno kro%o$likovanje instit"cionalni& pretpostavki i privredo

sistemski& "slova, a njeno delovanje na privredne tokove"smerava se posrednim p"tem, tj. kreiranjem isprovoenjem ekonomeke politike


46/53

4lj"#ne o$lasti istra(ivanja ekonomijejavnog sektora

savremenim "slovima, dr(ava o$avlja !est osnovni&f"nkcija $itni& %a f"nkcionisanje moderne tr(i!neprivrede)

6. O$e%$e"je pravni sistem,

7. Vr!i alikacij" kao vlasnik " pojedinim o$lastimaprivreivanja,8. Vr!i reg"lacion" f"nkcij",9. Vr!i sta$ili%acion" f"nkcij",

B. Vr!i redidtri$"tivn" i socijaln" f"nkcij", gde se vr!iraspodela sredstava " korist pojedini& dr"!tveni& gr"pai korisnika i

C. Vr!i ra%vojn" f"nkcij"


47/53

Po%itivna anali%a se $avi sagledavanjem postojeegstanja, %atim i posledicama odreeni& ekonomski&aktivnosti dr(ave

Normativna anali%a se $avi ocenom koliko se do$ro

sprovode pojedine ekonomske f"nkcije dr(ave kao ipredlaganjem novi& aktivnosti

Po%itivni i normativni prist"p " o$lasti ekonomije javnogsektora s" me"so$no komplementarni


48/53

2konomske f"nkcije dr(ave

+lokativna, distri$iitivna i sta$ili%aciona f"nkcija dr(ave


49/53

+lokaivna f"nkcija dr(ave

adaci dr(ave " okvir" alokativne f"nkcije jes")6. I%rada i o$e%$eenje pravnonormativen reg"lative

koja, pre svega " vid" garantovanja prava privatnogvlasni!tva, definisanja f"nkcinosanja monetarno

kreditnog sistema i garantovanja slo$ode konk"rentni&odnosa, omog"ava kori!enje tr(i!ta kao osnovnogme&ani%ma alokacije dr"!tveni& res"rsa

7. Organi%ovanje alokacije res"rsa " prod"kciji oni&do$ara i "sl"ga #ija se proi%vodnja iKili potro!nja ne

mo(e $a%irati na postojanj" privatnosvojinskogvlasn#kog odnosa koji se ne mog" proi%voditi i tro!iti ""slovima slo$odne konk"rencije


50/53

Distri$"tivna f"nkcija dr(ave

4ao distri$"ter dr(ava "ti#e na raspodel" do&otkai%me" grana i gr"pacija, i%me" odreeni& podr"#ja,regiona, i%me" $ogati& i siroma!ni&,itd.,...

Pomen"t" f"nkcij" o$avlja preko preraspodele svoji&

pri&oda ka onima koji s" materijalno "gro(eni iodgovaraj"om politikom prik"pljanja ti& pri&oda, #iji jeosnovni cilj da se vi!e %a&vati od oni& sa o$jektivnovi!im nivoom do&otka


51/53

'ta$ili%acion f"nkcija dr(ave

4ejns smatra da dr(ava mora "ticati na kreiranj op!ti&makroekonomeki& "slova " kojima e se sprovodititr(i!na alokacija res"rsa. tom smisl" on se %ala(e %aaktivn" sta$ilai%acion" politik", koja p"tem monetarne i

fiskalne politike, tre$a da o$e%$edi takav nivo investicija iagregatne tra(nje %a dr"!tvenim do$rima i "sl"gama,koji e garantovati p"n" %aposlenost proi%vodni& faktorai sta$ilnost op!teg nivoa cena

Iako prevas&odno "smeren na sprovoenje odreene

realokacije nacionalni& res"rsa, ovaj o$lik dr(avnogintervencioni%ma je " svojoj osnovi ipak sta$ili%acioonogkaraktera, jer se $a%ira na "veren" o potre$io$e%$eivanja aktivnog "ticaja dr(ave $a osvarenjed"goro#ne makroekonomske sta$ilnosti


52/53

okvir" sta$ili%acione f"nkcije dr(ava koristi ra%li#itemetode kojima "ti#e na poslovni cikl"s i kontroli!esta$ilnost cena, platnog $ilansa i %aposlenosti kojiproi%ila%e i% njegovog nai%meni#nog ritma ekspan%ije i

kontrakcije


53/53

Osnovna na#ela demokratske vladavinedr(ave

Pravila demokratske vladavine s" "napred, kona#no"svojena instit"cionalne re!enja kojima je svr&a da seta#no %na kako se donose javne odl"ke i ko i& donosi

koliko s" instit"cionalna re!enja trajnija i sta$ilnija,

"spostavljaj" se "slovi %a sta$ilno i efikasnof"nkcionisanje privrede i dr"!tva. $og toga jeneop&odno da instit"cionalna re!enja, koja donosidr(ava, va(e %a sve ro$ne proi%voa#e i da ostan"nepormenjena " mnogo d"(em period"

okvir" te demokratske organi%acije mora se definisatiminim"m demokratije koji o$"&vata dve stvari)

a0 Demokratski prist"p i%$orima "% jednako i op!te praviglasa I

Documents

osnovi ekonomije 9