JAVNI DUG I EKONOMSKE POSLEDICE

Uvod

Javni dug se može definisati kao akumulisana pozajmljena novčana sredstva države, odnosno zbir svih potraživanja koja prema državi imaju njeni poverioci u određenom trenutku.

Reč je o akumuliranim budžetskim manjkovima (deficitima) koje je država finansirala zaduživanjem.

Javni dug – pojam

Javni dug predstavlja sveukupne državne obaveze prema njenim poveriocima koje se temelje na potpisanim ugovorima. Javni dug se može definisati kao skup različitih oblika zajmova prema različitim poveriocima kojima je dužnik država, koja se zadužuje radi ostvarivanja određenih budžetskih i ekonomskih ciljeva.

Uzroci nastajanja javnog duga moderna država bez javnog duga ne bi mogla vršiti svoju osnovnu

funkciju;

ulaganje u privredu, i to u privredne investicije, obezbeđuje uslove za otplatu duga i jačanje privrednog potencijala zemlje;

ulaganja u privrednu i neprivrednu infrastrukturu: poljoprivreda, energetika, saobraćajnice, vodosnabdevanje, komunalni objekti;

zaduživanjem u inostranstvu stvara se dodatna akumulacija;

obezbeđuje se veća dinamika akumuliranja sredstava u odnosu na poreze;

deo javnog duga se prenosi na generacije koje dolaze.

Osnovni problemi javnog duga

Otplate kamate i glavnice javnog duga je smanjena količina novca koju bi država mogla koristiti za finansiranje javnih potreba;

Otplata javnog duga putem visokih poreza tereti ne samo sadašnje već i buduće generacije poreznih obveznika;

Država svojim zaduživanjem ograničava količinu novca koju bi privredni sektor;

Prevelik javni dug destabilizuje domaću privredu mogućim povećanjem inflacije, te rastom kamatnih stopa na kredite stanovništvu i preduzećima;

Preveliki javni dug smanjuje mogućnosti rasta bruto domaćeg proizvoda.

Vrste javnog duga

prema teritorijalnom principu: unutrašnji i spoljašnji,

prema stepenu valjanosti: dobrovoljni i prinudni,

prema načinu otplate i garanciji: anuitetski, rentni,

dugovi s naplatom kamate i bez naplate kamate,

prema stepenu garancije: dug sa zalogom i bez zaloga,

prema vremenu za koji se formira: leteći i konsoldovani.

Unutrašnji i spoljašnji javni dug

Unutrašnji javni dug se stvara prema stanovništvu, bankama, preduzećima i ostalim finansijskim organizacijama.

U inostranstvu dug se stvara prema bankama ili stranim vladama i to:

u funkciji stvaranja deviznih rezervi i potrebe za stabilizovanje vlastite valute

kao dodatna akumulacija i zaduživanje (finansijsko ili robno) za finansiranje deficita budžeta (visoki vojni rashodi i

neproizvodni rashodi), za smanjenje deficita u platnom bilansu

Načela javnog duga

Ravnomerna raspodela tereta zajma

Načelo rentabilnosti

Konjukturno političko načelo

Načelo preraspodele dohotka i imovine

Načelo privrednog rasta

Ravnomerna raspodela tereta zajma

Ravnomerna raspodela tereta zajma kao načelo zahteva da se teret koji snose poreski obveznici prilikom vraćanja duga jednako rasporedi na generacije posmatrano kroz vremensku dimenziju.

Načelo rentabilnosti

Načelo rentabilnosti podrazumeva da se prikupljena sredstva ulažu u produktivne svrhe, odnosno u one projekte koji će moći finansirati vraćanje tog zajma, što će olakšati servisiranje javnog duga a samim time i smanjiti poresko opterećenje građana koji vraćaju javni dug.

Konjukturno političko načelo

Konjukturno političko načelo upućuje na korišćenje javnog duga kao instrumenta antiinflacione politike kojom će se neutralisati recesija u privredi.

Načelo preraspodele dohotka i imovine

Načelo preraspodele dohotka i imovine pretpostavlja da se javnim dugom negativno ne utiče na ekonomsko-socijalnu strukturu građana.

Načelo privrednog rasta

Načelo privrednog rasta nalaže da se sredstva javnog duga investiraju u privredni sektor koji će obezbediti povratak kapitala i eskpanziju privrede u budućnosti s minimalnom stopom koja bi se ostvarila ulaganjem privatnih sredstava.

Javni dug kroz istoriju

Javni dug je jedan od osnovnih oblika vanrednih prihoda države, posebno u razvijenim privredama.

Prvi oblici javnog duga zabeleženi su još u robovlasničkom društvu, pa se taj pojam kroz feudalizam, srednji vek, preko industrijalizacije i perioda svetskih ratova održao do dana današnjeg.

Monetarni agregati

Novac je sredstvo za olakšavanje razmene roba/usluga i zakonsko sredstvo plaćanja u jednoj zemlji.

S obzirom da se kao sredstvo plaćanja mogu pojaviti sva ukupna novčana sredstva nekog valutnog područja, uz pojam novca govorimo i o novčanoj masi nacionalne ekonomije, koja sve novčana sredstva strukturira u monetarne agregate, skraćenih izraza: Mo, M1, M2, M3 i ukupna novčana sredstva - M4.

Spoljašnji dug zemalja u razvoju

Povećanje proizvodnih mogućnosti i privredni razvoj uopšte, funkcija su investicija.

Ukupne investicije finansiraju se domaćom štednjom ili neto porastom zaduženja u inostranstvu, dakle spoljnjom štednjom.

Porast zaduženosti u inostranstvu jednak je višku investicija nad domaćom akumulacijom.

Stoga je povećanje investicija iznad nivoa domaće štednje moguće samo povećanjem zaduženja.

Na taj način zaduženje u inostranstvu omogućuje zemlji da joj stopa investicija bude veća od stope štednje.

Kako bi ubrzala svoj privredni razvoj zemlje u razvoju posežu za spoljnjom akumulacijom.

Pokazatelji stanja zaduženosti

Odnos ukupnog duga prema bruto domaćem proizvodu – ovaj pokazatelj pokazuje odnos ukupnog duga prema bruto domaćem proizvodu pa njegov porast ukazuje na porast opasnosti od nesolventnosti.

Odnos ukupnog duga prema izvozu robe i usluga – ovaj odnos pokazuje zaduženost po jedinici izvoza roba i usluga, pa predstavlja dobar pokazatelj sadašnje sposobnosti otplate duga.

Pokazatelji toka zaduženosti Odnos otplate duga prema izvozu robe i usluga – ovaj odnos pokazuje koliki deo

prihoda od izvoza roba i usluga treba odvojiti za otplatu.

Odnos godišnje obaveze po kamatama prema izvozu – ovaj odnos pokazuje koji deo prihoda od izvoza robe i usluga treba izdvojiti za plaćanje kamata na zajmove.

Odnos otplate glavnice prema iskorišćenim zajmovima – predstavlja meru revalviranja spoljnog duga.

Odnos neto transfera prema uvozu – pokazuje raspoloživost neto pozajmljenih sredstava iz inostranstva za finansiranje uvoza i na taj način porast sposobnosti uvoza.

Odnos neto transfera finansijskih sredstava iz inostranstva – koji se definiše kao razlika novouzetih zajmova i otplate postojećih i domaćeg proizvoda i pokazuje doprinose spoljne akumulacije procesu privrednog razvoja zemlje dužnika.

Odnos iskorišćenih zajmova prema uvozu – pokazuje zavisnost zemlje od inostranih zajmova u finansiranju uvoza.

Uzroci zaduženosti zemalja u razvoju

Eksterna zaduženost je posledica neravnoteže između agregatne ponude i potražnje u zemlji.

Uzroke zaduženosti zemlje možemo podeliti na interne (endogene) i eksterne (egzogene).

Interni su oni koji su posledica ekonomske politike zemlje, koje je sama zemlja donela i za koje je odgovorna.

Eksterni su oni koji su od vremena uzimanja zajma do doba otplate nastali u spoljnom svetu i na koje zemlja nije mogla uticati.

Endogeni faktori prekomerna potrošnja lična, opšta i investicijska, koja je u dužem periodu veća od domaće

proizvodnje

u cilju bržeg razvoja, zemlja povećava investicije iznad nivoa unutrašnje štednje, što se finansira zaduživanjem

radi podsticanja investicija zemlje u razvoju su vodile politiku negativnih realnih kamatnih stopa, što uslovljava brži porast investicija, ostvarivanje visoke stope rasta privrede, ali i visoke stope rasta zaduženosti

politika precenjenog kursa nacionalne valute zajedno s politikom niskih kamatnih stopa uticala je na visoki porast uvozne komponente investicija

negativni kamatnjak, precenjeni kurs nacionalne valute, porast inflacije u svetu u 70-tim godinama, pojačali su inflaciona očekivanja i uticala su na preterano zaduživanje, koje je premašivalo uobičajeni udeo otplate u izvozu

visoki uvoz opreme stimulirao je razvoj uvozno zavisne proizvodne strukture zaduženih zemalja

negativni kamatnjak precenjeni kurs nacionalne valute, porast inflacije u svetu u 70-tim godinama učinio je nerealnim mnoge investicijske kalkulacije i to je rezultiralo mnogim promašenim investicijama

Egzogeni faktori kretanje kamatnih stopa na međunarodnom tržištu

kapitala, pre svega LIBOR-a

porast inostrane potražnje za proizvodima zemalja u razvoju, posebno sirovina i energije

porast ponude na tržištu kapitala u svetu, pre svega zbog uspešno recikliranih petrodolara

pogoršanje uslova razmene

različiti drugi razlozi, politički i ekonomski.

Beg kapitala iz zaduženih zemalja

Beg kapitala uslovljen je strahom da će držanje kapitala u zemlji dovesti do njegovog gubitka.

Beg kapitala može poprimiti različite oblike, od jednostavnog krijumčarenja deviza do krivotvorenja faktura izvoza i uvoza.

Uzroci bega kapitala socijalne napetosti i nemiri

međunarodne napetosti i ratovi

mere fiskalne politike (porezi)

mere monetarne politike (kamatnjak, inflacija)

politika kursa

promena ekonomske politike u svetu

Posledice bega kapitala

destabilizacija kamatnih stopa i kursa

smanjivanje deviznih rezervi, poreske osnovice i indirektno povećanje budžetskog deficita

smanjenje mogućih izvora finansiranja realnih investicija i privrednog razvoja

povećanje oskudice deviza

Reprogramiranje dugova zemalja u razvoju

Tokom godina bilo je raznih teorija, pokušaja i konkretnih aktivnosti na temu reprogramiranja navedenih dugova.

Danas najveću ulogu u toj oblasti imaju Pariški i Londonski klub.

Pariški klub U okviru Pariškog kluba reprogramiraju se dugovi koji su dale

javne institucije, nezavisno je li zajmoprimac subjekt javnog ili privatnog sektora.

Pariški klub nije nikakav formalni klub i nema stalno članstvo. To, dakle, nije međunarodna organizacija sa definisanim statutom i članstvom.

Pariški klub je skup procedura koje se koriste u pregovorima radi odlaganja dospelih obaveza po kreditima koje su dale ili garantovale vlade ili vladine institucije zemalja zajmodavaca privatnim ili javnim subjektima zemlje dužnika koja nije u stanju da u celosti ispuni svoje otplatne obaveze.

Londonski klub U okviru Londonskog kluba reprogramiraju se dugovi koji su dale

privatne institucije, uglavnom komercijalne banke nezavisno od statusa zajmoprimca.

Londonski klub je neinstitucionalizovano udruženje komercijalnih banaka koje razmatraju pitanja od interesa za zajednički nastup prema dužnicima.

Nastao je 1976. god. u Londonu i nije bio u mogućnosti da servisira dug prema komercijalnim bankama.

Londonski klub servisira isključivo komercijalne kredite.

Zaključak Valja imati na umu kako javno zaduživanje i štete, a u

manje slučajeva koristi, koje nastaju takvim zaduživanjem, na kraju pogađaju celokupno stanovništvo.

Kako bi se maksimizirale koristi, a štete svele na najmanju moguću meru, potrebno je postaviti jasan zakonodavni okvir radi kontrole zaduživanja javnog sektora.

Nije cilj potpuno nestajanje javnog duga jer bi tako nestali i pozitivni efekti koje on ima na ekonomski razvoj. Cilj je svesti javni dug u određene optimalne granice.