Nastanak ekonomske naukePrve ideje Klasična politička ekonomijaNeoklasična ekonomijaEkonomija u 20. veku Ekonomski zakoniZašto učimo ekonomiju?Izučavamo ekonomske procese koje obavljaju ljudi radi zadovoljenja svojih potrebaNekoliko pitanja:Šta proizvoditi i koliko (od proizvodnje do potrošnje, struktura potreba, tržište kao regulator između proizvođača i potrošača, proizvodna i neposredna potrošnja)?Kako proizvoditi - kako najbolje (optimalno) koristiti i kombinovati raspoložive faktore proizvodnje (rad i kapital ili sredstva za proizvodnju)?Za koga proizvoditi (kako se raspodeljuju faktori i proizvodi na razne delatnosti i/ili na pojedince ili grupe; koji zakoni upravljaju ovim procesom)?Odgovori će nam pokazati kako da odlučujemo i kako da upravljamo da bismo postigli najbolje (optimalne) efekteDilema:Tržište ili državaNastanak ekonomije kao naukeMerkantilizam (17.-18. v.): Merkantilisti smatraju da bogatstvo nastaje u međunarodnoj trgovini; ako je izvoz veći od uvoza – zemlja zarađuje zlato i postaje bogatijaFiziokrati (18.v.): Fransoa Kene, Samo poljoprivredna proizvodnja stvara bogatstvo (sve ostalo je samo prerada i promet) Važno: Tableau economique = kružni tok reprodukcije; klase Klase: proizvođačka (seljaci), sterilna (trgovci, industrijalci), zemljovlasnici (upravljaju i stiču višak)Klasična politička ekonomija (KPE)Tri imena: Vilijam Peti, Adam Smit, Dejvid RikardoU vreme početnog razvoja industrijePoreklo bogatstva naroda (Politička ekonomija = privreda jedne društvene zajednice)Pomalo filosofski pristup – šta stoji iza vidljivih pojava; kako nastaje vrednost...Prvi važni nalazi KPEPrivreda se posmatra kao sistem, kao stalna reprodukcija; uočavaju se materijalni i društveni odnosi (klase)Osnov teorije radne vrednosti (poreklo vrednosti)Rad kao izvor društvenog bogatstvaTeorije o konkurenciji i mehanizmu tržišta (Smitova “nevidljiva ruka”)Prvi zakoni raspodele (Smit, Rikardo)

Osnov za moderne teorije – tzv. objektivne i subjektivne vrednosti (neoklasična) K. Marks (19. vek)Nastavak i kritika KPE, ekonomsko-filosofski pristup (KPE + Hegelova dijalektika) Kretanje društva – promene odnosa između ljudiRad stvara vrednost (slično kao KPE)ali vrednost i višak vrednosti nastaju kao rezultat specifičnih, savremenih odnosa među ljudimaSvojina kao odnos: uslovljava druge odnose u proizvodnji (rad: radna snaga i kapital: sredstva za proizvodnju), raspodeli (najamnina i profit) itd.Reprodukcija kao društvena pojava → međuzavisnost proizvođačaTeorija kapitalističke proizvodnje i raspodeleNeoklasična teorija (NKE)NKE nastaje sa daljim razvojem kapitalizma i težnjom ka većoj efikasnostiOsnovno pitanje NKE nije – šta stoji iza (sadržina) neke pojave nego – kako doći do optimumaOgraničeni faktori (oskudni, retki resursi) i alternativne upotrebe – šta je najefikasnije Vrednost prema NKE nastaje na osnovu doprinosa faktora, a određena je spremnošću kupca da plati (pojednostavljeno – individualnom korisnošću)Otuda naziv “subjektivna teorija”Razmišljanje o marginalnim slučajevima i problem optimizacijeEkonomija u 20. vekuKPE i NKE → laissez-faire, liberalizamProblem sa krizama početkom 20. vekaDž. M. Kejns: aktivna politika države radi pune zaposlenosti faktora → podsticaji tražnjiMonetarizam (M. Fridman) posle II svetskog rata, rast ponude novca = inflacija = gubici; povratak liberalizmuBrz razvoj ekonomije od 60-ihDruga polovina 20. veka – osnovne odredniceP. Semjuelson – “velika sinteza” (NKE + Kejns); pokušaj usklađivanjaEkonomika blagostanja – država između društvenih potreba i privatnih interesa Neokejnzijanci – nezaposlenost u stagflacijiRacionalna očekivanja: uticaj budućih (očekivanih) događaja na sadašnjeInstitucionalisti – efikasnost i potreba institucijaKPE, novi nalazi (P. Srafa)Radikalna PE – klasna borba, ekonomska moćSavremena PE – kako radi vlada, javni izboriMikroekonomija i makroekonomijaMikroekonomija Ponašanje pojedinačnih aktera na tržištu i njihovi međuodnosiTržište i njegova strukturaCene faktora i dobaraMakroekonomijaFunkcionisanje privrede kao celineAgregatne veličine i njihova međuzavisnost

Rast, zaposlenost, proizvod, investicije...Ekonomska politikaEkonomski zakoniIstorijski karakterDa li ljudi mogu da biraju odnose koje međusobno uspostavljaju?Mogu da (pokušaju da) menjaju istoriju ali uspeh ne proističe iz njihove volje (SSSR)Za razliku od prirodnih, ekonomski zakoni su svojstveni određenom stepenu razvojaZavise od “načina proizvodnje” (Marks)Nisu sasvim egzaktni – tendencijePrimer: ravnoteža i neravnotežaKolebanje oko proseka, zato su stohastični – verovatni u određenom stepenuDa bismo uspešno delovali moramo razumeti dejstvo ekonomskih zakonitosti RezimeEkonomija nam pomaže da razumemo procese u ekonomskom životuU tim procesima učestvuju ljudiDa bismo donosili optimalne odluke moramo da spoznamo osnovne ekonomske zakone Ekonomija nastaje kao posebna disciplina tokom 17. i 18. veka kroz teorije merkantilista (trgovina = bogatstvo), a zatim i fiziokrata (poljoprivreda)Ekonomija kao formirana nauka nastaje sa Smitom i Rikardom (šta je vrednost → rad stvara vrednost)Marks nastavlja ovu tradiciju i ispituje kretanje društva i odnose između ljudiKrajem 19.v. nastaje neoklasična teorija (kako da optimalno upotrebimo oskudne resurse izmeđualternativnih upotreba)Ova teorija dominira tokom 20.v.Mikroekonomija i makroekonomija – pojedinačni akteri i tržišta, odnosno, celina privrede i ekonomski agregatiEkonomski zakoni imaju istorijski karakter, pojavljuju se kao tendencije; stohastički suROBNA PROIZVODNJAPomenuli smo dilemu: tržište ili država...Kako je nastalo tržište?Zašto je nastala robna ili tržišna privreda?Da bismo zadovoljavali potrebe trošimo proizvedena dobraDakle, potrošnja uslovljava proizvodnjuVeza između potrošnje i proizvodnje:Neposredna Posredna Naturalna proizvodnjaNaturalna proizvodnja je sistem privređivanja u kome se uspostavlja neposredna veza između potrošnje i proizvodnjeProizvedena dobra ulaze neposredno u potrošnju samog proizvođača i zajednice u kojoj radi (gazdinstvo, zadruga...)

U zavisnosti od oblika društva ulaze i u potrošnju onog kome je proizvođač potčinjen (robovlasništvo, feudalizam)Robna proizvodnjaRobna proizvodnja je sistem privređivanja u kome se uspostavlja posredna veza između potrošnje i proizvodnjeProizvedena dobra su namenjena drugome – proizvode se radi razmene (trgovine)Dakle, između proizvodnje i potrošnje javlja se razmena koja ih povezujeJavlja se problem rizika – neizvesnost da li će neko proizvedeno dobro biti prihvaćeno u razmeniU novije vreme se češće naziva tržišna privreda (zato što se razmena odvija na tržištima)Uslovi nastanka robne proizvodnjeNastaje krajem prvobitne zajednicePrvi oblik je prosta robna proizvodnja Nastaje usled:Podele rada (tj. sa pojavom specijalizacije)Pojave viška proizvoda (višak iznad potreba proizvođača)Privatne svojine (ustupanje viška proizvoda = prisvajanje protivvrednosti u razmeni)Opšte karakteristike i posebni istorijski obliciOpšte karakteristikeAtomizirana privredna struktura (veliki broj subjekata)Proizvodnja za razmenu je cilj robnog proizvođača Postoji određen stepen spontanosti (stihijnosti) i konkurencijeFaze istorijskog razvojaDva (tri) osnovna oblika:Prosta ili sitna robna proizvodnjaKapitalistička (krupna) robna proizvodnjaPostoji i savremena tržišna privreda kao savremeni razvojni oblikProsta robna proizvodnjaVlasnici sredstava za proizvodnju su istovremeno i proizvođačiU procesu razmene ostvaruju sredstava za svoju egzistenciju i reprodukcijuMotiv: prisvajanje (što veće) protivvrednostiEkonomska diferencijacija (razvoj ili propadanje)Uslovi za angažovanje dodatne radne snageKapitalistička robna proizvodnjaPrerastanje sitne u krupnu robnu proizvodnjuEkonomska diferencijajcija i akumulacija stvaraju privatnu svojinu nad sredstvima za proizvodnju koja zahteva dodatni radRad (radna snaga) postaje roba (predmet razmene)Dakle, sredstva za proizvodnju su privatna svojina (kapital); njihovi vlasnici više ne moraju da rade u neposrednoj proizvodnji već u njoj rade najamni radnici

Tržišna privreda savremenog društvaTri osnovna modelaSocijalniPotrošački Administrativno usmeravaniMešoviti karakter vlasništva:Privatna i Državna svojinaZajedničke karakteristike:Institucionalna struktura (institucije: tržišta, pravila, zakoni)Uređen svojinski sistem (zaštita privatne svojine i ugovora)KonkurencijaMonetarna stabilnostEfikasan finansijski sistemRazvijena društvena infrastrukturaSocijalni tip (Nemačka, Švedska...)Značajna uloga države – socijalna infrastruktura“humani kapitalizam”Potrošački (SAD)Minimalna uloga države (samo zaštita potrošača)Velika mobilnost faktora i snažna tržišta faktora što obezbeđuje razvoj uprkos kratkoročnoj usmerenostiAdministrativno usmeravani tip (Japan...)Ograničena zaštita proizvođača od strane konkurencije (uslovljena brzim izlaskom na svetsko tržište) i jaka domaća konkurencijaPodsticanje štednje, investicijeMala mobilnost rada i lojalnost firmi ali velika unutrašnja mobilnost (između pojedinih poslova i zadataka)Rezime Naturalna proizvodnja je sistem privređivanja u kome se uspostavlja neposredna veza između potrošnje i proizvodnjeRobna proizvodnja je sistem privređivanja u kome se uspostavlja posredna veza – preko razmene – između potrošnje i proizvodnjeNastanak robne proizvodnje uslovljavaju: podela rada, višak proizvoda i privatna svojinaPostoje dva (tri) osnovna oblika – prosta (sitna) robna proizvodnja i kapitalistička, kao i tržišna privreda savremenog društvaProstu robnu proizvodnju karakteriše činjenica da su vlasnici sredstava za proizvodnju istovremeno i proizvođačiKapitalističku robnu proizvodnju karakteriše činjenica da vlasnici sredstava za proizvodnju postaju kapitalisti i ne moraju da učestvuju u proizvodnji koju obavljaju najamni radnici Tržišnu privredu savremenog društva karakterišu zajedničke osobine kao i tri osnovna tipa: socijalni, potrošački i administrativno usmeravani

NASTANAK TEORIJE VREDNOSTIDo sada smo govorili o cenama i o vrednosti koju kupci pripisuju dobrima i uslugama ali smo pomenuli da postoje različita shavatanja vrednostiJedna polaze od ideje da postoji zajednički imenitelj i unutrašnja sadržina proizvedenih dobara (ili robe); takva vrednost nastaje u proizvodnji.Druga vide vrednost kako smo je i mi do sada definisali (preovlađujuće savremeno shavtanje) i vezuju je za razmenu i potrošnjuOvakva podela postoji dugo (tzv. objektivne i subjektivne teorije)Teorije obično nisu pogrešne ali mogu davati odgovore na različita pitanja i dovoditi do različitih zaključakaZato ćemo se upoznati i sa osnovama teorije radne vrednostiNastala je u okviru klasične političke ekonomije Teorija radne vrednostiV. Peti (1623-87) “zemlja je mati, a rad otac stavranja bogatstva”Izvor vrednosti je u proizvodnjiA. Smit (1723-90)Rad kao jedini stvaralac vrednostiD. Rikardo (1772-1823)Vrednost određuje rad utrošen u proizvodnji robeRazličito polazište u odnosu na “subjektivne” teorijeIzvor vrednosti je u uslovima proizvodnje (rad)Suprotno shvatanju da je korisnost mera vrednosti razdvajaju se dve kategorije: vrednost i upotrebna vrednostZato (u početku) nema optimizacije: vrednost robe određuju uslovi proizvodnje (...a tržišnu cenu – ponuda i tražnja ali u okviru proizvedene vrednosti)Različito shvatanje društvenih posledicaKako se (radna) vrednost raspodeljuje među članove društvaK. Marks (1818-83) Teorija o višku vrednosti i teorija eksploatacijeROBAŠta je roba?Robu definišemo kao: Korisno materijalno dobro proizvedeno sa ciljem da se razmeni (proizvedeno za drugoga)... da bi se razmenom dobila odgovarajuća protivvrednost (dobro ili novac tj. neka ekvivalentna vrednost) Osnovna svojstva robeUpotrebna vrednost: svojstvo da može da zadovolji neku ljudsku potrebu (kupca)Prometna (relativna) vrednost: kvantitativni razmenski odnos po kome se upotrebna vrednost jedne vrste robe razmenjuje za upotrebnu vrednost druge vrste robe

– (to je isto ono što će kasnije postati tržišna cena)Vrednost robe: materijalizovani (apstraktni) rad

Rad sadržan u robi: privatni i društveniDvojak karakter rada (sa više aspekata)Razmena (trgovina) izaziva specijalizaciju tj. društvenu podelu radaProizvođači rade samostalno i odlučuju o proizvodnji na bazi svojih interesa – privatni karakter radaKada proizvodi stignu u razmenu i potvrde da su korisni – da imaju društvenu potvrdu upotrebne vrednosti – onaj isti privatni rad dobija karakter društvenog radaRad sadržan u robi: konkretni i apstraktniRad proizvođača nekog konkretnog dobra je – konkretni rad Konkretne operacije i veštine; npr. stolar, obućar, krojač...Konkretni rad stvara upotrebnu vrednostRad uopšte, kao trošenje ljudske energije jeste apstraktni rad Nezavisno od konkretnih operacija koje proizvođač obavljaApstraktni rad je zajednički imenitelj svake robe; on određuje vrednost Veličina vrednosti robeApstraktni rad određuje vrednost robeAli, rad nije uvek iste složenosti, umeća ili kvalifikovanostiRazlikujemo prosti i složeni radProsti rad je rad na nivou opšte radne sposobnosti u datim uslovimaSloženi rad je multiplikovan prost radDakle, dužina trajanja rada, pri čemu je ceo rad sveden na prosti, određuje vrednost (tj. složeni rad treba da se izrazi u časovima prostog rada)Različiti proizvođači troše različite količine rada da bi proizveli istu robu (istu upotrebnu vrednost) tj. imaju različitu produktivnostVrednost robe određuje – prosečna količina rada potrebna za njenu proizvodnju, a ne individulana! Zašto?Jednostavno objašnjenjeRoba izlazi na tržište sa svojom upotrebnom vrednošću (tu se razmenjuju različite UV) Za istu robu (istu UV) može da važi samo jedna vrednost tj.Društveno potrebna količina rada (ili u jednom društvu prosečno potrebna količina rada = prosek individualno potrebnih časova rada)To nije moguće unapred izračunati već će se to izraziti kroz razmenu na tržištuIzražavanje vrednosti robePošto se za jednu vrstu robe na tržištu dobija manja ili veća količina druge robe (tj. druge UV) taj razmenski odnos će izraziti vrednost robeZnamo da je taj razmenski odnos – prometna vrednostKako se uspostavlja prometna vrednost?Na tržištu se razmenjuje jedna UV za druguU razmeni (trgovini) se formira prometna vrednost; na primer:1 kaput = 5 koža Dakle, kaput na tržištu posredno (kroz razmenu) potvrđuje da vredi koliko i pet komada kože

Razmenski odnos ne određuje vrednost već samo potvrđuje da roba ima vrednost i pokazuje njenu relativnu (prometnu) vrednostKarakteristike prometne vrednostiKaput je u relativnom odnosu prema kožiKaput se nalazi u relativnom obliku vrednosti Pet koža služe da se izraze vrednost kaputaKože su u ekvivalentnom obliku vrednosti Odnosno, koža služi da pokaže da su dve vrednosti samerljive, razmenjljive i ekvivalentne (na tržištu)1.UV robe u ekvivalentnom obliku služi da izrazi vrednost robe u relativnom obliku2.Konkretni rad utrošen u proizvodnju robe u ekvivalnetnom obliku služi da izrazi apstraktni rad utrošen u proizvodnji robe u relativnom obliku3.Privatni rad proizvođača ekvivalenta služi da izrazi društveni rad proizvođača robe u relativnom oblikuVeličina prometne vrednosti robePretpostavimo da se razmena odigrala na pomenuti način zato što je reč o približnim vrednostima tj. da je odnos 1:5 nastao na osnovu pretpostavke da se 5 koža proizvodi za isto (prosečno) vreme kao i kaput1 kaput = 5 koža(30 sati) = (30 sati)U stavri, da su im uslovi proizvodnje jednaki!!!Ako se uslovi proizvodnje menjaju – na primer, kod oba proizvođača podjednako, tada prometna vrednost ostaje:1 kaput = 5 koža(60 sati) = (60 sati)Ako se uslovi menjaju nejednako – može biti:1 kaput = 3 kože(30 sati) = (30 sati)Zato što se 1 koža ovde proizvodi za 10 sati ili:1 kaput = 10 koža(30 sati) = (30 sati)Zato što se 1 koža ovde proizvodi za 3 sataŠta možemo da zaključimo?Prvo, da se vrednost robe samo izražava u razmeni pošto prometna vrednost ne izražava sasvim adekvatno uslove proizvodnje kaputa. Zašto?Zato što se ona menja i kada se ne menjaju uslovi prozvodnje, a samim tim ni vrednost kaputaTakav primer je u drugom i trećem slučaju (1 kaput za 3 ili za 10 koža)Na tržištu postoji mnogo vrsta robe

Kaput bi se mogao razmeniti i za neku drugu robu u drugom razmenskom odnosu – na primer:1 kaput = 10m štofa(30 sati) = (30 sati) Ili za 200 korneta sladoleda (30 sati)Ili za novac koji izražava 30 sati radaU tom slučaju prometna vrednost će postati cenaRadna vrednost i pripisivanje vrednostiTeorija radne vrednosti posmatra uslove proizvodnje kao izvor vrednosti; vrednost nastaje u proizvodnjiNa tržištima se vrednost samo izražava (preko prometne vrednosti tj. posredstvom cena)Na tržištima se (kroz razmenu upotrebnih vrednosti) razmenjuju proizvedene vrednostiZato je ukupna suma cena jednaka ukupnoj sumi vrednosti“Subjektivne” teorije imaju drugačiji pristup:Kupci pripisuju vrednost dobrima – na osnovu procene svojih potreba i uz pomoć troškova odricanja – tokom razmene, na tržištima Pripisivanje vrednostiNovije “subjektivne” teorije nastaju sa tzv. marginalističkom revolucijom (1871-74)Leon Valras, Karl Menger i Vilijam Stenli DževonsZadovoljstvo i patnja su osnovni predmet ekonomskog obračuna (V. S. Dževons)Marginalna korisnost i Mengerova tabela potrebaRedosled potreba i stav da se dodatnom jedinicom smanjuje zadovoljstvo i opada intenzitet potrebeVrednost nije nešto što je inherentno dobrima već je ona samo važnost koju pridajemo zadovoljenju naših potreba (K. Menger)Alfred Maršal (Principi ekonomije, 1890) meri korisnost količinom novca koju je potrošač spreman da platiTražnja je određena marginalnom korisnošću, a ponuda marginalnom produktivnošću faktora (neoklasična škola)Vilfredo Pareto (1948-1923) otklanja sasvim subjektivan odnos prema dobrima (ofelimitet → dobro je korisno, a koliko zavisi od kombinacije dobara; kombinovanjem ofelimitet raste)Matematizuje i nastoji da univerzalizuje ekonomiju Definiše ravnotežu (nikome ne može biti bolje ako nekom ne bude gore – Pareto optimum)Ravnoteža i kod kombinovanja dobaraMerljivost korisnosti = Teorija kardinalne korisnosti (rani marginalisti – Mengerova tablica, Maršal, kasnije i naročito Bem Baverk...)Relativni odnosi korisnosti = Teorija ordinarne korisnosti (kasniji marginalisti, relativna korisnost u odnosu na druga dobra – osnov teorije izbora potrošača; Pareto)Ključne razlike dve teorijeKlasična škola i teorija radne vrednosti tragaju za unutrašnjom supstancom vrednostiMarginalisti i neoklasična škola vrednost uvode spolja – iz korisnosti dobra za pojedinog kupca što je Ahilova peta marginalističke teorije – korisnost se ne može egzaktno meriti, opaziti ili iskusiti

Ipak, koncept je pogodan za analizu (ponuda i tražnja, ravnoteža, praktično ponašanje)Drugi problem je marginalna produktivnostFaktori daju doprinose u proizvodnji ponuđenih dobaraAli kolika je tačno vrednost faktora i njihovog doprinosa ako se ona samo pripisuje na tržištu dobara?Savremena analiza u tradiciji klasične teorije pokazuje da je rad zaista sadržina svakog dobra i da se vrednost faktora ne može egzaktno definisati bez objektivno određene vrednosti tj. bez analize proizvodnje (Pjero Srafa 1898-1983; Proizvodnja roba pomoću roba, 1960)Kao što smo već rekli – teorije obično nisu pogrešneAli daju odgovore na različita pitanja iodrazumevaju različite poslediceTako radna teorija pokazuje da ljudi u proizvodnji stavraju vrednost i da uzajamno zavise (društveni karakter)a marginalistička da samostalno i nezavisno pripisuju vrednosti (individualni karakter)što proizodi ceo niz novih posledica za razumevanje društva i ekonomske aktivnosti ljudi!O ovome će biti reči - kasnijeRezime Klasična politička ekonomija je razvila radnu teoriju vrednosti po kojoj vrednost određuje rad utrošen za proizvodnju nekog dobra, odnosno, robeRoba je korisno materijalno dobro proizvedeno sa ciljem da se razmeni tj. da se za njega dobije odgovarajuća protivvrednostUpotrebna vrednostrobe je njeno svojstvo da može da zadovolji neku ljudsku potrebuPrometna vrednost je razmenski odnos po kome se razmenjuju upotrebne vrednosti dve vrste robe Vrednost robe je materijalizovani (apstraktni) radRad sadržan u robi je dvojak: privatni i društveni, odnosno, konkretni i apstraktniVrednost robe određuje društveno-prosečna količina rada potrebnog za njenu proizvodnju pri čemu rad posmatramo kao apstraktni rad, a u pogledu složenosti svodimo na prosti radVrednost robe se izražava na tržištu pomoću prometne vrednosti pri čemu se roba koja ulazi u razmenu nalazi u relativnom, a roba za koju se razmenjuje u ekvivalentnom obliku vrednostiKada se roba razmenjuje za novac prometna vrednost postaje (naziva se) cenaTeorija radne vrednosti posmatra uslove proizvodnje kao izvor vrednosti; vrednost nastaje u proizvodnjiMarginalistička revolucija razvija teoriju po kojoj kupci pripisuju vrednosti dobrima u razmeni tako da vrednost nije objektivno, unutrašnje svojstvo robeRadna teorija vrednosti podrazumeva da proizvodnja i ekonomske aktivnosti imaju društveni kakrakter, a marginalisti naglašavaju ulogu pojedinaca i njihovih ocenaNOVACRazličita shvatanja o novcuDo sada smo mnogo puta pomenuli cenuCena je, kao što znamo, ono što moramo da platimo da bismo dobili neko dobroPlaćanje vršimo novcem ali šta je i kako je nastao novac?

Različite teorije 1. Teorija konvencije: dogovor o uspostavljanju novca kao sredstva razmene (država)2. Robna teorija novca: KPE posmatra novac kao dobro koje ima vrednost (npr. zlato), a

papirni novac kao predstavnika tog dobra3. Subjektivna teorija vrednosti polazi od korisnosti dobra koje je novac (metalistička

varijanta) 4. Funkcionalna teorija: suprotno robnoj teoriji suštinu vidi u funkciji novca (vrednost

zavisi od funkcije koju vrši novac)5. Nominalistička teorija: simbol koji služi za obračun (vrednost određuje država)

Nastanak novcaSetimo se prometne vrednosti1 kaput = 5 kožaSlučajni susret dva kupca/prodavcaSetimo se zemljoradnika i stočara – takođe, slučajna razmena krompira za meso i obratnoSa pojavom razmene (viška proizvoda) sve češći problem: kako razmeniti dobraRazvijeni oblik: jedna vrsta robe (dobro) postepeno postaje glavno sredstvo razmeneNa primer: koža (stočari)Razvoj oblika razmene dovodi do pojave novcaOpšti oblik – samo jedno dobro ostaje kao sredstvo razmene – opšti ekvivalentZašto zlato? Osobine...Funkcije novcaRazmotrićemo robnu teoriju novcaJedno dobro postaje novac tj.Jedna vrsta robe postaje novacKao i svaka roba novac ima:• Upotrebnu vrednost i• Vrednost

Pored ovoga i posebna upotrebna vrednost – proističe iz funkcija novca1. Mera vrednosti2. Sredstvo prometa (razmene)3. Blago 4. Sredstvo plaćanja5. Svetski novac

1.Novac u funkciji mere vrednostiNovac je opšte sredstvo razmene – osnovna funkcija mu je da svojom upotrebnom vrednošću izražava vrednost svih drugih robaKao kod prometne vrednosti – vrednost robe se izražava određenom količinom robe ekvivalenta (u ovom slučaju – novca)Dakle, cena robe je u novcu izražena veličina njene vrednostiIli: vrednost robe izražena nekom količinom novčane robeU funkciji mere vrednosti nije potrebno fizičko prisustvo novca! Pošto različite količine novca izražavaju vrednost robe, te količine predstavljaju i meru za cenu robe.Tehnička mera – npr. grami zlata – merilo cene koje važi na nekom tržištu (teritoriji)

Primer: cipele = 5gr zlata; 1m platna = 1 gr zlata Sledi: cipele (1 par) = 5gr zlata = 5m platnaOsim teorije radne vrednosti o novcu govori i marginalistička teorijaVrednost novca je posledica njegove korisnostiNominalisti povezuju funkciju novca i njegovu vrednost (sam novac nema vrednost)Kvantitativna teorija novca – količina novca i realna vrednost novca (o tome kasnije, tema 16)2.Novac u funkciji sredstva prometaUmesto trampe (R-R) imamo posrednika u razmeni – novac (R-N-R)Odvajanje prodaje i kupovineOlakšava razmenu robeOpasnost poremećaja u prometu3.Novac kao blagoOdvajanje prodaje i kupovine omogućuje tezaurisanje novca – povlačenje iz prometaNamena – stvaranje blaga (čuvara vrednosti)Pošto novcem može da se kupi bilo koja roba (posebna upotrebna vrednost) njegovo tezaurisanje zamenjuje bogatstvo u obliku konkretnih vrsta robe...Štednja, akumulacija...4.Novac u funkciji sredstva plaćanjaAko se kupovina obavlja bez prisustva novca, sa odloženim rokom plaćanja (kredit)Novac se pojavljuje samo kao platežno sredstvo (kada se pojavi)5.Svetski novacSaznanje o koristima od trgovine (razmene) postavlja pitanje novca u međunarodnoj razmeniSve funkcije kao i u domaćem prometuPoseban način realizacijeNacionalne valuteZlato (zlatni standard)Nekada i barter (ne preporučuje se)Različiti oblici novca u opticajuKorišćenje robe u njenom prirodnom obliku (komad zlata) otežava prometRešenje je u kovanju novcaMoneta je određena vrsta kovanog novca čiji oblik, težinu metala, kvalitet i naziv određuje država.Zašto se više ne kuje zlatni novac?Papirni novacNastanak papirnog novca vezan za pojavu banknote zamenjive za zlato i za kovanje sitnog novcaZlatni novčić vremenom gubi deo svoje vrednosti (habanje)Moguća odstupanja od propisane količine (remedijum)Sitni novac od drugog materijala Ekonomski razlog zamene zlata papirnim novcem:Proizvodnja i kovanje zlata uzimaju deo resursa (radno vreme) Početak – deponovanje zlata i korišćenje banknota Papirni novac: zanemarljiva vrednost ali predstavlja zlato u opticaju

Zlatno i čisto papirno važenjePočetni oblik – zlatno važenjeDva ograničenja: zlatno pokriće (podloga) i konvertibilnost (zamenjivost za zlato)1930-ih prelazak na papirno važenjeAutoritet države Kreditni novac – osnovni obliciKredit i novac kao platežno sredstvo proizvode obavezu plaćanja u nekom rokuPismena obaveza da će se u dogovorenom roku isplatiti ugovorena količina novca naziva se menica Menica može da služi kao novacObaveza banke – banknota i ček Gotovinski ček = nalog banci da izvrši isplatu (na dan...)Barirani ček = da sa jednog računa prebaci neku sumu novca na drugi (bezgotovinsko plaćanje)Emisija novcaEmisija novca = ponuda novca (puštanje u opticaj)Koliko novca?Zlatno pokriće → koliko zlataPapirno važenje → koliko bi zlata trebalo da bude u prometu (da bi se promet nesmetano odvijao, a cene bile stabilne)Složeno pitanje (tema 16)RezimeRobna teorija novca tretira novac kao robuNovac je roba koja vrši funkciju opšteg ekvivalentaIma vredenost i upotrebnu vrednost i posebnu upotrebnu vrednost (koja proističe iz funkcija novca)Osnovne funkcije novca su: mera vrednosti, sredstvo prometa, blago, sredstvo plaćanja i svetski novacIstorijski, zlato i metalni novac postepeno su zamenjeni za papirni novacPapirni novac je najpre u sistemu zlatnog važenja (zamenjiv za zlato), a zatim država garantuje njegovu posebnu upotrebnu vrednostOdlaganje plaćanja dovodi do pojave kreditnog novca (menica, ček itd.)PodsetnikSetimo se da se prema KPE vrednost stvara u proizvodnji, zavisi od uslova proizvodnje, a određena je utrošenim radomSetimo se da je potpuno razvijena robna (tržišna) privreda nastala sa kapitalizmomTakođe, setimo se da razne teorije odgovaraju na različita pitanja, ali dovode i do različitih zaključakaOSNOVNE KARAKTERISTIKE KAPITALISTIČKE PRIVREDEDve klase (a ne jedinstveni sektor – domaćinstva): • Vlasnici sredstava za proizvodnju (kapitalisti)• Najamni radnici (nemaju sredstva za proizvodnju)

Krupna robna proizvodnjaProizvodnja vrednosti i viška vrednosti (da bi se kapital uvećavao)Motiv proizvodnje: uvećavanje viška vrednosti KAPITALPojam ulazi u čestu upotrebu tokom 16. vekaBogatstvo koje se koristi radi uvećavanja bogatstva (klasična PE)Kapital istovremeno ima: • oblik vrednosti (rad – radom proizvedena dobra; imaju novčani izraz) i • fizički oblik (kapitalna dobra: mašine, zgrade...)

Kao nečija imovina dobija i društveno određenje: Neko ima monopol na kapitalnim dobrima ili na sredstvima za proizvodnju (= sredstva za rad i predmeti rada) Kapital kao društveni odnosAko neko ima monopol na sredstvima za proizvodnju (pravo svojine) onda onaj ko ih nema mora da prihvati uslove vlasnika da bi proizvodio za sopstvene potrebe.Osnova za poseban tip društvenih odnosaVlasnik posmatra kapital kao vrednost koja se sama uvećava (oplođuje)Radnik posmatra kapital kao prinudni odnos koji ga tera da radi više nego što je potrebno za njegove potrebeZašto?Kada rad u proizvodnji stvara vrednost: jedan deo rada nazivamo potreban rad – služi za zadovoljenje potreba samog proizvođača (radnika)drugi deo predstavlja višak rada (za radnika), a služi za uvećavanje kapitala (kao vrednosti) vlasnik kapitala ne mora da radi u proizvodnjiDakle, kapital pretpostavlja najamni rad, a najamni rad pretpostavlja kapital (Marks)Zato kapital nisu samo kapitalna dobra ili vrednost tih dobara već i određen društveni odnosSada vidimo kako pojedine ekonomske teorije mogu da dovede do različitih, a dalekosežnih zaključaka o uređenju društva.Klasična PE i razumevanje kapitalaKako definisati kapital ako je istovremeno i fizička i vrednosna veličina?Smit: stalni (fiksni) → prihod bez cirkulisanja i opticajni (cirkulišući) → prihod cirkulisanjem (promena vlasnika)Rikardo: stalni = kapitalno dobro koje se sporo troši, opticajni = kapitalno dobro koje se brzo trošiDž. St. Mil: fiksni → dobro koje služi više od jednog proizvodnog procesa, opticajni → jednostruka upotreba dobraMarks preuzima od Mila i Rikarda pojmove fiksnog i opticajnog (proizvodnog) kapitala Uvodi novu podelu na:Postojani (konstantni, c); obuhvata sredstva za proizvodnju Promenljivi (varijabilni, v); kapital koji služi za kupovinu faktora rada tj. radne snage

Druga shavatanja kapitalaA. Maršal prvi povezuje ideju o kapitalu kao uzdržavanju od potrošnje i pitanju vremena (“čekanja”) sa idejom o posebnom faktoru proizvodnje Prethodna gledišta su davala različite ideje o ulozi kapitala (npr. Dževons misli da je sve u vremenu i da kapital treba meriti radnim danima)Savremena gledišta razvijaju ideju kapitala kao (produktivnog) faktoraMi smo se upoznali sa jednim od tih savremenih gledištaProizvodna funkcija i inputi; u ulozi inputa može da se javi i kapitalIz ovoga sledi marginalana produktivnost kapitala: dodatni proizvod nastao kao efekat dodate jedinice kapitala (tj. faktora)U tom pogledu su i rad i kapital izjednačeniSaznali smo da se faktori zakupljuju i da postoji cena zakupaCena zakupa kapitala (kao i rada) u ravnoteži se izjednačava sa vrednošću marginalnog proizvoda kapitala (kao i rada)Kapital je definisan kao fond kapitalnih dobara (oprema i objekti)Problem homogenosti kapitala: mora se izraziti vrednošću (cenama) kapitalnih dobaraIZV Kembrička kontroverzaProblem je početkom 1960-ih uočila grupa ekonomista na univerzitetu u Kembridžu, u EngleskojKada dodajemo kapital, a maksimizujemo profit, kroz cenu dodatnih dobara moramo dobiti vrednost MPK = ΔQ/ΔK (cenu zakupa K) tj. vrednost jednaku marginalnom trošku; Pošto u K ulaze različita (nehomogena) dobra – moramo uvek uzeti njegov vrednosni izraz (cenu) kako bismo znali koliki je MPK = ΔQ/ΔK; Ali, da bismo saznali vrednost tj. cenu K (zakupa kapitalnih dobara) moramo znati koliki je MPK = ΔQ/ΔK, što ne možemo bez cene!!!Zaključak: cirkularno rezonovanje; dakle, produktivnost faktora nije poznata već se radi o raspodeli rezultata između faktora (odnosno njihovih vlasnika)!Povratak klasičnoj PERad stvara vrednost koja se raspodeljuje između (vlasnika) kapitala i rada (radnika) – na tržištimaKapitalna dobra imaju svoju vrednost kao proizvedena dobraTežnja je da se kapital uveća. Kako?Motiv poslovanjaPošto rad stvara vrednost – jedan deo rada je potreban rad (potrebe onog koji proizvodi)a drugi deo je višak rada koji stvara višak vrednostiNa tržištu, kada prodamo dobro (robu) dobijamo protivvrednost iz koje naknađujemo:Vrednost utrošenih kapitalnih dobara (K)Vrednost potrošenu za radnu snagu (“usluge rada”)Ostvarujemo višak tj. profit (na osnovu viška vrednosti)Uočite razliku: kada smo trošak kapitala tretirali kao oportunitetni trošak – javljao se nulti profitZašto?Zato što bi se kapital i inače negde “oplodio” (ako sam novac držao u banci dobijao sam kamatu, a u preduzeću dobijam cenu zakupa kapitala)

Radna teorija vrednosti polazi od toga da će se neka vrednost uvećati samo ako joj se dodaje neka količina radaZato se prema toj teoriji profit javlja kao višak (tj. višak vrednosti)PROFITMotiv poslovanja je profit tj. stalno uvećavanje viška vrednosti kako bismo dobili što veći profitProfit je razlika između postignute cene i cene koštanja (= prosečni trošak po jedinici) neke robeProfit je izvor uvećavanja kapitala (služi i za potrošnju vlasnika kapitala)RADRadna snaga kao robaPošto nemaju kapital – radnici na prodaju nude rad (“uslugu rada”)Oni su slobodni vlasnici svoje radne snageRadna snaga = fizička i psihička sposobnostKakva je roba – radna snaga?Radna snaga kao robaUpotrebna vrednost radne snage je njena sposobnost da stvara novu vrednost i to – veću od sopstvene vrednosti Vrednost radne snage je određena vrednošću ukupne količine dobara i usluga potrebnih za njenu reprodukcijuTa vrednost zavisi od istorijskih okolnosti (obim potreba, produktivnost u proizvodnji sredstava za život, porodica itd.)PROIZVODNJA VREDNOSTICilj proizvodnog procesa u robnoj proizvodnji:Proizvodnja vrednostiOplodnja (uvećavanje) vrednostiRobnu proizvodnju uvek odlikuje proizvodnja vrednostiStruktura proizvedene vrednostiStruktura proizlazi iz funkcija koje obavljaju faktori proizvodnje; radna snaga: Svojim trošenjem – stvara novu vrednostKoristeći sredstva za proizvodnju – prenosi njihovu vrednostStruktura proizvedene vrednosti:V = PV + NV V-vrednost; PV-preneta vrednost; NV-novostvorena vrednostOplodnja vrednostiU kapitalističkoj robnoj poizvodnji cilj je oplodnja (uvećavanje) kapitala tj. K-K’ (ili N-N’). Kako?Marksov doprinos klasičnoj političkoj ekonomiji.Ako proizvodnja traje samo do tačke na kojoj se nadokanđuje plaćena vrednost radne snage to je proizvodnja vrednostiPreko te tačke ona postaje oplodnja vrednosti Pošto radna snaga ne prenosi svoju vrednost (nego stvara vrednost), ona može da stvori veću vrednost od sopstveneOvo svojstvo smo nazvali upotrebnom vrednošću radne snageNa primer, u jednom radnom danu dovoljno je 5 sati rada da se proizvede potrebna vrednost

Preko tog vremena se proizvodi višak vrednostiProizvodnja vrednostiFAKTORI PROIZVODNJE

Uloženi kapital

Preneta vrednost

Novostovrena vrednost

Proizvedena vrednost

Sredstva za rad 25000 25000 -35000 PV

Predmeti rada 10000 10000 -Radna snaga 15000 - 15000 15000 NVUkupno 50000 35000 15000 50000

Sredstva za rad i predmeti rada su za 5 sati preneli svoju vrednost (35.000)Radna snaga je plaćena dnevnicom od 15.000Radna snaga je za 5 sati stvorila vrednost od 15.000Pretpostavimo da se radi još 5 sati!

Oplodnja vrednostiFAKTORI PROIZVODNJE

Uloženi kapital

Preneta vrednost

Novostovrena vrednost

Proizvedena vrednost

Sredstva za rad 25000 25000 -35000 PV

Predmeti rada 10000 10000 -Radna snaga 15000 - 15000 15000 NVUkupno 50000 35000 15000 50000Dodatni faktori proizvodnje

Dodatni K K1

     

Sredstva za rad 25000 25000 -35000 PV

Predmeti rada 10000 10000 -Radna snaga - - 15000 15000 NVUkupno 35000 35000 15000 50000K + K1► 85000 70000 30000 100 000

Za dodatnih 5 sati trebalo je nabaviti dodatna sredstava za rad i predmete rada (K1)Dodatna sredstva za rad i predmeti rada su za dodatnih 5 sati preneli svoju vrednost (35.000)Radna snaga je za dodatnih 5 sati stvorila višak vrednosti od 15.000Radna snaga nije dodatno plaćena jer je plaćena za dan rada (dnevnica).Prvih pet sati = potrebno radno vremeDrugih pet sati = višak radnog vremenaU višku radnog vremena stvoren je višak vrednostiVišak vrednosti= NV – vrednost radne snage

Oplodnja vrednosti i kapital

Zapazimo:Sredstva za proizvodnju postojano prenose vrednost (koja nam je poznata i konstantna).Rad stvara NV zavisno od dužine radnog vremena preko vremena koje određuje vrednost radne snage; varijabilna ili promenljiva veličina.Zato je ukupni kapital sastavljen od konstantnog (postojanog) i varijabilnog (promenljivog) kapitala tj. C+VZapazimo i ovo:Vlasnik kapitala unajmljuje radnu snagu (ulaže i c i v)Zato je i vlasnik robe, pa prisvaja ceo proizvod (tj. PV + NV), dakle i višak proizvoda (tj. višak vrednosti)Radnik ulaže radnu snagu i prisvaja najamninu kao cenu za prodatu radnu snaguZaključujemo da je raspodela proizvoda uslovljena prethodnom raspodelom faktora (ko šta ima)Iz toga Marks izvodi teoriju eksploatacije: višak rada (proizvoda, vrednosti) potiče od tuđeg neplaćenog radaAko višak vrednosti označimo sa m Mera eksploatacije će biti njegov odnos sa onim što pripada radniku za njegov rad:M/VProizvodnja i oplodnja vrednostiDo sada smo znali jedan pogled na rad:Domaćinstva (ponuda) i preduzeća (tražnja) pripisuju vrednost faktoru rada i tako se dolazi do ravnotežne ceneTa cena jednaka je vrednosti marginalnog proizvoda radaKada govorimo o proizvodnji vrednosti razmišljamo ko stoji iza tražnje za radom ako rad stvara vrednost – onaj ko ima kapital.Različito razumevanje odnosa između ljudi Faktori se nabavljaju na tržištu ali...Kapitalna dobra prenose vrednost, a rad stvara vrednost uključujući i višak vrednostiZato se, kao izraz oplodnje vrednosti, struktura vrednosti transformiše iz PV+NV u:C+V+MMetodi proizvodnje viška vrednostiStopa viška vrednosti Odnos viška vrednosti i promenljivog (varijabilnog) kapitalam′ = (m/v) x 100 Iz prethodnog obrasca možemo da utvrdimo da je masa viška vrednosti (M)M = (višak rada/potrebni rad) x broj radnika ili M = (m/v) x V Kako se proizvodi veća ili manja količina viška vrednosti? Dva osnovna metoda proizvodnje viška vrednosti• Apsolutni višak vrednosti• Relativni višak vrednosti

Apsolutni višak vrednosti

Zasniva se na apsolutnom povećanju viška rada u odnosu na potrebni radViše radnika → veća M, ista m/v Produženje radnog dana → veća M, veća m/v Primer: ako sa 10 sati produžimo radni dan na 12 sati, M će se povećati sa 15000 na 21000! Metod sa ograničenjem < 24 sata!Povećanje intenzivnosti rada.Ipak, to izaziva veću potrošnja energije → viša vrednost radne snage.Relativni višak vrednostiPovećanje produktivnosti rada u proizvodnji sredstava za reprodukciju radne snage – snižava vrednost radne snage.Efekat: manji potreban rad i veći višak rada tj. veći višak vrednosti i stopa viška vrednostiRelativni m kao korist od ukupnog društvenog radaEKONOMSKI VIŠAKDo sada smo govorili o višku rada i višku vrednosti.Vrednost je kategorija svake tržišne privrede, a višak vrednosti je kategorija kapitalističke robne proizvodnje (privrede).Međutim, svako društvo stvara višak proizvoda (rezultat viška rada) kao osnov razvoja i proširene reprodukcije.Znamo da je višak proizvoda onaj deo ukupnog proizvoda koji prevazilazi potrebe proizvođačaKarakter društvenih odnosa menja ekonomski oblik viška proizvoda (npr. kapitalizam → višak vrednosti)Višak proizvoda sa stanovišta upotrebe često se naziva ekonomski višak Osnovna upotreba: • Proširena reprodukcija (stalno rastuća proizvodnja)• Javna potrošnja (npr. obezbeđenje javnih dobara)• Druga neproizvodna potrošnja (osim potrošnje proizvođača)• Rezerve

Svako društvo mora da uvećava višak proizvodaTako se (na kraju) uvećava i potrebni proizvodTržišne sile (odnosno, zakon vrednosti) vrše alokaciju, diferencijaciju i distribuciju (raspodelu) potrebnog i viška proizvoda.Alokacija – putem alokacije faktoraDiferencijacija – putem konkurencije (ko više uspeva da proizvede viška proizvoda)Distribucija – putem alokacije faktora (proširenje koje proizvodnje)RAVNOTEŽASada možemo da se vratimo pitanju ravnotežeNa tržištima deluju ponuda i tražnjaZato se roba ne razmenjuje po svojim vrednostima nego po cenamaCena samo izražava vrednost robe – u novcu; cena je novčani izraz vrednosti robe.Na tržištu proizvođač nastoji da ostvari cenu koja pokriva troškove (cenu koštanja) i donosi što veći profit. Cene, na tržištu, vrše raspodelu proizvedene vrednosti između proizvođača

Zato svaki proizvođač ne prisvaja višak vrednosti koji je proizveo nego profit koji ostvari kao razliku između cene i cene koštanja svog proizvoda.Proizvođači smanjuju cenu koštanja da bi prisvojili ekstraprofit Pošto proizvođač nastoji da maksimizira profit ravnoteža se postiže samo ako svaki proizvođač i svaka grana pokriju cenu koštanja svog proizvoda i ostvare prosečni profit.Prosečni profit je onaj profit koji obezbeđuje istu oplodnju kapitala bez obzira na njegovu upotrebu tj. koji donosi istu profitnu stopuProfitna stopa je odnos profita i angažovanog kapitala pf ′ = pf/KZbog toga se ravnoteža postiže samo ako se robe prodaju po ceni proizvodnje Cena proizvodnje je jednaka (prosečnoj) ceni koštanja plus prosečan profit (PPF)PPF = ukupan uloženi K ili (c+v) x prosečna profitna stopa podeljeno sa Q (po jedinici proizvoda) CP = CK+PPFOva cena odgovara ravnotežnoj ceni o kojoj smo i do sada govorili, ali uočimo razliku:U konkurentnoj ravnoteži smo pokazali da nema ekonomskog profita zato što u troškove ulazi i oportunitetni trošak kapitalaPrema radnoj teoriji vrednosti, da bi se kapital oplodio treba proizvesti višak vrednosti; zato PPF nije (oportunitetni) trošak kapitala, i zato je profit pozitivan (on je rezultat proizvodnje)!RezimeKrupna (kapitalistička) robna proizvodnja odlikuje se proizvodnjom vrednosti i viška vrednosti kao motiva za uvećanje bogatstva i proizvodnjeKapital se javlja u fizičkom (kapitalna dobra, oprema i objekti, sredstva za proizvodnju) i vrednosnom obliku Kapital se javlja i kao društveni odnosMotiv poslovanja je profit tj. stalno uvećavanje viška vrednostiRadna snaga postaje roba; njena upotrebna vrednost je stvaranje veće vrednosti od sopstvene, a vrednost je jednaka vrednosti sredstava za njenu reprodukcijuDruštva stvaraju višak proizvoda koji se sa stanovišta upotrebe tretira kao ekonomski višak i služi za proširenu reprodukciju, neproizvodnu i javnu potrošnju, rezerveCilj proizvodnog procesa u robnoj proizvodnji je vrednost i njegova oplodnjaOpšta struktura radne vrednosti je: preneta plus novostvorena vrednostOplodnja se ostvaruje tako što je veća novostvo-rena od porebne vrednosti tako da nastaje višak vrednostiVrednost se transformiše u zbir konstantnog, varijabilnog kapitala i viška vrednosti (c+v+m)Stopa viška vrednosti je odnos viška vrednosti i varijabilnog kapitala; metodi proizvodnje viška vrednosti su apsolutni (dužina radnog dana) i relativni višak vrednosti (smanjenje vrednosti radne snage)Cene na tržištima preraspodeljuju ukupnu proizvedenu vrednostPošto se teži maksimizaciji profita, ravnoteža se postiže kada se roba prodaje po ceni prozvodnjeCena proizvodnje je zbir cene koštanja i prosečnog profita (jednaka profitna stopa na angažovani kapital)

Za razliku od ekonomskog profita (nulti u ravnoteži), u radnoj teoriji vrednosti profit je pozitivan pošto se javlja umesto oportunitetnog troška kapitala (mora se proizvesti)Raspodela u savremenoj robnoj (tržišnoj) privredi (I)PodsetnikDo sada smo se upoznali sa neoklasičnom teorijom raspodeleNeoklasična teorija raspodele zasniva se na konceptu marginalne produktivnosti faktora, odnosno, vrednosti marginalnog proizvoda faktora (P x MPfaktora)VMP svakog faktora (rada, kapitala, zemlje) izjednačuje se sa cenom datog faktoraTako je raspodela tehnološki predodređena, pa nije društveno uslovljenaRASPODELA u klasičnoj političkoj ekonomijiRaspodela je faza ukupne reprodukcije i povezana je sa svim ostalim fazama reprodukcije tj. sa proizvodnjom, razmenom i potrošnjomRaspodela uslova proizvodnje – sredstava i rada na delatnosti, odnosno, između ljudi predodređuje raspodelu rezultata proizvodnjeTri vida raspodele1. Primarna raspodela (ukupnog društvenog proizvoda) – posredstvom cena, između

proizvođača robe2. Sekundarna raspodela – između proizvođača kao prvih prisvajača ukupnog proizvoda i

države, posredstvom zakona (npr. porezi) za javne potrebe3. Namenska raspodela – raspodela preostale NV (nacionalnog dohotka) na akumulaciju (štednju

radi investiranja) i ličnu potrošnju NAJAMNINA (ili nadnica)Setimo se da smo radnu snagu definisali kao robu (u radnoj teoriji vrednosti)Kao i druge robe ona se kupuje i prodajeKao i druge robe – ona ima cenuNajamnina (nadnica) je cena radne snage tj. novčani izraz (veličine) vrednosti radne snageZašto najamnina nije cena rada u teoriji radne vrednosti? Prvo, radna snaga se kupuje da bi vršila rad (sam rad je neopipljiv i nije prisutan kod čina kupovine)Drugo, ako bi se plaćao rad – ne bi bilo viška vrednosti (tj. vlasnik kapitala bi u vezi sa radom samo povratio vrednost uloženog varijabilnog kapitala)Treće, rad nema vrednost pa ne može biti roba; rad stvara vrednost...Zato se kupuje radna snaga koja ima sposobnost da stvori veću vrednost od sopstveneRadna snaga se kupuje na određeno vreme – uslov slobode radnikaSa stanovišta radnika najamnina je radnikov dohodak ili oblik i način prisvajanja dela proizvedene novostvorene vrednosti (NV).Visina najamninePošto je najamnina cena radne snage kao robeNa njenu visinu utiču faktori koji utiču i na cene drugih vrsta robe tj. njena visina zavisi od:Veličine vrednosti radne snage (koja zavisi od intenzivnosti rada, dužine radnog dana, produktivnosti, stepena razvijenosti zemlje itd.)Ponude i tražnje

specifičnost tržišta radne snage: nezaposlenost i pri niskoj najamnini ukoliko dodatno zapošljavanje ne maksimizira profit;pad najamnine ograničen egzistencijalnim minimumom; fenomen “rezervne armije rada”Šta još utiče na visinu najamnine?Monetarne promene (npr. promena merila cene i vrednosti robe koja ima ulogu novca – porast vrednosti novca = niža najamnina i obratno)Uloga države (sprečavanje društvenog konflikta između klasa oko podele NV; npr. minimalna najamnina, zdravstveno osiguranje, čak i učešće u profitu ili vlasništvu) Koliko može da se menja visina najamnine?Specifičnost robe radne snage uslovljava granice kretanja visine najamnineDonja granica je egzistencijalni minimum tj. minimum za normalnu (biološku) reprodukciju radne snageGornja granica je određena minimalnim profitom koji motiviše vlasnike kapitala da angažuju radnikeMaksimum profita je = max. radni dan - min. nadnicaTeorijski: gornja granica je cela NVAnalitičke kategorije najamnineNominalna najamnina je suma novca koju radnik dobije za prodatu radnu snagu za određeni period vremena (dan, nedelju, mesec...)Realna najamnina je količina robe koju radnik može da kupi svojom nominalnom najamninomZavisi od visine nominalne najamnine i cena robeJednaka je vrednosti radne snage samo ako se njome mogu kupiti isključivo dobra za normalnu reprodukciju radne snage (po njihovoj vrednosti).Analitičke kategorije najamnine: primerRealne nadnice u privredi SAD (privatni sektor nepoljoprivrede)Godina Nedeljna

nadnica u $ (iz 1979)

% od ND

1972. 198 74,51977. 189 74,31982. 168 76,11987. 169 73,41989. 167 72,9

Analitičke kategorije najamnineRelativna najamnina je odnos nominalne najamnine i viška vrednosti: Rtn = (V / M) x 100 Odnos dela NV koji prisvaja radnik prema delu NV koji prisvaja kapitalistTendencija opadanja primer SAD: Rtn1972 = 292%; Rtn1989 = 269%Oblici plaćanja radne snage

Plaćanje radne snage može da se vrši u robi ili u novcuRazlikujemo: naturalnu i novčanu najamninuDva osnovna oblika novčane najamnine:1. Najamnina od vremena2. Najamnina od komada

1.Najamnina od vremenaSuma novca koja se plaća radniku za određeno vreme provedeno na poslu naziva se najamnina od vremena Najamnina od vremena == dnevna vrednost RS / broj sati radnog danaPrimer:• Ako je dnevna vrednost RS = 10$, a radni dan traje 10 sati onda je “cena rada” za 1 sat = 1$• Zavisi, dakle, od vrednosti RS i dužine radnog dana

Satnica pokazuje da se duži rad više plaća; šta je sa viškom vrednosti?• Naš stari primer: za 5h → NV = 15000 = vrednost RS (v); u narednih 5h → NV = 15000 = m• Stopa viška vrednosti m′ = m/v = 1 /x100 = 100%• Satnica = 15000/10 = 1500 • Ako se radni dan skrati na 8h onda je dnevnica 12000, a NV = 24000 tj. m/v ostaje 100%• Radna snaga je plaćena ispod vrednosti!

2.Najamnina od komadaPlaćanje po komadu autputa = najamnina od komadaDa li je na taj način plaćen rezultat rada radnika u celini?Ako za 10h radnik proizvede 20 komada autputa tj. 2 kom/h, “cenu rada” po komadu možemo da formiramo na sledeći način:Najamnina od komada == najamnina od vremena/broj komada autputa odnosno, 15000 : 20 = 750 Dakle, za 10 sati rada radnik opet dobija 15000 (a za 8h → 750 x 16 = 12000)“Preobraženi oblik najamnine od vremena”m/v se ne menjaPrednost za poslodavca: manji troškovi kontrole, veća motivisanost zaposlenih, povećanje intenzivnosti rada = veće trošenje RS → plaćanje ispod vrednosti radne snage...Ostali oblici plaćanja radne snageDogovoreni obim posla za određeno vreme (tzv. akord)Premije za uštede u materijalu, manje izostanke itd.Kombinacija dva osnovna modelaNovi modeli (smanjenje konflikta povodom raspodele NV) akcionarstvo zaposlenih, učešće u profitu, “efikasna” najamnina...(v. Mankju, str. 615-624)Kolektivno pregovaranje i kolektivni ugovoriKolektivno pregovaranje o nivou nadnicaTri učesnika1. Zaposleni (sindikati)2. Poslodavci (unije poslodavaca)3. Država

Predmet pregovaranja:

Nivo najmnine; održavanje realne vrednosti; vezivanje nivoa najamnine za promene produktivnosti, cena; dodaci, odmori, osigurnja itd.Uloga sindikataZnamo: određivanje minimalne najamnine može da izazove suprotne efekte od očekivanihPodizanje najamnine povećava nezaposlenostIpak, sindikalno organizovanje dovodi i do pozitivnih efekata:• Smanjenje konflikata povodom raspodele• Povećanje zadovoljstva → povećanje produktivnosti• Smanjenje fluktuacije RS• Sigurnost radnog mesta → veći doprinos starijih radnika• Pritisak na efikasnost menadžmenta

ZAJMOVNI KAPITAL I KAMATAKapital funkcioniše kao robni i kao novčani kapital Kada se javila potreba za davanjem novca na zajam – deo proizvodnog (industrijskog) kapitala se osamostalio u vidu zajmovnog kapitalaPosebna delatnost (banke, tržište novčanog kapitala) radi ostvarivanja profitaOlakšava novčani promet, smanjuje troškoveOlakšava ulazak i izlazak (seljenje kapitala)Važnost novčanog prometaKružni tok kapitala: N – R – P – R’ – N’(Novac – Roba tj. SP+RS – Proizvodnja – Roba’ tj. autput – veći Novac)Olakšava se ‘metamorfoza robe’ tj. prodaja tj. pretvaranje robe u novacZajmovni kapital olakšava normalno odvijanje reprodukcijeOtkuda se formira poseban zajmovni kapital?Deo K privremeno van funkcije. Zašto?Amortizacija (fiksnog K) i više obrtnog K Fizičko i moralno rabaćenje; nove tehnologije Dužina obrta, velike serije...Akumulacija (štednja za investicije)Rezerve (problem rizika)Štednja stanovništvaPotrebe za zajmovnim kapitalom: Zahtev ubrzane reprodukcije (preduzetnici ali i vlasnici kapitala) Povećani rizici i tokovi promena Država i javna potrošnja Stanovništvo Privremeno oslobođen (industrijski/proizvodni) kapital postaje poseban – zajmovni kapitalOva posebna roba vlasniku donosi i poseban dohodak - kamatu

Kamata

Kamata je dohodak vlasnika zajmovnog kapitala koji on stiče kao cenu upotrebe (njegovog) kapitalaPrema teoriji radne vrednosti kamata je samo deo profita. Setimo se: da bi se oplodio kapital mora da se angažuje u proizvodnji – tj. da omogući stvaranje viška vrednosti.Da bi ostvarilo svoj motiv proizvodnje (preduzetnička dobit) preduzeće koje je pozajmilo kapital može da plati kamatu samo do veličine m (tj. pf) koju je ostvarilo!Na taj način se menja kružni tok kapitala:

N – N – R – P – R’ – N’ – N’• (N-N) faza I• Stvarni tok proizvodnje (N-R-P-R’-N’)-faza II• Samostalna egzistencija zajmovnog K (N-N’)-faza III

Kamata kao iracionalna cena (izraz oplodnje, a ne vrednosti)Neoklasična teorija raspodele vidi kamatu kao nagradu za odricanje od potrošnje (ili likvidnosti), kao VMP kapitala, odnosno, cenu i oportunitetni trošak kapitala.Ponuda i tražnja za zajmovnim kapitalomBavićemo se ovim pitanjem kao makroekonomskim problemom (tema 16)Zapazimo da kamata, odnosno kamatna stopa (odnos kamate i kapitala; k’ili i), kao i svaka cena zavisi od ponude i tražnjeJavlja se kao:nominalna kamatna stopa (kurs po kome se današnji novac razmenjuje za budući, vremenska vrednost novca)realna kamatna stopa (kurs po kome se sadašnja dobra i usluge razmenjuju za ista dobra i usluge u budućnosti)Razlika između ove dve stope povezana sa kretanjem cena ili inflacijomInflacija je rast opšteg nivoa cena (sve cene rastu u proseku po istoj stopi u datom periodu)Kada nema inflacije nominalna i realna kamatna stopa su jednakeAko postoji inflacija tada je nominalna kamatna stopa (i) jednaka realnoj stopi (r) plus očekivana stopa inflacije (πe) ili: i = r + πe• Primer : ako je r = 5%, a očekivana stopa inflacije 10%, onda je i = 15%• realna kamatna stopa je nominalna stopa minus očekivana stopa inflacije• Ako je kamata samo deo profita to znači da je kamatna stopa niža od profitne stope tj.da je u

ravnoteži prosečna kamatna stopa niža od prosečne profitne stope (ako ova obuhvata i preduzetničku dobit)

• Ako kamatna stopa raste a pf’ pada → padaju investicije u novu proizvodnju, a raste štednja – što će dovesti do nove ravnoteže

Uočimo razliku sa neoklasičnom teorijom raspodele: Pošto je u neoklasičnoj ravnoteži ekonomski profit jednak nuli proističe da je oportunitetni trošak kapitala jednak kamati (ceni zakupa K).Merilo isplativosti alternativne upotrebe kapitala Preduzetnička dobit = dohodak posebnog faktora – preduzetništvo.

BANKE I KREDITUpravljanje zajmovnim kapitalom se obavlja preko novčanih tržišta; taj posao obavljaju banke (i drugi finansijski posrednici)Posebna ekonomska aktivnost koja treba da donese profit vlasniku kapitala Kako banka ostvaruje profit?Šta radi banka?Obavlja platni promet (vrši plaćanja i naplate u korist računa komitenata)Prikuplja slobodna sredstva (depoziti privrede i štednja stanovništva) i plasira ih kao kamatonosni kapitalZa ove poslove potreban je i kapital banke Javljaju se čisti troškovi novčanog prometa neproizvodni, pa se moraju naknaditi iz ukupnog viška vrednosti privrede Za platni promet banka naplaćuje bankarsku tarifu i ostvaruje bankarsku dobit 1 (BD1) Na razlici između aktivne i pasivne kamatne stope banka ostvaruje BD2Aktivna stopa se naplaćuje na plasmanePasivna stopa se plaća na depozite BD1 + BD2 = profit na bankarski kapital (u ravnoteži mora biti jednak PPF)Menja se ppf’: ppf’ = (M – ČTNP) / (IK + BK) ČTNP-Čisti troškovi novčanog prometaRezimeRaspodela uslova proizvodnje – sredstava i rada na delatnosti, odnosno, između ljudi predodređuje raspodelu rezultata proizvodnje u radnoj teoriji vrednostiDefinišemo tri vida raspodele – primarnu (posredstvom cena), sekundarnu (između države i proizvođača) i namensku (štednja/potrošnja) Najamnina je cena radne snage tj. novčani izraz veličine vrednosti radne snage Visina najamnine zavisi od veličine vrednosti radne snage, ponude i tražnje, monetarnih promena i uloge državePostoji donja (egzistencijalna) granica najamnine, a gornju određuje stvaranje profitaAnalitičke kategorije najamnine su nominalna, realna i relativna najamninaOsnovni oblici plaćanja radne snage su najamnina od vremena i najamnina od komadaU savremenoj privredi postoje i novi dodatni oblici plaćanja: učešće u profitu, premije, učešće u vlasništvu...U savremenoj privredi kolektivno pregovaranje između sindikata, poslodavaca i države definiše mnoge elemente i uslove za formiranje najamnineZajmovni kapital je posebni vid kapitala nastao na osnovu privremeno oslobođenog industrijskog kapitala (akumulacija, štednja...)Kamata je dohodak vlasnika zajmovnog kapitala koji on stiče kao cenu upotrebe (njegovog) kapitalaPrema teoriji radne vrednosti kamata je samo deo profitaPojavom zajmovnog kapitala menja se kružni tok kapitala u N-N-R-P-R’-N’-N’Razlikujemo nominalnu i realnu kamatnu stopu; nominalna kamatna stopa je zbir realne stope i očekivane stope inflacijeKamata je važan činilac investiranja i štednje i merilo isplativosti za alternativna ulaganja kapitala

Banke obavljaju platni promet, prikupljaju i plasiraju slobodna sredstvaBanke ostvaruju profit posredstvom bankarske tarife i razlike između aktivne i pasivne kamateRaspodela u savremenoj robnoj (tržišnoj) privredi (II) PRIRODNI RESURSI I RENTEOgraničenost prirodnih resursaZemlja kao faktor proizvodnje (uz rad i kapital)Efekat ograničenosti zemljišta• Opšti uslov proizvodnje• Zahtev za posebnim kvalitetom i kvantitetom zemlje• Posebna svojstva pojedinih lokacija

Institucionalno uređenje (društveni odnosi)• Vlasništvo nad zemljom (monopol svojine)

Prirodni monpol• Opadajući prinosi• Fiksni obim zemlje

Svojinski monopol opredeljuje • Kako ljudi proizvode• Uslovljava proizvodnju sticanjem dohotka od svojine

RENTADohodak od svojine nad određenom zemljišnom površinom naziva se rentaU pretkapitalističkoj privredi (robovlasništvo, feudalizam) renta obuhvata ceo višak proizvoda Kapitalistička proizvodnja: odakle potiče renta (kao suvišak preko prosečnog profita)?Slično ulaganju u zajmovni kapital i ulaganje u zemlju se vrši radi sticanja odgovarajućeg prihoda/dohotka (tj. rente)Različiti prinosi mogu biti rezultat dejstva prirodnih faktora; diferenciranim (različitim) plaćanjem rente obezbeđuju se jednaki uslovi proizvodnje za sve proizvođačePlaćanje rente ‘kontroliše’ troškove proizvođačaZEMLJIŠNI KAPITAL I RENTARazdvajanje kapital svojine od kapital funkcijePoljoprivredna proizvodnja – zakupciVlasnici kapitala (uloženog u zemlju) – van proizvodnjeSamo ulaganje u zemlju je neproizvodno: ulaganje radi dohotka od svojinePlasman kapitala u zemlju daje monopol na korišćenje prirodnih uslova (datog zemljišta)Plodnije parcele, bolji položaj prema tržištu → bolji uslovi proizvodnjeRazlika se plaća vlasniku zemlje (diferencijalna renta) Parcele sa posebnim karakteristikama – monopolska renta Ostaje pitanje – šta je izvor renteCene poljoprivrednih proizvodaPoljoprivredni proizvodi se (kao i drugi) prodaju po jedinstvenim tržišnim cenamaRazličita plodnost zemlje – izaziva različite troškove proizvodnjeTržište eliminiše proizvođače (izlaze sa tržišta) koji imaju više prosečne troškove od cenePoljoprivredni proizvodi su obično neophodni u količini za koju se mora koristiti i loše zemljište

Proizlazi da tržište mora da prizna troškove sa najgoreg zemljišta (koje se koristi)!Prema tome, regulatorni troškovi u poljoprivredi = troškovi najgore parcele!!!Tada cena sadrži (a) troškove, (b) profit i (c) rentu Cene poljoprivrednih proizvoda su specifično monopolske ceneEfekat tri faktora:1. Prirodni monopol (korišćenje slabijih parcela)2. Monopol privatne svojine (renta i za najgoru zemlju)3. Neelastičnost tražnje za poljoprivrednim proizvodima

Zakupnina i rentaPomenuli smo zakupca: plaća naknadu za korišćenje zemlje – zakupninu Zakupnina (načelno) = renta, ali može biti i višaPrimer: objekti na zemljištu (npr. navodnjavanje)Osim rente na zemlju zakupnina tada obuhvata i kamatu na uloženi stalni kapital (i amortizaciju)Ekstraprofit u poljoprivrediSpecifičnost poljoprivrede: troškovi sa najgore parcele → sve druge parcele ostvaruju ekstraprofit (pf >PPF) kao rezultat prirodnog monopla tj. kvaliteta zemljištaMonopol svojine usmerava taj ekstraprofit vlasniku zemlje

Diferencijalna renta IParce-la

Ang.K Prinosmtc

ck (ATC)

tc (P)

Prihod Nadok K

ppf Ekspf (DR)

A 100c+100v 5 40 48 240 200 40 -

B 100c+100v 7 28,5 48 336 200 40 96

C 100c+100v 8 25 48 384 200 40 144

D 100c+100v 10 20 48 480 200 40 240

∑ 400c+400v 30     1440 800 160480

ppf’=20%Efekat:

• zakupci ostvaruju → utroseni K + PPF (800+160), a vlasnici zemlje DR I (480) tj. ekstraprofit na bazi specifične monopolske cene

• Poljoprivreda prisvaja profit veći od PPF za iznos diferencijalne rente I• Na sličan način možemo prikazati i DR I na osnovu udaljenosti od tržišta:

o zbog većeg ulaganja K, po parcelama se razlikuju i K i PPF o zbog regulatornih uslova najgore parcele ostaje i DR I

Apsolutna rentaOsnovni oblik dohotka od zemljišne svojine naziva se apsolutna renta

Kada bi sve parcele bile jednake – nema DR, ali uloženi kapital u zemlju mora doneti dohodakI vlasnik najgore parcele mora dobiti ovaj dohodakDakle, struktura cene u poljoprivredi uvek mora da obuhvati: ck + ppf + ar

Par Struktura vrednosti

Prinmtc

ck (ATC)

TC (P)

Prihod Nadok K

ppf Aps.renta

Ekspf (DR)

A 100c+100v+100m 5 40 60 300 200 40 60 -

B 100c+100v+100m 7 28,5 60 420 200 40 60 120

C 100c+100v+100m 8 25 60 480 200 40 60 180

D 100c+100v+100m 10 20 60 600 200 40 60 300

∑ 400c+400v+400m 30     1800 800 160240 600

Otkuda dolazi ova dodatna vrednost? Jedan odgovor: vrednost u poljoprivredi je veća (angažuje se više rada = organski sastav K tj. odnos c:v je niži) pa se otuda, vrednost ove proizvodnje ne preliva u celini u druge grane kroz CPDiferencijalna renta IIUkoliko raste tražnja za poljoprivrednim proizvodima (npr. rast stanovništva) dva rešenja:Nova zemljišta (još gora) iliNova ulaganja u postojeće parcele Nova ulaganja mogu doneti porast profita zakupca (privremeno), a zatim pripadaju vlasniku zemlje kao diferencijalna renta II

Par K ΔK Vred-nost

Pri umtc

ΔPrimtc

TC (P)

Prihod Nadok K+ΔK

ppf AR DR Epf

A 200 - 300 5 - 60 300 200 40 60 - -

B 200200600 7 7 60 840 400 80 60 120180

C 200200600 8 8 60 960 400 80 60 180240

D 200200600 10 10 60 1200 400 80 60 300360

∑ 8006002100 30 25   3300 1400 280240600780

Do promene zakupnog ugovora ekstraprofit ostaje zakupcu Novi ugovor o zakupu → ekstraprofit postaje DR II

Monopolska rentaSvojina nad zemljom posebne vrste daje osnov za prisvajanje monopolske rente Kao kod monopola ostvaruje se uticaj na cenu tj. cena se ne uzima kao data

Struktura cene sa monopolskom rentom je: c = ck + ppf + ar + mr

Par K Prinosmtc

TC (P)

Prihod Zakupac AR Ekspf (DR)

MR

A 2005 70 350 200+40 60 - 50B 2007 70 490 200+40 60 120 70

C 2008 70 560 200+40 60 180 80

D 20010 70 700 200+40 60 300 100∑ 80030   2100 800+160 240600 300

AR i DR su rezultat specifičnog ekstraprofita (svojinski i prirodni monopol) MR je uobičajeni monopolski dohodak (monopolsko tržište)Renta u neoklasičnoj teorijiRenta je cena za upotrebu (zakup) zemljeMora da se izjednači sa vrednošću marginalnog proizvoda zemljeKao i kod drugih faktora istražujemo samo proces maksimizacije profita, a ne i poreklo (rad i vrednost kao izvor) dohotkaPosledica: izostaje društveno poreklo dohotka (svojina), a i tehnički odnos je nejasan:Kako bolja zemlja čini da RS ima veći proizvod i veću nadnicu Cena zemljeKada kupujemo zemlju – kupujemo pravo na dohodak od zemlje tj. rentuZato je cena određena kapitalizacijom tog dohotkaPošto je alternativni dohodak kapitala kamata cena zemlje == renta (iznos) x 100 / kamatna stopaMogućnost korišćenja rente za zaštitu okolinePosredno ‘podruštvljavanje’ nasuprot tragediji zajedničkog posedaRezimeU slučaju zemlje postoje dve vrste monopola: prirodni (fizička ograničenost zemlje) i svojinski (privatna svojina)Dohodak od svojine nad određenom zemljišnom površinom naziva se renta; istovremeno to je i cena zakupa neke parceleZakupac organizuje proizvodnju i plaća rentu vlasniku zemljePoljoprivredni proizvodi se (kao i drugi) prodaju po jedinstvenim tržišnim cenama, ali su obično neophodni u količini zbog koje se mora obrađivati i manje plodno zemljišteZato tržište priznaje troškove i sa najgorih parcela kao regulatorne što omogućuje prisvajanje ekstraprofita u obliku diferencijalne rente ISvaki vlasnik (i najgore parcele) ostvaruje apsolutnu rentu Diferencilana renta II javlja se kao rezultat dodatnog ulaganja kapitala u poboljšanje uslova proizvodnje Monpolska renta se stiče na parcelama posebnog kvaliteta na osnovu monopolskog profitaCena zemlje se utvrđuje metodom kapitalizacije (renta u odnosu na kamatnu stopu puta 100)

Neoklasična teorija ne ispituje uzroke (svojina) i poreklo rente (proizvedena vrednost)Raspodela u savremenoj robnoj (tržišnoj) privredi (III)AKCIONARSTVOOblik udruživanja individualnih kapitalaPotrebe bržeg razvoja i investiranja izvan sposobnosti individualnog kapitalaPrivlačenje i apsorpcija manjih kapitalaDruštvene implikacije: podruštvljavanje kapitala unutar kapitalističkog modelaOblik oplodnje tj. plasmana kapitalaKupovanje akcija – metod udruživanja kapitala u jedan veći, centralizovani kapitalAkcija je pravna potvrda o vlasništvu nad delom kapitala jednog preduzeća (akcionarskog društva)Udruživanje kapitala (ne i njihovih vlasnika)Akcijski kapital: veliki kapital nastao udruživanjem manjih; specifičnosti i značaj:• Veći proizvodni i ekonomski potencijal akcionarskog društva• Veća sigurnost – prednost za kredit• Razdvajanje funkcije vlasništva i upravljanja (kapital-svojina, kapital-funkcija i upravljanje) • Profesionalni menadžment• Odlučivanje prema udelu – kontrolni paket

Akcionari i menadžeriPromene u upravljanju u odnosu na staro individualno kapitalističko preduzećeKo stvarno upravlja?IZV: PRINCIPAL – AGENT TEORIJAkako navesti menadžera da radi u interesu vlasnika; sheme podsticajaMenadžerska revolucija? Simbioza interesa?DividendaDohodak koji donosi akcija kao pravna potvrda o suvlasništvu nad kapitalom akcionarskog društva naziva se dividenda Dividenda je (kao i kamata) dohodak od svojine nad kapitalom.Za razliku od kamate ona (u principu) nije unapred poznata veličina.Veličina dividende zavisi od poslovnog rezultata tj. od mase profita akcionarskog preduzećaCena akcijeAkcionar je, u početku, novčani kapitalista; alternativna upotreba kapitala – zajmovni, akcijski...Ulaganje kapitala je ulaganje radi dohotkaKupovinom akcije – kupujemo odgovarajući dohodak tj. dividenduPovratak u status novčanog kapitaliste samo prodajom akcije (za razliku od zajmovnog kapitala koji je pozajmljen na određeno vreme)Ulaganjem u akcije (osnivanje preduzeća) ulaže se određena suma novca – nominalna vrednost akcije (zapisana na akciji)Cena akcije je iznos po kome se akcija može prodatiPošto se kupuje pravo na dohodak od veličine dohotka (dividende), a ne od same nominalne vrednosti akcije, zavisi cena akcije

Ako je dohodak od akcije veći u odnosu na alternativno ulaganje kapitala (npr. kamatu) cena će biti veća od nominalne vrednosti akcijeCena akcije:Cena akcije = N x div’ / k’Primer: Nominalna vrednost = 5000; dividendna stopa = 10%; kamatna stopa = 5% 5000 x 10 / 5 = 10.000Alternativno, možemo izračunati cenu akcije metodom tzv. kapitalizacije dohotkaCena akcije = (dividenda / k’) x 100 U našem primeru to je 500/5 = 100 x 100 = 10.000Vidljivo je da samo pravo na prihod dobija cenu!Pošto je ovde prihod od akcijskog kapitala dvostruko veći u odnosu na kamatu to ulaganje (cena) mora biti dvostruko veće od nominalne vrednosti tj. kao dvostruki ulog u zajmovni kapital.Na tržišnu cenu akcije utiču i ponuda i tražnja Promet (cirkulacija) akcijaPočetna faza: emisija akcija i njihova prodaja radi prikupljanja kapitalaPočetak ciklusa obrta kapitalaA – N1 – R (SP+RS) – P – R’ – N’Pošto donose prihod akcije imaju svoj odvojeni tok prometa – prodaju se ->A – N1 – R (SP+RS) – P – R’ – N’ ->N2 ->A*Vrste hartija od vrednostiAkcije nisu jedine hartije od vrednosti (kojima se trguje) tj. koje sadrže obavezu izdavaoca da izvrši nalog napisan na hartiji u korist imaoca hartijePromet hartija = promet imovinskih pravaNačin prenosa tih prava → na donosioca, po naredbi (na ime) i na ime (ugovorom)Razlikuju se i akcije1. Obične akcije2. Prioritetne (ili preferencijalne) akcije

Obveznice su hartije od vrednosti koje obezbeđuju garantovan prihod (kamatu) na sredstva koja su pozajmljena (nema promene vlasnika kao kod akcija)Tržište hartija od vrednostiPromet hartija od vrednosti obavlja se na tržištu hartija od vrednostiRazlikujemo primarno (emisiono, prva prodaja) i sekundarno (kasnije transakcije) tržište HVTržište HV je deo finansijskog tržišta (još obuhvata tržište novca i devizno tržište)Osnivačka dobitAko se prilikom osnivanja akcionarskog društva akcije prodaju po ceni na osnovu pretpostavljene dividende (a ne po nominalnoj vrednosti)...ostvaruje se osnivačka dobit U našem primeru N = 5000, cena = 10.000 , osnivačka dobit bi bila 5000 x broj akcija Razvodnjavanje kapitala

Izdavanjem novih akcija na osnovu razlike između dividendne i kamatne stope tj. cene i nominalne vrednosti akcije vrši se razvodnjavanje kapitalaSvaki akcionar u našem primeru može dobiti još po jednu akciju (N→1000 + N→1000 = 2N)Njihovom prodajom oni stiču povraćaj svog uloga (1000), a ostaju vlasnici polovine kapitala (2N/2)Fiktivni kapitalAkcije figuriraju kao fiktivni kapital.Stvarni kapital je u preduzeću.Pošto donose prihod same akcije izgledaju kao kapital iako to nisu (potvrde, papiri).Ako poraste cena akcije (naš primer: 2 puta N) izgleda kao da je porastao kapital iako je on nepromenjen (u preduzeću).Važna implikacija u objašnjavanju današnje krize!RezimeAkcionarstvo predstavlja oblik udruživanja većeg ili manjeg broja individualnih kapitalaUdruživanje kapitala (ne i njihovih vlasnika)Akcija je pravna potvrda o vlasništvu nad delom kapitala jednog preduzeća (akcionarskog društva)Dohodak koji donosi akcija kao pravna potvrda o suvlasništvu nad kapitalom akcionarskog društva naziva se dividendaNominalna vrednost akcije je zapisana na akcijiCena akcije je iznos po kome se akcija može prodatiPošto se kupuje pravo na dohodak od veličine dohotka (dividende), a ne od same nominalne vrednosti akcije zavisi cena akcijeCena akcije zavisi od dividendne stope, kamatne stope (kao i ponude i tražnje)Postoje obične i prioritetne akcijeRazlikujemo primarno i sekundarno tržište hartija od vrednostiOsnivačka dobit i razvodnjavanje kapitala su neke od operacija u trgovanju akcijamaIako ima privid kapitala akcija je fiktivni kapital – stvarni kapital se nalazi uložen u preduzećeEKONOMSKE FUNKCIJE DRŽAVEDržavno vlasništvo i javni sektorDržava ponekad može da popravi tržišne ishodeCiljevi ekonomske politikeRastZaposlenostCenovna stabilnostUravnotežena međunarodna razmenaProblemi raspodeleJavne usluge i javna dobraEksternalije i drugi tržišni neuspesiNacionalizacijaSektori sa velikim kapitalom i niskim obrtomMonopolske delatnostiRegulacija

Razlozi deregulacije(Re)privatizacija Sedamdesete godine XX vekaPrestanak nekih monopolaEkonomika ponudeSmanjenje uloge i prihoda državePovećanje uloge privatnog sektora i veća sredstva za investicijeUštede u troškovima regulacijePodsticaj efikasnostiSlabosti ekonomike ponudeOBLICI DRŽAVNE INTERVENCIJEPosredstvom politika kao što su:Monetarna, fiskalna, politika dohodaka, kao i Posebne (poljoprivredna, antimonopolska...)Mere (subvencije, podsticaji, regulacioni propisi ... )Fiskalna politikaUticaj na: proizvodnju i zaposlenost, raspodelu i kontrola inflacijeUravnoteženi budžet (EU ispod 3% deficita)Ravnoteža budžeta i privredni ciklusiProblemi državnog (javnog) dugaDeficit i inflacioni porezMonetarna politikaUloga CB (ponuda novca)Stabilnost cena i nivoi inflacije:Puzajuća (do 10%)Galopirajuća (preko 20%)Hiperinflacija (preko 1000%)Inflacija tražnje (šokovi, npr. državni rashodi, investicije...)Troškovna inflacija (nadnice, energija...)Zašto se inflacioni porez ne isplati?Oliveira-Tanzi efekat: isti inflacioni porez pri različitim nivoima inflacije; pri visokom deficitu (npr. D2 ne može da reši problem)

Brzo bekstvo od novca

Inflacija i rast (mali predvidiv rast novca → rast BDP)Ciklična kretanja privrede – kriza, depresija, uspon i prosperitetU krizi je problem nezaposlenost i pad proizvodnjeMogućnost: politika ‘jeftinog novca’Monetarna politikaPolitika ‘jeftinog novca’ Politika ‘skupog novca’

Problem: nezaposlenost i pad proizvodnjeCB kupuje obveznice, snižava obaveznu rezervu i eskontnu stopu↓Rezerve banaka rastu↓Ponuda novca raste, kamatna stopa se smanjuje↓Investicije rastu↓Tražnja i BDP rastu (uz efekat multiplikatora)

Problem: inflacijaCB prodaje obveznice, podiže obaveznu rezervu i eskontnu stopu↓Smanjuje se ponuda novca↓Kamatna stopa raste↓Investicije se smanjuju↓Tražnja se smanjuje ↓Inflacija prestaje

Monetarna politika (i spoljnotrgovinska razmena)Politika ‘jeftinog novca’ Politika ‘skupog novca’

P D2rih od

1 2 S t o p a i n f l a c i j e

Problem: pad proizvodnje, spor rastPolitika jeftinog novca, obaranje kamatne stope↓Smanjenje strane tražnje za domaćom valutom↓Domaća valuta pojeftinjuje↓Porast neto izvoza (porast ukupne tražnje)

Problem: inflacija

Skup novac, kamatna stopa raste↓Povećanje strane tražnje za domaćom valutom↓Domaća valuta poskupljuje↓Smanjenje izvoza

ZAKLJUČAK: POVEZANOST POLITIKASpoljnotrgovinska politikaIako nismo govorili o otvorenoj privredi uočimo nekoliko momenataProtekcionistička politika – instrumenti1. Carine2. Kvote3. Subvencije4. Netarifne barijere (standardi)

GATT i WTO – napušatnje protekcionizma; koristi od trgovinePlatni bilans predstavlja vrednosni izraz svih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom u toku jedne godineTri podbilansa1. Tekuće transakcije (uključuje trgovinski bilans)2. Kretanje kapitala3. Rezerve

Deficit tekućeg bilansa pokriva se uvozom kapitala i iz rezerviAko platni bilans beleži deficit (npr. trgovinski deficit nije pokriven prilivom K) nastaje dug prema inostranstvu Devizni kursDevizni kurs predstavlja cenu strane valute na domaćem tržištu Domaća valuta se obezvređuje ako se za jedinicu strane daje više jedinica domaće valute nego ranije (i obratno)Tri osnovne vrste kursa:1. Fiksni – zlatni standard2. Regulisani – dolarsko-zlatni standard3. Fleksibilni (plivajući)

Paritet kupovne snageKorpa dobara u domaćoj naspram korpe dobara u stranoj valutiKurs na osnovu pariteta KS/kurs bazne godine = indeks cena u inostranstvu/indeks cena u zemlji

Uticaj ponude i tražnje za valutom i kurs (povezanost sa politikom cene novca) Antimonopolska politikaSprečavanje nastanka monopolske moćiSprečavanje korišćenja te moćiZaštita potrošača od monopolskog ponašanjaRegulacija cena, spajanja i neprijateljskog preuzimanjaEkonomska regulacija Socijalna regulacijaRezimeDržava deluje na području ekonomske politike, obezbeđenja javnih dobara i usluga i u slučaju tržišnih neuspehaCiljevi politika su obezbeđenje rasta, zaposlenosti, stabilnosti cena, uravnotežene spoljnotrgovinske razmene kao i korekcije u raspodeliFiskalna politika utiče na proizvodnju i zaposlenost, raspodelu i kontrola inflacijeMonetarna politika utiče na ponudu novca, cene ali i na druge politike; npr. spoljnoekonomske odnosePlatni bilans predstavlja vrednosni izraz svih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom u toku jedne godineAko platni bilans beleži deficit nastaje dug zemlje prema inostranstvu Devizni kurs može biti fiksni, regulisani i fleksibilniAntimonopolska politika sprečava nastanak i korišćenje tržišne moći putem ekonomske i socijalne regulacije CIKLIČNO KRETANJE REPRODUKCIJEstr. 380-398Krize hiperprodukcijeZašto se privrede kreću u ciklusima?Kako nastaju periodične krize?Prva ideja: krize hiperprodukcijeKriza hiperprodukcije predstavlja krizu koja nastaje usled problema u realizaciji BDPKrizu hiperprodukcije odlikuje:• Neusklađenost obima i strukture proizvodnje i potrošnje koja nastaje usled profitnog motiva pa

vrlo velika proizvodnja ne nalazi potrošnjuKrize hiperprodukcije onemugućuju reprodukciju: • Pad cena (deflacija) proizvodi pad profita, a pad zaposlenosti i nadnica proizvodi dalji pad

tražnjeKejnsova ideja: nezaposlenost retkih faktora – smanjiti podsticanjem tražnjeKriza kao faza privrednog ciklusa;Faze privrednog ciklusa:1. Kriza2. Depresija3. Oživljavanje (uspon)4. Prosperitet (bum)

1.KrizaNemogućnost realizacije u trgovini – raste tražnja za kreditom, raste kamatna stopa

Proizvodnja se nastavlja ali nastaje pad cenaPad cena izaziva nezaposlenost i pad najamnina; pada profitna stopa; bankrotstvaNerealzovana roba se daje uz povoljan kredit2.DepresijaPotreba za novom tehnologijom (manji troškovi)Smanjeni obim proizvodnje i robe na tržištu - postepeno podiže ceneZahtev za novim investicijamaPonovno zapošljavanje faktora3.Oživljavanje i 4.ProsperitetNova tehnologija i novi proizvodiRast investicijaZahtev za novim investicijama; postoje tzv:• Robne privredne (za tržište)• Nerobne privredne (putevi, infrastruktura)• Neprivredne (obrazovanje, zdravstvo, kultura...)

Velika kriza (1929.-33.)Drastičan pad aktivnosti (industrija -30%)Slom berziKejnsova ideja o podsticanju tražnje i jačanju državne intervencije (aktivna ekonomska politika, javni radovi)Jačanje državnog sektora (protiv monopola)Slom liberalističkog koncepta tržišta (svaka ponuda ne rađa nužno svoju tražnju)RecesijaPosle II svetskog rata kraći ciklični periodi sa blažim oscilacijama – recesije umesto krizaRecesiju posebno karakterišu: pad stope rasta tj. negativna stopa rasta, pad međunarodne trgovine, pad produktivnostiNove pojave: stagflacija i slampflacija • Stagflacija predstavlja privrednu stagnaciju uz inflaciju• Slampflacija predstavlja pad aktivnosti uz inflaciju

Privredni ciklus nekad i sad: ulazak u krizu/recesiju i izlazakCIKLIČNO KRETANJE I NAZAPOSLENOSTTri tipa nezaposlenosti:

Liberalni kapitalizam

-20

0

20

Monopolski kapitalizam

-40

-20

0

20

40

60

Savremena privreda

-20

0

20

1. Frikciona nezaposlenost2. Strukturna nezaposlenost3. Ciklična nezaposlenost

1.Frikciona i 2.Strukturna nezaposlenostFrikciona nezaposlenost nastaje zato što radnicima treba vreme da nađu posao koji odgovara njihovom znanju i željama (kratkoročna)Strukturna nezaposlenost nastaje zato što je broj radnih mesta nedovoljan da obezbedi svima posao na određenim tržištima rada.Razlog: promena strukture privrede3.Ciklična nezaposlenostCiklična nezaposlenost nastaje usled cikličnih kretanja privredne aktivnostiKada su sva tržišta u ekonomiji u ravnoteži i uz stabilne cene ostvaruje se prirodna stopa nezaposlenostiCiklična nezaposlenost je odstupanje od prirodne stope nezaposlenostiOkunovo pravilo (zakon)Arturu Okun, ekonomist iz SAD je ukazao da je potrebna određena stopa rasta BDP da se nezaposlenost ne bi povećala (2,7%)Posle te tačke svaki rast BDP od 2% dovodi do smanjenja nezaposlenosti za 1% i, obrnuto,Svaki pad BDP od 2% dovodi do rasta nezaposlenosti od 1%Odnos 2:1 = Okunov zakon Nejednakost u raspodeli i siromaštvoNejednakost raspodele dohodaka može se prikazati uz pomoć Lorencove krive Lorencova kriva je kriva koncentracije: apscisa pokazuje kumulativne procente domaćinstava, a ordinata kumulativne procente dohodakaOdstupanje od Lorencove krive meri se Gini (Đini) koeficijentom

Linija pod uglom od 45 stepeni pokazuje potpunu jednakostOdstupanje Lorencove krive od te linije pokazuje nejednakost

Lorencova kriva

010

2335

60

100

0

20

40

60

80

100

120

0 20 40 60 80 100

Površina između linije 45° i Lorencove krive u odnosu na celu površinu ispod linije 45° = Gini indeksVrednost Gini koeficijenta je obično između 0,2 i 0,4 (0=potpuna jednakost, 1=potpuna nejednakostU privredama u tranziciji (sa sporijim reformama) Gini raste sa oko 0,18-0,20 na preko 0,3 pa i 0,48Gini za SAD porastao od 0,39 (’70) na 0,46 (’00)Procenat populacije koji se nalazi ispod apsolutnog nivoa (ili granice) siromaštva naziva se stopa siromaštvaRezimePrivreda se kreće u ciklusima koji obuhvataju krizu, oživljavanje, uspon i prosperitetKrize hiperprodukcije nastaju usled nemogućnosti realizacije BDP; najveća kriza zabeležena je tridesetih godina XX vekaU savremenom svetu krize su blaže, a ciklus obuhvata recesiju, kontrakciju i ekspanzijuKrize prouzrukuju nezaposlenost – ciklična nezaposlenostVažne kategorije nezaposlenosti su i frikciona i strukturna nezaposlenostNejednakost raspodele može se prikazati pomoću Lorencove krive i Gini koeficijenta (indeksa)Stopa siromaštva je procenat populacije koji se nalazi ispod granice siromaštvaOSNOVI TEORIJE DRUŠTVENE REPRODUKCIJEREPRODUKCIJAProces proizvodnje koji se neprestano ponavlja nazivamo reprodukcijom.Celina različitih faza reprodukcije: proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnjeKako realizovati proizvod neke privrede – osnovno pitanje normalnog funkcionisanja ekonomijeKako uskladiti sve faze tj. neprestanu naknadu utrošene vrednosti i potrošnju viška vrednosti i nadnica – jedno od ključnih pitanja KPEOsnovne metodološke pretpostavkePretpostavimo da u jednoj privredi postoje samo dva odeljka (sektora) proizvodnje:• I odeljak – proizvodi sredstva za proizvodnju• II odeljak – proizvodi sredstva za ličnu potrošnju

Najopštiji uslov: usklađivanje obima i materijalne strukture autputa sa vrednosnom strukturomZnačaj raspodele novostvorene vrednosti (NV): • koliko se troši na ličnu potrošnju (radnika i vlasnika)• koliko ostaje za proširenje proizvodnje i dodatnu ličnu potrošnju

Ukoliko se cela NV troši za ličnu potrošnju takav oblik reprodukcije naziva se prosta reprodukcija Ukoliko se vrši namenska raspodela NV na fond akumulacije (štednje, radi proširenja proizvodnje) i fond lične potrošnje takav oblik reprodukcije naziva se proširena reprodukcija Fond akumulacije predstavljaće tražnju za dodatnim sredstvima za proizvodnju i ličnu potrošnjuRadi pojednostavljenja koristimo nekoliko pretpostavki:• Postoje dve klase: vlasnici kapitala i radnici• Razmena se vrši po vrednosti

• Nema promena produktivnosti pa nema promena stope viška vrednosti niti promena u (organskom) sastavu kapitala

• Ceo kapital se utroši u toku jednog ciklusa• Nema spoljne trgovine (zatvorena privreda)

PROSTA REPRODUKCIJAProces proizvodnje u nepromenjenom obimu (i bez promene strukture autputa)Teorijska apstrakcija (model)Pratimo Marksovu analizu (razvijen Rikardov model cena)Pretpostavke:• Ukupno postoji 9000 čas. rada (minulog u SP i živog)• Odeljak I → 6000 i odeljak II → 3000• Isti organski sastav faktora u oba odeljka

Angažovani faktori

I 4000 mr/sp + 2000 žr = 6000II 2000 mr/sp + 1000 žr = 3000 6000 mr/sp + 3000 žr = 9000

Rezultat proizvodnje

I 4000 pv + 2000 nv = 6000II 2000 pv + 1000 nv = 3000 6000 pv + 3000 nv = 9000 – autput

Bitni uslovi proste reprodukcije su:I Proizvedena vrednost = I PV + II PVII Proizvedena vrednost = I NV + II NVTako se obezbeđuje nadoknada utrošene vrednosti SP (PV) i proizvodnja potrebne količine sredstava za potrošnju (koja se kupuju iz NV)Ukoliko iste uslove izrazimo u kategorijama kapitalaUz pretpostavku da je odnos c:v (organski sastav kapitala) u oba odeljka 4:1, a stopa viška vrednosti 100% (tj. v = m) u odeljku I biće 5000 K (c+v), a u odeljku II 2500 KUkupno uloženi kapital će bitiI 4000c + 1000v = 5000KII 2000c + 500v = 2500K 6000c + 1500v = 7500K

Osnovne srazmere proste reprodukcijeOstvarivanje procesa reprodukcije

I 4000c + 1000v + 1000m = 6000 II 2000c + 500v + 500m = 3000 6000c + 1500v + 1500m = 9000

Materijalna struktura vrednosti autputa: SP = 6000 čas; sredstva za potrošnju = 3000 čas;Vrednosna struktura autputa = 6000c + 1500v + +1500m1.Proizvodnja I jednaka je tražnji za SP (nadoknađuje utrošeni postojani K /c/)I(c+v+m) = Ic + IIc2.Proizvodnja II jednaka tražnji za sredstvima za potrošnju (dohocima radnika i vlasnika K; reprodukcija klasa tj. društvene strukture) II(c+v+m) = I(v+m) + II(v+m) 3.Sledi: realizacija I i II (razmena): IIc = I(v+m)

Proizvedena vrednost:

I 4000c + 1000v + 1000m = 6000II 2000c + 500v + 500m = 3000 6000c + 1500v + 1500m = 9000

1. I(c+v+m) = Ic + IIc2. II(c+v+m) = I(v+m) + II(v+m)3. IIc = I(v+m)

Ispitane srazmere (ili proporcije) predstavljaju ključne materijalne i vrednosne odnose koji regulišu dugoročno, normalno odvijanje proste društvene reprodukcije kapitalističke privredeU stvarnosti, postoji mnogo više odeljaka i odvijanje reprodukcije je složenije ali se uvek zasniva na srazmerama ovakve vrstePrimer sa 4 pododeljkaRazmena između pododeljakaAko odeljak (sektor) I podelimo na dva sektora i to: proizvodnju sredstava za rad (Ia) i predmeta rada npr. sirovina (Ib) u odnosu 1:9 iodeljak II u sektor nužnih (osnovnih) i luksuznih sredstava za potrošnju (IIa i IIb) u odnosu 4:1 dobijamo složeniju shemu reprodukcije sa 4 pododeljka i složeniju razmenu između 4 sektora Proizvodnja vrednosti (pododeljci) Ia 400c+100v+100m = 600 (c+v+m) Ib 3600c+900v+900m = 5400 (c+v+m) IIa 1600c+400v+400m = 2400 (c+v+m) IIb 400c+100v+100m = 600 (c+v+m)Ako u strukturi potrošnje luksuzna dobra učestvuju sa 20%, a troše ih samo vlasnici K, onda se m deli u odnosu 60:40 između nužnih (ns) i luksuznih (ls) sredstava potrošnje

Pretpostavljamo da je amortizacija (trošenje SP) 10%

Razmena Ia 40am + 360pr + 160ns + 40ls = 600čas Ib 360am + 3240pr + 1440ns + 360ls = 5400čas IIa 160am + 1440pr + 640ns + 160ls = 2400čas IIb 40am + 360pr + 160ns + 40ls = 600čas

Uočavamo povezanost i međuzavisnost svih pododeljaka – osnov međusektorske analizePROŠIRENA REPRODUKCIJADva uslova proširene reprodukcije:1. Da se jedan deo NV (ne utroši na ličnu potrošnju već) upotrebi za proširenje proizvodnje

(akumulacija = štednja)2. Da taj deo NV sadrži odgovarajuće dodatne količine SP i sredstava za ličnu potrošnju

Podsetimo se: dodatna količina SP (ili fizičkog kapitala) obezbeđuje se proizvodnjom, a dodatni rad priraštajem stanovništva (ili imigracijom, preorijentacijom, produktivnošću itd.)Osnovne srazmere proširene reprodukcijeI dalje pretpostavljamo da se robe razmenjuju po vrednosti, ali radi jednostavnosti čas rada izražavamo novčanom jedinicomPretposatvimo:• Angažovano je ukupno 7250 novčanih jedinica K• Odeljak I → 5000 i odeljak II → 2250 • Organski sastav: 4:1 u I, odnosno, 2:1 u II odeljku• Stopa viška vrednosti = 100%• Obrt K = 1/godina

Proizvedena vrednost (posle 1 god.)

I 4000c + 1000v + 1000m = 6000 II 1500c + 750v + 750m = 3000 5500c + 1750v + 1750m = 9000

Pojavljuje se izvestan višak proizvedenih SPŠta je sa sredstvima za potrošnju?Pretpostavimo da se mI deli na 500 fa i 500flpkAko sastav K isti → dodatni K će biti 400c1+100v1Raspodela u odeljku I će bitiI (4000c+400c1)+(1000v+100v1)+500flpk = 6000

Ostaje još 1600 novčanih jedinica u proizvedenim SP što se može ponuditi odeljku IIToliko se i traži od odeljka II (v+v1+flpk)Ovakva raspodela u I odeljku predodređuje raspodelu u II odeljku:

II (1500c+100c1)+(750v+50v1)+600flpk = 3000

• Prvo, 100c1 proističe iz dodatne razmene sa I (ranije 1500, sada 1600)• Drugo, 50v1 proističe iz organskog sastava IIK (2:1)• Treće, flpkII proističe iz ostatka proizvodnje II

Uz ovakvo povećanje kapitala, proizvodnja posle druge godine izgleda:

I 4400c + 1100v + 1100m = 6600 II 1600c + 800v + 800m = 3200

Uz sledeću raspodelu:

I (4400c+440c1)+(1100v+110v1)+550flpk=6600II (1600c+160c1)+(800v + 80v1)+560flpk=3200 Sada možemo da utvrdimo osnovne (zakonite) proporcije/srazmere proširene reprodukcije:

1. I (c+v+m) = I (c+c1) + II (c+c1)2. II (c+v+m) = I (v+v1+flpk) + II (v+v1+flpk) 3. II (c+c1) = I (v+v1+flpk)

Uslovi za nesmetanu realizaciju BDP i odvijanje proširene reprodukcijeOstvarivanje srazmera proširene reprodukcije (zapisati)Zapazite da je u prvoj godini proizvodnja I odeljka rasla po stopi od 10% (6600/6000), a II odeljka po stopi od 6,7% (3200/3000).To se dogodilo zato što smo raspodelom I odeljka predodredili raspodelu u II odeljkuKasnije će oba odeljka rasti po stopi od 10% (proporcionalni rast) Obim i struktura akumulacijeKao što smo videli namenska raspodela predod-ređuje mogućnosti rasta (koliko za akumulaciju, a koliko za ličnu potrošnju)Međutim, akumulacija je određena i strukturom ukupnog autputa (proizvoda)Deo NV izdvojen za akumulaciju koji je jednak vrednosti dodatnih SP i sredstava za ličnu potrošnju naziva se normalni obim akumulacije

MEĐUSEKTORSKA ANALIZAPokazali smo međuzavisnost odeljaka (sektora)Na toj ideji je zasnovana međusektorska ili input-autput analizaDefinišemo:Deo proizvodnje sektora i koji se u upotrebljava kao input u proizvodnji drugih n sektora; taj deo se naziva reprodukciona potrošnjaFinalnu potrošnju deo proizvodnje sektora i koji obuhvata ličnu, državnu i investicionu potrošnju Ako su: Xi vrednost proizvodnje sektora i, vrednost proizvodnje sektora i koji se troši u sektoru j, a finalna potrošnja dobra i (tj. NV ili razlika između ukupne proizvodnje i reprodukcione potrošnje proizvoda i) možemo napisati:

X1 x11 x12... x1j... x1n x1X2 x21 x22... x2j... x2n x2Xi xi1 xi2... xij... xin xiXn xn1 xn2... xnj... xnn xn-Kako se troši proizvod XiAko dodamo još jedan red koji izražava dodatu vrednost tj. NV (nadnice, profit)Dobijamo potpuni reprodukcioni, odnosno, međusektorski model koji pokazuje da je ukupna vrednost potrošnje jednaka vrednosti proizvodnjeTakođe, vidimo i naturalnu strukturu

Primer: model sa tri sektora, transakciona matrica

Autput→Input ↓

Reprodukciona potrošnja

dobro1 dobro2 dobro3

Finalna potrošnja

Ukupna potrošnja

dobro1 x11 x12 x13 x1 X1dobro2 x21 x22 x23 x2 X2dobro3 x31 x32 x33 x3 X3Dodata vrednost

v1 v2 v3   V

Ukupna proizvod.

X1 X2 X3   X

Međusektorska analiza – savremeni oblik analize reprodukcijeZapazimo: finalna potrošnja obuhvata i štednju i ličnu potrošnjuSavremena treorija vrednosti (tradicija KPE) zaključuje da se raspodela određuje spolja (npr. raspodela na profite i nadnice; iz društvenih odnosa tj. odluka), a ne unutar sistema

MULTIPLIKATOR INVESTICIJAAko na primeru reprodukcije razmotrimo investicije primetimo da je druge godine u odeljku I investirano 50 novčanih jedinica više nego prethodne (550:500)što je izazvalo odgovarajuće investiranje u odeljku II i rast proizvodnje u trećoj godini.Tako bi NV treće godine porasla za 10% u odnosu na drugu godinu: 3. god. I(v+m)+II(v+m) = 4180 prema 3800 (što je I(v+m)+II(v+m) = NV druge godine; videti primer iz knjige, str. 378) Dakle, početno uvećanje investicija od 50 u drugoj godini izazvalo je porast NV od 380 – u trećoj!Odnos 380/50 = 7,6 predstavlja multiplikator investicija AKCELERATOR INVESTICIJAAko se potrošnja (tražnja) poveća, ona će izazvati ubrzanje (akceleraciju) investicija.Primer: tražnja za proizvodima II odeljka raste 10% tj. za 320 što izaziva rast investicija od 10% i u I i u II odeljku tj. I(440c1+110v1)+II(160c1+80v1) = 790 ili izaziva rast investicija za oko 2,5 puta (790/320) veći od rasta potrošnje. RezimeReprodukcija predstavlja proces neprestanog obnavljanja proizvodnje Ukoliko se NV potroši za ličnu potrošnju ostvaruje se prosta reprodukcija (isti obim proizvodnje), a ukoliko se deo NV izdvaja za akumulaciju ostvariće se proširena reprodukcija (uvećani obim proizvodnje).Za ostvarivanje procesa reprodukcije potrebno je da se obezbede određene srazmere u vrednosnoj i materijalnoj strukturi BDPU slučaju proširene reprodukcije međuzavisnost sektora uslovljava da namenska raspodela NV jednog sektora predodređuje namensku raspodelu NV drugog sektoraNormalni obim akumulacije je ona vrednost akumulacije koja je jednaka vrednosti dodatnih reprodukcionih i sredstava za ličnu potrošnju Međusektorska (ili input-autput) analiza je metod istraživanja međusobne zavisnosti sektora u reprodukciji i potvrđuje jednakost vrednosti proizvodnje i ukupne reprodukcione i finalne potrošnjeMultiplikator investicija pokazuje kako početna investicija proizvodi dodatne investicijeAkcelerator investicija pokazuje kako početni porast potrošnje izaziva višestruki porast investicija