Click here to load reader

OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC DRAGANA · PDF file 2019. 6. 6. · OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC DRAGANA Skole ekonomske misli Merkantilizam je prva skola

  • View
    3

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC DRAGANA · PDF file 2019. 6. 6. ·...

  • OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC DRAGANA

    Skole ekonomske misli

    Merkantilizam je prva skola ekonomske misli, vezuje se za period 16-17 veka. Naziv potice od latinske reci mercatus sto znaci trgovina. Smatrali su da je cilj svakog drustva i svakog pojedinca sticanje i uvecanje bogatstva putem trgovine i to bogatstvo izrazavalo se u zlatu i srebru. Drzava se mesala u privredu ogranicavanjem uvoza putem carina (izvoz > uvoza) Fiziokratizam je druga skola ekonomske misli, nastala u 18 veku. Naziv potice od reci fiziokratis sto znaci vladavina prirodnih zakona. Smatralo se da je poljoprivreda izvor bogatstva drustva i to bogatstvo merilo se viskovima proizvoda. Drzava se nije mesala u privredu zato sto je nemoguce uticati na prirodne faktore.

    Medjutim oni nisu razvili ekonomiju kao nauku zato sto su bili usmereni samo na trgovinu i poljoprivredu a ne na celokupan proces ekonomske aktivnosti - proizvodnju, potrosnju, razmenu i raspodelu.

    U periodu prve industrijske revolucije (pronalazak parne masine) dolazi do razvoja ekonomije kao nauke, tada nastaje kapitalizam i kao dominantna grana u privredi javlja se industrija i postoji veliki broj ekonomista koji se bavi proizvodnjom sa razlicitih aspekata.

    Klasicna skola politicke ekonomije nastala je u 18 veku. Jedan od glavnih predstavnika ove skole bio je Adam Smit. Njegovo delo "Bogatsvo naroda" iz 1776 godine smatra se prvim celovitim ekonomskim delom. Doprinos ovog dela je u tome sto je definisana drustvena podele rada i sto je ukazano na znacaj konkurencije i slobodnog trzista kao uslova za efikasno poslovanje i Dali su teoriju radne vrednosti - u procesu proizvodnje stvara se cena robe. Marksizam nastaje u drugoj polovini 19 veka, predstavnici su Karl Marks i Fridrih Engels. Oni su prihvatili teoriju radne vrednosti i dali su teoriju viska vrednosti - da se radniku ne placa puna vrednost njegovog rada. Neoklasicna politicka ekonomija nastala je u 19 a postala dominantna u 20 veku. Predstavnik je Alfred Marsal. Razlika je to sto klasicna teorija u prvi plan stavlja proizvodnju a neoklasicna potrosnju i pojedinca. Slicnost sa klasicnom skolom je sto se zalazu za slobodnu konkurenciju, sto smatraju da je kapitalizam vecan i to sto smatraju da drzava ne treba da utice na privredu.

    Dalji razvoj kapitalizma i velika ekonomska kriza (1929-1933) doveli su do pojave novih pitanja na koja predstavnici prethodnih teorija nisu imali odgovor i zato u 20 veku dolazi do pojave novih teorija koje nastoje da objasne savremene ekonomske fenomene.

    Kejnzijanska teorija za razliku od neoklasicizma smatra da se u privrednu aktivnost ukljucuje i drzava. Predstavnik je Dzon Majnard Kejnz koji svoje ideje izlaze u delu "Opsta teorija zaposlenosti, kamate i novca" (1936) Takodje, prvi je poceo da se zalaze za ekonomske fenomene poput zaposlenosti, investicija, stednje i slicnog na nivou privrede i pocevsi od njega ekonomija se deli na mikro i makro ekonomiju.

    Sedamdesetih godina 20 veka kroz neke nove teorije ozivljava neoklasicizam i tada on ustvari postaje dominantan. Pojavljuje se monetarizam, predstavnik je Milton Fridman. On je smatrao da drzavna intervencija ne resava problem i da je inflacija mnogo veci problem od nezaposlenosti. Monetarizam je imao veliku primenu u SAD za vreme mandata predsednika Regana kao i u Velikoj Britaniji za vreme Margaret Tacer.

  • OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC DRAGANA

    PROIZVODNJA

    Proizvodnja predstavlja proces razmene izmedju coveka i prirode koji se odvija u odredjenom drustvenom obliku.

    Svrsishodna je aktivnost, sto znaci da se obavlja sa unapred odredjenim ciljem a to je stvaranje materijalnih dobara i usluga radi podmirivanja ljudskih potreba. U uzem smislu to je materijalna proizvodnja.

    U sirem smislu to je drustvena proizvodnja (privreda) koja obuhvata brojne medjusobne i medjuzavisne odnose izmedju ljudi koji se uspostavljaju u okviru materijalne prozivodnje, razmene, raspodele i potrosnje.

    1. Materijalna proizvodnja je proces proizvodnje materijalnih dobara. 2. Raspodela - ucesce pojedinca, preduzeca ili privrednih grana u prisvajanju rezultata proizvodnje. 3. Razmena uspostavljanje odnosa izmedju privrednih subjekata posredstvom trzista i roba tada prelazi iz ruku proizvodjaca u ruke potrosaca. 4. Potrosnja je proces zadovoljenja ljudskih potreba. Osnovni faktori proizvodnje:

    Radna snaga - Najvazniji je faktor proizvodnje, proizvodjaci trose radnu snagu koja obuhvata njihove umne i fizicke sposobnosti, radne navike, strucnost i obrazovanje i njihovom primenom u proizvodnji povecava se materijalno bogatstvo i razvija se drustvo.

    Preduzetnistvo je posebna vrsta rada koju odlikuju poslovi upravljanja, organizovanja,

    pokretanja proizvodnje radi ostvarivanja veceg obima proizvodnje i poslovnog rezultata, savremeni teoreticari smatraju je posebnim faktorom.

    Sredstva za rad - To su materijalna dobra kojima se oblikuju predmeti rada. U uzem smislu to su orudja za rad (masine, alati, uredjaji)

    a u sirem smislu obuhvataju i materijalna dobra koja obezbedjuju opste uslove za rad (magacini, fabricke zgrade)

    Predmeti rada - To su materije na koje ljudi deluju sredstvima za rad da bi ih prilagodili svojim potrebama. To mogu biti prirodna dobra i ona se nalaze u samoj prirodi (drvo, kamen) i to mogu biti sirovine,

    odnosno materijalna dobra koja su pretrpela odredjeni proces rada (brasno, koza) Takodje, proizvodnja se moze posmatrati sa tehnicke i drustvene strane: - Tehnicka strana proizvodnje predstavlja kombinovanje faktora proizvodnje odredjene vrste i kvaliteta radi proizvodnje odredjene vrste proizvoda. - Drustvena strana proizvodnje ogleda se u drustvenom karakteru rada, ove odnose izmedju ljudi u procesu

    drustvene proizvodnje istrazuje politicka ekonomija.

  • OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC DRAGANA

    Potreba je osecaj nezadovoljstva zbog odredjenog nedostatka i teznja da se taj nedostatak sto pre otkloni. Zavise od stepena razvijenosti drzave, kulturno-istorijskih uticaja, klime, uzrasta, pola..

    Cime su potrebe uslovljene

    ▪ Bioloske potrebe koje su uslovljene opstankom coveka kao bioloskog bica (uglavnom ovde spadaju fizioloske potrebe) ▪ Kulturno istorijske potrebe su uslovljene stepenom razvoja drustvene zajednice ( kultura, obrazovanje, putovanja)

    Kako se zadovoljavaju potrebe:

    ▪ Licne, odnosno one koje podmiruje svako od nas pojedinacno. ▪ Kolektivne ili zajednicke, odnosno one koje podmiruje veci broj ljudi, na primer obrazovanje i zdravstvena zastita.

    Stepen podmirivanja:

    ▪ Minimalne, egzistencijalne potrebe podmiruju se minimalnom kolicinom dobara i usluga koje su neophodne da bi se covek odrzao u zivotu. ▪ Prosecne potrebe su normalne ili uobicajene potrebe u odredjenom vremenskom periodu u nekoj drustvenoj zajednici - npr. posedovanje automobila u razvijenoj zemlji je prosecna potreba. ▪ Luksuznim potrebama smatra se ono sto odstupa od onoga sto je uobicajeno za tu drustvenu zajednicu na trenutnom stepenu ekonomske razvijenosti -npr. automobil u siromasnoj zemlji je luksuz Resursi predstavljaju sve ono sto upotrebljavamo da bismo proizveli dobra i usluge - ljudski rad, masine, alate, novac i vreme. Sustina ekonomije jeste upravo u tome kako upravljati resursima, jer su resursi ograniceni i retki, odnosno oskudni. Oskudnost (retkost) je situacija u kojoj su nase potrebe i zelje vece od raspolozivih resursa za zadovoljenje tih zelja.

    Ekonomija proucava kako drustvo upravlja svojim retkim resursima, odnosno kako donose odluke i kako vrse izbor, kako medjusobno uticu jedni na druge i koji su to trendovi koji uticu na celokupnu privredu jedne zemlje. S obzirom na to da su zelje i potrebe ljudi u jednom drustvu neogranicene a raspolozivi resursi ograniceni ljudi se suocavaju sa izborom i tri glavna problema su sta proizvoditi, kako proizvoditi i za koga proizvodimo?

    Jos jedan od izbora sa kojim se suocavamo jeste da li se opredeliti za efikasnost ili za pravicnost? Efikasnost je svojstvo drustva da proizvede maksimalno moguce kolicine dobara i usluga sa raspolozivim i oskudnim resursima. Pravicnost je svojstvo drustva da koristi od raspolozivih resursa pravedno raspodeljuje na sve njegove clanove.

    Drugim recima efikasnost se odnosi na to koliko smo proziveli dobara i usluga a pravicnost se odnosi na nacin raspodele ostvarenih rezultata proizvodnje. Takodje, ljudi porede i troskove sa koristima koje imamo od razlicitih aktivnosti i dobara - oportunitetni trosak predstavlja ono cega trebamo da se odreknemo da bismo nesto drugo kupili.

    Ne meri se uvek novcano ili u nekim drugim stvarima, u obzir dolazi i propustena korist ili aktivnost koju smo mogli da ostvarimo da nismo odabrali onu aktivnost za koju smo se odlucili.

    Zelje su dobra ili usluge koje bismo voleli da posedujemo, bez obzira na nasu plateznu sposobnost da ih kupimo i koja je cesto odredjena nasim raspolozivim dohotkom.

  • OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC D

Search related