OSNOVI OPŠTE MIKROBIOLOGIJE

Mikrobiologija izučava morfologiju,građu,ekologiju i fiziologiju mikroorganizama,kao njihov odnos prema drugim mikroorganizmima.

Darvinov učenik E.Haeckel predložio je 1866 godine da se mikroorganizmi,svrstaju u grupu Protista(grčki=primitivan).Time je želeo da se, pored dve grupe živih organizama,biljaka i životinja,formira i treća – svet mikroorganizama.

MORFOLOGIJA BAKTERIJA

Mikroorganizmi su jednoćeliska mića i u toj ćeliji su zastupljene sve osobinekoje karakterišu život.Bakterije(bacterium) svrstavana je velika grupa mikroorganizama koji se morfološki mećusobno razlikuju.Pripadaju klasi Shysomycetes što ukazuje na srodnost sa gljivicama i na sposobnost da se razmnožavaju putem delenja.Bakterije pripadaju grupi najjednostavnijih živih bića u čijoj se ćeliji koncetrisane sve funkcije koje karakterišu živa bića.One imaju svoj oblik koji je specifičan za pojedine vrste.Oblik i veličina bakterija se odnosi na morfologiju bakterija kultivisanih na veštačkim hranjivim podlogama.Poznata su tri osnovna oblika:loptast(okruglast ili sferoidni),štapićasti(cilidričan) i spiralni.

- Bakterije loptastog oblika(Coccaceae) – koke,imaju oblik lopte.Tokom deobe novo nastale jedinke mogu ostati u grupama:Diplokoke,Streptokoke,Tetrakoke,Paketi(sarcina) i Stafilokoke.

- Bakterije štapićastog oblika – bacillus – štapići.Oni imaju dužinu,širinu i debljinu.Termin bacilus podrezumeva stvaranje spora a bakterijum koji nestvaraju sporu.Mogu biti:bacili(monobacili),diplobacili,streptobacili,palisadno u obliku;Y,V,L.

- Bakterije spiralnog oblika –Spirillaceae,spirilum,imaju jedan ili više zavoja i liče na spirale.Na osnovu broja i veličine zavoja dele se na:vibrio(imaju jedan zavoj),spirilum(imaju veći broj zavoja,amplitude izmeću zavoja su dosta velike i krajevi zaobljeni) i spirochete(veći broj zavoja i liče na svrdlo).

- VELIČINA BAKTERIJA : njihova veličina varira od 0,5 do 1,2 mikrona i njihova veličina zavisi od oblika bakterije

- GRAĐA BAKTERISKE ĆELIJE:A)Opna(membrana) bakteriske ćelije,po jednim autorima nemaju opnu već zgusnuti sloj protoplazme.A po drugima da ih ima.Potvrda opne dala je elektronska mikroskopija.B)Citoplazmatična opna,neposredno ispod zida je citoplazmatična opna,veoma je tanka i debljina joj varira.C)Protoplazma to je glavni deo bakteriske ćelije.To je materijalna podliga u kojoj se odigravaju sve životne funkcije.Polutečna,sluzave konzistencije,bistra,transparentna,sadrži visok sadržaj vode.Sadrži proteine,ugljene hidrate mineralne materije idr.U protoplazmi se odigravaju mnogi procesi i reakcije(okidoredukcije).D)Ćeliski zid-ispod sluzavog omotača nalazimo krutu (čvrstu)membranu.Ova opna daje oblik bakteriji.Hemiski sstav ćeliskog zida Gram – pozitivnih:mukopeptidi-glukozamid-muraminska kiselina-karbonske aminokiseline,mukopolisaharidi-amini-šećeri,monosaharidi i tejkonska kiselina-ribitol,fosfat,glukoza ili glukozamin,alanin,glicerol,fosfat,alanin.Gram negativnih:mukopeptidi i protein,lipoid,ugljen hidrat.Zadatak ćeliskog zida je da čvrstinu bakterije što daju lipidi.E) Kapsula i sluzav omotač.Sluzavi omotač produkuju bakterije i on se sastoji od rastvorljivih ugljenih hidrata.Ovaj omotač može čvrdto da prijanja uz telo bakterija kad govorimo o kapsuli.Za ove omotače karakteristične su kod zemljišnih bakterija.I kod patogenih bakterija koji ih štiti od odbrambenih materija organizma.B.anthracis.Sluzav omotač je od čistih polisaharida a kapsule pores polisaharida imaju i jedinjenja azota.Kapsula ima značaj kao zaštitini omotač koji ga štiti od fagocita a za makroorganizme jer su inkapsulirani virulentniji.Kapsula nije ista kod svih bakterija:1. Tip kapsule oko ćeliskog zida2. Tip kapsule oko ćeliskog zida u kojoj nalazimo fibrile3. Tip kapsule koja predstavlja kompleksnu kapsulu u kojoj se vide

lokalizovane grudvice polisaharida i polipeptida4. Diskontinuirani tip kapsuleF) Protoplast:posle kompletnog odstranjivanja ćeliskog zida ostaje deo ćeliskog zida sa citoplazmatičnom opnom.

G)Jedro bakterije-zgusnuta citoplazma.Ima DNK,RNK(pretežno u zitoplaszmi).H)Citoplazmatične granule:-lipoidne granule,-volutinske granule(inkluzije)-metahromatične granule,-granule ugljenih hidrata,-Sumporne granule,-ćeliske granule,-granule slične mitohondrijama,-ribozomi-RNKI)Ciliji-bičevi(flagela) služe za aktivne pokrete i brzo menjanje položaja tz aktivno kretanje.Nalaze se pretežno kod kod štapićastih i spiralnih bakterija.Na osnovu broja i rasporeda delimo ih na:atrih,monotriha,lofotrihaamfitriha i peritriha.J)Fibrije tvorevine končastog oblika-filamentoznog oblika sličan cilijama.Njihov broj je različit od 100 – 300(bakterije crevne grupe).k)Bakteriske spore – telašca različite veličine koji pokazuju veću otpornost.Spore nastaju kada se naću u uslovima koji su nepovoljni za dalji razvoj vegentativnih oblika,kao što su nedostatk hrane,nedovoljna vlaga i drugo.Sve bakterije ne stvaraju spore,već je ovo osobina nekih štapićastih oblika koji pripadaju aerobnim i anaerobnim vrstama(Clostridijum perfrigens).Proces sporučacije nastaje posle razmnožavanja a prvi znak je prestanak razmnožavanja.U ćeliji se odigravaju :nastajanje vakuola,granula,smanjenje vode idr.Spora se sastoji od zgusnute citoplazme i jednog ili više hromatinskih telašaca,procenat vode mali.sadrži enzime.Spora sadrži više antigena.Po veličini mogu biti veći ili manje.A po mestu nalaska na:bactridium,clostridium i plektridium.Spore mogu ostati u u ćeliji a po uginuće ćelije izlazi vani.Jako su otporne na fizičke i hemiske faktor.Isklijavanje spora(germination) ako se spore naću u povoljnoj sredini,počinju da bubre i polako prelaze u vegetativni oblik.Prskanje spora najverovatnije nastaje pod uticajem nekih fermnata kao što je adeninribozidaza koja verovatno vrši lizioranje.