1 OSNOVI OPTE TEORIJE SISTEMA Pojam i definisanje sistema : u
naunoj teoriji XX veka sve ee se primenjuje pojam sistematskog
istraivanja kao posrednog naunog , metodolokog pristupa .
Sistematski pristup u osnovi akcenat daje analizi sveobuhvatnih
integrativnih svojstava objekata . Krajem 40-tih i 50-tih godina
ovoga veka ideja sistematskih pristupa i osnove za formiranje opte
teorije sistema vezuje se za ime Ludviga Bertolantija . Prve
njegove publikacije iz opte teorije sistema javljaju se sa pojavom
radova Noberta Vinera iz oblasti kibernetike . Tumaenje povratne
sprege kao princip veze i regulacije koji je zajedniki za maine ,
oveka i ive organizme , tj. za tehnoke , bioloke i drutvene sisteme
, posluio je kao osnova za nauno prouavanje u oblasti uprvljanja .
Saznanjem da je sistem regulacije u principu istovetan kod svih
sistema dovodi do toga da se formira nova nauna oblast koju je
Vener nazvao kibernetika ili regulacija i komuniciranje u ivom
organizmu i maini . Sistematski pristup predstavlja opti metodoloki
pravac u cilju analize i razrade specifinih metodolokih pristupa
teoriskog realizovanja i saznanja o celinama objekta kao sistema .
Opta teorija sistema proistekla je iz potrebe razvoja posebnih
naunih disciplina kao to su : kibernetika , teorija informacija ,
teorija upravljanja , izgraujui nov metodoloki pristup u biologiji
, ekonomiji i tehnici . U tim naukama prvi put se javljaju i
definicije sistema , zato su ne ujednaene definicije pojma sistema
. Postoji veliki broj definicija sitema . Definicije delimo u tri
grupe : I grupa definicija tu spadaju definicije koje odreuju
sistem kao klasu matematikih modela pomou kojih se grade ideje
dinamikih pojava . II grupa definicija je najbrojnija i nju
karakteriu pojmovi kojima se definie sistem elemenata , veza ili
celina . III grupu definicija formiraju definicije koje se obrazuju
pomou stanja ulaz-izlaz , obrade informacija itd. Sistem je , na
odreen nain , ureen skup meusobno povezanih elemenata koji obrazuju
neku celinu . 2 STRUKTURA SISTEMA U usvojenoj definiciji sistema za
osnovu je prihvaen elemet kao osnovni pojam . Elementi sistema mogu
da predstavljaju pojmove , objekte i subjekte . Elementi
predstavljaju sastavne delove svakog sistema . Oni mogu sami da
predstavljaju sistem tj. da se posmatraju kao pod sistemi .
Povezanost elemenata unutar sistema predstavlja strukturu sistema .
Ta povezanost moe da bude veoma razliita tako da se nad nekim
uoenim elementima moe definisati vie struktura . Struktura sistema
nije samo raspored njegovih elemenata ve se odnosi na otkrivanje
osnovnih karakteristika sistema . Povezanost elemenata kao i sami
elementi nisu fiksirani , ve se veze menjaju . Elementi izlaze iz
sistema , a novi mogu da ulaze . 1
3 PODELA SISTEMA Priroda elemenata sistema i karakter njihovih
veza moe biti veoma razliita tj. i podela i klasifikacija sistema
je razliita . Tako , npr. prema prirodi elemenata sisteme delimo na
: a) realne b) apstrakne . Realni sistemi : tehniki sistemi (
zasnivaju se na funkcionisanju prirodnih zakonitosti i njih je
stvorio ovek , pri emu je ugradio takav redosled elemenata ija je
realizacija ostvarivanje funkcije koja se zahteva od tog sistema )
; organizacioni sistemi ( i ove sisteme je stvorio ovek na taj nain
to je organizovao i prirpdne i tehnike sisteme ) ; privredna
organizacija ; trite , itd . Apstraktni sistemi predstavljaju
modele realnih sistema i njihov karakter je odreen prirodom realnih
sistema . Prema poreklu elemente sistema moemo podeliti na :
prirodne (koje je stvorila priroda ) i vetake ( koje je stvorio
ovek ) . Tehniki sistemi se zasnivaju na funkcionisanju prirodnih
zakonitosti i njih je stvorio ovek radi zadovoljenja nekog oblika
potreba pri emu je ugradio takav raspored i povezanost elemenata ,
iji je glavni cilj ostvarivanje funkcije koja se zahteva od tog
sistema ( npr. sistem za automatsko zavarivanje ) . Organizacione
sisteme je stvorio ovek na taj nain to je organizovao prirodne i
tehnike sisteme ( sistem preduzea ) . Prema stepenu sloenosti u
odnosu na broj elemenata i njihovih meusobnih veza sistemi se mogu
podeliti na sloene i proste . Meutim , ova podela je relativna jer
ako podelu sistema vrimo na proste i sloene , onda kod prirodnih i
biolokih sistema jednoeliski organizmi predstavljaju proste sisteme
, a ovek predstavlja sloeni sistem . Kod tehnikih sistema eki bi po
broju elemenata predstavljao prost sistem , jer se sastoji iz dve
celine , a maina bi predstavljala sloen sistem jer se sastoji od
veeg broja delova . Sistem ovek maina bi po broju elemenata
predstavljao prost organizacioni sistem , jer se sastoji iz dva
elementa . Ako se posmatra struktura sistema kao kriterijum podele
sistema na proste i sloene , onda i prosti sistemi mogu da
imajuveoma sloenu strukturu veza . Upravo iz ovih razloga je podela
sistema na proste i sloene relativna .
2
4
KARAKTERISTIKE SISTEMA
Na osnovu analize oblika veza elemenata u sistemu mogu se
razmotriti oblici ponaanja sistema . Sistem se razmatra kao celina
, koja poseduje odreene osobine koje se razlikuju od osobina
elemenata i ima sopstvene zakone ponaanja . Ponaanje sistema
predstavlja promenu stanja sistema u toku vremena . Stanje sistema
predstavlja skup podataka koji daju informaciju o prolosti i
sadanjosti sistema na ijoj osnovi moemo odrediti ili predvideti
ponaanje sistema u budunosti . U sistem ulazi materija , enegija i
informacija u nekom stanju koje se moe smatrati kao polazno stanje
sistema . U sistemu se kroz konaan niz promena stanja formiraju
novi oblici materije , energije i informacije sa nekim novim
stanjem koji se kao izlazi iz sistema posmatraju kao konano stanje
. Niz promena u sistemu od nekog poetnog do konanog stanja
predstavlja proces . Pod procesom se podrazumeva proizvoljna
kvantitativana i kvalitativna promena tokom vremena , tj. vremenska
promena u osobinama i koliinama . Promene moemo da posmatramo kao
promene pritiska i temperature u nekom reaktoru , promene
temperature i pritiska u radnom prostoru , itd. Procesi mogu biti :
mehaniki , hemiski , toplotni , itd. Procese moemo podeliti na
razliite naine , u zavisnosti od toga ta uzimamo za osnovu podele .
5 PODELA PROCESA ( ematski prikaz ) Podela procesa Prema : Na :
Meusobnoj povezanosti Linearne Nelinearne promenjivih Vremenskoj
zavisnosti Promenjive Nepromenjive parametara Nainu odvijanja
Neprekidne Diskontinualne procesa Stepenu odreenosti veza
Deterministike Stohastike izmeu promenjivih Prema promeni
promenjivih Statike Dinamike tokom vremena Zavisnosti prostornih
Koncentrisane Raspodeljene koordinata Poseban znaaj u praenju
stanja i ponaanja sistema imaju informacioni sistemi i to procesni
informacioni sistemi . Procesni informacioni sistemi slue za voenje
procesa i zamenjuju oveka ili mu pomau gde je to neophodno zbog
njegovih odreenih mogunosti sa obzirom na brzinu odziva , koliinu i
tanost prijema i obrade informacija . Sa obzirom na sloenu
strukturu informacionog sistema razlikujemo spoljne i unutranje
funkcije informacionog sistema . 3
Spoljne funkcije odreuju veze informacionog sistema i procesa
tj. oveka kome taj sistem slui , a unutranje funkcije su vezane za
prijem i obradu informacija o procesu sistema , nazoru ,
upravljanju i regulaciji procesa itd. Prema ponaanju sistemi su
razvrstani na deterministike i stohastike . Kod deterministikih
sistema stanje sistema je u bilo kom trnutku vremena jednoznano
odreeno stanjem tog sistema u predhodnom trenutku vremena tj. moemo
pouzdano predvideti kako e se ponaati pod uslovom da su poznata
ulazna stanja . Kod stohastikih sistema izlazna stanja sistema ili
ponaanja sistema nije jednoznano odreeno ulaznim stanjem ni u datom
momentu niti u predhodnom momentu vremena , ve se pojavljuje
sluajno , znai da je transformacija ulaznih stanja u izlazna
vieznana u ovom sluaju moemo izlazna stanja utvrditi samo
stohastikom zavisnou od ulaznih stanja tj. da moemo utvrditi samo
neku verovatnou s kojom pri datom ulaznom dejstvu mogu nastati
pojedina izlazna stanja . 6 ANALIZA SISTEMA Da bi smo vrili
uporeenje ponaanja jednog sa ponaanjem drugog sistema ili stanja
datog sistema u razliitim vremenskim periodima potrebno nam je
stanje sistema . Stanje jednog sistema je odraz pojedinanih
elemenata u sistemu u odreenim vremenskim periodima . Za analizu u
sistemu , prikupljanje i korienje potrebnih informacija moe se
ostvariti na dva naina : kada je nepoznata unutranja struktura
elemenata ( iz odreenih razloga nije mogue rastaviti sistem na
elemente ) . kada je broj elemenata sistema i njegovih veza veliki
da je nemogue uzeti sve u obzir . Za reavanje pitanja primenjuje se
eksperimentalna metoda i modeliranje . Eksperimentalni pristup u
istraivanju sloenih sistema je otean jer sloenost po pravilu
onemoguuje sprovoenje eksperimenta a eksperimenat sa elementima ne
omoguuje dobijanje predstave o optem stanju sistema te se najee
primenjuje metod modeliranja . Metod predstavlja osnovu za
odreivanje metodologije izraunavanja ponaanja sistema .
Konstruisanje modela podrazumeva formiranje uslovnog odraza slike
realnog sistema i izuavanje njegovog svojstva u cilju dobijanja
informacija o realnom sistemu . Taj odraz predstavlja model .
Modeliranje ponaanja sistema zasniva se na injenici da se pod
odreenim uslovima moe opaziti jednako ponaanje kod sistema bitno
razliitih po obliku , broju elemenata i fizikoj prirodi procesa u
njima .
4
7 MODELIRANJE
Podela : - materijalno-predmetno : fiziko analogno -
misaono-idejno : simboiko : matematiko , grafiko i logiko
intuitivno : metod scenarija , operacione igre i eksperimentalno .
Materijalni modeli predstavljaju ponaanja sistema pomou materijalno
fiziko tehnikih sredstava . Simboliki modeli prikazuju ponaanje
sistema pomou skupa matematikih i logikih relacija . Specifipan
sluaj simbolikih modela su matematiki modeli . Metod crne kutije
primenjuje se za objekte istraivanja kod kojih su dostupne samo
ulazne i izlazne veliine , dok je unutranje vraanje nepoznato .
Ponaanje se odreuje pomou promena izlaznih veliina koje su nastale
usled promena ulaznih veliina . Na svoj nain se izuavaju sistemi
ije je unutranje ureenje nepoznato ili su vie sloena , da bi je
izneli zahvaljujui ponaanju sistema na osnovu ponasnja elemenata i
strukture veza meu njima . 8 UPRAVLJANJE SISTEMA Upravljanje
sloenim sistemima se sprovodi radi ostvarivanja zadatih ciljeva na
osnovu prijema predavanja i prerade informacija koje slue kao
osnova za preduzimanje odgovarajuih mera u postupku upravljanja.
Prirodni sistemi su nastali pod uticajem prirodnih zahteva bez uea
oveka . Ako uzmemo za primer sisteme onda je jedan od osnovnih
ciljeva ovih sistema obezbeenje optimalnih uslova za opstanak i za
umnoavanje . Proces ostvarivanja ovih ciljeva je odreen prirodnim
zahtevima i ogleda se u adaptaciji prema spoljnim uslovima , to se
objanjava stalnom evolucijom sistema . Kada su u pitanju sistemi
tj. sistemi koje je stvorio ovek , onda se problem zasniva na drugi
nain. Ciljeve vetakih sistema odreuje ovek . Ako posmatramo
preduzee kao vetaki sistem onda cilj predstavlja ostvarivanje plana
i progaraama. Upravljanje je postupak preduzimanja odreenih akcija
tako da se sistem dovede u stanje ostvartivanja postavljenog cilja
. To je u osnovi novo stanje koje se razlikuje od stanja u kojem bi
se inae sistem naao u sluaju odsustva usmerene akcije od strane
subjekta upravljanja .
5
Izvoz stanja sistema kojem dajemo odreenu prednost u odnosu na
ostala stanja predstavlja donoenje odluke . U postupku donoenja
odluke primenjuju se razliiti modeli na osnovu kojih se dolazi do
izvora prihvatljive alternative . 9 MODELI IZVORA REENJA a) modeli
kompromisa: jednociljni vieciljni b) optimizacioni modeli :
saznajni dijagnostiki Meu navedenim modelima za izbor reenja u
oblasti zatite najznaajnije mesto imaju jednociljni i vieciljni
modeli . I pored toga to su zadaci upravljana sistema veoma
razliiti , ipak se mogu opisati u oblastima opte eme procesa
upravljanja .
Legenda : OU objekti upravljanja UU ureaji upravljanja A
direktna veza UU i OU B indirektna veza UU i OU . Cilj upravljanja
odreuje stanje objekta koje treba da se ostvari u procesu
upravljanja . Za ocenu stepena postignutog cilja primenjuju se
kritrerijumi koji se zovu kriterijumi funkcije cilja . 10
OPISIVANJE SISTEMA S obzirom da je za osnovu definisanja sistema
uzet element , svojstva elementa predstavljaju osnovu za opisivanje
sistema . Osnovna svojstva elementa su : okolina deluje na element
E izazivajui u njemu nepostojanje strogo odreenog karaktera . Takvo
stanje se uzima ulaz elementa E . element E deluje na okolinu koja
prima neko stanje strogo odreenog karaktera . Takvo stanje nekog
elementa E naziva se izlaz elementa E . stanje elementa E koje se
naziva ulazom odreuje stanje elementa E , koje se naziva izlazom E
. Izlazi i ulazi elementa izraavaju se preko vektora :
6
Ulazni vektor X = ( X1, X2 , ... , Xn ) izraava ulazno stanje
elementa E gde su X1 , X2 ... Xn komponente ulaznog vektora . Izlaz
vektora Y odraava stanje izlaza elemenata E , gde su Y1 , Y2 , ...
, Ynodgovarajui izlazi vektora od kojih svaki predstavlja
pojedinano stanje izlaza elementa E . Oblik delovanja elementa E
matematiki predstavlja oblik transformacije ulaznog vektora X u
izlazni vektor Y , to se moe predstaviti izrazom: Y=T(X) X oblast
transformacije Y polje transformacije T operator ( pravila ) . U
zavisnosti od karakteristika operatora razlikujemo dva oblika
ponaanja elementa E : deterministiki i stohastiki . Predstavljanje
operatora T : 1- predstavljanje svih ulazno izlaznih veliina 2-
predstavljanjem u obliku tabela 3- u analitikom obliku 4- u obliku
matrica :
Uzajamni uticaj elemenata jednih na druge ostvaruju se samo
preko njihovihnulaza i izlaza . Najei oblik opisivanja veza
elemenata u sistemu je matrini oblik .
11 ODREIVANJE VREDNOSTI VELIINA ELEMENTA SISTEMA U sistemskom
pristupu u upravljanju sistemima poseban znaaj predstavlja
odreivanje veliina sistema , tj. odreivanje vrednosti tih veliina .
Na ocenu stanja sistema utie niz elemenata ije se veliine za
odreivanje kvalitativnog i kvantitativnog svojstva izraavaju
razliitim mernim jedinicama i skalama . Skala je prava ili kriva
linija na kojoj se obeleavaju take koje odgovaraju odreenim
nizovima brojeva . 7
Pod merenjem se podrazumeva postupak uporeivanja objekata u
odnosu na odreeni pokazatelj. Pokazatelji uporeivanja objekata mogu
biti : posredni fiziki socijalni , itd. Prilikom merenja mogu se
primeniti dva postupka : subjektivni objektivni . Subjektivna
merenja obavlja ovek pa zato na njihov rezultat utie psihologija
miljenja , njegovo znaenje , iskustvo i druga svojstva linosti .
Objektivna merenja ostvaruju se mernim priborima na primeni
prirodnih zakona . Uporeivanje objekata vri se objektom koji je
uzet za etalon . Merenja se u najirem smisli mogu razmotritu kao
proces utvrivanja odnosa meu subjektima i brojevima koji ine
odreeni brojni sistem . Za primenu takvog sistema potrebna je
predhodna kvantitativna analiza za razliita pravila usvajanja
brojevnog sistema . Ta pravila odreuju skale iji oblici zavise od
karaktera matematikih operacija koje se primenjuju za posmatranje
objekta. U odnosu na objekt merenja i karakter primene matematikih
operacija veliine se dele na : merljive odredljive ocenjive
-merljive veliine su one za koje se moe definisati matematiki pojam
jednakosti i sabiranja . -kod odredljivih veliina imamo samo pojam
jednakosti i odnos prednosti . -za ocenjivanje veliine imamo samo
predstavu o njihovom svojstvu u odnosu na prednost . 12 PRIMENA
SKALA ZA ODREIVANJE VREDNOSTI VELIINE SISTEMA Pri merenju
pokazatelja veu primenu imaju intervalna skala , skala odnosa ,
redosledna i nominalna skala . Skup dozvoljenih transformacija ,
pokazatelja koji imaju nominalnu skalu predstavljaju svi oblici
funkcionalnih transformacija koji poseduju svojstva jednakosti.
Svaka klasa ima svoju pripadajuu oznaku . Primer ovakve skale je
klasifikacija maina na elektrini pogon itd. ili klasifikacija
povreda na radu . Nominalna skala : POVREDE NA RADU I SMENA II
SMENA III SMENA 1983.god 50 10 30 1984.god 20 40 50 8
Skup dozvoljenih transformacija pokazatelja koji imaju
redoslednu skalu sastoje se iz skupa svih monotono rastuih funkcija
. Redosledna skala omoguuje primenu i izraavanje kvalitativnih i
kvantitativnih pokazatelja pomou stepena gradacije na primer :
rangiranje . Kod skale poredka ako su oznake klasa numerike , obino
se za poetak uzima prvi broj prirodnog niza ili deo niza celih
brojeva (0,1,..n). Skup dozvoljenih transformacija pokazatelja ima
intervalnu skalu ako se sastoji samo iz svih linearnih funkcija .
Intervalna skala omoguuje odreivanje razlike meu svojstvima objekta
posmatranja gde se ta svojstva izraavaju brojevima . Kod skale
odnosa skup dozvoljenih transformacija sastoji se iz transformacija
slinosti . Kod skale odnosa utvren je nulti poetak . esto se
koristi i apsolutna skala koja se razlikuje od skale odnosa samo po
tome to ima apsolutnu nulu . 13 TEHNOLOKI SISTEM , PROIZVODNI
SISTEM , PROCES OPERACIJE Tehnologija je nauka o vetinama i
zakonima . Nauno prikazivanje ljudske delatnosti kojoj je svrha
prerada prirodnih sirovina za ljudsku upotrebu . Inae pojam
tehnologije se razliito definie od strane pojedinih autora ,
zavosno od injenice da postoje bitne razliite vizije i pogledi na
svet , a samim tim i na tehnologiju . Tehnoloki sistem predstavlja
skup organizovanih integralnih radnih aktivnosti u procesu rada u
kome se odgovarajuim postupcima i operacijama na datom obradnom
objektu ostvaruje odreen cilj . Poslovni sistem je iri sistem i
pored proizvodnog sistema sadri u sebi i sistem nabavke , prodaje
... Karakter proizvodnog sistema odreuje tehnoloki sistem .
Proizvodni tehnoloki sistem se definie kao skup elemenata ,
materijala , sredstva za rad , projektovanje tehnologije , ljuskog
rada i gotovih proizvoda sa relacijama koje postoje izmeu ulaznih
elemenata s jedne strane i gotovih proizvoda kao izlaznih elemenata
, s druge strane posmatranih preko njihovih osobina . Tehnoloki
proces u proizvodnom sistemu je deo proizvodnje u kojoj prvenstveno
dolazi izmene predmeta rada u pogledu oblika , dimenzija ,
meusobnog razmetaja delova , promene agregatnog stanja i hemijskog
svojstva . 14 RADNA SREDINA KAO SISTEM
Radna sredinu ini skup odreenih elemenata koji u meusobnim
vezama formiraju uslove pod kojima rad obavlja . Uticaj u radnoj
sredini koji formiraju uslove su mnogobrojni i razliiti usled ega
je i pojam radne sredine veoma irok . Najee se radna sredina
definie kao prostor u kome se ispoljavaju dejstva i posledice
odvijanja radnog procesa . S obzirom na velik broj uticaja
elemenata na uslove rada u radnoj sredini za ocenu i analizu
primenjuje se sistemski pristup , a radna sredina definie se 9
kao sistem . Sistemski pristup ima za cilj da kompleksnost
prisutnih odnosa i uticaja u oblasti ovekovog rada i stvaralatva
pove u celinu uz mogunost primene jedinstvene metodologije za
analizu , upravljanje usmeravanje i koordinaciju aktivnosti u datoj
oblasti . Radna sredina u najirem smislu obuhvata prostor u kome se
ispoljavaju dejstva i posledice radnog procesa pri funkcionisanju
sistema . Radna sredina kao sistem obuhvata elemente tehnolokog
sistema ije uzajamne veze i odnosi u procesu rada mogu da obrazuju
takva stanja u kojima se mogu ispoljiti uticaji i delovaja sa
posledicama ugroavanja zdravlja radnika ili materijalnih i
prirodnih dobara . U odnosu na primenjena sredstva za rad ,
predmete rada , oblike i vrste teh. procesa , naina organizacije
rada i dr. elemenata zavisi kakve uticaje i delovanja moemo
oekivati u posmatranom sistemu radne sredine . Postoje elementi od
ijih meusobnih veza i odnosa zavisi uticaj i delovanje na
povreivanje ili druge nepoeljne posledice predstavljaju elemente
sistema radne sredine . Ti elementi sa svojim karakteristikama ili
svojstvima ine ulazne ili izlazne veliine sistema radne sredine .
To su : sredstva za rad ( maine , oprema ...) , predmeti rada (
sirovine ... ) , energija ( elektro energija ... ) , ovek operator
( karakter linosti , zdravstveno stanje , iskustvo ) , tehnoki
proces ( primenjena tehnologija , organizacija rada ) i prostor za
rad ( svojstva objekta , mesta rada ) . Uzajamne veze elemenata
unutar sistema ostvaruju se preko energije , materije i informacije
, obrazujui odreena stanja sistema , koja neposredno mogu da ugroze
zdravlje radnika ili materijalna dobra . Svojstva elemenata tog
stanja nastala kao posledica uzajamnih odnosa i veza u sistemu
radne sredine ine izlazne veliine ili izlaze sistema koji se prema
prirodi i karakteru delovanja mogu podeliti na fizike , hemijske ,
bioloke i psihofizioloke . Uticaji izlaznih veliina elemenata
neposredno se izraavaju na zdravlje ljudi . Uzajamne veze elemenata
u procesima promena stanja u tokivima materije , energije i
informacije , mogu da dovedu do ugroavanja zdravlja radnika ,
prirodnih i materijalnih dobara ili samo do poremeaja optimalnih
kriterijumima u podsistemu nekog sistema ovek maina . Opasnost
predstavlja stanje sa meusobnim vezama elemeneta u sistemu radne
sredine koje odreuje situaciju pre nastajanja povreda tj. pre
ugroavanja zdravlja radnika ili oteenja materijalnih i prirodnih
dobara . U sistemu radne sredine moemo da izdvojimo i druge
podsisteme kao to su : podsistem ovek maina , podsistem
mikroklimatskih elemenata .
10
15 UPRAVLJANJE SISTEMOM RADNE SREDINE Kao rezultat poremeaja iz
drugog sistema kao i unutar samog sistema radne sredine moe doi do
pojave otkaza i do odstupanja odreenih parametara zadate funkcije
cilja iz dozvoljenih granica . Ta odstupanja ulaznih i izlaznih
veliina sistema izvan dozvoljenih granica pod dejstvom poremeajnih
uticaja odreuje potrebu upravljanja sistemom . Shodno optoj emi
upravljanja sistemom radne sredine moe se dati blok dijagrama .
Model mehanizma upravljanja radnom sredinom obuhvata : 1odreivanje
funkcije cilja i kriterijuma u obljiku niza kvantitativnih i
kvalitativnih parametra koji odreuju izlazne veliine sistema .
Funkciju cilja predstavlja ouvanje fizikog , psihikog i moralnog
integriteta radnika ( zdravlje ) . Kriterijume predstavljaju
dozvoljene vrednosti izlaznih veliina ( buka , vibracije ... ) .
Odreivanje funkcije cilja i kriterijuma zavisi od postavljenih
zadataka . Ako posmatramo zadatak ostvarivanja cilja u smislu naina
i oblika organizovanja zatite , onda e kriterijum i funkcije cilja
biti ostvarivanje plana , realizacija donetih normativnih mera itd.
2utvrivanje pokazatelja promena stanja sistema pri ijom
sistematizacijom i obradom dobijamo informacije , relativne za
ocenu stanja . 3uporeivanjem dobijene informacije sa informacijama
o dozvoljenim vrednostima parametara i uporeivanjem ulazne i
izlazne informacije dobijaju se osnove za ocenu stanja sistema .
4primena odgovarajuih mera zatite u sistemu projektovanja i
planiranja iji je cilj promena stanja i podeavanje vrednosti
parametara u zadatim granicama . Ovo podeavanje se moe ostvariti na
sledei nain : direknim uticajem na podsistem procesa promena stanja
u tokovima materije , energije i informacije promenom
karakteristika ulaznih elemenata uvoenjem zatitnih sredstava line i
kolektivne zatite . 16 MAKSIMALNO DOZVOLJENE VRENOSTI VELIINA U
procesu rada u radnoj sredini radnik moe biti izloen raznim
delovanjima elemenata opasnosti . Efekat uticaja elemenata
opasnosti na zdravlje radnika zavisi od : 11
delovanja posmatranog uticajnog elementa ( koncentracije ,
koliine , inteziteta ) duine vremenske ekspozicije ( izloenosti )
radnika uticaju i delovanju posmatranog elementa opasnosti
zdrevstvenog stanja radnika karaktera i prirode elementa opasnosti
promena u organizmu koje izazivaju uticaj i delovanja posmatranog
elementa . Doza predstavlja koliinu koja izaziva izvestan efekat
promena zdravstvene i radne sposobnosti za odreeno vreme
eksponiranja i moe se predstaviti izrazom D=CT ; D-doza ,
C-koncentracija , T- vreme . Ovaj odnos CT teoretski bi trebao da
bude konstantan tj. da ekspozicija bude manja . Koncentraciju tokom
dueg vremena izaziva isti efekat kao ekspozicija visokoj
koncentraciji tokom kraeg vremena ali to obino nije sluaj . Iz tih
razloga se za svaki element opasnosti odreuju posebnim metodama
dozvoljene vrednosti kojima radnik moe biti eksponiran za odreeno
vreme i za odreene koncentracije tj. intezitet delovanja .
Vrednosti koliina posmatranih elemenata opasnosti u radnoj sredini
koje ne prouzrokuju oteenja radnika pri osmoasovnom radnom vremenu
u petodnevnoj radnoj nedelji predstavljaju maksimalno dozvoljene
vrednosti ili maksimalno dozvoljene koncentracije ( MDK ) . Ove
vrednosti su standardizovane i razlikuju se u pojedinim zemljama .
Tako su naim standardom pojedine materije u atmosferi radne sredine
predstavljene MDK vrednosti za gasove , pare , i prainu .
Standardom pod maksimalno doputenom koncentracijom smatra se ona
koncentracija kodljivih gasova , para i aerosoli u vazduhu radne
sredine koje ne prouzrokuju oteenja zdravlja pri svakodnevnom
osmoasovnom radu u petodnevnoj radnoj nedelji . U sistemu radne
sredine ne sreu se uticaji delovanja samo jednog elementa opasnosti
ve vie njih . Iz tih razloga neophodno je korienje MDK i MDV to
zahteva posebne analize rada . Kada se govori o standardima odnosno
vrednostima zagaivanja u cilju utvrivanja kvaliteta vazduha mora se
praviti razlika izmeu standarda kvaliteta vazduha u radnoj sredini
i kvaliteta vazduha u ivotnoj sredini . Dozvoljene vrednosti za
odreivanje kvaliteta vazduha u ivotnoj sredini se odnose na
dvadeseto asovno radno eksponiranje svih ivih i neivih objekata ,
sedam dana u nedelji a vrednosti za odreivanje kvaliteta vazduha u
radnoj sredini na eksponiranje prosenih zdravih radnika osam sati
na dan za pet dana u nedelji . Prema predlogu saveza drutva za
istou vazduha Jugoslavije za odreivanje kvaliteta vazduha ,
upotrebljavaju se promene vrednosti i to : stroge granine vrednosti
zagaenosti vazduha ( SGV ) granine vrednosti zagaenosti vazduha (
GVZ ) -
12
17 KARAKTERISTIKE OVEKA OPERATORA U SISTEMU RADNE SREDINE Za
ocenu stanja radne sredine neophodno je poznavanje karakteristika
oveka operatora . U procesu rada specifinu karakteristiku
predstavlja napor koji moe biti energetskog i informacionog
karaktera . Napor energetskog karaktera uglavnom je vezan za fizike
aktivnosti , dinamiki i statiki rad , dok se napor informacionog
karaktera odnosi na napor koji se javlja usled sloenosti rada i
uticaja negativnih nadraaja informacija koje deluju na njegovo
psihiko emocionalno stanje . Napor inf. Karaktera moemo da podelimo
na : emocionalni i operacioni . Operacioni napor se javlja usled
sloenosti obavljanja odreenih radnih aktivnosti , a emocionalni se
javlja kao posledica uticaja negativnih nadraaja . Odreivanje
dozvoljenih vrednosti pokazatelja za ocenu napora moe se ostvariti
na dva naina :
1- preko fiziolokih karakteristika funkcije 2- preko kapaciteta
informaciong optereenja oveka . Napor na osnovu fiziolokih
karakteristika odreuje se na osnovu promena npr. rada srca itd. a
preko informacionih karakteristika se utvruje eksperimentalnom
pojavom zamora . Delatnost operatora se u optem sluaju sastoji iz 4
elemenata : prijem informacija prerada informacija donoenje odluke
realizacija odluke . Skup svih informativnih etapa zove se
transformacija informacije osnovne karakteristike oveka operatora .
To su : 1- vreme reakcije , 2- tanost , 3- pouzdanost , 4- psihiki
i fiziki napor . Vreme reakcije je brojno jednako vremenskom
intervalu od pojave signala do momenta zavretka upravljakog dejstva
. Vreme reakcije predstavlja zbir vremena neophodnih za pobudu
receptora odgovarajuom drai , predaju signala do mozga , prijem i
interpretaciju , izbor odgovarajuih reakcija , predaju signala ,
muskulaturu i poetak muskulaturne reakcije . Na porast vremena
reakcije utiu : 1- neoekivanost pojave signala 2- vei broj parova
signalnih reakcija 3- teko raspoznavanje signala 4- sloen odnos
reakcije signala 5- sloeno obavljanje reakcije . Preko vremeni
napor moe nastati zbog prekoraenja gornjih i donjih granica
operativnog opsega fiziolokih ili psiholokih funkcija . Na primer ,
veliki psihiki napor dovodi do zamora i monoton rad do smanjenja
budnosti , to utie da ovek svojim pogrenim i neodgovarajuim
akcijama bude uzronik nezgode . U procesu rada u svim etapama radne
delatnosti moe doi do napora sa grekama i otkazom oveka operatora .
To zavisi od niza uticaja faktora . U toku rada mogunosti oveka za
prijem i transformaciju operacije se menjaju na poetku rada , te se
mogunosti smanjuju . Operator tada 13
reaguje za sluaj iznenadnog ulaznog signala na sledei nain :
proputa neke informacije , reaguje sa manjom tanou , pamti inf. I
reaguje na njih kasnije kad mu vreme to dozvoli , vri filtraciju
ulazne inf. , u krajnjem sluaju dolazi do prekida , otkaza .
18 ODNOS OVEKA I RADA , OVEK KAO ELEMENT SISTEMA . POJAM I
DEFINICIJA RADA . SISTEMSKI PRISTUP U strunoj i naunoj literaturi
kao i u svakodnevnom komuniciranju na razliite naine se koristi i
objanjava pojam rada . Pored svih razliitih poimanja i objanjenja
rada zajedniko je da se rad prikazuje kao proces u kome nastaje
novo stanje . Dileme i nesporazumi nastaju zbog toga to se proces
shvata i tumai na razliite naine . Poistoveivanje procesa i rada
stvara jo vee probleme i nesporazume . Jedini nain je da se dilime
otklone vezivanja procesa za njihove nosioce. Iz opte teorije
sistema poznato je da proces predstavlja niz promena u sistemu od
nekog poetnog do konanog stanja . Nauno je utvreno da se sva
kretanja po srodnim temama i svi procesi po osnovi svojih nosioca
svrstavaju u dve osnovne grupe : jednu od tih grupa ine sva ona
kretanja koja su izazvana prirodnim poretkom dok drugu ine sva ona
kretanja koja izazivaju ljudi svojim svesnim delovanjem . Ova
tvrdnja je u skladu sa polaznom aksiomom da je sve to postoji
nastalo u kretanju , sve se odrava u kretanju i sve nastaje u
kretanju . Svet kome pripadamo susreu se objekti , pojave i procesi
koji su nastali kao rezultat prirodnog kretanja ili svesno
izazvanog kretanja . Za prirodna kretanja vrlo retko se koristi
termin rad za potpunije objanjenje ovog pojma . Obino se taj skup
kretanja pokazuje i objanjava uz dodavanje atributa ,, Priridno .
Skup ne prirodnih kretanja koji svojim svesnim delatnostima
izazivaju ljudi najee se objanjava terminom rada . Pojam rada
obuhvata samo one vetaki izazvane procese koji su direkno
uslovljeni svesnim delovanjem ljudi i to bez obzora da li se
izazivanje tih procesa slue ili ne slue nekim oruima . Pod
najoptijim pojmom rada moe se smatrati def. koja rad odreuje kao
svrsi shodnu delatnost pojedinca usmerenu na ostvarivanju cilja
koji je unapred zamiljen . Razumljivo zato se u komuniciranju meu
ljudima koristi termin rad i za objanjenje funkcije nekih biolokih
bia usled nedostatka odgovarajueg termina za prikazivanje tih
procesa kao to je npr. rad mrava itd. 19 SISTEM ZATITE NA RADU .
NASTANAK I RAZVOJ ORGANIZACIJE ZATITE NA RADU Zatita na radu kao
organizovana drutvena aktivnost je novijeg datuma i pojavljuje se u
periodu uvoenja maina u proizvodnju tokom XVIII veka . Drutvena
organizovanost zatite koja se javlja u sadanjim uslovima
podrazumeva svestrano nastojanje da se otklone opasnosti i 14
tetnosti tj. uzroci povreda na radu . Zatita na radu obuhvata
celokupnu zatitu radnika na radu i u vezi sa radom . Obim ove
zatite utvruje zakonodavstvo , iji je cilj unapreenje uslova rada
za vreme rada i za vreme dok radnik nije u mogunosti da privreuje .
ZNR je sastavni deo radnog procesa , pa se zato moe uspeno
ostvarivati i unapreivati uporedo sa organizovanjem i unapreivanjem
procesa proizvodnje i tehnolokog sistema u celini . Izraz ZNR je
usvojen termin u naunoj i strunoj literaturi kao i zakonodavstvu .
Inae u cilju oznaavanja istog pojma kod nas se sreu i izrazi
bezbednost rada , sigurnost rada itd. Prvo je korien izraz
higijensko tehnike mere i zatita tehnike , zdravlja itd. Izraz ZNR
je prvi put upotrebljen u ustavu 1963. god. 20 ZATITA NA RADU U
FUNKCIONALNOM I ORGANIZACIONOM SMISLU Pod optim pojmom ZNR u praksi
podrazumevamo skup pojava koje su vezane za zatitu lica na radu i
obezbeivanje zdravlja radnika u procesu rada . Ovaj se pojam moe
shvatiti dvostruko i to kao funkcija zatite na radu i kao
organizacija subjekta koji se staraju o zatiti , tj. moe se
govoriti o ZNR u funkcionalnom i organizacionom smislu . Zatita na
radu u funkcionalnom smislu se sastoji iz niza aktivnosti iji je
cilj spreavanje nezgoda na radu i obezbeivanje uslova za bezbedan
rad . Tu funkciju vre brojne organizacije i pojedinci . Pojam
zatite na radu u organizacionom smislu predstavlja organizovane
oblike putem kojih se odvija zatita na radu . 21 ISTORISKI RAZVOJ
ZATITE NA RADU Izradom prvih primitivnih alata i orua , ljudi su u
prvobitnim drutvenim formacijama poboljavali uslove ivota ali su se
poveavale i opasnosti kojima je ovek zbog te upotrebe bio izloen .
Uuslovima takve proizvodnje u robovlasnikom drutvu broj lica koja
su bila izloena povredama bio je mali ukoliko u taj broj ne
ubrajamo robove . Prvi zakon je Hamurabijev zakonik koji je
regulisao radne odnose , odnos uenika i majstora , utvrivao nadnice
i regulisao pitanje odgovornosti za povrede na poslu . Jo u antiko
doba bili su poznati znaci profesionalnih oboljenja , kao to je
recimo trovanje olovom . Ruenjem feudalnog poretka poinje u Evropi
period ranog kapitalizma u kome je proklamovana puna sloboda
privreivanja i ugovaranja rada izmeu radnika i vlasnika . Stepen
razvoja znr u kapitalistikim zemljama nije bio svuda isti i zavisio
je od stepena razvoja proizvodnih snaga tj. industriskog razvoja .
Otuda sreemo nekoliko tipova zatite : organizovanje znr u okviru
strukovnih zajednica u Nemakoj ; znr u anglosaksonskim zemljama ;
objedinjavanje znr u velikim asocijacijama Italije i Francuske ;
15
-
vajcarski sistem znr ; Organizovanje znr u socijalistikim
zemljama .
22 RAZVOJ TEORIJA O POVREDAMA NA RADU Iako se shvatanja o radu
pojavljuju jo u delima antikih filozofa i srednjovekovnih mislioca
prva shvatanja o zatiti na radu se sreu kog socijalutopista . Prve
savremene teorije o povredama i nezgodama se javljaju tek u
industrijalizovanjm drutvima i to korienjem naunih saznanja iz
oblasti org. rada , psihologije , fiziologije i drugih disciplina
da bi se utvrdile odreene zakonitosti o nastajanja povreda na radu
. Prvobitna shvatanja povreda na radu su takva da su povrede nuni
pratioci radnog procesa , da su neizbene i da nastaju usled
nepredvidljivih sila koje uslovljavaju udes , nezgodu ili nesreni
sluaj . Vreme izmeu dva svetska rata pristupa intezivnijem
istraivanju uzroka povreivanja pri emu se javlja niz teorija sa
pristupom naunih objanjenja vezanih za nezgode i povreivanja . Sve
te povrede moemo svrstati u pet grupa : teorije uzastopnih faktora
( henrijev model ) teorije objektivnih faktora teorije subjektivnih
faktora teorije stresova teorije integracije funkcije zatite .
Danas se teoriska objanjenja i istraivanja o nezgodama uglavnom
zasnivaju na teoriji pouzdanosti sistema .
23 MEUNARODNE ORGANIZACIJE ZATITE NA RADU U oblasti zatite na
radu znaajan uticaj imaju meunarodne organizacije kao to su : 1)
meunarodna organizacija rada MOR 2) meunarodna org. socijalnog
udruivanja 3) svetska zdravstvena organizacija 4) evropsko udruenje
ZNR idr. Meunarodna organizacija rada -MOR- je osnovana 1919.
godine na meunarodnoj konferenciji mira u Parizu i imala je Status
organa drutva naroda . Posle drugog svetskog rata na osnovu
posebnog sporazuma izmeu UN i MOR-a 1946. god. ova organizacija je
priznata za specijalizovanu instituciju UN . Glavna i osnovna
delatnost MOR-a sastoji se u donoenju meunarodnog radnog
zakonodavstva putem konvencija i preporuka . MOR ine : opta konf.
predstavnika zemalja lanica , admistrativni savet , administrativni
savet , i meunarodni 16
biro rada . Sedite MOR-a je u enevi . Opta konferencija je
najvii organ , a administrativni savet je izvrni organ MOR-a .
Meunarodni biro je organ izvrenja i vri funkciju sekretarijata .
Vrlo znaajnu ulogu ima centar za informisanje o bezbednosti i
higijenu rada CIS , koji je 1959. god. organizovan kao poseban
organ u meunarodnom birou rada . 24 ZATITA NA RADU U KONVENCIJAMA
MOR-A Meunarodne konvencije su po prirodi meunarodni ugovori
posebne vrste . One stvaraju meunarodne obaveze za drave koje ih
ratifikuju . Obino se donose po hitnim pitanjima o kojima postoji
saglasnost zainteresovanih drava . Preporuke ne obavezuju lanice i
imaju uticaja na nacionalna zakonodavstva s obzirom da lanice imaju
obavezu da preduzmu mere izloene u preporukama . 25 MEUNARODNA
ZAJEDNICA SOCIJALNOG OSIGURANJA Ona je autonomna meunarodna
institucija sa seditem u enevi . Njen zadatak je da razvija
meunarodnu saradnju u oblasti utvrivanja i usavravanja tehnikih i
organizacionih metoda razvoja socijalnog osiguranja . Svetska
zdravstvena organizacija je samostalna institucija UN sa seditem u
enevi . Sedite evropske direkcije je u Kopenhagenu . Osnovni
zadatak ove organizacije je borba protiv bolesti uopte i staranja o
problemima invalida , njihove rehabilitacije , pa je tim u vezi sa
sistemom ZNR . 26 SISTEM ZATITE IVOTNE SREDINE Sve do poetka naglog
industriskog razvoja koji se u razliitim zemljama odvijao u
razliito vreme smatralo se da su osnovni izvori ovekove okoline
vazduh i voda neogranieni . istog vazduha i vode je bilo u izobilju
a zagaenja nastala kao produkt ovekove aktivnosti su bila lako
asimilirana zbog izvaredne mogunosti samopreiavanja tih sredina .
Meutim , uporedo sa porastom svih vidova ovekove aktivnosti
javljaju se prvi znaci da postoji kriza opstanka ne samo ekosistema
ve i oveka . Zagaivanje vazduha je posledica uticaja zagaivaa iz
razliitih izvora . Izvori zagaivanja se mogu podeliti na razliite
naine a u odnosu na karakter emitera uobiajna je podela na :
stacionarne , mobilne ( takaste ) i liniske . Raznovrsni tehniki
procesi i proizvodnja energije iz fosilnih goriva predstavljaju
najvanije stacionarne izvore zagaenja . Mobilni izvori zagaivanja u
nerazvijenim zemljama jo uvek predstavljaju mali udeo u zagaivanju
s obzirom na nerazvijen saobraaj . Meutim , u razvijenim zemljama
ovi izvori su veoma veliki , a u nekim zemljama ak i premauju
stacionarne izvore zagaivanja . 17
27 STACIONARNI IZVORI ZAGAIVANJA Sagorevanje goriva u
stacionarnim izvorima termoelektrana , toplana , kunih loita idt.
spadaju meu najvee zagaivae vazduha . Ispred njih su u razvijenim
zemljama izvori zagaivanja koji potiu od mobilnih zagaivaa . estice
koje zagauju vazduh mogu biti prirodne i antropogene . U prirodne
spadaju : morska maglica , praina iz pustinjskih oblasti , estice
vilkanskih aktivnosti , estice nastale usled poara itd. Definicija
estine mterije je veoma iroka , a obuhvata dispergovanu materiju
vrstu ili tenu , ije se dimenzije mogu izmeu nekoliko cm do 10-7 cm
. Morska maglica nastaje dejstvom vetra na okejanske talase pri emu
se stvaraju sitne kapljice koje se podiu u vis i prilikom
isparavanja ostavljaju tragove soli za sobom . Praina suvih
pustinjskih predela predstavlja znaajan udeo u zagaivanju koje
nastaje prilikom pustinjskih oluja . Ovako se ove estice mogu
preneti na velike udaljenosti . estice kao posledica vulkanskih
aktivnosti javljaju se usled vulkanskih erupcija , i predstavljaju
velike zagaivae jer sadre visoku koncentraciju pepela . 28
ANTROPOGENI IZVORI ZAGAIVANJA Mnogobrojni su ali je njihov udeo u
ukupnoj koliini zagaivaa znatno manji od prirodnih izvora . U
glavne izvore zagaivaa ove vrste spadaju : sagorevanje fosilnih
goriva i drveta razni industriski procesi transport i sagorevanje
otpadaka .
29 NAJEE MATERIJE STACIONARENIH IZVORA ZAGAIVANJA IZVORI
ZAGAIVANJA SO2 : Sumpor se u atmosferi javlja u razliitim
jedinjenima i razliitim oksidacionim oblicima . Morska maglica
sadri estice sulfata . Biolokim raspadanjem u okeanima i na kopnu
stvara se H2S i SO2 . Vulkanskom aktivnou sumpor u atmosferu
dospeva takoe u obliku H2S , SO2 i sulfata . Znatna koliina sumpora
( oko 1/3 ) dolazi u atmosferu kao posledica sagorevanja fosilnih
goriva i drveta . Znaajan 18
izvor zagaivanja sumpornim oksidima predstavljaju procesi
topljenja rude . Izvore zagaivanja SO2 predstavljaju i industrije
celuloze i papira . Procenjuje se da se koliina sumpora emitovana u
atmosferu ovekovom aktivnou kree oko 107t od ukupne koline 256t .
ZAGAIVANJE AZBESTOM : Azbest predstavljaju sitna mineralna vlakna ,
koja po svom sastavu predstavljaju kristalne silikate . Azbest se
najvie upotrebljava u obliku azbestnog platna za toplotnu izolaciju
. Sa obzirom da postoje indicije da azbest izaziva rak plua , u
nekim zemljama je zabranjena njegova upotreba . ZAGAIVANJE
FLUORIDIMA : Fluoridi dospevaju u atmosferu kao vrsta jedinjenja
ili u obliku gasova . Industriski procesi pri kojima dolazi do
izdvajanja ovih jedinjenja su proizvodnja gvoa i elika ,
proizvodnja cementa itd. NAJEE MATERIJE ZAGAIVANJA ATMOSFERE IZ
MOBILNIH IZVORA : Jedan od najveih zagaivaa mobilnih izvora su
transportna sredstva . Najea jedinjenja iz mobilnih izvora su :
ugljen monoksid azotovi oksidi ( NO , NO2 itd. ) ugljovodonici
olovo i njegova jedinjenja . Ugljen monoksid dospeva u atmosferu iz
mobilnih izvora kao posledica sagorevanja goriva . Do skora se
mislilo da CO potie uglavnom iz antropogenih izvora . Meutim ,
ustanovljeno je da najvee koliine CO potiu od prirodnih izvora
zagaivanja . U prirodi se on stvara svuda gde dolazi do nepotpune
oksidacije ugljenika i njegovih jedinjenja , u dimu vulkana , iznad
naslaga uglja , iznad movara gde se raspadaju organske materije .
Azotovi oksidi nastaju i iz prirodnih i iz antropogenih izvora .
Kod antropogenih izvora nastaju pri sagorevanju kod motora sa
unutranjim sagorevanjem mobilnih izvora . Ugljo vodonici takoe
potiu od prirodnih i antropogenih izvora , a kod antropogenih
najvei deo otpada na transportna sredstva pri sagorevanju goriva u
motorima . Olovo nastaje pri sagorevanju goriva u motoru automobila
. Ono se dodaje benzinu u obliku tetra-etil-olova kao
antidetonatorsko sredstvo kod poveanja oktanske moi benzina .
30 SISTEM ZATITE OD POARA Pojam i sadraj Zatita od poara je u
svim savremenim drutvima i dravama zvaajan drutveni , ekonomski i
tehniko tehnoloki zadatak . Zatita od poara je od posebnog interesa
drutva i kao delatnost je deo aktivnosti usmerene zatititi radne i
ivotne sredine ljudi . Obim ovih delatnosti odreuje se zakonskim
propisima u nacionalnim zakonodavstvima . U republici srbiji to je
uraeno zakonom o zatiti od poara i drugim propisima . Zatita od
poara moe se shvatiti kao 19
skup mera i radnji normativne , upravne , organizaciono tehnike
, obrazovne , informativno vaspitne i druge prirode . Sve ove mere
su ka zatiti ljudi i imovine od poara i one se mogu saeti u dve
grupe : operativni rad preventivni rad . Izvrenje ovih funkcija
poverava se mnogim subjektima kao na emi : Zatita od poara
preventivni niz vatrogasne operacije preduzea i radnje dravni
organi graani operativni niz vatrogasne organizacije
U savremenim industriskim drutvima subjekti koji su nosioci
funkcija organizovanja zatite od poara imaju svoju ulogu i mesto u
jedinstvenom sistemu organizovanja takve zatite a njihov oblik moe
biti veoma razliit . Otuda se predmet sistema zatite od poara u
sutini svodi na prikaz nadlenosti i organizacije onih subjekata
koji deluju u nacionalnom sistemu zatite od poara na odnose u
okviru sistema kao i na zakonsku regulaciju koja ureuje norme
organizovanja i delovanja . 31 ORGANIZACIONI SISTEM ZATITE OD POARA
U razvijenim industriskim zemljama najee se pojavljuju sledei
oblici organizovanja : 1) profesionalna vatrogasna organizacija 2)
industriska vatrogasna organizacija 3) dobrovoljna vatrogasna
organizacija . Ovi oblici mogu se pojavljivati na nivojima : 1)
optinski 2) regionalni 3) nacionalni ( federalni ) . Najee se
organizacija pojavljuje na optinskom nivou i regionalnom nivou , a
nacionalni nivo organizovanja vezan je za sluajeve katastrofa
velikih razmera . Resorni dravni organi nadleni za poslove zatite
od poara su ministarstva unutranjih poslova tj. posebni sektori u
sastavu ministarstva , a izuzetno se kao resorni organi dravne
uprave mogu pojaviti i ministarstva odbrane . U Francuskoj se kao
resorni organ pojavljuje direkcija za civilnu i protiv poarnu
zatitu koja je u sastavu ministarstva unutranjih poslova .
Operativne poslove obavljaju profesionalne , industriske i
dobrovoljne vatrogasne jedinice , a na podruiju Pariza i Versaja
vojne jedinice . Resorni organi u Italiji su ministarstvo
unutranjih poslova i direkcija za civilnu zatitu i zatitu od poara
, a upravni nadzor vre inspektori koji imaju sedita u provincijama
. U vetskoj se kao resorni organ pojavljuje nacionalni komitet za
spaavanje i vatrogasnu slubu pri ministarstvu odbrane ije lanove
imenuje vlada . Slian je nain u Holandiji vajcarskoj itd. 20
32 ORGANIZACIONI SISTEM ZATITE OD POARA U JUGOSLAVIJI I SRBIJI
Osnovni subjekti organizacionog sistema zatite od poara su : 1)
drava i njeni organi upravnog nazora 2) profesionalna teritorijalna
vatrogasna jedinica 3) profesionalna industriska vatrogasna
jedinica 4) dobrovoljna teritorijalna i industriska vatrogasna
jedinica 5) preduzee , zgrada , ustanova ili drugi oblik
organizovanja privredne ili van privredne delatnosti 6) odgovarajue
slube vojske Jugoslavije 7) graani kao nosioci odreenih obaveza u
oblasti zatite od poara . Svi ovi subjekti mogu se svrstati u etiri
osnovne grupacije prema prednosti : 1) dravne organe 2) preduzea i
drutvene organizacije 3) ovlaene organizacije za unapreenje
delatnosti zatite od poara 4) graani . U grupu dravnih organa
svrstavamo zakonodavnu sudsku i upravnu delatnost . Organi dravne
uprave imaju znaajne funkcije u oblasti zatite od poara . Sve ove
funkcije mogu biti : 1) preventivne 2) represivne 3) operativne
.
33 POUZDANOST I BEZBEDNOST Ekspanzija tehnolokih dostignua
donosi nove proitvode inei ivot lakim i udobnijim . U isto vreme
ovek dolazi do vee zavisnosti od tih proizvoda tj. ispravnosti
njihovog funkcionisanja . Potreba za praenjem pouzdanosti prvo je
uoena kod vojnih sistema . Prvi pojmovi pouzdanosti datiraju 50-tih
godina ovog veka kada je vojna industrija ula u period brzog
razvoja . Prema naem standardu , pod pojmom pouzdanost se
podrazumeva sposobnost proizvida da vri zahtevanu funkciju u
zadatim uslovima u toku zadatog perioda vremena . Za razliku od
pojma pouzdanosti sistema 60-tih godina se vre istraivanja u
oblasti bezbednosti sistema . Prvi pojmovi u definisanju
bezbednosti sistema takoe se javljaju u vojnoj industriji . 60-tih
godina u standardima SAD ukljuuje se sposobnost proizvoda da u
datim uslovima u datom vremenskom periodu ne dovodi do povreda i
materijalnih oteenja . Tako se pod pojmom bezbednosti podrazumeva
odsustvo okolnosti koje mogu da dovedu do nezgoda sa posledicama
povreda ljudi ili 21
oteenja materijalnih i prirodnih dobara . esto se pojam
pouzdanosti i bezbednosti poistoveuju . Meutim , neophodno je da
pojam pouzdanosti zadri znaenje pod kojim se podrazumeva sposobnost
sistema da vri zadatu funkciju u zadatim uslovima i u zadatom
vremenu , a da se bezbednost sistema odnosi na zatitu ljudi i
materijalnih i prirodnih dobara za dati vremenski period . Inae , u
matematikom smislu bezbednost i pouzdanost sistema se opisuju
analognim matematikim izrazima . Razlike postoje u polaznim
podacima koji se uzimaju za proraun pokazatelja to zavisi od cilja
analize sistema . U analizi pouzdanosti pod otkazom podrazumeva
promena van odreenih granica bar jedne od radnih karakteristika
sistema ili izmena samo onih karakteristika koje za posledicu imaju
povredu ljudi ili oteenja materijalnih ili prirodnih dobara . 34
OTKAZ Kvantitativna ocena pouzdanosti i bezbednosti sistema se
odnosi na sisteme iji elementi mogu da se nau u dva mogua stanja :
u ispravnom stanju u stanju otkaza . Otkaz sistema je osnova za
analizu pouzdanosti i bezbednosti sistema . Za sprovoenje
kvantitativne ocene neophodni su podaci o karakteristikama otkaza ,
da bi se dobili pokazatelji pouzdanosti i bezbednosti . Matematiko
predstavljanje pouzdanosti i bezbednosti zasniva se na teoriji
verovatnoe i matematikoj statistici . 35 OPASNOST Stanje elementa u
sistemu koji odreuje situaciju pre nastajanja dogaaja koji kao
posledicu moe imati ugroavanje zdravlja ljudi ili ugroavanje
materijalnih i prirodnih dobara oznaava se kao opasnost , rizik , a
sam dogaaj se definie kao nezgoda . U anglosaksonskim zemljam
222222 2222 22
22
232323232323232323 23 23
2323232323232323232323232323232323232323232 2
323232323232323l23232323232323232323232323232323 2323232323232323
232323 232323 232323 23823 2323 2323 232323 2323 23 32 23"23 232323
232323 232323 2323 2323 2323 2323 232323 232323 232323 232323
232323 23$23 2323 2323 23232323232323232323232323
2323232323232323232323 23@23 232323 232323 232323 2323e koje
odreuje situaciju pre ugroavanja ljudi ili oteenja materijalnih ili
prirodnih dobara . 36 NEZGODA Pod pojmom nezgoda u literaturi i
praksi se podrazumeva neplanirani i neoekivani dogaaj koji
prouzrokuje neku negativnu posledicu u procesu rada . Kod nas se
esto umesto pojma nezgoda koristi pojam nesrea , to je pogreno . U
teoriji i zakonodavstvu pojedinih zemalja postoji niz definicija u
kojima se naglaava veza izmeu nezgode i povrede kao njene posledice
. Meunarodni termin koji se najee upotrebljava za pojam nezgode je
akcident . U daljem radu pod nezgodom podrazumevamo sluajan dogaaj
nastao u sistemu radne sredine koji je posledica nekog neoekivanog
prostornog i vremenskog poklapanja meusobno nezavisnih nizova
dogaaja , i koji izlae ljude povredama a materijalna dobra moguim
oteenjima . Posledice nezgode mogu da se manifestuju u obliku :
povreda radnika prekida procesa proizvodnje oteenja materijalnih
ili prirodnih dobara . U zavisnosti od stepena oteenja materijalnih
i prirodnih dobara sve posledice se kvalifikuju kao kvar , lom ili
havarija . Pod kvarom se podrazumeva manje oteenje sredstava zbog
kojih dolazi do zastoja u procesu rada . Lom je vee oteenje
sredstava zbog ega su ona ili neki njihov deo trajno ili privremeno
neupotrebljivi . Havarija obuhvata oteenja velikih razmera kao to
su potpuno unitenje sredstava za rad koja postaju neupotrebljiva za
dalje korienje ili takva oteenja za ije je otklanjanje ili opravku
potrebno angaovanje velikih sredstava . 37 POVREDE I PROFESIONALNA
OBOLJENJA Povreda kao posledica nezgode esto se naziva trauma i
predstavlja nasilno oteenje izazvano odreenim dejstvom sile . U
svakodnevnom ivotu i radu ovek je stalno izloen dejstvu raznih sila
. Dejstvo ovih sila organizam moe do izvesnog stepena da savlada
bez posledica ikakvog oteenja . Ukoliko su one veeg inteziteta u
organizmu nastaju razna oteenja i poremeaji koje nazivamo povredama
( traumama ) . Pojam povrede se definie sa medicinskog , pravnog ,
sociolokog i drugog aspekta . Mi usvajamo definiciju povrede pod
kojom se podrazumeva ugroavanje ovekovog fizikog 23
integriteta u radnoj sredini to se ispoljava u oteenju pojedinih
delova tela praenom poremeajem skladnog funkcionisanja tela ili
usmrenjem oveka . Prema vrsti sile povrede delimo na fizike ,
hemijske , bioloke i psihike . 38 PROFESIONALNA OBOLJENJA Ona se
takoe kao i povrede u praksi i radu razliito definiu . Pod
profesionalnim oboljenjem se podrazumeva ugroavanje ovekovog
integriteta koje nastaje kao posledica dugotrajnog uticaja
elemenata radne sredine i uslovi rada na oveka u toku vrenja
njegove radne delatnosti . Povreda na radu i profesionalna
oboljenja kao posledica dugotrajnog delovanja negativnih uticaja
razlikuju se po tome to povrede na radu nastupaju neoekivano usled
kratkotrajnog nesklada u odnosima oveka i elemenata radne sredine ,
a profesionalna oboljenja kao posledica dugotrajnog uticaja
elementa radne sredine na organizam oveka . Ti elementi mogu biti :
buka , vibracija , itd. Kao posledica povreda na radu i
profesionalnih bolesti ili drugih povreda i bolesti van rada , moe
doi do invalidnosti . Izmrnjena radna sposobnost postoji ako radnik
zbog trajnih promena zdravstvenog stanja nije sposoban da obavlja
poslove na koje je rasporeen . Smanjena rada sposobnost postoji ako
radnik sa normalnim naporom koji ne ugroava njegovo zdravlje vie ne
moe da radi puno radno vreme . Invalidnost nastaje zbog trajnih
promena u zdravstvenom stanjiu prouzrokovani povredom i oboljenjem
radnika . 39 POVEZANOST OVEKA SA ELEMENTIMA SISTEMA ( razmena
materije , energije i informacija sa sredinom ) ovek kao svaki
drugi prirodni sistem podloan je zakonima prirodnog poretka . To
znai da je u direknoj zavisnosti od sredine , jer sa elementima
sredine mora stalno da vri izmenu materije , energije i informacije
. Nastajanje , odravanje , razvoj i nastajanje prirodnih sistema
uspostavljeno je interakcijama izmeu svake prirodne strukture i
njene sredine . Utim interakcijama vri se razmena materije ,
energije i informacija izmeu svakog prirodnog sistema i okruenja .
ovek kao bioloko bie mora da vri razmenu materije , energije i
informacije sa sredinom kojoj pripada . Za pribavljanje neophodnih
supstanci za odravanje organizma u funkcionalnom stanju ovek mora
da troi energiju . Za regeneraciju energetskog potencijala
neminovna je stalna interakcija oveka sa sredinom . Smisao
interakcije oveka sa sredinom ispoljava se u nastojenju da se to
manje energetskih utroaka obezbedi i pribavljanje onih supstanci
koje su nune za odravanje organizma u funkcionalnom stanju . U
sistematskoj analizi rada polazi se od definicije rada kao svrsi
shodne delatnosti usmerene na ostvarivanje cilja . Direkno
povezivanje rada i cilja upravo daje osnove da se rad prikae i
objasni kao svojevrstan sistem . Teorija sistema u prvi plan istie
da svaki sistem ima cilj svog nastajanja i postojanja . Cilj je
uvek rezultat misaonog procesa u kome 24
se vri izbor jednog od mnotva moguih stanja koje se eli izazvati
. Tako i pokazuje da je i utvrivanje cilja rezultat odreenog
kretanja i tok kretanja koje ima osnovna obeleja koja se u teoriji
sistema prikazuju i objanjavaju kao transformacije . Proces rada se
moe najjednostavnije prikazati i objasniti kada se rastavi na dve
osnovne kvalitetno razliite funkcije ili faze rada : 1) donoenje
odluka sa kojima se utvruje cilj rada 2) izvrenje predhodno
utvrenih odluka . Kada se rad prikazuje kao proces koji sainjavaju
faze ( donoenje i izvrenje odluke ) utvruje se da svaka od tih faza
ima svog nosioca i da su nosioci meusobno uslovljeni i
predstavljaju organsko jedinstvo . Prirodno svojstvo oveijeg mozga
da misao kontrolie i regulie reagovanje oveka na odreenu pobudu pre
samog poetka reagovanja na nju odvaja oveka od svih ostalih
prirodnih sistema . 40 POTREBE ZA RADNIM AKTIVNOSTIMA Rad se
pojavljuje kao uslov ovekove egzistencije . Ali rad oveku omoguava
da ne egzistira samo kao prirodno bie ve kao ljudsko , prirodno bie
, jer mu sa jedne strane obezbeuje materijalnu i drutvenu
egzistenciju , a sa druge strane rad je oblik ovekove
samorealizacije , njegova bit s obzirom da ovek kao element
strukture razliitih sistema proizvodi i izvan svojih materijalnih
potreba i materijalne nude koja je potrebna za ouvanje bioloke
egzistencije . Za svaki poetak rada nuno je da mozak primi poruku o
novonastalom stanju i da na osnovu obeleja novonastalog stanja
zapone misaona konstrukcija o uspostavljanju odnosa sa novonastalim
stanjem . Novo stanje razliito deluje na stanje i funkcionisanje
oveka kao biolokog bia . Jedan skup tih promena obezbeuje
povoljnije uslove za oveka , dok drugi skup promena poboljava
uslove egzistencije dok se druge promene ne odraavaju na uslove
egzistencije oveka . Svaka od tih promena uslovljava i odreene
reakcije oveka na njihovo pojavljivanje i ispoljavanje . ovek svoj
odnos sa sredinom uspostavlja u svakoj vremenskoj dimenziji svoje
egzistencije jer je kao bioloko bie prinien da vri razmenu sa
sredinom . To osnovno prirodno stanje uslovljava da ovek obavlja
radne aktivnosti u egzistenciji opstanka . Opstanak oveka
uslovljava stalne promene stanja i te promene ovek obavlja planski
tj. prema predhodno utvrenoj misaonoj konstrukciji eljenog stanja i
naina ostvarivanja tog eljenog stanja . U prirodnim naukama posebno
u medicini i fiziologiji potvren je znaaj rada za normalno
funkcionisanje organizma oveka . Sa fiziolokog aspekta rad je
neophodna potreba organizma . Telesni organi ako due vreme ne
funkcioniu podleu atrofiji . 41 USLOVI RADA Meu najaktivnije i
najznaajnije odluke rada spada podela rada na zajedniki i
individualni rad . Kod individualnog rada nosioci svih funkcija
procesa rada su organi organizma u meusobnoj zavisnosti i 25
uslovljenosti . Kada se funkcije rada raspodeljuju na vie ljudi
kao nosioca tih posebnih funkcija nastupa novi kvalitet u
obavljanju rada . Sama podela funkcije rada na vie ljudi kao
nosilaca pojedinih funkcija rada oznaava nastajanje neprirodnog
stanja tj. stanja koje je izazvano predhodno svesnom delatnou oveka
. Ljudi su tokom vremena zapazili da ograniena mo pojedinaca u
izazivanju odreenog kretanja radi postizanja nekog cilja se moe
prevazii ako se vie ljudi udrui i zajednikim svesnim delovanjem
mogu izazvati ona kretanja koje pojedinac nije u stanju da izazove
. Udruivanje ljudi radi zajednikog obavljanja nekog rada uslovljava
da se odreene funkcije tog rada rasporede na pojedine ljude koji
uestvuju u zajednikom obavljanu rada . Na taj nain se ovek kao
element sistema ukljuuje u proces rada i sa drugim ljudima
ostvaruje i izgrauje posebne veze drutvene veze . U isto vreme
podelom rada obavljajui odreene komponente rada ( poslovi i zadaci
) radnik kao nos 262626 2626 26
26
272727272727272727 27 27
2727272727272727272727272727272727272727272 2
727272727272727l27272727272727272727272727272727 2727272727272727
272727 272727 272727 27827 2727 2727 272727 2727 27 72 27"27 272727
272727 272727 2727 2727 2727 2727 272727 272727 272727 272727
272727 27$27 2727 2727 27272727272727272727272727
2727272727272727272727 27@27 272727 272727 272727 2727o
najznaajnijem elementu sistema treba stvoriti takve uslove da se u
toku radnog staa ouva zdravlje i radna sposobnost , postigne
maksimalni efekat rada u odnosu na utroeno rado vreme utroenu
energiju razvoju fizike i mentalne sposobnosti . 42 NEGATIVNE
POSLEDICE RADA Jednom nastala ovekovom delatnou kao posledica nune
razmene materije , energije i informacije , elementi i njihova
struktura su stalno usavravani kako u samom sistemu tako i u
meusistemima . Povratno dejstvo elemenata sistema na oveka ne samo
da nije bilo uvek ve je imalo i negativne posledice . Rezultati
istraivanja pokazuju da na povreivanje u radnoj aktivnosti ne utii
samo elementi sistema radne sredine ve i elementi drugih sistema .
Postoje neposredne i posredne posledice . Neposredne posledice zbog
nepovoljnih uslova rada odraavaju se na ivot i zdravlje radnika u
radnoj sredini i manifestuju se u obliku : 1) povreda na radu 2)
profesionalna i druga oboljenja 3) invalidnosti i 4) smrtnosti .
Posebne posledice imaju ekonomski karakter i javljaju se u obliku :
1) obraunski gubitak 2) efektivnih izdataka i 3) ostalih izdataka
.
27
1 OSNOVI OPTE TEORIJE
SISTEMA.........................................................................1
2 STRUKTURA
SISTEMA...............................................................................................1
3 PODELA
SISTEMA.........................................................................................................2
4 KARAKTERISTIKE
SISTEMA..................................................................................3
5 PODELA PROCESA ( EMATSKI PRIKAZ
)............................................................3 6
ANALIZA
SISTEMA......................................................................................................4
7
MODELIRANJE...............................................................................................................5
8 UPRAVLJANJE
SISTEMA............................................................................................5
9 MODELI IZVORA
REENJA.......................................................................................6
10 OPISIVANJE
SISTEMA...............................................................................................6
11 ODREIVANJE VREDNOSTI VELIINA ELEMENTA
SISTEMA...................7 12 PRIMENA SKALA ZA ODREIVANJE
VREDNOSTI VELIINE SISTEMA..8 13 TEHNOLOKI SISTEM , PROIZVODNI
SISTEM , PROCES OPERACIJE.....9 14 RADNA SREDINA KAO
SISTEM............................................................................9
15 UPRAVLJANJE SISTEMOM RADNE
SREDINE..................................................11 16
MAKSIMALNO DOZVOLJENE VRENOSTI
VELIINA...................................11
28
17 KARAKTERISTIKE OVEKA OPERATORA U SISTEMU RADNE SREDINE
..............................................................................................................................................13
18 ODNOS OVEKA I RADA , OVEK KAO ELEMENT SISTEMA . POJAM I
DEFINICIJA RADA . SISTEMSKI
PRISTUP..............................................................14
19 SISTEM ZATITE NA RADU . NASTANAK I RAZVOJ ORGANIZACIJE ZATITE NA
RADU.........................................................................................................14
20 ZATITA NA RADU U FUNKCIONALNOM I ORGANIZACIONOM SMISLU
..............................................................................................................................................15
21 ISTORISKI RAZVOJ ZATITE NA
RADU............................................................15
22 RAZVOJ TEORIJA O POVREDAMA NA
RADU..................................................16 23
MEUNARODNE ORGANIZACIJE ZATITE NA
RADU.................................16 24 ZATITA NA RADU U
KONVENCIJAMA MOR-A............................................17 25
MEUNARODNA ZAJEDNICA SOCIJALNOG
OSIGURANJA........................17 26 SISTEM ZATITE IVOTNE
SREDINE................................................................17
27 STACIONARNI IZVORI
ZAGAIVANJA.............................................................18
28 ANTROPOGENI IZVORI
ZAGAIVANJA...........................................................18
29 NAJEE MATERIJE STACIONARENIH IZVORA ZAGAIVANJA.........18 30
SISTEM ZATITE OD
POARA..............................................................................19
31 ORGANIZACIONI SISTEM ZATITE OD
POARA..........................................20 32 ORGANIZACIONI
SISTEM ZATITE OD POARA U JUGOSLAVIJI I
SRBIJI.................................................................................................................................21
33 POUZDANOST I
BEZBEDNOST..............................................................................21
34
OTKAZ..........................................................................................................................22
35
OPASNOST...................................................................................................................22
36
NEZGODA.....................................................................................................................23
37 POVREDE I PROFESIONALNA
OBOLJENJA.....................................................23
29
38 PROFESIONALNA
OBOLJENJA.............................................................................24
39 POVEZANOST OVEKA SA ELEMENTIMA
SISTEMA..................................24 40 POTREBE ZA RADNIM
AKTIVNOSTIMA...........................................................25
41 USLOVI
RADA.............................................................................................................25
42 NEGATIVNE POSLEDICE
RADA...........................................................................27
30
