Osnovi SDH

Uvod u osnove SDH prenosa

VF-TEL

SDH


1


VF-TEL

UVOD Tehnika SDH prenosa nastala je iz potrebe da se obezbedi sledee: jedinstvene i standardne bitske brzine za protoke vee od 140Mbit/s, jedinstveni kodovi optikih signala to bi prenosnu opremu takvih bitskih brzina razliitih proizvoaa uinilo kampatibilnom, struktura rama koja bi mogla da u sebe obuhvati signale obe PDH hijerarhije (ANSI i CEPT) Prve standarde za svoj SDH koji se zove SONET (Synchronous Optical Network) napravio je ameriki nacionalni institut za standarde ANSI 1986 god. Evropski standardi CCITT-a za SDH, G.707, G.708 i G.709, sainjeni su neto kasnije. Oba standarda obuhvataju i omoguavaju u okviru SDH signala prenos PDH signala svih hijerarhijskih ravni izuzev 8Mbit/s. U odnosu na PDH , sa SDH tehnologijom postignuto je: kompatibilnost opreme efikasno multipleksiranje (umesto tz. multiplekserskih planina u PDH), sl. 1. nia cena sistema za prenos vee mogunosti za nadgedanje, kontrolu i upravljanje mreom

2

Uvod u osnove SDH prenosa Sl. 1 Poreenje postupka izdvajanja pritonog signala u PDH i SDH

VF-TEL

1 Osnovi SDH1.1 Karakteristike SDH

Bitske brzine vee od 140Mbit/s su standardizovane Oba vida prenosa, PDH i SDH, su mogua Svi PDH signali (ANSI/CEPT, izuzev 8Mbit/s) se mogu prenositi u okviru SDH SOH bajtovi obezbeuju prenos signala za nadgledanje , odravanje i kontrolu Vii nivoi multipleksnog signala su celobrojni umnoci osnovne bitske brzine od 155520 kbit/s, sl.1.1.1 Po prvi put je standardizovan optiki kod, sl.1.1.2

Sl. 1.1.1 Vii hijerarhijski nivoi su celobrojni umnoci osnovnog

Sl. 1.1.2 Optiki kod je standarizovan3


VF-TEL

1.2 Poreenje PDH i SDH Bitske brzine standardizovane u PDH: ANSi standard 1 nivo 2 nivo 3 nivo 4 nivo 1 544 kbit/s 6 312 kbit/s 4 4736 kbit/s CEPT standard 2 048 kbit/s 8 448 kbit/s 34 368 kbit/s 139 264 kbit/s

Bitske brzine standardizovane u SDH: STM-1, signal brzine 155 520kbit/s STM-N, signal brzine Nx155 520 kbit/s N=1, 4, 16. Vidi se da su vee hijerarhijske ravni u SDH izvedene kao celobrojni multipli osnovnog tj. prvog nivoa, to u PDH nije sluaj. Organizacija rama PDH signala bazirana je na preporuci G.702 i moe se ematski predstaviti kao

JB

CB TB

D+N

FAS

gde su: JB biti za mogue izravnjavanje (Justification Opportunity Bits) koji se koriste kao informacioni biti ili biti za fino izravnjavanje kada za tim postoji potreba CB biti za kontrolu izravnjavanja (Justification Control Bits) koji nose podatak o tome da li je JB informacioni bit ili bit za izravnjavanje TB pritoni tj. informacioni biti (Tributary Bits) D+N Servisni biti indikatori statusa prenosa u suprotnom smeru FAS biti za sinhronizaciju rama (Frame Alignment Signal) signal slui za sinhronizaciju na prijemnoj strani Osnovna karakteristika PDH rama je ta da razliiti hijerarhijski nivoi imaju razliitu strukturu rama. To znai da ram vie hijerarhije nije dobijen prostim multipliciranjem osnovnog rama to se ve moe zakljuiti i iz navedenih bitskih brzina. U PDH multipleksni signal se dobija multipleksiranjem , odnosno umetanjem bita, bit po bit. Biti FAS-a koji su sadrani u signalima koji se multipleksiraju, takoe se u zbirni signal umeu bit po bit. Usled toga oni u zbirnom signalu nisu zdrueni. Multiplekser generie novi FAS za zbirni signal.

4

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL Kod PDH ne postoji fazni stav izmedu FAS zbirnog signala i FAS pojedinanih signala koji se multipleksiraju. Nije potrebna sinhronizacija ulaznih signala tj. pritoka. Svi PDH signali imaju skoro isti takt, tj. taktove koji imaju nominalno istu uestanost, ali koji se usled prenosa razlikuju jedan u odnosu na drugi u odreenim granicama. Dakle, pritoni signali koji se multipleksiraju dolaze u multiplekser priblino istim brzinama i upisuju se u bafer. Iitavanje iz bafera u PDH uvek se vri veom brzinom od one kojom pritoni signali dolaze. Usled toga se moe desiti da se bafer isprazni i da multiplekser nema ta da iitava. Tada se dodaju zbirnom signalu tz. biti za izravnjavanje koji ne sadre nikakvu informaciju. U PDH tehnologiji prenosa izravnjavanje je iskljuivo sa dodavanjem bitova, tz. pozitivno izravnjavanje. U SDH tehnologiji prenosa signali se multipleksiraju bajt po bajt, sl. 1.2.1.

Sl.1.2.1 Multipleksiranje bajt po bajt SDH prenos podrazumeva da su svi signali koji se prenose u sinhronoj mrei sinhroni, tj da imaju isti takt. Meutim usled razliitog vremena prenosa kroz mreu ovi su obino zakanjeni. Zbog toga se SDH signali pre multipleksiranja sinhroniu. Vri se modifikacija tz. izravnjavanje u samo jednom delu SDH signala, sl.1.2.2, 1.2.3 i 1.2.4. Ono moe biti pozitivno, negativno ili nulto. Pri tome se pritona informacija u okviru SDH signala niti modifikuje niti zakanjava.

S- FAS Poetak rama5

Uvod u osnove SDH prenosaP- Pointer Poetna adresa informacije

VF-TEL

Sl.1.2.2 STM-1 signali razliito zakanjeni usled prenosa

Sl. 1.2.3 Pointersko poravnjavanje pre multipleksiranja

Sl. 1.2.4 STM-1 signali posle izravnjavanja 1.3 Struktura SDH signala Pre nego to se prenesu kroz SDH mreu, PDH i ATM signali se moraju spakovati u osnovni SDH signal koji se zove Sinhroni Transportni Modul (STM-1). STM-1 signal ima izgled kao na sl. 1.3.1. Sastoji se iz tri dela: Korisni deo (Payload) u koji se smeta korisnika, pritona informacija Pointer deo koji sadri adresu poetka korisne informacije u STM-1 signalu Zaglavlje sekcije (Section overhead-SOH) koji nosi podatke o ispravnosti signala, oznaku vrste signala i itav niz drugih podataka.

6

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL STM-1 signal se moe slikovito predstaviti kao matrica sa 270 kolona i 9 redova. Element matrice je bajt. Ukupan broj bajtova koji se prenosi u jednom STM-1 signalu je 270x9=2430 bajtova, tj. 2430x8=19440 bita. Ukupan broj bita koji se prenosi u korisnom delu je 261x9x8=18792bita. Signal se ponavlja svakih 125 s, odnosno sa uestanou od 8kHz. Svaki bajt odgovara jednom 64kbit/s signalu, odnosno kanalu.

Sl. 1.3.1 Struktura osnovnog SDH signala SMT-1 U okviru jednog STM-1 signala, bajtovi se prenose od prvog levo u prvom redu do krajnjeg desno bajta u devetom redu, sl. 1.3.2.

Sl. 1.3.2 Nain prenosa bajtova jednog STM-1 signala ITU-T definie STM-1 sa protokom od 155,520Mbit/s za osnovni signal u SDH. Svi vii multipleksni nivoi u SDH su celobrojni umnoci ovog osnovnog signala.7


VF-TEL

Kao to je ve pomenuto, multipleksiranjem vie STM-1 signala dobijaju se signali viih SDH ravni STM-4, STM-16, uopteno STM-N, gde je za sada N=1, 4 ,16, 64. Postupak multipleksiranja dat je na sl. 1.3.3 na uproenom primeru multipleksiranja dva STM-1 signala, koje kao rezultat daje signal STM-2. U praksi taj signal ne postoji.

Sl. 1.3.3 Princip multipleksiranja SDH signala Redosled multipleksiranja je prvi bajt iz prvog signala, pa prvi bajt iz drugog , zatim drugi bajt iz prvog signala, pa drugi bajt iz drugog itd. do poslednjeg, odnosno2430-tog bajta prvog i drugog signala. Procedura umetanja PDH i ATM signala u osnovni ram SDH signala, u korisni deo, naziva se mapiranje. Pozicije informacionih i drugih bajtova u korisnom delu su tano odreene. Pojam mapiranje se odnosi na taj fiksni poloaj informacionih bajtova u ramu SDH signala. Mapiranje moe biti asinhrono (svi PDH signali vieg

8

Uvod u osnove SDH prenosa Sl. 1.3.4 Mapiranje PDH signala u osnovni SDH signal STM-1

VF-TEL

reda) i sinhrono koje zahteva organizaciju rama preko bajtova (takav moe biti 2Mbit/s signal). Korisni deo STM-N signala zato moe biti fiksni i plivajui . Mapiranje svih PDH i ATM signala u STM-1 signal, izvrava se u tri koraka: - smetanje pritonog signala (bilo koji PDH signal ili ATM signal) u tz. kontejner - generisanje dela STM-1 signala koji se zove administrativna/pritona jedinica - dodavanje SOH ime se formira STM-1 signal. Umetanje pritonih signala u osnovni SDH signal se vri razliito zavisno od hijerarhijskog nivoa PDH signala, a takoe se razlikuje mapiranje evropske PDH hijerarhije od amerike. U ovom tekstu bie rei samo o mapiranju koje definiu ITU-T preporuke, tj. o evropskom standardu. ematski prikazi za PDH signale pojedinano dati su na sledeim slikama.

C-4 Kontejner multipleksnog hijerarhijskog nivoa 4 POH Zaglavlje puta za VC-4 VC-4 Virtuelni kontejner multipleksnog hijerarhijskog nivoa 4 AU-4 PTR Pointer administrativne jedinice hijerarhijskog nivoa 4 AU-4 Administrativna jedinica hijerarhijskog nivoa 4 SOH Zaglavlje sekcije STM-1 Sinhroni transportni modul 1

Sl. 1.3.5 Blok ema formiranja STM-1 signala sa umapiranim PDH signalom 140Mbit/s ili ATM signalom

Umeu se po tri 34Mbit/s C-3 Kontejner nivoa 3 POH Zaglavlje puta za virtuelni kontejner VC-3 VC-3 Virtuelni kontejner nivoa 3 TU-3 PTR Pointer za TU-3 TU-3 Pritona jedinica multipleksnog hijerarhijskog nivoa 3

9

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL Sl. 1.3.6 Blok ema mapiranja 34Mbit/s PDH signala u STM-1

C-12 Kontejner nivoa 12 POH Zaglavlje puta za VC-12 VC-12 Virtuelni kontejner nivoa 12 ( kontejner nieg reda) TU-12 PTR Pointer pritone jedinice TU-12 TU-12 Pritona jedinice TUG-12 Grupa pritonih jedinica TU-12

Sl. 1.3.7Blok ema mapiranja 2Mbit/s PDH signala u STM-1 Ova tri sluaja mapiranja PDH signala i formiranja STM-1 po ETSI standardu emetski su objedinjena prikazom na slici 1.3.8.

Multipleksiranje (bajt po bajt) Mapiranje Izravnjavanje

obradom pointera

Sl. 1.3.8 Sinhrona Digitalna Hijerarhija po ETSI standardima

10


VF-TEL

2 Mapiranje signalaVe je pomenuto da pre prenosa u okviru STM-1 signala, svi PDH i ATM signali moraju da se umetnu u deo STM-1 signala koji je nazvan korisni deo. Struktura u koji se umee signal, a koja se nalazi u okviru korisnog dela zove se kontejner C. Pozicije informacionih bita u njemu su fiksne. Zavisno od toga koji se signal umee-mapira, definiu se kontejner C-4, C-3, C-2, C-12, C11. Da bi se moglo izvriti ispravno izdvajanje signala na prijemnoj strani, tumaenje, kao i otkrivanje neispravnosti u toku prenosa, kontejneru se dodaje tz. zaglavje puta POH. Ovako formirana struktura (Payload+POH) zove se virtuelni kontejner VC. Virtuelni kontejneri se dele na one vieg reda (VC-4 , VC-3 samo po ANSI) i nieg reda (svi izuzev VC-4). VC nieg reda se u procesu mapiranja smetaju u virtuelne kontejnere vieg reda. Virtuelni kontejner pliva u okviru dela STM-1 signala koji se naziva administrativna/pritona jedinica AU/TU. AU/TU se sastoji od VC i strukture koja se zove pointer administrativne/pritone jedinice. Pointer sadri u sebi poziciju tj. adresu poetne pozicije virtuelnog kontejnera u STM-1 ramu. Dodavanjem zaglavlja sekcije administrativnoj jedinici dobija se osnovni SDH signal. 2.1 Mapiranje 140Mbit/s signala 140Mbit/s signal se umee bajt po bajt u kontejner C-4 dimenzija 260x9 bita, sl. 2.1.1

11


VF-TEL

Sl. 2.1.1 Mapiranje 140Mbit/s u STM-1 Kako je broj bita u C-4 260x9x8 =18 720, a broj bita u 140Mbit/s signalu 17408 (139 264x125), proizilazi da kontejner sadri viak kapaciteta. Ovaj deo kapaciteta kontejnera iskorien je za prenos neinformacionih bita, sl. 2.1.2.

Sl. 2.1.2 Izgled i dimenzije (u bajtovima) kontejnera C-4

12


VF-TEL

- biti za fiksno izravnjavanje (priblino izravljavanje takta)- biti sa mogunou izravnjavanja (pozitivno, fino izravnjavanje; informacioni biti ako nema izravnjavanja) - biti za kontrolu izravnjavanja - biti bez funkcije

Sl. 2.1.3 Vrste neinformacionih bita u C-4Sl. 2.1.4 Virtuelni kontejner VC-4

Kontejneru se dodaje zaglavlje puta ime se obrazuje virtuelni kontejner VC-4. Administrativna jedinica AU-4, prikazana na sl. 2.1.5, je deo STM-1 signala u okviru koje VC-4 slobodno pliva. Prenos bajtova virtuelnog kontejnera zapoinje posle pointera. To znai da se VC prenosi u dva STM-1 signala.

Sl. 2.1.5 Administrativna jedinica AU-4 Dodavanjem zaglavlja sekcije SOH, sl.2.1.6 generisan je STM-1 signal. Slika daje i podatke o dimenzijama (u bajtovima) zaglavlja.

13


VF-TEL

Sl. 2.1.6 STM-1 signal Na narednoj slici 2.1.7 prikazani su saeto svi koraci u postupku mapiranja 140Mbit/s signala u osnovni SDH signal.

Sl. 2.1.7 Mapiranje 140Mbit/s 2.2 Mapiranje 34 Mbit/s

14

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL Po evropskom SDH standardu (ETSI) tri 34Mbit/s signala se mapiraju u virtuelni kontejner VC-4, poto se prethodno umapiraju u tri VC-3, kontejnere nieg reda. ANSI standard definie VC-3 kao kontejner vieg reda koji dodavanjem pointera postaje AU-3. Tri 34Mbit/s signala se smetaju u korisni deo STM-1 signala. Pri tome se svaki od

Sl. 2.2.1 Mapiranje 34Mbit/s signala

njih mapira u svoj kontejner, to je pokazano na sl. 2.2.1, gde su navedene i dimenzije kontejnera C-3 u bajtovima. Na narednoj slici 2.2.2 detaljnije su prikazane dimenzije kontejnera. Jednostavnim raunom, slino onom izvedenom za kapacitet C-4 i broj bita u 140 Mbit/s signalu, dolazi se i do podataka za kapacitet kontejnera C-3, ista slika.

Sl. 2.2.2 Dimenzije i kapacitet kontejnera C-3 Vidi se da kapacitet znatno premauje potreban kapacitet za prenos 34Mbit/s signala. Takoe se uporeivanjem kapaciteta VC-4 i onog koji je potreban za prenos signala treeg PDH hijerarhijskog nivoa, namee zakljuak da se u VC-4 moglo preneti etiri 34Mbit/s signala. Razlog za ovakvu organizaciju lei u tenji da se objedine u SDH15

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL prenosu 45 i 34Mbit/s signal. Ovakvim dimenzionisanjem C-3 to je postignuto. Kontejner pored prostora za smetanje 45Mbit/s signala i dalje ima viak kapaciteta koji su, kao i kod C-4 predvieni za svrhe grubog i finog izravnjavanja takta i kontrole izravnjavanja. Kada se kontejneru doda jedna kolona sa POH bajtovima dobija se VC-3. Doda li mu se jo i pointer vertikalne strukture, ije su dimenzije prikazane na sl.2.2.3, dobija se pritona jedinica 3, TU-3.

Sl. 2.2.3 Virtuelni kontejner VC-3 i pritona jedinica TU-3

VC-3 pliva u TU-3, a podatak o poetku VC-3 nosi pointer. Kolona sa tri pointerska bajta se od 4-9 reda dopunjava bajtovima fiksne popune (Fixed Justification Bytes) koji ne sadre nikakvu informaciju. Time se formira grupa pritonih jedinicaTUG-3, sl. 2.2.5.

16

Uvod u osnove SDH prenosa Sl. 2.2.4 Pritona jedinica TU-3 sa dimenzijama

VF-TEL

Sl. 2.2.5 Grupa pritonih jedinica 3, TUG-3

Tri TUG-3 se onda mapiraju u VC-4. Kako su dimenzije VC-4 260+1 kolona, a 3xTUG-3 ima dimenzije 86x3=258 kolona, pri ovom mapiranju takoe se radi dopune dodaju dve kolone bajtova fiksne popune. VC-4 sadri POH, dve kolone bajtova fiksne popune, zatim u etvrtoj koloni korisnog dela smetaju se pointerski bajtovi i bajtovi fiksne popune prvog VC-3, u petoj i estoj koloni isti ti bajtovi drugog odnosno treeg VC-3, respektivno. Zatim u sedmoj, osmoj i devetoj koloni slede POH ovih virtuelnih kontejnera respektivno, pa u kolonama koje slede, podaci koji su sadrni u PDH signalima. ematski prikaz postupka mapiranja 34Mbit/s signala dadi su na slikama 2.2.6 i 2.2.7.

17

Uvod u osnove SDH prenosa Sl. 2.2.6 Izgled VC-4 u koji su umapirana tri VC-3

VF-TEL

Sl. 2.2.7 Detaljniji prikaz mapiranja 34Mbit/s signala

2.3 Mapiranje 2Mbit/s signala 63 2Mbit/s signala se smeta u jedan STM-1 signal poto se prethodno izvri mapiranje svakog u odgovarajui C-12, odnosno VC-12, sl.2.3.1, i izvre sve ostale operacije ekipiranja pritonih 2Mbit/s signala, o emu e ovde biti re.

18

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL Sl. 2.3.1 Mapiranje 63 2Mbit/s signala u STM-1 i izgled kontejnera C-12 Osnovni signal evropske PDH hijerarhije se mapira u kontejner C-12 ije su dimenzije, u bajtovima, date na sl.2.3.1. Kako je kapacitet C-12 34x8=272 bita, a broj bita sadranih u 2Mbit/s signalu 256, dobija se viak kapaciteta od dva bajta. On je predvien, kao i u sluajevima mapiranja koji su obraeni u prethodnim poglavljima, za grubo i fino izravnjavanje takta dolazeeg PDH signala kao i za kontrolu izvravanja takvog izravnjavanja. Izravnjavanje moe biti pozitivno, negativni i nulto.

Zatim se kontejneru dodaje jedan bajt zaglavlja puta ime se formira virtuelni kontejner VC-12, sl. 2.3.2. Njegova dimenzija je 35 bajtova.

Sl. 2.3.2. Virtuelni kontejner VC-12 Zatim se dodaje jedan bajt pointera i dobija se pritona jedinica TU-12. Jedan bajt pointera nije dovoljan za definisanje adrese, tj poloaja VC-12 u VC-4, a takoe ni jedan bajt POH za definisanje trase puta tog signala. Podaci o poloaju kontejnera i njegovom odreditu se mogu ekstrahovati iz TU-12 tek po prijemu etiri takva TU-12 koji ine multiram TU-12.

Sl. 2.3.3 POH bajtovi u VC-12

19

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL Postoje etiri razliita bajta POH, V5, J2, Z6 i Z7, koji se sukcesivno dodeljuju virtuelnom kontejneru VC-12, tako da se svaki od njih u prenosu ponavlja posle 0,5ms (4x125 s). etiri VC-12 koji sadre ova etiri bajta u POH formiraju multiram VC 12. Dimenzije VC12 multirama su 4x35 bajtova i on se ponavlja svakih 0.5ms.

Sl. 2.3.4 Multiram VC-12 Multiram VC-12 pliva u okviru multirama TU-12 pomou pointera. etiri razliita pointerska bajta su ukljuena u multiram TU-12. Kompletan pointer se znai prenese u 0.5ms, ali su za adresu poetka multirama dovoljna prva dva bajta. Multiiram VC-12 se pojavi poto se pojave dva pointera koja nose adresu o poetku multirama VC-12, sl.2.3.5.

20

Uvod u osnove SDH prenosa Sl. 2.3.5 Multiram TU-12 i pojavljivanje virtuelnog kontejnera Tri TU-12 iz tri razliita multirama multipleksiranjem obrazuju TUG-2, sl. 2.3.6.

VF-TEL

Sl. 2.3.6 Formiranje grupe pritonih jedinica 2, TUG-2 Sedam TUG-2 (to je ekvivalentno 21 2Mbit/s signala) se kombinuje u TUG-3 formu. Poravnjavanje 7 TUG-2 umetnutih u TUG-3 (dimenzija prve grupe je 84x9, a druge 86x9 bajtova) vri se dodavanjem jedne kolone fiksnih bita, pa zatim kolone sa tz. identifikatorom nultog pointera NPI (Null Pointer Identification).

Sl. 2.3.7 Formiranje TUG-3 pri mapiranju 2Mbit/s signala

Tri TUG-3 sa NPI mapiraju se u VC-4. Kako su dimenzije VC-4 (260+1)x9 bajtova, a 3xTUG-3 (3x86)x9bajtova , vri se poravnjanje poslednje navedene strukture umetanjem dve kolone , odmah posle pointera, fiksnih, neinformacionih bita. Sl. 2.3.8 prikazuje nain mapiranja TUG-3 u VC-4.21


VF-TEL

Sl. 2.3.8 Nain mapiranja 3 TUG-3 u VC-4 2.4 Mapiranje ATM elija ATM elija se sastoji od dva dela, korisnog od 48 bajtova i zaglavlja od 8 bajtova. elija, dakle sadri 53 bajta. Informacije koje dolaze kontinualno, razliitom brzinom se upisuju u korisni deo bit po bit. Zatim se dodaje zaglavlje. Sl. 2.4.1prikazuje izgled ATM elije i nain smetanja u C-4.

Sl. 2.4.1 ATM elija ATM elije se unose u kontejner C4. Veliina kontejnera je 2340 bajtova pa proizilazi da se 44,15 elija moe smesiti u kontejner, odnosno da se jedna elija prenosi u dva STM-1 signala.

22


VF-TEL

Sl. 2.4.2 Formiranje ATM elija od signala razliitih brzina

Sl.2.4.3 STM-1 signal sa umapiranim ATM elijama

3 PointerUsled prenosa SDH signali mogu biti razliito zakanjeni. To znai da se moe desiti i da SDH signali koji se multipleksiraju imaju meusobno razliiti protok, ali i u odnosu na SDH23

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL signal vieg reda u koji se multipleksiraju. Kae se tada da se protoci podreenih i nadreenog signala razlikuju. U tim sluajevima mora se vriti izravnjavanje. Ono se obavlja u Pointer procesoru. Kada je protok podreenog signala vei vri se negativno pointersko izravnjavanje. Kada je protok podreenog signala manji od protoka signala u koji se multipleksira vri se pozitivno pointersko izravnjavanje. U sluaju da nema razlike u protocima izravnjavanje izostaje. Prvi sluaj se moe predstaviti kao sluaj kada bajtovi podreenog signala koji se smeta u korisni deo nadreenog STM-1 signala dolaze bre pa da ne bi nastalo njihovo nagomilavanje jedan ili vie njih se smetaju u zato predvien prostor pointera. Kada je protok podreenog signala manji imala bi se situacija da prostor korisnog dela nadreenog SDH signala bude prazan to se izbagava time to se u njega tada umeu odreeni neinformacioni pointerski bajtovi, odnosno, kao da se pointer uveava na raun korisnog dela. Pointer obezbeuje i dinamiko fazno izravnjavanje virtuelnog kontejnera u pritonoj ili administrativnoj jedinici .

3.1 AU-4 pointer Tri bajta u AU-4 pointerskom bloku se koristi za obeleavanje adrese VC-4, dok je preostalih 6 potrebno za druga dva pointera u ANSI. AU-4 pointer adresira svaki trei bajt u korisnom delu, sl. 3.1.1.

Sl. 3.1.1 Nain adresiranja VC-4 pomou AU-4 pointera

24

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL Opseg pozicija za plivajui VC-4 u STM-1 je odmah posle pointerskog bloka sa adresom 0, do adrese 782, sl. 3.1.1.

Sl. 3.1.2 Mogue adrese VC-4 3.1.1 Negativno izravnjavanje Svaki multiplekser se kontrolie internim taktom. Ako se taktovi multipleksera razlikuju i ako je takt f1 signala iz MUX1 koji ulazi u MUX2 vei od f2 mora se u MUX2 obezbediti dodatni kapacitet za smetanje VC-4. On se pomera za tri bajta

Sl. 3.1.1.1 Postupak negativnog izravnjavanja

25

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL unapred. Sledei VC-4 poinje jednu adresu ranije (adresa -1). MUX2 informie MUX3 da je dolo do negativnog izravnjavanja invertovanjem kontrolnih bita u AU-4 pointeru ( biti u H2 bajtu pointera). 3.1.2 Pozitivno izravnjavanje

Sl. 3.1.1.1a Postupak pozitivnog izravnjavanja Ako je uestanost f1 signala koji stie u MUX2 manja od njegovog takta f2, treba popuniti prostor VC. To znai da se tri neinformaciona bajta kao bajti za izravnjavanje direktno umeu u korisniki blok. MUX2 informie sledei MUX3 o pozitivnom izravnjavanju invertovanjem kontrolnih bita u AU-4 pointeru. VC-4 ukljuen u pozitivno izravnjavanje se zakanjava za 3 bajta. Sledei VC-4 poinje jednu adresu kasnije (adresa +1).

26

Uvod u osnove SDH prenosa Sl. 3.1.2.1b

VF-TEL

Sl. 3.1.2.1c U SDH operacija izravnjavanja moe da se izvede ne vie nego jednom u svakom treem STM-1.

3.1.3 Struktura AU-4 pointerskog bloka Pointerski blok se sastoji od tri bajta H1, H2 i H3. Sadraj H1 i H2 je prikazan na slici 3.1.3.1.

Sl. 3.1.3.1 Sadraj H1 i H2 bajta etiri N bita u H1 bajtu se zovu New Data Flag. Oni mogu biti postavljeni kao: 1001 aktivno stanje koje se postavlja samo kada doe do izravnjavanja i27

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL 0110 neaktivno stanje koje se odmah zatim uspostavlja i traje sve dok ne doe do sledeeg izravnjavanja. Za vreme samog izravnjavanja active stanje se ne setuje. S bit slui za indikaciju vrste AU tj. TU. Ne koristi se trenutno, a S bit ima fiksnu vrednost 10. ID 10-to bitna pointerska vrednost (0-782) ili inkrement/dekrement biti Ovi biti sadre poetnu adresu VC-4. Oni su indikacija prijemniku da je dolo do pozitivnog/negativnog ili nultog izravnjavanja. Za vreme negativnog izravnjavanja svi D biti (kontrolni ) se invertuju u 10-to bitnu pointersku vrednost, a adresa sledeeg pointera se smanjuje. Za vreme pozitivnog izravnjavanja svi I biti (kontrolni ) se invertuju u 10-to bitnu pointersku vrednost, a adresa sledeeg pointera se poveava. Na slici 3.1.3.2 predstavljen je sadraj 1 i Y bajtova po ETSI standardima gde je njihova vrednost fiksna. U ANSI, polja Y i 1 se koriste kao dodatne pointerske vrednosti. H3 bajtovi se naziivaju Pointer action byte 3xH3 bajti obezbeuju dodatni prenosni kapacitet prilikom negativnog izravnjavanja.

Sl. 3.1.3.2 Sadraj Y i 1 bajta u AU-4 pointeru po ETSI 3.2 TU-3 Pointer

28


VF-TEL

U svakom od 3 TU-3 slobodno pliva po jedan VC-3. Dakle, svaki VC-3 upoljava trobitni pointer TU-3 PTR. Svaki pojedinani VC-3 moe da startuje odmah iza H3 bajta, sa adresom 0, dok poslednja pozicija na kojoj moe biti ima adresu 764. Struktura pointerskih bajtova u TU-3 pointeru je ista kao i kod AU-4 pointera. Pointerski bajtovi se nalaze u 4, 5, i 6 koloni VC-4. Sl. 3.2.1 Raspored TU-3 pointera u VC-4

Umesto 34Mbit/s signala, moe se slati 21x2Mbit/s signala u jednu pritonu grupu TUG-3, #1 npr. U tom sluaju TU-3 #1 pointer dobija sadraj prikazan na sl.3.2.2. H2 bajt ima fiksan sadraj, ne vri se nikakvo izravnjavanje pa se zbog toga ovakav pointer naziva Identifikator nultog izravnjavanja NPI. Dakle, TU-3 koja sadri NPI pointer sadri u sebi mapiran 2Mbit/s signal.

Sl. 3.2.2 NPI pointer

29


VF-TEL

3.3 TU-12 pointer Pointer TU-12 adresira VC-12 multi ram, to omoguava VC-12 da pliva u multiramu TU12. Pointerski bajtovi PTR1-PTR4 su obeleeni kao V1-V4. VC-12 moe da startuje na pointerskoj adresi 0, a zavrava pre sledeeg V2 bajta sa

Sl. 3.3.1 Struktura TU-12 pointera i smetanje u VC-4 adresom 139. Sa slike 3.3.1 i 3.3.2 se vidi da je pozicija kontejnera C-12 odreena

Sl. 3.3.2 Sadraj pointera TU-12 tek prijemom pointerskih bajtova V1 i V2 koji nose podatke o izravnjavanju i adresi C-12.

30


VF-TEL

Sl. 3.3.3 Struktura POH bajta H4 Kako multipleksiranje pojedinanih TU-12 podlee fiksnim pravilima , TU-12 pointerski bajtovi (max. 63) su locirani u prvom redu VC-4. Poetak multirama VC-12 obeleen je sa POH tog virtuelnog kontejnera. H4 bajt, tj. dva poslednja bita sa najmanjom teinom, u POH nekog VC-4, oznaava koji TU-12 pointerski bajt se prenosi u sledeem VC-4, sl. 3.3.3. Slika 3.3.2 priikazuje sadraj pointerskih bajtova. V1 bajt sadri NDF bite za koje vai ista kombinacija kao i u sluaju AU-4 pointera i S bite ija je primena definisana. S biti kod TU-12 pointera oznaavaju vrste pritonih jedinica: 11 za TU-11 (1,5Mbit/s ANSI) 10 za TU-12 (2 Mbit/s CEPT) 00 za TU-2 (6 Mbit/s ANSI ) X- Pointer action biti Rezervisani biti -niije definisana upotreba

4 Zaglavlje STM-N signalaZaglavlje se moe shvatiti kao napomene koje olakavaju isporuku podataka- sadri podatke o sadraju, adresi, teini paketa itd. Postoje tri vrste zaglavlja i svaki odgovara razliitim delovima SDH mree, sl 4.1.

31


VF-TEL

Sl. 4.1 Vrste zaglavlja u STM-1 signalu Zaglavlje puta se generie uvek na poetku puta signala (predajnik) i obnavlja na kraju puta za taj signal (u prijemniku). Ono sadri: - kod puta to omoguava da se put pritoke do odredita trasira kroz mreu - kod za proveru na parnost za nadgledanje greaka na putu u VC-4, VC-3, VC-12 - greku sa udaljenog kraja za povratno izvetavanje o (ne)izvrenom prenosu. Zaglavlje multipleksne sekcije se obnavlja (evaluira) u prvom multiplekseru MUX na trasi. Svaki MUX na putu evaluira i regenerie i zaglavlje multipleksne i zaglavlje regeneratorske sekcije. Ovo zaglavlje sadri sledee: - kod za proveru na parnost za nadgledanje greaka u STM-N signalu na multipleksnoj sekciji - TNM informacije (u D4-D12 bajtovima) - kanale za prenos podataka i govora za osoblje odravanja - informacije o alarmima i kriterijum za automatsko prebacivanje prekidaa na rezervni put (K1, K2 bajtovi)

Zaglavlje regeneratorske sekcije se evaluira i obnavlja u svakom regeneratoru. Sadri sledee podatke: - FAS za STM-1 signal - identifikacioni kod za svaki STM-1 signal multipleksiran u STM-N - kod za proveru na parnost za nadgledanje greaka u STM-1u regeneratorskoj sekciji

32

Uvod u osnove SDH prenosa - TMN informacije (D1-D3 bajt). Zaglavlja multipleksne i regeneratorske sekcije ine zaglavlje sekcije.

VF-TEL

Sl. 4.2 ematski prikaz mesta generisanja zaglavlja SDH signala 4.1 Bajtovi u zaglavlju sekcije

Sl. 4.1.1 Bajtovi u zaglavlju sekcije

A1 i A2 bajtovi za sinhronizaciju rama (FAS) STN-N rama To su fiksne sekvence bita i to A1= 11110110 A2= 0010100033

Uvod u osnove SDH prenosa U multipleksnom signalu prenose se svi A1 i A2 bajtovi svih STM-1 signala

VF-TEL

C1 STM identifikacioni bajt Svakom STM-1 ramu se pridruuje identifikacioni broj ID. On je od znaaja pri multipleksiranju tj. demultipleksiranju kada se na osnovu njega odreuje ili proverava pozicija pojedinih STM-1 u STM-N. U ITU-T preporukama iz 1996. god, umesto C1 uveden je bajt J0 tz. Regenerator Section Trace koji slui da regenerator proveri svoju vezu sa odgovarajuim predajnikom. Koristi 16-to bajtni ram. B1 Bajt za proveru na parnost u regeneratorskoj sekciji (BIP-8 bajt Bit Interleaved Parity)

Sl. 4.1.2 Mesta generisanja i obnavljanja B1 bajta

U multipleksnom signalu STM-N prenosi se samo B1 bajt prvog STM-1 signala, tj. STM1#1. E1 i E2 bajtovi za slubenu vezu Ova dva bajta obezbeuju kanal koji se koristi za prenos govora (64 kbit/s). E2 bajt se nalazi u zaglavlju multipleksene sekcije ,a navodimo ga na ovom mestu zato to je njegova namena identina nameni E1 bajta. E1 se koristi kao govorni kanal izmeu regeneratora i multipleksera (OMNIBUS veza), a E2 se koristi kao govorni kanal izmeu dva multipleksera (EXpress veza). E1 i E2 se prenose samo u prvom STM-1 signalu multipleksnog signala STM-N.

34


VF-TEL

Sl. 4.1.3 Korienje E1 i E2 bajtova F1 Bajt Korisnika Ovaj bajt je rezervisan za operatore mree, a moe da se koristi i kao 64kbit/s pomoni kanal (npr. prenos podataka izmeu PC). Takoe se prenosi samo u STM-1#1 signalu STM-N.

Sl. 4.1.4 Korienje F1 bajta D1-D12 DCC bajtovi (Data Communication Channels) D1-D12 su kanali zaglavlja koji slue za prenos podataka o nadgledanju i kontroli izmeu SDH ureaja i sistema za upravljanje. Kanali D1-D3 se nalaze u zaglavlju regeneratorske sekcije, dok se preostali nalaze u zaglavlju multipleksne sekcije. Prvi imaju primenu u kontroli i nadgledanju prenosa na nivou regeneratorske sekcije , a drugi su zadueni za nedgledanje prenosa na nivou multipleksne sekcije.

35


VF-TEL

Sl. 4.1.5 Primer sistema za upravljanje telekomunikacionom mreom Na slici 4.1.1.4 dat je ematski prikaz naina upravljanja i nadgledanja mree preko ovih kanala, a na sl. 4.1.1.5 prikazan je sluaj izvetavanja sistema za upravljanje o nastalom kvaru na jednom od regeneratora prisutnih u mrei koja se nadgleda i kontrolie.

Sl. 4.1.6 Sluaj detektovanja neispravnosti u prenosu preko DCC kanala D1-D3 su tz. DCCR (Data Communication Channels), kanali koji se koriste za razmenu podataka izmeu TMN i multipleksera s jedne strane i regeneratora s druge. D4-D12 su tz. DCCM kanali koji obezbeuju komunikaciju samo izmeu TMN i multipleksera.

36

Uvod u osnove SDH prenosa B2 bajt BIP-24 (Byte Interleaved Parity-24) za proveru na parnost multipleksnoj sekciji u

VF-TEL

Sl. 4.1.7 Mesta generisanja i obnavljanja B2 bajta Tri B2 bajta prenose podatke o rezultatu postupka provere na parnost to moguava nadgledanje greaka na multipleksnoj sekciji. U STM-N signalu prenose se svi B2 bajtovi. K1 i K2 APS bajtovi (Automatic Protection Switching)

Sl. 4.1.8 Delovanje K1 i K2 bajtova37


VF-TEL

Ceo K1 bajt i prvih 5 bita K2 bajta se koriste za automatsko zatitno bidirekciono 1+1 prebacivanje prekidaa na rezervnu liniju, u sluaju kvara na liniji. U normalnom radu svi biti su na 0. Kada se dogodi kvar, ovi se setuju na odreenu kombinaciju nula i jedinica (1101 0001 za K1, i 0001 0000 za K2 ). MUX2 detektuje greku na liniji i inicira (preko K1 bajta ) prebacivanje prekidaa u MUX1. Tada MUX1 inicira (preko K2 bajta ) prebacivanje prekidaa u MUX2. K1 i K2 bajti se prenose samo u STM-1#1 signalu multipleksnog signala STM-N. 6, 7 i 8 bit u K2 bajtu izvravaju funkciju detektovanja greke tj. kvara u prenosu i to MSAIS (Multiplex Section- Alarm Indication signal) i MS-FERF (Multiplex Section -Far End Receiver Failure). Ako su ovi bajtovi setovani na 111 i tako se prenose , prijemnik interpretira poruku kao MS-AIS. Ako predajnik alje ova tri bita kao niz 110, prijemnik ih interpretira kao MS-FERF.

Sl. 4.1.9 Nain prosleivanja alarmnih poruka u sluaju kvara S1 Synchronous status message byte

Sl. 4.1.10 Nain sinhronizacije SDH mree38


VF-TEL

S1 Bajt koji sadri poruku o statusu sinhronizacije Bajt slui za sinhronizaciiju mree i alje se samo u prvom STM-1 signalu tj. u STM-1#1 multipleksnog signala STM-N. Nosi poruku o kvalitetu dolazeeg takta. Moe da sinhronie celu mreu. Da bi se izbegla sinhronizaciona petlja, S1 bajt koji se alje u suprotnom smeru uvek nosi poruku Ne koristiti za sinhronizaciju, sl. 4.1.1.9. Za sinhronizaciju se u stvari koriste 5, 6, 7 i 8 bit prvog Z1 bajta u STM-N MSOH. Prenosi se u multipleksnom signalu samo S1 bajt STM-1#1 signala. M1 Bajt MS-FEBE (Multiplex Section- Far End Block Error)

Sl. 4.1.11 Nain generisanja alarma FEBE M1 bajt je pridruen u stvari treem Z2 bajtu i dodeljena mu je funkcija da izvetava suprotnu stranu o rezultatu provere na parnost BIP-24primljenog B2 bajta. Naime, proraunom 3xB2 rezultat provere na parnost, tj. broj pogrenih blokova bita, se smeta u M1 bajt i alje udaljenoj strani. M1 se alje posle dva Z2 bajta samo jedanput u STM-N signalu tj. iz STM-1#1 . Z1, Z2 Bajti Rezervni bajtovi , ostavljeni za buduu upotrebu

Sl. 4.1.12 Izgled SOH signala STM-439


VF-TEL

Na slici 4.1.1.11 se vidi da se A1, A2, C1(J0) , B2 i Z1 i Z2 bajti svih signala koji se multipleksiraju prenose, dok se ostali prenose samo iz STM-1#1 signala. 4.2 Zaglavlje puta POH Kako je ve ranije reeno, zaglavlje puta se generie na poetku i proraunava i analizira na kraju puta. Izgled zaglavlja puta se razlikuje zavisno o vrsti signala koji je umapiran. Zaglavlja puta za VC-4 i VC-3 su ista, dok je POH za VC-12 drugaije strukture i sadrine. Zato e ovde biti govora o POH za VC-4 i POH za VC-12. 4.2.1 Zaglavlje puta virtuelnog kontejnera VC-4 Sadri bajtove koji su predstavljeni na slici 4.2.1.1

Sl. 4.2.1.1 Bajtovi u zaglavlju puta VC-4 i TU-3

J1 Bajt za trasiranje puta (Path Trace Byte) J1 omoguava trasiranje puta nekog signala kroz SDN mreu. To je naroito potrebno u sluaju prospajanja signala prilikom prosleivanja kroz vie ureaja. J1 bajt slui prijemnom terminalu da verifikuje istravno povezivanja sa odgovarajuim predajnikom. Informacija je sadrana u 64 ili 16 bajtova.40


VF-TEL

Sl. 4.2.1.2 Funkcija J1 bajta B3 BIP-3 Bajt za proveru na parnost

Sl. 4.2.1.3 Generisanje i proraun B3 bajta B3 prenosi pariti kod za VC-4. Rezultat provere na parnost tipa BIP-8 se smeta u B3 bajt na poetku puta i poredi sa oekivanim sadrajem B3 na kraju puta. Slui za nadgledanje greaka puta. C2 Bajt za oznaavanje vrste signala (Signal Label) C2 nosi informaciju o vrsti i kompoziciji VC-4 signala, zavisno od tipa signala koji je umapiran u kontejner. C2 bajt moe sadrati povorke bita prikazane na slici 4.2.1.4.

Sl. 4.2.1.4 Sadraj C2 bajta u zavisnosti od vrste signala umapiranog u C-441

Uvod u osnove SDH prenosa G1 Bajt za indikaciju statusa puta (Path Status Byte)

VF-TEL

G1 bajt se koristi da povratno informie predajnik o gubitku signala ili loem kvalitetu Sl.

4.2.1.5 Sadraj G1 bajta signala. Prva etiri bita se odnose na broj pogrenih blokova otkrivenih u primljenom B3 bajtu. 0000 0 greaka 1000 8 greaka, tj 8 pogreno prenetih blokova detektovanih BIP-8 proverom na parnost Bit 5 sadri indikaciju alarma i vraa je u suprotnom smeru , ako se u VC-4 detektuje neispravan signal. Detekcija neispravnositi Path FERF ima se kada se peti bit setuje na 1 to se deava u sledeim sluajevima: - izostanak signala - AIS -pogreno prospajanje puta J1 F2 Bajt korisnika puta (Path User Byte)

Sl. 4.2.1.6 Korienje F2 bajta

42


VF-TEL

F2 bajt (64kbit/s kanal) je rezervisan za potrebe korisnika datog puta (npr. razmena informacija izmeu dva PC). Za sline svrhe rezervisan je i Z3 bajt. Napomena: poslednjim preporukama ITU-T definisan je Z3 bajt kao F3, a Z4 kao K3 za zatitno automatsko prebacivanje na nivou puta. Koriste se 4 bita, a preostali 5-8 su rezerva. Bajt Z5 je postao N1 Network operator byte za funkciju Tandem Connection Monitoring (TMC). H2 Bajt za indikaciju multirama (Multiframe Indicator Byte)

Sl. 4.2.1.7 Funkcija H4 bajta Biti 7 i 8 ovog bajta slue da oznae multiram TU-12 ukoliko je VC-4 komponovan od TU12. Biti 7 i 8 setovani na 00 oznaavaju da u sledeem VC-4 poinje TU-12 sa pointerom V1. 01 oznaava sledei TU-12 u multiramu sa pointerskim bajtom V2. Z4 i Z5 su bajtovi ostavljeni u rezervi za upotrebu koja e biti naknadno definisana. 4.2.2 Zaglavlje puta virtuelnog kontejnera VC-3 Zaglavlje puta virtuelnog kontejnera VC-3 potpuno je identino zaglavlju puta VC-4. Dakle, sve to je reeno u prethodnom tekstu za POH kontejnera VC-4, vai i ovde. Na slici 4.2.2.1 prikazan je sadraj POH za VC-3 i nain mapiranja u VC-4. Vai ista napomena: bajtovi Z3-Z4 su poslednjim ITU-T preporukama dobili svoju funkciju, tj. umesto rezerve postali su takoe F2, K3 i N1.

43


VF-TEL

Sl. 4.2.2.1 Izgled POH za VC-3 4.2.3 Zaglavlje puta VC-12

Sl. 4.2.3.1 Zaglavlje puta VC-12 Zaglavlje puta VC-12 sadri samo jedan bajt, tako da se kompletno zaglavlje dobije posle 500 ., odnosno u multiramu. Zaglavlje se sastoji od 4 bajta, V5, J2, Z6 i Z7.44


VF-TEL

V5 bajt se koristi za proveru na parnost BIP-2, oznaavanje vrste signala i detektovanje statusa puta. Sl. 4.2.3.2 Sadraj V5 bajta

Biti 1 i 2 odnose se na parnost VC-12. Oni se generiu na poetku i proraunavaju na kraju puta Trei bit se postavlja na 1 i alje na suprotnu staranu kao Path FEBE ako se detektuje jedna ili vie greaka postupkom BIP-2. Biti 5-7 oznaavaju tip VC-12: 000 neiskorieni VC-12 010 asinhroni 2Mbit/s signal, nema direktnog pristupa u 64kbit/s signal (u slotove 0-31) 100 sinhroni 2Mbit/s signal, omoguen direktan pristup 64kbit/s signalu Bit 8 slui za indikacuju alarma i vraa se u suprotnom smeru ako je lo signal AIS neispravnost u prospajanju, tj. J2 bajtu. J2 Bajt za trasiranje puta

Sl. 4.2.3.3 Funkcija J2 bajta u postupku trasiranja puta J2 bajt ima istu funkciju kao i J1 bajt u VC-4 ili VC-3.

45

Uvod u osnove SDH prenosa VF-TEL to se tie preostalih bajtova u zaglavlju, Z6 i Z7 su bajtovi ija je primena poslednjim preporukama preinaena, kao i u sluaju prethodnih POH. Z6 je postao bajt N2, Network Operator Byte, kojim se obezbeuje Tandem Connection Monitoring (TCM) funkcija. Z7 je postao K4 bajt. Prvih etiri bita ovog bajta slue u svrhe APS za put nieg reda, biti od 5-7 su rezervisani i ostavljeni na raspolaganje vlasniku Trail Termination Source-a, a 8 bit je rezerva za neku buduu primenu.

5

Nadgledanje i kontrola u SDH mreama

U zaglavlju puta ili sekcija nalaze se bajtovi iji sadraj nosi informaciju o putu tj. sekciji, kvalitetu prenosa, rezultatima provera na prijemnoj strani i sl. Dakle, ti biti su zadueni za kontrolu i nadgledanje prenosa du delova puta ili celog puta.5.1

Podruja u kojima deluju pojedini bajtovi zaglavlja

Sl. 5.1.1 Tipovi sekcija Deo puta koji obuhvata dva susedna regeneratora ili multiplekser i regenerator zove se Regeneratorska sekcija. Deo puta izmeu dva multipleksera, bez obzira na broj regeneratora izmeu njih, zove se Multipleksna sekcija. Signal od mesta generisanja do odredita prevali Put. Bajtovi iz zaglavlja regeneratorske sekcije su zadueni za nadgledanje regeneratorske sekcije, a bajtovi iz zaglavlja multipleksne sekcije za nadgledanje multipleksne sekcije. Za nadgledanje celog puta zadueni su bajtovi iz zaglavlja puta i oni se evaluiraju tek na odreditu signala . Nadgledanje i kontrola se ostvaruju monitorisanjem BER-a (Bit Error Rate) u SDH mrei, to se postie uvoenjem postupka provere parnosti BIP, bita i bajtova za nadgledanje i odreenog koncepta za indikaciju alarma, sl. 5.1.2.

46


VF-TEL

Sl. 5.1.2 Bajtovi zadueni za proveru na parnost pojedinih delova STM-1 5.2 Postupak provere na parnost Za nadgledanje greaka na putu /sekciji SDH signala koristi se procedura provere parnosti tz. BIP. Za BIP u STM-1 ramu koriste se odreeni kodovi koji su prikazani na slici 5.2.1a i 5.2.1b.

Sl. 5.2.1a Princip zatitnog koda BIP Princip postupka zatitnog kodovanja prikazan je na primeru BIP-4. Poruka koja se nadgleda (test blok) se deli u grupe od po 4 bita, pa se biti na odreenoj poziciji iz svake grupe vode u odgovarajui Generator parnosti. Signal koji se dobije na njegovom izlazu je BIP-4.

47


VF-TEL

Sl. 55.2.1b Sl. 5.2.1b

Sl. 5.2.2 Zatitno kodovanje BIP-8 na predajnoj strani

Sl. 5.2.3 Detektovanje greke u prijemniku48


VF-TEL

Na slikama 5.2.2 i 5.2.3 pokazan je nain realizacije postupka kodovanja BIP-8 za STM-N signal. Na strani predaje ceo STM-N#1 signal se deli u blokove od po 8 bita pa se generie signal tj kodna re BIP-8. Ona se generie u generatoru koda posle provere na parnost celog STM-N#1 signala i unosi se u sledei STM-N (STM-N#2) u B1 bajt. Na prijemnoj strani, sl. 5.2.3, takoe se generie na osnovu analize sadraja STM-N#1 postupkom BIP-8 kodna re, koja se poredi sa onom koja pristie u B1 bajtu STM-N#2 signala tj. sa pristiglim sadrajem STM-N#2. Ako se one razlikuju, generie se poruka o greci u prenosu. 5.3 B1 Bajtovi za nadgledanje greaka u prenosu Generie se za ceo STM-N signal posle skremblovanja, sl. 5.3. 1 Proraunava se i regenerie u svakoj regeneratorskoj sekciji

Sl. 5.3.1 Nadgledanje na regeneratorskoj sekciji 3xB2 Ova tri bajta se generiu pre skremblovanja za ceo STM-1 u STM-N signalu, ali ne razmatraju prva tri reda SOH (=RSOH). B2 nadgleda individualne STM-1 signale na multipleksnoj sekciji. Generiu se samo u predajniku multipleksera i proraunavaju u njegovom prijemnom delu, sl. 5.3.2.

Sl. 5.3.2 Nadgledanje na nivou multipleksne sekcije

49

Uvod u osnove SDH prenosa B3 Kontrolie ceo VC-4/VC-3 Generie se na poetku puta, a proraunava na kraju, sl 5.3.3.

VF-TEL

Sl. 5.3.3 Nadgledanje na nivou puta za STM-1 ili 140Mbit/s B1 B2 B3 kodne greke se prikazuju u MUX/REG sistemima pri grekama u prenosu detektovanim na regeneratorskoj sekciji. kodne greke se prikazuju u MUX sistemima pri grekama u detektovanim na multipleksnoj sekciji. kodne greke se prikazuju u MUX sistemima pri grekama u prenosu detektovanim na celom putu (pristup PDH signalima). prenosu

50


VF-TEL

6

Alarmi

Na slikama 6.1-6.3 prikazani su razliiti sluajevi pojavljivanja greaka na liniji i delovanje bajtova koji proverom na parnost detektuju pogorane uslove prenosa i generiu razliite izvetaje o grekama i kvarovima tj. alarme, u ureaju.

Sl. 6.1 B1, B2 i B3 nose alarmnu poruku za sluaj BER>10-6 U sluaju predstavljenom na sl.6.2 , B3 se ne proraunava jer je za put BER >10-3

Sl. 6.2 B2 detektuju greku BER >10-3, B3 se ne proraunava

znaajna greka (npr. prekid puta). B1 nema mogunost da indikuje greku BER>10 -3 ve javlja BER>10-6.

51


VF-TEL

Sl. 6.3 U sluaju prikazanom na sl. 6.3 B1 bajt regeneratorske sekcije ne moe da indikuje greku BER>10-3 ve javlja BER>10-6, B2 javlja BER>10-3 na multipleksnoj sekciji, a B3 se ne proraunava poto se u prenosu javlja znaajna greka, isto kao u sluaju predstavljenom na sl.6.2.

Sl. 6.4 BER>10-6 izmeu dva regeneratora, sl.6.4, ima u pogledu javljanja greaka preko B1, B2, B3 istu manifestaciju kao sluaj pokazan na sl. 6.1.

6.1 Izvetaji o grekama i kvarovima - alarmiFEBE (ili REI) se alje u suprotnom smeru od smera prenosa signala, ako se detektuje kodna greka u dolazeem signalu lokalnog prijemnika MUX-a.

52


VF-TEL

Razlikuju se dve vrste FEBE, FEBE puta i FEBE sekcije. FEBE puta je izvetaj o kodnoj greci otkrivenoj u B3 bajtu postupkom BIP-8, a signalizira se promenom sadraja prva etiri bita u G1 bajtu zaglavlja puta, tj treeg bita u V5. FEBE sekcije je izvetaj o kodnoj greci otkrivenoj postupkom BIP-24 u B2, a signalizira se promenom sadraja M1 bajta, koji e u sebi sadrati informaciju o broju pogrenih blokova.

Sl. 6.1.2 FEBE puta i sekcije Primer generisanja izvetaja FEBE

Sl. 6.1.2 Primer generisanja alarma FEBE usled BER>10-6 Kada MUX2 detektuje BER>10-6 u bajtovima B2 i B3 javlja se izvetaj o greci usled ega se generie izvetaj Path FEBE i Section FEBE u MUX1. FEBE - Greke u blokovima na udaljenom kraju (Far End Block Error)

53

Uvod u osnove SDH prenosa FERF (prema novim preporukama RDI)

VF-TEL

Sl. 6.1.3 Smer prenosa FERF izvetaja FERF se javlja u suprotnom smeru od smera prenosa signala i to u sluaju urgentnog alarma. Postoje dva tipa FERF i to: FERF puta FERF sekcije Peti bit G1 bajta u VC-4 se postavlja na 1, tj 8 bit u V5 6,7 i 8 bit K2 bajta u MSOH STM-1 signala je 100

FERF puta izazivaju sledei alarmi FERF sekcije izazivaju sledei alarmi - B3 BER>10-4 - B2 BER>10-3 - AIS u VC-4 - AIS u multipleksnoj sekciji - izostanak signala u VC-4 - gubitak STM-N signala - neispravan identifikator puta J1 - gubitak sinhronizacije rama Primer generisanja izvetaja FERF

Sl. 6.1.4 Sluaj generisanja izvetaja FERF MUX2 detektuje BER>10-3 u B2 bajtu i BER>10-4 implicitno u B3 bajtu, izvetaj FERF (sekcije+puta) se alje do MUX1. FERF- Izostanak prijema signala na udaljenoj strani (Far End Receive Failure)

54

Uvod u osnove SDH prenosa AIS Signal indikacije alarma (Alarm Indication Signal)

VF-TEL

Pogorani uslovi prenosa, BER>10-3 , generiu u SDH opremi signal alarma AIS.On se alje u smeru prenosa. Postoje dva tipa ovog signala , AIS puta i AIS sekcije. Kada se postupkom provere na parnost bajta B2 pristiglog signala utvrdi da je prevazien BER>10-3 , generie se AIS sekcije, tj.biti 6,7 i 8 K2 bajta se setuju na 1. Kada se postupkom provere na parnost B3 bajta pristiglog signala utvrdi da je prevazien BER>10-3 , generie se AIS puta. STM-N signal koji se alje nadalje u smeru prenosa istog, u celoj AU-4 tj. TU (ako se radi o signalima i mapiranju nieg reda), ukljuujui i pointer, sadri jedinice.

Sl. 6.1.5 Smer prenosa AIS signala

Sl. 6.1.6 Sadraj STM-N signala koji nosi i poruku AIS puta (levo) i AIS sekcije AIS puta se ima kada je : B3 BER>10-4 AIS puta ve primljen izostanak signala u VC-4 neispravan identifikator puta J1 AIS sekcije se ima kada je : interni kvar u MUX/REG AIS ve primljen (u regeneratoru) gubitak STM-N signala (u regeneratoru) gubitak sinhronizacije rama

55

Uvod u osnove SDH prenosa Primer generisanja AIS signala Prekid kabla se u regeneratoru manifestuje alarmom LOS (Loss of Signal). Regenerator ne moe da regenerie STM-4 signal i alje Section AIS ka MUX2.

VF-TEL

Sl. 6.1.7 MUX2 alje signal sve jedinice za kanale #1, #2 i #3. PDH ureaji interpretiraju ove signale kao AIS. MUX2 alje Path AIS (pointer+VC-4=1) u kanal 4. Poslednji SDH MUX3 takoe alje AIS ka PDH ureajima. Izvetaji o grekama se upuuju i u suprotnom smeru. MUX2 alje Section FERF i Path FERF za put #1, #2 i #3 ka MUX1. MUX3 alje Path FERF za kanal 4 koji se prenosi do MUX1.

56


VF-TEL

Rezime uz izvetaje o alarmima i kvarovimaFEBE Na sekciji se analizira sadraj B2, a rezultat se smeta u M1 Na putu se analizira sadraj B3 i V5 (BIP-2) , a rezultat se smeta u G1 (prva etiri bita ) odnosno u trei bit V5, respektivno

FERF Na sekciji se javlja kao ms FERF (RDI Remote Defect Indicator) posle analize sadraja B2 bajta, a javlja se u vidu bitske kombinacije 100 poslednja tri bita K2 bajta Na putu se javlja kao hoFERF ili loFERF. U prvom sluaju analizom sadraja B3 bajta detektuje se prevazieni prag za BER i peti bit G1 bajta postaje 1. U sluaju loFERF analizom sadraja prva dva bita V5 detektuje se prevazieni prag za BER, i setuje se osmi bit V5 na 1 AIS ms AIS prevazien prag za BER na multipleksnoj sekciji, detektovano sa B2,a indikacija je setovanje tri zadnja bita u K2 na 111 auAIS javlja se kada se detektuju sve jedinice u H1 i H2 bajtima AU pointera. Sadraj cele AU koja se prenosi dalje u STM-N signalu postaje 1 tuAIS javlja se kada se detektuju sve jedinice u H1 i H2 bajtima TU pointera. Sadraj cele TU koja se prenosi dalje u STM-N signalu postaje 1 LOF gubitak pointera (Loss of Frame) alarm se javlja kada se detektuju u sadraju A1 i A2 bajtova sve jedinice

LOP Gubitak pointera (Loss of Pointer) alarm se javlja kada NDF nije vie 0110. Moe biti: auLOP i tuLOP Javlja se kada osam uzastopnih pointera nije pravilno primljeno PTM Neslaganje u trasiranju puta (Path Trace Mismatch) koje se nadgleda Path kodom sadranim u J1/J2 bajtu

57

Uvod u osnove SDH prenosa Sadraj UVOD.....................................................................................................................

VF-TEL

2

1 Osnovi SDH prenosa....................................................................................... 3 1.1 Karakteristike SDH........................................................................................... 3 1.2 Poreenje PDH i SDH...................................................................................... 4 1.3 Struktura SDH signala...................................................................................... 6 2 Mapiranje signala............................................................................................. 11 3 Mapiranje 140Mbit/s signala............................................................................. 11 2.1 Mapiranje 34Mbit/s signala............................................................................... 14 2.2 Mapiranje 2Mbit/s signala................................................................................ 18 2.3 Mapiranje ATM elije........................................................................................ 22 3 Pointer.............................................................................................................. 23 3.1 AU-4 pointer...................................................................................................... 24 3.1.1 Negativno izravnjavanje................................................................................. 25 3.1.2 Pozitivno izravnjavanje................................................................................... 25 3.1.3 Struktura AU-4 pointerskog bloka.................................................................. 27 3.2 TU-3 Pointer...................................................................................................... 28 3.3 TU-12 Pointer.................................................................................................... 29 4 Zaglavlje STM-N signala................................................................................... 31 4.1 Bajtovi u zaglavlju sekcije................................................................................... 32 4.2 Zaglavlje puta POH............................................................................................. 39 4.2.1 Zaglavlje puta virtuelnog kontejnera VC-4........................................................ 39 4.2.1 Zaglavlje puta virtuelnog kontejnera VC-3........................................................ 42 4.2.1Zaglavlje puta virtuelnog kontejnera VC-12........................................................ 43 5 Nadgledanje i kontrola u SDH mreama............................................................... 45 5.1 Podruja u kojima deluju u pojedinim bajtovima zaglavlja.................................. 45 5.2 Postupak provere na parnost.............................................................................. 46 5.3 Bajtovi za nadgledanje greaka u prenosu............................................................48 6 Alarmi......................................................................................................................50 6.1 Izvetaji o grekama i kvarovima alarmima.........................................................51 Rezime uz izvetaj o alarmima i kvarovima..................................................................56

58

Documents

Osnovi SDH