Osnovi teorije javnih rashoda

2Sadraj

Uvod........................................................................................................................31.Pojam i karakteristike...........................................................................................42.Klasifikacija rashoda............................................................................................63.Struktura javnih rashoda.......................................................................................94.Naela javnih rashoda.........................................................................................12

Zakljuak................................................................................................................14

Literatura................................................................................................................15

3Uvod

Oblast rashoda u budetskom sistemu je nerazdvojiva od oblasti javnih prihoda, te je kaotakva u svakoj zemlji regulisana zakonom. Po samoj svojoj prirodi naina raspolaganja istim, oveoblasti su predmet brojnih spekulacija - ko ima pravo na prikupljanje prihoda, a ko na raspodelu idr. Ne postoji drava koja moe opstati bez svojih prihoda, niti njeni stanovnici bez ravnomernorasporeenih rashoda. Ove potrebe reavaju politike, ekonomske, socijalne i pravne strukture nanain koji bi trebao da bude svima u interesu.

Ureivanje javnih prihoda i rashoda ureuje se Ustavom i Zakonom. Javni rashodi sefinansiraju iz budeta drave, republike, kantona, grada ili optine. Rashodi za koje se sredstvaobezbeuju u budetu se mogu finansirati neposredno iz budeta, preko budetskih fondova iposebnih rauna u skladu sa posebnim zakonima.

Kada se govori o dravnom budetu onda se misli na jednogodinji dokument, kojipriprema ministarstvo finansija, u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja narodnaskuptina u obliku, odnosno formi zakona. Budet ima karakter finansijkog plana drave za jednugodinu i predstavlja jednu prognozu finansija. Pored ovoga, dravni budet je obavezujui zadravne organe, na rashodnoj strani, jer se predvieni izdaci ne mogu i ne smeju prekoraiti bezrebalansa budeta odnosno bez izmene budeta po istoj proceduri po kojoj je donet.

Za javne rashode za koje ne postoje dovoljna sredstva u budetu donosi se poseban zakon- Zakon o javnom zaduivanju ili drava za manje budetske jedinice (optine) donosi posebanzakon koji odreuje posebne uslove i merila za dopunska sredstva.

41.Pojam i karakteristike

Javni rashodi su istorijski vezani za dravu i njene funkcije. Poveana uloga drave jezahtevala i poveanje trokova u budetu, to je izazvalo sve vee interesovanje ekonomskih, aposebno finansijskih teoretiara za ova pitanja. Javni rashodi su neodvojivo vezani za funkcijedrave i javljaju se kao njihov pratilac.

U savremenoj finansijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje pokuavaju, narazliite naine, da definiu i objasne pojam i sutinu javnih rashoda. Otuda, ne ulazei u razlike inijanse koje se mogu uoiti u razliitom definisanju pojma javnih rashoda, treba posebnonaglasiti da javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba pomou novca,odnosno javni rashodi su oni izdaci koje drava ini u javnom interesu. U skladu sa navedenim,treba imati u vidu injenicu da je za veinu definicija javnih rashoda karakteristino da polaze oddvije osnovne teze: prvo, javni rashodi slue za podmirenje javnih potreba, i drugo, usavremenim uslovima, javni rashodi su po pravilu izraeni u novcu.1

Sve do poetka 20. veka, u finansijskoj teoriji, a i u praksi nije se posveivalaodgovarajua panja javnim rashodima. Glavni i skoro jedini predmet javnih finansija fokusiranje na izuavanje javnih prihoda. Finansijska teorija i praksa s poetka 20. veka poinje da smatrada javne rashode treba ukljuiti u javne finansije, ali da to ukljuivanje mora biti ogranieno.Javni rashodi danas predstavljaju veoma efikasan instrument ukupne ekonomske i socijalnepolitike savremene drave. Oni se vie ne tretiraju kao akt potronje, ve kao racionalnokorienje bogatstva, tj. drutvenog proizvoda. 2

Savremena finansijska teorija svoja izuavanja temelji na stavu da su podjednako vani iravnopravni i javni rashodi i javni prihodi. Postavlja se pitanje da li treba prvo izlagati materijujavnih rashoda ili javnih prihoda. Javni rashodi su sinonim za javne potrebe koje se upravozadovoljavaju angaovanjem sredstava javnih prihoda. Poto javne potrebe omoguujuegzistenciju i razvoj odreene dravne zajednice, neki smatraju da je najprie nuno definisatiobim potrebnih sredstava za njihovo zadovoljenje, pa tek posle toga prii razradi modalitetakojima e se prikupiti tako odreena sredstva. Drugi smatraju da prvo treba definisati obim

1 Jovan Gori, Mileva Anelkovi, Javne finansije, finansijsko pravo i ekonomija javnog sektora, Proinkom, Beograd,2005.2 Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija,Beograd 1997., 30. str.

5sredstava koji se mogu prikupiti u svrhu zadovoljenja javnih potreba (javni prihodi), pa tek ondaizvriti alokaciju tih sredstava (javni rashodi).

Savremena teorija zauzima stanovite da je rashode potrebno posmatrati paralelno saprihodima. Na ovaj nain moe se stei realna slika o veliini poreskog tereta i eventualnimmogunostima poveanja poreske presije. Fiskalna teorija uporeuje finansijsku aktivnost dravesa filtrom, koji od privrede i stanovnitva crpe finansijska sredstva, i to putem poreza ili drugihkategorija dravnih prihoda, da bi se putem rashoda ova sredstva vratila nazad privredi istanovnitvu.

Za razliku od savremenih teoretiara, klasiari su na javne rashode gledali jednostrano iogranieno, kao na akt potronje dobara, za njih su oni bili destruktivnog karaktera.Tradicionalne finansije su bile pod uticajem manesterskog liberalizma, po kome je drava imalasamo administrativnu ulogu: obezbedjenje odbrane zemlje, javnog poretka, administracije,pravosudja i kolstva. Ekonomski i socijalni zadaci bili su iskljueni, poto se smatralo da oniulaze u sferu privatnih interesa i aktivnosti: meati se u taj domen znailo je ograniavati privatnuslobodu i aktivnost pojedinaca. Prema tome, javne rashode, smatralo se, treba svesti na minimum,ako se eli da nacija osiromai.3

Javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba pomou novca,odnosno, to su izdaci koje drava ini u javnom interesu da bi se zadovoljile javne potrebe.Postoji mnotvo definicija javnih rashoda:

Masoin: Javni rashod je akt kojim drava dodeljuje prihode odredjenim namenama.

Tangorra: Dravni rashod je upotreba jednog dela javnog prihoda u cilju postizanja makog zadatka administracije.

Stein: Dravni rashodi su sistem javnih potreba izraenih u novcu.

Sve ove definicije podrazumevaju sledee karakteristike:1. Javni rashodi slue za podmirenje javnih potreba. Javni rashodi, po pravilu, imaju kao

osnovni cilj zadovoljenje javnih potreba, to predstavlja osnovni momenat na bazi koga se moeprii razgranienju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Javni rashodi su mnogo elastiniji odprivatnih rashoda, no veliina javnih rashoda je uvek limitirana mogunostima poreskihobveznika. Dok se rashodi privatnih lica vre radi zadovoljenja privatnih linih potreba, javnirashodi predstavljaju troenje radi zadovoljenja optih (javnih) potreba.

3 Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija,Beograd 1997., 30. str.

62. U savremenim uslovima javni rashodi su izraeni u novcu, ali se podmirenje javnihrashoda moe ostvariti i na neke druge naine (u naturi, radom...npr. oprema za policajce).Pomo nastradalom stanovnitvu prua se isporukom lekova, hrane, vode, atora i slino, a nesamo davanjem novane pomoi; i

3. Javni rashodi imaju neproizvodni karakter.4

2.Klasifikacija rashoda

Medju rashodima mogu se izvriti raznovrsne klasifikacije, to zavisi od osnova od kogase polazi: to moe biti forma rashoda, mesto, vreme ili objekat njihov. Gotovo svaki teoretiarima sopstvenu podelu rashoda. ir (Shirras) razlikuje primarne i sekundarne rashode. Primarni seodnose na osnovne funkcije drave: odbranu, zakonodavstvo, administraciju, dravne dugove;sekundarni su oni iji je znaaj manji za opstanak zajednice, ali je od vanosti za drutvenirazvitak: rashodi javne slube, kolstva, kulture, na ekonomski napredak, socijalnu zatitu i dr.

Dr. Kon (Cohn) u Nemakoj i Plen (Plehn) u S.A.D.-u razlikovali su rashode na deljive ine deljive: nedeljivi su oni koji koriste svim lanovima zajednice ( vojska, administracija), adeljivi su oni koji se ine u korist odredjenih subjekata ili grupa: socijalna pomo nezaposlenimai siromanima.

Stefani ( Italija) i Kolms ( Nemaka) navode podelu rashoda na produktivne i rentabilne.Produktivni su oni koji se vre na materijalna dobra i usluge koje daju veu socijalnu korist no toiznosi vrednost utroena na proizvodnju tih dobara i usluga. Rentabilni se javljaju u dravnojprivredi, kod privrednih preduzea, koji u krajnjoj liniji obezbedjuju kamatu i vraanje novca kojije uloen u objekat.

4 Harvey Rosen, Ted Gayer, Javne finansije, CID, Beograd, 2009.

7Pored ovih pomenuemo jo neke podele rashoda:5

U novcu i naturi: Postoje javne potrebe koje se mogu podmiriti pomou realnihekonomskih dobara, i one koje se obezbedjuju upotrebom novca. Mada o pravim rashodimagovorimo ako su u obliku novca, no moe biti rei i o rashodima u naturi.

Prema objektu: Jedna podela rashoda moe da se vri i prema objektu troenja. Ranije sevodilo rauna o objektu troenja: smatralo se da treba troiti, svejedno na ta, jer u krajnjoj linijisvaki rashod koristi, direktno ili indirektno, nacionalnoj privredi.

Prema subjektu: Deoba rashoda moe se izvriti i prema subjektu troenja. Kolektivne ijavne potrebe zadovoljavaju pored drave i nia javnopravna tela; stoga postoje rashodi dravni irashodi ostalih kolektiviteta, odnosno uih drutveno-politikih zajednica i parafiskalnihinstitucija i organizacija.

Redovni i vanredni: Bez sumnje jedna od najpoznatijih podela rashoda je ona kojarazlikuje redovne od vanrednih rashoda. Prilikom izrade budeta neke rashode treba prikazati kaovanredne a druge kao redovne, pri tome se u vanredne unose i oni rashodi koji to nisu, niti bitrebalo to da budu. A to se ini da bi se to pre postigla budetska ravnotea izmedju prihoda irashoda. Na taj nain u budet se unose toliki rashodi da ih nije tesko pokriti redovnimprihodima, a proglaavanjem ostalih za vanredne ide se sa tim da se za takve rashode nadju ivanredni prihodi, kojima je neosporno lake finansirati nego iznalaziti nove dabine.

Podela javnih rashoda na redovne i vanredne je starijeg datuma, ali je i danas od znaaja upraksi, gdje se kao kriterijum podele obino uzima vreme. Polazei od toga, redovni rashodiimaju sledee karakteristike:

mogu se predvideti unapred, po visini su manje-vie stalni (stabilnost), svake godine se redovno javljaju u budetu (periodinost), kao najprihvatljiviji momenat

za razlikovanje od vanrednih rashoda.


8Dok se redovni rashodi odnose na redovne zadatke drave i redovno se pojavljuju ubudetu, vanredni rashodi se pojavljuju samo u vanrednim prilikama. Podrazumeva se da rashodikoji nemaju ove karakteristike spadaju u vandredne.

Proizvodni i transferni: Na kraju navodimo jednu podelu novijeg datuma. Ona je vanajer se vezuje za pitanje znaaja i uloge rashoda u nacionalnoj privredi. Potie od engleskogteoretiara Pigua; njome se sada slue svi finansijski pisci i moe se nai u svim udbenicima.Ona se kod nekih autora pojavljuje kao dvodelna, a kod drugih kao trodelna podela. Pigu jerashode delio na realne ( stvarne) i transferne. Masoen razlikuje realne, investicione i transferne.Osnovno je da se daje vanost izuavanju transfernih rashoda, tako da se si rashodi mogu podelitina proizvodne i transferne. U prvu grupu ulaze realni(funkcionalni) i investicioni, a drugutransferni rashodi.

1. Realnim rashodima drava pribavlja produktivne usluge i dobra, plaa radnike islubenike i kupuje materijalna dobra. To su tradicionalni rashodi na vojsku, kolstvo,dravnu upravu, kulturu. Realni su jer predstavljaju naknadu za uinjeni rad, uslugu iliproizvodno dobro. Ovo su produktivni rashodi jer se njima uveava nacionalni dohodak.

2. Investicioni rashodi su isto tako produktivni; njima odgovara protivvrednost dobijena utim ekonomskim dobrima koja su ostvarena rashodima i koja e docnije dati prihodebudetu. Ovim rashodima se isto tako uveava nacionalni dohodak.

3. Transferne rashode karakterie to da ne stvaraju nova ekonomska dobra, niti uveavajunacionalni dohodak. Oni vre samo novu raspodelu dohotka, odnosno imovine u drutvu,na taj nain to prenose finansijka sredstva, odnosno kupovnu snagu. Ovi rashodi stvarajunove situacije, ali ne u drutvenoj privredi ve u privredi pojedinaca. Tipini transfernirashodi su: socijalne pomoi, pomoi nezaposlenima, razne ekonomske subvencije,isplata penzija, sluba po unutranjim dugovima drave.6

Pri ovoj klasifikaciji polazi se od funkcija koje vri savremena drava. Funkcionalni iinvesticioni rashodi imaju proizvodni karakter, te se svode na proizvodne rashode. Za razliku odproizvodnih rashoda koji utiu na kretanje nacionalnog dohotka, bilo na direktan ili indirektannain, transferni rashodi ne pokazuju odgovarajui uticaj u ovom pravcu. Putem transfernihrashoda vri se samo redistribucija dohotka pojedinih fizikih i pravnih lica na druga lica tako da


9ovi rashodi dovode samo do transferiranja postojeih sredstava. Kao najznaajnije kategorijetransfernih rashoda javljaju se: socijalna davanja, subvencije privredi, otplata javnih zajmova i sl.

Do naglog skoka transfernih rashoda dolazi naroito u periodu I svetskog rata, a ovatendencija se nastavlja i dalje. U savremenim uslovima ekonomski i socijalni transferi zauzimajusve znaajnije mesto u javnim finansijama. Pored ostalog znaajna je ekspanzija rashodasocijalnog osiguranja.

Transferne javne rashode karakterie to to ne stvaraju nova ekonomska dobra, nitiuveavaju drutveni proizvod, ve samo vre preraspodelu ve stvorenog drutvenog proizvoda.Oni prenose finansijska sredstva jednog dela stanovnitva, tj. privrede, nekom drugom delustanovnitva, odnosno privrede.

Podela javnih rashoda na one u novcu i one u naturi jedna je od najstarijih podela kojadanas gubi na znaaju. Meutim, u izuzetnim situacijama (rat, elementarne pojave) ova podela jei danas mogua.

Podela javnih rashoda na rentabilne i nerentabilne je novijeg datuma i vezana je zaprodiranje drave u domen privrednih aktivnosti, odnosno za osnivanje dravnih privrednihpreduzea. Po ovoj klasifikaciji, rentabilni bi bili oni javni rashodi koji dovode do stvaranjaprihoda, odnosno gde su prihodi vei od rashoda i obrnuto.

3.Struktura Javnih rashoda

Struktura javnih rashoda klasifikovana po nameni je sledea:7

Rashodi dravne uprave - ukljuuju kako line, tako i materijalne rashode namenjenefinansiranju delatnosti i rada dravnog aparata na svim nivoima drutveno-politikeorganizovanosti. Ovi rashodi u sebi sadre i ne male javne rashode namenjene organimaunutranje bezbednosti.

Rashodi za odbranu zemlje (vojni rashodi) - zauzimaju istaknuto mjesto u strukturi javnihrashoda svake zemlje. Oni su u velikoj meri pod uticajem ukupnih meunarodnih odnosa ikretanja u svetu.

7 www.trezor.gov.rs/uredba-budzetsko-racunovodstvo-cir.html

10

Rashodi sudstva, tuilatva i pravobranilatva - predstavljaju odreena sredstva koja supotrebna da bi se obavili poslovi za ije su izvrenje, na osnovu ustava i zakona, nadleneodgovarajue dravne institucije.

Rashodi za obrazovanje - spadaju u najvanije stavke u strukturi rashoda savremenihdrava. U savremenim dravama rashodi obrazovanja spadaju u red javnih rashoda koji su veomaznaajni po svom obimu. U veini zemalja, sve se vie prihvata stav da u zavisnosti od stepenaobrazovanja stanovnitva i adekvatne kvalifikacione strukture zaposlenih zavisi i ukupan socio-politiki i ekonomski razvoj zemlje.

Rashodi za kulturu, fiziku kulturu i sport - isto kao i rashodi za obrazovanje imajudirektan uticaj na ukupan socijalni i ekonomski razvoj zemlje. U najveem broju zemalja najveideo rashoda za izgradnju, opremanje, odravanje i funkcionisanje muzeja, pozorita i drugihkulturnih ustanova, najveim delom se finansiraju iz budeta putem drugih instrumenatapreraspodele (fondova).

Rashodi za nauku - predstavljaju sve znaajnije javne rashode u veini savremenihdrava. Uz ve pomenuto obrazovanje, nauno-istraivaki rad u velikom procentu doprinosipoveanju stope privrednog rasta i poveanju produktivnosti rada. Rashodi za ekoloke svrhe -spadaju meu najmlae javne rashode, ali danas imaju najizrazitiju dinamiku rasta. Javni rashodinamenjeni zatiti vode, vazduha i zemlje od zagaenja, kao i rashodi namenjeni smanjenjustepena radijacije i buke, skoro da su postali tzv. internacionalni" javni rashodi.

Rashodi za ekonomske intervencije i investicije - vezuju se za poveanu ulogu savremenedrave u ekonomskom i socijalnom ivotu. Ovde se u stvari radi o brojnim oblicima posredne ineposredne dravne intervencije u irokom spektru ekonomskih i socijalnih funkcija. Raznimmerama posredne i neposredne intervencije drave u nacionalnoj privredi, drava moe da utiena uslove privreivanja, poveanje izvoza, ograniavanje uvoza, usmeravanje investicija, brirazvoj pojedinih grana i podruja, promenu privredne strukture, kao i realizacijumakroekonomskih stabilizacionih programa u sluajevima privredne stagnacije i recesije, ili bilokojih drugih oblika poremeaja privrednih tokova.

Rashodi socijalne sigurnosti stanovnitva - predstavljaju javne rashode koji najeespadaju meu najvee rashode u skoro svim savremenim dravama. Ovde se u stvari radi o dvevrste socijalne sigurnosti stanovnitva. Prvo, radi se o segmentu socijalnog osiguranja, kakoonom obaveznom, tako i onom dobrovoljnom, koji obuhvata tri vrste socijalnog osiguranja: (a)penzijsko-invalidsko osiguranje, (b) zdravstveno osiguranje, i (c) osiguranje za sluajnezaposlenosti. Drugo, radi se o raznim oblicima socijalne zatite svih onih kategorijastanovnitva koje, iz raznih razloga, nisu u poziciji da sebi obezbede odgovarajuu egzistenciju.

11

Rashodi prema subjektu troenja:

Da li javni rashod vri drava, ili neko ue upravno telo? U principu kao rashodi draveuzimaju se oni rashodi koji predstavljaju rashode za koje je zainteresovana nacija kao celina.Podela javnih rashoda prema subjektu troenja ogleda se u njihovoj podeli na javne rashode kojevri drava (centralni nivo) i na javne rashode koje vri neko ue regionalno ili lokalno telo. Ovapodela ima posebnog znaaja u sloenim, federativno organizovanim dravama. Kljuni problemu ovim dravama sastoji se u podeli nadlenosti (funkcija). Naime, za sloene drave odposebnog je znaaja izuavanje odnosa koji postoje izmeu veliine rashoda centralnih i lokalnihorgana. Analogno tome, svaki proces decentralizacije po logici stvari, mora biti istovremenopraen i procesom poveanja uea uih drutveno-politikih zajednica u ukupnim sredstvimakoja su namenjena za javne rashode.

U vezi prethodno izneenog, treba imati u vidu injenicu da problematika javnih rashodau sloenim dravama federalnog tipa proistie iz same injenice da su drave lanice saveza popravilu razliite i to gledano sa vie aspekata, ekonomskog, socijalnog, demografskog i dr. Otuda,na ovoj osnovi najee i nastaju odreeni problemi. Naime, postavlja se pitanje ta uzimati kaokriterijum kod odreivanja visine javnih rashoda - da li to treba da bude samo finansijskikriterijumi ili i kriterijum potreba za javnim uslugama?

S tim u vezi, ako bi se rashodi federalnih jedinica utvrivali samo na osnovu finansijskihkriterijuma, onda bismo imali situaciju da bi one federalne jedinice koje su privredno razvijene,pa prema tome i finansijski sposobne, bile potpuno u stanju da javnim rashodima zadovolje svesvoje javne potrebe. Sa druge strane, to svakako ne bi bio sluaj sa privredno nerazvijenimfederalnim jedinicama. Naime, ove federalne jedinice ne bi bile u stanju da finansiraju sve svojejavne potrebe, to bi moglo imati i odreenih negativnih politikih efekata. Iz tih razloga, kodfederalno organizovanih drava ne mogu biti predominantni iskljuivo finansijski kriterijumi kaonajmerodavniji, ve i politiki kriterijumi, odnosno drutveni. Ravnotea se nastoji uspostaviti nadva naina: prvo, da via federalna jedinica prima na sebe finansiranje javnih rashoda niefederalne jedinice, i drugo, da savezna drava iz svojih sredstava prua pomo nioj federalnojjedinici za pokrie javnih rashoda. Ova pomo se najee pojavljuje u dva osnovna oblika -dotacije i subvencije. Isti princip vai i za nie organizacione jedinice jedne drave, tj. optine idruga tela lokalnog organizovanja.8

8 Harvey Rosen, Ted Gayer, Javne finansije, CID, Beograd, 2009.

12

4.Naela javnih rashoda

injenica je da postoji tendencija kod javnih rashoda da su u stalnom porastu, o emu ebiti govora u vezi sa tzv. Vagnerovim zakonom. S tim uporedo ide poveanje javnih tereta.Prirodno je da onda nauka ide za tim da utvrdi izvesne postulate u troenju javnih sredstava, kakobi ona bila u najveoj meri racionalno iskoriena.

Obzirom da se znaajan deo stvorenog drutvenog proizvoda zemlje koristi zapodmirivanje javnih rashoda, neophodno je definisati odreena naela istih. Naime, u finansijskojteoriji formuliu se odreena naela kojih se valja pridravati pri upravljanju javnim rashodima,kako bi prikupljeni prihodi za njihovo podmirivanje bili optimalno iskorieni. Osnovna idejakoja lei u fundamentu naela javnih rashoda jeste zahtev za racionalnim troenjem javnihsredstava. Klasina naela koja su u primeni su:

Naelo opteg interesa - odnosi se na to da javni rashodi slue prvenstveno zapodmirivanje onih potreba koje su u interesu drutva kao celine. To znai, da se sredstvaprikupljena za podmirivanje javnih potreba ne mogu upotrebljavati za zadovoljenje interesapojedinaca ili neke ue zatvorene grupe korisnika. Ovde je neosporan pojam javni (drutveni)interes pod kojim se podrazumeva interes svih ili veine u odreenoj drutvenoj zajednici.

Naelo tednje javnih sredstava - ogleda se u zahtevu da se sredstva namenjena za javnerashode mogu upotrebljavati tek nakon sveobuhvatne analize niza razliitih solucija, pa tek nakontoga iskoristiti onu soluciju koja uz najmanje ulaganje daje najvei razultat. Praktino pojanjenjeovog naela ne znai nikako tednju u smislu smanjivanja sredstava, ve nastojanje da se sa tomanje sredstava postignu to vei efekti.

Naelo umerenosti i proporcionalnosti - ogleda se u zahtevu da javni rashodi treba dabudu visoki koliko i javni prihodi, odnosno da se finansiraju iz drutvenog proizvoda, a ne izimovine ili na raun buduih generacija (zaduenja). Ovo naelo zagovara i praviloproporcionalnosti u troenju javnih rashoda, ne samo u odnosu na drutveni proizvod, ve iizmeu pojedinih vrsta javnih rashoda, odnosno da se odreene javne potrebe morajuzadovoljavati srazmerno mogunostima.9


13

Naelo izvora sredstava - ogleda se u zahtevu da se prilikom prikupljanja prihoda koji sunamenjeni zadovoljenju javnih rashoda mora voditi rauna o tome da se oni izdvajaju iznovostvorene vrednosti, dakle iz nacionalnog dohotka.

Naelo podudarnosti javnih rashoda i prihoda - ogleda se u zahtevu da javni rashodibudu rasporeeni tako da prema iznosima odgovaraju javnim prihodima. Drugim reima, ovopredstavlja naelo odravanja ravnotee u finansijskim i privrednim bilansima.

Naelo odravanja strukture javnih rashoda - podrazumeva da se u modernimfinansijama sve vea panja posveuje javnim rashodima u smislu odgovarajuih instrumenatakojima drava moe da deluje u privredi. U pogledu odravanja odreene strukture javnihrashoda savremena finansijska teorija sve veu panju danas poklanja strukturi rashoda iponaanju uglavnom sledeih oblika javnih rashoda: linim i materijalnim, proizvodnim itransfernim, produktivnim i neproduktivnim, vojnim rashodima i drugim.10

10 www.trezor.gov.rs/uredba-budzetsko-racunovodstvo-cir.html

14

Zakljuak

Savremena finansijska teorija izuava budetske rashode na sasvim nov nain. Taj novnain im odreuje novo mesto i ulogu, u okviru problematike podmirenja raznovrsnih imnogobrojnih drutvenih potreba. On ne samo da ih ukljuuje u okviru nauke o finansijama negoih izuava, kompleksno tj. njihovu formu i sadraj.

Savremena finansijska teorija svoja izuavanja temelji na stavu da su javni rashodi iprihodi ravnopravni i jednako vani delovi javnih finansija dok se njihova delovanja neograniavaju iskljuivo u domenu finansija.

Javni prihodi i javni rashodi mogu se posmatrati i sa raunovodstvenog stanovita.Rashod je u smislu obauna rezultata (uspeha) po trgovako pravnim normama, svaka potronjadobara koja utie na uspeh preduzea u jednom periodu. Posmatrano iz knjigovodstveno bilansnog ugla, rashod je svaki odliv vrednosti, koji proistie iz jaeg potranog delovanjaposlovnog dogaaja na poziciji bilansa stanja od njegovog dejstva na strani duguje pozicijabilansa stanja.

U kontekstu navedenog, moe se rei da savremena nauka o javnim finansijama dajeistaknuto mesto prouavanja prvenstveno javnih rashoda. Prihvata se injenica da su obepomenute kategorije tj. i prihodi i rashodi ravnopravni i znaajni u savremenoj nauci o javnimfinansijama, ali mnogi autori smatraju da prvo treba prezentovati materiju javnih rashoda.Odreeni broj savremenih teoretiara zastupa ovo miljenje. Treba rei da su javni rashodi defacto sinonim za drutvene, odnosno javne potrebe koje se upravo i zadovoljavaju angaovanjemsredstava javnih rashoda. Razlog za ovakav stav, kod veine autora, vidi se u specifinostimajavnih rashoda koji ih razlikuju od ostalih rashoda u privredi.

Pristalice ovde navedenog redosleda u izuavanju javnih finansija obrazlau svoje uenjena opisan nain, to nikako ne znai da oni ne vode dovoljno rauna o vanosti i znaaju javnihrashoda. Javne potrebe koje finansiraju javne rashode mogu se ostvariti samo i ukoliko seblagovremeno i u potpunosti ostvare javni prihodi.

Javni rashodi slue za finansiranje, odnosno za zadovoljavanje javnih potreba. Pri tome,javne ili drutvene potrebe javljaju se u svakoj drutvenoj zajednici, bez obzira na drutveno politike i ekonomske odnose. One se moraju zadovoljiti da bi se drutvena zajednica odrala idalje razvijala. Postojanjem drave kao organizovanog subjekta, javljaju se odreene potrebe dabi se postojei politiki, pravni, ekonomski i drugi sistemi u njoj mogli ouvati.

15

MarkovicTypewritten text

16

Literatura

Jovan Gori, Mileva Anelkovi, Javne finansije, finansijsko pravo i ekonomija javnogsektora, Proinkom, Beograd, 2005.

Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija,Beograd 1997.

Harvey Rosen, Ted Gayer, Javne finansije, CID, Beograd, 2009.

www.trezor.gov.rs/uredba-budzetsko-racunovodstvo-cir.html

211918897-Teorija-javnih-rashoda.pdf

Documents

Osnovi teorije javnih rashoda