OSNOVNE PROPAGANDNE TEHNIKE-Istorija Propagande-Skripta-Novinarstvo PDF

8/16/2019 OSNOVNE PROPAGANDNE TEHNIKE-Istorija Propagande-Skripta-Novinarstvo PDF

1/32

OSNOVNE PROPAGANDNE

TEHNIKE


2/32

• u propagandnoj komunikaciji ništa nije prepuštenoslučaju - pažljivo planiranje, izuzetno dobra organizacija,a naročito vešta proizvodnja i pakovanje propagandnihporuka, predstavljaju ključ moderne propagande

• pitanje osnovnih tehnika koje propaganda upotrebljava?• propagandne tehnike – skup različitih elemenata kao što

su osmišljavanje različitih vrsta poruka ili propagandnihapela, modaliteti njihovog oblikovanja, modeli i pravilakomunikacije koji se primenjuju, načini prezentacije

poruka, kao i izbor medija i propagandna sredstva koja seu ovom procesu koriste

• upotreba zavisi od situacije (pojedinačno ili u različitimkombinacijama)


3/32

Preduslovi za funkcionisanje

• upoznati ciljnu grupu, njihove navike, želje ipotrebe

• predvideti modele ponašanja i slabe tačke unjihovim sistemima vrednosti, uverenjima istavovima, kako bi ih naveli da delaju u njihovompropagandnom interesu

• npr. postavljanje propagandne pozornice i kasnije

lagana eksploatacija efekata se naročito možerazumeti kada su u pitanju deca, kao budućipotrošači koji se za to pripremaju od najranijegdetinjstva (reklame za pivo)


4/32

ČETIRI OSNOVNA PREDUSLOVA - “ČETIRI RATNA LUKAVSTVA”

• maksimum uticaja u najvećem broju slučajeva tekkada su ispunjena četiri glavna uslova:1. kontrola situacije i postavljanje propagandne

pozornice2. izvor kredibiliteta – uspostavljanje vrednosno

poželjne slike u očima javnog mnjenja3. konstruisanje i emitovanje poruke koja

usmerava pažnju i razmišljanja mete tačno naono što komunikator želi

4. kontrolisanje emocija mete


5/32

1. Kontrola situacije i postavljanje propagandne pozornice• proces predubeđivanja - odnosi se na to kako je neka poruka

strukturisana i kako je neka odluka uokvirena• stvara osećaj da je tema propagande - "ono što svako zna", ili

"što svako uzima zdravo za gotovo”- propaganda postavlja svojutemu u postojeći okvir već opšte prihvaćenih stavova , ili onihvrednosti koje su većini ljudi prihvatljive

• u tom smislu ona može da eksploatiše popularne društvenestereotipe (npr. postojeće grupne norme, ustaljene obrasceponašanja, trendove, ljudska prava) odnosno mitove oodređenoj temi (nacionalne teme, ugnjetavanje, karakterne crtevećeg broja pripadnika jedne zajednice, mitove i legende iz

prošlosti)• inteligentnom konstrukcijom načina kako je neko pitanjepostavljeno i diskutovano, komunikator može uticati naspoznajni odgovor i dobiti pozitivnu reakciju, čak i bez truda dapokušava da nas ubedi u nešto


6/32

2. Izvor kredibiliteta – uspostavljanje vrednosnopoželjne slike u očima javnog mnjenja

• komunikator mora da izgleda dopadljivo, autoritativno, kao neko kome se može

verovati - da poseduje bilo koji atribut koji može olakšati ubeđivanje• većina ljudi sklona da o nekoj temi ne sudi na osnovu argumenata, pogotovuako je materija o kojoj se radi komplikovana ili potpuno nepoznata primaocuporuke

• npr. mnoštvo propagandnih poruka iz oblasti kozmetike - identifikacija saosobama koje se pojavljuju u vizulenim sredstvima komunikacije (tv reklame,

oglasi, bilbordi) i sklona je da odlučuje o kupovini proizvoda ne na osnovunjegovih stvarnih stručno dokazanih pozitivnih osobina (ili negativnih), jer sud otome prevazilazi opseg njegovog znanja i traži dodatni trošak vremena i energije- odluku o kupovini donosi na osnovu već prisutnih stereotipa o dobrom izgledu,želji da se bude kao maneken na reklami (upotrebom određenog proizvoda) iliubeđenjem će se potrošnjom tog proizvoda steći lična korist u smislu boljegdruštvenog statusa, prihvatanja i tome slično

• npr. sklonost verovanju državnim ili stručnim autoritetima iz oblasti čijepoznavanje ili provera argumentacije iz drugih izvora prevazilazi mogućnostiprosečne publike - ekspertski i stručni status komunikatora je u najvećem brojuslučajeva dovoljna garancija istinitosti tvrdnje


7/32

3. konstruisanje i emitovanje poruke koja usmeravapažnju i razmišljanja mete tačno na ono štokomunikator želi

• može biti sredstvo da se publika udalji odargumenata i činjenica koji su protivni ciljupropagande, da se fokusira njihova pažnja nekakvommoćnom i privlačnom slikom, odnosno simboličnomilustracijom teme na koju se propaganda odnosi, ili,čak, da se publika indukuje da ubedi samu sebe kako je tema koju određena propaganda zagovara jedinaispravna

• mogu biti zaista istinite ili potpuno netačne - u ovomposlednjem slučaju cilj da svojim spoljašnjimkarakteristikama odvlače pažnju ili zamagljujusuštinu, odnosno pravu svrhu propagandne

komunikacije


8/32

4. Kontrolisanje emocija mete

• jednostavno pravilo: izazvati neku emociju, a zatim ponuditimeti način odgovora na tu emociju koja će odgovaratiželjenom pravcu delanja

• upotreba emocija veoma praktična kada propagandist želi daza izuzetno kratko vreme brzo mobiliše svoju publiku – veomaefikasna

• upravljanje emocijama predstavlja bitan faktor upropagandnoj komunikaciji - u snažnim emotivnimsituacijama razum kod većine ljudi izmiče kontroli i bivapotisnut u drugi plan otvarajući tako prostor efikasnoj

manipulaciji ponašanjem Ijudi• česta upotreba propagandnih tehnika koje koriste emocije kaoglavno oruđe srećemo u ratnoj propagandi u istinitim iliizmišljenim storijama o raznim zločinima i surovostimaprotivničke strane, potresnim slikama katastrofičnih stradanjai sl.


9/32

• one igraju i važnu ulogu ukreiranju poželjne atmosfere u perioduneposredno pre izbijanja ratnih sukoba , kada se mobilizacija domaće javnosti oko ratne opcije često zasniva na manipulaciji emocijama ipredrasudama na nacionalnoj ili rasnoj osnovi, stvaranjem negativneslike i satanizacijom protivnika- npr. nacisti - eksploatacija osećaje poniženja nemačke nacijenepravednim Versajskim ugovorom

• veštom i upornom satanizacijom pojedinaca ili čitavih nacijaisvođenjem njihove ljudskosti na nivo životinjskih instinkata,omogućava se stvaranje negativnih emocija i zatim njihova izolacija iodstranjivanje u skladu sa interesima propagande odnosno naručiocaovakvih akcija

- npr. pogrom Jevreja u Španiji sredinom XVI veka klasičan primerkako se emocije vešto koriste u propagandne svrhe za postavljanjepozornice koje kasnije provociraju odgovarajuću akciju javnosti- uzpomoć i organizaciju katoličke crkve, Inkvizicije i vladajućih krugova

španske krune pogubljen ili proteran ogroman broj Jevreja, kako binjihova imovina bila opljačkana


10/32

• Efikasna tehnika i u mirnodopskim uslovima- poznat postupaku oglašavanju, naročito u reklamama za decu, u propagandnimsredstvima koja koriste životinje ili u reklamama kojeeksploatišu jake erotske naboje u promociji proizvoda

• npr. reklamne poruke sa slikama razdragane dece ili umiljatihživotinjskih likova, upotreba seksualnih simbola, naročitoobnaženih žena u sredstvima propagande tipičan primerzloupotrebe osnovnih nagona u funkciji prodaje

• i negativne emocije mogu biti efikasne – njihovo izazivanjeobezbeđuje lako pamćenje emitovanih propagandnih poruka

• npr. serija političkih reklama iz izborne kanipanje opozicijeDEPOS u Srbiji – predstavljene životne nedaće iz svakodnevnice

ljudi suočenih sa dubokom političkom i ekonomskom krizom,bedom i opštom izolacijom i zaostajanjem u zemlji- slikeosiromašenih sela, kriminala i korupcije - propagandne porukenisu se bavile političkim idejama, već su ljude pogađale u onošto je bilo najvažnije: bedu svakodnevnog života i brigu zaosnovnu ljudsku egzistenciju


11/32

Mentalni konformizam• osnov propagandne komunikacije eksploatacija

osnovnih ljudskih slabosti, perceptivnih nedostaka ilikarakternih osobina koje ljude čini lako prijemčivim zapropagandu

• Mentalni konformizam se posebno izdvaja, akarakterističan je za većinu ljudi bez obzira na pol,inteligenciju, obrazovanje ili društveni status

• većina ljudi ulaže minimalnu količinu mentalne energijeza obradu i analizu informacija koju dobija iz spoljnogsveta, većina ljudi sklona da izrazito uprošćava pristup i

pojednostavljuje stvari prilikom obrade neke teme• mentalni konfromizam funkcioniše kao ključni element

na kome se zasniva propaganda u najširem smislu tereči


12/32

• u propagandoj praksi se veoma često događa da ljudinasednu neverovatnim tvrdnjama, odnosno očito pogrešniminformacijama, bez obzira što ih mogu proveravati iz drugihizvora ili prosto zdravim razumom

• prihvatanje raznih propagandnih tvrdnji po sistemu "zdravoza gotovo", zatim slabo pamćenje osnovnih činjenica, koje seu relativno kratkom vremenskom periodu drastično menjajuu svoju suprotnost, kao i impulsivno ponašanje i donošenjevažnih odluka "na prečac", koje promatraču može izgledatisuprotno svakoj logici, dugo su predstavljalienigmu zaistraživače

• slično i sa sasvim suprotnim slučajem - primalac porukamože biti veoma zainteresovan za određenu temu koju jesklon da višestruko analizira, proverava i nakon toga pažljivodonosi zaključke


13/32

• Zaključak istraživača- ljudi mogu biti podvrgnuti propagandnom uticajubez obzira da li se nalaze u "lakomislenom" stanju ili kada su promišljeni,pažljivi i naizgled duboko udubljeni u neku problematiku koja je temapropagande

• Stvar je u tome da se razlikuju samo pristupi odnosno načini na koje sepropagandni uticaji mogu ostvariti• dva načina kojima se ubeđivanje ostvaruje - periferni i centralni

- u perifernom primalac poruke obraća malo pažnje i napora u obradikomunikacije (gledanje televizije ili slušanje radija onako "usput" dok se

radi neki drugi posao) - efekat ubeđivanja određen je jednostavnimznacima kao što su privlačnost komunikatora, njegov izgled ili medijskapopularnost nekog od učesnika procesa, bez obzira da li se primaociporuka slažu ili ne sa onim o čemu se govori, ili da li se primalac porukasam slaže sa iznesenim činjenicama – od presudne je važnosti pojavaosećaja zadovoljstva ili nelagode

- u centralnom primalac poruke pažljivo angažuje svoju pažnju u obradiinformacije koju je sklon da odmerava i o njoj aktivno razmišlja-ubedljivost poruke čvrsto zavisna od toga kako će njen oblik i sadržinaizdržati ovakvo oštro promatranje osobe kojoj je poruka namenjena


14/32

• ključno pitanje: šta određuje koji će put ubeđivanja od strane primalacabiti usvojen - primaočeva motivacija da razmišlja o sadržaju poruke- ukoliko nije zainteresovan za sadržaj poruke, njegova pažnja će bitiviše usmerena na, recimo, kredibilitet samog izvora poruke ili

privlačnost i sugestivnost komunikatora, nego na validnost onog očemu se govori- kod ljudi koji su zainteresovani za temu ili sadržaj poruke, spoljašnostnekog argumenta neće imati većeg značaja - na njih će delovati samo"jaki" argumenti poruke koji će izdržati promišljenu analizu; usuprotnom propagandni efekat će izostati

• kada se nađu u prilici da obrade pruženu informaciju, ljudi najčešćeusvajaju strategiju perifernog puta kako bi uprostili složene problemekoji zahtevaju povećan mentalni angažman; vrlo često su skloni daprihvataju gotove zaključke, ili predloge

•

moderna propaganda rado koristi periferni put kako bi iskoristilaprednost ograničenih sposobnosti spoznajne mizerije u obradi pruženeinformacije


15/32

Propagandne tehnike – definicija i vrste• skup različitih elemenata kao što su osmišljavanje različitih vrsta

poruka ili propagandnih apela, modaliteti njihovog oblikovanja,modeli i pravila komunikacije koji se primenjuju, načiniprezentacije poruka, kao i izbor medija i propagandna sredstvakoja se u ovom procesu koriste

• moguće definisati osnovni set tehnika• ove osnovne propagandne tehnike predstavljaju glavne načine

propagandne komunikacije uz pomoć kojih propaganda vršiuticaj na publiku i koriste se u svim propagandnim sredstvima unekom od oblika koji je prilagođen određenom mediju

• sedam osnovnih propagandnih tehnika koje se najčešćeupotrebljavaju u propagandnoj praksi: “ davanje imena”,“blistava uopštavanja”, “transfer”, “sveđočenje”,“prostodušnost”, “mešanje karata” i “ putujući orkestar”


16/32

1. IGRE REČIMA: DAVANJE IMENA• najstarija i najviše korišćena tehnnika u propagandnoj komunikaciji• davanje imena, i to uglavnom "loših imena", propagandna tehnika koja povezuje ljude,

stvari ili ideje sa negativnim značenjima uz upotrebu odgovarajućih simbola• Smisao da javnost odbije ljude ili ideje na osnovu negativnih simbola, umesto da

razložno razmotri odgovarajuće činjenice – najčešće se predmetu propagaiide pripisujuloša, pežorativna svojstva, često zasnovana na nekoj realističnoj postojećoj karakternojosobini ili izgledu, osobe ili ideje se obično izvrgavaju ruglu ili podsmehu, i to u kontekstukoji ne mora da ima veze sa stvarnom temom diskusije - "svinja, komunjara, lopina,prevarant, naivko, budala," itd.

• čest slučaj i da se osobe koje su predmet propagande povezuju sa odgovarajućimstereotipovima, mitovima i lošim primerima iz istorije i kolektivnog pamćenja pojedinihnaroda - Sadama Huseina američka štampa neposredno pre napada na Irak nazivalaHitlerom ili arapskim krvnikom

• U ovu grupu igara rečima spadaju i prefinjenije reči ili frazekoje u sebi nose negativniemotivni naboj, a odnose se na neku vrsto delanja i ponašanja. Fraze kao što su "socijalniinženjering, radikalno, kontrakultura" i sl. često se koriste u opisivanju postupaka Ijudi ilipojedinaca i svojim negativnim konotacijama daju predmetu propagande željenaznačenja

• igre rečima su veoma važne i u propagandnim kampanjama se prilikom kreiranja porukavelika važnost pridaje izboru "ključnih reči" koje će biti sadržane u propagandnimporukama


17/32

2. IGRE REČIMA: BLISTAVA UOPŠTAVANJA• predstavljajaju suštu suprotnost prethodnoj tehnici - svrha ove tehnike

da navede na pozitivan stav, odobravanje i prihvatanje propagandnihtema i poruka

• ova tehnika koristi razne vrste uopštavanja, steretipova iopšteprihvaćenih tvrdnji i moralnih premisa, u koje po definiciji ne bitrebalo da se sumnja - "hrišćanstvo, porodični moral, dobro, zlo, ispravnoi loše, patriotizam, otadžbina" i sl. predstavljaju klasične primere ovihblistavih uopštavanja koje se obično ne dovode u pitanje

• suština ove tehnike maskiranje i navođenje publike da propagandnetvrdnje zaodenute u blistava uopštavanja prihvata bez provere, kaogotovu stvar

• naročito efikasno kao propagandna tehnika se koriste u političkim ilihumanitarnim kampanjama

• npr. pakovanje političkih poruka u kontekst opšteprihvaćenih pojmovavezanih za naciju, otadžbinu i patriotizam su uvek efikasni bez obzira napolitički predznak onoga koji ih koristi

• npr. prodaje proizvoda za domaćinstva i opštu upotrebu, kao što suhrana ili kućna hemija


18/32

KORIŠĆENJE EUFEMIZAMA – varijanta igre rečima• Obično se koriste za smirivanje, odnosno razvodnjavanje realne

situacije ili teme, za maskiranje pravih namera komunikatora,odnosno dovođenja u zabludu primalaca propagandne poruke,kao i za izbegavanje neprijatnih situacija, kada postoji opasnostda se upotrebom tačnih reči opiše neka osoba ili predstaviodređena situacija u pravom svetlu

• Npr. eufemizam "konačno rešenje" u vezi sa genocidom nadJevrejima

• Npr. "šok od granata“ - "borbeni zamor” - "post traumatskistresni poremećaj"

• U savremenoj reklamnoj praksi eufemizmi česti - kada ne želiteda javnosti saopštite pravo stanje stvari (proizvoda) - kada sekoriste u opisivanju karakteristika nekog proizvoda, upotrebaeufemizama govori da proizvođač zapravo ne želi da misaznamo nešto o njegovoj robi, ili da namerno krije nešto odnas ("ne sadrži štetne sastojke“)


19/32

3. TRANSFER• tehnika transfera predstavlja određeno prenošenje značenja sa jedne

stvari na drugu u skladu sa željama propagandiste• tehnika transfera se najčešće ostvaruje uz pomoć jasnih vizuelnih

simbola ili posebno odabranih reči koje komunikator koristi kao nekuvrstu autoriteta, sankcije, prestiža ili nečega što većina ljudi prihvata ipoštuje, i prenosi ih na osobe ili predmete za koje želi da buduprihvaćeni od strane publike

•

npr. nacionalna zastava kao dekoracija prilikom nastupa političara umedijima ili na velikim političkim skupovima- jasan cilj da značenjenacije, patriotizma i auru državnog autoriteta prenese na govornika kojinastupa ispred nje

• npr. simbol krsta u verskim ceremonijama, zatim nošenje odgovarajućihodeždi, uniformi i sl.

• npr. pojava neke osobe obučene u lekarski mantil u reklami za prirodnepreparate koji efikasno "leče" razne bolesti• ova tehnika je prilično efikasna jer vešto korišćenje simbola, uglavnom,

prolazi neopaženo i kod publike ima pozitivnu percepciju, s obzirom dase obično radi o opšte prihvaćenim značenjima koja se ne dovode usumnju

Č


20/32

4. SVEDOČENJE• jedna od najpopularnijih propagandnih tehnika• suština - da se izvoru informacija obezebeđuje odgovarajući kredibilitet,

koji može biti neka osoba ili institucija od naročitog poverenja• svedočenje se obično realizuje tako što se komunikator pojavljujedirektno prilikom saopštavanja neke propagandne poruke u likueksperta, stručnjaka ili veoma omiljene popularne osobe u javnosti(sportisti, estradne zvezde, glumci...), ili se sprovodi u obliku navođenjaili citiranja izjava i svedočenja kredibilnih izvora u nekom propagandnomkontekstu ("Insititut taj i taj je rekao", "Predsednik rebulike je izjavio" isl).

• svedočenje se može koristiti u vizuelnim formama propagandekomunikacije bez direktnih izjava u pisanoj ili govornoj formi- koriste selikovi osoba od kredibiliteta koji se pojavljuju na ambalaži raznih

proizvođa, u oglasima, bilbordima ili elektronskim sredstvimakomunikacije, ili kombinovano• važno da izbor osobe ili institucije bude pažljivo odabran i da ona bude

nosilac pozitivnih emocija kod većine pripadnika javnog mnjenja, odosnociljne grupe kojoj su poruke namenjene

•

naročito efikasno primenjuje u reklamnoj industriji


21/32

5. P ROSTODUŠNOST• postala veoma popularna tehnika propagande tek u drugoj polovini 20. veka• Razlog popularnosti pre svega sociološke prirode i počiva na demokratskim

principima modernih država, gde je fenomen javnog mnjenja i vrlo brzih tokovakomunikacije doprineo da publika postane osetljiva na ovu komponentupropagandne komunikacije i da joj pridaje veoma veliki značaj

• Tehnika prostodušnosti u suštini znači pribavljanje lažnog identiteta osobamapokušavaju da za sebe pribave kredibilitet "osobe iz naroda" ili "običnog čoveka" isl.

• težnja ove tehnike je da se omekša i olakša prihvatanje propagandne poruke i stvoripozitivan odnos prema komunikatoru ili temi propagande - omiljena primena ovetehnike događa se u predizbornim kampanjama kada političari često nastupaju ilirade isto što i njihovi birači i "sav ostali svet“- bez kravata i odela oni kupuju napijacama, igraju fudbal ili košarku, jedu u Mekdonaldsu ili cupkaju decu nakolenima, nasmejani i uz obavezno prisustvo pripadnika medija

• težnja da se prepoznatljivim moralnim stavovima i obrascima ponašanja prikažu kaosav normalan svet predstavlja imperativ u komunikaciji sa biračkim telom• Primena ove tehike je vrlo zgodna i u oglašivačkoj praksi, i tada se ona najčeće

kombinuje za tehnikom "isečaka iz života" ili "lifestyle" reklamama u kojima sunosioci propagandnih tema i poruka Ijudi iz života ili "neko kao mi“- ovde se baratasteretipima, kao što su slike iz porodičnog života prosečnih pripadnika zajednice


22/32

6. M EŠANJEKARATA• zasniva se na (zlo)upotrebi dve osnovne stvari :

- nepoznavanju osnovnih činjenica o nekoj propagandnoj temi

- generalno neznanje publike koja ne poseduje odgovarajuće informacije• oslanja se na sklonost javnog mnjenja da brzo zaboravlja prezentirane činjenice i da se ne

trudi da ih proverava iz drugih dostupnih izvora• Suština: postavljanje određenih premisa ili tvrdnji i izvođenje pogrešnih logičkih zaključaka

- rezultat je naizgled ispravno zaključivanje na osnovu odnosa postavljenih tvrdnji, ali usuštini konačan rezultat predstavlja pogrešnu logiku, jer su postavljene tvrdnjekonstruisane tako da proizvedu rezultat bitan za propagandni cilj

• Npr. teoretski propaganda može postaviti premisu da: a) političar X podržava legalizacijuoružja i b) da su svi fašistički režimi XX veka podržavali legalizaciju oružja- zaključak je da jepolitičar X fašist

• omiljena propagandna tehnika koju koriste crna i bela propaganda - manipulacijaznačenjima koja su istrgnuta iz originalnog konteksta, citiranje opšte poznatih tvrdnji injihovo pakovanje u sasvim nove koncepte, uvek na prvi pogled deluju savršeno logično iza većinu ljudi veoma ubedljivo

• druga varijanta upotrebe pogrešne logike jeste tehnika pogrešnog predviđanja na osnovuloših premisa

• efikasno se koristi u promociji novih vrsta proizvoda nekog već postojećeg ili poznatogproizvođača, kada se na osnovu njegovih ranijih proizvoda izvodi zaključak da će i ubudućnosti svi njegovi proizvodi imati isti


23/32

7. PUTUJUĆI ORKESTAR – tehnika pridruživanja većini• glavni faktor ove tehnike mehanizam po kome se individui nameće odredeni željeni

obrazac ponašanja koji je karakterističan za grupu (kojoj pripada ili želi da pripada) ikome se ona podređuje u želji da izbegne neugodnosti

• ova tehnika suštinski funkcioniše na dva načina: prvi način jeste masovnost iorganizacija publike u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, a drugi način jeeksploatacija psihološkog faktora potrebe za pripadanjem ođređenoj grupi , bezobzira da li su u pitanju političke teme, društveni apeli razni vrsta ili se radi omodnim trendovima, odnosno želji da se podstakne potrošnja odredenih dobara

•

u praksi se ostvaruje kada se putem posebnih grupnih rituala, recimo, načinagovora i oblačenja, afirmišu željeni modeli ponašanja, ili kada se putempropagandnih sredstava kao što su filmovi, pozorišne predstave, oglasi i sl. vršiprezentacija ovih obrazaca - dobar primer modna industrija koja otvoreno diktiraodređene obrasce oblačenja i ponašanja ili modnih trendova u oblasti kozmetike

• U vreme kada tehnologija komunikacija nije bila toliko razvijena, ova tehnika jeosim svoje psihološke komponente, predstavljala i glavni način prenosapropagandnih poruka velikom broju ljudi u istom vremenskom periodu (svečaneceremonije, crkva)

• Npr. nacisti u Nirnbergu


24/32

POSEBNETEHNIKE: APELI STRAHA• emocije važan deo svake propagandne

komunikacije , bilo da se koriste kao pratećielement neke tehnike ili kao glavni noseći faktorpropagandnih poruka

• izazivanje emocija delujevišestruko korisno:

osećanja radosti, zadovoljstva, tuge i sl. imaju nekuvrstu kohezivne uloge koja kod publike možepojačavati ili usmeravati dejstvo propagandnihporuka u ukupnom efektu, u skladu sa ciljevimapropagande

• primena emocija mora biti pažljivo doziranakakone bi kod publike izazivala neželjene reakcije iponištila finalni propagandni efekat


25/32


26/32

ATRAKTIVNE EMOCIJE - PROVOKATIVNI MAMCI• zasniva se na efektima privlačenja pažnje neuobičajenim

bojenjem realnih situacija, atraktivnim sloganima,iskakanjem iz standardnih životnih situacija, upotrebomprovokativnog humora, fantazija ili iskrivljenih situacijaneobičnih kontrasta, kakve se obično ne viđajusvakodnevno

• poruku čine sledeći elementi:a) poruka je uvek emotivno interesantna i jako privlačipažnju i osećanja publikeb) sadrži konkretne i maštovite provokacije

c) uvek jeneposredna i personalizovana- npr. propagandna strategija modne kompanije "Beneton”devedesetih godina - propaganda zasnovana na provokacijirasnih predrasuda i upotrebi šokantnih i nasilnih prizora


27/32

• u većini slučajeva atraktivne provokacije mogu doprineti daodređena propagandna argumentacija postane ubedljivija1. provokativne poruke i informacije privlače pažnju i pomažu

da se takva poruka izdvoji iz okoline zasićene propagandnimporukama raznih vrsta2. provokativnost i neuobičajenost poruke može učini određenuinformaciju mnogo konkretnijom i personalizovanijom3. dobro osmišljena provokativna informacija usmerava ifokusira misli na teme i argumentaciju za koje propagandistaproceni da su od najveće važnosti4. neuobičajenost ovakvih poruka obezbeđuje njihovodugoročno pamćenje

• U savremenoj propagandi najmoćniji nosač i prezenter ovetehnike jeste televizija i druge srodne vizuelne umetnosti -zečevi na baterije koji se trkaju, igračke koje lete i govore ureklamama za decu, kao i slonovi koji na slamku ispijaju raznaosvežavajuća pića – reklama za “Šveps”


28/32

TEHNIKA PONAVLJANJA

• ova tehnika daje izvanredne rezultate, naročito na duži rok•

suština: veliki broj ponavljanja poruka vremenom stvara kodpublike neku vrstu poznatosti, pozitivne naklonosti ili preferenceprema nekom proizvodu ili ideji

• mnogi političari su i te kako shvatili njenu snagu i umeli su vešto da

je koriste u svojim političkim promocijama- Gebels propaganduzasnovao na prostom opažanju da ponavljanje jednostavnihporuka, slika i slogana kreira naše znanje o svetu, definišući šta jeto istina i određujući način kako bi trebalo da živimo naše živote:"Propaganda uvek mora suštinski biti jednostavna i uz veliki broj

ponavljanja. Na duge staze samo propaganda koja je u stanju dareducira probleme na najjednostavnije termine i koja je dovoljnoodvažna da beskrajno ponavlja pojmove u simplifikovanoj formiuprkos primedbama intelektualaca može postići osnovne ciljeveuticaja na javno mnjenje".


29/32

PREUSMERAVANJE PAŽNJE

• glavni cilj daometa pažnju ili budnost primalaca poruke, i

tako na zaobilazan način plasira određeni propagandnisadržaj• glavni razlog primene: ljudi suočeni sa nekom

propagandnom komunikacijom često imaju tendenciju dastvaraju protivargumente kao neku vrstu zaštite od

ubeđivačkih uticaja• npr. vesele muzičke reklame o noblicama, ili šerpama koje

pevaju• upotreba muzike igra veoma važnu ulogu - funkcioniše na

emotivnom planu kada u Ijudima budi pozitivne osećajedobrog raspoloženja i veselja – takođe važan efekatdugoročnog pamćenja imena proizvoda ili ličnosti oličene unekoj strofi, popularnom muzičkom lajt motivu ili naslovupesme


30/32

PSIHOLOGIJA FAKTOIDA – širenje lažnih vesti• Pojam “faktoid” kovanica američkog pisca Normana Majlera koji ga je

definisao kao "činjenice koje nisu postojale pre pojave u medijima“• u propagandi se faktoid definiše kao neka tvrdnja ili činjenica koja nijepodržana dokazima, obično zato što su činjenice lažne ili zato što se

činjenice koje se odnose na neku tvrdnju jednostavno ne mogu pribaviti• prikazuju se u takvom maniru da postaju široko tretirani kao istine• obično se maskiraju u medijima kao neka vest ili proverena informacija,

odnosno kao "velika laž" koja se, kasnije, obično teško ili uopšte nedemantuje ispunivši svoju prvobitnu funkciju• upotreba faktoida može poprimiti i organizovane razmere strategijskog

značaja, kao što se to često događa u politici, kada poprimaju oblike"šaputavih kampanja" u kojima propagandni centri pojedinih političkihpartija namerno puštaju glasine i neproverene vesti u medije, obično u

svrhu diskreditacije suparničke strane - najčešće se ostvaruje putem "dobroobaveštenih izvora" ili "curenja informacija" iz nekih političkih krugova


31/32

• posebno mesto u nacističkoj propagandnoj teoriji - velike lažikao efikasno sredstvo za ubeđivanje masa

• konstruišu se i ponavljaju uz podršku mnogih malih laži,odnosno netačno intepretiranih stvarnih činjenica ili poluistina

• npr. tvrdnja da je nemačka rasa gospodarska rasa i da su Jevrejibolest Evrope, jer su neki Jevreji bili istaknuti marksisti- ideje ogospodarskoj rasi i bolesti Evrope su potpuno neutemeljene urealnosti, ali zato činjenica da su neki Jevreji stvarno bilimarksisti služi da se potpomognu prve dve potpunofantastične tvrdnje

• Jedan od opasnih oblika faktoida lažne optužbe - zasnivaju sena taktici projektovanja iskonstrusianih optužbi na računnekoga da je učinio nešto što smo, zapravo, mi uradili ilinameravali da uradimo

• npr. Hitler je redovno optuživao lidere stranih zemalja daplaniraju zaveru i agresiju protiv Nemačke, iako je u suštini onbio taj koji je poveo svet u ratnu katastrofu- staljinistički procesi

• pitanje zašto su u stvari faktoidi efikasna propagandna tehnika ?


32/32

pitanje zašto su u stvari faktoidi efikasna propagandna tehnika ?- zato što ljudi obično čine veoma malo pokušaja da provereistinitost tvrdnje nekog faktoida - čak i kada bi neko želeo daproveri neki faktoid to je uglavnom veoma teško zato što se mnogaogovaranja ili neproverene vesti zasnivaju na "tajniminformacijama", "teoriji zavere”... koje je gotovo nemoguće kritičkiispitati i faktički proveriti- ljudi prihvataju faktoide jer oni često ispunjavaju jednu ili višepsiholoških potreba – zabavni; zasnivaju se na eksploataciji našihfundamentalnih strahova kao što su pitanje zdravlja, zdraveishrane, zagađenja okoline, bezbednosti (multinacionalnekompanije koje truju građane, genetska soja, razne vrste zračenja,špijunske zavere i sl)

• karakteristično za širenje faktoida je i to što se oni tokom širenja iprepričavanja neprestano dograđuju i modifikuju, u skladu sapsihološkim potrebama onoga koji ih prenosi

• često se koriste u fazi pripreme pozornice za propagandnuaktivnost tako što svojim uticajem kreiraju određenu društvenuklimu - služe kao komadići i delovi stvarnosti, koji se koriste zakonstruisanje određene slike sveta - usmeravaju našu pažnju i

g iš k k d t či t k ji k ž j

Documents

OSNOVNE PROPAGANDNE TEHNIKE-Istorija Propagande-Skripta-Novinarstvo PDF