Ostava srebra Irig

7/30/2019 Ostava srebra Irig

1/29

Apstrakt: Na lokalitetu na Bukova~kom putu, sme{tenom na bregu iznad Iriga(Srem), odnosno iznad doline fru{kogorskog potoka Jelence, Pokrajinski zavod zaza{titu spomenika kulture obavio je 2002. za{titna arheolo{ka iskopavawa natrasi gasovoda. Prilikom otvarawa kontrolnog rova otkriveno je osam objekata

rovova iz antike i XVIII v., kao i neolitski star~eva~ki kulturni sloj. Najzanim-

qiviji nalaz je ostava sa 16 srebrnih komada novca XIXIII v. i tzv. srebrnom

lepiwom. Nalaz novca koji nije vi{e opticajno aktuelan, a prelazi polovinuukupnog broja pohrawenih komada, kao i nalaz srebra, sugeri{u nam da se pre radi o

skromnoj riznici srebra, a ne o uobi~ajenoj ostavi koja se sastoji od novca uupotrebi u trenutku zakopavawa.

Kqu~ne re~i: Irig, rovovi, srebrni novac, srebrna lepiwa, ostava, neolit, an-

tika, XIII v.

Na bregu koji se sa isto~ne strane uzdi`e iznad sremskog naseqaIrig i doline fru{kogorskog potoka Jelence, neposredno uz wegovustrmu zapadnu stranicu, nalazi se arheolo{ki lokalitet (sl. 1/1) nakome su 2002. obavqena za{titna arheolo{ka iskopavawa u organiza-ciji Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture. Iskopavawa suprethodila izgradwi razvodnog gasovoda za severni deo op{tine Irig.Trasa gasovoda se na ovoj deonici pru`ala du` poqskog puta, neka-da{weg takozvanog Bukova~kog puta, pravcem jug sever, paralelno sazapadnom ivicom brega (na oko 7080 m udaqenosti od we). Sude}iprema malobrojnim arheolo{kim nalazima, sakupqenim sa oranica is-to~no i zapadno od trase gasovoda, lokalitet zahvata povr{inu od oko200 h 100 m, na platou koji se u blagom nagibu spu{ta od severa ka jugu(203201 m nadmorske visine). Zapadna stranica brega, na koju se upodno`ju naslawa Irig, strmo je odse~ena i nepristupa~na. Danas jesamo na nekoliko mesta mogu}e popeti se na breg sa te strane, tj. izIriga: jedan usek je na severnoj periferiji lokaliteta, drugi oko 350 mseverno i tre}i oko 350 m ju`no. Kroz ju`ni usek prolazi asfaltni put

MALA OSTAVA SREBRA I DRUGI NALAZISA TRASE GASOVODA KOD IRIGA

Dalibor NedvidekMuzej Vojvodine, Novi Sad

Ivana Pa{i}Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture, Novi Sad

Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva Journal of the Serbian Archaeological Society23 (2007) 159185.


2/29

koji povezuje Irig preko Kru{edola sa putem BeogradNovi Sad iDunavom.

Iako se breg pruà uz dolinu potoka, s obzirom na svoju visinu inepristupa~nost, nije predstavqao pogodno mesto za naseqavawe. Topokazuju i rezultati rekognoscirawa du` zapadne ivice brega niseverno ni ju`no od istraìvanog lokaliteta nije bilo povr{inskihnalaza u duìni od nekoliko kilometara. Za{titna arheolo{ka isko-pavawa jedinog registrovanog lokaliteta na ovom potezu, mada malogobima, ukazuju na to da najverovatnije ni on nije bio naseobinskogkaraktera. U okviru kontrolnog iskopa duìne 185 m i {irine 1 m,otvorenog na trasi gasovoda, otkriveno je osam rovova (nazvanih objekat

18) i neolitski, star~eva~ki sloj (sl. 2). Svih osam rovova istraènoje samo malim delom zbog ograni~enog {irewa iskopa,1 a, sude}i prema

GSAD/JSAS 23 (2007) Iskopavawa i rekognoscirawa

160

Sl. 1. Karta Iriga sa neposrednom okolinom: 1. Lokalitet na Bukova~kom putu; 2.Anti~ko naseqe; 3. Anti~ko i sredwovekovno naseqe; 4. Sredwovekovno naseqe.Fig. 1. Map of Irig and its surroundings: 1. site at Bukova~ki Put; 2. Roman settlement; 3.

Roman and Mediaeval settlement; 4. Mediaeval settlement.

1 [irewe kontrolnog iskopa je bilo ograni~eno na 2 m, koliko iznosi zona radnogpojasa gasovoda.


3/29

161

D. Nedvidek i I. Pa{i} Mala ostava srebra

Sl. 2. Kontrolni iskop na trasi gasovoda sa uve}anim sekcijama I-III. Detaq: objekat4 (kasnoanti~ki rov) i polo`aj sredwovekovne ostave.Fig. 2. Trial trench with uncovered Features 1-8 (larger). Inset: in Feature 4 (late Romanditch) a Mediaeval hoard was found.


4/29

malobrojnim arheolo{kim nalazima, poti~u iz antike i XVIII v. Uanti~ki rov je u XIII v. ukopana mawa ostava srebra. Rezultati ovih

za{titnih iskopavawa su vrlo skromni, izuzev nalaza sredwovekovneostave, ali ih predstavqamo s obzirom na to da na teritoriji op{tineIrig, koja zahvata ju`ne padine Fru{ke gore (naseqa Irig, Vrdnik,Jazak, Mala Remeta, Rivica, Neradin, Kru{edol, Grgeteg, Velika Re-meta), do sada gotovo da nije bilo arheolo{kih iskopavawa.

Star~eva~ki sloj je otkriven samo na ju`nom kraju kontrolnogiskopa, u duìni od 29 m. Ispod povr{inskog humusnog sloja debqine0,30,4 m, nalazio se sloj crvenkaste glinovite zemqe (sl. 3). Wegovadebqina na severnoj strani iznosi oko 1 m (spu{ta se do dubine 1,4 m odpovr{ine tla), dok se na ju`noj smawuje na 0,3 m, {to zna~i da ne pratipad terena. Arheolo{ki iskop je, kao {to je pomenuto, bio ograni~en izbog toga je istraèn samo deo sloja, koji se nastavqa daqe, ka jugu,istoku i zapadu.

Nalazi iz sloja nisu brojni i ~ine ih ìvotiwske kosti, uglavnomusitweni fragmenti star~eva~ke keramike (sl. 4/1, 313) i jedna okre-sana alatka se~ivo od beli~astog kamena, trapezoidnog preseka (sl.4/2). Keramika je najve}im delom ujedna~enih osobina izra|ena je odgline sa peskom i malo organskih materija, neobra|ene i neukra{enepovr{ine, spoqa oker ili svetlomrke, a na prelomu sive boje pe~ewa.Izdvaja se samo nekoliko posuda svetlocrvene boje pe~ewa (sl. 4/1),zatim deo ve}e posude sa dosta sitnog {qunka u sastavu gline (sl. 4/9),kao i nekoliko ukra{enih fragmenata (sl. 4/1015). Od oblika su pri-sutni mawi i ve}i lonci (sl. 4/1), od kojih su neki sa dr{kama (sl.4/79), i zdele (sl. 4/3). Kao najzastupqeniji ukras pojavquju se ve}iplasti~ni nalepci u vidu kratkih rebara ili ovalnog, roàstog i

nepravilnog oblika (sl. 4/1115). Samo na jednom fragmentu se nalazi iukras izveden {tipawem (sl. 4/13), a na dva barbotin (sl. 4/10).

S obzirom na mali uzorak keramike te{ko je preciznije i uèhronolo{ki opredeliti nalaze sa ovog lokaliteta. Me|u prona|enimposudama nema nijednog primerka sa ure|enim barbotinom, koji je naj-


162

Sl. 3. Isto~ni profil kontrolnog rova, sa slojem koji pripada Star~eva~kojkulturi.Fig. 3. Eastern profile on the southern end of the trial trench, that includes a layer fromStar~evo culture.


5/29

163


Sl. 4. Nalazi iz star~eva~kog sloja: keramika (1, 315); sileksna alatka (2).Fig. 4. Finds from Star~evo culture layer: pottery (1, 315); flint tool (2).


6/29

zastupqeniji ornament u fazama Star~evo IIb i III na istraìvanimstar~eva~kim lokalitetima u Sremu (Obre`, Vizi}, [a{inci, Ruma)(Brukner 1960; Petrovi} 1985; idem 1987; Lekovi} 1995: 2731, 3435),{to upu}uje na starije faze star~eva~ke kulture. Delimi~no je objav-qena gra|a samo sa dva lokaliteta iz Srema koji se datuju u stariji pe-riod ove kulture. Oba se nalaze u Dobanovcima (lokaliteti Selo iCiglana) (Todorovi} 1968; idem 1969). Na wima nije konstatovana kera-mika sa barbotinom, ali posude ~esto imaju crveni premaz, koji se nepojavquje na keramici iz Iriga. Ve}u sli~nost pokazuje grupa loka-liteta u dolini Belice kod Jagodine, posebno u na~inima ukra{avawa iwihovoj zastupqenosti, gde preovla|uju plasti~ni nalepci. Vetni} ovelokalitete svrstava u prelaznu fazu izme|u Protostar~eva i klasi~nogStar~eva (1989: 64), a Peri} (1999), koji u istu fazu svrstava i loka-

litete Dobanovci-selo i Dobanovci-ciglana, ih opredequje kao fazuStar~evo I, iz perioda starijeg neolita.

Od osam rovova, anti~kom periodu pripada {iri rov na severnomdelu lokaliteta (objekat 4). Rov se pruà pravcem jugozapad severo-istok i istraèn je u duìni od 7,7 m. [irine je oko 1,6 m, ravnih jestranica, ukopan do dubine 0,70,8 m od sada{we povr{ine tla. Dno jeravno, osim {to se uz uzdu`ne stranice pruàju plitki rovi}i, {irineoko 0,150,2 m. U ispuni objekta na|eno je nekoliko sitnih ulomakarimske keramike deo poklopca sa pro{irenim obodom, sive boje, sadosta peska i sitnog {qunka u fakturi (sl. 5/1), fragment trbuhaposude sli~ne fakture kao poklopac, spoqa sive, a na prelomu svetlo-sive, skoro bele boje i deo posude spoqa svetlocrvene a na prelomu

svetlosive boje pe~ewa, sa malo sitnog peska u glini. Na sredini ovogrova (sl. 2), nekoliko centimetara iznad dna, otkrivena je mala ostava riznica srebra iz XIII v. (t. II/8).

Fragmenti anti~kih posuda na|eni su i u gorwem nivou ispune rova objekta 6, u okviru tankog sloja u kome su bili pome{ani sa komadimastar~eva~ke keramike. Ovaj rov je udaqen od anti~kog rova objekta 4,oko 70 m ka jugu. Ima sli~an pravac pruàwa, istu dubinu ukopavawa(0,7 m) i ravno dno kao i objekat 4. [irine je oko 11,2 m, a istraèn jeu duìni od 3,4 m. Od prona|ene keramike, samo dva fragmenta sudelovi trpeznih posuda svetlocrvene boje, sa malo sitnog peska u fak-turi (sl. 5/4), dok ostale komade ~ine delovi lonaca izra|eni od glinesa dosta peska i sitnog {qunka, sive boje pe~ewa spoqa, a svetlo sivena prelomu. Jedan fragment trbuha lonca ima spoqa blago narebrenu

povr{inu (sl. 5/3). U ovu, brojniju grupu keramike, uklapa se i deodr{ke iste fakture i boje (sl. 5/2). Sude}i prema nalazima i sli~no-stima sa objektom 4 i objekat 6 bi mogao biti iz anti~kog perioda. Sdruge strane, ovaj rov (objekat 6) se pruà u neposrednoj blizini rova objekta 1 (koji je, vide}emo daqe, datovan u XVIII v.), na oko 0,4 m


164


7/29

udaqenosti, i na otkrivenom delu paralelan je sa wim i prati wegovpravac pru`awa. Stoga je mogu}e da je objekat 6 u stvari istovremen saobjektom 1, a da je samo zatrpan slojem zemqe sa starijim star~e-va~kim i anti~kim nalazima.

Na povr{ini su fragmenti anti~ke keramike, tako|e malobrojni,ali je isto~no od trase gasovoda prona|en rimski bronzani nov~i}.Novac je prili~no izlizan, o{te}enih ivica, pre~nika 17 mm. Naaversu je oven~ana glava cara u desnom profilu, a na reversu kapijavojnog logora. Ovu vrstu novca kovao je car Konstantin Veliki (RICVII: 214), {to bi moglo da datuje anti~ki horizont na ovom lokalitetu uprvu polovinu IV v.

Me|u fragmentima anti~ke keramike, prona|enim u objektima 4 i6, najbrojniji su delovi posuda peskovite, zrnaste fakture, sive isvetlosive boje pe~ewa, dok je u mawem procentu zastupqena keramikacrvene boje pe~ewa, sa malo sitnog peska u fakturi. Na na{im prosto-rima siva keramika peskovite fakture preovla|uje u kasnoanti~kom

165


Sl. 5. Anti~ka keramika iz objekta 4 (1); i objekta 6 (24). Nalazi XVIII v. izobjekta 1: keramika (57); tri gvozdena predmeta (810); glinene turske lule (1112).Sredwovekovna srebrna lepiwa iz ostave u objektu 4 (13).Fig. 5. Roman pottery from Feature 4 (1) and Feature 6 (24). 18th century finds from Fea-ture 1: pottery (57); iron objects (810); Turkish clay pipes (1112). A silver ingot from

Mediaeval hoard in Feature 4 (13).


8/29

periodu, od sredine III v. (Nikoli}-\or|evi} 2000: 198), mada je prisutna iranije. Tako Brukner izdvaja jedan tip lonca sa krupnijim zrnima peskau fakturi, kao karakteristi~nu i najbrojniju formu za Dowu Panoniju,od kraja I do kraja IV v. (Brukner 1981: 42). Rebrasti lonci peskovitefakture i sive boje, kao primerak iz objekta 6, datuju se u Sremu uIIIIV v. (loc. cit.). Poklopac iz objekta 4 sli~an je tipu poklopaca salokaliteta Dijana, na Dunavu, koji je datovan od kraja III do V v.(Cvjeti}anin 1996: 98, pl. 3, I/97). Navedene analogije datuju keramiku ukasnoanti~ki period, u {ta se uklapa i povr{inski nalaz novca iz prvepolovine IV v.

Ne moè se pouzdano govoriti o karakteru ovog anti~kog lokalite-ta, niti o nameni otkrivenog rova ili rovova (ako je iz anti~kog perio-da i objekat 6), s obzirom na vrlo malu istraènu povr{inu. U svakomslu~aju, malobrojni anti~ki nalazi na obradivoj povr{ini lokalitetai u iskopu ukazuju na to da kori{}ewe ovog prostora nije bilo nidugotrajno niti intenzivno. Moè se pretpostaviti da na ovom mestunije bilo naseqe. Prema dosada{wim istraìvawima i rekognoscira-wima podru~ja Fru{ke gore anti~ka naseqa i vile se skoro po pravilunalaze na niìm kotama, na blagim padinama i u dolinama potoka, a nena bregovima kao {to je ovde slu~aj. Jedno takvo naseqe nalazilo se ublizini, oko 600 m udaqeno od lokaliteta na Bukova~kom putu, aliispod brega, uz potok Jelence, na severoisto~nom obodu Iriga (sl.1/23).2 Ovde treba spomenuti i pretpostavku o trasi rimskog puta kojije povezivao Kupinovo i Petrovaradin preko Basijane, rimskog utvr-|ewa na potesu Solnok kod @arkovca i Iriga, a koji je ujedno pred-

stavqao administrativnu granicu izme|u teritorija Sirmijuma i Ba-sijane (Popovi} 1996: 140141); pretpostavka se oslawa i na trasu putakoja je ucrtana na austrijskoj karti iz 1769. (ibid.: 141, Fig. 11). Prema tojkarti, na deonici izme|u Solnoka i Iriga ovaj put bi prolazio isto~nood sela [atrinci (jugoisto~no od Iriga), pa malo severnije skretao nazapad, prema Irigu (otprilike trasom dana{weg puta Kru{edolIrig videti sl. 1). S druge strane, na pravcu SolnokIrig i danas sekoristi letwi drum (sl. 1, drum iz Iriga za Male Radince), koji sespaja sa Bukova~kim putem na raskrsnici sa putem za Kru{edol. U obevarijante, put iz pravca Solnoka do Iriga vodi preko brega na kome jelokalitet. O mogu}em putnom pravcu svedo~i i sam Bukova~ki put nakome se lokalitet nalazi. Ovom trasom, preko sela Bukovca, i{la binajkra}a veza izme|u Iriga i Petrovaradina. Ako bi pretpostavka

(Popovi} 1996: 140141) bila ta~na, lokalitet na Bukova~kom putu bimogao biti u nekoj vezi sa rimskim putem, koji je morao prolaziti uwegovoj blizini. Ipak, ~ini se verovatnije da trasa rimskog puta od


166

2 Rekognoscirawe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture.


9/29

Solnoka do Petrovaradina nije i{la preko Iriga, ve} preko Kru{e-dola i Sremskih Karlovaca, s obzirom na to da je na tom delu Fru{kegore blaà konfiguracija terena. Ovaj putni pravac kori{}en je i uXVIII v.3 S obzirom na poloàj lokaliteta visoko na bregu, postojawenaseqa u podno`ju brega, i mogu}u blizinu puta, mo`da bi se moglapretpostaviti i neka odbrambena funkcija objekata na ovom loka-litetu. Pozicija je vrlo pogodna za osmatra~ko mesto. Na uzvi{enim,strate{ki pogodnim mestima, gra|ene su u kasnoanti~kom periodu kule--straàre i signalne kule. Takve zidane kule su do sada zabeleène uSremu na dunavskom limesu, ali ne i u zale|u (Petrovi} 1995: 28). Nalokalitetu se nije povr{inski mogao registrovati ikakav zidani obje-kat, ali ne treba odbaciti mogu}nost postojawa drvenih kula sa po-menutom namenom. Raspored ostava rimskog novca u Sremu,4 ukazuje na

to da je podru~je Fru{ke gore bilo relativno mirno podru~je, vanglavnih puteva i pravaca napada naroda sa druge strane rimske granice,te su potrebe za razvijenim sistemom odbrane bile mawe (izuzev pogra-ni~nog pojasa uz Dunav). Ovo su samo mogu}i pravci razmi{qawa oanti~kom lokalitetu na Bukova~kom putu i svakako da bi samo daqaarheolo{ka iskopavawa dala pravi odgovor o karakteru lokaliteta.

Od preostalih rovova na ovom lokalitetu izdvaja se ve}i rov(objekat 1), koji se pruà paralelno sa putem i ivicom brega, pravcemjug sever, ali na severnom kraju po~iwe blago da savija ka istoku.Istraèn je u duìni od 23 m. [irine je oko 1 m na vrhu, ali sestepenasto suàva, pa je na samom dnu {irok oko 0,4 m. Ukopan je dodubine 1,11,2 m od povr{ine tla. Rov je bio ispuwen mrkom zemqom samalo gareì. U ispuni je na|eno malo fragmenata keramike, ìvo-tiwske kosti, dva komada opeka (debqine 6 cm) i tri gvozdena predmeta(sl. 5/810). Osim nekoliko sitnih ulomaka anti~ke keramike ostalinalazi pripadaju okvirno XVIII v. Keramika je zastupqena delovimasivih gla~anih kr~aga ili bokala ukra{enih radlom (tzv. moha~kakeramika) (sl. 5/57), loncima sa dosta kalcita u fakturi izra|enih nasporom vitlu (srpska grn~arska tradicija) i sa nekoliko vrlo sitnihkomada posuda zrnaste, peskovite fakture, izra|enih na brzom vitlu(ugarska grn~arska tradicija). Prona|eni su i delovi dve glinene tur-ske lule (sl. 5/1112), izra|ene u kalupu, svetlocrvene boje pe~ewa, sautisnutim i ispup~enim geometrijskim ukrasima.

167


3 Na austrijskoj karti teritorije Petrovaradinske regimente iz XVIII v. prikazan jetakav put, koji se spu{tao od Petrovaradina i Sremskih Karlovaca do Kru{edola, odakle

je jedan krak vodio do Iriga, a drugi se odvajao ka jugu i prolazio pored [atrinacai MalihRadinaca (ovo selo nije daleko od Basijane i Solnoka).

4 Ostave su koncentrisane u Sremskoj Mitrovici i oko we, du` magistralnog putaZemunMitrovica[id, kao i uz rimska utvr|ewa na Dunavu od Zemuna do Rakovca(Dautova Ru{evqan 1981).


10/29

Siva gla~ana tzv. moha~ka keramika pojavquje se na prostoru ju`nePanonije, kao i u bliskim oblastima, u periodu turske vladavine (Biki}2003: 5054), ali se wena proizvodwa nastavqa i kasnije, kroz XVIII iXIX v. (Babi} 1987: 9394). Prema nalazima ove keramike u slojevimaru{ewa u tvr|avi u Ba~u (tvr|ava je stradala 1704) (Na| 1961: 95, T. XII/1),kao i u manastiru Velika Remeta5 (manastir su spalili Turci 1716), moèse zakqu~iti da je krajem XVII i po~etkom XVIII v. zastupqenija tamnosi-va boja povr{ine posuda i ukras urezan ~e{qem. U mla|em sloju XVIII v. umanastiru Velika Remeta, koji naleè na sloj ru{ewa iz 1716, naj~e{}i suprimerci svetlosive boje, ukra{eni radlom. Ovaj sloj se vezuje za obnovumanastira, koja je trajala od 1720. do sredine XVIII v. Nalazi iz rova ob-jekta 1 kod Iriga po boji i ukrasu vi{e odgovaraju mla|oj fazi u VelikojRemeti. Za datovawe ovog rova zna~ajni su i nalazi lula. Lula vrlo sli~na

po obliku, boji i ukrasu prona|ena je u jami na lokalitetu Staro selo uIdvoru, u Banatu, zajedno sa novcem carice Marije Terezije iz 1761.(\or|evi} i \or|evi} 2005: 272, sl. 12/11). Rov objekat 1 bi se, na osnovunavedenih analogija, mogao datovati od tre}e do sedme decenije XVIII v.,svakako u period nakon definitivnog povla~ewa Turaka iz Srema 1718, averovatno je imao odbrambenu funkciju. Ve} je re~eno da je mo da iobjekat 6 istovremen, s obzirom na to da prati pravac pruàwa objekta 1.

Preostali rovovi su me|usobno pribli`no sli~nih dimenzija ikonstrukcije, i osim rova objekta 2, koji se pruà pravcem severo-zapad-jugoistok, seku Bukova~ki put pod pravim uglom, u pravcu zapad--istok, upravno na ivicu brega. Me|u wima se mogu izdvojiti dva rovaseverno od objekta 1 (objekti 5 i 8), koji imaju potpuno iste dimenzije,

dubinu ukopavawa, oblik i pravac pruàwa, pa su najverovatnije isto-vremeni. Me|usobno su udaqeni 80 m. [irina rovova na vrhu je 0,7 m, nadnu 0,3 m, a dubina ukopavawa je 1 m. U severnijem od ova dva rova(objekat 8) prona|eno je olovno pu{~ano zrno, pre~nika 14 mm. Olovnazrna ovog pre~nika odgovaraju po kalibru kuburama i pu{kama kre-mewa~ama XVIIXIX v.6 Ostali rovovi ove grupe nisu imali nalaze, pase ne mogu na osnovu toga datovati.

Iz XVIIIXIX v. poti~u i tri nov~i}a, na|ena u 1. otkopnom slojukontrolnog iskopa, odnosno u povr{inskom sloju puta. Dva pripadajukovawu carice Marije Terezije i oba su iz 1780, dok je tre}i austrijskinovac iz 1897.

Bukova~ki put, koji je od Iriga vodio ka selu Bukovac i Petro-varadinu, kori{}en je u XVIII v. (danas se ovaj putni pravac ne koristi)

i bio je nekada, prema podacima iz katastra, {irine 12 m. Nekoliko


168

5 Za{titno arheolo{ko iskopavawe uz zapadno krilo konaka obavio je Pokrajinskizavod za za{titu spomenika kulture 2003, neobjavqeno.

6 Podatak dobijen od A. Radovi}, Vojni muzej, Beograd.


11/29

kilometara severnije od Iriga morao se spajati sa starim Eugenovimputem, koji je vodio od zapada ka istoku bilom Fru{ke gore, a potom,oko 3,5 km severozapadno od manastira Grgeteg, skretao na sever premaBukovcu (Vujevi} 1939: 8). Verovatno se ovaj put, ali pod nazivomIri{ki, spomiwe u opisu granica poseda manastira Grgeteg 1753. (Zi-rojevi} 1992: 69). Po ovom opisu put je prolazio zapadno od manastira ii{ao prema Bukova~kom potoku i Petrovaradinu, a u brdima se spajaosa Karlova~kim putem.

Rovovi postavqeni popre~no na Bukova~kom putu, pravcem zapad-istok, svakako su imali odbrambenu namenu, {to potvr|uje i nalazpu{~anog zrna.7 Vojni~ki rovovi iz XVIII v. nisu sami po sebi posebnozanimqiv arheolo{ki nalaz, ali svakako svedo~e o vojno-strate{komzna~aju ove lokacije, {to moè da potkrepi iznetu pretpostavku da je i

u anti~kom periodu ovaj prostor mogao imati sli~nu namenu.

Mala ostava srebra

Me|u malobrojnim arheolo{kim nalazima sa ovog lokaliteta sva-kako je najzna~ajniji nalaz male ostave iz XIII v., koju ~ini 16 srebrnihnov~i}a (t. I/110, II/16, 8) i komad srebra (sl. 5/13; t. II/7). Ostava jebila ukopana u sredi{wi deo anti~kog rova (objekat 4), nekolikocentimetara iznad wegovog dna (na dubini od oko 0,60,7 m). Jedannov~i} na|en je u 1. otkopnom sloju, iznad objekta 4, ali je sigurnopripadao ostavi i do povr{ine ga je mogla izgurati neka ìvotiwa.êtiri nov~i}a su zajedno sa komadom srebra pomereni prilikom pra-`wewa objekta. Ispod je in situ ostalo 11 nov~i}a (t. II/8), u dva nivoa,jedni iznad drugih, {to predstavqa ukupno 16 komada novca. Nov~i}i ikomad srebra verovatno su se nalazili u ko`noj ili platnenoj vre}ici.

U sastav ostave ulazi 7 komada ugarskog novca i to: srebrna monetakraqa Ladislava I (10771095), pet denara od kojih je jedan kraqa

169


7 Ovi rovovi su mogli imati funkciju spre~avawa mogu}eg prodora turske vojske sajuga, od Save, prema Petrovaradinu, u austrijsko-turskim ratovima u XVIII v.Preko RumeiIriga je najkra}a veza izme|u [apca i Petrovaradina, kao i izme|uSremske Mitrovice iPetrovaradina. Sva tri mesta ([abac, Sremska Mitrovica i Petrovaradin) bila suzna~ajna kao vojni punktovi u austrijsko-turskim ratovima. Irig je bio najugroèniji uratu 17161718. jer je u to vreme bio pograni~no austrijsko mesto prema Turskoj. Zabele-èno jeda su januara 1717.Turci iznenadaprodrli do Iriga,gde ihje u {ancuispred naseqado~ekao odred srpske milicije sa oberkapetanom A. Monasterlijom na ~elu. U borbi supoginuli Monasterlija, 300 wegovih boraca i 100 Iriàna (Gavrilovi} 1994: 9). U ovovreme zakopana je i tamnosiva posuda sa oko 2300 komada srebrnog novca, od kojih sunajmla|i kovani 1716, u dvori{tu ku}e u Glavnoj ulici br. 4 u Irigu (Dautova Ru{evqan1982: 193194). U austrijsko-turskim ratovima 17371739. i 17871791. ratne operacije senisu odvijale na teritoriji Srema,ali je u nekim periodimapostojala opasnost od turskogprodora u tada austrijski Srem, pa su preduzimane mere za oja~awe odbrane (Gavrilovi}1979: 214).


12/29

Andrije II (12051235) a ~etiri Bele IV (12351270), kao i jedan obolBele IV. Najve}i deo ostave ~ine osam tzv. friza{kih pfeniga. Dvaprimerka su kovana u eponimnoj kovnici ove vrste novca u Breàma(Friesach). Jedan denar pripada periodu interregnuma (11641183) ieriacensis tipu. Drugi je kovao salzbur{ki arhiepiskop Eberhard II(12001246). Tri denara su kovana u drugoj koru{koj kovnici Sveti Vid(St. Veit) a kovao ih je vojvoda Bernhard (12021256). U tre}oj koru{kojkovnici Beqaku (Villach) kovan je jedan primerak novca bamber{kogepiskopa Ota II Meranskog (11771196) ili mo`da T. von Lyskirch-a(11961202). Posledwa dva frizatika iz ove ostave pripadaju {tajerskojkovnici u Ptuju. Kovao ih je salzbur{ki arhiepiskop Eberhard II(12001246) sa austrijsko-{tajerskim vojvodom Leopoldom VI (11941230).Najmla|i novac, po kome se moè odrediti i terminus post quem za ovuostavu, pripada kovawu grada Kelna koje se datuje od marta 1263. do 1274.Kovao ga je arhiepiskop Engelbert II (12611274). Najmla|i ugarskinovac je novac kraqa Bele IV (12351270). Ovo bi najverovatnije ogra-ni~ilo mogu}i period zakopavawa ostave na period od marta 1263. ipo~etka kovawa najmla|eg novca do kraja vladavine Bele IV 1270, po{tou ostavi nema novca kasnijih ugarskih vladara.

Kada se analizuje sastav ove ostave zapaà se veoma veliki vremen-ski raspon izme|u najstarijeg novca iz vremena Ladislava I (10771095)i najmla|eg, novca grada Kelna, datovanog od marta 1263. do 1274. Moèse zakqu~iti da je u ovom intervalu od dva veka zastupqen ugarskinovac iz druge polovine XI v. kao i novac iz XIII v., a da nedostaje novacXII v.8 Nedostatak natpisa na ugarskom novcu XII v. onemogu}ava da sepouzdano odredi kovni~ar, pa je usled toga oteàno istraìvawe opa-dawa kvaliteta, kao i poku{aji poboq{awa. Jasno se, me|utim, zapaàtendencija wihovog opadawa (Gedai 1996: 191192).9 Krajem ovog veka,


170

8 Ovobi bilodosta neobi~no kadase ne bi poznavalamonetarna istorijaXII v.Ovajvekje bio jedan od najkriti~nijih perioda evropske monetarne istorije. Mnogo kovni~ara jekovalo novac u svrhu pove}awa svojih prihoda, a koji bi bio uziman kroz porez obi~nogodi{we. Nakon oduzimawa feudnog u{ura teìna i sastav srebra novog novca su biliuglavnom mawi u pore|ewu sa prethodnim. Krajem XI v. ugarski kraqevi tako|e ovoprimewuju. Iako su pod Andrijom I (10461060) ugarski denari mewani svake druge godine,ipaksu u toku XI v.zadr alisvoj dobar kvalitet.Na prelazu veka,u vreme kraqa Kolomana(10961116) kvalitet ugarskog novca je po~eo rapidno da opada, tako da je dobar kvalitetdenara Stefana I (teìna 0,8 g, fino}a 900/1000), a koji je bio ra{iren po celoj Evropi,zamewen denarima smawenog kvaliteta sa teìnom od 0,10,4 g i fino}om od 500/1000. Odvladavine Bele II (11311141) nadaqe, promene denara su bile prinudne svake godine.

9 O ovom slabqewu ugarskog srebrnog denara tokomXII v.,kadanije vi{e mogao da budetrgova~ki novac, najboqe govore àlbe u~esnika Krsta{kog pohoda iz 1189. Oni su seàlili na ugarske mewa~e koji su za dva kelnska denara davali pet ugarskih. Za sedamfriza{kihdavali su ~etiriugarska, a za jedan denar iz Regensburgadavali su jedan ugarski(Nagy 1982: 34).


13/29

ta~nije od 1180. i smrti vizantijskog cara Manojla Komnena, po~iwu daslabe vekovne intenzivne politi~ke i ekonomske veze Ugarske i Vi-zantije. Do kraja veka one su se potpuno izgubile usled brzog padaVizantije. Ugarska se okre}e prema zapadnim zemqama (Gedai 1988: 55;idem 1996: 191192).10 Ugarska ekonomija je dosegla svoj najvi{i nivopri kraju XII v., {to je zna~ilo {iroki prosperitet. Pija~na mesta suzaìvela, a formirawe gradova je ubrzano. Gradski ìvot je aktiviraoindustriju i trgovinu i podstakao wihov razvoj. Smetwa ovoj trgo-vinskoj aktivnosti bio je nedostatak novca dobrog kvaliteta i stan-dardne vrednosti. Nov~ani promet koji se sastojao od lo{eg ugarskogkovawa XII v. nije odgovarao ovim pove}anim zahtevima, {to je pod-staklo {irewe stranog novca traènih osobina (Gedai 1996: 198). Naj-

~e{}i strani novac koji se pojavquje u ugarskom opticaju bili su bonifrisatici, kako se ~esto spomiwu u dokumentima iz vremena Andrije II(12051235) (Luschin-Ebengreuth 1925: 5).11 Friza{ki pfenizi imali suzna~ajnu ulogu u nov~anom opticaju i kovawu novca u Ugarskoj, u vreme

171


10 Ovose odslikavai u bogatim nalazimafriza{kih pfeniga koji ~esto brojei vi{e odhiqadu, a nekad i vi{e hiqada komada. Prema nalazima naj~e{}eg tipa friza{kog novca,tipa ERIACENSIS (Lu. Fr. 6) u ovim ostavama, utvrdilo se da je cirkulacija friza{kihpfeniga u Ugarskojpo~ela na kraju XII v.,kada prestajevizantijski upliv(Gedai 1996:196).

11 Nalazi friza{kog novcana teritoriji sredwovekovneUgarske pokazuju da su u wimazastupqeni onikovani u Bre ama sa 67,3% i 19,8% oniu Sv.Vidu. Ptuj, slede}a kovnica pobrojnostikovawanovcadoseè samo 2,6%.Ostale kovnice ne dosti u ~akni ovaj nivo.Ovopokazuje da su tzv. frizatici stizali u Ugarsku prevashodno iz Koru{ke, gde su rudnicisrebra otpo~eli sa radom jo{ od 1072. (Gedai 1996: 198). Period stvarne velike produkcije

kovnica ove oblasti i verovatno rudnika nije po~eo do oko 1195. a trajao je samo do 1230.(Gedai 1996: 198; Spufford 1988: 116). Posle 1230. koli~ina friza{kih pfeniga se smawilaza {ta je odgovorna iscrpqenost najbogatijih rudnika (loc. cit.). Jedan od trgova~kih putevakoji jeprolaziokrozKoru{kuvodioje saRajne,a zaovo postoje vrlo sigurni numizmati~kipodaci. Kelnski denari su redovna pojava u sastavu friza{kih nalaza na teritorijisredwovekovneUgarske.Oni su posledicadirektnih ugarsko-kelnskih veza. Ovo dokazuju iarheolo{ki nalazi iz prvepolovineXIII v.,kao {to su nekoliko komada emajlaiz Limoà,koji su stigli u Ugarsku preko Kelna (Gedai 1996: 199; Spufford 1988: 138139). Ove ogromnekoli~ine metalnog novca koje su pristizale bile su odraz neizmernog pove}awa izvoza izUgarske, posebno stoke. Kao posledica ovog pove}awa cirkulacije novca na selu, do{lo jedo uzdizawa proizvodwe manufaktornihdobara malog nivoaza lokalne ruralne korisnike(Spufford 1988: 136). Treba napomenuti da je ugarski novac jedva prisutan me|u ostavamafrizahera na ovoj teritoriji. Ako ih ima oni su u velikom broju i to su iskqu~ivobrakteati (Gedai 1996: 200). Pisani izvori navode da je ugarski vladar sakupqao svojaprimawa u friza{kim denarima (ibid.: 202). Opticaj stranog novca, koji dovodi do dvo-strukog opticaja, nikad nije pogodan za dràvnu ekonomiju, pa je ovo bio razlog za{to sukraq i wegov upravnik dràvne blagajne poku{ali da gurnu ulogu frizahera u pozadinupomo}u oporavka (ja~awa) doma}eg kovawa. Novac kraqa Andrije II koji postaje ve}i, te ii boqeg kvalitetanijeipak mogao uspe{no (bez {tete) dakopirafrizahere.Nijemogaodapostigne stabilnost valute, tako da se i on,tako|e, morao mewatigodi{we.Ugarski novac

je bio uvek mnogo lo{iji od frizahera. îsto}a friza{kih pfeniga je bila 0,916 g, dok suugarski denari sadràli posmatraju}i wihovu veliku nepostojanost od 0,416 g do 0,673 g~istog srebra (Gedai 1996: 202204).


14/29

kada je wena ekonomija bila na raskrsnici i stepenu razvoja kojedoma}e kovawe novca nije moglo da prati i ispuni wene zahteve. Ovajekonomski i finansijski problem je prakti~no re{en friza{kim de-narima (Gedai 1996: 205). Za razliku od tvrdwe da je do smawewafrizahera do{lo jo{ 1230, usled ga{ewa rudnika (Spufford 1988: 116),postoji i teza koja ovo smawewe obja{wava provalom Mongola 1241, a zakraj opticaja frizahera okrivquje privredne, a ne politi~ke razloge.Naime, Ugarska se veoma brzo oporavila od provale Mongola, ali ipaknekoliko godina nije bila interesantna kao trgovinski partner (Gedai1996). Wena trgovina je imala agrarni karakter, a za obnovu sto~nogfonda bilo je potrebno izvesno vreme. Upravo u tom periodu friza{kipfenig gubi internacionalni zna~aj (idem 1988: 56). Nasuprot tome,postoji mi{qewe da su od odlaska Mongola iz Ugarske do povratka

nekada{weg blagostawa, pro{le godine i decenije (Luschin-Ebengreuth1925: 16).12 Kraq Bela IV, neposredno posle povla~ewa Mongola, za-po~eo je energi~nu politiku obnavqawa zemqe. Izgleda da se brzoobnovio ìvot u jednom delu naseqa, ali je zale~ewe drasti~nog sma-wewa stanovni{tva i ogromnog opadawa proizvodnih snaga trajalodugo. Bio je potreban gotovo ~itav jedan vek da bi se po nekim pro-cenama, broj stanovnika vratio na stawe pre tatarske najezde (]ir-kovi} 1968: 217).

Posebnu zanimqivost ove ostave predstavqa pomenuti komad sre-bra u obliku lepiwe-kola~a, dimenzija 0,6 h 2,9 h 2,6 cm, teìne 15,92 g(t. II/7; sl. 5/13). Ovakvi nalazi imaju veoma oskudne analogije u li-teraturi.13 Komad iz ove ostave je o{trim seka~em na tri mesta koso

zase~en i tri fragmenta nedostaju. Komadi srebra su, po svemu sude}i,upotrebqavani za pla}awe ve}ih vrednosti, bilo lokalnih, bilo inter-nacionalnih, kao {to se upotrebqavao i vizantijski zlatan novac.Homan (Hman 1916) je mada na osnovu dokumentarnog materijala, a nekonkretnih nalaza dokazao wihovo pojavqivawe u XII v. i upotrebu zavreme XIII v. Postoji samo nekoliko srebrnih komada poznatih izma|arskih ostava i one su veoma malo prou~avane (Gedai 1996: 193).Ukratko su objavqeni primerci koji poti~u iz Fel{ebe{wepuste(Felsbesnypuszta), od kojih ~etiri ~ine fragmenti srebrnih komadinanalik na kola~e (lepiwe), datovani na osnovu novca (Andrije II, BeleIV, i slavonskih denara Bele IV i Stefana V) u drugu polovinu XIII v.(1275) (Dworschak 1929-1930: 7274) pomenuti autor je prihvatio rezul-


172

12 Podataka o mongolskom pusto{ewuima i sa na{ih prostora.U Ba~koj ùpaniji od 44naseqa, koja se do tada pomiwu, 20 je privremeno i stalno zapustelo. Od osam naseqa uneposrednoj blizini Novog Sadasamo su triostala.Bodro{kaùpanija pretrpelaje {teteu pribli`no istom stepenu.

13 Sli~ne forme se opisuju kao: silver cast chunks in shape of a cake (Gedai 1996: 193).


15/29

tate Homanovih istraìvawa, po kojima srebrne komadine nestaju udrugoj polovini XIII v. u Ugarskoj (Hman 1916). Razlog za ovu hipotezudelom je taj {to su ove srebrne lepiwe stigle sa Istoka. Srebrnelepiwe na|ene u Fel{ebe{wepusti i ]ukodu (Tyukod) odgovarajukomadima iz G{iba (Gschieb) i Torena (Torren) (Loehr 1931). Gedaj (Gedai1996: 194) smatra da je strano poreklo lepiwa mogu}e, ali da su, sude}ipo jednostavnoj formi i postojawu ekonomskog pritiska za kori{}ewenekovanog srebra, one verovatno ipak ugarskog porekla. Isto~nu prove-nijenciju, na osnovu ostave iz Ki{kunlachaze (Kiskunlachza), zastupa iHusar (Huszar 1960: 183189). Ovi komadi imaju oblik dvostrukog romba,koji se jasno razlikuje od oblika kola~a iz Fel{ebe{wepuste i ]u-koda. Gedaj (Gedai 1996: 194), preko nalaza iz ]ukoda, jedinog autenti-

~nog, ukazuje na to da je upotreba nekovanog srebra jednovremena sacirkulacijom friza{kih pfeniga u Ugarskoj, {to zna~i da pojavauo~ena u prvoj polovini XIII v., zapravo po~iwe ve} u XII v.14

Kao {to je pomenuto, ve}a pla}awa, i lokalna i internacionalna,obavqena su u srebrnim polugama (grumenima), a ne u novcu (Spufford1988: 209). Za velika pla}awa nekovano srebro, pod pretpostavkom da jewegova fino}a poznata, bilo je zgodnije od kovanog srebra koje se moralobrojati ili meriti, nekad i po desetine hiqada pojedina~nih nov~i}a.Ovo nekovano srebro je putovalo iz rudarskih oblasti Evrope ka eko-nomski naprednijim oblastima u {ipkama ili polugama standardnihfino}a. Postoje dokazi da je ono ~esto bilo i standardne teìne marka, iako je teìnska jedinica marka varirala od mesta do mesta

173


14 Osim datovawa ove vrste materijala, drugi problem predstavqaju teìnski odnosiovih srebrnih lepiwa-kola~a. Popis raznih teìnskih jedinica srebra (Hman 1916)mogao bi da pomogne u re{avawu ove problematike ugarska marka: 233,35 g; budimskamarka: 245,53 g; transilvanijska marka: 206,76 g; sepe{ka marka: 210,46 g. Samo celi komadiili oni koji se mogu sastaviti su interesantni za teìnska istraìvawa. U dve ostave izFel{ebe{wepuste i ]ukoda samo ~etiri grumena srebra su cela. Jedan je teàk 453,5 adrugi 65,52 g. Sastavqawem dva komada iz nalaza Fel{ebe{wepusta 130,03 g i 109,39 gformira se polovina celog kola~a. Ceo mora da je teìo 478,68 g ili ne{to mawe.êtvrti poseban komad izgleda da je ~etvrtina, teìna celog je bila 261,64 g. On nekorespondira sa ozna~enim datim teìnama (Hman 1916). Ipak treba pretpostaviti, dokse novi podaci ne pojave, da su komadi od 453,5 g iz ]ukoda i 478,68 g iz Fel{ebe{wepustedostablizu. Posebno akouzmemo mogu}anebri`qivamerewa kaoi mogu}nostda jekomadiz]ukoda mogao izgubiti nekoliko grama dok je presecan na dva dela. Tako da su oni u stvaribliski teìnama dvema budimskim markama. Teìna ~etvrtine kola~a za ra~unawe izFel{ebe{wepuste (261,64 g) mogu}e je da je jedna marka. Mawi kola~ iz ]ukoda jenetaknut i on je blizu ~etvrtini budimske marke (61,38 g) ali tuje 3,14 g razlike u te ini(Gedai 1996: 194). U razmatrawu teìnskih standarda treba uvrstiti nalaz iz Trnave(zapadnaSlova~ka) (Mszrosov 1992: 141170). Teìna ovogkomada je 14,13 g a dimenzije5,5x 16,9x 37,9 mm i on ~ini polovinu poga~e-kola~a. Ovaj komad iz Trnave je najbli i 1/16ugarske (14,58 g) marke, kao {to je komad iz na{e ostave najpribli`niji 1/16 budimskemarke (15,34 g). Treba podsetiti da je komad iz iri{ke ostave se~en.


16/29

(Spufford 1988: 209).15

Pribli`no ista teìna lokalnih vrednosti mar-ke postizana je kori{}ewem otvorenih kalupa. Poluge ne pokazujutragove dodavawa ili uklawawa srebra radi postizawa potrebne teì-ne, {to zna~i da je srebro moralo da se sipa u kalup iz prvog puta.16


174

15 Teìne {ipki poluga su se zamewivale normalno, ali ne uvek u okruglim brojevimamaraka. Poluge su se koristile i u svim delovima Evrope i usmeravane su prema Bliskomistoku. U po~etku jebilo poku{aja da se ovo grumewe polugereguli{e kaosredstvo pla}awa.Poku{alo se, kao npr. u Nema~koj, da se nametne pretapawe poluga u lokalne fenige, za svalokalnapla}awa, osimkupovine zemqi{tanpr.gdegod jeuspostavqenakovnica (Spufford1988:214215). Iako je postojalo mnogo regulativa, one su se pokazale kao neefikasne. Uprkostakvim restrikcijama, grumewe(poluge)su i daqebile neophodne za internacionalnu trgovi-nu.Kasnije je bilo poku{ajada se nekovano srebrokoje je uneto u zemqumora odneti u kovnicei da jedino poluge neophodne za izvoz mogu biti iznete iz kovnica. Ovo je bio poku{aj da se

osigura da srebrobudekovano ~imse iskopa. âki ako je srebrou polugama (grumewu)bilo, naizvori{tu ili na nekoj kasnijoj ta~ki na wihovom putu kroz Evropu, pretvoreno u novac, ononije neizbe`no ostajalo u toj formi jer se, tako|e, moglo od novca pretvoriti u poluge (ibid.:216). U po~etku se polugenisuobeleàvale na bilo koji na~in, alisu verovatno sredinom XIIIv. one po~ele da se markiraju. Lako je bilo proveriti teìnu poluge ali je ~isto}a bilaproblemati~na. Zato je bilo va no za trgovce da poluge nose neku oznaku koja bi garantovala~isto}u srebra. Za ovosu kori{}eni kalupi za novac. U raznimoblastima i gradovimapolugesu imale razli~ite fino}e, ali su postojali i neki internacionalni standardi za srebro(Spufford 1988: 216217). Najupotrebqeniji je bio sterling(0,925 fino}e). Osim wega, u oblastiCrnog mora standard je bio sommi. Prema Pegolotijevom delu iz XIV v. ve}ina poluga uKonstantinopoqu je bila ovog standarda (0,98 fino}e) (Spufford 1988: 218219; Pegolotti 1936).Ovo je bio pravi azijski standard, i zapadne poluge srebra sterling standarda su morale da setopeiponovoliju(Spufford1988: 219). Tre}i standard je preovladavao u severnojEvropi. On senazivao ltiges silber ili wrsilber (0,94 fino}e) (loc. cit.). êtvrti va`niji standard je biloNovgorodsko srebro (Spufford 1988: 220). Postoji zabele{ka iz 1204, iz koje se vidi da polugegeneralno, iakone uvek, te e marku ilimultiplu marke u zapadnojEvropi, a dasamamarka,kao

{to je re~eno, veoma varira od mesta do mesta (loc. cit.).16 Na lokalitetu u Novgorodu iskopane su velike kutla~e za ulivawe te~nog metala istezapremine kao {to je tamo{wa novgorodska grivna. Po svoj prilici istovetne kutla~e suupotrebqavanei u zapadnojEvropi, kako bise osiguralo dase marka poluge i plo~emogulitiprema tra enojveli~ini. Generalno gledano,poluge u raznim regionima su bilerazli~ite posvojim oblicima, kao i po simbolima pe~a}ewa na wima. Ote avaju}a okolnost za dono{ewezakqu~akajeste ta {to nema ve}eg broja sa~uvanih polugaiz tih vremena. Pisani izvori, kojinavodewihov velikibroj, veoma retko navodeoblikkoji suimale.Samojednapolugaje poznataiz Engleske, dok nijedna nijeevidentiranaiz Italije, Francuske, Holandije, Rajnske oblastiili (posle XI v.) iz Poqske. Pegoloti (Pegolotti 1936) je razlikovao polugeu obliku{ipki iz\enove ili Venecije, od plo~a-tabli iz Luka (Lucca), ujedno pomiwu}i i plo~e-tablei {ipkeiz Londona. Neke od preostalih poluga iz severne Nema~ke su veoma nepravilnog oblika, doksu druge poluloptaste. Mesta na kojima su se poluge sa~uvale do danas su ona gde su najduè ibile u upotrebi(Spufford1988: 221), doksu na drugim mestimanestale.Na nekim punktovima naputevimapreko Evrope iliAzije ve}i deo jebio pretvoren u novacili filigranskirad i nijenikad ponovo pretopqen u poluge. Uz to, deo ostava prona|enih u moderno vreme, bio jepretopqen bezikakvihzabele{ki, po{to u wimanijeprepoznat bilokakav istorijski zna~aj.Ovaj veliki nedostatak zabeleènih primeraka ukazuje na to da je upotrebapoluga u trgovinibila dosta potcewena. Upotreba poluga je postala uobi~ajena za pla}awe velikih suma, kao{to je od 1160ih bila upotreba denara za male sume, od vremena kada su novi rudnici jakopodigli opticajni prosek Evrope. Koli~ina srebra u obliku poluga se pove}alaparalelno sasrebrom u formi denara. Za interregionalne finansijske transakcije poluge su ostale jedanod uobi~ajenih sredstava pla}awa do XIV v.


17/29

Novo zlato iz Ugarske postaje dostupno u tako velikim koli~inamau 1330im i 1340im, da u potpunosti izbacuje srebrne poluge iz cirku-lacije u ovim delovima Evrope. Prestaje upotreba poluga u Ugarskoj,Italiji, Francuskoj, Holandiji. Nasuprot ovome, u severnoj Nema~koj iBaltiku, gde zlato nije dospelo polovinom XIV v., upotreba markiranihpoluga se nastavqa mnogo duè. U Rusiji grivna-poluge nastavqaju da seupotrebqavaju i u XV v. U oblasti Crnog mora upotreba sommi se prvopove}ala, pre nego {to je snièna u XIV v., dok se cirkulacija vizan-tijskog zlata zavr{ila u isto vreme kada se wegova upotreba veomauve}ala na Zapadu. Sve dok se marka upotrebqavala kao jedinica zateìnu i stavqala kao oznaka na poluge, mogla je da se stavqa i na novac.U kasnijem sredwem veku, kao i funta, i marka je transformisana ujedinicu za obra~un. U mnogim delovima Evrope se utvr|ivala teìna

novca, koji je morao biti kovan u teìni marke nazna~enog metala, a ukasnijem periodu, nakon {to su marke prestale da postoje kao jediniceteìne poluge, po~ele su da se koriste za obra~unske potrebe, kaofiksne nov~ane jedinice. Na kraju se, u nema~kim dràvicama, posledugog sniàvawa pfeniga, po~elo sa kovawem i same marke novca, kaonekada{we wihove multiple (Spufford 1988: 222224).

Ostavu sa Bukova~kog puta smo, kako je ve} pomenuto, {ire okvir-no datovali od 1263. do 1270. Najverovatniji razlog za sakrivawe je biorat, izazvan antagonizmom kraqa Bele IV i starijeg sina Stefana.17

175


17 Rat je izbio u prole}e 1262. kao posledica nepoverewa u samoj kraqevskoj porodicizbog promena u vladawu nad Ugarskom, a koje su bile kobne za samu dr avu. Jo{1260. pove}aose uticaj kraqice Marije, vizantijske princeze, na Belu IV. Misli se da je pod wenim

uticajem po~eo da zanemaruje prvoro|enog sina Stefana, mladog kraqa, i po~eo da isti~emla|eg sina Belu. Kraqu Stefanu je oduzeo dotada{wu ~ast hercega ~itave Slavonije, te muje predaona upravuisto~ne krajeve Erdeqi zemquKumana(dux Transilvaniae et dominus Cuma-norum) kaoi Vukovsku i Sremskuùpaniju.Za hercega ~itaveSlavonijeje proglasio svog jo{maloletnog mla|eg sina Belu, u ~ije ime je upravqala kraqica Marija. Ove promene nisubile po voqi Stefanu, te je buknuo rat, okon~an bez krvoproli}a u kraqevskoj porodici,mirom u Poùnu, povoqnim po mladog kraqa Stefana, koji je od tada drào ~itav isto~nideo dràve s Erdeqom i zemqom Kumana, i dobijao polovinu od dohotka soli. Oba su kraqasvaki u svojoj polovini dràve bili sasvim suvereni i svaki je imao svoga kancelara. Belanadbiskupa ostrogonskog, a Stefan nadbiskupa kalo~kog. Svaki od wih je imao svoga pot-kancelara i svoje posebne dràvne i dvorske ~inovnike. Odnosi oca i sina nisu bili dobrini posle mira. Stefanje 1264.oteo majci neke posedeu Erdequ, zatim jeugrabio vi{e gradovaudovici bana ma~vanskog Rastislava, ro|enoj sestri Ani i wenim sinovima Mihajlu i Beli.Tek zalagawem pape Urbana IV mir je ponovo uspostavqen. Mada su nakratko ponovo izbileborbe, mir je nanovo postignut 23. marta 1266. Ipak, nakon godinu dana rat je ponovo buknuo.Sin Stefana, Ladislav IV Kumanac,tvrdiojedajeratnastaojerjeBela IV èleoda Stefanali{i prvorodstva i prava na presto, alise ovone mo e dokazati.Sigurno da je ovog puta ba{Bela IV navalio na sinovqeve teritorije i da se pripremio dobro za rat. U po~etku rata jeStefan bio u vrlo te{koj situaciji. Neprijateqi su mu zarobili suprugu i sina, a wegasaterali u krajwi ugao Erdeqa. Me|utim, sre}a se okrenula i Stefan je proterao nepri-

jateqa na zapad. Posle ove pobede Stefana, kraq Bela IVje morao da pristane na novi mir,~ime je Stefan postao gospodarem isto~ne Ugarske i Erdeqa, dok je mla|i Bela zadrào~ast i vlast hercega u Slavoniji, Hrvatskoj i Dalmaciji.


18/29

Ova neprijateqstva Bele IV sa Stefanom trajala su do 1269. kada jemla|i sin Bela umro. Da bi okajao grehe kraq Bela IV se izmirio saStefanom i imenovao ga je hercegom ~itave Slavonije. Pravog i iskre-nog sporazuma me|u wima, me|utim, nije bilo, po{to su se politi~kinepomirqivo razlikovali (Klai} 1975: 270273). Prema ovom istorijatugra|anskog rata u Ugarskoj 12621269, moè se pretpostaviti i uì in-terval 12671269, kao mogu}e vreme zakopavawa ostave.18 Na osnovupomenutih elemenata, moèmo zakqu~iti da se radi o atipi~nom na-lazu, tj. neuobi~ajenom sastavu ostave. Kako smo ve} naveli, ugarskinovac se sredinom XI v. prinudno zamewivao svake druge godine, a predkraj veka po~eo je da se zamewuje svake godine. To bi zna~ilo da je novaciz XI v. na|en u ostavi ve} davno iza{ao iz opticaja, kao svakako i

novac Andrije II. Pomenuto je da je ugarski novac jedva prisutan me|uostavama frizahera na ovoj teritoriji. Ako ih i ima, u velikom su brojui to iskqu~ivo brakteati, {to ovde nije slu~aj. Sami frizaheri se naovim prostorima, po svemu sude}i, ne pojavquju u ostavama posle 1241. imongolske najezde. Nalaz ostave sa novcem koji nije vi{e opticajnoaktuelan, a prelazi polovinu (radi se o 10 kovanica) od ukupnog brojanovca u ostavi, kao i nalaz komada srebra, govori nam da se pre radi oskromnoj riznici srebra, a ne o uobi~ajenoj ostavi koja se sastoji odnovca u upotrebi u trenutku zakopavawa. Riznici utoliko {to je ovde,~ini se, akcenat na srebru sakupqanom i odlaganom u duèm vremenskomperiodu, i wegovom kvalitetu,19 a ne na novcu kao sredstvu pla}awa.Nije bez zna~aja podatak da se Irig prvi put pomiwe 1225, kada je u

wemu osnovan katoli~ki, pavlinski manastir, te se, mogu}e, radi oskromnoj riznici koja se moè povezati sa manastirom. Manastir jetokom sredweg veka bio naseqen i utvr|en (Markovi} 1968: 559). Trago-vi sredwovekovnog Iriga otkriveni su na severoisto~nom i jugoisto-~nom obodu savremenog naseqa, na obalama potoka Jelence, neposrednoispod brega na kome je sakrivena ostava (sl. 1/34).20 Ostava-riznica saBukova~kog puta ~ini se da potvr|uje tezu da se Ugarska ni dvadesetakgodina od najezde Mongola 1241. nije ekonomski oporavila (Luschin--Ebengreuth 1925: 16), a {to se vidi po skromnoj veli~ini riznice.Ovakav zakqu~ak naro~ito potkrepquje pore|ewe sa koli~inom novca


176

18 To je period kada Bela IV napada Stefanovu teritoriju, u koju spada i Sremskaùpanija. Poznato je da je sredwovekovna Sremska ùpanija obuhvatala samo isto~nupolovinu dana{we oblasti od linije SusekLa}arak (Dini} 1931: 1), a u ovoj ùpaniji senalazio i Irig.

19 Treba imati na umu da se u ovoj riznici ~uva novac koji je davno iza{ao iz opticaja ito samo relativno boqi novac od kvalitetnijeg srebra.

20 Rekognoscirawe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture.


19/29

sakrivanom u ostavama do mongolske najezde, kao npr. ostave iz Dobrice(Banat) (Saria 1925: 9197), koja je brojala oko 600 komada, ili ostaveObre` kod Beletinaca (Srem),21 sa oko 2500 komada novca.

KATALOG

Kqu~: u katalogu su, posle opisa aversa i reversa, navedeni metal, nominal, pre~nik,te`ina, broj komada u ostavi i datovawe.

Ugarska

Ladislav I (10771095)

1. Av. Natpis:u dvostrukom bisernom krugu. U sredini krst sa ~etirikajle.

Rv. Natpis: u obrnutom smeru.U krugu krst sa ~etiri kajle.

AR, srebrna moneta, R16 mm, t0,55 g, 1 komad, (10771095)Literatura: (CNH I, 25; MU 21)Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. I/1)

Andrija II (12051235)

2. Av. Pored dvostrukog krsta panter. Izme|u, dole jedna zvezda.

Rv. Krilati grifon na levo. Iznad jedna zvezda.AR, denar, R13 mm, t0,58 g, 1 komad, (12051235)Literatura: (CNHI, 212; MU 250)Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. I/2)

Bela IV (12351270)

3. Av. Natpis:Na ista~kanom luku sedi kraq sa krunom na glavi, an fase,sa krstom u levici.

Rv. Natpis:U sredini krsta ta~kasti krug; izme|u krakova krsta zvezde.

AR, denar, R14 mm, t0,78 g, 1 komad, (12351270)

177


21 Ostava iz Obre`a jo{ nije publikovana, a weni delovi se ~uvaju u Muzeju Srema,Sremska Mitrovica, Muzeju Vojvodine, Novi Sad, i Narodnom muzeju, Beograd.


20/29

Literatura: (CNHI, 253; MU 320)Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. I/3)

4. Av. Natpis: Isti kao br. 3 samo mawi.Rv. Izme|u krakova krsta qiqan.

AR, obol, R12 mm, t0,37 g, 1 komad, (12351270)Literatura: (CNHI, 255; MU identi~nog nema, ali najsli~nijimu je 323)Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. I/4)

5. Av. Natpis:

Poprsje kraqa sa krunom, okrenuto na levo sa krstom udesnici.

Rv. Soko rastr`e zeca.AR, denar, R15 mm, t0,45 g, 1 komad, (12351270)Literatura: (CNHI, 260; MU 328)Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. I/5)

6. Av. Natpis:Jagwe bo`ije na levo okrenuto, sa krstom.

Rv. Natpis:Kraq sa krunom na glavi, sedi na prestolu en face sa

globom i skiptrom u rukama.AR, denar, R15 mm, t1,00 g, 1 komad, (12351270)Literatura: (CNHI, 229; MU 294)Napomena: na|en pomeren prilikom pra`wewa objekta 4, zajednosa jo{ tri nov~i}a i komadom srebra.(t. I/6)

7. Av. Krunisana glava en face.Rv. Izme|u krakova krsta slova:

U sredini krsta slovo u kru`nom poqu.AR, denar, R13 mm, t0,52 g, 1 komad, (12351270)Literatura: (CNHI, 234; MU 299)Napomena: kao kod br. 6.

(t. I/7)


178


21/29

Friza{ki pfenizi

Kovnica: Breè (Friesach) Koru{kaPeriod: interregnum (11641183)Tip: Eriacensis

8. Av. Natpis koji ide unazad:Poprsje episkopa sa zakrivqenim {tapom i Jevan|eqem.

Rv. Crkveni zabat sa krstom izme|u dva torwa sa {picastimkrovovima iznad fasade sa ~etiri okrugla prozora. Krstima sredwu ta~ku. Okolo dva biserna kruga.

AR, denar, R20 mm, t0,97 g, 1 primerak, (pre 1180)Literatura: (Lu. Fr. 6; Bg. Er. A/11; CNA, Ca 9,

Taf. 28/Ca 9 E 1)Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. I/8)

Salzbur{ki arhiepiskopEberhard II (12001246)

9. Av. Natpis:Poprsje arhiepiskopa sa {tapom u desnici i Jevan|eqem ulevici.

Rv. Dve arhiepiskopske glave i dve zvezde, postavqene u krst.Izme|u, u svakom uglu po jedan kruì} sa tri ta~ke.

AR, denar, R20,5 mm, t1,34 g, 1 primerak, (pre 1235)Literatura: (Lu. Fr. 13, Taf. VIII/13; CNA, Taf. 30/Ca 13)Napomena: kao kod br. 6.(t. I/9)

Kovnica Sveti Vid (St. Veit)Koru{ki vojvoda Bernhard (12021256)

10. Av. Iskvaren natpis u tragovima:Poprsje sa vojvodskim {e{irom drì u svakoj ruci pojedan qiqan.

Rv. Natpis:Krilati lav okrenut na desno.

AR, denar, R17 mm, t0,72 g, 1 primerak, (12021256)Literatura: (Lu. Fr. 198, Taf. XIII/198; CNA, Cb 18, Taf. 37/Cb 18)Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. I/10)

179



22/29

11. Av. Natpis:Poprsje vojvode koji u svakoj ruci drì po jednu zastavu.Rv. Poprsje ispod jednog luka koji je ukra{en na krajevima

krinovima, a u sredini krstom.AR, denar, R18 mm, t0,83 g, 1 primerak, (12021256)Literatura: (Lu. Fr. 200, Taf. XIII/200; CNA, Taf. 37/Cb 14)Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. II/1)

12. Av. Natpis:Vojvoda stoji i drì u desnici ma~ oslowen na rame, a ulevici veliki trougaoni {tit.

Rv. Glava arhiepiskopa izme|u dve kule koje na vrhu imaju po

jedan kruì}. Na glavi mitra, a iznad krst i po jedna ta~kasa svake strane.

AR, denar, R17 mm, t0,42 g, 1 primerak, (12021256)Literatura: ovog hibridnog primerka nema u relevantnojliteraturi, avers (Lu. Fr. 189), a revers (Lu. Fr. 21).Napomena: kao kod br. 6. Pripadnost kovnici Sv. Vid, kovawevojvode Bernharda, kao i datovawe, hipoteti~no.(t. II/2)

Kovnica Beqak (Villach)Bamber{ki episkop Otto II von Meranien (11771196)ili (po CNA) Thiemo von Lyskirch (11961202)

13. Av. Natpis je mawe-vi{e krwi i ide unazad:Poprsje episkopa koji nosi na glavi visoku mitru u jedan{pic. U desnici drì ma~, a u levici ruù sa dr{kom.

Rv. Umesto krsta iznad zabata ruà sa osam latica, ispod kojeje kruì}. Pored zabata sa svake strane po jedan toraw sapo jednom ta~kom na vrhu. Po jedan kruì} sa svake stranetorwa. Fasada ispod zabata sa re{etkastim rombi~nimornamentom.

AR, denar, R19 mm, t0,86 g, 1 primerak, (11771202)Literatura: (Lu. Fr. 298; Bg. Er. 67; CNA, Taf. 44/Cd 18, 5 F).Napomena: na|en u prvom otkopnom sloju iznad objekta 4(mogla ga je izbaciti neka ìvotiwa).

(t. II/3)


180


23/29

Salzbur{ki arhiepiskop Eberhard II (12001246)i austrijsko-{tajerski vojvoda Leopold VI (11941230)

14. Av. Natpis:Poprsje arhiepiskopa koji drì u rukama po jedan skiptarsa krinom na vrhu. Iznad glave velika {estokraka zvezda.

Rv. Izme|u dva torwa je poprsje arhiepiskopa iznad ~ije jeglave mawi toraw sa krugom iznad. Na vrhu levog torwa jekrst, a na vrhu desnog {estokraka zvezda.

AR, denar, R15 mm, t0,68 g, 1 primerak, (1220/12211230)Literatura: (Lu. Fr. 18, Taf. VIII/18, pripisuje se salzbur{komarhiepiskopu Eberhardu II i datuje pre 1235; Poga~nik 1990: 94, 94 a;CNA, Taf. 45/Cg 4, pripisuje se Leopoldu VI i datuje oko 1220/1230).

Napomena: primerak je opse~en.(t. II/4)

Pomo}na kovnica Sveti Kri` (Heiligenkreuz)Kr{ki episkopi sa vojvodom Bernhardom (12021256)

15. Av. Natpis:Stoje}i episkop sa mitrom, koji u svakoj ruci drì pojedan ma~. Ispod svake ruke po jedna ta~ka.

Rv. Dva gologlava poprsja na zidu. Izme|u wih palma. Iznadglava po jedan kruì}.

AR, denar, R18 mm, t0,97 g, 1 primerak, (pre 1240)

Literatura: ovog hibridnog primerka nema u relevantnojliteraturi, avers (Lu. Fr. Taf. XVII/V), a revers (Lu. Fr. 161).Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. II/5)

Novac grada Kelna

Arhiepiskop Engelbert II (12611274)

16. Av. Natpis:Na stolici na sklapawe sa ìvotiwskim glavama i nogama,sedi arhiepiskop sa mitrom u jedan {pic sa strane,stiharom i palijumom. Drì u desnici otvoreno Jevan|eqe

iznad koga je kuglica, a u levici arhiepiskopa zakrivqen{tap.Rv. Natpis:

Iznad otvorenog bisernog kruga, pod jednim bisernimlukom trore`wakom gologlavo poprsje sv. Petra sa

181



24/29

nimbom, krstom sa duòm dr{kom i kqu~em. Na vrhu lukajedan ve}i i po dva mawa torwa izme|u kojih dva barjakakrsta{a. Izvan natpisa jo{ jedan biserni krug.

AR, denar (pfennig), R19 mm, t1,19 g, 1 primerak, (mart 12631274)Literatura: (Hvernick 1935: 689, Taf. 20/689).Napomena: na|en in situ, prilikom iskopavawa.(t. II/6)

BIBLIOGRAFIJA

Babi}, M.1987 Grn~arija turskog vremena (XVIXIX vek). Magistarski rad, Filo-

zofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Bg. Er. = Baumgartner, E.1935 Das Eriacensis-Geprge und seine Beischlge. Numismatische Zeitschrift 68:6788.

Biki}, V.2003 Gradska keramika Beograda (1617. vek). Beograd: Arheolo{ki institut.

Brukner, B.1960 Rezultati za{titnog iskopavawa lokaliteta Ba{tine kod sela

Obreà. Rad vojvo|anskih muzeja 9: 81111.Brukner, O.

1981 Rimska keramika u jugoslovenskom delu provincije Donje Panonije. Beograd:Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture SAP Vojvodine i Savezarheolo{kih dru{tava Jugoslavije.

Cvjeti}anin, T.1996 Some Observations about Pottery Evidence from Diana. Pp. 9399 in Ro-

man Limes on the Middle and Lower Danube, ed. P. Petrovi}. Belgade: Ar-chaeological Institute.

CNA = Koch, B.1994 Corpus Nummorum Austriacorum I: Mittelalter. Wien: Bundessammlung von

Medaillen, Mnzen u. Geldzeichen, Kunsthistorisches Museum.CNH = Rthy, L., and Probszt, G.

1958 Corpus Nummorum Hungariae III. Graz: Akademische Druck-u Verlag-sanstalt.

]irkovi}, S.1968 Sredwi vek. Str. 207226 u Vojvodina znamenitosti i lepote, ur.

M. Maleti}. Beograd: Kwièvne novine.Dautova Ru{evqan, V.

1981 Ostave varvarskog, rimskog i vizantijskog novca iz Vojvodine. Nu-

mizmati~ar 4: 6072.1982 Ostave sredwovekovnog i modernog novca iz Vojvodine. Numizma-ti~ar 5: 187196.

Dini}, M.1931 Sredwovekovni Srem. Glasnik Istoriskog dru{tva u Novom Sadu

4: 112.


182


25/29

Dworschak, F.1929-1930

Ungarische Silberbarren des 12. Jahrhunderts. Numismatikai Kzlny 28-29:7274.

\or|evi}, J., i \or|evi}, V.2005 Rezultati arheolo{kih istraìvawa vi{eslojnog lokaliteta Staro

selo u Idvoru 20022004. godine. GSAD 21: 251280.Gavrilovi}, S.

1979 Srem od kraja XVII do sredine XVIII veka. Novi Sad: Filozofskifakultet, Institut za istoriju.

1994 Irig trgovi{te u Sremu. Novi Sad i Irig: Matica srpska iSrpska ~itaonica.

Gedai, I.1988 Kolanje novca na podru~ju Panonske nizije u srednjem veku. Numizmatika

1 (7): 5456.

1996 Friesach Denars and their Historical Backgound in the Hungarian King-dom. Pp. 191205 in Die Friesacher Mnze im Alpen-Adria-Raum: Akten derFriesacher Sommerakademie Friesach (Krnten), 14. bis 18. September 1992,ed. R. Hrtel. Grazer gundwissenschaftliche Forschungen 2. Schriftenreiheder Akademie Friesach 1. Graz: Akademische Druck-u. Verlagsanstalt.

Hvernick, W.1935 Die Mnzen von Kln: Vom Beginn der Prgung bis 1304. Die Mnzen und

Medaillen von Kln 1. Kln: Paul Neubner.Hman, B.

1916 Magyar Pnztrtnet. Budapest: Magyar Tudomnyos Akadmia.Huszr, L.

1960 A. Kiskunlachzi remlelet. Folia Archaeologica 12: 183189.Klai}, V.

1975 Povijest Hrvata I. Zageb: Matica Hrvatska.

Lekovi}, V.1995 Neolitska naseqa. Str. 2544 u Arheolo{ka istraìvawa du` au-

toputa kroz Srem, ur. Z. Vapa. Novi Sad: Pokrajinski zavod zaza{titu spomenika kulture.

Loehr, A. O.1931 Probleme der silberbarren. Numismatische Zeitschrift 24: 101109.

Luschin-Ebengeuth, A.1925 Friza{ke kovnice novca za trgovinu s Hrvatskom i Slavonijom na Dravi, Savi

i donjokranjskoj Krki. Starinar (t.s.) 2 (1923): 316.Lu. Fr. = Luschin-Ebengeuth, A.

1922 Friesacher Pfennige. Numismatische Zeitschrift 15: 89118.1923 Friesacher Pfennige. Numismatische Zeitschrift 16: 33144.

Markovi}, @.1968 Irig. Str. 559562 u Vojvodina znamenitosti i lepote, ur. M.

Maleti}. Beograd: Kwièvne novine.

Mszrosov, K.1992 Nlez mincz, 13 staro~ia v Trnave. Slovenska numizmatika 12: 141170.

MU = Huszr, L.1979 Mnzkatalog Ungarn von 1000 bis heute. Budapest: Akadmiai Kiad.

183



26/29

Na|, [.

1961 Tvr|ava Ba~ rezultati arheolo{kih istra`ivawa 1958. i 1959.godine. Rad vojvo|anskih muzeja 10: 89115.

Nagy, S. A.1982 A tvolsgi kereskedelem tvonalai Magyarorszgon a XXIV. Szzadban.

A Magyar Kereskedelmi s Vendgltipari Mzeum Evknyve: 2541.Nikoli}-\or|evi}, S.

2000 Anti~ka keramika Singidunuma. Singidvnvm 2: 11244.Pegolotti, F. B.

1936 La pratica della mercatura. Cambridge, Mass.: Medieval Academy of America.Peri}, S.

1999 Vi{eslojna neolitska naseqa i problem kulturne stratigrafijeneolita na teritoriji Srbije. Starinar (n.s.) 49: 1138.

Petrovi}, J.

1985 Naseqe star~eva~ke kulture na Golokutu kod Vizi}a. Rad vojvo-|anskih muzeja 29: 925.1987 Zemunica u nasequ star~eva~ke kulture na Golokutu. Rad vojvo-

|anskih muzeja 30: 1328.Petrovi}, P.

1995 Rimski limes na Dunavu u Dowoj Panoniji. Str. 932 u Fru{ka gora uanti~ko doba, ur. N. Tasi}. Novi Sad: Matica srpska.

Poga~nik, A.1990 Srednjeve{ke kovnice na Slovenskem. Numizmati~ni vestnik 18: 371392.

Popovi}, I.1996 Notes topogaphiques sur la rgion limitrophe entre la Pannonie Seconde et

la Msie Premire. Pp. 137142 in Roman Limes on the Middle and LowerDanube, ed. P. Petrovi}. Belgade: Archaeological Institute.

RIC = The Roman Imperial Coinage

Saria, B.1925 Iz numizmati~ke zbirke Narodnog muzeja u Beogadu. Starinar (t.s.) 3(19241925): 6199.

Spufford, P.1988 Money and its Use in Medieval Europe. Cambridge: Cambridge University

Press.Todorovi}, J.

1968 Dobanovci, Ciglana, Zemun naselje star~eva~ke kulture. Arheolo{ki pre-gled 10: 911.

1969 Selo, Dobanovci, Srem naselje star~eva~ke kulture. Arheolo{ki pregled 11:910.

Vetni}, S.1989 Naseqa star~eva~ke kulture u Gorwoj Belici kod Svetozareva.

GSAD 5: 6064.

Vujevi}, P.1939 Geopoliti~ki i fizi~ko-geografski prikaz Vojvodine. Str. 128 uVojvodina 1, ur. D. J. Popovi}. Novi Sad: Istorijsko dru{tvo.

Zirojevi}, O.1992 Posedi fru{kogorskih manastira. Novi Sad: Pokrajinski zavod za

za{titu spomenika kulture.


184


27/29

DALIBOR NEDVIDEK and IVANA PA[I]

A SMALL HOARD OF SILVER AND OTHER FINDSDISCOVERED DURING RESCUE EXCAVATIONS

ON THE GAS PIPELINE ROUTE NEAR IRIG

Summary

During the 2002 rescue excavations on the gas pipeline route, in the hillsabove Irig, (fig. 1) on the Bukova~ki Put, a trial trench 185 m x 1 m was dug, whichuncovered eight ditches dating from late Roman period to the 18 th century (fig. 2).

At the southern end of the trial trench at the length of 29 m a layer of reddish claysoil was discovered (fig. 3), which from the few finds discovered can be provision-ally dated to the early Neolithic, i.e. the early phase of Star~evo culture. In one of

the ditches investigated (marked as Feature 4) that dates to late Roman period, inthe 13th century a modest hoard of silver coins and a silver ingot (or cake of sil-ver) was buried. Pottery finds are rare but allow dating to the late Roman period(fig. 5/14), even though there are also finds from much later times (fig. 5/512).Most of the remaining ditches, some of which contain no finds whatsoever, canmost probably be dated to the Austrian-Turkish War of the 18th century. The coinhoard is the most interesting find from the site and contains 16 mediaeval silvercoins (7 Hungarian coins, 8 Friesacher Pfennigs, and 1 Kln Denar) and a silver in-got (pls. III; fig. 5/13) otherwise known as a cast silver block in shape of a cake,

with few analogies. The hoard can be broadly dated between 1263, the year inwhich the newest coin in the hoard (the Kln Denar) was first minted, and 1270,the last year of the reign of the Hungarian King Bla IV. This was a time of civil

war between Bla IV and his elder son Stephen (V). More precisely the hoard can

probably be dated to 1267 when Bla IV attacked the territories of Stephen (V)which included the County of Srem, in which Irig is located. From the compositionof the hoard it can be assumed that it was a modest treasury of silver, rather than ahoard of money in current use, because it contains coins which had long ago goneout of circulation, but which were minted from high quality silver. In contrast tothis hoard from Bukova~ki Put, other hoards dating from after the Mongol inva-sion of 1241 from the region usually do not contain Friesach coins. Similarly it is

very rare to find Friesach and Hungarian coins together in these hoards. This smalltreasury hoard of silver could perhaps be linked to the Catholic Paulite monasteryin Irig, mentioned in 1225.

Primqeno: 23. februara 2007.

UDC 902.34(497.113 Irig):737.1.03312

185



28/29


29/29

Documents

Ostava srebra Irig