Ostrvo Evia: Kao da je vreme stalo 10. septembar 2012. Reporter Novosti u Pefkiju, drugom ostrvu po veličini u Grčkoj, na kojem su Srbi jedini stranci. Upadljivo je i da engleski jezik još nije stigao na ostrvoČak i najveći ljubitelji grčkih ostrva nisu upoznati da na jugu Grčke, ispod Volosa, na nekih 80 km od Atine, postoji Evia, prelepo mesto za odmor, sa dugačkim plažama, borovim šumama, mirnim noćima, davno zaboravljenim mirisom mora i pogledom na mondenski Skijatos.

Na ovom, 180 kilometara dugom ostrvu, nešto manjem od Krita, osim domaćih, Srbi su praktično jedini turisti. Iako se na Eviji nalazi Manastir Svetog Jovana Rusa, posle Meteora najvažnijeg svetilišta u Grčkoj, Rusi još nisu osvojili ovaj deo sveta, dok su Francuzi i Slovaci polako počeli da istražuju ovu novu destinaciju. Upadljivo je i da engleski jezik još nije stigao na ostrvo, pa se na sve strane čuje samo grčki, a pojava brojnih turista iz Srbije, koje za sada dovodi samo jedna agencija, inspiriše meštane da pitaju: kako ste vi čuli za ovo mesto i otkud da baš tu dođete na odmor? Iako su svi veoma ljubazni uvereni su da njihova zemlja ima mnogo boljih mesta za letovanje i odmor pa ih pojava turista iz Srbije jednostavno iznenađuje, jer se oni turizmom bave više onako usput, a okrenuti su pre svega Grcima i njihovim potrebama.PLAŽE Jedna od najlepših je peščana plaža Alikes koja se nalazi na 10-ak kilometara od glavnog grada, u selu Druzija. Kristalno čista voda, sa svim potrebnim sadržajima – tuševi, kafići, ležaljke - čini celodnevni izlet nezaboravnim. Jednako lepa je i Eliniki sa prekrasnim ostrvcetom na kojem je crkva Sv. Nikole, namenjena ljubiteljima prave prirode, bez ležaljki i komoditeta. Ko više voli šljunak, osim Pefkija, i plaža Vasiliki se pruža u nedogled i raj je za kampere. Vulkanska ostrva Lihades, na jugo-zapadu Evie, satkana su od crnog kamena, a osim delfina posećuju ih i foke. Glavna turistička mesta su na severu ostrva, od kojih je Pefki svakako najpopularnije. Četiri kilometara dugačka šljunkovita plaža, modro more, dve suvenirnice i ograničen broj taverni. Mesto nema poštu, ni banku, čak ni prodavnicu krzna ili bilo koje garderobe, ali su dva supermarketa, mesara i pijaca, sa tek ulovljenom ribom i sveže ubranim smokvama i maslinama, sasvim dovoljne za pravo letovanje. U Pefkiju čovek sve vreme ima utisak da je vreme jednostavno stalo.U malobrojnim pekarama prave onaj davno zaboravljeni hleb sa „devet kora“, vredne domaćice

redovno u plehovima donose meso sa krompirom da se baš tu ispeče njihov porodični ručak, iz kamioneta vas, koji polako kruži gradom, preko razglasa obaveštavaju o prodaji svojih proizvoda, a stare Grkinje ne propuštaju da se uveče zaslade lukumadesima (krofnice ili priganice) prelivenim medom. Jednom rečju krećući se kroz Pefki čovek pomisli da je u nekoj vrsti vremeplova.Nema velikih hotelskih kompleksa, skutera, skijanja na vodi, mogućnosti da se iznajmi motor, samo porodične kuće i apartmani koji ne prelaze dva sprata, obavezni korzo ako vam je do dugih šetnji pored mora, neverovatan mir i ništa više. Ovo je idealno mesto za one koji vape za pravim odmorom, jer Grci, iliti Atinjani, ne idu na plažu pre

deset sati ujutru, a posle ponoći grad utone u neku čudnu tišinu koju povremeno prekine primereni zvuk zrikavaca.

Ostrvo je bogato borovim šumama, pa je razumljivo što se smola, koja se ovde skuplja sa drveća, kasnije koristi kao neophodan sastojak čuvenog grčkog vina, recina. Osim nepreglednih maslinjaka i smokava, Grci su na ostrvu poslednjih dvadesetak godina počeli da uzgajaju i pistaće, pa pogled na te plantaže predstavlja posebnu atrakciju. Bogatstvu ove regije doprinosi i ribarska flota, koja se smatra najrazvijenijom i najboljom u Grčkoj, a riba ulovljena u Pefkiju i okolini najtraženija je na pijacama u Atini i Solunu i ima posebnu cenu. Oni koji vole da ustanu rano mogu je u Pefkiju nabaviti veoma povoljno, a ljubazni ribari ne beže od toga ni da je očiste za istu cenu.Osim prelepih plaža, Evia se ponosi i termalnim izvorima. Jedna od najpoznatijih je grčkih banja Edipsos, gde voda, temperature od 30 do 70 stepeni, izvire iz kamena na obali mora. Prirodni bazenčići sa toplom vodom i prelepi vodopadi, sa stena u plićaku, prava su meka za starije Grke. Mirne uličice, suvenirnice namenjene uglavnom starijima i hoteli sa spa centrima, deluju očaravajuće, i vraćaju vas u jedno zaboravljeno vreme kad se u ovakve banje nije išlo samo po zdravlje već i na provod. Zato i ne čudi što su u Edipsosu svome srcu lek pokušale da pronađu Merilin Monro i Marija Kalas, a svoje umorne kosti da ugreju Vinston Čerčil i naš kralj Petar Prvi Karađorđević.IZLETI Skijatos je udaljen od Pefkija svega sat i po vožnje brodićem, pa je prava šteta ne obići ovo možda najlepše ostrvo Egejskog mora. Brdovito, sa belim kućama, plavim ešalonima, crkvicama i usidrenim jahtama iz celog sveta izgleda kao mesto za „milion dolara“. Čuvena plaža Kukunarijes, sa prelepim hotelom Skijatos Palas iznad, svakako doprinosi da poželite da ovde ostanete večno. I ostala dva ostrva Sporada, Skopelos i Alonisos, ne zaostaju po lepoti i zaslužuju dužnu pažnju. Izleti su vrlo lepo organizovani sa profesionalnim plesačicama sirtakija, metaksa partijem i delfinima koji obično prate brodiće sa veselim turistima. Ko nije video prestonicu Grčke može da iskoristi boravak na Evii i za malo para da vidi sve ono što Atina ima da pokaže.Zato Grci vole da kažu kako je ova banja dobra za sve bolesti.Pretpostavlja se da je Evia postala ostrvo tako što se odvojila od kopna prilikom nekog većeg zemljotresa, koji su inače karakteristični za ovo trusno područje. Na mestu gde je zaliv najuži, i gde su još u staroj Grčkoj napravili most, nalazi se glavni grad Halkida, koji je manjim delom na kopnu, a većim na ostrvu.Stari most čini atraktivnim mogućnost da se sa njega posmatra smena plime i oseke, odnosno more ispod mosta teče kao reka i pravac menja dva puta u toku dana. Struje su tako jake da brodići jedva plove kada idu „uz vodu“. U centralnom delu ostrva je planinski vrh, pa se Evia u zimskim danima pretvara u mali ski centar, poput našeg Goča i gde opet dolaze isključivo Grci. Naravno, dok Srbi ne saznaju i za tu mogućnost.ISTORIJATEvia je ostrvo izuzetno bogato borovim šumama, pa ne čudi da Pefki u bukvalnom prevodu znači bor. Kada je u starom veku, posle ratova između grčkih polisa i sa Persijancima, deo stanovništva ostrva koje se tada zvalo Eubeja i predstavljalo moćnu civilizaciju krenulo je ka severu zemlje.Zaustavili su se na poluostrvu sa tri prsta i celu regiju nazvali Halkidiki po utvrđenju Halkida, kako se i danas zove glavni grad ostrva. Inače, jedna od velikih pomorskih bitaka između Grka i Persijanaca odigrala se u blizini današnjeg Pefkija kod Artemisija gde su Grci uspeli da iznenade i zaustave Persijance.Mnoga arheološka otkrića koja danas krase vitrine muzeja u Atini upravo su pronađena u okolini Evie, pa zato i ne čudi što je u vodama oko nje godinama ronio i slavni Žak Kusto. CENE Mnogi se opredeljuju za Pefki i Eviu zbog pristupačnih cena i različitih mogućnosti. Za dve ležaljke i suncobran potrebno je da uzmete dva bilo koja pića, što je ukupno 3 €. Ukoliko je i to nekome skupo može popiti samo vodu od pola litra koja košta pola €. Takođe, na plažu možete doneti svoje ležaljke i suncobrane. Giros sa nogu je 2 €, pica od 5 do 10 €, riba zubatac procija od 400 grama je 10 €, kilogram jagnjetine sa ražnja 26 €. Porcija lukumadesa, njihovog omiljenog slatkiša je 3 €, vina domaća možete dobiti za 7 € litar. Sve vrste kafa ne prelaze 2 €.

PILAV I SVETACOsim zaštitnika ostrva Davida Evijskog, posebno mesto zauzima manastir sa moštima Svetog Jovana Rusa, za kojeg se veruje da je čudotvorac, i čija se ruka čuva u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori. Još kao mladog vojnika Petra Velikog, zarobili su ga Turci.Kako nije želeo da se odrekne svoje vere, bio je ponižavan, mučen i vređan, sve dok njegov aga nije krenuo u Meku, a Jovan nije želeo da pojede pilav koji su mu spremili, već je rekao da ga sačuvaju kada se aga vrati s puta. Nekim čudom, pilav se nije pokvario i tu počinje priča o ovom svecu, kod kojeg su mnogi za njegova života počeli da dolaze i traže spas, pogotovo oni najteži bolesnici.Sahranjen je u Maloj Aziji, gde su na njegov grob mnogi hrišćani, ali i Turci, dolazili kao na hadžiluk. Prilikom poznate razmene stanovništva, Grci su njegove mošti poneli sa sobom i smestili ih u brdima Evie gde su nastavili da dolaze u velikom broju.HALKIDA (HALKIS)Grad Halkida je najveći i najznačajniji grad ostrva Evia, u kome živi više od 80 000 stanovnika. Jedan je od važnijih gradova Grčke severno od Atine, a ujedno spada među 5 najvećih gradova na Grčkim ostrvima. Do Halkide se može stići auto putem prema Atini, a sam grad nalazi se na nekih 75 kilometara od glavnog grada Grčke.Grad Halkida nalazi se na zapadu ostrva, razdvojen od kopnenog dela Grčke Euripos prolazom, koji se na nekim mestima sužava do čak 35 metara. Preko kanala vode dva mosta, pa se grad Halkida vremenom proširio sa ostrva na kopneni deo Grčke.Tvrđava koja se nalazi u gradu, svedočila je o burnoj istoriji, sve do velikog zemljotresa 1894. godine, nakon koga je izgrađen savremeni grad. Grad se spominje još u doba antičke Grčke, počevši od Homerove Ilijade (Halkis), razvija se u doba stare Grčke, veoma je značajan u doba Rimljana, Vizantije i Turske, da bi 1830. godine postao deo savremene Grčke.Šta treba obići:– Most Euripos i Tidal fenomen– Zamak Kara – Baba, sagradili su ga Turci za odbranu od Venecije 1684. godine– Grobnicu Skarimba u zamku Kara – Baba– Na šetalištu: Gradska skupština, Crvena kuća, Kuća statua, Spomenik nacionalnog otpora– Trg Athanaton, na kome se mogu videti biste heroja i poznatih ličnosti– Crkva Aghios Nikolaos– Centralna biblioteka, Galerija umetnosti, Pozorište Papadimitrou– ulica Avanton – glavno mesto za shopping– veliki broj kafića, odličnih restorana i tradicionalnih taverniPEFKIPefki je malo letovalište na severu ostrva Evije koje je u poslednjih nekoliko godina postalo jako popularno kod naših turista. Preko puta Pefkija se nalazi poluostrvo Pilion, a malo dalje i ostrvo Skiatos, do kojeg se organizuju svakodnevno vrlo povoljno izleti brodićima. Mesto je dobilo ime po borovom drveću koga ima uz obalu.

Duž čitavog mesta se nalazi uređeno šetalište, koje odvaja plažu od samog centra. Pefki je idealna destinacija za naše turiste, jer ima vrlo povoljne cene za vanpansionsku potrošnju. U šetnji kroz Pefki, dominiraju meniji na srpskom jeziku, gde je čuvena Giros pita u Pefkiju u proseku oko 2 €, dok smo uspeli da na jednom mestu nađemo i za manje. Lokalno stranovništvo ne zna dobro engleski jezik, ali su stvari u Pefkiju počele da se razvijaju povoljno za nas, prema tržištu, koje trenutno uglavnom čine naši turisti.Ovde ima puno restorana, taverni sa loklanim specijalitetima, barova, poslastičarnica, super marketa, mesara, apoteka… Ponuda smeštaja je takođe vrlo velika. Mesto je idealno za porodice sa malom decom, ali bogat noćni život u Pefkiju obećava odličan provod i mlađoj populaciji turista.Pefki ima vrlo dugačku peščano – šljunkovitu plažu dugačku oko 4 km. Zbog svoje prostranosti, na plaži nije gužva. Ležaljke i suncobrani se iznajmljuju uz piće, iz kafića i barova na smoj plaži, ali ima dosta mesta na plaži na kojima možete zabosti i vaš suncobran. More je izuzetno čisto i bistro, a imaćete jedinstven zalazak sunca na plaži. Sa plaže puca pogled preko puta, na vrlo atraktivne stene i planine na kopnenom delu Grčke.Pefki ima razvijen lokalni autobuski saobraćaj, gde čak iako nemate sopstevni prevoz, za samo 5 € (cena povratne karte) možete obići banju Edipsos sa termalnim izvorima. Takođe možete autobusom otići za 3 € do jedne od najlepših plaža na Eviji- čuvenu Elinika plažu. Elinika je prelep mali zaliv, okružen borovom šumom. Plaža je peščana, sa vrlo plitkom vodom, i idealna je za porodice sa malom decom. Zbog velikog plićaka, i mirnog zaliva bez talasa, voda mora je uvek topla. Preko puta se nalazi malo ostrvce sa crkvicom Svetog Nikole, do kojeg možete da doplivate.To je zaštitni znak Elinike plaže. U samom mestu Elinika smo videli dosta privatnog smeštaja, gde letuju uglavnom naši turisti.Izleti iz Pefkija:− krstarenje brodom do ostrva Skiatos (poseta gradu Skiatos i plaži Kukunaries)− odlazak do Atine (od 32-35 EUR)− poseta termalnoj banji Edipsos na istoku Evije− poseta Halkidi (glavnom gradu Evije)Edipsosili kako se još naziva Lutra Edipsos je najpoznatija, a ujedno i najstarija banja u Grčkoj, a karakteristična je po kombinaciji termalnih voda i momre. U prilog tome da je među najstarijim banjama ide i to da se spominjala u delima čuvenog grčkog filozofa Aristotela. U rimsko doba je ugostila i rimske imperatore Hadrijana, Septimija Severa i Marka Aurelija. Iz tog doba su poznata rimska kupatila – Sila. Banju je razrušio vizantijski imperator Teodosije kao objekat okupljanja pagana. Danas grad broji desetak hiljada stanovnika, 198 hotela od čega su 18 sa spa programima.Edipsos je jedno od najpoznatijih banjskih lečilišta u Grčkoj, koje je poznato po svojim termalnim izvorima, koji se ulivaju direktno u more sa temperaturom od 34 do 70 stepeni. Sam Edipsos je lepo razvijeno turističko mesto, koje nudi dobru ponudi smeštaja, kao i mnoštvo kafića, restorana, i ostalih turističkih sadržaja. Činjenica da grad živi i leti i zimi čini ga idelanim za posete tokom cele sezone.Dolazak do Ostrva Evia je vrlo jednostavan, iz pravca Soluna i Severne grčke, idete autoputem Solun Atina, te nakon 250km dolazite u lučki grad Glifa, odakle se trajektom prelazi do Agiokamposa, odakle je Edipsos udaljen 20-ak kmE V I AOstrvo koje „flertuje“ sa svim našim čulima Od opojnih mirisa smole, origana i timijana do beskrajnih predela maslinjaka i borovihšuma.Šumovite padine, šarmantna tradicionalna sela, mirne ribarske luke, plaže sa kristalno čistom vodom, bogata arheološka nalazišta i manastiri, vodopadi i reke okruženi večitim platanima predstavljaju prave dragulje ovog ostrva.Lekoviti termalni izvori koji datiraju još od antičkih vremena, bogata flora i fauna i povoljni klimatski uslovi su razlog zbog čega jednostavno morate posetiti ovo ostrvo!

Edipsos je najpoznatija, a ujedno i najstarija banja u Grčkoj koja je karakteristična po jedinstvenoj kombinaciji termalnih voda i mora. Spominje se u delima čuvenog grčkog filozofa Aristotela, a u rimsko doba je ugostila i imperatore Hadrijana, Septimisa Severa i Marka Aurelija. Orei je jedan od centara klasične antike blistave prošlosti, u kojoj se može uživati i danas. I to svuda i svakodnevno, jer se stari antički grad skoro sasvim podudara sa današnjim modernim gradićem. Smatra se jednim od najslikovitijih luka u Grčkoj.Ukoliko uživate u ispijanju kafe pored mora, ovo je pravo mesto za Vas!Istiea je grad sa najvišem brojem stanovnika i u njemu se nalazi pored opštine, svi gradski servisi, sve ekspoziture grčkih banaka, dom zdravlja kao i mnogobrojne prodavnice i radnje.Artemisio i njegova plaža Pefki predstavlja jednu od najlepših i najpoznatijih plaža na Eviji. U ovom delu mora su pronađene i dve remek dela antičke Grčke: skulpture Zevs i Jahač Artemisona.Lichada :U centru sela se nalazi crkva Uspenje presvete Bogorodice u kojoj se nalazi i čudotvorna ikona Bogorodice.Gialtron je primorsko mestašce koje se ponosi svojim mineralnim izvorima i uskom plažom gde se prepliće pesak i šljunak kao i malo pristanište za ribarske brodiće.EdipsosZa sve one koji žele da se oslobode stresa, relaksiraju i podmlade! Edipsos ima bogatu istoriju, a pominje se još u grčkoj mitologiji po kojoj je boginja Atina tražila od Hefesta, Boga vatre i kovačkog zanata, da stvori, mineralne izvore kako bi Herakle mogao da povrati snagu kad ispuni čuvenih 12 zadataka.A posle Herakla, tu su boravili i rimski carevi - Adrijan, Marko Aurelije i Sula, da bi se svega par milenijuma kasnije stanovnici Lutre Edipsos banjali zajedno sa kraljem Petrom I Karađorđevićem, Elefterosom Venizelosom, a zatim i sa Marijom Kalas, Gretom Garbo, Onazisom, Čerčilom... Božanski termalni izvori Edipsosa koji, većom ili manjom snagom, izviru iz dubina od čak 3.000 m, razlivaju se veselo po obližnjim stenama, mešajući se sa Egejskim morem.Po udubljenjima u steni, udobno zavaljeni pod toplim mlazevima lekovite vode, sede Grci i Grkinje u zrelim i još zrelijim godinama, što nikako ne znači da ovde nećete videti i sasvim mlade ljubitelje termalnih voda. A voda prija svima koji imaju određene probleme –kako sa bolnim leđima, artritisom, reumom tako i sa dermatološkim problemima ili smetnjama disajnih organa.Pored ultra modernog banjskog objekta koji pripada Nacionalnoj turističkoj organizaciji, imate mogućnost da uživate u programima preko 20 privatnih hidro-terapijskih centara koji raspolažu sa spoljašnjim i unutrašnjim bazenima, đakuzijima, hidromasažama, aeromasažama, slapovima, saunama i turskim kupatilima.MoreKad se ide prema zapadu, more je mirno, toplo, predivne plave boje, idealno za sve jer se smatra jednim od najčistijih u Grčkoj. Ka severu, more je dublje i samim tim je temperatura mora promenljiva, ali nepromenljive čistote. Istočna strana se odlikuje dubokim plavetnilom mora i peščanim plažama.Zato nije slučajno što većina Grka bira upravo ovo mesto za odmor.PlažeDuž celog severnog dela ostrva Evia, obala se naizmenično menja. Od stenovitih, preko onih sa sitnim ili krupnim šljunkom, do onih potpuno egzotičnih –sa sitnim, belim peskom.LukeSeverni deo je bogat malim i velikim lukama, potpuno opremljenim za privezivanje malih brodova i jahti. Predstavlja tačku spajanja sa centralnom Grčkom i Sporadima, a neke od glavnih luka su one u mestima kao što su Edipsos, Agiokambos, Pefki, Orei i Agios Georgios.Plaže

Jedinstven je osećaj kada možete da uživate na peščanoj plaži na kojoj izvire isceljujući izvor iz obližnjih stena. Jedinstvenost se ogleda i u tome što se nudi izbor kupanja od stenovitih plaža preko šljunkovitih pa do predivnih peskovitih sa vodom koja je prijatna i topla. Idealno mesto za porodičan odmor, jer je voda plitka i mirna, bez strujanja.Agios Nikolaos: Kristalno čista voda i predivna peščana plaža. Ovde ćete uživati u svežoj ribi i morskim specijalitetima u tavernama pored samog mora.Ilia: Malo ribarsko selo vas poziva da probate morske specijalitete iz zaliva Evije i uživate na šljunkovitoj plaži i plivanju u tirkiznoj vodi.Fteri –Riviera:Dugačka, peskovita, uređena plaža sa beach bar-om. Idealna za porodice i mlađu populaciju.Porto Pefko:Smeštena među borovinom, ova plaža sa finim peskom i kristalno čistom vodom je idelna za sve koji žele da odmaraju u zalivu, sa pogledom na Edipsos.Gialtra: Prolazeći kroz mesto Gialtra, dolazimo i do njegove plaže: pesak i mirno more.Hrisi akti (Zlatna obala):Kao što i samo ime kaže, ova plaža se odlikuje sitnim, zlatnim peskom i jedna je od najboljih u regiji. Pored dobrog kupanja, uživajte u kafi u beach bar -u ili, ako bi nešto aktivnije da provede dan, sportovima na vodi.Milos: Zelenilo borovine u kombinaciji sa čisto kristalnom vodom mora –da li je potrebno išta više.Agiokambos:U ovoj luci se može uživati u barovima na plaži, izležavati na pesku i plivati u tirkiznom moru. Nisiotissa: Zlatni pesak i pogled na ostrvce utiče da se kupanje na ovoj plaži dugo pamti.Tsokaiti Kanatadika:Njena dužina, čistota vode i brojni barovi su je učinili veoma popularnom. Močvara Livari je u neposrednoj blizini.Pefki: Jedna od najpoznatijih plaža na Eviji, kako zbog njene dužine, predivnog peska tako i zbog luke iz koje idu brodovi za ostrva Skijatos i Skopelos.Psaropouli –Ellinika: Nakon seoca Gouves, put vodi do slikovitog mestašca Agriovotano sa fantastičnim pogledom na maslinjake i borovu šumu. Ubrzo se nailazi na peščanu plažu duž koje je gomila taverni –Psaropouli!Kavos –Lichadonisia: Grčki Sejšeli! Ova vulkanska ostrva su atrakcija za sve posetioce.15 malih ostrva prekrivenih maslinjacima su postala i dom preslatkih foka. Magnolia, najveće od njih, je stekla svoju reputaciju po tirkiznoj boji mora i belom pesku.I još toliko toga... Alikes Eretria Kimi Halkida Prokopi Vodopad DrimonaŠta videti?Sulina pećina: Jedna od najpoznatijih pećina na Eviji, gde se terapeutskim vodama Edipsosa lečio čuveni rimski general Lucije Kornelije Sula.

Manastir Agios Georgios (Sveti Đorđe) iz XII veka koji se nalazi na lokaciji čija lepota naprosto oduzima dah. Tu se čuvaju mošti svetitelja Đorđa Marinisa.Muzej folklora u Agiosu je lociran samo 15 minuta od Edipsosa. 80 porodica iz mesta Agios kao i obližnjih sela su donirali razne stvari: poljoprivredne alatke, kućne aparate i nameštaj, stvari dobijene iz miraza, novčiće, stare fotografije i dokumenta.Prirodnjački muzej se nalazi u mestu Istia i jedan je od značajnih muzeja Grčke. U njemu se nalazi jedna od najvećih kolekcija u Grčkoj prepariranih ptica, sisara, reptila, vodozemaca, insekata, stena i minerala, fosila i školjki.Kula Drosini je sagrađena u XVIII veku u kojoj je jedno vreme živeo poznati pesnik Georgios Drosini.Crkva Svetog Jovana Rusa –impresivna građevina sa dva velika zvonika, u mestu Prokopije, podno 1236 m visokog vrha planine Kandili. Mošti sveca se čuvaju u srebrnom kivotu zatvorenim staklenim poklopcem, tako da svako može videti Svetog Jovana Rusa u sjajnoj svetloplavoj odori dok mu lice delom prekriva zlatna posmrtna maska.Halkida je najveći grad Evije koji, u šali, zovu i „grad ludih voda“ zahvaljujući morskoj reci koja protiče ispod starog, pokretnog mosta brzinom od 15km/h pri čemu se smer menja na svakih nekoliko sati.Lokalna kuhinja i proizvodi:Čuvene “Taxiarchis” suve smokve se posebno uzgajaju u ovoj regiji i to u mestima Taxiarchis, Neos Pirgos, Agios Georgios, Orei, Istiea, Kamari i Kastaniotisa. Edipsos je poznat po domaćim knedlama i trahana supi, kiselkasto – slatkog ukusa, dok čuveni feta sir i ostale mlečne proizvode nije potrebno posebno naglašavati. Zahvaljujući bogatom i plodnom zemljištu, ovo područje proizvodi med za koji se smatra da je jedan od najkvalitetnijih i najčistijih.Lokumades je slatkiš po kojem je Grčka prepoznatljiva, a posebno Edipsos. Vredno je probati i lokalne specijalitet kao što su jogurt sa medom, slatkiši pečeni u rerni sa ili bez sladoleda i još mnogo toga.Ovu regiju kao da je sam Bog blagoslovio i podario joj izuzetno plodno tle, pogodno za uzgoj raznovrsnih sorti grožđa od kojih nastaju izuzetno kvalitetna vina. Regija obiluje maslinjacima tako da se ovde mogu naći svi proizvodi od maslina različitih vrsta

EVIJAavgust 2013. Godine Slobodan OgrizovićPosle skoro pune dve decenije letovanja u Grčkoj, sve je veći izazov da se pronađe neki novi kutak i vidi nešto novo. Naravno, pod uslovom da u te kutke ne računamo grčka ostrva kojih ima oko 1400, od kojih je, opet, svega 227 naseljeno. Što je prilično depresivan podatak po nas, imajući u vidu da smo videli tek nešto više od desetak ostrva… Očigledno, ništa bez jedne jahtice i godinu dana krstarenja!U nedostatku jahte i sa večito kriznim budžetom – ovogodišnji izbor je pao na Eviju, drugo po veličini grčko ostrvo! Najveće posle Krita. A kad gledate mapu Grčke, teško da biste u Eviji videli ostrvo – jer se potpuno kamufliralo i priljubilo uz kopno – od severa, u visini Lamije, pa sve do juga – u visini Atine. Kod Halkide, ulaznih vrata Evije, nalazi se pokretni most – koji premošćava moreuz, Euripus, koji je ovde širok svega 38 metara. Ali da je širok i samo jedan metar – opet bi to Eviju činilo ostrvom. Pretpostavlja se da je Eviju od kopna odgurao neki davni, jaki zemljotres, kao što to obično biva sa ostrvima koja su blizu kopna.

Legenda uz mapu:0 – trajekt Glifa – Agiokampos1 – Lutra Edipsos2 – Kavos3 – Pefki4 – Elinika5 – Prokopi6 – Halkida7 – Drosija/Alikes8 – Eretrija9 – Kimi10 – Murteri, Korasida, Kalamos11 – Oropos

Istina, prethodnih godina nam je već par puta padalo na pamet da bismo, u povratku sa Peloponeza, mogli da – umesto ponekad dosadne vožnje autoputem od Atine do Larise – „skočimo“ na Eviju i da se tuda provozamo (na mapi to izgleda kao blaga prečica), ali – Beograd je odatle uvek 1000 km daleko pa nam se, ipak, nije silazilo sa autoputa.Evija je, po starinskim grčkim pričama iz istorije, poznata i kao Eubeja, što valjda, potiče pomalo i iz nepravilnog čitanja (tj. čitanja po Vuku) imena napisanog na grčkom jeziku (Ευβοίας).Tako smo, kao i prethodnih godina, seli u kola, prošli sve zamorne granice i kućice za plaćanje putarine i posle 11-12 sati vožnje stigli, posle skretanja za Volos i Larisu – do odvajanja za Glifu – odakle se trajektom prelazi u Agiokampos, tj. direktno na Eviju. Naravno, možete nastaviti autoputem do Halkide i time izbeći korišćenje trajekta, ali to ima smisla samo ako letujete na južnom delu Evije. Inače, Evija je vrlo dobro povezana trajektnim linijama sa kopnom i postoji čak 8 različitih linija – iz različitih kopnenih mesta – koja putnike dovoze na ovo ostrvo.KADSTEUDILEMI –BANJAILIMORE: LUTRAEDIPSOSU situaciji kada imate ograničen budžet za letovanje („ograničen budžet“ (?) – čist pleonazam), a rado biste otišli malo na more (u Grčku) a malo i u banju, najbolje je otići u banju na moru, tj. morsku banju! Ili, kako bi to kazao Radovan Treći: „Evo rešennnnija: Lutra Edipsos!“

Lutra (što znači „banja“ na grčkom) Edipsos, nalazi se na severozapadu Evije, tačno naspram Kamene Vurle, i pedesetak kilometara je udaljena od već čuvenog Pefkija, od skora još jednog omiljenog grčko-srpskog letovališta.Iz pomenutog Agiokamposa, koji je negde na pola puta između Pefkija i Lutre Edipsos, stigli smo za dvadesetak minuta do našeg hotela, po imenu „Kallithea“, smeštenog na par stotina metara od obale, ali na pristojnoj uzbrdici koju je trebalo svakodnevno savladavati. Opet, vlasnica ovog porodičnog hotela, gospođa Jana Falara, bila je izuzetno ljubazna i naklonjena gostima iz daleke Srbije, pa nam ni uzbrdica nije naročito teško padala. Hotel, kao i celo mesto – izgleda da su navikli samo na domaće goste, pa su svi natpisi i uputstva – skoro uvek bili samo na grčkom jeziku. Ali, kad završite početni kurs grčkog, to je prilika da se malo pravite važni, barem pred svojom porodicom. Ali kada to isto uradite pred Grcima, i kažete par rečenica na grčkom, počinju vaši problemi – jer će svi krenuti da vam pričaju na grčkom, trista na sat, kao da ste, u najmanju ruku, rođeni ovde.Sa terase ovoga hotela pruža se divan pogled na celu Lutru, donekle pokvaren pogledom na brojne nezavršene ili poluzavršene krovove obližnjih kuća i hotelčića – čija je izgradnja presečena već dobro poznatom ekonomskom krizom. A tu je i romantičan zalazak sunca, koji na pola sata crvenom bojom zafarba – koliko nebo, toliko i brda Evije koja se nalaze na drugom kraju velikog zaliva – preko puta Lutre Edipsos. Preciznije – iz jedne Lutre gledate u drugu (Lutru), po imenu Gialtra, još jedno banjsko-primorsko mesto na Eviji.Željni mora, brzo smo strčali na najbližu plažu, nedaleko od trajektne luke u koju pristižu brodovi-trajekti iz Arkice, blizu Kamene Vurle, tj. sa kopna. Gradska plaža, tj. gradske plaže u Lutri Edipsos su relativno neugledne, uglavnom šljunkovite, što uopšte ne smeta kada se uželite kupanja u moru. E sad, bilo nam je malo neobično što se sav turistički svet Lutre uglavnom brčka u plićaku, u pojasu od 5-6 metara od obale, ali smo pomislili da je to i logično s obzirom da se radilo pretežno o grčkim

penzionerima i penzionerkama, i da je već polako padao večernji mrak. Međutim, naše oduševljeno, toliko dugo iščekivano, plivanje i ronjenje – što dalje od obale, završilo se neobičnim peckanjem i žarenjem po koži! Ubrzo smo shvatili da ćemo se, tih poznih avgustovskih dana, u toplim egejskim vodama, družiti – ne samo sa grčkim penzionerima – već i sa brojnim meduzama! Šta da se radi… Bilo je tu onih maleckih, providnih meduza, ali i pravih kapitalaca – prečnika po 20-30 cm, braon boje – lako uočljivih, ali samo kada je more mirno, a vi na nekoj vodoprozirnoj, peščanoj plaži. Meduze su mi, oduvek, mnogo draže kao salata u kineskom restoranu (mada baš i nemaju neki ukus), nego kao društvo u moru, ali, srećom, ipak nas nisu mnogo uznemiravale tokom letovanja na Eviji.

Bilo je ionako već veče, pa smo batalili kupanje i krenuli da malo bacimo pogled na ovu simpatičnu banju. I tako, kada od stalno živog trajektnog pristaništa krenete nogu pred nogu banjskim korzoom (ustvari običnim, neuglednim kolovozom, gde je automobilima uveče zabranjen pristup), doći ćete brzo do velelepnog „Thermae Sylla Spa Wellness“ hotela. Za ovaj banjsko-morski hotel kažu da je najbolji u svojoj kategoriji u celoj Grčkoj, a da se čak nalazi i među 10 najboljih hotelsko-termalnih banja u svetu! Što se lako može uočiti i po markama automobila na hotelskom parkingu.Preko puta hotela, na obali, na drvenoj platformi, nalazi se neugledna drvena kućica, verovatno ostatak nekog starog, nekada raskošnog, banjskog kupatila. A odmah iza ugla, nastavivši šetnju, ugledaćete božanske, termalne izvore Edipsosa koji, većom ili manjom snagom, izviru iz dubina od čak 3000 metara, i razlivaju se veselo po obližnjim stenama, mešajući se zatim sa morem, i to Egejskim.Po udubljenjima u steni, udobno zavaljeni, pod toplim mlazevima lekovite vode, sede u grozdovima Grkinje i Grci, u zrelim i još zrelijim godinama, što, opet, ne znači da ovde nećete videti i sasvim mlade ljubitelje termalnih voda. A voda prija svima koji imaju stanovitih problema – kako onih sa bolnim leđima, artritisom, reumom, tako i onima sa dermatološkim problemima ili smetnjama disajnih organa. Kako god, retko ćete uspeti da obezbedite sebi mesto pod centralnim lekovitim mlazom vode (tu uvek zasedne neka vrhovna bakica, ranoranilica), pa vam preostaje da se, kao i svi ostali, brčkate u plićaku obližnjih plaža. Ako ponekad vidite da su najbolja mesta slobodna, to znači da trenutno iz zemaljskih dubina teče voda od – ne više prijatnih 30-40 stepeni, već od maksimalnih, 85 stepeni! Naravno, ako probate da se banjate pod tim uslovima, ne samo da će prestati da vas muče dermatološki problemi, već skoro sigurno nećete imati više nikakvih problema. Koliko i prosečan skuvani jastog.

Lutra Edipsos ima bogatu istoriju, a pominje se još u grčkoj mitologiji – po kojoj je boginja Atina tražila od Hefesta, boga vatre i kovačkog zanata, da stvori, kako zna i ume, mineralne izvore da bi Herakle mogao da povrati snagu kad ispuni čuvenih 12 zadataka. Rečeno, učinjeno.A posle Herakla, tu su boravili i rimski carevi – Adrijan, Marko Aurelije i Sula, da bi se svega par milenijuma kasnije, Lutroedipsošani banjali zajedno sa  kraljem Petrom I Karađoređevićem, Elefterosom Venizelosom, a zatim i sa Marijom Kalas, Gretom Garbo, Onazisom, Čerčilom… Možda ova banja, osim navedenih, ima i neka čarobna svojstva – hrabrima uvećava hrabrost, lepima lepotu, bogatašima bogatstvo, a pevačima daje još lepši glas? A putopiscima inspiraciju.

Večernji korzo je inače, najzabavniji deo Lutre Edipsos. Koliko preko dana sve deluje prazno, jer se valjda svi raštrkaju po brojnim plažama Evije, toliko uveče zavlada neopisiva gužva na banjskom korzou: tu su i već pomenuti penzioneri – gospođe i gospoda, primereno obučeni za večernju šetnju, ali ima tu i mlađeg sveta (uzmimo mene za primer), uključujući i klince koji obično na kraju završe u malom dečjem zabavnom parku. Tu je, naravno, i muzika iz brojnih taverni i restorančića, tu su neizbežni prodavci voća (a naročito džinovskih i sočnih smokvi i avgustovskog, preslatkog belog grožđa) ali i svih drugih banjskih suvenira i drangulija, a kad se umorite od šetnji gore-dole, možete odšetati do onog banjskog izvorišta na obali i odmarati svoje kosti i koščice u toploj banjskoj vodi (iako su najbolja mesta zauzeta i kasno uveče), a možete i sesti u neki od brojnih restorana i naručiti lokalni specijalitet: „lukumades“, tj, po naški, obične krofnice. Za par evra dobićete 5-6 lukumadesa, prelivenih, po izboru – medom, sladoledom ili istopljenom čokoladom (preporuka: med). Da pomenemo i specijalizovane radnje koje vam nude neverovatan spektar različitih vrsta ratluka i alve – pa vi probajte da odolite svim tim mirisima i ukusima ako možete. U svakom slučaju, treba imati na umu da banjska voda leči čitav niz zdravstvenih problema, ali svakako ne smanjuje kilažu koju ovde lako možete da nabacite degustirajući slatkiše. Tako to ide – nešto (u zdravstvenom smislu) dobijete, nešto izgubite…IZLETI PO SEVERU EVIJEGREGOLIMANO, KAVOSLutra Edipsos je, sama po sebi, simpatično mesto, ali je to i dobra baza za „skok“ do drugih delova severne Evije. Tako smo se jednog od 5 banjskih dana zaputili ka Kavosu, najzapadnijem delu Evije.

Negde na izlazu iz Lutre (u smeru ka Pefkiju) odvaja se put koji prati obalu sledećih dvadesetak kilometara, a koji je istovremeno i priručni parking. Naime, pošto se plaža proteže celom dužinom ovoga zaliva – svako je u mogućnosti da izabere svojih par metara. Duž obale su nanizane stotine kuća, apartmana i poneka taverna – pa, kad baš nije puna sezona, možete sigurno i ovde naći smeštaj – tako što ćete ići od kuće do kuće, birati najbolje, i cenjkati se do mile volje.

Usput možete naći i nekoliko taverni koje imaju svoje sopstvene plaže – pa uz jedno piće možete imati na raspolaganju ležaljke i suncobran. A kad vam u vreme ručka zamirišu jela sa obližnjih stolova, teško da ćete moći da odolite da se ne pridružite ostalim gostima.Kada obiđete ceo zaliv naslonjen na Lutru, put se odvaja od mora i zavija u brda – da bi vas proveo kroz simpatično seoce – Gialtru – i zatim se ponovo, krivudajući, spustio do mora. A na moru vas čeka ona druga banja – Lutra Gialtra, malo mesto sa slatkom peščanom plažicom, verovatno i najlepšom na ovom potezu.Sledeće interesantno mesto za zaustavljanje je kod rta Gregolimano, koji strašno podseća na Zlatni rat – u Bolu na Braču, samo što postoji jedan mali problem. Ceo ovaj potez, i sa leve i sa desne strane rta je potpuno ograđen – da bi se zaštitio duševni mir gostiju (pre)skupog odmarališta – poznatog Mediteran kluba – gde sedam dana letovanja (po osobi) košta nekoliko hiljada evra (3500, ako se ne varam). Izgleda da je nama smrtnicima nemoguće doći do ovog predivnog mesta, mada možda i postoji neki način da se stigne do Gregolimana (ali ga mi nismo našli), da se barem slikamo pa hvalimo kako smo proveli par sati među raznim snobovima i bogatašima Mediteran kluba.Put dalje vodi uz obalu, kroz Agios Georgios (da mi je znati koliko mesta sa istim nazivom postoji u Grčkoj?) – inače najveće mesto na ovom delu obale, ali i dalje sasvim obično mestašce, sa isto tako običnom i malom gradskom plažom. Što, naravno, nije nikakva smetnja, jer smo se, prethodnih godina – letujući po svim mogućim i nemogućim mestima na Peloponezu i po Jonskim ostrvima – nagledali obala i nauživali na svim mogućim, prelepim peščanim plažama. Zato više i ne očekujemo da vidimo nešto takvo, niti je zbog toga manje uživanje okupati se na bilo kojoj, ma koliko maleckoj i neprivlačnoj plaži. More je more.Još nekoliko kilometara dalje nalazi se Kavos, još jedno mestašce u nizu, sa malo dužom šljunkovitom plažom, gde se, uzgred, mogu i iznajmljivati čamci za odlazak do obližnjeg ostrvca, tj. mini-arhipelaga zvanog Lihades.Taman za simpatičan, jednodnevni izlet – razgledate Eviju, kupate se, ručate u nekoj taverni, pa se opet kupate, vozite, šetate – sve u onim dozama koje vam najviše prijaju.ELINIKA, PEFKISledeći izlet vodio nas je ka severoistoku Evije, a cilj je bila, barem po nekim prospektima i sajtovima – najlepša plaža na Eviji, po imenu Elinika. Naravno, sve to uzmite sa rezervom: kako se kaže – sto ljudi, sto ćudi, pa tako često i „najlepša plaža“ može da ispadne – šarena laža (barem u odnosu na vaša očekivanja). Ali, dobro je imati cilj, a posle pripreme od par desetina pregledanih sajtova, prospekata, kataloga i foruma – obično dođete do zaključka da vam sve to ne vredi mnogo dok ne odete na lice mesta i ne uverite se svojim očima da li je nešto zaista lepo ili ne.

Od Lutre Edipsos put vas vodi pravcem ka Agiokamposu, ka istoj onoj lučici u kojoj smo se prvi put iskrcali na Eviju. Put zatim vodi kroz primorsko mestašce Orei, gde možete zastati i pogledati jednog impresivnog, ljutog bika, od koga, ipak, ne preti nikakva opasnost jer se nalazi iza staklene pregrade, a usput je to i bik od mermera, iz davnog, četvrtog veka pre nove ere. Zatim prolazite kroz Istiju, najveće mesto severne Evije, organizovano oko velikog, centralnog trga kvadratnog oblika. Oko Istije vodi obilaznica, ali ne smeta da izgubite desetak minuta više i da prođete kroz sam centar, barem da bacite pogled na ovo mesto, ako već nemate vremena za više.Put se zatim lagano, ponovo, spušta ka moru i dovodi vas do (već) čuvenog Pefkija. Pefki podseća na ona poznata srpsko-grčka letovališta podno Olimpa (Nei Pori, Platamon, Leptokarija…) osim što je plaža šljunkovita a ne peščana. A ostalo je identično: dugačka, kilometarska plaža, desetinu metara široka, sa nekoliko redova ležaljki, i bezbroj taverni, pekara, restorana, kafića i sličnih stvari – u glavnoj ulici, a iza svega toga, u zaleđu, apartmani i hoteli. Pa ko voli…

Pefki je, moglo bi se reći, glavna plaža i morsko-odmarališni deo susednog mesta – Artemizija, daleko poznatijeg, barem sa istorijskog aspekta. Davne 480. godine, pre nove ere, tri dana su se u ovim vodama bespoštedno tukli Grci i Persijanci. Pomorska bitka odvijala se paralelno sa čuvenom bitkom kod Termopila, gde je Leonida sa svojih 300 Spartanaca demonstrirao sve spartanske vojne veštine, zajedno sa neverovatnom odvažnošću i rodoljubljem.Uglavnom, Grci su Persijancima dali malo fore, pa su se borili sa oko 300 brodova (koliko Spartanaca – toliko i brodova) protiv 500 protivničkih. Grčku flotu su predvodili Euribijad iz Sparte i Temistokle, Atinjanin. Grci su imali više uspeha, zahvaljujući svojim ratnim brodovima sa ojačanim pramcima (tj. kljunovima), kojima su potapali Persijance, a usput su i zarobili 30 persijskih brodova. Na sve to, Persijance je zadesila i velika oluja koja je potopila još 200 njihovih brodova. Završnog, trećeg dana, odigrala se ta poznata bitka kod Artemizija, tj. njen ključni deo, gde se ratna sreća, konačno, nasmešila i Persijancima, pa u toj bici strada pola atinske flote. Opet, to je samo jedan detalj iz decenija i vekova dugih čarki i ratova Grka i Persijanaca, ali, eto, bolje da znate šta se ovde dešavalo dok se bezbrižno brčkate u vodama Pefkija. Da slučajno ne zakačite nogom jarbol neke potopljene trireme dok se kupate…Od Pefkija se put ponovo penje u brda, i posle još 10-15 kilometara vožnje kroz guste i zelene šume Evije (uz svuda prisutne vatrogasne stanice, sa dežurnim vatrogasnim kamionima), stiže se do

Elinike, kako samog mesta – brdima, tako i lokalne plaže (Paralia Elinikon), već prilično okupirane turistima, tj. lokalnim Grcima. Elinika, ili Elinikon je veliki peščani zaliv, širok nekoliko stotina metara. Sam pojas plaže je širok svega nekoliko metara, tako da je, ako dođete malo kasnije, teško naći mesto za peškir. Verovatno da, onih dana kada duva vetar i ima talasa, ovaj pojas plaže praktično i ne postoji, pa vam preostaje samo da se celog dana kupate.U sredini zaliva nalazi se minijaturno ostrvce, do kojeg se može doplivati, a na ostrvcu se nalazi crkvica, posvećena, kome bi drugom, nego Svetom Nikoli, zaštitniku moreplovaca. Iznad plaže, tj. duž celoga zaliva nalaze se brojne kuće, kućice, apartmani i slične stvari, a u centralnom delu, na strmini iznad plaže nalaze se dve predivne taverne, smeštene u debelom hladu – što od drveća, što od tendi i suncobrana – a gde se može napraviti predah u vreme ručka. Sa terase se pruža divan pogled na ceo zaliv, a i na ostrvo Skijatos u daljini.Znate već onaj divni letnji osećaj – kada ste se iskupali, sunce prži odozgo, umirete od gladi, i onda sednete u hlad, donesu vam ledenu vodu, hladan „Mythos“, iznesu grčku salatu ili neko meze… Neprocenjivo.

Kad smo već kod restorana, sve vreme odmora pratila nas je jedna misteriozna pojava. Gde god bismo seli u tavernu i probali da naručimo grčku musaku, odgovor je bio isti: „Nema!“ Neverovatno. Opet, kad smo kasnije malo razmislili, logično je da Grci tu svoju musaku prave jedino tamo gde dolaze strani turisti, a ovde – gde sve vrvi od Grka, niko nije lud da pravi musaku koja im je, verovatno, tokom godine već izašla na nos? Tako ostadosmo bez musake, i to sve do povratka u Beograd, gde smo je priredili sami sebi. Kad smo već kod toga, evo i recepta, možda nekome zatreba?Grčka musaka: Iseckate 4-5 većih krompira, i zatim ih malo obarite (na laganoj vatri, 20-30 min – da ne počnu da se mrve). Zatim uzmete i 3 patlidžana srednje veličine, i iseckate na krugove, koje takođe možete malo obariti, na primer tako što ćete ih staviti par minuta u vruću vodu i zatim ocediti (kao i krompir) u cediljki. Druga varijanta je da ih samo posolite i stavite u cediljku da omekšaju. Zatim krompir malo propržite, na maslinovom ulju, tek da dobije bojicu. U istom ulju možete da propržite sitno seckani luk (dve glavice srednje veličine), sa jedno 500-600 grama mlevenog mesa. Na laganoj vatri mešate smesu dok meso ne dobije svetliju boju, a onda u to dodate pola čaše crnog vina, pola kaščice (a može i cela, ako volite) cimeta. Posle nekog vremena dodate i šaku suvog grožđa, a onda izrendate u tu masu i dva paradajza (a preostalu ljusku bacite). Malo soli, bibera – i to je to. Onda lepo poređate krompir na dno neke veće posude, pa preko njega patlidžan, pa onda meso (poneko dodaje i papriku, ali nije obavezno), tj. onu pripremljenu smesu. Na kraju, preko svega toga prelijete bešamel sos (da ne pišem sad recept i za njega), ali za njega koristite maslinovo ulje umesto uobičajenog putera ili margarina. U bešamel možete da dodate i malo belog bibera, malo feta sira ili rendanog kačkavalja, promešate i – sipate preko ostalih sastojaka. Sve to pecite u rerni na 250 stepeni, oko 45 minuta. Kad sve to završite, servirajte musaku na tanjire, onako po grčki – u komadima 10×10 cm, prelijete sa malkice maslinovog ulja, dodate malo zeleniša i po neku maslinku, krišku paradajza – pored musake, da sve to ukrasite. Spremite još grčku salatu, pre toga drmnete jedan uzo, a onda neku čašu kritskog vina i pomislićete na tren da ste u Grčkoj (ali samo na tren).Toliko o receptima.

Ako vas mrzi da se iz Elinike vraćate istim putem, možete nastaviti dalje ka Vasiliki, pa kroz Papades i Kokinomiliju, sve do zapadne morske obale i mesta Rovies. Odatle do Lutre imate oko 20 km, divnim putem uz obalu.Rovies je, inače, bio naš sledeći planirani izlet, pa smo se vratili istim putem, kroz Pefki i Istiju, jer su deca još u dolasku već fiksirala jedan veliki „Lidl“. A ko nije bio u „Lidlu“, taj ne zna šta propušta…ROVIESOdmah na izlazu iz Lutre, čim prođete termalne izvore, put se penje u brda i zatim vijuga oštrom strminom kojom se zapadna Evija, tj. planina Teletrio, spušta u more (ili izranja iz njega, ko bi znao?). Negde pred samim Roviesom videćete jednu divnu šljunkovitu plažu, kakvih ima još nekoliko na ovome pravcu. Još kad stignete rano ujutru, dok je voda potpuno mirna i zalivom vlada bonaca, i dok Grci još nisu počeli da pristižu (a oni definitivno nisu ranoranioci), boravak na ovoj plaži je zaista divan doživljaj. Na plaži nema hladovine, osim jednog velikog bora koji se svojom krošnjom natkrilio čak i iznad same vode, a na obali ima nekoliko kuća sa apartmanima za izdavanje, kao i nekoliko proplanaka u borovoj šumi gde se može videti po neki kamper. Na početku plaže nalazi se jedna, više nego dovoljna, tavernica, gde možete popiti jutarnju, grčku kaficu, a kasnije možete i da marendate porciju girica, ili šta već poželite, ali ne previše, da ne pokvarite ručak.

Pošto smo sve to uspešno obavili (kupanje, taverna), nastavili smo ka obližnjem Roviesu. Šta da kažem – ništa specijalno – jedno omanje mesto, naslonjeno na dugačku plažu, sa svim pratećim sadržajima. Plaža se nastavlja još kilometrima pošto izađete iz samog mesta, a duž plaže nalazi se borova šuma, u koju se, na svakih 5-10 metara, zavukao po najmanje jedan kamper, sa svojim kolima, šatorima i svom pratećom kamperskom opremom. Da li se to, zbog krize, vratilo vreme kampovanja? Moguće, jer je kampera bilo baš mnogo.

Negde na granici Roviesa i početka kamperske rivijere, nalazi se, dobro očuvana, kula – tvrđava iz vizantijskog perioda, a, od stvari koje život znače, na samoj obali, u šumi visokih borova, tj. u njihovom hladu, nalazi se velika bašta jedne od ovdašnjih taverni, gde pomenuti kamperi ručavaju kad im dosade sendviči i konzerve. I tako, sedite u borovoj šumi, gledate u jelovnik na grčkom, slušate svuda grčki oko sebe, i objašnjavate se na grčkom sa grčkim kelnerom: kao da smo pravi

Grci. Naravno, ni ovde nije bilo (grčke) musake.Time smo završili naš obilazak severne Evije. Pošto se to sve dešavalo u prvih 4-5 dana od našeg dolaska na more, nismo baš bili preterano zainteresovani da zavirimo u svaki ostrvski kutak, dok se pošteno ne iskupamo i ne povratimo od beogradske strke i stresova. Jer, da je bilo više vremena, svakako bismo

skoknuli i do Drimona vodopada, zavučenog u guste evijske šume, na putu ka mestu Drimona, na putu koji od Roviesa vodi do Ksiro planine. I još ponegde.OD SEVERNE DO CENTRALNE EVIJEPošto smo, koliko-toliko, obišli severnu Eviju, zaputili smo se ka južnijim, ili bolje reći ka centralnom delu ostrva – ka mestu Eretrija, dvadesetak kilometara južno od Halkide. Put od Lutre Edipsos ka Halkidi vodi kroz već pomenuti Rovies, a zatim se penje u planinu, u guste i predivne šume. Za trenutak vam se učini kao da se vozite, u najmanju ruku, po padinama Tare. Metalne šipke pored puta, koje markiraju put tokom zime, kada napada sneg, podsećaju da je Evija, osim letovališta – poznata i kao zimski skijaški centar. Mora da je to potpuno neobičan zimski doživljaj – odete na skijanje, pa onda skoknete do Edipsosa na brčkanje u onih 40, 50 ili već koliko stepeni termalnih

izvora!Kada već prolazite ovim putem, lepo je, a i bogougodno, obići manastir – crkvu Svetog Jovana Rusa. Ne možete da zalutate, jer na Eviji postoji više putokaza ka ovoj crkvi nego ka bilo kojem drugom mestu, pa čak i ka ostrvskoj prestonici Halkidi. Kažu da čak postoji i redovna autobuska linija do ovde iz Atine, zbog velikog broja vernika koji ovamo dolazi na poklonjenje. Crkva se nalazi u

mestu Prokopi, mestu izniklom iz iseljeničke volje i muke, ali i emocija stanovnika nekadašnjeg Prokopiona, danas Urgupa u Turskoj. Mošti Svetog Jovana Rusa ležale su u crkvi svetog Georgija (Đorđa) u starom Prokopionu, sve do dvadesetih godina prošlog veka, kada se odigrala velika razmena stanovništva između Grčke i Turske.E sad, kad se seli mesto – seli se i svetac. Tako to biva – jer ako je uobičajeno da svetac čuva mesto i meštane, valja ponekad i da meštani pričuvaju svog sveca. Tako se mošti Svetog Jovana danas nalaze u velikoj crkvi, u  impresivnoj građevini sa dva velika zvonika, u Prokopiju, podno 1236 metara visokog vrha Kandili planine. Reka hodočasnika, od kojih neki pešice dolaze iz dvadesetak kilometara udaljene Halkide, lenjo teče pored srebrnog kivota zatvorenog staklenim poklopcem – te svako može jasno videti Svetog Jovana Rusa, u sjajnoj svetloplavoj odori, dok mu lice delom prekriva zlatna posmrtna maska. Mošti, to jest nezaklonjeni deo lica, vrat i ruka Svetog Jovana izgledaju kao da ih je sam Fidija, čuveni helenski vajar, oblikovao od tamnog, čvornovatog, suvog i sjajnog drveta.

Molitva pored kivota verovatno nikada i ne prestaje, a nesrećni, bolesni, verni, krotki i zabrinuti – u tišini prolaze crkvom. Pošto se poklone svecu, vernici odlaze do kapelice pored crkve, gde se, stavljajući svetiteljevu kapu na glavu i pojas oko pasa – još jednom pomole, sada pred ikonom Svete Ane i Svetog Siluana.Inače, Sveti Jovan je rođen na jugu Rusije, a kao vojnik, u ratu protiv Turaka, bio je zarobljen i prodat u roblje turskom Agi iz Prokopiona. Iako su mu sve oduzeli, veru nisu mogli, pa se Jovan još za života, svojim pravedničkim životom i za Turke neobjašnjivim čudima – preporučio za budućeg sveca. Jer, ako je neko svoj život proveo skromno, smerno, u stalnom podvizavanju – to je bio Sveti Jovan Rus. Sveti Jovan se upokojio u Gospodu kada je imao četrdesetak godina, a njegov Aga, do tada potpuno svestan ko je i kakav bio njegov sluga i zarobljenik, naredio je da se Jovan pokopa hrišćanski a uz to je i priložio skupoceno odelo kao pokrov za njegove mošti. Tri godine kasnije, grob Svetog Jovana obasjala je jaka svetlost, a Svetac se javio svome duhovniku prenoseći mu da je volja Božja da se njegove netljene mošti otkopaju. I tako, sve do 1924. godine su njegove mošti ležale u crkvi Svetog Georgija u Prokopionu, a šta se kasnije dešavalo – to već znate.Za njegovo ime, tj. za njegove mošti, vezana su nebrojena čuda, jer se svetac često javljao i odgovarao na izgovorene i neizgovorene molitve vernika. A da Sveti Jovan nije samo Rus, već pomalo i Srbin, svedoči baš takvo jedno čudo – o tome kako su 1999. godine dva hodočasnika, koja se međusobno nisu poznavala, ispričali sveštenicima ovoga hrama maltene identičnu priču. Elem, videli su, nezavisno jedan od drugoga, Svetog Jovana kako ustaje iz svog kivota, skida svetu odeždu, oblači vojnu uniformu, i kaže: „Idem u Srbiju, jer se tamo progoni pravoslavlje!“ A i sam Kumanovski sporazum (čist eufemizam) potpisan je 9. juna (27. maja po starom kalendaru), na dan kada se blaženi Jovan upokojio, tj. na dan kada se i proslavlja Sveti Jovan Ruski!HALKIDAOd Prokopija nastavljate da vijugate kroz zelene evijske šume, još 20-30 kilometara, a onda se, posle Agiosa i Kamarice naglo spuštate ka morskoj obali. E sad, pošto svi znamo za onu poslovicu – „ako se ne bavite politikom, politika će se baviti vama“, a pošto znamo i za tumačenje grčke reči „idiot“ – da je to čovek koji se ne bavi politikom, rešili smo da se bavimo Politikom, tj. da svratimo u obližnje primorsko mesto po imenu „Politika“! Uostalom, pre nego što smo i stigli na Eviju, merkali smo ovo mesto kao moguću destinaciju za odmor.

Politici se prilazi pored neke fabrike boksita, gde je cela okolina obojena, logično, crvenom bojom. Posle nekoliko kilometara, počinju i mesto i plaža – dugačka, šljunkovita obala tamnije boje. Ponuda apartmana i restorana – uobičajenog kvaliteta. Da se baš  zaljubite u mesto na prvi pogled – teško. Toliko – iz ove kratke političke posete.Nastavili smo da se približavamo Halkidi, a posle prolaska kroz Nea Artaki uzbuđenje je dostiglo vrhunac, barem kod našeg podmlatka. Jer, na potezu od Artakija do Halkide nalazi se veliki „Jumbo“ (Džambo), jedna od onih džinovskih prodavnica igračaka (kao i kućnih, kancelarijskih i školskih potrepština) iz „Jumbo“ lanca rasprostranjenog po celoj Grčkoj. Ove godine Jumbo je smislio novu reklamu (koja vas prati na svim grčkim TV i radio stanicama) čija je melodija naslonjena na muziku iz ovogodišnjeg Tarantinovog filmskog hita „Django“. Umesto lancima, ovde roblje ide okovano džinovskim spajalicama (rekoh da se u Džambu prodaje i kancelarijska oprema), sve dok se na brdu ne pojavi Django (grčki), glavom i bradom, i preciznom pucnjavom ne pokida lance, tj. spajalice… Pravi Tarantinopulos na delu!

E sad, glavni put kojim prilazite Halkidi je sve vreme obeležen duplom punom linijom, pa morate da prođete par kilometara i da maltene uđete u Halkidu pre nego što uspete da se okrenete i vratite ka čarobnoj kući sa igračkama. Možda bih ja i secnuo ranije tu duplu liniju, ali posle nekih neprijatnih iskustava sa srpskom policijom, prosto mi se nije dalo.Inače, pre nego što i konačno uđete u Halkidu videćete sa desne strane jedan veeeliki zaliv, po imenu Lijani Amos. Kada smo prvi put došli do njega, izgledao je kao ogroman peščani sprud – po kome se lenjo šetkalo na hiljade galebova. Kada smo ostavili pare u Džambu, i vratili se na isto mesto posle sat i po vremena, zaliv je bio potpuno pod vodom, a okolo su jurcali surferi, uz pomoć paraglajderskih elemenata. To vam je živi dokaz kako su ovde velike i nagle plime i oseke, o čemu će biti napisano još par reči kasnije u tekstu.

A Halkida, ili Halkis, najveći grad Evije, je jedan veseo grčki gradić od preko 50.000 (grčkih) duša, za koji nije sigurno da li se sa kopna proširio na ostrvo, ili je pak sa ostrva delom pretekao na kopno. A ta dva gradska dela razdvojena su uskim, svega 38 metara širokim moreuzom, zvanim Euripus, kroz koji morska voda jurca rečnom brzinom od 15 km/h (tj. 8 čvorova), pritom još menjajući smer na svakih nekoliko sati!Ime Halkida potiče još iz davnih vremena, od reči χαλκος (bronza, bakar), ali su je Venecijanci zvali „Negroponte“ (zvučalo im je onako, više italijanski), po mostu koji je spajao grad sa kopnom.Halkidu u šali nazivaju i grad „ludih voda“, baš zahvaljujući toj morskoj reci (ili rečnom moru) koja protiče ispod starog, pokretnog mosta. Od pre dvadeset godina, Halkida je sa kopnom povezana i novim, velikim mostom, koji neodoljivo podseća na Most na Adi, pa ga zato i Grci od skora zovu „Most na Eviji“.

I tako, ovo halkiđansko-evijansko more, koje bi moglo da posluži za takmičenje kajaka na brzim vodama, zahvaljujući plimama, osekama, uticajima meseca, sunca, ekonomskih kriza i broja turista, menja smer svakih 6 sati! Ali ni tu nije kraj – nekih 6-7 dana tokom meseca morska struja menja smer čak 14 puta u okviru 24 sata!U stara vremena, čak je i čuveni Aristotel (čija je majka bila Halkiđanka) lupao glavu tražeći rešenje za ovu pojavu. Pošto lupanje nije vredelo, Aristotelu je preostalo samo da skoči u Euripus i udavi se (više prema popularnoj legendi nego istinitoj priči) – rekavši na rastanku od ovoga sveta: „Neka me Euripus uzme, kad već ne mogu nikako da ga shvatim!“ E sad, most nije mnogo visok, ali je more tu duboko preko 8 metara, pa nije isključeno da poneko uspe i ovde da se udavi?

A iskusni ribari se, tačni kao sat, nameste sa svojim čamcima, opremljenim malim svetiljkama, blizu staroga mosta – u gustoj formaciji, čekajući da more promeni smer i da im u mreže, pomenutom brzinom od 8 čvorova, uleti neki riblji specijalitet.Krajem avgusta, barem ovogodišnjeg, brzina, a i smer, Euripusa mogli su se nepogrešivo pratiti zahvaljujući – meduzama! More oko Evije, a kažu da je to bio slučaj i u celom Sredozemlju, obilovalo je ove godine tim simpatičnim (ako se ne kupate pored njih) morskim stvorenjima, debeljuškasto-pihtijastim poluloptama prečnika od 10 do 30 i više cm, upadljive braonkasto-šućmuraste boje, posebno u odnosu na, onako, poluvizantijsko plavo Egejsko more.I tako, ispod mosta su proletala čitava jata veselih meduza, koje je Euripus silovito nosio, gurao, okretao naglavačke i isporučivao ih sigurno po nekoliko kilometara dalje – do Eretrije ili Politike, zavisno od smera Euripusa. A tamo se malkice odmore od ludiranja, u mirnijim zalivskim vodama – i zatim žarnu jedna drugu, što na slengu meduza znači: „Ajmo još jedan krug!“ Žurka za meduze, non-stop!Nedaleko od Halkide, ali na kopnu, nalazi se mestašce Drosija, a pored njega, ili u njemu, najlepša plaža na ovom delu Grčke i Evije – Alikes. Naravno, ukoliko volite velike peščane zalive kod kojih morate da se napešačite dok stignete do malo dublje vode. Duž plaže se nalazi čitav spektar kafića, kod kojih važi već opšteprihvaćeno pravilo – naručite neko piće i možete celog dana da koristite njihove ležaljke i suncobrane na plaži. Opet, cene, na primer, piva su od 4 do 8 evra, pa je pitanje koliko vas „besplatno“ dođe korišćenje tih rekvizita za plažu?Za razliku od, uglavnom slabije popunjenih, severnoevijskih plaža, ovde je vrlo živo, a uz kupače i kelnere, povremeno prođe i jedan od omiljenih likova koji se mogu pojaviti na plažama – onaj koji vam na noge donosi sveže krofne!Između Drosije i Halkide nalazi se još jedan Lidl, kao i na pravcu od Halkide ka Eretriji, što znači da samo na Eviji ima beskonačno više Lidlova nego u celoj Srbiji.Sama Halkida je zaista lepo mesto, čiji je centralni i najlepši deo široko šetalište, na ostrvskoj strani Halkide. Sa kopnene strane, odmah sa druge strane onoga manjeg, pokretnog mosta nalazi se  stara tvrđava po imenu Karababa. Uglavnom, reklo bi se da se Halkida pravilno rasporedila – po pola – na kopnu i na Eviji.Pomenuto šetalište krase brojni restorani, poslastičarnice i hoteli, impozantna gradska, tj. opštinska zgrada ispred koje se nalazi spomenik Aristotelu, nekoliko dečjih parkova i igrališta, malo uvučena Saborna halkiđanska crkva, posvećena Svetom Nikoli, a tu su i brojni parkirani čamci i jahtice. Uzgred, te večeri je na obali svirao (i verovatno zarađivao za letovanje) jedan simpatični gitarista, ispred koga je na velikom kartonu pisalo „Grčka i Srbija“! Naš čovek.

Blizu pokretnog mosta nalaze se, jedna pored druge, stara Emir Zadova džamija, zaostala iz perioda turskog prisustva, i crkva Svete Petke. Šetalište se završava jednim, reklo bi se, ekskluzivnim restoranom koji je zauzeo čitav deo obale i poveliki dok svojim uredno poređanim stolovima. Na istom mestu nalazi se i tzv. „Crvena kuća“, tradicionalna halkiđanska kuća, podignuta krajem 19. veka, a u kojoj je boravio Kralj Petar Prvi, sa svojom pratnjom – šest meseci tokom 1916. godine. (Verovatno je u tom periodu i bio gost Lutre Edipsos?) Blizu nje se nalazi još jedna zgrada lepotica, tj. „Zgrada sa kipovima“, sa četiri statue na spoju fasade sa krovom, tamno crvene boje. Zatim se kej nastavlja širokom stazom koja vodi ka stambenim delovima Halkide, i ka nekoliko manjih zaliva sa plažama – tako da za minut-dva možete da se sjurite iz svog stana do plaže, okupate se, i vratite kući. Možda to ovi Grci – primorci posle podvode pod „letovanje“?Za Halkidu kažu da je pravo mesto za ljubitelje morske hrane – naročito po ponudi prženih hobotnica (tj. krakova hobotnice), raznih školjki i riba – ali to isto se, bez rezerve, može reći za pola Grčke.

Nažalost, u Halkidi smo boravili relativno kratko, pa je sigurno ostalo još dosta toga što bi se imalo videti. Next time.A još jedan lep, završni detalj – spomenik, vidi se kada prolazite obilaznicom oko Halkide – naime proći ćete kolima baš kroz ogromne lukove, svodove odlično očuvanog, starog rimskog akvadukta. Ovaj spomenik zove se Kamares, što, ako se ne varam, na grčkom znači – lukovi.ERETRIJAKada od Halkide vozite ka jugu, prolazite kroz par manjih mesta – dok na vas postojano motri nekoliko starih venecijanskih kula – tvrđava sa okolnih brda, kao što su – kula Vasilikos ili Venecijanske kule bliznakinje – dve kule na dva susedna brda. Vrlo brzo stižete do impoznatnog hotelskog kompleksa Negroponte, tj. do ulaska u Eretriju, koja je bila naše odredište za drugi deo letovanja na Eviji. Prebirajući, u Beogradu, danima i nedeljama, po internet sajtovima, sa putopisima, slikama, hotelima, forumima i sličnim stvarima, došli smo, nekim čudnim putevima elektronskim, do sajta vile Belmar u Eretriji. Dopisivali smo se sa vlasnicima apartmana veče pred polazak, i u pravom foto-finišu, u devet uveče (a u tri ujutru smo polazili na put) – rezervisali jedan predivan, četvorokrevetni apartman. Za Grčku je, barem u drugoj polovini avgusta, važilo isto što i prethodnih godina: mesta u hotelima i apartmanima je bilo koliko god hoćete, i potpuno je sigurno da biste na licu mesta mogli bolje da izaberete smeštaj ili da imate jasnu predstavu šta vam se tačno nudi. Opet,

kada se spremate na dalek put od Beograda do Evije, dugačak skoro 1000 km, onda vam zaista puno znači da vas već čeka rezervisan smeštaj, na poznatoj lokaciji.

Eretrija je, inače, osim što je primorsko mestašce i trajektna luka, takođe i pravi arheološki muzej na otvorenom, sa nekoliko vrednih nalazišta iz davnih vekova. Urbanisti su, opet, uspeli da sve to divno uklope i „poređaju“ ulice tako da budu paralelne stranicama centralnog eretrijskog zaliva. Kao da su morski talasi, lično, iscrtavali primorske sokake.Preko puta Eretrije, na pola sata trajektom, nalazi se Oropos, mesto na kopnu od kojeg je slavna Atina udaljena manje oko 50 kilometara. A kad kažem „oko pedeset“, to je zato jer ćete u Oroposu videti, jednu do druge, dve table za Atinu, na kojima, na jednoj, piše 45, a na drugoj 50 kilometara. Upravo kao što je čuveni Lorens Darel opisivao Grke – kao ljude koji vam nikada ne umeju reći koliko je nešto daleko, ni vremenski, ni u kilometrima – već najradije kažu „treba ti vremena do tamo – koliko da popušiš tri cigarete“.

Eretrija je, zbog dobrih puteva i dobre trajektne veze, za Atinu verovatno isto što i Grocka za Beograd. Fino izletište sa brojnim kućama – vikendicama – za koje je spolja teško reći da li su to

stambene zgrade ili apartmani za izdavanje. A verovatno – i jedno i drugo. Dakle, ovo je pravo domaće letovalište i možete videti sasvim malo stranaca, što, uostalom, važi i za veći deo Evije. Dakle, Eretriju čini jedan veliki zaliv, sa jedne strane oivičen dugačkim molom, a sa druge pritvoren Ostrvom snova, maleckim ostrvom, zalutalim u nekoj grčkoj tranziciji, te se već godinama čeka da se vidi šta će tu napraviti novi vlasnik. U centralnom delu zaliva nalazi se gradska plaža, niz restorana i taverni, sa širokom

ponudom morskih specijaliteta, kao što su, na primer, kraci hobotnice koji vise okačeni pozivajući vas na ručak ili večeru. Teško hobotnicama na Eviji!

Jedan od restorana zove se „Debeli indijanac“, a da li je vlasnik hteo da se našali asocijacijom na debeljuškaste, od sunca izgorele turiste, ili su u silnim eretrijskim nalazištima našli i neki tomahavk, teško je saznati. Uglavnom, tražili indijance ili ne, neizostavno vredi obići lokalni arheološki muzej, kuću mozaika i još nekoliko interesantnih, većih i manjih iskopina.A pošto stranaca nema puno, a i kriza je, valjda onda nije ni čudno što su se naši domaćini, vlasnici divnih „Belmar“ apartmana (Podaras familija), tako srdačno trudili da se osećamo dobro. Glavi familije, gospodinu Jorgosu, inače penzionisanom univerzitetskom profesoru, nije bilo teško da nas poveze čamcem na malu plovidbu, a dok smo se mi kupali, on je, za tričavih 15 minuta, spretno izvadio skoro kilogram ostriga iz očigledno bogatog nalazišta. Reče nam posle da mu je rekord – kilogram ostriga za sat vremena podvodne „berbe“. Po povratku u apartmane, školjke su odmah pootvarane, i uz grčku salatu i uzo – usledila je prava gozba. Eto šta sve može da vam se desi u Eretreji. Inače, dve ćerke gospodina Podarasa, Lina i Reni(j)a, ostale su – zbog duge grčke krize, kao i mnogi njihovi sunarodnici – bez poslova na kojima su prethodno radile, pa je sada cela porodica potpuno posvećena turizmu, što se da videti i po apartmanima – po brojnim simpatičnim detaljima u sobama i kući, a i po neizmernoj ljubaznosti koju vam pružaju tokom vašeg boravka.Inače, koliko je svet mali, videli smo kada smo stigli u „Belmar“ i saznali od domaćina da su u istom apartmanu prošle nedelje boravili, takođe, „neki“ Beograđani, za koje se zatim ispostavilo da su naši dobri poznanici. A naša kola, sa beogradskom registracijom, privukla su sledećeg dana jedan simpatičan par iz Beograda – koji je upravo prolazio tuda i tražio smeštaj u Eretriji! Tako smo par dana, osim Grka, imali u okruženju i zemljake, tj. sugrađane.Sama kuća sa apartmanima razdvojena je od mora samo malim dvorištem sa stolicama, suncobranima i ležaljkama, tako da, praktično, direktno iz kuće ulazite u more. Predivan osećaj, valjda onakav kakav imaju već pomenuti Halkiđani koji žive u stanovima pored mora.

Terasa našeg apartmana gledala je baš na zaliv, u kome je glavni događaj – dolazak (i odlazak) trajek(a)ta. Aris III, Eol, Ana Marija i Protoporos voze bez prestanka, na svakih pola sata između Evije i kopna, pa čak i kada se na njih ne ukrca ni jedno jedino vozilo. A svi su ukusno ukrašeni nizovima svetiljki, što im daje predivan, veseli noćni izgled.  I onda, kad trajekt krene na poslednju noćnu vožnju, malo pre ponoći, i dok se sa obale, iz neke od taverni, zvonko čuju zvuci sirtakija, kapetan ponekad šeretski zavrti svoj trajekt u mestu 3-4 puta, na sred zaliva, pokazujući svim nevernim Tomama da u Grčkoj i trajekti igraju sirtaki!Dakle, Eretrija ima predivan arheološki muzej, koji svakako treba obići, a u okviru cene iste te muzejske karte dobićete i ključ od obližnjeg, manjeg muzeja, takozvane kuće mozaika – kuće sa par prostorija u kojoj se nalaze odlično očuvani mozaici, sa sfingama, grifonima, lavovima i drugim mitološkim i stvarnim bićima, iz nekih davnih vekova. Preko puta muzeja nalazi se  prostrano arheološko nalazište – čitavo jedno naselje iz perioda od 4. do 2. veka pre nove ere, sa velikim amfiteatrom. Pored svog tog obilja i u samom mestu se može videti još par manjih nalazišta, kao hram Apola Dafneforosa – iz 6. veka pre nove ere, koji je možda i najznačajniji arheološki trag cele Eretrije.

Šta još napisati o Eretriji? Možda da se u samom centru, na šetalištu na obali – nalazi, osim taverni i apartmana – jedan potpuno ruševni hotel, „Delfis“, za koji je nejasno da li nikad nije ni završen, ili je nekada davno radio, pa je posle, ko zna zbog čega, nepovratno propao. Po mestu se, kao što se to da videti i po drugim gradićima Evije, šetkaju psi lutalice, a info-turistički centar radi u meni neuhvatljivim terminima, nezavisno od toga šta piše na vratima. Mislim, i logično je da info-centar ne radi, jelte, vikendom, ili popodne? Ali dobro, niko nije savršen, pa ni Eretrijci.KIMIIz Eretrije smo napravili još jedan mali skok, do istočne obale Evije, ne bismo li videli još poneku plažu, kao i luku Kimi, odakle se možete trajektom prebaciti do susednog i mnogo manjeg ostrva – Skirosa. Nažalost, zbog rasporeda trajekata, nemoguće je napraviti jednodnevni izlet – već se mora prespavati na Skirosu, tako da je ta ideja ostala samo ideja.

Uglavnom, od Eretrije put vodi duž obale Južnog evijskog zaliva, kroz Amarintos, Aliveri i niz drugih, ne naročito interesantnih mesta. Kod Lepure, put se račva na dva – od kojih jedan vodi do juga Evije, a drugi – tamo kuda smo se mi zaputili. Posle još par kilometara vožnje stiže se do skretanja za mesto Perivolija, a odatle do plaže Korasida. To vam je jedan veliki zaliv, prilično divljeg izgleda, čemu su možda doprineli i malo veći talasi koji su se uredno razbijali po sitnom šljunku na ovoj plaži, usitnjavajući ga tako još više. Ako se vratimo ovamo za par stotina godina, garantujem da će ovo biti divna peščana plaža. Uz put iznad plaže nalazi se nekoliko restorana, uz mogućnost da se iznajmi apartman. Uzgred, okolni pejzaž baš i ne izgleda naročito privlačno, što se može reći i za celu južnu Eviju. Kako su nam domaćini rekli, pre dosta godina je ceo taj deo Evije nastradao u šumskom požaru, pa zato danas sever i jug Evije i izgledaju kao Dr. Džekil i Mr. Hajd. Sva sreća, i na ovom južnom delu se polako pojavljuje zelenilo, makar kao žbunje, trava i pokoja nejaka šumica.Od Koraside smo se vratili istim putem do Perivolije, a onda opet uhvatili pravac ka moru, da bismo videli i plažu (i mesto) Kalamos. Ako imate neki džipić, ili SUV-ić, možete ići makadamskom prečicom, putem koji prolazi uz strmu obalu, od jedne do druge plaže, tek da znate. Kalamos je mestašce koje se pružilo u malom, zatvorenijem zalivu, tako da ovde nije bilo ni traga od onih velikih talasa sa susedne plaže. Mestašce je bilo živo, sa dosta kupača i sa 4-5 taverni u zaleđu koje

su opušteno čekale da se svi mi iskupamo, ne sumnjajući da ćemo kad-tad ogladneti i sesti za njihove stolove. Normalno. Posle uobičajenog odgovora po pitanju grčke musake, slatko smo ručali, i nastavili dalje putem ka Kimiju.Brzo smo stigli do luke, tj. do Paralije Kimi(s), prilično mirne i puste, verovatno zato što je trajekt za Skiros već otišao, što je jedina i najveća zabava u ovom mestu, kao i u svakoj drugoj maloj trajektnoj luci.Inače, osim do Skirosa, odavde trajektna linija ide i do Nea Mudanije, poznatog mesta na spoju prvog prsta i šake Halkidikija. Pa ako vas mrzi da vozite od (skoro) Atine do Soluna, možete se ovde ukrcati na brod i to rastojanje preći kao moreplovac.Dakle lučica je bila potpuno pusta, a more je (čak) i u ovoj luci bilo neizmerno privlačno za kupanje. Grci, verujem, naprosto imaju kult čistoga mora, svesno ili nesvesno shvatajući da je to ono glavno zbog čega turisti i dolaze ovamo? Od ljudi, bili su tu samo blagajnici koji su valjda prodavali karte za sutrašnji brod, a iznad službenih kućica u luci vijorile su se grčka i EU zastava, obe u stanju identičnom kao grčka, pa pomalo i evropska ekonomija poslednjih godina.

Od obale vas vijugavi put od nekoliko kilometara dovodi do „glavnog“ Kimija, koji se nalazi na obroncima obližnje Mavrovuni planine. U centralnoj ulici nalazi se veliki trg, naslonjen na

podjednako veliku crkvu posvećenu Svetoj Anastaziji. Na delu trga koji gleda ka moru pruža se lep, ali ne baš veličanstven (iako se to dalo očekivati gledajući malo pre toga Kimi odozdo, iz luke), pogled ka okolini Kimija i Skirosu u daljini. Kimi se nalazi na oko 250 m nadmorske visine, i zovu ga i „Balkon Egejskog mora“. Sva sreća, okolina je zelena i šumovita, za razliku od onoga što smo gledali celoga prepodneva. Na istom delu trga nalazi se spomenik Jorgosu Papanikolau,

rođenom u Kimiju, čuvenog američko-grčkog lekara i patologa, prvog lekara koji je u ginekološku praksu uveo dobropoznati test – nazvan po njemu (Papanikolau). O kakvoj se ljudskoj „gromadi“ radi, vidi se i po tome da je njegov portret krasio svima nama tako drage novčanice od 10.000 grčkih drahmi, a i podatak da je u anketi „Velikani Grčke“ osvojio drugo mesto – odmah iza Aleksandra Makedonskog.I tako smo, u divnom društvu Svete Anastazije i doktora Jorgosa, proveli neko vreme u poslastičarnici na istom trgu, sve uz džinovske vafle prelivene sladoledom i tako te stvari. Inače Kimi, onako građevinski i urbanistički, nije naročito lepo mesto, mada se kraćom šetnjom na sve strane mogu videti ukusno uređeni detalji po lokalnim zgradama, a naročito divne balkonske ograde od kovanog gvožđa – slične onima, podjednako lepim, u Nafplionu, na Peloponezu. Kimi, između ostalog, krasi i jedna (baš) mini-Džambo prodavnica, pa smo naš boravak u Kimiju morali da

produžimo – sve do trenutka popodnevnog otvaranja radnje, da deca provere da slučajno ovde nema nečega što nisu videli u hiljadu puta većem Džambu kod Halkide. Što je sigurno – sigurno je.U povratku smo još skoknuli do plaže Murteri, koja pripada istom velikom (polu)zalivu u kome se nalazi trajektna luka, ali na potpuno drugom kraju, nekoliko kilometara dalje, uz silazak sa glavnog puta. Murteri je apsolutno džinovska, možda i nekoliko kilometara dugačka šljunkovita plaža, na kojoj bi se verovatno mogli da smeste svi turisti koji su tog trenutka boravili na celoj Eviji. Okolne kućice (i imanja) su razuđeni i razbacani duž (manjeg dela) plaže, te se ovde i nema ničeg naročitog raditi – osim kupati. Pa kući, tj. nazad u apartman. Usput možete ponegde i da zastanete, da malo berete smokve kojima obiluje ceo ovaj kraj.ZAKLJUČAK, ILI VEĆ TAKO NEŠTOEto, tako je nama izgledala Evija, barem ovi delovi koje smo obišli i videli. Evija je, nekako, istovremeno i surova i blaga, i morska i planinska, i naseljena i pusta, i šumovita i gola, pa vam ostaje da izaberete one njene delove i osobine koji vam najviše prijaju. U svakom slučaju, uvek vredi videti nešto novo, makar to bilo i manje lepo od onoga što ste već videli. Takođe, zaista je simpatično letovati u tipičnim grčkim mestima, u potpunom okruženju ljubaznih Grka i grčkog jezika. Još kad se, još malo, nauči grčki, biće to još veće zadovoljstvo. Druga polovina avgusta je divan period za boravak na moru (mada je divno i u maju, junu, julu, septembru i oktobru, a kad bolje razmislim i svih ostalih meseci), jer se moglo duže ostajati na plaži pod ne više tako jakim suncem, i uživati u džinovskom, slatkom grožđu i smokvama kojih ima na svakom koraku. Ko voli Grčku, voleće i Eviju, a šta još da kažem osim – da se nad ovim ostrvom, njegovim stanovnicima, a nadam se – i turistima, sigurno nadvija blagoslov Svetog Jovana Rusa. Dovoljno.PUT OD ERETRIJE DO BEOGRADA

Od Eretrije do Beograda ima 1070 kilometara, pa to putovanje možete da smestite u jedan (zahvaljujući dobrim autoputevima) ili u dva dana. Prošli smo ponovo kroz Halkidu i preko novog mosta izbili na autoput ka Solunu. Ko se vozio ovuda zna da je tu već godinama sve isto – dobar autoput, bez kolotraga – bez obzira na sve visoke temperature i brojne kamione koji ovuda prolaze; ove godine videli smo, iznenađujuće mali broj vozila na putu, od kojih, opet, svi voze brže nego što je dozvoljeno – iako

se poslednjih godina stidljivo pojavljuju policajci sa radarima duž autoputa, što je nekada bilo nezamislivo.Pošto smo imali dobro prolazno vreme, rešili smo da ove godine konačno i najzad (da naglasim koliko smo dugo to planirali) uđemo u Solun – sa jednim jedinim ciljem – da obiđemo Zejtinlik. Uz malo poteškoća, kao što je to uvek slučaj sa Solunom, našli smo parking mesto blizu Egnatije i Cimiski ulice, iskoristili priliku da se malo prošetamo centrom grada i zaključimo da bi trebalo doći

(jednom, uskoro?) na par dana ovamo jer je zaista puno vremena prošlo od našeg poslednjeg (dužeg) boravka ovde. Zatim smo se Egnatijom odvezli do ulice Langada i skretanja za srpsko, ali i druga vojnička groblja smeštena u ovom delu grada.Stigli smo do Zejtinlika baš kada

je čuvena starina, čuvar srpskog vojničkog groblja, Đorđe Mihailović, poveo grupu naših zemljaka u obilazak mauzoleja, veličanstvenog spomenika junaštvu naših predaka, učesnika Prvog svetskog rata.

I pored punih 85 godina, Đorđe još uvek uspešno održava ceo ovaj kompleks, sačekuje grupe poklonika iz Srbije, priča im priče o Soluncima, o istoriji Solunskog fronta, recituje Bojićevu „Plavu grobnicu“ i sve drugo što sve nas, uvek, bez ostatka, ispunjava srećom, tugom i ponosom. A šta kaže čuvar Zejtinlika u jednom skorašnjem intervjuu za novine: „Ko će da me nasledi, pitate me? Ne umem da vam odgovorim. Sudbina mi nije podarila sina. da jeste, ja bih mu, danas, ovako kazao: Preuzmi ti ovde zastavu, tako su mene moji Mihailovići zavetovali. Oni su govorili – dok držiš zastavu, drži i ona tebe!“

Eto, da je sreće, pa da i danas postoji – barem obaveza civilnog služenja vojnog roka – pa da država Srbija šalje svaka tri meseca pomoćnika Đorđu Mihailoviću… Valjda će se do iduće godine, na stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata naći neko rešenje i za tu pomoć?Kako smo izašli kroz kapiju Zejtinlika, započeo je pravi i žestoki avgustovski pljusak, koji nas je pratio još par desetina kilometara.

Uskoro smo bili na grčko-makedonskoj granici, da bismo, nažalost, baš zaglavili u pogrešnoj koloni – na makedonskoj strani prelaza. Naime, upali smo u jednu ekstremno sporu kolonu (možda se radilo o nekom cariniku pripravniku, ko zna) i taman kad smo ušli u ona deo gde, zbog visokog trotoara, ne možete ni levo ni desno, Makedonci otvoriše još po 2-3 prelaza – i sa leve i sa desne strane od nas. A naša kolona se i dalje pomerala brzinom puža… sve uz kuckanje brojnih

prosjaka koji su se (pogrešno) nameračili da izmame neki evro iz već potpuno ispražnjenih turističkih džepova. Bolje da su stali sa druge strane granice, na ulazu u Grčku.Prošavši Makedoniju i pošto smo konačno ušli u Srbiju, ušli smo u Vranje, sa idejom da večeramo u poznatom „Haremluku“, restoranu, ili poslovnom-klub-restoranu u vlasništvu „Simpa“. Restoran se nalazi u nekadašnjim pašinim konacima, iz 1765. godine, tačnije u zgradi bivšeg haremluka, koji je ujedno i kulturno-istorijski spomenik Vranja (i Srbije). Sve unutrašnje prostorije su divno ukrašene, sa naznakama autentičnog nameštaja (ponegde) i sa potpuno restauriranim drvenim tavanicama. Sale Haremluka mogu se koristiti za sastanke ili za obedovanje, kako vam drago.Restoran, tj. njegova bašta, je te večeri bio poluprazan, pa smo brzo naručili i dobili izuzetno ukusan roštilj (ili smo bili jako gladni?). Vaš pisac, radoznao kao i uvek, krenuo je da obilazi prostorije Haremluka: I tako, ulazeći u pojedine prostorije, i izlazeći iz njih, palio sam i gasio svetla, ali sam nekako uspeo da pogasim svetla i u celoj bašti, pa se gosti nađoše u totalnom mraku, a još je usput i crklo par sijalica. Zato nas je šef sale (bašte) cele večeri mrko gledao i usluživao sa manjkom oduševljenja, ali ni to nije moglo da pokvari divnu večeru u Vranju.

EVIJA - LEPOTA NEPOZNATOGDrugo po veličini grčko ostrvo tek ove godine naši turisti počinju da posećuju masovnije. Pun pogodak: fantastične legende o zmajevima, prirodne lepote, opušten život, blizina AtineDa li ste znali da su zmajevi nekada imali svoje kuće? E, ako niste, grčko ostrvo Evija je pravo mesto da to saznate i uverite se svojim očima da još postoje - i one i priča koji iskače iz šablona starogrčkih mitova o bogovima, Olimpu, tragičnim junacima, ratovima i ljubavima.Evija je drugo po veličini grčko ostrvo i prostire se uz obalu Beotije i Atike, od severnih Sporada pa do ostrva Andros nadomak Kiklada. Nalazi se na jednom od najvažnijih pomorskih puteva Sredozemlja, pa je zahvaljujući ogromnom prirodnom bogatstvu i povoljnom položaju bila među najrazvijenijim oblastima stare Grčke, a prestonica Halkida bila je jedna od najuticajnijih antičkih gradova. Ljudi koji žive na Eviji uglavnom se bave ribarstvom i turizmom. Zbog toga ćete u svakoj prilici osetiti njihovo gostoprimstvo.Evija je podeljena na tri regiona: severni, centralni i južni, na kojem se nalaze pomenute Kuće zmajeva ("Drakospito" na grčkom, odnosno "Dragon's houses" na engleskom). Legenda kaže da su zmajevi naseljavali planine južne Evije hiljadama godina, a kao podsećanje ostale su u nasleđe čuvene građevine koje fasciniraju naučni svet do danas. Mišljenja i sugestije o njihovom postanku i upotrebi variraju, pa se tokom godina razvio veliki broj teorija.Jedna od najpriznatijih je da su Kuće zmajeva na ostrvu Evija u stvari građevine iz kasnog neolita i da su one religiozna mesta Driopa, prvih naseljenika ostrva, od kojih i o kojima nema nikakvih drugih materijalnih tragova. Zbog toga Kuće zmajeva mnogi porede sa Stounhendžom, kao misteriozne građevine čije se poreklo izgubilo u vremenu. Danas ih je ostalo 25 i, kao što rekosmo, nalaze se na južnoj strani ostrva.Prirodnom lepotom, međutim, ističe se severna strana ostrva koja je poslednjih decenija doživela snažan turistički razvoj, a posebno mesto zauzimaju mesta Pefki i Edipsos. Do ove letnje sezone, turističkih aranžmana za Eviju nije bilo u ponudi naših agencija, a onda se neko setio i, čini se, napravio pravi pogodak (videti info).Banja imperatoraEvija je potpuno drugačija od drugih ostrva i od kontinentalnog dela koji nam je poznat. Zbog toga je treba bar jednom posetiti. Ako želite miran odmor bez mnogo gužve, idealni su Pefki i Agios Georgios, koji imaju tek oko hiljadu stanovnika. Posebno se ističe Pefki, koji se nalazi na severnom rubu ostrva, nedaleko od poznatog ostrva Skijatos. Mesto se pruža uz nekoliko kilometara dugu šljunkovitu plažu čiji se pojedini delovi za letnju sezonu pokriju peskom. Setili se domaćini, pa zato planirajte koju partiju odbojke. Meštani kažu da je tokom jeseni i zime more nemirnije, ali s prvim znacima leta talasi jenjavaju i uživanje na plaži je zagarantovano. Nekome će možda važnije da bude to što je more izuzetno čisto ili možda to što je Pefki pravi primer mediteranskog duha. Osim na plaži, možete uživati u nekom od restorana, u kojima možete da probate gotovo sve vrste ribe, a veliki broj noćnih klubova omogućava buran noćni život.S druge strane severnog dela ostrva, okrenut ka kopnu, nalazi se Agios Georgios. Ovaj gradić se nalazi u regionu Lihada na severu Evije, 150 kilometara od Halkide i sigurno je najlepši deo ovog ostrva. Tu su šume i zelenilo u savršenoj kombinaciji sa kristalno plavom morskom vodom.EviaPovršina: 4.167 km2

Stanovnika: 217.278Dužina obale: 678 kmGlavni grad: Halkida (53.568 stanovnika)Jezik: grčkiEtnički sastav: Grci (100%)Telefoniranje: 99 30 (za pozive iz Srbije), obe mobilne mreže imaju romingValuta: evroStruja: 220 VKlima: prosečne temperature tokom juna, jula i avgusta kreću se između 28°C i 32°CViza: dobija se preko agencije ili lično u ambasadi Grčke u Beogradu i konzulatu u Nišu

Šta videti: plaže, Kuće zmajeva, banja Edipsos, tvrđava Karababa, arheološki muzej u KaristosuHrana i piće: sve poznatije evropske kuhinje, a od tradicionalnih grčkih jela i pića sve je zastupljenoSmeštaj: od 10 evra dnevno u apartmanima, do 400 evra u hotelima sa pet zvezdicaKako stići: avionom do Atine, pa 1 sat vožnje autobusom ili automobilom do Halkide ili automobilom. Između kopna i ostrva postoji redovna linija, a postoji mogućnost dolaska vozom ili feribotom. Iz luke Rafina feribot ide do Karistosa (Karystos) i Marmarija, a od Agija Marine Limikou feri ide do Nea Stire (Nea Styra) i Almiropotamosa (Almyropotamos) tokom cele godine. Sa Evije možete da posetite obližnja ostrva. Turistička agencija "Follow me" ima organizovane polaske autobusom tokom leta na 10 dana, a poslednji je 12. septembrAgios Georgios je odlično mesto za odmor ispunjen relaksacijom i avanturom. Njegova slikovitost i mirnoća su idealni za one koji traže beg od stresnog i bučnog gradskog života, dok će avanturisti moći da uživaju u ronjenju.Edipsos, koji je nešto južnije od Agios Georgiosa, zaista je fascinantan. Gradić od 5.000 stanovnika potpuno se izdvaja od drugih mesta na ostrvu po svojoj urbanosti, ali i istorijskom značaju. Ujedno, to je i jedna od dva najznačajnija i najstarija banjska centra u Grčkoj.Spominje se u Aristotelovim delima, a njegove lekovite vode su koristili i rimski imperatori Hadrijan, Septimus Severus i Marko Aurelije, kao i brojne poznate ličnosti savremenog doba poput Vinstona Čerčila, Aristotela Onazisa, Marije Kalas, Grete Garbo i Omara Šarifa. U Edipsosu se nalazi više od 80 uređenih mineralnih izvora sa vodom od 28°C do 86°C, koja pomaže u lečenju mnogih bolesti. Poseban doživljaj je kada stojite u morskoj vodi od 17°C do 20°C, a na vas pada slap vrele vode temperature 70°C.Turska tvrđavaHalkida je glavni grad Evije i najbliža je kopnenom delu Grčke. Ovo je lep brdovit grad sa prilično sadržaja. Blizina mosta kojim je povezana s kopnom garantuje brzu vezu sa Atinom. Iako nije turistički atraktivna, u njoj ima puno zanimljivih mesta koja treba posetiti. Pored nekoliko prelepih pravoslavnih crkava, svakako najzanimljivija je tvrđava Karababa. Najverovatnije je da su je podigli Turci 1684. godine kako bi zaštitili Halkidu od napada Mletaka.Tvrđava se nalazi na brdu iznad grada koje se zove Furka (Phourka) i zauzima stratešku poziciju. Ovalnog je oblika, orijentisana u pravcu istok-zapad i ojačana jarkom duž celog severnog zida, na kojem se nalaze tri bedema i jedna velika kula, dok je južni deo zida, nažalost, slabo očuvan.Južno od Halkide, na jednoj od najlepših lokacija nalazi se Karistos (Karystos), simpatični gradić građen u neoklasičnom stilu, po kojem je ime dobio veliki zaliv u obliku potkovice koji privlači tokom leta veliki broj turista. U Karistosu se nalazi jedna od najlepših plaža na ostrvu koja se prostire duž celog zaliva, a ako već rešite da je posetite planirajte prepodne za obilazak Arheološkog muzeja u kojem možete da se upoznate sa celom istorijom Evije od praistorije do rimskog doba.OTKRIJTE EVIJU, NOVU TURISTIČKU ATRAKCIJUPrelepe plaže se nalaze širom celog ostrva, najpoznatije su: Nea Artaki, Nea Stira, Heliadou, Kimi, Angali, Agiokambos i Agios Georgis.ŠOPING I NOĆNI ŽIVOTHalkida poseduje najraznovrsnije noćne klubove i barove i to je mesto gde je noćni život sigurno najburniji. Ne očekujte baš divlje žurke poput onih koje se dešavaju na Kosu i Iosu jer je Evija više grčko odmaralište koje neguje opušteniji način provoda. Hrana je prava tradicionalna ostrvska i skoro svako seoce ima bar po jedan svoj specijalitet. Obično je dozvoljen ulazak u kuhinju kako biste proverili šta se nudi. Što se kupovine tiče u Halkidi i Eretriji ćete naći sve što poželite, a u seocima se nalazi mnogo radnjica sa tradicionalnim proizvodima i stvarčicama. Svako selo ima svoje specifične suvenire.

Foto: Halkida, Foto: Tilemahos/FlickrGlavni grad Evije, Halkida je danas moderan grad sa mnogo prodavnica, banaka, barova, restorana...Možete posetiti i interesantan arheološki muzej i videti ostatke antičkih hramova kao i tvrđavu iz 15. veka. Eretrija je drugi po veličini grad i on je takođe bio finansijski i kulturni centar u antičkoj Grčkoj. U njemu se takođe nalazi arheološki muzej i i ostaci pozorišta iz antičkog vremena, kao i kuće i hramovi.

Asminio, Foto: Agnee eviasziget.hu/FlickrKimi se nalazi visoko iznad mora, u njemu možete posetiti folklorni muzej, antičke ruševine i Vizantijski manastir; međutim obratite pažnju da ako posećujete manastir budete prikladno odeveni: dugačke suknje i prekrivena ramena su obavezni za žene, a za muškarce dugačke pantalone. U Eviji se nalaze na stotine sela tako da ih je teško sve nabrojati. Neka od najznačajnijih su Paleochora u kojem se nalazi interesantna pećina, Ano Potamia, Rouvies, Orei... Evija je sa kopnom spojena gvozdenim mostom. U funkciji su trajekti, autobusi i vozovi. Avionim možete otići do Atine, a odatle vam je potrebno oko sat vremena vožnje do Evije.ISTORIJA

Foto: Agnee eviasziget.hu/FlickrEvija je bila naseljena još u praistorijskom periodu. Njeno najvažnije naselje bila je današnja Halkida, jer je bila najbliža kopnu i imala je prirodne resurse bakra, što je grad učinilo trgovačkim centrom od velikog značaja.Tokom 5. veka ostrvo Evija našlo se na strani Atine u borbi protiv Persijanaca, a Eretrija je bila jedan od glavnih centara u tom periodu. Pomogla je koloniji Milet tokom Jonskog ustanka 499. p.n.e., ali kada je on propao, rat sa Persijom je bio neizbežan. Persijanci su unuštili Eretriju sedam godina nakon pobune. Grad je obnovljen nakon Bitke kod Maratona, na mestu koje je bilo malo dalje od prvobitnog naselja. Eretrija nikad više nije povratila staru slavu, ali je i nadalje bila drugo naselje na ostrvu. Od tada susedno naselje Halkida preuzima vodeću ulogu. U 2. i 3. veku p.n.e. Rimljani su okupirali ostrvo, zajedno sa celom Grčkom. Tokom vizantijskog perioda na ostrvu su sagrađene mnoge crkve i manastiri koji su se do danas održali. Mlečani su došli u 13. veku i tada je Evija zbog svoje strateške pozicije postala bojno polje izmđu njih i Turaka.Nakon završetka Grčkog rata za nezavisnost 1830. godine, ostrvo Eubeja je ušlo u sastav novonastale Kraljevine Grčke. EGZOTIKA, KOMFOR I ISTORIJAAutor: Savo ĐurđićU Pefkiju, na sever Evije, drugog najvećeg Grčkog ostrva koje se kao vilin konjic proteže uz kopno centralne Grčke, polovinom septembra od svih stranih jezika najviše se čuje srpski. Egzotika ostrva, komfor, povoljne cene i mogućnost izbora različitih izleta bili su presudni za naše turiste. Da bi Pefki (u prevodu bor), u blizini mesta Asmini, malo ribarsko mesto sa lepom i dugačkom šljunkovitom plažom u uvali, mogao postati turistička meka, prepoznato je 1965. godine, ali je tek početkom prethodne decenije ulaganjem preko dva miliona evra EU i Grčke kompletirana savremena turistička infrastruktura. Ovde nema buke, žive muzike, ni butika, ali sve ostalo postoji. Možete uživati u povetarcu koji nosi miris soli, borova, maslina i kupati se u bistrom moru.Cela oblast Artemisio, koja obuhvata severoistočni vrh ostrva, pratila je ovaj razvoj. Sada se diči najoptimalnijom kombinacijom lepih plaža (Elenika, Vasilika...) sa brdovitim planinskim zaleđem (Gerakiou, Agdines, Gouves, i Agriovotano) i najvišim vrhom ovog dela ostrva na planini Ksiron (990 metara). Značajan je rt Artemisio, gde se 480. godine pre n.e. odigrala značajna pomorska bitka između Persijanaca i Grka. Ovde su pronađene bronzane statue Posejdona i Malog jahača, što uz muzej provincije, upotpunjuju priču o istoriji. Tu priču, ukoliko se uspete sporazumeti, domaći vole da pričaju. U svakom mesto je jedan ili više pravoslavnih hramova. Dobrodušni meštani prepoznaju zemlju iz koje dolazimo. Osim uživanja u morskom ambijentu, kupanju, plodovima mora, očuvanim šumama, plantažama maslina i pogledu na okolne planine, Pefki je i pogodno mesto za izlete na Skiatos i Skopelos. Redovnim saobraćajem, preko regionalnog centra Istie i primorskog mesta Orei, poznatom po statui mermernog bika, stižete za manje od sat vremena do čuvene banje na moru Edipsos. Odatle, putem, za sat i po vremena stiže se do glavnog grada Evie Halkide, a dvostruko više treba do Atine. Na

kraju, Pefki i celu severnu Eviju možemo da preporučimo našim turistima koje vole opisane sadržaje. Ukoliko na Eviju idete u svojoj režiji, dobro se informišite i naoružajte strpljenjem, jer na ovom području su moguće i promene rasporeda vožnje, a da o tome na budete odmah informisani. Tada, potražite u prvoj konobi fredoccino, kombinacija nes kafe i kapućina rashlađena ledom. Njega možete naručiti i da biste na plaži dobili besplatnu ležaljku i suncobran. Ambalažu „freda“ možete iskoristiti za sakupljanje kamenčića najrazličitijih oblika i boja.

OTKRIJTE (NE)POZNATO: EVIJADrugo po veličini grčko ostrvo idealno je za opuštanje, ali i za upoznavanje temelja evropske civilizacijeLetovalište Pefki Evija u Egejskom moru, na jednom od najvažnijih puteva Sredozemlja, postaje zanimljivo odredište i turistima iz Srbije. Drugo po veličini grčko ostrvo (3.800 kilometara kvadratnih), prostire se uz obalu Beotije i Atike od severnih Sporada pa do ostrva Andros, nadomak Kikada. Zahvaljujući ogromnom prirodnom bogatstvu i povoljnom položaju, spada među najrazvijenije oblasti stare Grčke. Halkida, prestonica Evije, bila je jedan od najuticajnijih antičkih gradova. Prvi stanovnici ostrva bili su kolonisti iz Trakije. Pretpostavlja se da su

ga naselili negde oko devetog veka pre nove ere, kada je bilo podeljeno na sedam nezavisnih gradova, od kojih su najznačajniji bili Halkida i Eretrija. Ovi centri su tada bili veoma moćni, a osnivali su i kolonije u tadašnjoj Makedoniji, na Halkidikiju, u južnoj Italiji i na Siciliji. Poluostrvo Halkidiki ime je dobilo upravo po Halkidi.Kroz istoriju Evija je bila pod vlašću Atine, Vizantije i Otomanskog carstva i svi su ostavili malo svog stila i šarma. Posle devet godina borbi za oslobođenje od Turaka (1821–1830), ostrvo ulazi u sastav Grčke.Severna obala Evije blago se spušta u more stvarajući slike očaravajuće lepote. Unutrašnjost ostrva je pretežno planinska sa najvišim vrhom Delfi (1.745 m). Teren se snižava prema obali, gde su predivne doline. Interesantno je da Evija ima najrazvijeniju ribarsku flotu u Grčkoj. Veoma razvijena poljoprivreda deo je najstarije tradicije ostrva i jedan od razloga njegovog uticaja kroz vekove.Poslednjih decenija ova oblast doživela je snažan turistički razvoj. Posebno mesto zauzimaju Pefki, Limni, Edipsos... Najveće interesovanje turisti pokazuju za Pefki koji se nalazi na severu ostrva. Udaljeno je 100 kilometara od Halkide, a 200 od Atine. Pefki ima četiri kilometra dugu plažu od sitnog šljunka i prelepo, čisto more. Posebnu čar i svežinu mestu daju četinari. Brojne kafeterije, taverne i restorani, posebno oni sa specijalitetima od sveže ribe, upotpunjuju prijatnu atmosferu duž obale. – Iznajmljivanje apartmana u Pefkiju košta od 35 do 175 evra po osobi, zavisno od termina i opreme. U cenu je uračunato i korišćenje klima-uređaja. Smene traju 11 dana (deset noćenja), a obezbeđen je autobuski prevoz. Cena prevoza iz Novog Sada iznosi 5.490 i 5.999, a iz Beograda je 500 dinara niža. Deca do 12 godina imaju popust od 1.500 dinara. Razdaljina od Beograda do Glife je 850 kilometara, do Agioskambosa se ide trajektom, 22 minuta, a zatim do Pefkija vozi još 25 kilometara. Neophodna dokumenta za pribavljanje kolektivne grčke vize (10 evra) treba dostaviti najkasnije 20 dana pred put. Individualnu grčku vizu obezbeđuju sami putnici – kaže Jelena Vucelja, direktor novosadske agencije Fantast turs koja ima u ponudi ovu destinaciju; aranžmane za Eviju u Beogradu je moguće uplatiti u Spirit trevelu. Pošto se Evija nalazi naspram Skijatosa, turistima se nudi i izlet na ostrvo poznato po "stalnim postavkama izložbe plaža" (cena izleta je 25 evra), moguć je i izlet na ostrvo Skopelos (25) na kome vole da letuju i sami Grci, u "belu golubicu Mediterana" i kolevku civilizacije Atinu (30), kao i Delfe, nekad najveće proročište stare Grčke (20 evra). Slađana Ranerobjavljeno: 30.05.2007.

NEISTRAŽENI DŽIN EGEJSKOG MORAAug 1, 2015 Impresije i crtice Nebojše Krivokuće nakon gotovo hiljadu pređenih kilometara po Eviji, drugom najvećem ostrvu Grčke. Plaže, putevi, trajekti i tačke na kojima se vraća “mir u grudima”. Vežite se, krećemo na ostrvo lenjo ispruženo od Piliona do Atine! “Ne pitaj šta nas je dovelo ovamo:Možda pesma čije smo odjeke slušali cele zime.” (Jovan Vava Hristić, “Brodski dnevnik”)Ovo ostrvo je tri proleća bilo na listi onih ka kojima vredi “baciti obuću preko ograde”, kako bi to rekao Sandrar u onoj staroj pesmi. Odlagali smo taj put – najpre u korist Piliona, zatim i Korčule. Količina informacija o drugom najvećem ostrvu Grčke nije se u međuvremenu uvećavala: premalo prijatelja stiglo je do džina, još manje onih čijim preporukama odista verujemo (jedna osoba). Istovremeno – broj onih koji znaju gde džin pliva, prekriven zelenilom, vezan mostom za kopno već dve i po hiljade godina, lenjo ispružen od Piliona do Atine (dužina ostrva je oko 150 km) takođe se nije bitno menjao.Komentari na Mreži uglavnom su se odnosili na Pefki i severni delić ostrva. Naknadno se pokazalo da je to isto kao kada bismo, tragajući za informacijama o Beogradu, pronašli poneki red o – na primer – Konjarniku i njegovoj mikroklimi. Naknadno se pokazalo i to da je moje sagledavanje Google mapâ bilo optimistično, dok je na sopstvenu inicijativu preduzeto mapiranje plaža duž celog ostrva – plan optimistične budale. Naravno da je sa severa ostrva moguće stići do centralnog i južnog dela, ali stotinak kilometara vožnje po ovom ostrvu zahteva i po više sati, jer su drumovi uglavnom uski i gadno zavojiti, a Nevena, odnosno GPS navigacija, izuzetno raspoložena da nas vodi kroz gudure koje jesu kraće ali su i sporije.No, Aleksandra i optimistična budala oprali su starog Clia, zamenili mu ulje, kaiševe i lamelu, i hrabro se otisnuli niz drum. Oko 900 kilometara u jednom pravcu, uz usputno spavanje u Solunu u kojem cveta popust ljut (o tome možda više kasnije).Do ostrva je najlakše doći auto-putem od Soluna ka Atini. Skretanje desno pre Volosa, zatim u pravcu Lamije, pre koje se niz uski, zavojiti drum spuštate ka Glifi, seocetu iz kojeg trajekt svaka dva sata vozi ka Agiokamposu. Trajekt polazi na vreme i ima lepo dizajniranu krmu koju je uživanje gledati kako odlazi od doka dok se poslednjom krivinom sjurujete ka selu, u kome ćete provesti prijatna dva sata čekajući narednu vožnju na obližnoj plaži neverovatno mirne, prijatne i bistre vode.Konačno: Evija.Zrikavci koji se bude u tačno osam sati i sedam minuta i sviraju sve do deset uveče; borovina… borovina… borovina; neverovatno prijatna voda čak i u danima velikih talasa; vetra uglavnom dovoljno da razduva vrućinu (večeri umeju da budu sparne); opušteni i fini domaćini koji se očigledno još uvek navikavaju da turisti mogu imati nešto kompleksnije prohteve no grčki penzioneri privučeni lekovitim izvorima Edipsosa; ostrvo stotina kilometara drumova raznih širina i kvaliteta, isprepletanih kao linije na dlanu, nabubrelih od vrućine poput prstiju nakon previše vremena u vodi.Evija je ostrvo koje ispunjava raznorodna očekivanja: onih, iscrpljenih duhom, celogodišnjim radom (ili godinama), koji će svakog jutra izneti stolicu i suncobran na najbliže parče obale i tu provesti naredne dane – i biće im lepo. Ali, ima šta da pokaže i onima koji su čuli da se lepše plaže kriju na istoku i jugu ostrva i koji će, još uvek mladi auspuhom i zavedeni retkim fotografijama udaljenih plaža nekoliko dana odmora provesti jureći trideset po podnevnom suncu, nadajući se da se iza naredne okuke krije netaknuti, nefotografisani raj. U tim potragama pojaviće se nekoliko tačaka na kojima je sasvim lepo, a mnogo su bliže apartmanu, i nakon nekoliko dana – potrage će prestati.Mi smo, naravno, bili od ove druge sorte. Iza nas je gotovo hiljadu pređenih kilometara po ostrvu za 12-13 dana + odlazak brodićem do Lihadonisije, petnaestak overenih plaža, sada već izuzetno poznavanje raspoređenosti benzinskih pumpi (cena varira od 1.55 do 1.85 evra/litar) i rupa koje vrebaju čak i na glavnom drumu. (Naredni redovi odnose se na gornju polovinu ostrva.)Ukoliko vam je baza na severu ili severozapadu ostrva (toga najviše ima u ponudi na booking.com) – malo vožnje (45-60 minuta!) može vas dovesti do i za nas, razmažene Jonskim morem, nekoliko sasvim prijatnih mesta.

Lihadonisija (foto: goevia.com)Najpre, Lihadonisija: peščana plaža na ostrvčiću udaljenom deset minuta vožnje čamcem (5 evra po osobi, plaća se pri povratku) od Kavosa, najzapadnije tačke na severnom delu. Prospekti kažu “Sejšeli Grčke”, a da li istinu zbore znaćemo kada jednom stignemo na Sejšele. Do tada, Lihadonisija je verovatno najgužovitije mesto koje ćete pronaći na ostrvu: čamci dolaze na pola sata i iskrcavaju turiste, broj ležaljki i suncobrana je ograničen (a gotovo niko ih ne donosi sa sobom, takav je valjda red i običaj), cene u kafiću na obali su pristojne a more prijatno, prijatno, prijatno, nimalo hladno. Na ostatku stenovitih ostvrčića je kamenjar i nekoliko ruiniranih ribarskih kućica, te lokalna atrakcija – morska foka do koje će vas čamdžija odvesti, ugasiti motor i ućutkati ga, sve dok foka ne izviri iz vode.

Lihadonisija, sa čamcaDrugo, teško otkriveno mesto je uvala vredna traganja na samom kraju plaže kod sela Fragkaki. Za razliku od ostatka istočne obale, na ovoj tački talasi su prihvatljivo mali (odnosno – nepodnošljivo mali za ljubitelje skakanja u iste), šljunak fino izvajan, a ljudi gotovo i da nema. Odmah preko brega je i nešto popularnija plaža (cca.  jedan par na svakih deset metara, nešto “klupica” u nizu, više taverni i talasa), čiji je šljunak takođe lep, a suncu ne smeta ništa sve do pola osam uveče, iako je na istočnoj strani.Treći, skriveni mali raj i sa mapa uglavnom nevidljiva plaža ušuškana je na istočnom grebenu severnog dela ostrva: nastavite malo nakon sela Elinika, prekoputa stene-sa-crkvom Agios Nikolaos. Stotinak metara najfinijeg peska skrivenih padinom punom borova na kome takođe nema prevelike gužve. Tu je i pogled ka Pilionu, Skijatosu i Skopelosu, dugačak plićak i zaštita od vetra.

ElinikaNiz istočnu obalu, od Agkalija (plaža bi trebalo da se zove Ag. Ani. Dugačka je devet kilometara te se razni nazivi prepliću na raznim mapama) sledi Kria Vrisi – koju čine vreli pesak na obali, šljunak u plićaku, kantina, talasi i “ušće” rečice koja se useca u pesak; Kymasi koji slobodno možete preskočiti (prekoputa “plaže”, koju bi svaki pošteni Kubanac prosto nazvao “obalom”, nalazi se gradilište); te Vlahija i Sarakiriko, koje takođe nisu spektakl. Mape, fotografije i tekstovi na mreži tvrde da spektakli počinju južno od plaže Kymi, ali je to po tim istim mapama 170 km druma od severnog dela, odnosno četiri sata vožnje u jednom pravcu.

Kria Vrisi na istočnoj strani, po vetrovitom danuNa severu ostrva, Pefki već važi za “srpsku koloniju”. Izuzev dugačke plaže-obale, on ne nudi mnogo toga, a i ta šljunkovita plaža ume da bude gadno vetrovita. Na zapadnoj obali vredi pomenuti Lutru Edipsos, penzionerski raj sa termalnom vodom koja izvire iz stena, na čijim izvorima ljudi  u različitim položajima po nekoliko sati obitavaju od ranih jutarnjih časova sve do večeri; te Rovies do kojeg vodi solidno parče puta i najzad Politiku do koje možete svratiti ukoliko ste se baš zainatili da stignete i do najvećeg grada – Halkide (Chalkisa). U planinama iznad Roviesa krije se i vodopad do kog ovog puta nismo stigli.(Tačno mesto na kome je Aristotel umro na ostrvu izgleda nije poznato.  Bilo bi zanimljivo stati na tačku sa koje je bacio poslednji pogled na ovaj svet.)

Bez obzira na pređenu kilometražu, prašnjavi automobil i nekoliko ozbiljnih svađa sa GPS navigacijom, otkrivena mesta pružaju ono što od (od)mora i tražim: buku zrikavaca a ne ljudskih glasova, šum talasa, miris soli na koži i ne prejako sunce, mir u kom se iznova mogu čitati Hristićeve ili Sandrarove knjige ili prosto gledati u plavo, ka Skijatosu, Skopelosu ili kopnu, čija svetla u noći trepere poput svitaca nad vodom, dok se neformalno okupljeni penzionerski hor uz vino raspevava na obližnjoj terasi, prekidajući pevanije samo kada neki od članova spontanog pevačkog društva zaboravi tekst, što ume da se desi, nakon čega svi navale da ga podsećaju.Ali, taj zvuk, to uklapanje glasova je predivno.Evija nije, za razliku od nekih drugih ostrva Grčke, mesto za kojim ćete “osetiti nostalgiju i pre no što ga napustite”, kao što nije ni mesto na kome ćete svako malo uzimati foto-aparat u ruke.No – ovo ostrvo vraća “mir u grudima” i biće prijatno mesto za odmor – dok ne postane otkrivena.Korisne tehnikalije za putnike-istraživače:

Trajekt iz Glife za dve osobe + automobil košta 18 evra u jednom pravcu, kreće u parne sate, do negde 20 časova, ako se na varam (proveriti na linku). Drugi pristup je trajekt iz Arkice (kopno) ka Edipsosu koji košta gotovo identično, a podrazumeva 120 km vožnje više. Treći je preko mosta kod Halkide, ali tom trasom vredi ići samo ukoliko ste zapucali na jug ostrva ili dolazite iz pravca Atine.

Trajekt iz Agiokamposa natrag ka Glifi kreće u neparne sate, do negde 21 čas, osim sredom. Brodić koji vodi na jednodnevne izlete ka Skijatosu (Skopelos je kao destinacija ukinut ovog leta :() – košta 19

evra po osobi, svim danima, osim četvrtkom i petkom, kada je deset evra. Kreće iz Pefkija, ranom zorom u pola devet. To nisu informacije koje ćete naći na stranici Pefki Tursa, kome se treba najaviti telefonom ako vam se ide na Skijatos.

Hipermarketa na severu ostrva nema previše – jedan Lidl, jedan MyMarket i jedan Cash&Carry – sva tri u centru Istije jedino je što smo uspeli da otkrijemo. Na zvaničnom sajtu Marinopoulosa ćete pronaći i trag informacije da postoji jedan u Lutri Edipsu, ali je zatvoren. Supermarketa ima mnogo više, ali su i cene nešto više.

Benzinskih pumpi ima koliko vam duša ište, čak i po najzabitijim gudurama. Što ne znači da ne treba dopuniti rezervoar kad padne ispod polovine.

Na Lihadonisiju krenite ili prvi (brodić počinje da radi od negde pola jedanaest izjutra, i nije baš tačan) ili u popodnevnim satima, kada se turističke ture razbeže (oko pola tri po podne) – tada je veća šansa da ugrabite ležaljku i suncobran, koji se zvanično plaćaju, ali nama niko nije tražio novce a plandovali smo tamo gotovo čitav dan. Postoji i brodić iz Edipsosa, on košta deset evra i, naravno, vraća se nazad – prerano.

Svađajte se sa GPS navigacijom koliko god želite – uzalud je. Puteljaka i putića ima neverovatno mnogo i mala je šansa da ćete stići tamo gde ste pošli onako kako ste mislili da je najbrže (koristim ovu priliku i da pozdravim stanovnike svih naselja na visoravnima ostrva kroz koja smo prošli više puta). Koristite novije mape, situacija na terenu nije kao na onima iz 2012.

Ukoliko se uputite ka Halkidi, računajte na šoping ali i na činjenicu da se većina prodavnica zatvara do 14 i 30. Neke se otvaraju od 17 časova, a neke tek sutra ujutro. Parking-placeva po centru ima dosta, cene su oko 3-4 evra za čitav dan, na nekima čuvari odu oko 14 sati i vraćaju se u 16 časova.

Ne jurite. Životinjice svako malo istrčavaju po putevima, a iz grma kraj druma ume da poleti i soko. Ukoliko u dolasku ili povratku rešite da spavate u Solunu – topla preporuka za Tourist Hotel. Hotel se nalazi na

otprilike stotinu metara od Aristotelovog trga, nudi opciju parkiranja na 50 metara od hotela za 15 evra/dnevno, što je svakako manje od 25 evra – češće cene po privatnim parkinzima u okolini. Hotel je, po svemu sudeći, napravljen u zgradi nekadašnje prefekture, ili tako neke institucije – visokih stropova, malih soba, starinskog lifta i dobrog doručka u sali sa neverovatnim podom od drvenih kocki. Ukoliko budete imali sreće – imaćete prozore sa pogledom na prijatnu baštu smeštene nasuprot bučne ulice. Glavni tip u hotelu dobro priča engleski i ima blesav smisao za humor. “Evriting iz okej vid parking? Guuud! Den vi ar oooool heeeeepi piiiiipl naaaaaau, dec important!”