OSVETLJENJE, PROVETRAVANJE, GREJANJE I VRATA HALA · OSVETLJENJE HALA Da bi se krenulo u projektovanje jednog industrijskog objekta, sa aspekta potrebe za dnevnim osvetljenjem, treba

OSVETLJENJE, PROVETRAVANJE,

GREJANJE I VRATA HALA

►U svim prethodno opisanim halama (proizvodne, radionice, skladišta raznih roba itd.) zaposleni obavljaju svakodnevne poslove pa se mora obezbediti odgovarajute osvetljenje u zavisnosti od vrste posla.

► Prema novim psihološkim i fiziološkim saznanjima u

određenim slučajevima treba čak težiti vidnom kontaktu zaposlenih za spoljašnjim svetom. Iz tog razloga ranije prisutan trend građenja "slepih hala", koje su veštački osvetljavane, uglavnom je napusten.

►Jedan od bitnih parametara koji utiče na izbor statitkog

sistema i koji nameće arhitektonsko rešenje, pogotovu kod složenih tehnoloških procesa je obezbeđenje prirodnog osvetljenja.

OSVETLJENJE HALA

► S obzirom na raznolikost tehnologija i njihovih potreba za osvetljenjem, a i na činjenicu da se teško mogu sresti dva ista tehnološka rešenja, to proizilazi i raznovrsnost rešenja uvođenja dnevnog osvetljenja u ovakve objekte (slika).

OSVETLJENJE HALA

Različite mogućnosti osvetljivanja hala

► Adekvatno uvedeno dnevno osvetljenje treba da: prostor čini prijatnim, obezbeđuje vedru sredinu, uklanja štetne uticaje svetlosti, smanjuje naprezanje oka, povećava vizuelnu percepciju, obezbeđuje održavanje higijene prostora, obezbeđuje baktericidno dejstvo Sunca, smanjuje nesreće na radu.

OSVETLJENJE HALA

► Da bi se ispunili pomenuti uslovi radi se proračun osvetljaja. ► Termin osvetljaj (osvetljenje) upotrebljava se uglavnom pri

razmatranju dnevnog svetla, jer se ono iz sekunde u sekundu menja, dakle ima trenutnu vrednost, a termin osvetljenost koristi se pretežno kod pojava vezanih za veštačko osvetljenje, jer ono praktično ima stalno istu vrednost.

► Proračun osvetljaja ne radi se za prostorije čija dubina nije veća od 5.0 m (važno za višespratne industrijske objekte).

► Rezultati proračuna direktno utiču na visinu prostorije, veličinu svetlosnih otvora i njihov raspored, kao i na orijentaciju u odnosu na strane sveta. Osvetljaj E predstavlja jačinu svetlosti koja pada na određenu površinu i izražava se u luksima (lx).

OSVETLJENJE HALA

► Da bi se krenulo u projektovanje jednog industrijskog objekta, sa aspekta potrebe za dnevnim osvetljenjem, treba se upoznati sa

još nekim parametrima: - promenljivosti osvetljaja, - standardnim zahtevima za osvetljenjem i - prostornom i vremenskom ravnomernošću. ► Iako, teorijski posmatrano, sunce kao izvor dnevne svetlosti ima

konstantnu jačinu svetlosti, promenljivost osvetljaja je prirodna pojava koja nastaje usled:

- kretanja Zemlje u sunčevom sistemu, - karakteristitnog položaja zemljine ose u odredenom godišnjem dobu, - okretanja Zemlje oko sopstvene ose (upadni ugao sunčevih zraka se

menja), - geografske širine mesta, - klimatskih prilika, - tmurnosti neba, - gustine smoga i - orijentacije objekta u odnosu na strane sveta.

OSVETLJENJE HALA

►Pravilan izbor orijentacije direktno utiče na kvalitetno dnevno osvetljenje i onemogućava nedozvoljeni heliotermitki uticaj (sprečava direktno dejstvo sunčevih zraka na radnu površinu i time eliminiše pojavu nedozvoljenog bljeska, koji je kod industrijskih objekata još izraženiji usled refleksije metalnih delova). ►Izborom orijentacije prema severu (prozori i lanterne, kao i drugi svetlosni otvori okrenuti su prema severnom nebu) omogućuje se najravnomerniji osvetljaj tokom dana, a ujedno se eliminiše efekat bljeska u radnom prostoru.

OSVETLJENJE HALA

► Analizirajući dijagram sa slike može se uočiti da ostale orijentacije imaju dinamičniju promenu osvetljaja (brži rast, pad ili preterano jak osvetljaj koji za posledicu može imati neprijatni bljesak).

OSVETLJENJE HALA

Promenljivost osvetljaja prema stranama sveta

►Pravilnim rasporedom svetlosnih otvora i njihovom kombinacijom znatno se može poboljšati kvalitet prostorne ravnomernosti osvetljaja, koji pruža dnevna svetlost. Na slici je prikazan uticaj različitih načina osvetljavanja na ravnomernost osvetljaja. Upoređenjem rešenja sa slike ukazuje da najbolju prostornu ravnomernost osvetljaja daju veća visina hale i gušći ritam osvetljaja. Isti način uvođenja dnevnog osvetljenja, ali različita visina hale imaju za posledicu izuzetno veliku razliku u pogledu ravnomernosti prostornog osvetljaja. ► Sasvim je razumljivo da dnevna svetlost, koja ulazi kroz svetlosne otvore, ne može obezbediti svakoj tački tog prostora u svako doba dana preporučeni osvetljaj, zbog toga nema ni vremenske ujednačenosti osvetljaja tog prostora. Ovo se eliminiše primenom stalnog dodatnog veštačkog osvetljenja čiji je spektralni sastav najbliži dnevnoj svetlost.

OSVETLJENJE HALA

OSVETLJENJE HALA

Uticaj oblikovanja hala i rasporeda svetlosnih otvora na krive osvetljaja

OSVETLJENJE HALA

Veštačko osvetljenje

OSVETLJENJE HALA

Načini obezbeđivanja prirodnog osvetljenja hala

Svetlosne trake i prozori

► Za osvetljavanje industrijskih hala preko obimnih zidova, uglavnom se upotrebljavaju metalni prozori i svetlosne trake ili njihova kombinacija. ► Metalni prozori imaju tu pogodnost da uzani metalni profili veoma malo sprečavaju ulaz svetla, naročito kada se ugrađuju velika prozorska okna. Kako su oni precizne izrade to ne propuštaju vazduh i zvuk, a takvi ostaju i tokom eksploatacije pošto metal niti bubri niti se skuplja (za razliku od drveta). ► Prozori mogu biti sa nepokretnim ili pokretnim krilima. Prozori se mogu postavljati pojedinačno, u grupama ili kao kontinualne svetlosne trake. ► Okviri prozora i šprosne moraju da formiraju žljeb za git koji leži u jednoj ravni. On se obično zbog pritiska vetra nalazi sa spoljašnje strane.


► Stakla se osiguravaju osiguračima (štiftovima), klipsovima od tankog lima ili lajsnama za pridržavanje stakla. ► Prozorska podela i način otvaranja krila utvrđuju se u zavisnosti od veličine okvira, krila i staklenih površina u saradnji sa proizvođačem prozora koji takode određuje i statički potrebne profile i debljine stakla.

Oznake za otvaranje prozorskih krila: a) oko desne vertikale, b) oko srednje vertikale, c) oko donje horizontale, d) oko gornje horizontale, e) oko srednje horizontale ose


► Prozori za industrijske hale rade se od ošroivičnih L,T i Z profila ili od specijalnih prozorskih profila (slika). ► Pri učvršćivanju prozorskih okvira za čelične profile noseće konstrukcije obično se ugrađuje umetak od zaptivnih traka. Prozori od metalnih cevnih profila, sa ili bez gumene zaptivke, proizvode se sa raznovrsnim oblicima poprečnih preseka. Svi profili imaju dve površine naleganja. ► Zarobljeni vazduh između stakala, pruža određenu termičku zaštitu. ► U nekim slučajevima za zastakljivanje može se primeniti i termopan staklo. ► U svim horizontalnim elementima poželjno je ostaviti male otvore, eventualno i sa cevčicom za odvodnjavanje kondenzovane vode.


Duplo staklo – zarobljeni vazduh kao izolacija

Neka konstrukcijska rešenja izvođenja čeličnih prozora



► U savremenim industrijskim objektima, za osvetljenje putem obimnih zidova, sve više se koriste svetlosne trake izrađene od specijalno oblikovanih staklenih profila u vidu U preseka (proizvodni naziv "Profilit", "Formilit" I "Kopilit"). ► "Formilit" je prozirno profilisano liveno staklo, koje zbog svog oblika poprečnog preseka ima veliku otpornost na savijanje, te pri dugatkim zastakljenjima ne zahteva međuprofile. ► Proizvodi se u dužinama 2.0 do 5.0 m, u intervalima od 0.25 m. Na poseban zahtev može se isporučivati u dužinama od 7.0 m ili ispod 2.0 m kao i sve dužine u rasponu od 2.0 do 7.0 m.


Formilit


►"Formilit" se ugrađuje kao: - češljasto jednostruko zastakljenje na dodir (slika a), - češljasto naizmenično zastakljenje na dodir (slika b), - dvostruko zastakljenje na preklop (slika c).

Načini ugrađivanja profilisanog stakla

Lanterne

►Princip osvetljavanja pomoću lanterni primenljiv je kod tehnoloških procesa koji nemaju potrebu za osvetljajem visokog kvaliteta. Veoma često lanterne imaju dvostruku ulogu osvetljavanje i provetravanje. ► Oblici lanterni su raznovrsni, ali se mogu svrstati u nekoliko osnovnih oblika preseka: trougaone, pravougaone, trapezne. Po konstrukciji mogu biti rešene kao rešetkaste ili pune limene okvirne konstrukcije (slika). Lanterne manje širine uglavnom se rade u punoj izradi dok se one veće širine rade kao rešetkaste.

Mogući oblici krovnih lanterni

Lanterne

►Visina lanterne se usvaja u zavisnosti od potrebne količine svetlosti i određuje se svetlosnim proračunom. ► Ukupnu visinu lanterne čini zbir visina stakla (svetle trake), ivice i venca. ► Ivica lanterne (deo od površine krova do početka stakla) mora da ima visinu 300-500 mm kako se staklo ne bi zavejavalo snegom. ► Ukupna visina ivice i venca lanterne uobičajeno iznosi 500-700 mm, a visina stakla 1000-2000 mm. Kod primene lanterni na rešetkastim krovnim nosačima njeno oslanjanje se mora izvršiti u čvorovima gornjeg pojasa.

Lanterne

►Pri konstruisanju krovnih lanterni na njima treba predvideti dovoljan broj horizontalnih i vertikalnih spregova koji obezbedjuju prostornu krutost konstrukciji lanterne (slika).

Raspored spregova kod lanterni

Lanterne

►Lanterne se mogu postavljati podužno, poprečno, ili kao pojedinačni elementi na krovnoj konstrukciji. ► Poprečno postavljene lanterne daju ujednačeniji prostorni osvetljaj od podužno postavljenih lanterni. ► Podužne i poprečne lanterne mogu se postavljati celom dužinom odnosno širinom hale, ali mogu biti za određenu dužinu i uvučene. Zadnja granica od koje mora početi lanterna određena je dubinom dopiranja dnevnog osvetljenja od svetlih traka u fasadama.

Lanterne

►Sprečavanje direktnog ulaska sunčeve svetlosti kroz svetlosne površine lanterni, vrši se pomoću difuznog stakla, metalnih lamela ili premazivanjem stakla. ► Difuzno staklo postavlja se kao plafon i na taj način zatvara lanternu odozdo. Mada je ovaj metod odbrane od direktne sunčeve svetlosti najefikasniji neprihvatljiv je ako se predviđa i provetravanje kroz lanterne. ► Suprotno pregrevanju hale leti, krovne lanterne u zimskom periodu imaju velika odavanja toplote. Jedan od načina da se smanje toplotni gubici je dvostruko zastakljivanje, a drugi već pomenuta metoda difuznog stakla (zatvaranjem lanterne staklom odozdo formira se vazdušni sloj koji čini tampon zonu i time onemogućava gubitak toplote).

Lanterne

►Zastakljivanje lanterni iz razloga sigurnosti od loma i vetra, uglavnom se vrši armiranim staklom debljine 6 do 10 mm. ► Armirano staklo se najtešće dobija livenjem sa žičanom mrežom koja se postavlja u sredini od žice Ø 0.1 mm. ► Table armiranog stakla proizvode se do veličine od 3 m, pri čemu dužina table ne treba da bude veća od 2.5 m. ► Na mestima podužnih ivica staklene table se pridržavaju rogovima koji leže preko rožnjača. Da staklene table ne bi previše bile opterećene na savijanje od ugibanja rogova, poluprečnik krivine deformacione linije rogova od savijanja ne sme biti manji nego što može da podnese staklo.

Lanterne

Armirano staklo

Lanterne

►Zastakljivanje lanterni armiranim staklom može se vršiti sa gitom ili bez njega.

Zastakljivanje lanterne sa gitom

► Pri zastakljivanju lanterni sa gitom koriste se rogovi T preseka visine 40 do70 mm. ► Table armiranog stakla iz razloga boljeg zaptivanja i oslanjanja polažu se na podlogu od stalno-plastičnog gita, a čeličnim štiftovima se osiguravaju od sišućeg dejstva vetra (slika b).

Lanterne

►Rastojanje rogova sračunava se iz širine stakla, debljine rebra i slobodnog prostora. Radi sprečavanja sklizavanja stakla na donjem kraju rogova nožica se savija naviše (slika a)


Lanterne

►Visinu venca h ne treba usvojiti suviše malu, kako bi se izbegle neprijatnosti pri većim nagomilavanjima snega. ► Nastavljanje tabli armiranog stakla, što je neophodno kod dužih staklenih površina, izvodi se preklapanjem (slika c). Sto je manji nagib krova lanterne to se mora povećati dužina preklopa.


Lanterne

►Dodatno se iz razloga zaptivanja usvaja 2-3 cm široka traka od gita. ► Gornje staklo se oslanja na donje preko trake od pocinkovanog lima S oblika. ► Kod izuzetno dugačkih staklenih površina bolje je svaku tablu stakla posebno pomoću držača učvrstiti za rogove (slika e) kako bi se smanjio pritisak na ivicu donjeg stakla. ► Na slikama a,d prikazana su dva različita načina izvođenja slemena lanterne.


Lanterne

►Za zastakljivanje lanterni bez gita koriste se posebni profili sa relativno velikim otpornim momentima (slika). Njihova visoka cena se delom kompenzuje uštedom u težini što se može videti upoređenjem težina sa odgovrajućim valjanim T profilima. ► Fiksiranje se vrši pokrivnim šinama i vijcima. Zbog manjih toplotnih mostova orošavanje je u ovom slučaju manje nego kod rogova od valjanih T profila. Kod ovakvog rešenja moguće je kako jednostruko tako i dvostruko zastakljivanje.

Zastakljivanje lanterne bez gita: a.) jednostruko, b.) dvostruko

Svetlosne kupole

►Svetlosne kupole poseduju izvanredna mehanička svojstva koja ih čine otpornim na atmosferske uticaje. Kao takve predstavljaju tehnološki unapređeno i funkcionalno rešenje za krovni sistem osvetljavanja i provetravanja (slika), pri čemu se zadržava izuzetno skladan oblik. Osim toga omogućavaju ravnomernu raspodelu dnevnog svetla u radnim prostorijama.

Svetlosne kupole

Svetlosne kupole

Svetlosne kupole

Svetlosne kupole

►Kupole se dobijaju najsavremenijim postupkom najčešće od krilita debljine 3 mm svetlosne propustljivosti 90%. ► One se izrađuju kaojednoslojne ili dvoslojne (slika a) zavisno od toga da li se radni prostor greje ili ne. Koeficijent toplotne provodljivosti smanjuje se sa vrednosti 4.5-4.7 kod jednoslojnih na vrednost 1.7-1.9 kod dvoslojnih. ► Po obliku mogu biti pravougaone, kvadratne i kružne (slika b).

Svetlosne kupole – geometrijske mere

Svetlosne kupole


Svetlosne kupole

Svetlosne kupole – detalji

Svetlosne kupole

►Kupole mogu da budu fiksne ili na otvaranje. ► Radi spajanja sa krovnom konstrukcijom montiraju se na nasadne vence koji se rade od armirane poliesterske smole ili lima (slika c). ► Obično je nasadni venac visine 150 mm ili 300 mm zavisno od toga da li se objekat nalazi u predelima sa visokim snegom ili ne.


Svetlosne kupole

►Osim pojedinačno postavljenih svetlosnih kupola one se mogu izvoditi i u vidu krovnih svetlosnih traka.


GREJANJE I PROVETRAVANJE HALA

►Grejanje i provetravanje hala usko je povezano sa namenom hale, ali i sa njenom veličinom i klimatskim uslovima. Zbog toga kod većine proizvodnih i radioničkih hala pored dobrog provetravanja treba predvideti i zadovoljavajutu mogućnost grejanja, time se pored osobenosti proizvodnog procesa pre svega uvažavaju radni uslovi.

► Za razliku od proizvodnih, skladišne hale se veoma retko

greju, ali se moraju zadovoljavajuće provetravati. ► Provetravanje (ubacivanje i izbacivanje vazduha) u

livnicama mora hiti studiozno isplanirano jer velike kolitine toplote moraju na siguran način da budu odvedene, a da se ne izazove njeno izračivanje u pravcu radnih mesta.


►Kao i svako drugo grejanje tako i ono u halama se deli: - prema položaju Iožišta na: lokalno, centralno i daljinsko grejanje; - prema gorivu može biti na: ugalj, gas, mazut, elektritnu struju; - prema nosaču toplote: sa toplom vodom (do 90 °C), vrelom vodom, (preko 90 °C), parom, uljem i vazduhom. ► Ova podela je za projektanta hale bez većeg značaja, ali

različite mogućnosti grejnih sisterna su već mnogo interesantnije za njega. Generalno postoje tri grejna sistema:

- vazdušno grejanje, - grejanje zračenjem i - konvekciono grejanje.


►Kod vazdušnog grejanja, u zavisnosti od pokretačke sile strujanja vazduha, razlikuju se:

- jaka vazdušna grejanja (uzgon) i - ventilatorska vazdušna grejanja (mehanička). ► Na osnovu vrste vazduha grejanje može biti stalnim svežim i

mešanim vazduhom. ► Kod stalnog vazduha, vazduh u hali se samo preokreće, pa se

mora predvideti poseban sistem za provetravanje. ► Grejanje svežim vazduhom uzima vazduh izvan objekta, pa je

postupak zbog visokog utroška energije neekonomičan pogotovu u slučaju kada se moraju dovesti izuzetno velike količine svežeg vazduha.

► Kao sredina izmedju ova dva postupka u većini slučajeva je najbolje i najekonomičnije rešenje grejanje mešanim vazduhom, time se ujedno rešava problem provetravanja, naročito kada se tako koncipira da npr. leti nekoliko agregata ubacuje u halu svež vazduh.


►Grejanje gasnim zračenjem (infracrveni ili ultracrveni grejači) se veoma često koriste za zagrevanje hala, pri temu se upotrebljavaju plafonski grejači.

► Ovaj tip grejanja, za razliku od grejanja mešovitim vazduhom, ima manu da se mora obezbediti poseban dotok svežeg vazduha, a da pri tome treba voditi računa da otpadni gasovi slobodno struje u prostor hale. Ovakvi grejači se uspešno primenjuju za direktno zagrevanje radnih mesta u velikim, dobro provetrenim, inače hladnim halama.

► Za konvekciono grejanje koriste se grejna tela različite konstrukcije kao što su:

- radijatori, - grejne ploče, - orebljene cevi i - savijene cevi. ► Ovakav način grejanja, pod nepovoljnim okolnostima veoma

opterećuje konstrukciju hale, pre svega u slučajevima hala velikih raspona, kada se ona moraju smeštati uz krovnu konstrukciju.


►Provetravanje služi regulisanju toplote i vlažnosti vazduha, uklanjanju dima, prašine, gasa, pare i sl., kao i dopremanju svežeg vazduha u halu.

► U većini slučajeva dovoljno je prirodno provetravanje

prozorima, ventilacionim otvorima u zidovima i ventilacionim konstrukcijama u krovnoj ravni (slika) ukoliko se pri samom mešovitom grejanju, na ranije opisan način (obično mehanički), ne ubacuje svež vazduh u halu.


Prirodno provetravanje jednokrilne hale

►Ukoliko prirodna sredstva za provetravanje nisu dovoljna tada se mora postići poboljšanje veštatkim provetravanjem ventilatorima ili aspiratorima (slika).

► Ako se koriste ventilatori onda se njima ubacuje svež vazduh u halu, a na drugom mestu se mora obezbediti izlaz vazduha.

► Primenom aspiratora iskorišćeni vazduh se isisava, ali se i u tom slučaju moraju ugraditi otvori za priticanje svežeg vazduha.


Veštačko provetravanje višekrilne hale

►Kod primene centralnih sistema za provetravanje javlja se ogroman sistem cevi (kanala) o čijem smeštanju treba voditi računa pri projektovanju, tj. moraju se predvideti otvori u rebrima nosača. U posebnim slučajevima može se delimično uštedeti na vazdušnim kanalima u slučaju da šuplji delovi konstrukcije preuzmu njihovu funkciju.

► Ako se dovedeni svež vazduh ne samo prethodno zagreva

već po potrebi i hladi, čisti od prašine i ako mu je vlažnost održana u određenim granicama, tada je neophodno ugrađivanje jednog klima uređaja. U takvim slučajevima se mora usko sarađivati sa stručnjacima za klimatizaciju kako bi se obezbedio smeštaj svih potrebnih uređaja.


►U pogonima sa "toplim" procesima proizvodnje termički uzgon je i leti veliki tako da skoro uvek uspeva da se pomoću odgovarajuće velikih otvora u zidovima (F1) i krovnih otvora za izlaz vazduha (F2) obezbedi prirodno vetrenje bez ventilatora (sllika). Pri ovome bi (F1) trebalo da bude najmanje jednako (F2), a po mogućstvu je poželjno da bude i veće.


Način prirodnog provetravanja hala

►Princip prirodnog provetravanja preko otvora u zidovima i na krovu naziva se aeracija. Princip aeracije zasnovan je na razlici specifične težine toplog i hladnog vazduha. Ovo je ilustrovano na primeru jednobrodne hale prikazane na slici sa unutrašnjim izvorom toplote Q.

► Na osnovu toga što je unutrašnja temperatura viša od spoljašnje, specifična težina spoljašnjeg vazduha je veća od unutrašnjeg, pa dolazi do dobre izmene vazduha. Svež hladan vazduh dovodi se kroz otvore na zidovima, a topao se odvodi kroz otvore na lanternama. Visinska razlika izmedju otvora u zidovima i na lanterni treba da je što veća time se poboljšava provetravanje.



► Dok otvori odvoda vazduha (F2) u krovu i otvori dotoka vazduha (F1) u zidovima kod jednobrodnih hala mogu skoro uvek da se izvedu bez problema, to kod višebrodnih hala nije slučaj.

► Dovođenje svežeg vazduha kod višebrodnih hala može se izvesti pomoću ventilacionih kanala postavljenih ispod poda ili uz pomoć ventilatora kanalima sa krova.

► Takođe je moguće umesto mnogobrojnih paralelnih brodova hale posle npr. svakog trećeg broda ostaviti uski slobodni prostor koji je dovoljan za dotok vazduha u halu. Slobodan prostor može se eventualno iskoristiti kao otvoreno skladište.



► Otvori za dovod vazduha (F1) postavljaju se u donjem delu zidova i to potpuno otvoreni, ukoliko u blizini nema radnika koji bi bili izloženi promaji. Da bi se ovo elininisalo, kao i upadanje kiše u objekat uglavnom se predvidjaju žaluzine (slika). Radi smanjenja pojave promaje često je dovoljno da se otvori sa žaluzinama postave na oko 3.0 m iznad poda, a osim toga moguće je izvesti i pokretne žaluzine čime se omogutava njihovo zatvaranje.


Otvori u zidovim sa žaluzinama

► Za rešavanje oblikovanja otvora za izbacivanje vazduha (F2) postoje mnogobrojne mogućnosti.

► Jedna od najčešćih je ugrađivanje uređaja za provetravanje u lanterni krovne konstrukcije. U takvom slučaju lanterna sa uređajem za provetravanje praktično pripada čeličnoj konstrukciji hale i isporučuje se od strane izvođača čelične konstrukcije. Pri ovakvom rešenju moguća je ugradnja bilo nepokretnog bilo pokretnog uređaja za provetravanje (slika).


Uređaji za provetravanje u lanterni krovne konstrukcije

► Veoma je važno postaviti bočne usmerivače koji sprečavaju prodor vetra u halu (slika a). Kod jakih strujanja vetra, pri nepostojanju bočnih usmerivača, moglo bi doći i do formiranja vazdušnog vrtloga iznad krovnog otvora, koji bi potpuno sprečio izlaz vazduha iz hale. Takođe je moguće ugrađivanje pokretnih klapni za zatvaranje (slika b).


Uređaji za provetravanje u lanterni krovne konstrukcije

VRATA NA HALAMA

► Najmanja širina vrata u industrijskim halama je 1000mm izuzimajuti prateće prostore i sanitarne čvorove.

► Dimenzionisanje vrata kroz koja prolazi transport tokom proizvodnje vrši se na osnovu dimenzionalnih podataka o gabaritu transportnog sredstva. Na slici su prikazane neke moguće dimenzije vrata zavisno od vrste transportnog sredstva (viljuškar, kamion, voz, itd.).

VRATA NA HALAMA

Dimenzije vrata za viljuškare, kamione i železnicu

VRATA NA HALAMA

Vrata na halama

► U pregradama izmedu pojedinih odeljenja i u spoljnim zidovima hala najčešće se primenjuju dvokrilna igrajuća vrata zbog mogutnosti otvaranja u oba smera kretanja.

► Klizna vrata velikih dimenzija postavljaju se prvenstveno na

skladišnim prostorima industrijskih hala. Ukoliko se ona i predviđaju i za velike radioničke prostore, zatvarajuća klizna platna moraju biti snabdevena i krilom sa normalnim otvaranjem za prolaz Ijudi.

► Klizna vrata se ne primenjuju na spoljnim ili pregradnim

zidovima radionica pošto predstavljaju veliku opasnost pri evakuaciji ugroženih prostora. U slučajevima nesreća ili požara, kod pojave panike, ona se ne mogu otvarati, pa se iz tih razloga sva vrata u radioničkim pogonima moraju otvarati u pravcu izlaska iz objekta radi nesmetanog i efikasnog napuštanja ugrožene sredine.

VRATA NA HALAMA

VRATA NA HALAMA

Klizna vrata

► Čelitna vrata koja se primenjuju u industrijskim objektima uglavnom se sastoje od hladno oblikovanih šupljih profila za noseći okvir i tačkasto zavarenih limova ispune.

► Limena obloga može biti jednostrana ili obostrana. Ukoliko

radionički prostor zahteva određenu toplotnu zaštitu između obostranih obloga postavlja se izolacija od mineralne vune ili poliuretana.

► Takođe je preporučljivo da se kod metalnih vrata limovi

premažu "antiakustičnom" masom radi sprečavanje buke pri manipulaciji.

VRATA NA HALAMA

► Pri ugrađivanju u zid kao okvir za vrata upotrebljavaju se L i Z profili ili specijalni hladno oblikovani profili (slika a,b). Okvir je ankerima pričvršćen za zid i ima žljeb za naleganje vrata koji kao i kod sredine dvokrilnih vrata mora biti malo odmaknut kako se vrata ne bi zaglavljivala (tolerancija ±0.5 mm/m).

VRATA NA HALAMA

Čelična vrata u industrijskoj gradnji – okvir vrata od hladno oblikovanih profila

► Velika spoljašnja čelična vrata (kapije) zavisno od veličine i raspoloživog prostora za otvoreno krilo, prave se kao vrata koja se otvaraju obrtanjem, guranjem, dizanjem i sklapanjem u vidu rolne ili harmonike. Kod većih dimenzija u njima se nalaze skrivena personalna vrata.

► Klizna vrata su ovešena preko točkova o šinu iznad vrata, dok se u nivou poda nalaze vođice (slika a). Otvaranje i zatvaranje takvih vrata može biti ručno ili što je mnogo češće pomoću motora.

VRATA NA HALAMA

Spoljašnja čelična vrata (kapije)

Vešanje kliznih vrata

VRATA NA HALAMA

Personalna vrata ugrađena u pokretna vrata

VRATA NA HALAMA

Personalna vrata ugrađena u pokretna vrata

► Dvokrilna obrtna vrata vise o jakim šarkama pričvršćenim za stubove (slika b).

► Velika obrtna vrata (kapije) sa donje strane imaju ugrađen točkić radi oslanjanja.

VRATA NA HALAMA

Spoljašnja čelična vrata (kapije)

► Takođe se u o ovu svrhu mogu upotrebljavati i rolo-vrata (slika a).

► Harmonika vrata sastoje se od više krila koja se okreću oko vertikalne osovine, jedna do drugog naslažu i u pokretu guraju u stranu (slika b). Takode postoje rešenja i vrata koja se kompletno odižu u vis.

VRATA NA HALAMA

Rolo vrata Harmonika vrata sa različitim oblikom preseka

VRATA NA HALAMA

Harmonika vrata

VRATA NA HALAMA

Rolo vrata

VRATA NA HALAMA

Rolo vrata

► Krila vrata se u industrijskim halama snabdevaju prozorima, što je obavezno kod onih vrata koja se otvaraju u oba pravca kretanja, kao i kod vrata u unutrašnjim pregradama. Nekada je samo deo krila u visini do 1.50 m neprovidan, dok je preostali deo krila ostakljen, ili se daju manji prozori u visini vidne ravni čoveka (1.63 m od poda) kako bi se sprečilo sudaranje ljudi i vozila na vratirna.

► Kod velike frekvencije transportnih uredaja između pojedinih

pregradnih radioničkih odeljenja uspešno se primenjuju igrajuća krila od gumenih platana, jer pored lakog otvaranja u oba smera, materijal je otporan na udare, grebanje i druga oštećenja izazvana pri prolazu transportnih uredaja.

VRATA NA HALAMA

VRATA NA HALAMA

Prozori na unutrašnjim vratima

ČELIČNA STEPENIŠTA I PENJALICE

► Kod industrijskih hala često se koriste čelična stepeništa radi omogućavanja pristupa spratovima,podestima, dizalicama itd.

► Širina stepeništa obično je 1.0 ili 1.2 m. Optimalan odnos visine i širine stepenika dobija se iz formule:

2 x visina gazišta h + širina gazišta b = 63 cm. ► Blaga stepeništa imaju visinu stepenika h = 166.6 - 178.5

mm, a strma h = 183.3 - 196.4 mm. ► Propisi za stepeništa utvrđeni građevinskom regulativom

raznih zemalja su u velikoj meri slični. ► Svetla prolazna visina stepeništa mora biti minimum 2.0

m. ► Na svakih 10-15, a najviše 18 stepenika stepenište mora da

ima odmorište (podest), čija dubina mora najmanje da odgovara korisnoj širini stepeništa i treba da je minimum 1.0m.



Čelična stepeništa

► Ubacivanjem jednog ili dva podesta stepenište postaje dvokrako ili trokrako (slika a,b).

► Na prednjoj ivici podesta, kod dvokrakog stepeništa, leži podestni nosač A-B, koji prima oslonačke reakcije stepenišnih kraka i deo opterećenja od podesta.


Osnove stepeništa


Čelična stepeništa

► U zavisnosti od načina izvođenja ploče podesta mogu se u slučaju potrebe postaviti i poprečni nosači C i D.

► Kod trokrakog stepeništa izlomljeni podestni nosač A-B ujedno je i obrazni nosač stepenišnog kraka C-D i nosi poprečne podestne nosače C-E i D-F(slika b)


Osnove stepeništa

► Spiralno stepenište se primenjuje za povezivanje prostorija koje se nalaze jedna iznad druge i kada treba zauzeti što manje prostora (prečnik 1.2 do 2.5 m).

► Klinasti stepenik na najužem mestu mora da iznosi minimum 100 mm.

► Broj stepenika spiralnog stepeništa (slika c) za ceo obrt iznosi 12-16, a visinu stepenika treba odabrati dovoljno veliku (190/200 mm), da bi ostala dovoljna visina prolaza. Ako se središnji stub (slika c) zameni otvorom (slika d) moguće je smestiti veći broj stepenika u jedan ceo obrt, time odnos visine i širine stepenika postaje povoljniji.


Osnove stepeništa


Spiralna stepeništa

► Industrijska stepeništa se obično izvode sa nagibom 1: 1.2 sa dva obrazna stepenišna nosača.

► Gazišta se obično izvode od previjenog rebrastog lima (slika) kada se direktno zavaruju za obrazne nosače, ili se za njih vezuju preko zavarenih čeonih limova vijcima.

► Eventualna ukrućenja, koja se nalaze ispod stepenika, moraju se uvući. Poprečna krutost dugih stepenišnih kraka bitno se povećava ako se umesto širokih pljoštih čelika za obrazne nosače koriste profili (npr. U).


Stepenište sa dva obrazna stepenišna nosača

► Stepeništa se mogu raditi i samo sa jednim središnjim stepenišnim nosačem pri čemu se stepenice obostrano konzolno ispuštaju iz njega.

► U tom slučaju taj srednji nosač mora biti izveden kao torziono krut da bi mogao da primi jednostrano saobraćajno opterećenje. Obično se izvodi u vidu pravougaonog šupljeg profila (slika).

► Noseća konstrukcija gazišta urađena je od abkantovanog lima debljine 2.5 mm, koji je zavaren za središnji nosač. Preko ovakvog gazišta mogu se postaviti i drvene talpe.


Stepenište sa jednim srednjim stepenišnim nosačem

► Spiralna stepeništa (slika) uglavnom se rade sa središnjim stubom izvedenim od kružne cevi.

► Pojedinačne stepenice su

konzolno ispuštene iz središnje cevi, pa se stoga moraju dobro zavariti za nju. Čelični stepenik je uglavnom od lima U oblika poduprt vertikalnim limom, koji je takode zavaren za sredičnju cev. Na slobodnom kraju se taj lim može pod pravim uglom produžiti kao stub ograde.


Spiralno stepenište


Spiralno stepenište

► Na svim stepeništima i podestima treba postaviti ograde minimalne visine 900 mm.

► Ograda se obično sastoji od vertikalnih stubića, rukohvata i elemenata ispune. Čisto rastojanje između čtapova ispune mora biti manje od 120 mm.

► U industrijskoj gradnji i kod službenih prolaza dovoljno je postaviti jedan profil na polovini visine (kolenik) i ako propisi zaštite na radu to zahtevaju i jedan u visini stopala (slika a,b).


Zaštitne ograde


Zaštitne ograde

► Ako su stubovi iz estetskih razloga nepoželjni, tada se štapovi ispune mogu na donjem kraju uklještiti (slika c).

►Ako se stubići ubetoniravaju, tada je neophodno da se u betonu ostavi jedan kanal, a štapovi ispune se vezuju za jedan distancni štap koji se postavlja u taj kanal. Montaža je znatno jednostavnija ako se štapovi ispune uklješte u jedan torziono krut profil koji je na malim rastojanjima oslonjen na kratke stubove (slika d).


Zaštitne ograde

► Za izlazak na krov hale, revizionu stazu krana, podeste, itd. najčešće se koriste penjalice različitih oblika (slika).

► One mogu biti stojeće i viseće. ► Kod penjalica (slika a,c) koje se završavaju pre neke izlazne

površine, koja nije zaštićena ogradom (npr. kod krovova hala), neophodno je postaviti jedan povijeni rukohvat.


Mogući oblici penjalica


Penjalice sa leđobranom

► Kod penjalica sa bočnim izlazom (slika b,d) neophodno je postaviti noseće vertikalne šipke do visine ograde izlazne površine, a gazišta voditi do celokupne visine.

► Slobodna širina gazišta, tj. čisto rastojanje između vertikalnih šipki mora biti 370 do 400 mm.


Mogući oblici penjalica


Penjalice sa leđobranom

► U opštem slučaju penjalice se postavljaju vertikalno, a neki propisi dopuštaju i maksimalno odstupanje od vertikale za 10°.

► Penjalice koje su više od 5.0 m, moraju posle visine od 3.0

m i pri opasnosti od pada niže od pristupne površine od 1.8 do 2.0 m visine imati leđnu zaštitu (Ieđobran).

► Kod penjalica sa bočnim izlazom, npr. kod međupodesta,

leđna zaštita se vodi samo do visine izlazne površine, ako je ona zaštićena ogradom. Ako se leđna zaštita kod penjalica sa bočnim izlazom mora voditi sve do kraja noseće vertikalne šipke, tada gornji branik na strani izlaza treba prekinuti i njegovu funkciju konstruktivnim merama ponovo uspostaviti (posebno izvođenje).



Penjalica sa leđobranom

► Maksimalno dozvoljena dužina penjalica je h = 10.0 m. ► Pri većim visinama penjanja moraju se na rastojanjima od

najviše 10.0 m postaviti međupodesti. Otvore za izlaz u međupodestima treba postaviti međusobno pomerene.


Documents

OSVETLJENJE, PROVETRAVANJE, GREJANJE I VRATA HALA · OSVETLJENJE HALA Da bi se krenulo u projektovanje jednog industrijskog objekta, sa aspekta potrebe za dnevnim osvetljenjem, treba