RMER

EGARHITEKTURA

TOKOM

SA PRILOZIMAEBERHARDA OTA I KRISTIJANE DEROS.NOBLKUR

KURT..I?|NGE

SNIMCI MAKSA HIRMERA

JVqOSLAVIJABEOGRAD

IIPLASTRI

TIKA SLIKARSTVOMILENIJA

XEG}iVENTIProf. dr BRANKO GAVELAOTO BIHALII MERTNSTRUCNA R-EDAKCUAPFof. dr BRANKO GAVELAInSYOD

'OYAN MESAROYIC

I'TEDNIKSfANISLAVA RADOYANOYICIM\IICKI T'REDNIKERANKA DORDEVIC

TOR.EKI1ORTITATASA TANASUEVI-POPOVTC

@ 1967 BY rrrRMER VERLAG MUNCIIBN

''M.7A, SFR ruGOSI.AVIIU I2DAVACIS ZAVOD TUGOSLAYITA, BFf,GI.AD, NBMANJINA 34

SrAr,pA rltxirRATTvlroc DErA u sR NEMACKoTSIATNN. TEKSTA' OMOTA I FOVEZ: BEOGRADSKI IZDAVA.KGGRAFIKI zAvoD. EEoGRAD, voWoDB MIsIcd, T?

:

'l

1

ij

a

I.1j4jI4

{1tIi{Itf6flifl

I

i,;tlt;Ifr;:rS

BOGOVI I HRAMOVIEberhard Oto

Ko se A.avi egiqatskip- um_ et$6kim spomenicima i starinama svih wsta ili ko je te spomenike upoznao uPmoj zgmlji, steii ie gtigak da je dobar deo

_zaostav5tine Egipiana neposredno povezan i religijom i totto.-Li5ovi bogova-_u reljefu i puaoj,plastici, predstave kultnih obreda, kao i zavetni darovi iz groSnica i hramovasadinjavaju veliki deo.spom..enr{gospodira< &a*^i sprudova ili Sto je oplodna moi bika ili ovna predstavljala otlroveqie boZanske plod.onosne moei. U drueim slu-cajevima moZemo otkriti predstave vezane za drage Zivotinje: skarabej je bio simbol vednog rrastajanja, prastvaxanja,poSto se verovalo da se on sam stvara u kuglici koju kotrlja pred sobom, a ovaj oblik kugle povezivao ga je saloptom Sunca. Brzina leta i o5tar vid sokola saZimaju se u pieditavu o nebeskom iokolu Hoiusd 6ije su oA Suncei Mesec, a koji vrhovima svojih krila pokriva taajlve sveta. Medutim, snaga na5e ma5te potpuno je nedovoljnau mno.gim sludajevima. Zaito je zedica smatrana stra5nom i opasnom? Za5to jl ibis bio jedan od oblika u kojima s6pojavljivao Tot, bog Meseca i mudrosti?

25

lMnogo toga Sto ne moZemo da izvedemo iz onoga Sto nam je poznato proizlan iz posebne sposobnosti

kombinovanja predstava i slika, kao 5to je povezanost jednog nebeskog boga s velikim saz-teLdima kao qiegovim)rodima(. Tako i jedinstvo ibisa i Tota svakako ide preko izvesne povezanosti koju mi vi5e ne moZemo da iagle-4aqo. Pored Zivotinja postoje takode i biljke dije se delovanje na doveka samo delimidno moie uzeti kao o6ja-Snjenje boZanskog postojanja. Sa drve6em, na primer sa sikomorom (faraonovom smokvom

-

prim. prev.), povezujuse predstave o za5titi i hladu. Ali i predmeti se mogu shvatiti kao oblici boZanske moii: takvi su sveti znacii stubovi, kao i obelisci, a posebno, rtvume se, oruZje i znaei kraljevskog dostojanstva

-

kijada, Zezlo, kruna i ureus(amblem zmije na glavi egipatskih kraljeva -

prim. prev.).Ako sam oblike boZanskoga uzeo kao polaznu tadku, pri demu surJn, naravno, mogao da navedem samo neko-

likrc primera, ipak a same formulacije ovog izbora prozlazi ono Sto je izvanredno vaino za razumevanje boZanskihoblika: oblik predstavlja samo i utoliko boga ukoliko se njime izrailava ono Sto je boZansko. Ovde-leii polaznaFI.

-

izvanredno plodan napgl zl proudavanje istorije religije -

izmedu potvrdne redenice >Ovaj lav ie bogJedna (izvesna) boZanska loi poprimila je oblik jednog lavamagija< i mnogobrojnetFtlov1l pojave

-_.Medutim, n1 menjanjg lil.9yu. rgjgdinin bg8ova utide joB jedna di'tjenica: osobeno egipatsko shvatanje bogaNije moguie da se ovaj teski i sloZeni pojam iscrpno pr*a* u neicoliko redova. Zb-o'g toga." "ua"'l t"-moZe reii ne5to samo iz onih aspekata koji su valni za razumeva.nJe gptiUjl bogova. Tlebi poii od toga daegpatski bog ni u kom

-smislu nije zatvorena lidnost. Uostal-om, egipatski pojam liinosti n" *oZ. r" ,ropSt"'rt"a-titi polazeii^od na5eg pojng-.-NlProtiv, njegova osobenost leZi u tome Sto su granice njegovog biia uvek'u pokreai progeni. On uvek persoljfikujg Bnocg vrste biia, stoga ima i qn9c9 vrstgirjihovog danirJstovunju. p"tj4-toea,$ jedno ni drugo od ovih obeleZja nije neraskidivo vezano s jediim od.reclenim i'-ioo-. Ako -se, u p"toSi;ida se postavi izvesna shema, moZe reii da jedan bog >postoji

ncyezanih za odredeno mesto iz raznih razloga na5lo mesto stalnog oboZavanja. Medutim, lokalizovanje se pokazalotao praktidao princip klasifikovanja, a proudavanje velikih kultnih mesta upoznaje nas s mno5tvom egipatskihboZaistava- nltnoana teorijska razmatranja pomoii 6e tako razumevanju lokalnih zajednica bogova. Zlog,togaielim da bogove Heliopolisa, Memfisa, Abidosa, Dendare, Tebe i Edfua u nastavku prikaZem u svetlosti njihovihosobina i uzajamnog delovanja.

To je, pre svega, Heliapolis, ngrad Suncadeca Nute

!:i;:.p

Od mnogobrojnih drugih bogova koje su oboZavali u Memfisu pre svega treba jo5 pomenuti svetog bika Apis4koji je s glavnim bogom Ptahom stavljen u vezu na ta1 nadin 5to je bio smatran kao njegov >glasnrk< ili >pesredniksin boga Ptaha< primljenu memfiski svet bogova.

Abidos se smatra pre svega kao mesto kulta boga Ozirisa. Medutim, ovde je do5lo do vanredno znadajnog novogtumadenja starih kultova. Prvobitno su se ovde nalazile grofonice kraljeva iz l. i delimidno 2. dinastije, tj. prvihistorijskih faraona sa podetka 3. milenijuma pre. n. e. Njihovi grobovi stajali su pod zaititom boga smrti Kontamentija,bi6a pseieg oblidja diji hram u Abidosu takode pripada ranom dobu. Ovde u Abidosu svojevremeno se odrZavaoritual sahranjivanja umrlog vladara, a odmah nakon toga prestolonaslednik je vr5io preuzimanje vlasti. Ovaj ciklusradnji prikazivao je misaoni, a za yreme postojanja carstva zaista i su5tinski kruZni tok Zivota i smrti. No, ved zavreme 2. dinastije vedina kraljeva sahranjuje se u okolini glavnog grada Memfisa. Medutim, abidoski kult postojii dalje i privladi boga Ozirisa. Njemu su sada posvedene pogrebne svedanosti, a njegov sin Horus preuzima vlastumesto njega. Prvobitni kraljevski ritual postepeno se preoblikovao u boZanski ritual. Postepeno se takotle i bogOziris i bog smrti Konta.menti spajaju u boga Oziris-Kontamenti. Abidos i dalje ostaje predmet kraljevskog kultnogstaranja. Mnogr faraoni podiiu ovde, podev od kraja Srednjeg carstva, svoje prividne grobnice i kultna mesta za svojestatue. A u svim vremenima su privatna lica nastojala da uEestvuju u proslavama boga i u njegovom ponoulomofivljavanju time 5to su podizali stele sa svojim inenom, a delimidno i na taj nadin Sto su pripremali sopstvetrusahranu. Od kraljevskih hramova najlep5i je i najinstruktivniji hram kralja Setija I.

Sudeii prema ovome hramu moZe se jasno sagledati koliko su zahtevi kulta odretlivali oblike hramova u poje-dinim sludajevima. JoX davno, tj. za vreme Starog carstva, Oziris, bog podzemnog sveta i plodnosti, posebno je stupaou vezu s bogovima iz kruga kraljeva-bogova. Kljudna tafka za razumevanje ove povezanosti je lik samoga k aljqkoji je posle smrti postojao Oziris, tako da jeiivi kralj, kao Horus, nuZno morao da bude sin boga. Na ovaj nadnje najpre stvoreno dvojno boZanstvo Oziris-Horus, kao otac i sin. Dalje se udruZuju boginje Izida i Neftis i tonajpre kao >narikade< koje Eale za umrlim bogom. No Izida je takotle i boZanstvo sa funkcijom kraljice-majke, paistovremeno ona postaje Ozirisova udovica, a time i mqjka Horusova. Tako i ovde imamo trojstvo: otac-majka-sinU tu zajednicu teiko je uvesti i Seta. Njegov neprijateljski odnos prema Horusu prenosi se na Ozirisa. Na pitanjekoje se prirodno namede: kako je umro (mrtvi) bog podzemlja odgovorenoje jednostavno time 5to je Set, u suStiniHorusov neprijatelj, obja5njen kao njegov ubica. Takvo re5enje zaista se ne moZe prihvatiti. Pored ostalog pri tomese javlja i te5ko6a Sto nasuprot prvobitaom dvojstvu neprijateljske brade Horus i Set, stoji drugo dvojstvo

-

Ozirisi Set. A prema mitu o Ozirisu oba dvojstva pripad4ju razliditim generacijama. Teolo5ki je postojala moguinost dase Set podeli u dve generacije. Meclutim, po5lo se putem odvajanja raznih aspekata Horusa. Odvojen je >stariiiHorusHorusa detetakuia Horusova(, pa bi moidato nogio da bude ontaka za nebo, utotfo pre-Sto je Hoius bog neba. U svakom sludaju, njeno biie sadrZi i astrabcrte. Ipak, njen odnos irema bogu nije majdinski

-

crte boginje-majke u Egiptu preteZno ima Izida -

Stavi5, Halor

i

29

fc njegova i*na i ljubavnica. I ba5 otuda ona dobija karakler boginje ljubavi. S druge strane, iza nje se krije i kultsrete krave, iako ne moZemo dokazati da je to pravi kult krave, odnosno da je u Dendari oboZavana takva Zivotinja,kao Apis u Memfisu. Ali, vei na pobednidkoj plodi kralja Narmera pojavljuje se, pri krunisanju, dva puta glavaboginje s ljudskim licem, ali s kravljim u5ima i rogovima. Skulpturalno se ovo ljudsko-kravlje lice pojavljuje napalici-feti5u posve6enoj boginji, a i kao kapitel na stubovima. U Tebi ponovo nailazimo na kravu rorazvanu Hator kaoboginju smrti; medutim, njen odnos prema boginji Hator iz Dendare izgleda u svakom sludaju nesiguran.

Naroiita crta boginje Hator su njeni raznovrsni odnosi prema inostranstvu, pogotovo prema juZnim i istodnimmljama- Njoj je, na primer, bio posveien mali hram u Abu Simbelu. Hator je vaZila kao gospodarica raznihstnoih zemalja. Tako je bila >gospodarica Puntasa Sarenim perjem, gospodaia neba,svefe krilate plode SuncaHorus ujedinitelj dveju zemaljasinHorusovo uzdizanje(na presto)

topografski oblik, u -tzv. kultnoj legendi o Edfuu. Ova legenda je, verovatno, stvorena u doba Ramesida, no pritome je svakako koristila stara shvatanja kojima su tek docnije dodate nove crte. Zapis o ovoj legendi, koji nanje

ostao saduvan, potide iz ptolemejskog doba. U njemu se opisuje ratni i pobednidki pohod koji je Horus, po zapovesti, Ro, vodio protiv >pobunjenika>prevedenprevodenjaokamenjeno< i poluotvoreno krilo vrata.I Gratlenje monumentalne rezidencije pored faraonovog groba napu5teno je u ovom obliku svakako za vremeI 3" dinastije. Istovremeno, gradevinski oblici doZivljavaju pravo prilagodavanja materijalu, zato ba5 u vreme 4. dinastijeI povlatluju kockasti oblici. Tematika, tj. funkcija gradevina strogo je prilagodena kultu mrtvih. To znadi da od delovaI trldevina DZoserovog hramovnog kompleksa, u stvari, nastavljaju da Zive samo dva elementa: sama piramida i

I

ffij"ffiiiHit*$,:riTKff;,ff;"-rJ"Hr'i:f#ffH:r"Jff::?:ffi##t8ir"f",1,H:1m;u""'"",if,ffi31

Od 4. pa sve do kraja 6. dinastije hramovni kompleksi kulta se6anja i smrti.kralja pokazuju spolja jedinslveno ure-e*i". ni tome, nar-avno, dohzl do mnogo promena koje se delimidno zasnivaju na promenama u vr5enju kulta, adelimiEno na razvoju stila.

i -H;-rwin m3i teA na severu gubi na mada}u tokom vremena. Naime, ulaz:u-piramidu-je_uvek na njenojI ,"""r""j .t uol p" se] sasvim razumljivo, samo otuda sahranjivalo. U starije doba takav hram je obuhvatao otvoreno

dvoristi s jednom iil Ove slobodne itele; posle toga dvori5te je zatvoreno i u njemu se nalaze jedna prividna vrata.il Istodne gradevine produZuje se unapred, pruZaju6i se prema dolini Nila. Medutim, one u osnovi nemaju nikakveil ;-;fi"-iao-, o.go si zavrsavaju zidovima koji okruZuju piramidu. Ove gradevine se ra5dlanjavaju u trili ffi"rii"-t" a;h;hrxfr u dolini, vlLz i sam hram mrtvih, tadnije rtazvan _ ryam za obolavanje. Hram u dolini'f"c"k j" mumiju koja barkom itiZe iz plodnih krajeva. Njego,ve prostorije, kako tvrdi Rike (Ricke, 1?59), sluZe,itrti-" koji predstavljaju kultno-mitsko ponavljlnje zgnat9lih radnji bglsanloyallai otvarania usta. Uzlaz spajal* o dolini sa hrambm za oboilavanje. U starije doba nije bio ukra5en. Medutim, na usponu...do _Unasove

I ;i*-ia" saEuvani su reljefi sa istorijskim scenama. Hram oboZavanja treba shvatiti kao grupu svetiliStg. NjegovipI ;d""l"r6- elementima pripada*pe{*lgppla u kojima je, verovatno, stajalo pet kultnih figura pred kojimq se vr5io' f,rft"i oti"d. poslednja piostorija-(Sf, [6ja se neposredno granidila sa zidom koji okruZuje piramidu, sadrZi jedandr"d k rtt"i predmet

--

iakozvana piividna vrata. To je kamena, desto vrlo bogata-imitaciia vrata kakvl nalazimoi" init"ttri grobnica privatnih liCa. Ona, u neku ruku, p_redstavljaju prolaz izme{y sveta Xvih i zagrobnog Ljvotatoji- *ogu di proilu Zitve prinesene umrlom i molitve. Ponovo iemo nai6i na njih u hramovima bogova Novogcarstva.--po;;

kraljevskih hramova mrtvih Starog carstvan pos_toji tako

til:'

*i.,.

hramovima rimskog doba u Oazi el Harge zasvodene su pojedine prostorije hrama. Ali, posmatrano u celini, Egrpcanisu izbegavali ovu moguinost pri -gradenju hramola.- ovo odbijanj" r" .iguroo-_""i52" ou:u."iti ,u-o'of,'ru^razlozima.ili oseianjem prostora- ko_d Egipiana. Svakako je potre-bno da-se ovde

"tuz" ou""ugrus"", n""ir"rrtpune plastike i strogu ravanreljefa. Oseianja.za prave linijei u^izvesnom smislu za kockaste oblike spada nesumnjivomedu odludujuie dinioce egipatskog shvatinja prostora. biigl"dno;" aa su-Egip6a"i,-iOuei o"f:" "Ti"g",-il*.r.fisa svodom odredene predstave koje nisu odgwarale znateriju hrama.-Treb"?;;;;setimo na ei"iE"i"I-Au roEgrpdani i nebo zami5ljali kao ravnu tavanicu.i'lad zemlje. f zaista se krovovi nraondva ozna1avaju kao >rnebo

sheaj predstavlja hram u Kom ombou, koji je bio _posveden bogovima Sukosu i Haroerisu i koji je imao ne samo

ndvostru&no svetiliste nego i sve prilaze t ;;il;; i;;jr,o,1 K-ao izuzetno re5eqie treba posmatrati nadin na kojirt sagratlen hram setija I u Abidosu, u rc-Ji" pJi*r* s9d1m kapela jedna pored druge. Drugadije

je gradevinskoresenje svetilista ,, n"iiki- hramovima i" pt"i.ri".irliog nerioaa u

g-aruu i Dendari, gde je svetiliste nalik na monu-mentarnu Bkrinju postavljeno u hram i oouoi""o-iro o-rugin delova hrama hodnikom koji ga okruZuje'

Na osnovu onoga Bto nam je pomato o kultnom liku, odnosu prema njemu i njegovom delovanju, ne smemoniketo da ga zamislimo r.""

".ti ioooo*.ritJoi iik b"g", dakle, niposto kao grEke kultne likove' Izgleda da se radi

samo o matimo prenoiljivim, verovatno dt;;;i-;;t"iiit""' t9:e iu sigurno bile bogato ukrasene datom i polu-draguljima, ali nisu ;iG;;liil" umetnidka dela. zbogtoga se nijedan od oduvanih likova boga, kao na primer bogaKonsa ili boginje Mut, ne moZe

-smatrati >kultniir li-kom< u uZem smislu' Stvarno stanje zasluZuje da se izvr5i

tipolo5ko umetnidko-ii-1t5"-ftnftfru;" toZu".Gn-fitova. Naime, ostaje otvoreno pitanje po kojim uzorima supnavljeni titovi Uogov"a-,r"["fpi11ti, ptg ;C;;;;] pt"tttci i u bronzi' Da bismo razumeli kakvu je vaZnostkrhni lik imao z.a igfie"tii iladajno j.,'iu[oA", la ria-tetjefima u hramovima' koji pokazuju faraona prilikomvrsenia kulta pred uif"tru tir:" priLuzin kt"-lj;;-k"iri lik, kome je kultna radnja u stvari i namenjena, nego samt"g; -*{i sa drugadijim izgledom i ukrasom'.:yerovatno da ve6 u rano istorijsko doba religio zrLo raztrmevanje boga, koji stanuje u ovom hramu, nije viBe bilo

tolrto jednostdqro ou ul uog uio-identidan*s"-r^""** iit"- te. da, prenia tome,.statua ili statueta boga postavljenau Elrrinju predstdylja*bls"-,i t".3

"j"gouoj -#-i -rrogo*ttotosii. Prethodno dati pregled oblika bogova iskljuduje

ova"kvu jednostavhu mogudnost, mada je t", ""r"*r:iuo] uilo"ttuutanje neuke mase. Nasuprot

tome, lik boga smemoshvatiti jedino kab oblidje u kome uog -oz" ;u r"""uriuni da bi primio zrtve i oboZavanja koja mu se prinose urom njegovom ourit.r.-iivo shvatanje * ;;tuii"J;^-."*" "fli ,ui.Uud"i nego i ggipatski tekstovi'

Takode i samaarhitektura donosi o tome svedodanstvo d;i;;;lj;;;?ottu'i*u' Naime' ved-9$ No-v99 c3r.s!va 'n3ilazimo u hramo-vima bogova na jedan gradevinsfi

"rr-"rr-ui^ilfo;*o;.,,p-11".q1;;;' t"3a. = p

Hramovima toga doba pripada, dalje, takozvana >porodiljska kuCa< (mamisi) koja leii ispred glavnog hru.r" I ja okrenutaje ulici za procesije. Porodiljske kude sastoje se od svetili5ta, s jednim ili vi5e predvorja, okruZenog kolo r inadom- Ovi stubovi imaju kapitele bogato obradene u obliku biljaka. Verovatno u osnovi ovog tipa gradenja lefi ,senica ili paviljon od asura i sa stubovima od papirusa, u stvari, gradevina podignuta van ku6e za porodaj i og- iSdenje egipatske Zene. Odigledno je da su ove porodiljske kuie redovno pripadale samom hramu Sto je u vezi skonformizmom kasnoegipatske religije. Kao osnova sluZi stara predstava o boZanskoj trijadi koju dine otac, majkai dete. Takva trojnost pripada sad svakom veiem hramu, a po5to su se bogovi sve vi5e medusobno poistove6ivali,beznadajno je da li se boginja-majka zove Neit, Hator,lzida ili slidno, a bog-dete Re, Horus, Ihi ili Harsomtus: uovoj kultnoj povezanosti oni su medusobno jednaki, jer su se majdinski aspekt boginje i detinji aspekt boga ovdeu&rstili kao oblik oboZavanja.

Kao 5to smo rekli, pristup bogu u njegovom stanu, svetili5tu, nije bio slobodan. Ako je trebalo da bog budesvima, morao je da napusti svetiliSte i izacle. Odatle potide karakter hramova

-

slidan putu. Oni senapred produZuju sa vi5e sala, dvori5ta i ulica za svedane povorke. Ovo istupanje boga u svedanim prilikamapovezuje se, posebno u Novom carstvu, s jednom bitnom funkcijom: bog prorodanski odgovara na pitanja. Ovafimtcija boga ne ogranidava se samo na poslove i odludivanja u svakodnevnom Zivotu, dakle na spremnost9a pomognei obiinom doveku, iako je ova mogudnost rado kori56ena narodito u drugoj polovini Novog carstva. Stavi5e, tompilftom se donose i drZavno-politidke odluke. ViSe kraljeva 18. dinastije izjavili su da ih je Amon, prilikom procesijeu njegovu podast, izabrao za kralja. Znalajno je da se na ovaj nadin taj vaZni din odigrao u javnosti.

Bo{i >stan< nuZno ukljuduje jo5 ditav niz prostorija koje su potrebne za njegovo kultno opsluZivanje. ZaEinodejstvujuieg sve5tenika

-

a to je teorijski sam faraon koga zamenjuju sve5tenici Novog carstva -

potrebna je Irakristija ili kapela za odi5denje. Prikazi u ovim prostorijama pokazuju, izmedu ostalog, kralja kako ga bogovi Horus Ii Tot diste i uvode u hram. U hramu Setija I u Abidosu to je mala prostorija 14 pored prostorija za klanje ittava.U Karnaku ta prostorija leZi u sredi5noj gradevini, juZno od svetili5ta; a druga takva prostorija, koja pripadasreCanom hramu Tutmozisa III, nalazi se negde u sredini istodnog dela sale sa stubovima. U pogrebnom hramuRamzrsa III u Medinet Habuu, kao sakristija je sluZila prva desna prostorija u odeljenju C ovoga hrama, dok jedruga bila verovatno uredena u severozapadnom uglu drugog dvori5ta. Istu prostoriju, sa principijelno istom tema-tilom slika, nalazimo u Edfuu u predvorju (1) levo, ugradenu u prostor izmedu dva stuba.

Za opsluiivanje boga narodito je vaina >rsal-a_Zrtvenog stola