Ova noć ne sme da se završi

8/15/2019 Ova noć ne sme da se završi

1/75

Zvončica & neky

1Knjigoteka


2/75

Zvončica & neky

2Knjigoteka


3/75

Zvončica & neky

3Knjigoteka

Prolog

Topli zraci jesenjeg sunca sijali su kroz prozor Aleksinog stana uNoting Hilu objasjavajući sto na kojem je bio doručak postavljen zadvoje. Posuđe i pribor pažljivo su odabrani u antikvarnici. Kristalnavaza na stolu bila je puna cveća, a miris sveže samlevene kafe širio seunaokolo, baš kao i neizdržljiva napetost.

Do malopre je Aleksa bila lepo raspoložena. Vođenje ljubavi poslebuđenja uvek učini lepim celi dan. U međuvremenu se privikla na to daje noć puna strasti i snažnih emocija dovede u nekakvo neobično stanjezačuđenosti. Stajala je nasred stana u svilenom svetlo-zelenom negližeu

držeći bokal kafe u ruci. Duga, neočešljana kosa padala joj je po leđima.Dah joj je zastao kad se prisetila burnog talasa osećanja, koji je odneosve pred sobom.

A ne, ona emocije nikada ne bi pokazala! Ne, dovoljna je strast, jerje ona odraz emocija.

U jednom dugom trenutku pogled joj je bio prazan, a onda serazbistrio. Aleksa je prihvatila, morala je da prihvati činjenicu da je onošto je dobila, u tom trenutku zapravo sve što je mogla da dobije. Ovikratki, ali neprocenjivi sati davali su joj snagu da preživi samoćučekajući da telefon zazvoni, kad je sve drugo- prijatelje, posao, čitavživot - sklanjala u drugi plan.

A onda bi s e prepustila uživanju u jednoj ili, nažalost retko, tokomdve ili više noći. Telefon bi zazvonio, a pozivalac bi joj rekao da dođe naprivatni aerodrom, pa bi avionom zajedno otišli u neku italijansku vilu,zimsku kolibu u Alpima ili penthaus u Monaku. I koliko god da je totrajalo, uvek je u njoj budilo ista osećanja.

Da li je sve to nerazumno, ishitreno, nepromišljeno? Naravno dajeste. Iako je uvek umela da razdvoji razum od osećanja, sve joj je tobila neophodna inspiracija za život i umetnost. I uvek je pred drugimabila hladna i pribrana.

To je bila slika koju je pokazivala svetu. Samo nekoliko njenihbliskih prijatelja, od kojih su većina umetnici, znali su da je njenasmirena spoljašnjost zapravo maska. Uglavnom su je posmatrali kaoenglesku ružu, meke kože i svetle kose, a malo je ko znao kakva vatra unjoj gori.


4/75

Zvončica & neky

4Knjigoteka

Njeni roditelji bili su obični ljudi i Aleksi je od početka bilo jasno daih je njen talenat za slikarstvo veoma iznenadio. Nikada je nisusputavali, ali bili su pomalo zbunjeni time što je njihova kćerka izabrala

umetnost kao životni poziv, jer su oboje povezivali umetnost s burnomstrašću, ekstremnim emocijama i pre svega sa nesređenim životom. Možda se baš zato Aleksa uvek trudila da odstupa od predstave

tipične, ekscentrične umetnice. Vodila je miran i sređen život, a emocijeje rezervisala za siikarstvo.

A muškaraca što se tiče... Privučeni njenom porcelanskom lepotom,dolazili su i odlazili. S naglaskom na odlazili, jer dosad među njima nijebilo nikoga ko bi joj zaista nešto značio. Uživala je u društvu nekolicineprijatelja, s kojima je odlazila u pozorište, na koncerte i izložbe. Njeno

srce dosad niko nije osvojio, a ni fizički nikome nije uspelo da u njojprobudi sva čula. Nikome osim ovom čoveku, koji je upravo stajao u dovratku. Kad

ga ugleda, uvek joj zastane dah, a puls se ubrza.Baš kao sad. Stajao je ispunivši snažnim telom dovratak, baš kao što je

ispunjavao njene misli. Metar i devedeset centimetara muževnosti,odeven u besprekorno svetlosivo odelo... Niko ne bi rekao da je Gaj de

Rošmon Englez. Pritom je francusko prezime slučajnost, koja pokazujemultikulturalnost njegovog porekla. A upravo je to poreklo zaslužno zaugled banke Rošmon-Lorenc, koja je postala sinonim za bogatstvo,prestiž i moć.

Gaj ju je posmatrao. Kao i uvek, osećala je moć tog pogleda, ali jeprvi put osetila i nešto drugo... Nešto što je remetilo ustaljenu tenzijukoja je vladala među njima.

Aleksa je čekala. Još uvek držeći bokal kafe, gledala ga je kako hodakroz kuhinju obasjanu suncem . I odjednom je sunčeva svetlost postala

nesnosna. Sekunda je potrajala predugo, činilo se kao večnost. A nijebila duža od jednog otkucaja srca. - Moram nešto da ti kažem- Gajev akcenat bio je jedva primetan,

ali je u njemu bila primesa svih jezika uz koje je odrastao: francuskog,italijanskog, nemačkog i još nekih.

Aleksa je osetila podrhtavanje. I čula je njegove reči, jasne i glasne,a svaki ju je slog sekao kao skalpel.

- Ženim se.


5/75

Zvončica & neky

5Knjigoteka

Značenje njegovih reči bilo je apsolutno jasno. I neizbežno. Odmeravao ju je. Stajala je n epomično, kao statua. U njenim

krupnim očima, koje su ga od početka fascinirale, nije naslutio nikakvu

promenu. Inače, Gaj nije birao način kad je nekoga ili nešto poželeo. Žene koje su mu bile interesantne uglavnom su koristile trikove dabi ga omađijale, ohrabrile ili, još gore, da bi njime manipulisale. Nanjegovo iznenađenje, Aleksa se time nije služila. Nije oklevala nikoketirala, a sve uslove afere prihvatila je bez pogovora još od prvenoći. One nezaboravne noći...

Sećanja su počela da naviru, ali brzi ih je odagnao. Ovo mora da seokonča i ne sme biti nikakvog nesporazuma.

Napetost se među njima pojačala, a njegove odsečne rečiodzvanjale su joj u glavi:

- Nećemo se više viđati, Aleksa. Za još jedan otkucaj srca vreme jestalo. Večnost u treptaju. A onda, kao u filmu, Aleksa se pokrenula.Nalila je sveže skuvanu kafu u šolju ponudivši je čoveku koji je stajao nakorak od nje.

Jedan korak, a nepremostiva udaljenost.- Naravno - rekla je mirno. - Hoćeš li popiti kafu pre nego što

pođeš? Ničim nije pokazala šta oseća, nije to dozvolila sebi. Ruka kojom

mu je pružala šoljicu nije drhtala. Aleksa ga je pogledala u oči. Ninjegovo lice nije davalo ni najmanji znak uznemirenosti, kao da jeizgovorio bezazleni komentar o vremenu.

Nije uzeo ponuđenu mu šolju, gledao ju je nekako... nije to mogla darastumači. Potom je usporenim pokretom spustila šolju na sto. Kad seopet okrenula prema njemu, bila je usiljeno ljubazna.

- Čestitam i želim ti mnogo sreće- glas joj je bio čist i jasan, kao i

pogled.Lagano je pošla prema ulaznim vratima. Znači, to je kraj. Nijepro verila da li je Gaj prati, otključala je i otvorila vrata pomerivši se ustranu. Prišao je i, zastavši nakratko, izgovorio je samo jednu reč:

- Hvala.To se moglo odnositi na čestitke, ali Aleksa jeznala da joj se Gaj

zapravo zahvaljuje za njeno sabrano ponašanje. Još uvek ju je gledao.


6/75

Zvončica & neky

6Knjigoteka

- Bilo je dobro, zar ne?- Da, bilo je - ovlaš ga je poljubila u obraz.- Želim ti sve najbolje-

potom se povukla za korak. - Dovidenja, Gaje.

Pogledali su se poslednji put. On je kratko klimnuo glavom iotišao... Iz njenog života.

Nije gledala za njim, tiho je zatvorila vrata naslonivši se na njihleđima. Tupo je gledala preda se. Gaj je otišao. Završena je njihovaafera.

Stisnula je šake, a nokti su joj se bolnozarili u dlanove.Ispred zgrade čekala ga je limuzina. Gaj je pozvao vozača dok se

oblačio, jer je znao da će mu trebati prevoz istog trenutka kad Aleksi

saopšti da se ženi. Dovoljno je to odlagao, dokle god je bilo moguće.Vozač je izašao otvorivši mu vrata čim ga je ugledao na stepeništuzgrade.

Umrtvljenog izraza lica Gaj se zavalio u kožno sedište. I to jezavršeno. Aleksa je otišla iz njegovog života i nikada je više neće videti.

Uzeo je Financial Times, novine koje mu je vozač ostavio na sedi štu,i po čeo je da čita, odlučan da ne dozvoli sebi da bilo šta oseća.


7/75

Zvončica & neky

7Knjigoteka

1. poglavlje

Šest meseci ranije...

- Draga, nećeš verovati koga sam dovela na selo zbog tebe! Imodženin glas se od uzbuđenja gotovo pretvorio u vrisak. Aleksa,

koja je držala slušalicu između uha i ramena, koncentrisala se na cveće,koje je obasjalo sunce.

- Aleksa? Jesi li čula šta sam rekla? Nećeš verovati... Kad njena prijateljica, agent po zanimanju, počne da priča, niko je

ne može zaustaviti i to je Aleksa znala. Isto kao što niko nijemogao dadobije Aleksu na telefon kad slika... niko sem Imodžen. - Koga? - upitala je, jer je znala da Imodžen naprosto gori od želje

da joj teatralno odgovori.- On je apsolutno fascinantan! - brzo je izgovorila. - I nekoliko

svetlosnih godina udaljen od do sadnjakovića u uštirkanim odelima. Ispustila je dramatični uzdah. Aleksa se nakratko upitala zbog koga

se Imodžen toliko radovala, a onda se vratila slikanju. Čula je oduševljeni glas svoje prijateljice kao iz daljine iako je držala slušalicuuz uho, ali nije obraćala pažnju na njene reči. Imodžen je baš sklonadramatizovanju.

U jednom trenutku je na drugom kraju žice zavladala tišina. A ondaje Imodžen upitala:

- I? Zar nisi oduševljena? Aleksa je odsutno protrljala čelo. - Šta?Imodžen je iznervirano uzdahnula.- Draga, možeš li me bar jednom u životu saslušati? Ostavi četkicu

bar na dva minuta. Bićeš oduševljena, veruj mi. Gaj de Rošmon je zvao.Naravno, ne on lično- objasnila je Imodžen- već njegova asistentkinja uLondonu. A sad hoću da čujem koliko si oduševljena- snizila je ton ipostajala je nervozna. - Reci mi da ti je toplo i hladno po ramenima.

- Zašto bi trebalo da mi bude toplo i hladno? - Dakle, Aleksa, preda mnom ne moraš glumiti Gospođicu

Nedodirljivu, uostalom, nisam muško. A ne verujem da bi to i kod Gaja


8/75

Zvončica & neky

8Knjigoteka

de Rošmona upalilo. Taj čovek je neverovatno seksi. Pašćeš na kolenapred njim kao i sve druge.

Aleksa se namrštila.

- Ne znam ko je taj čovek. Treba li da znam? S druge strane veze čuo se piskavi smeh.- Draga, nećeš me prevariti... Aleksa i dalje nije shvatala šta je

Imodžen htela tim pozivom. Zaključila je da treba da ga skrati. - Imodžen, ko je taj čovek? Zašto si toliko uzbuđena i šta hoćeš od

mene?- Zar zaista nikad nisi čula za njega?- upitala je Imodžen u neverici.

- Njegova f otografija je u svakom časopisu, naravno, u onima sa stilom.

Iz svake njegove pore izbija prestiž! - Znaš da ne čitam takve novine- uzvratila je Aleksa - sve je to

šund. - Oh, izvini, zaboravila sam - podsmevala joj se Imodžen.- Ako bi makar ponekad svoju čistu umetničku dušu uprljala

takvim informacijama, znala bi o kome pričam. Ali ime Rošmon-Lorenctrebalo bi da je poznato i u tvojim elitnim krugovima.

To ime možda joj je zvučalo poznato, ali jedva.

- Prebogati bankari? Imaju banke svuda po svetu i dugu porodičnuistoriju?- Upravo oni - treperila je Imodžen. - Jedna od najvećih dinastija s

druge strane kanala. Kupaju se u novcu i u svakoj evropskoj zemljiimaju bogatstvo. Njihova je zaleđina takva da nisu osetili ni krize niratove. A Gaj de Ro šmon je finansijski mag 21. veka. Svi mu ljubi stope,jer im obez beđuje novac - glas joj je ponovo dobio piskavu notu. -Kladim se da pre svega žene klane pred njim. Posle telefonskograzgovora osetila sam slabost u kolenima iako sam pričala samo snjegovom asistentkinjom.

Neverovatno koliko je Imodžen fascinirana tim Gajem, ko god da jeon. Aleksa nikada nije čula za njega.

- O čemu je zapravo reč, Imi? - Reč je, draga, o tome da želi da naslikaš njegov portret!-

odgovorila je Imodžet dramatično naglasivši poslednju reč.- Ako mu sedopadne, postaćeš poznata umetnica i moći ćeš sama da biraš koga ćeš


9/75

Zvončica & neky

9Knjigoteka

slikati. Neće više biti uštirkanih odela s cigarom u ruci, samo najbolji odnajboljih. Pliva ćeš u novcu!

Aleksa je složila prezrivu grimasu. Slikanje portreta Imodženina je

ideja. Godinama je njena koleginica i prijateljica svesna toga da nijedovoljno dobra da bi mogla živeti od umetnosti, pa je odlučila da seposveti menadžmentu.

- Ti ćeš mi biti prva klijentkinja - veselo je rekla Aleksi. -Obezbe diću ti enormnu zaradu, videćeš. Od sada nema više gladovanjada bi mogla da platiš boje i platno!

- Meni novac nije važan- odgovorila je Aleksa.- Pa dobro, ne može svako dozvoliti sebi da bude idealista-

zaključila je Imodžen. Imodženina porodica, bučna i toplog srca, prihvatila je Aleksu u

prvom semestru nakon Što su joj roditelji poginuli u avionskoj nesreći ipomogli su joj da preživi košmare i gubitak. Ne samo da su učinili sveda je uteše, nego sujoj pomogli i da preuzme nasledstvo. Nije to bilobaš bogatstvo, ali sasvim dovoljno da kupi stan, da plati troškovestudija i svakodnevne obaveze, i da joj još ostane izvesna suma. Takonije zavisila od umetničke karijere.

Pa ipak, Imodžen je odlučila da od svoje drugarice stvorizvezdu.

- Uostalom, ti si san svakog menadžera! - Oduvek sam mislila da je najvažnije da li sam dobra u poslu-

rekla je Aleksa ravnodušno. - Naravno, ali obe znamo kako svet funkcioniše. U prednosti je onaj

ko dobro izgleda.Aleksa se nije dala pokolebati . Nije želela da ističe svoj izgled na

račun znanja. Želela je da isproba različite stilove, ali nije videla jasanumetnički put pred sobom.

Upravo je to bio razlog što joj je Imodžen toliko pričala oportretima. Po njenom mišljenju, Aleksa je bila posebno talentovana daslika lica. U znak zahvalnosti za sve što su za nju učinili, Aleksa jenaslikala portrete članova prijateljičine porodice, a Imodžen jesmatrala da bi bila velika šteta da takav dar ne iskoristi. Kad je Imodženubrzo posle toga uspela da joj obezbedi dva projekta, Aleksa je posledugog oklevanja prihvatila da joj prijateljica bude menadžer. Sada,četiri godine kasnije, morala je priznati da se to isplatilo bar ufinansijskom smislu.


10/75

Zvončica & neky

10Knjigoteka

Predstavljalo joj je izazov da na platno prenese životno iskustvo isnažne karaktere i to ju je dovelo na visoku poziciju.

Ipak, nije se radovala mogućnosti da naslika portret Gaja de

Rošmona. Imodžen ga je opisala kao plejboja, koji je nasledio velikobogatstvo, a sad se rastrčao po svetu da zaradi još više. Verovatno jerazmažen, arogantan i užasno umišljen.

Osim toga, Imodžen je tvrdila da je on seksi. Aleksa se namrštila.Bogat, umi šljen i seksi... ma sjajno! To zvuči kao

veoma antipatična osoba. Ova predrasuda pojačala se kad je prvi susret s Gajem de

Rošmonom u poslednjem trenutku otkazan, što je Imodžen teškopodnela, ali je ipak brže-bolje pozvala njegovu asistentkinju.

- Sredila sam to! - pobedonosno je uzvuknula Imodžen desetakminuta kasnije. - Sutra uveče će večerati u restoranu Le Mireille.Saglasan je s time da se nakratko nađe s tobom pre večere, da popričateza šankom. U petnaest do osam- kikotala se uzbuđeno- Jao, pa to je kaorandevu, zar ne? Možda će se baš na prvi pogled zaljubiti u tebe. Morašse doterati da ga oboriš s nogu.

Dobro je što Imodžen nije videla kako je Aleksa bezvoljno otišla urestoran. Sve druge žene bile su prenaglašeno doterane, a Aleksa je na

sebi imala jednostavnu sivu bluzu i sivu suknju, obula je sive cipele navisoke potpetice i preko ramena prebacila istu takvu tašnu, bila jenenašminkana, kose podignute u strogu punđu.

Rekla je devojci na ulazu svoje ime i ime čoveka s kojima treba dase nađe prihvatajući kritičko odmeravanje. Devojka je nestala i ubrzo sevratila. Na licu joj se ogledala neverica. Kako je Gaj d e Rošmon mogaoda se zainteresu je za nekoga ko je tako dosadan i običan kao Aleksa?

- Reč je o poslovnom sastanku- izgovorila je Aleksa i odmah sepokajala. Zašto to govori toj ženi?

Dok je hodala za devojkom do šanka, Aleksa je shvatila da joj seovaj lokal ne sviđa i da tu ne bi potrošila nijedan cent... čak ni da imamnogo novca. Sve je tu bilo površno i isfolirano.

Da li je i njen potencijalni model takav? Preletela je pogledom pomnoštvu ljudi tražeći osobu koja bi odgovarala oduševljenomImodženinom opisu. Bilo je više kandidata.


11/75

Zvončica & neky

11Knjigoteka

- Monsinjor De Rošmon? Aleksa je zastala. Ostatak je izgovoren nafrancuskom, koji ona nije mogla da prati. Videla je samo leda osobekojoj se devojka obratila. Otišla je do drugog kraja šanka i sela.

- Dobro veče- izgovorila je ne pogledavši ga, tražeći gde da odložitorbu.Podigla je glavu i... svet se zaustavio. Imodžen je bila u pravu! Jer, želela ona to da prizna ili ne, Gaj de Rošmon je... savršen! Utroba joj je zadrhtala.Posmatrala je njegovo lice: markantne crte, izražene obrve, uzan,

prav nos, fino izvajane usne, ist aknutu bradu i savršeno podšišanu kosuboje peska. Elegantan, opušten i apsolutno samouveren,sedeo je

prekrštenih nogu posmatrajući je. Stisnula je oči. Njen razum obrađivao je informacije koje su mu očipre nele. Preplavilo ju je uzbuđenje.

Ovo je bilo sasvim novo osećanje. Kasnije će razmišljati o tome, sadmora da analizira ovo savršeno lice.

Tek posle nekog vremena postala je svesna toga da ona bukvalnozuri u čoveka koji sedi pored nje. Uz to se postidela. Stisnula je usne,trepnula i prisilila sebe da se vrati u stvarnost, što je bilo teško, jer ježelela samo da ga posmatra.

Kakve su mu boje oči? To pitanje prošlo joj je kroz glavu i shvatila je da ne može da

odgovori. U njoj je rasla panika. Želela jesamo da ga gleda. Ali to je bilonemoguće.

Svim silama se sabrala namon tiravši poslovni, odmereni osmeh. - Ako sam dobro razumela, želite da naslikam vaš portret. Gaj de Rošmon nije odmah odgovorio i Aleksa se pitala da li je

primetio koliko je zurila u njega.A onda joj je uputio ljubazan osmeh.- Tačno. Nagovorili su me na ovaj čin najveće umišljenosti. Portret

bi trebalo da bude poklon mojoj majci.Izgovorio je to hladno, uz jedva primetan akcenat. Klimnula je

glavom.- Gospodine de Rošmon, uglavnom upozoravam potencijalne

klijente na činjenicu da je za izradu portreta potrebno mnogo vremena.Želim da vam to bude jasno... Podigao je ruku.


12/75

Zvončica & neky

12Knjigoteka

- Šta ćete popiti, gospođice Harkort?Trgnula se, kao da ju je to pitanje izbacilo iz takta.- Oh, ništa, hvala. Nemam vremena za piće. Gaj de Rošmon je podigao obrvu i time ponovo privukao Aleksinu

pažnju. Taj pokret potpuno je promenio izraz njegovog lica. Činilo se dase zabavlja, da je začuđen...

- Dommage - čula je da je promrmljao, a njegove oči bile sufiksirane na njoj.

Zelene su. Zelene kao gorska jezera u koja može da se uroni...Ispravila je ramena i sela uspravno, pokušavajući da skrene misli naono što je važno.

- Dovršetak portreta zavisi od broja poziranja i koliko vremenaprođe između dva poziranja. Možda vam zvuči neobično, ali... Ponovo ju je prekinuo:- Recite mi, gospođice Harkort, zašto smatrate da baš vi treba da

me ovekovečite na platnu, za moju majku? Ponovo je u njegovim očima ugledala iskricu... i još nešto. Dosad je

on bio objekat, a ona po smatrač. Odjednom se situacija promenila. Gaj de Rošmon ju je gledao pravo u oči. Osetila je svu moć njegovog

pogleda.Gospode, zaista je...Svaki pokušaj bilo kakvog definisanja bio je zaludan. Mogla je samo

da ga pusti da je posmatra i odmerava.A upravo je to radio.Aleksa nije želela da on primeti koliko je impresionirana. Nije

želela da on zna da joj laska time što je tako posmatra. Naravno da nijereagovala na njega, samo ga je gledala očima umetnika.

Konačno se sabrala. - Ne mogu da odgovorim na to p itanje, gospodine De Rošmon. Vibirate.

Gledao ju je pažljivo, njen glas bio je ubedljiv. Sada je čekala da čujeodluku.

Uostalom, baš je briga, nije joj neophodan ovaj posao. Ako želinjene usluge, u redu. Ako ne... opet u redu.


13/75

Zvončica & neky

13Knjigoteka

Za trenutak je ućutao, netremice je gledajući. A ona je uživala unjegovom pogledu, čak i kad se u trenutku smračio, kao da je želeonešto da sakrije od nje.

Da li se slaže, da li je ravnodušan ili je nešto drugo posredi, nije umela da oceni. Ali to je nije iznenadilo. Muškarci koji upravljaju velikimbogatstvom imaju uvek određenu distancu prema okruženju. I baš tuauru moći Aleksa je želela da istakne na njegovom portretu. Shvatila jeda se žene raduju bilo kakvoj njegovoj reakciji, pa makar to bila samoljubazna nezainteresovano st. Ali nije mogla da odgonetne o čemu onrazmišlja.

Aleksu je taj čovek fascinirao. Odmah potom se stresla. Svesno je uzdržan. Pokazuje samo ono što želi, što smatra

prikladnim... Odjednom je počeo da priča, a njenu pažnju privukle su i njegove

reči i izraz njegovog lica.Sve ga je zabavljalo. Nije to pokazivao otvoreno, ali bilo je tako,

videlo se zainteresovanosti u njegovim očima, po laganom titranjuuglova njegovih usana. I još nešto je Aleksa primetila- čovek je bioiznenađen.

Znala je i zašto. Nijenavikao na takav razgovor, posebno sa

ženama. - Vama baš ne predstavlja problem da hvalite svoj posao, zar ne,

gospođice Harkort? Na to je opušteno slegnula ramenima. - A zašto bi? Ili vam se dopada moj rad pa ćete me unajmiti ili...

Kratko i jasno.- Pravo u suštinu - njegov odgovor jedva je razabrala jer ga je

promrmljao. Uzeo je čašu martinija, primakao je piće usnama, a onda ga

je vratio na sto ne popivši ni kap. Očigledno je odlučio, jer je u tomtrenutku ustao.Učinila je to i Aleksa.Pa dobro, pomislila je. Imodžen će se ljutiti na

mene, ali iskreno, srećna sam što nisam uspela da se dogovorim s njim. Istovremeno se pitala kako je uspela da pred njim pokaže toliku

sigurnost. Ali eto, uspela je.Zašto je ispod tog osećaja olakšanja bilo sasvim dr ugačije osećanje,

nije želela da analizira.


14/75

Zvončica & neky

14Knjigoteka

Kajanje... ne, to je apsurdno. Pa to je samo ugovor. Dosad ih jedobila na desetine i dobiće ih još bar toliko. Činjenica da je ovaj čovekmlad i privlačan ne menja ništa, apsolutno ništa.

- Dakle, gospođice Harkort... - prekinuo je tok njenih misli. -...smatram da smo se dogovorili oko svega što je neophodno, zar ne? - Da, to i ja mislim - uzela je svoju tašnu, spremna da ode. - Moja asistentkinja će se čuti s vašom kancelarijom i zakazaće

prvo poziranje, naravn o imajući u vidu naše obaveze- zastao je zasekund. - Pod uslovom da ste saglasni s planom, gospođice Harkort...?

Da li joj se opet učinilo da on zvuči kao da ga sve ovo zabavlja?Pružila mu je ruku i rekla:

- Da, hvala - bila je presrećna što joj je glas zvučao smireno kao iobično. - Dobro - rekao je njen novi poslodavac, a onda se zagledao nekud

pored nje, kao da ona više ne postoji. - Gaj! Dragi!Mlada žena potrčala mu je u susret i nije primetila Aleksu. Uvijena

u oblak skupog parfema, rukama nakićenim s bezbroj narukvicazagrlila je Gaja de Rošmona oko vrata. Aleksa je primetila samo crnusvilu i tamnu kožu. I... ta žena učinila joj se veoma poznatom. Naravno,Karla Krespi, italijanska glumica, zapažena po ulogama femme fatale.Iako Aleksa nije volela takve filmove, čula je za ovu glumicu jer svi onjoj pričaju.

Smeteno je okrenula glavu. Ta devojka se baš uklapa u njegovimidž: poznata, bogata, a pre svega žena koja ga obožava. Trofejnadamica za alfa mužjaka.

Aleksa je uzela tašnu i požurila je iz lokala. Bila je uzrujana i to ju jerazbesnelo.

Da je znala da se Gaj de Rošmon brzo rešio Karle Krespi i da jegledao za njom, bila bi još uzrujanija. Zamišljen i stisnutih očiju, u kojima se videlo da ga pomalo

zabavlja sve ovo, gledao je za njom.


15/75

Zvončica & neky

15Knjigoteka

2. poglavlje

Naravno, Imodžen je bila van sebe od sreće Što je Aleksa ugovorila poslićs Gajem. S druge strane, Aleksa je bila mirna čak i kad je čula zahonorar, koji je bio mnogo veći nego što je očekivala.

- Zar ti nisam rekla? - trijumfo vala je Imodžen.- Uspela si! Od sadaćeš moći da tražiš honorar koliki god želiš, jer ćeš nadalje plivati skrupnim ribama.

- Da, baš ti hvala- rekla je cinično.- A ja sam mislila da je to zbogmog talenta.

- Da, da, jeste i zbog toga. Ali talentovanih slikara ima na sve strane,

sede gladni pored svojih poređanih umetničkih dela. Znaš i sama da je iumetnost tržište, a na tržištu prvo moraš stvoriti ime. Drži se ti mene,pa ćeš jednoga dana vredeti milione, a i ja s tobom!

Aleksa je odmahnula glavom. Nije imala volje da s e upušta udiskusiju na temu o kojoj nikada neće misliti isto što i Imodžen. I niježelela da priča o svom novom klijentu iako je Imodžen pokušavala dasazna što više detalja o njemu.

- Slušaj, baš je tako kao što si mi rekla: veoma je privlačan i pliva u

bogatstvu. Ali zašto bi to mene trebalo da se tiče? Treba samo da naslikam njegov portret. Kasniće na svako poziranje, više će terminaotkazati nego ugovoriti, a nekako ću ipak morati da završim taj portretda bi mi ga na kraju platio. Slika je poklon za n jegovu majku, visiće unjenom budoaru ili na galeriji, gde su slike predaka. U svakom slučaju,više je nikada neću videti.

- Hm... - poslednji deo Aleksine priče nije čula. Zamišljeno jepodigla glavu zagledavši se u tavanicu.- Zamisli ti to... svi ti sastanci,samo vas dvoje. Poziraće ti, a ti ćeš mu govoriti kako da se namesti. I

onda...- I onda profesionalna distanca između umetnika i modela -

dovršila je Aleksa Imodženinu rečenicu. - Ma hajde, Aleksa, nemoj mi reći da bi se bunila ako bi pokušao da

ti se približi. Naravno da ne bi! Iako...- kritički je odmerila prijateljicu.-U toj odeći nemaš baš nikakvu šansu.

Tako je, pomislila je Aleksa. Uostalom, čovek koji ima Karlu Krespi pored sebe neće ni pogledati drugu ženu. A meni je svakako važan samo portret.


16/75

Zvončica & neky

16Knjigoteka

A upravo ju je brinulo to o čemu su pričale. Dosad je radila portreteljudima kojima se trudila da prikrije mane. S Gajem de Rošmonommoraće da promeni taktiku.

Razmišljala je o tome kako da uhvati na slici njegov savršeni izgled. Od početka je bila sumnjičava i baš kao što je predvidela, otkazaoje prvi susret. Na drugi je stigao zakasnivši sat i po vremena, ali kad jedošao, bio je veoma koncentrisan na poziranje. Osim što je odgovoriona tri poziva na mobilni telefon, razgovarajući pritom na različitimjezicima, nije bilo prekida dok je Aleksa pripremala prvu skicu.

- Smem li da pogledam? - nije zvučalo kao pitanje. Ćutke mu jepružila blok usresredivši se na njegovo lice dok je procenjivao njen rad.

Odlično je uspela da ga nacrta olovkom i ugljenim štapićem,pogodivši pritomono neštou izrazu njegovog lica. Nije želela odmah dapočne da ga slika uljanim bojama, jer su njene prve impresije bile takveda niko ne bi poverovao da postoji čovek koji tako dobro izgleda.Pomislili bi da mu se slikarica umiljava.

A to je nemoguće. Umiljavati se Gaju de Rošmonu? Neverovatanutisak koji je na nju ostavio prilikom prvog susreta nije je napuštao.Kad je ovog prepodneva došao u njen studio, bila je besna na sebe jer jeopet zurila u njega. Nije mogla da skrene pogled s tog markantnog lica,

želela je da memoriše svaku njegovu crtu, svaki obris. Svaki put kad mu je zazvonio telefon, ukazivala joj se prilika da ganeopaženo studira i njena ruka klizila je po papiru kao da imasopstvenu volju, nezavisnu od Aleksine.

Nije bila sigurna u to da li mu se dopada njen rad ali, u svakomslučaju, to je ne bi potreslo. Ako mu se ne sviđa, neka me otpusti,pomislila je prkosno.

Međutim, svakog sledećeg puta bilo je isto: poziranje je, kao što jeočekivala, pomerao i odlagao, a ona se sve jače ljutila, jer ju je to užasnonerviralo. Naravno da nije pokazivala šta oseća, ostala je ravnodušna ipribrana, trudeći se da se prema klijentu odnosi profesionalno. On se,srećom, isto tako ponašao. Često je sa sobom dovodio sekretaricu, kojojje diktirao nešto na različitim jezicima, koje Aleksa nije razumela.Ponekad je telefonirao, uz izvinjenje, pa bi se onda vratio da pozira.Aleksa je sve to prihvatala bez komentara. Odlučila je da komunkaciju snjim svede na ono najneophodnije.

A Imo džen je to sve drugačije videla. Nije mnogo razmišljala otome, ali je umela da zaključi:


17/75

Zvončica & neky

17Knjigoteka

- Ma videćeš, zavući će ti se pod kožu. Svaki put sikćeš kad sespomene njegovo ime, a to je siguran znak da si zainteresovana iakotoga možda još nisi svesna- duboko je uzdahnula. - Nažalost, to ne vodi

ničemu. Karla Krespi ga je upecala i ne propušta priliku da pred kamereizađe podruku s njim. Teško je s njom držati korak, čak ni ako izgledaštako dobro kao ti.

Aleksu su nervirala ta Imodženina razmišljanja, koja je naglasdelila s njom. Uostalom, imala je većih briga od prijateljičineradoznalosti.

Nije bila zadovoljna kako portret napreduje.Prošlo je neko vreme pre nego što je to shvatila. Prvo je verovala

da će sve biti kako treba. Skice su bile dobre, uspela je da uhvati linije,senke i izraz njegovog lica. Ali kad je počela da slika bojama, nijedobijala isti efekat. Prvo je pomislila da uljane boje nisu odgovarajuće,ali ubrzo joj je postalo jasno da nije problem u bojama, nego u njoj.

Ne mogu da ga uhvatim. Ne mogu da ga naslikam, jer mi ne polazi za rukom da pogodim njegov karakter!

Posle jednog njegovog poziranja sedela je dugo ispred platnaposmatrajući ono što je dotad uradila. I postala je svesna svojefrustracije, koja je rasla od susreta do susreta.

Zašto ne mogu? Šta nije u redu? Nije znala odgovor. Čak je zategnuta novo platno odlučna daponovo pokuša, radila je na skicama i sedela do dugo u noć u svomstudiju. Propao je i drugi pokušaj ma koliko se trudila da uspe.Jednostavno nije mogla da ga naslika... ni kada sedi pred njom, ni saskica, ni iz sećanja. Čak ni iz snova.

Da, to ju je najviše nerviralo. Sanjala ga je, sanjala je kako ga slika.Prvo se tešila time da je to sasvim normalno. Njena podsvest tražila jerešenje. Ali kad se blokada nastavilai kad se trgnula iz ko zna kojeg snapo redu o Gaju de Rošmonu, znala je da mora priznati poraz.

To ju je slino iznerviralo, jer nikada dosad nije otkazala posao,smatrala je to neprofesionalnim. Ali neprofesionalno je i kupcu datilošu robu, u ovom slučaju portret. Nije joj preostalo drugo nego daprizna da ne može da ga naslika. Kraj, gotovo!

Trenutak kasnije razmišljala je o tome da prepusti Imodžen da toobjasni Gaju, ali to bi bio kukavičluk. Osim toga, Imodžen nikada ne bidozvolila Aleksi da odustane. Ne, mora to sama da uradi. Pozvaće ga.


18/75

Zvončica & neky

18Knjigoteka

Njegova asistentkinja nije bila preterano ljubazna. Gospodin DeRošmon nije u zemlji i nema mogućnosti da popriča s njim pre nego štose vrati.

Zato se Aleksa i začudila kad ju je nekoliko minuta kasnije ipakpozvala malopređašnja sagovornica saopštivši joj da će je gospodin DeRošmon primiti u svojoj kancelariji za nedelju dana, tačno u šestukoliko joj to odgovara. Nije joj odgovaralo, ali je prihvatila termin.Morala je to da obavi i da sve ostavi iza sebe.

Kad je Aleksa u dogovoreno vreme došla u londonsku centralubanke Rošmon-Lorenc, čekala je dobrih pola sata u foajeu pre nego štoje neki momak došao po nju da je odvede liftom gore. Na dvadesetomspratu asistentkinja ju je uvela na teška vrata od mahagonija, iza kojihje sedeo Gaj de Rošmon. Stajao je pored ogromnog pisaćeg stola i,ugledavši je, pošao joj je u susret.

- Gospođice Harkort... Njegovo odelo bilo je savršeno, a glas ljubazan i Aleksa je opet

mogla samo da zuri u njega primetiv ši da mu jehod odmeren i gibak.Ovo je njegovo prirodno stanište, ovaj prostor sa staklenim zidovima

i pogledom na celi grad. Novac, moć i privilegije. Njegov toranj odslonovače, iz kojeg vlada carstvom.

Aleksa je refleksno prihvatila njegovu pruženu ruku i u istomtrenutku poželela je da može nekako da je izbegne. Nije želela da osetistisak njegove šake.

Za trenutak je studirala njegovo lice i kroz glavu joj je proletelamisao: Oči zelene kao smaragd... i ta koprena kroz koju ne mogu da prodrem...

- Postoji li neki problem? Otkud je znao da je o tome reč? I kako da mu kaže? Gotovo da nije pričala s njim tokom njegovog

poziranja i nikada nije zahtevao da vidi kako napreduje portret.Njegovo direktno pitanje ostavilo ju je za trenutak bez teksta, a onda jeispravila l eda i odmaknula se za korak. To joj se učinilo kao dobra ideja.

- Plašim se da postoji - ukočeno je izgovorila shvativši koliko jeteško bogatom i moćnom klijentu reći da ne može da ispuni svojeposlovne obaveze.

Podigao je obrvu i ništa nije rekao. Kako će reagovati kad shvati daje uludo trošio svoje dragoceno vreme? Sigurno će biti besan.


19/75

Zvončica & neky

19Knjigoteka

Prvi put otkad su se upoznali Aleksa nije mogla da savladanervozu, ali ne zato što mora da prizna svoj umetnički neuspeh, negozato što zna da je Gaj de Rošmon toliko moćan da joj može uništiti

karijeru. Dovoljno je da u svojim krugovima spomene da jenepouzdana.Duboko je udahnula. Bila mu je dužna istinu, a on je očigledno

čekao objašnjenje. - Ne mogu da vas naslikam. Ništa se na njegovom licu nije

promenilo. Mirno ju je gledao.- Zašto? - Zato što ne mogu- mora da je z vučala kao kreten, ali nije umela

da objasni. - Pokušavala sam i pokušavala, ali ne ide mi. Zaista mi je žao,ali moramo prekinuti sa radnju. Ne želim da traćim vaše vreme, ionakosam vam ga previše uzela...

Zadržala je dah čekajući njegovu reakciju. Sigurno neće bitiprijatna. Ali ko bi mu mogao zameriti? Njegovo vreme je neprocenjivo.

Ipak, nije bila spremna na ono što je usledilo. Mirno je otišao do radnog stola i pozvao ju je rukom da priđe i

sedne u kožnu fotelju, pa joj se pridružio. - Umetnička blokada- rekao je.- Ne, zaista ne mogu da vas naslikam - ponovila je. - Žao mi je . Nasmejao se, bio je to površan, ljubazan osmeh kada se usne jedva

pomeraju.- Molim vas, sedite. Jeste li za kafu? Ili možda neko piće, pošto

sunce samo što nije zašlo? - Gospodine De Rošmon, još jednom naglašavam... Nemam izbora,

moram da otkažem ovaj dogovor. Ne mogu da vas naslikam, nemogućeje. Jednostavno nemoguće!

Kad je Aleksa u svom glasu čula piskavu notu,pobesnela je na sebe.Samo je želela da ode odatle, ali to je bilo nemoguće.

- Ne mogu da vas naslikam - ponovila je.Gledao ju je netremice neko vreme, pa je uzdahnuo.- Dobro. Ukoliko je to vaša odluka, poštovaću je. Recite mi,

gospođice Harkort, šta planirate za večeras? U njenim očima pročitao je neveri cu, pa je iskoristio njeno ćutanje

da nastavi:


20/75

Zvončica & neky

20Knjigoteka

- Ukoliko nemate obaveza, voleo bih da pođete sa mnom na jedandogađaj, koji će vas sigurno zanimati. Večeras je otvaranje izložbe podnazivom "Revolucija i romantika - umetnost u doba Napoleona". Banka

Rošmon-Lorenc ima privilegiju da je jedan od glavnih sponzora.Još je neko vreme ćutke zurila u njega, a onda je rekla prvo što jojje palo na pamet:

- Nisam prikladno obučena. Ponovo se ljubazno osmehnuo. - To neće biti problem. I zaista nije bio. Naime, ovaj po slednji sprat bančine zgrade nijebio

rezervisan isključivo za menadžment, tu je bila svita frizera i vizažista,koji su brinuli o izgledu direktora, a u plakarima dveju velikihprostorija bilo je brdo v ečernje garderobe i muške i ženske. Kad seAleksa posle sat vremena grozničavog biranja i isprobavanja vratila ukancelariju, Gaj de Rošmon je prekinuo telefonski razgovor, ustao je odstola i rekao samo jednu reč:- Konačno.

Nije se to odnosilo samo na vr eme koje je proveo čekajući. Iznjegovog pogleda videlo se koliko je zadovoljan njenim izgledom.Tokom poziranja u njenom studiju imao je dovoljno vremena da jeprouči i poželeo je da je vidi u glamuroznom izdanju.

Fenomenalno.

Izabrao je upravo taj pridev jer je sasvim odgovarao onome štovidi. Da, zaista je fenomenalna... Znao je to od prvog trenutka kad ju jeugledao.

Visoka i vitka, tipično engleski elegantna, bila je zavodljiva iponašala se baš kao što je on želeo. Na njegovim usnama zatitrao jeosmeh kad se prisetio osobe kakvu je dosad znao, odnosno kako sepredstavljala. U početku mu se činilo da je to njena taktika. Žene inačesvašta rade da bi privukle njegovu pažnju, a ona nije ni prva niposlednja koja se ravnodušno odnosila prema njemu. Ali za sve tovreme Aleksa Harkort nimalo se nije trudila oko njega!

Zato je odlučio da u nju uloži mnogo više vremena nego što je toinače činio. A poziranje ga je veoma zabavljalo, jer je bio u prilici da jepažljivo posmatra. Ona se svom snagom trudila da igno riše njegoveljubopitljive poglede i upravo ju je taj trud odao, kao i činjenica dazapravo nije mogla da ga naslika.

To je odličan znak, jer se nije trudila da bude intrigantna i otvorenomu je priznala da njegov lik ne može da prenese na platno. To znači daon za nju više nije bio samo klijent. Nije mogla da ga naslika jer ga... želi!


21/75

Zvončica & neky

21Knjigoteka

A takvu želju i sam je osećao. Shvatio je to u istom trenutku kad ičinjenicu da je njena odmaknutost samo fasada. Poželeo je da tu ženumenja i neguje, da je sebi prilagodava, a sada kad je napokon pred njim

stajala ova izuzetna lepotica, ta želja prerasla je u opsesiju. - Hoćemo li?- poveo ju je do lifta. Njen hod bio je graciozan iako jeosetio koliko je napeta, kao da se ne oseća dobro u svojoj koži.

A i kako bi? Ovo je za nju bilo neočekivano, ali trudila se dadelujeopušteno, kao da je očekivala da će te večeri prisustvovati otvaranjuizložbe.

U liftu, na putu do podzemne garaže, pričao joj je o sponzorstvimasvoje banke. Slušala ga je i učtivo odgovarala kad ju je nešto upitao. Kadsu stigli do automobila, Gaj joj je pomogao da ude, pa je seo pored nje i

dao vozaču znak da krene. Petnaestak minuta kasnije stigli su u londonski Vest End. Gaj je

pričao o neobaveznim temama. Dopalo mu se to što je Aleksaelokventna i što ima stav, kao i to što ume da sluša sagovornika. Mirnoje odgovarala na pitanja, nije bila ni ćutljiva ni brbljiva.

Dopala mu se. A dopalo mu se i to što je u pauzama razgovora, dokje gledala kroz prozor, mogao da proučava njen profil.

Da, svakako je zasluživala pažnju i vreme. Zadovoljan svojim

izborom, udobno se zavalio u kožno sedište. Ovo veče obećavalo je višeod zabave.A noć... ah, noć će biti savršena.


22/75

Zvončica & neky

22Knjigoteka

3. poglavlje

Slaba svetlost pala je na Aleksine oči i to ju jeprobudilo. Pogledalaje oko sebe pokušavajući da shvati gde je. Hotelska soba... Ona je u hotelskoj sobi. U tom ekskluzivnom hotelu

sinoć su večerali, u apartmanu koji je veći od njenog stana. Zajedno sdesetak drugih parova jeli su i izdašno pili, a sve ih je Gaj de Rošmonpozvao, baš kao i nju.

Kako se ovo desilo, nije znala. Kad je izložba otvorena, poveo ju je uhotelski apartman među ostale goste.

Čitave večeri bio je uz nju. To što ju je pozvao da izađu, značilo jesamo jedno: egzotična Karla Krespiimala je obaveze, pa je procenio danju, Aleksu, kao umetnicu zanima otvaranje izložbe, što je bila istina,međutim, sve vreme bila je bolno svesna njegovog prisustva.

Trudila se da ga ne primećuje, ali to nije bilo lako. Pogotovo što jetako prokleto dobr o izgledao u smokingu. Cele večeri pokušavala je dapotisne oduševljenje. Šta god da je bio razlog što nije mogla da naslikanjegov portret i što ju je njegovo prisustvo toliko iscrpljivalo, nije smelada to pokaže.

Aleksa je, sedeći pored njega, stoički sve izdržala: i večeru i kafuposle obroka, serviranu uz konjak i šeri, u salonu apartmana. Ali kad suse svi gosti pozdravili, nije pronašla odgovarajući trenutak da i ona ode.I ostala je sama s Gajem de Rošmonom...

Atmosfera se u sekundi promenila ili jo j se bar tako činilo.Vero vatno je samo postala još svesnija njegovog prisustva. Bilo jevreme da pozdravi svog bivšeg klijenta i da se vrati u sigurnost svogstana. Bilo je krajnje vreme da okonča tu profesionalnu međuigru.

- I ja ću sad poći- rekla je r azborito iako je pila šampanjac za

večerom i vino tokom otvaranja izložbe. Nije bila pijana, ali je dovoljnopopila da spadnu sve maske.Ustala je osetivši da joj svila haljine klizi preko kolena. Sva čula bila

su joj probuđena. - Naravno - i Gaj je ustao.I opet se desilo: nije mogla da odvoji pogled od njega, nepomično je

stajala. A onda je uložila nadljudski napor da priđe vratima. Mora štopre da ode odatle!


23/75

Zvončica & neky

23Knjigoteka

- Hvala Što ste me pozvali, gospodine De Rošmon. Uživala sam. Videla je sjaj u njegovim očima. Šta god da je to značilo, njeni nervi

bili su napeti do krajnjih granica. A njegov odgovor bio je ljubazan:

- I ja sam uživao- onda joj je prišao- ali više uživam u ovome što setrenutno dešava. Spustio je ruku na njen potiljak, drugom je isprepleo prste s

njenima, pa je nagnuo glavu i usne lagano prislonio na njene. Dodir jojje izazvao šok, ali nakratko, jer ga je potisnuo drugi osećaj.

Tako nešto nikada nije doživela! Naravno da se ljubila s momcima, ali ovo nikada nije osetila. To je

bio najnežniji, najsvileniji dodir, tek lagani pritisak na njenom vratu.

Osetila je da joj puls ubrzava, telo se prepušta uživanju, a razumnestaje.I polako, beskrajno polako njegov je poljubac postajao sve

zahtevniji...Kasnije, nije znala posle koliko vremena, na neki čudan način

dospela je u prostoriju opremljenu velikim krevetom. Gaj de Rošmonnežno ju je spustio na dušek i vodio je s njom ljubav. Ni sa čim tonijemogla uporediti. Svakim de lićem svoga tela, svakom ćelijom mozgaznala je da joj je ovo, zapravo, prvi put...

Kako se to zapravo desilo? Spavala je s Gajem de Rošmonom?Nezamislivo!

A nije bilo nezamislivo, naprotiv. Po čitavom telu osećala je njegovetragove prisećajući se svakog nezamislivo lepog trenutka...

Snažnim dlanovima milovao je njene nage ruke. Dugi prsti nežnosu klizili po njenoj koži. Usne, meke kao somot, lutale su po njenomtelu, a sva čula pretvorila su joj se u simfoniju uživanja. Njene gruditreperile su pod njegovim dodirima, bradavice su uživale u milovanju i

poljupcima. I njegova ruka pron ašla je put do njenog međunožja... I sećanje na to budilo je čežnju u njoj.Nisam znala da je ovako neštomoguće.

Duboko u duši Aleksa je znala da se nije smela upustiti u avanturus Gajem de Rošmonom. Zato je što pre morala da napusti hotel s onomalo časti koja joj je preostala. Ali nije to učinila. Nije mogla, osećala seveoma ispunjenom i zadovoljnom. I umornom.

Okrenula je glavu pogledavši čoveka koji je ležao pored nje.Gospode, savršen je!U njoj se probudilo nešto nepoznato, čemu nije


24/75

Zvončica & neky

24Knjigoteka

znala naziv. Osećala se laganom kao povetarac koji dodiruje mirnomore i izaziva blage talase.

Proučavala je njegovo lice, isto ono lice koje je bezuspešno

pokušavala da prenese na platno. Nikada mu nije bila toliko blizu. Bilobi dovoljno da podigne ruku i dodirnuta bi te lepo izvijene obrve.Spavao je čvrsto i mirno. Zaokupio ju je osećaj intimnosti dok je

gledala kako mu se grudi podižu i spuštaju dok diše. Želela je da tajtrenutak potraje zauvek, da može da posmatra ovo apsolutno muškosavršenstvo. Bila mu je zahvalna za ovu noć, koju je prihvatila kao darsudbine.

Jer više od toga ne može dobiti, znala je to. Znala je da je jedinirazlog što je nije poslao kući to što je želeo da utoli seksualnu glad.

Bila sam luda što sam dopustila da se ovo dogodi. Ali dogodilo se i nekajem se. Bar ne u ovom trenutku. Kasnije, ko zna... Ali danas ne!

Nasmejala se. Naravno da je bila neverovatno glupa, luda i slaba, alinije mogla da se kaje. Ne kad celo njeno telo slavi.

- Draga...Gaj se probudio uhvativši njen pogled. Aleksi se učinilo da tone u te

duboke, zelene oči. Osetila je da joj se slatka toplina razliva po telu. Kadje konačno uspela da se otrgne toj magiji, za tren je ugledala žaljenje unjegovim očima.

- Ne mogu da ostanem i da radim ono što želim. Kakva šteta! - spretno je skočio iz kreveta, ali se nije postideo ni svoje nagosti ni

svog stanja iako su Aleksini obrazi pocrveneli.- Da, ne mogu ovo da prikrijem - osmehnuo se kao da se izvinjava

pogledavši niz svoje telo.- Sve bih dao da mogu da ostanem, ali to nijemoguće. Molim te da mi oprostiš što ti ne mogu posvetiti više pažnje,draga.

Potom je zamakao u kupatilo i minut kasnije Aleksa je čula tuš.Očajna, ležala je nepomično, aline zbog njegovog ljubaznog izvinjenja.U deliću sekunde učinilo joj se kao da je njeno srce bičem pogođeno.

Ne! Nije znala odakle je dopro taj nečujni vrisak u njenoj glavi. Znala je

samo to da drugačije nije mogla. Odgurnula je pokrivač, prikupila jesvoje stvari i obukla se. Bila je u si noćnoj večernjoj toaleti i ništa nijemoglo da promeni apsurdnost te situacije.


25/75

Zvončica & neky

25Knjigoteka

Ona mu je bila devojka za jednu noć, ništa više. Prijatna promena,žena koja je u tom trenutku bila na raspolaganju. Dovoljno dobra za noćsa čovekom, koji je obično okružen filmskim zvezdama, i to samo zato

što ju je obukao po svojim standardima. Sada kad je ispunila njegovaočekivanja, preostalo joj je da se obuče i skloni iz kadra. U trenutku kad je obuvala cipele, otvorila su se vrata kupatila i Gaj

je ušao u sobu u belom badema ntilu. Kosa mu je bila mokra, a nadugim trepavicama blistale su kapljice vode. Aleksa je neprimetnopokušavala da udahne vazduh. Nekoliko dragocenih sati imala jeprivilegiju da je on drži u naručju.

Svanuo je dan i stvarnost je drugačija. - Draga, nisi morala toliko da žuriš!- prišao je ormaru otvorivši ga.

U njemu je uredno visilo nekoliko odela. - Mogla si ostati u krevetu i namiru doručkovati. Ja moram ranije da odem.

- U redu je ovako - glas joj je zvučao sabrano, kao da joj nijeneobično što gleda Gaja de Rošmona kako se oblači u hotelskoj sobi.

- Imam i ja nekih obaveza. Odneću ovu haljinu na hemijskočišćenje, pa ću ti je, zajedno s nakitom, vratiti u kancelariju.

Dok je zakopčavao košulju, iznenađeno ju je pogledao. - Ne dopada ti se? Mogla si reći, stilistkinja bi pronašla drugu. Ali

po mom mišljenju, izgledala si savršeno u ovoj- način na koji je pričaoodjednom se neznatno promenio. - Ali znao sam to i pre nego što si jeobukla.

- Ali to nije moja haljina.- Ne budi smešna - njegov ton nije joj bio jasan: da li je to

nadmenost ili ljutitost?- Gospodine De Rošmon...- nije želela tako da ga nazove, učinila je

to iz navike.

Njegove zelene oči zasijale su u neverici.- Gospodine? - ironično se nasmejao. - Aleksa, znam da su Englezi

veoma formalni, ali mislim da smo prešli tu granicu i da nema potrebeda persiramo jedno drugom.

Odmahnula je rukom.- Dobro, svejedno je pošto se svakako nikada više nećemo videti,

pa...


26/75

Zvončica & neky

26Knjigoteka

- Molim? - lice mu se ukočilo, a Aleksa je osetila da njene simpatijerastu.

- Ne mogu ponovo da prihvatim posao s vama samo zato što...- glas

joj je utihnuo. Samo zato što je spavala s njim, to je htela da kaže, ali nijemogla.Ako je to i slutio, ničim nije pokazao. Namrštio se kao da nešto nije

razumeo.- Kasnije ćemo pričati o portretu. Sad ne razumem onaj deonećemo

se nikada više videti- imitirao je način na koji je to izgovorila.- Zar tinije bilo lepo sinoć?

Njegov glas i izraz lica odavali su da nikako ne očekuje negativanodgovor. Kao da ju je pitao da li joj se svideo najskuplji šampanjac nasvetu, koji se pije samo u posebnim prilikama.

- Nije o tome reč- počela je, ali nije mogla da nastavi jer nije znalašta da kaže.

Njeno oklevanje nije ga uznemirilo. Počeo je da oblači košulju, aAleksin pogled je bio prikovan za njegov torzo, vrat, ruke... Primetila jekoliko je uzbuđen. Sad je zaista vreme za polazak... A onda je Gaj deRošmon rekao nešto zbog čega se ukočila.

- Dobro, onda mislimo ist o. Protekla noć bila je sjajna i ubudućećemo se tako dogovarati: da nam bude lepo. Kao što rekoh, neizmernomi je žao što moram da pođem i što ću za sat vremena poleteti na jednodosadno mesto. Ali vratiću se što je pre moguće, večeras, nadam se. Akone, onda sutra. Kad pozoveš u moju kancelariju, asistentkinja će tiobjasniti kako da me dobiješ- zakopčao je manžetne i počeo da vezujekravatu. - Bićeš uvek informisana o mojim putovanjima, ali te molim zarazumevanje, jer sam siguran u to da ćeš i ti imati obaveza, koje se nemogu ignorisati. Zato će se možda ponekad desiti, nažalost, da ne moguda održim obećanje. Imaj to u vidu, molim te- pronašao je odgovarajućisako pa ga je obukao. - Uprkos tome, verujem da ćemo zajedno provestimnoge lepe trenutke. N e brini, urediću sve kao što dolikuje. A sad-stavio je sat na ruku - moram da idem u Ženevu. Već kasnim, pa temolim da mi oprostiš što se ovako brzo rastajemo. Prilazeći joj,zakopčao je sako.

- Ne gledaj me tako zbunjeno, dušo- izgovorio je takvim tonom danije mogla da udahne vazduh - sve će biti u redu, videćeš- potom ju jenežno poljubio, lagano je stisnuo njene prste i otvorio vrata.

- Ali ne razumem... - konačno je izgovorila Aleksa.


27/75

Zvončica & neky

27Knjigoteka

Gaj je zastao okrenuvši se. U očima mu se nazirala radost i još nešto od čega se Aleksi zavrtelo u glavi.

- Ali tako je jednostavno, draga. Ti i ja smo sad ljubavni par, zar ne?


28/75

Zvončica & neky

28Knjigoteka

4. poglavlje

Aleksa je osećala da joj je glava prazna dok je ulazila u taksi.Ukočenih leđa prošla je kroz hotelski foaje, ubeđena u to daje svigledaju. Svako je sigurno znao šta je učinila, jer zašto bi inače žena uvečernjoj haljini napuštala hotel ujutro? Verovala je da je i taksista,gledajući je u retrovizoru, znao šta je radila. Tokom vožnje posmatralaje prolaznike i konačno je taksisti dala novčanicu od deset funti.Potrčala je uza stepenice da je neko od stanara zgrade ne bi video, jer bii oni, baš kao i svi drugi, odmah znali kako je provela noć. Ovo joj senikada nije desilo!

- Naravno da to nikada nisi uradila - rekla je Aleksa sebi naglas kadje konačno ušla u spavaću sobu, gde je svukla večernju haljinu.-Zapravo te nikada nije zaveo muškarac kakav je Gaj de Rošmon.

Ali sad jeste i nikada to neće zaboraviti. Odjednom su je preplavile naj različitije emocije: čuđenje,

ushićenje, zadivljenost... i prisetila se njegovih reči na odlasku. Sada smo ljubavni par, zar ne? Šta je time mislio? Šta je zapravo hteo da kaže?

Saznala je to sat kasnije. Tek što se istuširala i obukla neštoudobno, zazvonilo joj je zvono na ulaznim vratima. Ugledala je kurira,koji joj je uneo u stan ogromnu korpu cveća, jer se ona ne bi moglaizboriti s time. Potražila je karticu.

Bilo je divno. Samo to je pisalo. Više od toga nije ni trebalo. Poziv, koji je usledio

pet minuta kasnije od Gajeve asistentkinje, objasnio je ostalo.Odbojni ton te žene nije se promenio. Ovoga puta nije obavestila

Aleksu da gospodin De Rošmon neće doći na sledeći sastanak, nego jedala Aleksi broj mobilnog po njegovim uputstvima. Treba da ga koristi,ali samo kad vlasnik broja o čekuje poziv. I ni u kom slučaju nikome nesme dati taj broj.

- Gospođice Harkort, molim vas da me više ne zovete i ne pitate zadetalje u vezi s rasporedom obaveza gospodina De Rošmona. Nisamovlašćena da vam dajem druge informacije osim onih koje sam vam upravo prenela. Sve ostalo saop štiće vam gospodin De Rošmon ukolikobude smatrao da treba.


29/75

Zvončica & neky

29Knjigoteka

Kad je odložila slušalicu, Aleksa nekoliko minuta nije mogla da se pomeri. S jedne strane ništa nije shvatila, a s druge, trebalo joj jevremena da prihvati neprija tni ton kojim je ta žena pričala s njom. Tek

tada je razdelila cveće u više vaza, jer nije imala odgovarajuću za ovakoveliki buket.Opojni miris ruža proširio se po stanu. Ponovo se osećala praznom. Ne znam šta da radim,pomislila je.Onda ništa nemoj rad iti. Te misli stvorile su se u njenoj glavi ni iz čega i zato je osetila

izvesno olakšanje. U ovom trenutku bila je sposobna samo za to darasporedi vaze po stanu. Potom je sela za sto da ispuni uplatnice zaračune.

Potom je usisala stan, očistila kuhinju, ubacila veš u mašinu i otišlaje po lagani ručak. A prvo je poslala paket s haljinom i nakitom pokuriru na adresu Rošmon-Lorenc banke, uz ceduljicu sa izvi njenjem štonije stigla da je pošalje na hemijsko čišćenje.

Posle svega opružila se na krevet da čita o italijanskoj umetnosti,još uvek bez ideje šta da radi u vezi sa Gajem de Rošmonom. Misao skojom je zaspala bila je: Ja ovo jednostavno ne razumem.

Prošla su četiri dana, a od njega nije bilo ni traga ni glasa. Svevreme proganjala ju je ista misao: ona zaista ništa nije razumela, aiznenađenje je stiglo u nedelju ujutro kad joj je neko pozvonio na vrata.

Gaj de Rošmon. Omamljena snom, pustila ga je da uđe izgovorivši reči koje su joj

stalno bile na umu:- Ne razumem...Gledao ju je tim zelenim očima, što joj je odmah podiglo pritisak. - Rekao sam ti već, lepa moja Aleksa, veoma je jednostavno, baš

kao i ovo - zagrlio ju je i poljubio.I tako su nastavili da se viđaju narednih nedelja i meseci. Aleksa

mu je sve dopustila i nikakvu svesnu odluku nije donela. Izbledela jeprvobitna začuđenost, nije više tražila objašnjenja, lakše joj je bilo da sepomiri s tim da Gaj baš to i tako želi, iako nije mogla da shvati zašto.Karla Krespi se više nije pojavljivala s njim u društvu. Paparaci su jesnimili u naručju bucmastog, postarijeg muškarca, a u tekstu ispodfotografije stajalo je da je on režiser i njen verenik. Da li je Karla


30/75

Zvončica & neky

30Knjigoteka

ostavila Gaja? Ili mu je dosadila? Aleksa nije znala i nije se usudila dapita.

Generalno nije ga mnogo pitala o njegovom životu. Zašto je bila

toliko uzdržana, ni sama nije znala, ali joj je instinkt govorio da je takobolje.Iako je bio veoma nežan i pažljiv, Aleksa je uvek osećala izvesnu

dis tancu, tim više što je tako malo o njemu znala. Bila je i srećna štonisu zajedno izlazili i što je nije svima predstavljao. Ovako joj je bilolakše i cenila je njegovu diskreciju. Svakako nije želela da objavljivanjena sva zvona da je ona najnoviji plen Gaja de Rošmona. Vreme koje suzajedno provodili bilo je ograničeno, jer je on imao mnogoobaveza.

Neće ovo večno trajati,ponavljala je da bi se pripremila zane izbežni rastanak, međutim, od takve pomisli obuzimala ju jehladnoća. I nije znala kada će se i kako to desiti. I u tih nekoliko mesecikoliko se viđala s Gajem, dogodilo se nešto što nije želela i što ni sanjalanije će se desiti: beznadežno se zaljubila iako je znala da joj budućnostis njim nema. Njihova afera će se sasvim sigurno završiti onako kako je ipočela, a Aleksa će ostati sama.

I nastaviće beznadežno da voli Gaja... To sazn anje ju je ljutilo, ali nije obuzdalo njena osećanja. Vodila je

računa samo o tome da on nikada ne sazna šta ona oseća. Najbolje je dasve sačuva za sebe. I u trenucima provedenim s njim uspevala je danavuče masku hladne i pribrane osobe, jer se time štitila znajući kolikoće joj snage trebati kad joj jednoga dana saopšti da je njihova aferaokončana.

Oduvek si znala da će osvanuti ovaj dan. Da mora tako biti. Nikadanisi razumela zašto je Gaj baš tebe izabrao, jer je mogao da ima bilo koju ženu. Nikada nisi razumela ni zašto toliko dugo traje ova afera, ali sioduvek znala da će se završiti. I znala si da to isključivo od njega zavisi.

Kada je Gaj otišao, Aleksa je oribala kupatilo da bi skrenula misli.Nije znala koliko je vremena prošlo, ali znala je da ne može doveka toraditi.

Otišla je u kuhinju da pristavi vodu za kafu. Pritom je pazila da negleda postavljeni sto za doručak. Samo da ne misli na to što se desilojutros!

Znala si da će se to desiti. Mirno si prihvatila kraj, uradila si sve što simogla da on nikada ne sazna istinu. A zašto da je sazna? Šta god da je sve


31/75

Zvončica & neky

31Knjigoteka

to značilo, bilo je nerazumno zaljubiti se u muškarca kakav je Gaj deRošmon.

I sad mora da plati cenu.

Telefon je zazvonio.Pogledala ga je. Ne, sigurno nije Gaj. Zašto bi i zvao kad je jutros

zauvek otišao? Sa zadrškom je podigla slušalicu. - Aleksa! Upravo sam saznala nešto, moram te upozoriti, saslušaj

me!Imodženin glas zvučao je veoma uzbuđeno. Za sekund je Aleksa

pomislila da joj nije do priče s njom, ali je pribrano upitala: - O čemu je reč?

- Ne želim da ti kažem, zaista ne želim, ali... reč je o Gaju. Naravno da je o njemu, o kome bi drugo?Kada je Imodžen saznala da je Aleksa podlegla njegovom šarmu,

početna neverica pretvorila se u oduševljenje: - Gospode Bože! Zaista? Ti i Gaj de Rošmon? Pa to je fantastično! - Imodžen ju je snažno zagrlila. - Pa ti si prava srećnica! Sjajno! Ali s vremenom je menjala

mišljenje kako je saznavala više detalja o njihovom odnosu. - Čini se da želi da te sakrije- u njenom glasu zvonila je optužba. - Izgleda da ne želi da bude viđen s tobom. Ali Imodženini zajedljivi komentari nisu pokolebali Aleksu. - To je poslednje što želim: da nas ljudi gledaju. Osim toga, ionako

nikada nemamo dovoljno vremena za sebe, pa nisam htela da ga traćimna izlaske, nego da budem sama s njim - Aleksa je sve otvorena priznalasvojoj prijateljici. - Imi, znam da ovo neće dugo potrajati. Bila bihbudala kad bih drugačije mislila. Ali dok traje...

Nije završila rečenicu. Imodžen ju je neko vreme pažljivoposmatrala, a kad je postavila ključno pitanje, glas joj je zadrhtao:

- Zaljubila si se u njega, zar ne?- Ne - Aleksa je prebrzo odgovorila.Imodžen je odmahula glavom. - O, čoveče...- potom je zagrlila Aleksu uzdišući. Pošto je ovoga puta u Imodženinom glasu osetila sažaljenje, Aleksa

je odlučila da skrati priču:


32/75

Zvončica & neky

32Knjigoteka

- Znam. Ženi se. Tišina na drugom kraju veze govorila je više od svih reči. - Kakav mamlaz! - prosiktala je Imodžen posle nekog vremena.- Na

jednom sajtu videla sam fotografiju Karle Krespi i komentar da dobra,stara Karla može da zaboravi na udaju za Gaja, jer će on uskoro objavitiveridbu. A zatim sledi priča o verenicicenjenog gospodina De Rošmona.Reč je o kćerki čoveka iz porodice Lorenc, koji je involviran u bankarskiposao, što znači da će novac ostati u familiji. Kako je to praktično! Inače,objavljene su i njene fotografije snimljene u nekom zamku. Izgleda kaolutka iz izloga.

- Pa na taj način su se obogatili- Aleksa se začudila sopstvenommirnom tonu, jer je u njoj, zapravo, sve gorelo. Imodžen joj je dalainformacije, koje nije želela da zna. Nije želela da zna ništa o ženi kojomće se Gaj oženiti.

Imodžen nije posustajala. - Ipak se cenjeni udostojio da podeli s tobom tu informaciju ili si

saznala iz istih izvora kao ja?- Rekao mi je jutros. Čestitala sam mu i poželela sve najbolje u

braku i u budućnosti. Rastali smo se u miru. Na drugom kraju žice opet je zavladala tišina. Aleksa je primetila

koliko steže prstima slušalicu. - Imodžen, znala sam da će taj dan doći i nije bilo smisla da se

uzbuđujem. Gaj je uleteo u moj život, a sada je iz njega nestao. Potpunoje u redu, veruj mi. Zaista sam dobro.

Još uvek su joj prsti bili zgrčeni, a sad joj se i grlo stegnulo. - Dolazim kod tebe! - uzviknula je Imodžen. - Gaje, zdravo! Šta se zbiva?- veselo ga je pozdravio Hajnrih fon

Lorenc.

Uhvatio je Gaja podruku i poveo ga je u stranu. Upravo je takoHajnrih uvek radio Gaju: usmera vao ga je u pravcu koji je najvišeodgovarao njemu i njegovoj investicionoj banci. Njegova prokletabanka, koju je doveo na ivicu propasti!

Zašto mu se, dođavola, Hajnrih ranije nije obratio? Zašto seme secima pretvarao kao da je sve u redu i time se sve više pokopavao?

Odgovor je bio sramotno jednostavan: dragoceni ponos.


33/75

Zvončica & neky

33Knjigoteka

Gajeva ljutnja zapravo je bila usmerena na sebe. Trebalo je daprimeti koliko problema ima Lorencova investiciona firma. Uostalom,to i jeste njegov prokleti posao: da sve nadgleda, čitav lavirint Rošmon-

Lorenc kompanije. To je posao koji je nasledio od oca i koji nije mogaoda izbegne.Koliko mu je ljudi zavidelo! Ne samo van firme, nego i u njoj. Koliko

bi njih dalo sve da bude na njegovom mestu, glava velike, bogate,moćne dinastije!

Njegov otac umro je relativno mlad, pre deset godina. Gaju je tadabilo dvadeset, ali se povino vao beskonačnom spisku obaveza.Odgovornost je previsoka cena za privilegije koje mu daje pozicija. A tucenu mora da plati.

Gaj se pozdravio sa zvanicama pre nego što ga je Hajnrih povukaoza sobom do svoje supruge Anelise u primaćoj sali njihovog dvorca uAlpima. Hajnrih je konačno otvorio karte pred Gajem, a to je trebalo dauradi pre šest meseci. I sada je molio za spas. Imao je ideju, koja nećesamo spasti banku od propasti, već...

Postavljalo se pitanje da li je Hajnrih sve to odavno isplanirao. Ni tonije isključeno. Hajnrih je imao mnogo slabosti, jedna od njih je bila jenjegova kćerka jedinica, naslednica dinastijskog prezimena. Gaj jegodinama ignorisao manje ili više diskretne Hajnrihove aluzije u vezi sa povezivanjem porodica. A njegov domaćin očekivao je da njegovajedinica jednoga dana zauzme odgovarajuću poziciju u korporaciji.

Luiza se dosad nije pokazala kao osoba britkog uma u smislufinan sija. Ako se Gaj dobro seća, ona studira ekologiju ili nešto slično.Kroz maglu se prisećao i te stidljive devojke.

Bila ona stidljiva ili ne, večeras će biti tu,pomislio je Gaj. Uprkosdomaćinovom srdačnom prijemu, primetio je da mu pogled luta doširokog stepeništa, koje vodi na gornji sprat.

U početku mu je bilo lakše što je nema, ali kako je vreme odmicalo,a on po stajao umoran od neobaveznog ćaskanja, želeo je da to okonča. - Gde je Luiza? - upitao je konačno. Njegovo pitanje izazvalo je postiđenost Hajnriha i Anelize, što ga je

još više razljutilo. - Molimo te za malo razumevanja - odgovorila je Anelize konačno-

naravno da ona želi da ostavi što bolji utisak na tebe, Gaje. Svi znamokakvi su tvoji prohtevi kad je reč o nežnijem polu. Verovatno da se


34/75

Zvončica & neky

34Knjigoteka

trudi da... Ah, pogledaj je! - osetilo se olakšanje u njenom glasu kad jeugledala kćerku da silazi niza stepenice.- Evo je!

I Gaj se okrenuo. Na vrhu stepeništa stajala je Luiza, njegova

nevesta.Bilo bi teško pronaći nekoga ko je manje odgovarao njegovoj ideji o

gospodi De Rošmon. U glavi mu je bila druga slika, elegantna, lepa žena,pristojna, vaspitana, fascinantna...

Potisnuo je te misli. To je sad prošlost. Luizina majka zbunjeno je ćutala. Pa njena se kćerka zapravo ni

najmanje nije potrudila! Na sebi je imala farmerke, džemper i patike, akosu je vezala u rep!

- Luiza, šta si time želela da postigneš?- očajno ju je upitala majka.Hajnrih je pocrveneo osećajući mešavinu besa i stida. - Nisam imala vremena da se obučem. A i zašto bih? Odavno

poznajem Gaja i on zna šta će dobiti- u njenom odgovoru naslućivao seinat, a Gaj je to dobro razumeo.

Luizin način oblačenja ne odgovara njegovom ukusu, kao ni onomešto svet očekuje od njegove buduće žene. Ona svakako nije kriva zaambicije svog oca, odnosno za to što je on učinio s bankom.

Gaj se unervozio. Kad bi postojala mogućnost, rekao bi Hajnrihu štazaista misli. Ali taj čovek je u pravu, kad bi se pokrenula priča o tome daneko drugi preuzima Lorenc investicionu banku, bilo da je iz koncernaili van njega, akcije bi odmah pale i to bi čitav koncern gurnulo urecesiju, uz domino- efekat, koji bi imao mnogo veće posledice. Da jeimao dovoljno vremena, Gaj bi to sprečio, ali vremena nije bilo. Zato jeHajnrih predložio makijavelističko rešenje.

- Dragi moj mladiću...- čak je i taj uvod bio dovoljan da Gajzaškrguće zubima. Potom mu je Hajnrih objasnio svoj plan, koji bi

spasao i banku i njegovu kožu.- To je idealno rešenje. Brak sklopljenizmeđu naše dve porodice savršena je prilika da se i finansijski aspektijoš više približe. Neće biti spekulacija u štampi, kao ni nepoželjnepažnje finansijskog tržišta. Te finansijske... korekture - izbor rečičoveka kome je život visio o koncu još više je razljutio Gaja- moguproći neopaženo - cifra koja je bila potrebna da se spase njegova bankaprevazilazi la je čak i Gajevo poimanje, a na sve to dodao je i ovo:- Prestotinu godina ovakva suma davala se za otkup neveste! A ovo spajanjebiće učvršeno time što ću ti postati desna ruka u menadžmentu.


35/75

Zvončica & neky

35Knjigoteka

Gajev odgovor bio je kratak i jasan:- Ovo je samo akcija spasavanja, Hajnrih. Ne zaboravi da to radim

isključivo iz zajedničke koristi.Za katastrofu si sam odgovoran, a tvoja

nagrada je preživljavanje, ništa više od toga. Hajnrih je morao da se uzdrži komentara, ali je ipak nastavioveselim tonom:

- A ti i Luiza ste idealan par! Gaj je posmatrao Luizu, zgodnubrinetu u opuštenoj odeći. Ali ona nije ono što je on tražio.

Ponovo su mu se javile slike iz nedavne prošlosti, koje je brzopotisnuo.

Afera sa Aleksom je završena. Sad mora misliti na budućnost.


36/75

Zvončica & neky

36Knjigoteka

5. poglavlje

Aleksa je slikala čitave nedelje. Dobila je nove poslove i radilajepunom parom. Imodžen se angažovala da je zatrpa poslom i Aleksa jojje za to bila veoma zahvalna. Dosad je bila pribrana i dobro se držala.Slabost je pokazala samo prve večeri.

Ali njenu prijateljicu nije bilo moguće zaustaviti. - Na internetu i u novinam a pročitala sam šta je njena majka rekla.

Navodno je ta Luiza odmalena odgajana tako da jednog dana budesupruga Gaja de Rošmona. Navodno je ona naslednica porodice Lorenc.Kao da su nekakva kraljevska porodica!

- Pa svakako su tu titule u igri - staloženo je zaključila Aleksa.Teško joj je bilo da ostane pribrana.- To pokazuju "dodaci" de i fon.

A onda je Imodžen rekla nešto što je trgnulo Aleksu iz misli: - Kćerka jedinica... koja je upravo napunila devetnaest godina... - Šta? Imodžen je klimnula glavom, zadovoljna Što je konačno uspela da

privuče Aleksinu pažnju. - Da, da, nevesti je jedva devetnaest leta.- Ali Gaju je preko trideset. To znači da je mnogo mlada od njega.

Ne mogu da zamislim da će se oženiti tako mladom devojkom. - Dakle, nije s amo mamlaz, nego je i pedofil. Umeće on nju da

vaspita. Mlade devojke su naivne i njima je lako manipulisati. Ona jeneko koga će uvek moći da pravi budalom...

- Devetnaest... Nemoguće! - Nemoj mi reći da se ne uklapa u sliku. U miraz će dobiti banku

njeno g tate, a onda će devojčici u prvoj bračnoj noći oduzeti nevinost,pa će potom naći odraslu ljubavnicu, takvu kakva si mu ti bila, padopadao ti se taj izraz ili ne. A onda će svoje potrebe zadovoljavati snjom umesto sa neiskusnom tinejdžerkom!

- Imi, nem oj tako. Mislim da je tvoja optužba potpuno neosnovana.Gaj nikada ne bi bio neveran svojoj supruzi.

Imodžen se nasmejala od srca. - Misliš? Iskreno, Aleksa, njega što se tiče, naivna si kao ta

devetnaestogodišnja devojka- gledala je svoju prijateljicu pr avo u oči.


37/75

Zvončica & neky

37Knjigoteka

- Čini mi se da ti zaista ne razumeš. Pa shvati, pobogu, istinu: Gaj deRošmon te je iskoristio. Poneo se odvratno prema tebi. Pojavljivao sekad je njemu to odgovaralo - glas joj je bio grub. - Ponašao se prema

tebi kao prema kolgerli: seks na poziv!- Ne! - Aleksa je zatvorila oči.- Nije tako bilo!- Jeste! - tvrdoglavo je istrajavala Imodžen.- Ako se prema tebi

ponašao kao prema smeću, zašto bi bilo drugačije s njegovom ženom? - Prestani! Ne dozvoljavam ti da tako pričaš o njemu, ne poznaješ

ga. Ja ga znam.Imodžen ju je bledo pogledala. - Zaista si ovo izogovorila?

- Da - sećanja su je preplavila.- Znam da Gaj nije takav. Znam i toda ti se nije dopadalo to kako smo uredili naš odnos, ali meni to nijesmetalo. Zapravo nam je oboma b aš tako odgovaralo.

Imodžen je klimnula glavom, a Aleksa je nastavila gorljivo da gabrani:

- Gaj nije takav. A zašto se ženi... Možda već neko vreme voli tude vojku, ali je čekao da ona dovoljno odraste za brak- ignorisala jeImodženino frktanje.- Uverena sam u to da se lepo ponaša prema njoj.A zašto i ne bi?

- Zato što se - naprasito je uzvratila Imodžen - ni prema tebi nijelepo ponašao. Tvrdiš da ti to nije smetalo, u redu, neću to višespominjati. Ali smem da se opkla dim da će se posle venčanja opet viđatis nekom ženom.

- Varaš se - prošaputala je Aleksa. Gaj je vozio brzo po krivudavim putevima Švajcarske, što dalje od

svoje buduće neveste. Nivo koncentracije potreban da bi održao tubrzinu poslužio mu je za odvraćanje pažnje s misli koje su ga

proganjale.Kako je, dođavola, dospeo u ovu situaciju? Naravno da je to bilo retoričko pitanje. Kako god da okrene, brak sa

Hajnrihovom kćerkom bio je najsigurniji put da spase kompanijuRošmon-Lorenc. A njegov zadatak, njegova je obaveza da zaštiti tuk ompaniju, baš kao što su toradili njegov otac, deda, pradeda... Tako tofunkcioniše već dve stotine godina.


38/75

Zvončica & neky

38Knjigoteka

Znao je da mora poneti taj teret i da su njegovi preci trpeli mnogoviše od prisile da se ožene ženom koju ne vole. A dobrobit familije uvekmu je na prvom mestu.

Čežnja se preselila u prošlost, kao i sva druga osećanja... Gaj je čvršće stisnuo volan pritisnuvši papučicu za gas. Još jednuoštru krivinu savladao je u velikoj brzini, kao da će takvom vožnjomizbeći neizbežno. Razmišljao je o braku svojih roditelja. Ni njih dvojenisu se voleli, a sasvim su lepo funkcionisali. Uz poštovanje i obzir možese štošta postići.

Da li će i on tako moći? Orao je leteo iznad njega, visoko u oblacima. Gaj ga je posmatrao

razmišljajući o slobodi te kraljevske ptice.Pred njim je bio ulaz u tunel.Gaj je uleteo u tamu...- Dobro je što je tako mlada. Tih, melodičan glas izgovorio je tu

rečenicu. - Premlada - Gajev kratak odgovor jasno je odražavao njegovu

frustraciju.Za trenutak je njegova majka spustila vez. Napolju se kovitlalo

opalo lišće tik iznad zemlje. Sivi oblak natkrio je zamak na Loari, ali jošnije pao mrak. Krošnje su u ovom delu vrta još uvek bile zelene.

- Pa to je prednost - rekla je Klodin de Rošmon.- Znam da ćeš jeosvojiti. Bilo bi bolje za n ju da se zaljubi u tebe, Gaje. A znaš i sam dahoće - posmatrala ga je zelenim očima, tako sličnim njegovim.

- Gospode! Kako možeš to da kežeš? Ljubav, koju ne mogu dauzvratim, poslednje je što želim. Nije ona kriva za ovu katastrofu inikada nije želelada se uda za mene - gorko se nasmejao. - Potvrdila jeto odećom u kojoj se pojavila na večeri. Naravno, Hajnrih i Anelize nisu

time bili oduševljeni. - Verujem - primetila je njegova majka - Ali Luiza je zgodna. Anelize

se baš potrudila, poslala mi je fotografije koje je snimio profesionalnifotograf,

- Zgodna? - ponovio je Gaj. Nije želeotu zgodnu devojku, želeo jedrugu.

Majka ga je pogledala ispod oka.


39/75

Zvončica & neky

39Knjigoteka

- Ne mogu sve žene da se pohvale izgledom sinjorine Krespi-primetila je ravnodušno.

Slegnuo je ramen ima. Pogledao je na sat, jer je želeo da se taj

razgovor što pre završi, ali poštovao je majku i pričao je s njom onolikokoliko je ona želela. - Kakvo venčanje planiraš?- upitala je.- Pojma nemam. Ne potresam se time niti mi se žuri, ali je Hajnrih

baš uporan - stisnuo je usne.- Razuman si. Ne treba brzati. Čuću se sa Anelize i dogovoriću se s

njom o Luizinoj poseti.- Da, pretpostavljam - složio se uz uzdah. - Mama, oprosti, ali

moram na večeru u Parizu. Helikopter je spreman i čeka me. - Nešto privatno? - podigla je obrve.- Ne, poslovno - zadržao je dah. - Ne brini, mama, držaču se

tradicije. Od sada ćeš o meni pročitati u novinama samo nešto u vezi sLuizom. Ali sad moram da pođem, izvini.

Poljubio je majku u obraz i napustio je sobu. Klodin je zabrinutogledala za sinom.

Ona je smatrala da veridba ne treba da bude duga, jer je Gaj uvekokružen ženama, koje ga obasipaju pažnjom. Istina je da je Luiza fonLorenc mlada. Ali uz iskusnog i spretnog supruga kakav je on, moguć jeuspešan brak. A možda će mlada supruga inspirisati njenog sina daučini ono što je najbolje... da se zaljubi.

Klodin je poletno nastavila da veze, nada je potisnula zabrinutost.Više od svega želela je svom sinu sreću u braku, koji se zasniva naljubavi. Čak i ako je to u počet ku brak iz interesa.

Da li će njen sin doživeti takvu sreću? Shvatila je da joj je preostalo samo da čeka i da se nada.


40/75

Zvončica & neky

40Knjigoteka

6. poglavlje

- Aleksa, ovo je najbolje što ti se moglo desiti. Ričard Saksonbi jezaista fin. Izgleda savršeno, lepo je vaspitan i lud je za tobom. Baš sisrećnica što te je pozvao da izađete!- setno je izgovorila Imodžen.

Aleksa je sve to znala. Ričard je zaista ljubazan čovek i u njegovomdruštvu lepo se osećala. Inteligentan je i šarmantan. Činjenica da je ibogat njoj nije bila važna, za razliku od Imodžen. Sviđao joj se, ali trebali da prihvati poziv?

- Svakako! - insistirala je Imodžen.- Pa nećeš doveka kukati. - Ne kukam - mirno je rekla Aleksa.- Živiš kao kaluđerica. Prošla su četiri meseca otkad te je Gaj de

Rošmon ostavio i od tada samo slikaš. Vreme je da se trgneš. Gaj jehistorija i treba da budeš srećna što si ga se resila. Treba ti nekonormalan, ko oseća i ne smatra da mu milioni obezbeđuju pravo dakoristi žene kako mu se prohte. Zato je Ričard prava osoba za tebe. Paon je divan, zaboga!

- Možda i previše- dodala je Aleksa - ali ne želim... Nije do kraja izgovorila misao: Ne želim da mu dajem lažnu nadu.

Još je njeno srce krvarilo. Verovala je da će s vremenom biti lakše,ali uzalud. Aleksa je već četiri meseca ignorisala bol. Šta je drugomogla? Zaljubila se protiv svoje volje, glupo i nerazumno, u čoveka ukoga se nije smela zaljubiti. Probudiće se jednoga dana i shvatiće da gaje prebolela, zar ne? A onda će se uključiti u život i pronaći drugog.

Ali sada ne m ože da zamisli da bude s drugim i zato ne želi da seneko emotivno veže za nju. Pogotovo ne divan čovek kakav je RičardSaksonbi.

Upoznali su se na jednoj večeri koju je Imodžen organizovala i biloje jasno da je planirala da se Ričard i Aleksa zbliže. Zastolom su sedelijedno pored drugog i morala je priznati da je on dobar, duhovit,srdačan, plemenit čovek, a pritom je odlično izgledao.

Ali nije Gaj de Rošmon! Niko nije kao on... Aleksa je duboko udahnula.- Dobro, pristajem - rekla je konačno- pokušaću s Ričardom. - Hvala ti, bože!- uzviknula je Imodžen.- Možda ćeš sad izbaciti tu

bitangu iz glave.


41/75

Zvončica & neky

41Knjigoteka

I Gaj je bio potišten zbog raskida sa Aleksom, ali kako je naučio dase kontroliše, ničim nije pokazivao šta oseća. Čvrsta samokontrolaomogućavala mu je da vodi firmu koju je nasledio i da ispunjava

beskonačan niz obaveza. Koliko rođaka! Koliko porodičnih okupljanja! Gospode, gotovosvakodnevno bilo je poneko venčanje, krštenje, pa veridba ili sahrana...Očekivalo se da će on svuda stići, domaćini su ga uvek očekivali i bili surazočarani ako nije uspeo da dođe.

Pre desetak godina mnogi su se pitali da li je Gaj sposoban dapreuzme najodgovornije poslove u firmi, jer je tada tek bio zašao udvadesete godine. Mnogi stariji rođaci pitali su se da li je taj mladićsposoban da preuzme toliki tereta na svoja leđa. Ali on je hladnom

glavom i finansijskim veštinama obezbedio sebi mesto na vrhupiramide. U međuvremenu je ta pozicija postala nešto što sepodrazumeva.

Isto kao što se podrazumevala činjenica da sklopi brak od kojeg ćeova velika porodica i, naravno, firma imati koristi.

Pogledao je u stranu. Luiza je ukočeno stajala pored njega dok jemnoštvo zvanica dolazilo i odlazilo. Bilo je jasno da se ne oseća prijatno. Iako joj je Gaj obećao podršku, bilo je jasno da će proći izvesnovreme dok se ona navikne na ulogu njegove supruge.

Ovo je bilo njeno prvo pojavljivanje na javnom mestu u Londonu, uulozi njegove verenice. I prvi put njeni roditelji nisu bili tu, Gaj ih senekako rešio. Luiza je za vikend bila kodkoleginice s fakulteta, ali znalaje da bi se Gaj naljutio ako ne dođe na ovu zabavu. Doduše, mogao ju jepoštedeti, ali što se ona pre navikne na ulogu madam De Rošmon, tobolje.

Gajev pogled bio je prazan, a onda je u njemu nešto zaiskrilo.Preplavilo ga je osećanje koje ga je stalno pratilo i koje je morao da

nauči da kontroliše. Ponovni boravak u Londonu, posle četiri meseca,doprineo je tome da mu bude mnogo teže da uspostavi samokontrolu. Luiza je stajala pored njega i tiho je pozdravila osobu koja joj je

pružila ruku. Ponovo ju je pogledao stisnutih usana. Anelize fizički nijebila tu, ali njen duh jeste: videlo se to po haljini koju je nosila njenakćerka - bila je previše pompezna i teška. Izgleda da je Anelize želela daLuiza deluje starije, ali je izazvala kontraefekat - devojka je izgledala jošmlađe, krhkije i potpuno izgubljeno.


42/75

Zvončica & neky

42Knjigoteka

Farmerke koje je nosila one ve čeri u Alpima, bolje bi jojodgovarale, jer je ona jedva prevazišla tinejdžerski uzrast. Od togsusreta kad je objavljena njihova veridba, uvek je nosila odeću koju joj

je očigledno birala majka. Ništa nije rekao, jer nije želeo da se ona osećajoš nesigurnije, ali je odlučio da joj posle venčanja nađe stilistu, koji ćeznati šta je za nju najbolje.

Sećanje ga je odjednom ubolo kao ružin trn...Fascinantna... Aleksin lik iskrsnuo mu je u mislima, jasan i izoštren. Na njoj je bila

tamncrvena svilena haljina bez rukava, s visokim okovratnikom,ističući svaku nežnu oblinu njenog tela.

Zašto je pomislio na nju kad je ta epizoda završena? Luiza jenjegova budućnost.

U tom trenutku verenica ga je pogledala, u njenim očima video jenapetost, pa joj se umirujuće osmehnuo. Kao što je rekao njenoj majci-ona ni za šta nije kriva. Iako je provodio mnogo vremena u rešavanjuproblema kompanije, trudio se da i za nju odvoji neke trenutke, jer ježeleo da je bolje upozna, ali pre svega da ona shvati u kakav se brakupušta, odnosno šta će se od nje očekivati.

Rekla mu je da joj je sve jasno. Pre svega, bila je spremna da učini

sve da bi spasla očevu banku. Kada se to razreši, Gaj će je obasutipažnjom kakvu zaslužuje. Mlada nevesta... Da li je to želeo? Protrljao je čelo. Ne!Ali možda je to način da Luiza bude srećna? Njemu je sreća nedostižna. Hladnokrvna uzdržanost ponovo je smenila onu tihu, nedopustivu

čežnju...

- Još šampanjca? Aleksa je lagano odmahnula glavom.- Ne, hvala, dovoljno je. Aleksa je bila zadovoljna i nije se to

odnosilo samo na šampanjac, nego na čitavu gala večeru u dobrotvornesvrhe. Sve joj se dopalo, mada je baš tako očekivala da će biti. Nakon štoje konačno popustila pod Imodženinim pritiskom, predomislila se jošdesetak puta. Ali svaki put kad je poželela da se povuče, shvatila je daostatak života ne želi da provede sama. Mora da nastavi da živi.


43/75

Zvončica & neky

43Knjigoteka

Kad joj je Ričard predložio da odu na dobrotvornu gala večeru,malo je nedostajalo da ga odbije. Više bi volela nešto manje pompeznoza prvi zajednički izlazak. S druge strane, sala puna ljudi bila je

prikladnija od intimne večere udvoje. Ričard je bio savršeni džent lmen, ali se Aleksa nije os ećalaopušteno. Građevinska firma, za koju je radio kao arhitekta, bila jesponzor. Sedeli su u grupi s njegovim kolegama arhitektima i njihovimsuprugama i Aleksa je primetila da se ponašala rezervisanije negoinače. Na ovoj priredbi bilo je mnogo londonskih bogataša i zbog toga jebila nervozna. Pojačavao se tup bol u dnu njenog srca.

Ipak, nije želela da pokvari Ričardu veče i zato se potrudila daučestvuje u razgovoru. I baš tokom te večeri postala je svesna istine: dase nije upustila u nerazumnu vezu s Gajem de Rošmonom, odnosno, danije dopustila sebi da se zaljubi u njega, više bi uživala u pažnji koju jojje pružao Ričard Saksonbi.

Zvučalo je veoma razumno zaljubiti se u Ričarda. Sigurno da će jojse to s vremenom desiti.

Pomislivši to, nasmejalase Ri čardu kad ju je pozvao na ples posledobrotvorne tombole.

Pa ne može biti baš teško gledati ga, osmehnuti mu se i dozvoliti

mu da je poljubi! A kasnije, kad dođe pravi čas i bolje se upoznaju,sigurno će moći s njim i da spava. Muzika je prestala i paro vi su napustili plesni podijum vrativši se

na svoja mesta. Razdvojilo se mnoštvo okupljenih ljudi blizu ulaza, aAleksin pogled bio je prikovan za prazan prostor koji se prostirao dodrugog kraja sale. Stajala je kao okamenjena.

U tom trenutku je bila potp uno sigurna da se ni za sto godina nećezaljubiti ni u Ričarda niti u bilo kog drugog muškarca.

Čovek koga ona voli bio je tu i gledao je u nju. Aleksa...Za trenutak je nestalo sve oko njega, jer su oči želele da vide samo

nju. Visoka, vitka žena u burgundskocrvenoj svili, s rukom na ramenučoveka u smokingu, koji ju je gledao kao opčinjen.

Gaj je i protiv svoje volje zakoračio prema njoj. Aleksa se nijepomerila, ali se promenio izraz njenog lica. Šok u njenim očima nestaoje u sekundi. Nepomično je čekala da joj priđe.

- Dobro veče, Aleksa.


44/75

Zvončica & neky

44Knjigoteka

Glas mu je bio tih, a akcenat gotovo neprimetan.Osetila je slabost u kolenima, ali znala je da se ne sme prepustiti, pa

je prisilila sebe da ostane jaka, da ga ne guta pogledom. Ah, te zelene

oči, koje je ostavljaju bez daha i izazivaju vrtoglavicu.Gospode Bože, ovo nikako nije smelo da se dogodi! Bespomoćno je stajala pred Gajem. Zar je moguće da je još uvek ovoliko očarana njime? Imala je četiri

meseca da preboli kraj te afere, četiri meseca da ga protera iz svojihmisli...

Ali za saznanje da je sav trud bio uzaludan bio joj je potreban tekjedan trenutak.

Ričard ju je trgnuo iz ukočenosti. - Aleksa? - obratio joj se ljubazno i to je bilo dovoljno da se ona

pokrene. Na usnama joj je zaigrao osmeh.- Ričarde, da te upoznam, ovo je Gaj de Rošmon. Pre nekog

vremena imala sam čast da slikam njegov portret. Zelene oči su zasijale. - Čast je bila samo moja, Aleksa- Gaj je zastao. - Nisam računao na

to da ćemo se danas sresti.

- Nisam ni ja - pogledala je u Ričarda.- Ričard je bio ljubazan da mepozove.Njen pratilac je pružio Gaju ruku. - Ričard Saksonbi- predstavio se.Gaj je prihvatio njegovu ruku. Bio je to čvrst stisak, kakav je i

očekivao. Ričard dobro izgleda, sudeći po očima, veoma je zainteresovan za

Aleksu i očigledno se rado smeje. Pristupačan je i atraktivan.Gaj je

shvatio zašto je Aleksa s njim. Na Ričardu nije bilo ničeg neugodnog,naprotiv.Zato je bilo nelogično što je osetio potrebu da istrgne Aleksinu

ruku iz Ričardove i da istrči s njom iz sale. Gaj je želeo da je odvede bilokud, samo što dalje od ovog Ričarda Saksonbija.

Potisnuo je taj impuls. Aleksa Harkort i sve što je u vezi s njom,sada je samo prošlost. Doneo je pravu odluku, okončao je njihovu vezu.Ako želi da bude s drugim muškarcem, s tim Ričardom Saksonbijem,zašto bi se to njega ticalo?


45/75

Zvončica & neky

45Knjigoteka

Vratio mu se poznati osećaj samokontrole isključivši sve što jemoralo biti isključeno. Nonšalantno je potisnuo sliku ovog čoveka kakouživa u Aleksinom veličanstvenom telu. Svaka druga reakcija bila bi

neukusna.I sad je trebalo samo da pusti ruku tog čoveka i da ljubazno klimneglavom Aleksi. Ignorisao je činjenicu da njeno rame dodiruje ramesamouverenog čoveka kojidobro izgleda. Naravno da je samouverenako je uspeo da odvuče Aleksu u krevet. Gaj se još jednom osmehnuo paje otišao.

Bila je to tek jedna epizoda na večeri,

Documents

Ova noć ne sme da se završi