Oznake na dlaci konja

Na telu konja često se javljaju veće ili manje površine, na manje pigmentiranom telu, obrasle belom dlakom. Ove oznake su vaţno pomoćno sredstvo za opis i indentifikaciju konja. Ovakve oznake se nejčešće pojavljuju na glavi (na čelu, nosu i ustima) i na nogama. Oznake na nogama najčešće imaju vrani, alati i dorati konji. Retki su konji bez ikakvih oznaka, bilo na glavi ili na nogama.

Bele oznake se nazivaju prema mestu gde se javljaju i prema veličini površine koju zauzimaju. One mogu biti sledeće:

Na čelu:

•gruša (grušast) — malo polje belih dlaka na i sredini čela.

• Cvet, zvezda (cvetast, zvezdast) — ovi znakovi mogu biti različitog izgleda:

trouglaste,

prstenaste

vretenaste površine belih dlaka.

Na ustima:

• brnja (brnjast). Brnja je bela površina depigmentirane koţe na gornjoj usni, ili i na usni i na nozdrvama. Ona moţe biti uska, široka i trouglasta. Bele oznake na obe usne, i u vidu sitnijih pega, nazivaju se žablja usta. Bele površine, bez pega, na obe usne, nazivamo bela usta.

Na nogama

• krunast — bele oznake oko krunske kosti

• petast — bele dlake na peti konja, iznad samog kopita

• putast — bele dlake na kičici

• visoko putast — bele oznake na celoj kičici i donjem delu cevanice

• polučarapast — bele površine do polovine cevanice

• čarapast — bele oznake na celoj cevanici

• visoko čarapast — bele oznake iznad karpalnog ili tarzalnog zgloba • gaćast — bele oznake na celoj nozi

MERENJE KONJA

Prilikom ocenjivanja konja postoje dve osnovne grupe merila, a to su subjektivna i objektivna merila. U subjektivne spadaju ocena rasne pripadnosti, temperamenta, kondicije i sl., dok se objektivne mere uzimaju utvrĎivanjem odreĎenih telesnih karakteristika. Tako se dobijaju brojčane vrednosti koje se mogu meĎusbno porediti ili uporeĎivati sa drugima. Za dobijanje ovakvih podataka (visina grebena, duţina trupa, obim grudi, I sl.), koristi se traka za merenje i Lydthin-ov stap. Za premeravanje manjih dimenzija i razmaka izmedu pojedinih tačaka na telu (širina karlice, duţina glave, isl.), koristi se Wilkens-ov šestar. Za odreĎivanje uglova izmeĎu kostiju koriste se uglomer, goniometar ili hipogoniometar.

Traka za merenje sluţi za merenje obima grudi i cevanice, ali i za merenje visine ţivotinje. Ako se isti konj meri štapom i trakom za merenje, podaci dobijeni primenom trake su uvek za 6 — 8 cm veći, što treba imati u vidu.

Osnovne mere koje se uzimaju kod konja su visina u grebenu, obim grudi i obim cevanice, ali se za posebne svrhe uzimaju sledeće mere:

• visina u grebenu — meri se od zemlje, iza pete prednje noge, do vrha grebena

• visina u krstima — meri se od zemlje do najviše tačke na krstima, obično izmeĎu oba kuka

• dubina grudi — meri se od grebena do grudne kosti, ili se izmeri visina nogu i ta se vrednost odbije od visine grebena

• širina grudi — meri se štapom postavljenim iznad grebena i krakovima spuštenim

iz lakta. Širina izmeĎu ramenih zglobova moze se izmeriti i šestarom

• obim grudi — meri se trakom prebačenom preko grebena, all iza lopatica

• širina sapi — meri se razmak izmeĎu oba kuka

• dužina trupa — meri se od ramenog zgloba do sedne kvrge

• obim cevanice — meri se na sredini cevanice

Neke od apsolutnih mera se, kao i kod drugih ţivotinja, preračunavaju u relativne, pa se dobiju različiti indeksi koji se uporeĎuju. Za konje je karakteristično da se meri razvijenost kostiju, a ona se dobija putem tzv. daktilo — torakalnog indeksa:

obim cevanice, cm K=———————————————— xlOO

obim grudnog koša, cm

Izračunavaju se i drugi indeksi, kao:

Indeks dužine nogu:

visina nose do lakta, cm K=—————-————-———xlOO visina u grebenu, cm

Indeks širine grudi:

širina grudi, cm

K=—————-——-———xlOO dubina grudi, cm

Indeks dubine grudi:

I dubina grudi cm

k=———-—-——x1oo

visina u grebenu, cm

Indeks pregrađenosti:

visina u krstima, cm K = ——————•———— x 100

visina u grebenu, cm

Telesna masa je jedan od veoma vaţnih podataka koji ukazuje na brzinu rasta i razvoja, a kod odraslih grla je značajan pokazatelj pravilnosti ishrane. Mladim konjima telesnu masu treba redovno pratiti da bi se imao uvid u intenzitet razmere koje se najčešće uzimaju kod konja:visina u grebenu; visina u krstima; visina leĎa; obirm grudi; obim cevanice; duţina tela; i duzţna karlice. Dok kod odraslih konja ovo treba pratiti da se utvrdi da odrţavaju svoju normainu telesnu masu. To je posebno vaţno kod sportskih konja, jer svaki od njih ima optimainu masu kada je u punoj trkačkoj formi, pa se tako preko telesne mase moze direktno pratiti forma ili stepen utreniranosti konja.

Telesna masa se najpreciznije utvrĎuje na vagi, ali u nedostatku vage moţe se proceniti i preko obima grudi. IzmeĎu obima grudi i telesne mase postoji značajna korelacija, pa se na trţistu mogu nacć trake koje sa jedne strane imaju mere izraţene u santimetrima, a sa druge strane su vec preračunati kilogram

Za voĎenje podataka o konjima, danas se koriste najsavrememja sredstva, fotografisanje, video trake,kompjuterizovano voĎenje evidencije o zdravstvenom stanju, ishrani, radnim sposobnostima, obeleţavanje implantiranjem mikročipa ispod koţe sa svim potrebnim podacima o grlu, oznakama, poreklu, vlasniku, telesnim merama, i sl.

Ocenjivanje konja se nikada ne obavlja u štall. Za ovu svrhu se odreĎuje ravan i slobodan prostor na kome se ucrta šema kretanja i zaustavljanja konja. Jedino tako pojedinac ili komisija mogu imati potpuni uvid u graĎu, hodove i sve druge elemente neophodne za realnu procenu kvaliteta konja. Na takvom poligonu konj se predvodi korakom, zatim kasom, a nakon toga se, na oko pet do sedam metara, zaustavlja ispred ocenjivača. Lice koje predvodi konja mora biti obučeno kako se konj vodi i postavlja, a ono bi trebalo da nosi uniformu svoje ergele.

Ocena glave Glava i vrat su veoma bitni delovi tela konja koji odreduju njegove radne i sportske

sposobnosti. Gibak konj koristi vrat kao kormilo i kao stabilizator. Sloboda kretanja vrata i glave ima značajnu ulogu u celokupnim kretnjama konja. Dobro balansiran je konj sa dugim i srednje snaţnim vratom, na kome se nalazi proporcionalna glava, mada meĎu konjarima postoji uzrečica „ vrata nikada dosta ".

Glava konja trebalo bi da odgovara tipu i rasi kojoj on pripada. Ona je, obično, prvi detalj koji se gleda na konju, pa je poţeljno da bude atraktivna, fina i u proporciji sa ostalim delovima tela. Trebalo bi daj e fino izvajana sa jasno definisanim kostima. Koţa glave treba da je tanka i sa jasno izraţenim krvnim sudovima. Za grivu je poţeljno da bude fina i svilasta, a ispod brade se ne smeju javljati duge i grube dlake. Ovakva glava odaje prefinjenost i inteligenciju, pa je mnogo poţeljnija od teske i grube glave. Glava je vaţan deo tela jer se u njoj nalaze senzorni.centri, a njena graĎa ukazuje na inteligenciju konja. Posmatrana sa strane, glava treba da je trouglastog oblika, sa snaţnim vilicama i širokim nozdrvama sposobnim da propuste velike količine vazduha. Profil konjske glave znatno varira, ali je uglavnom i najpoţeljniji ravan ili malo ulegnut. Tlo valja da je široko, i sa znatnim razmakom izmeĎu očiju, a one treba da su proporcionaino smeštene prema potiljku i nozdrvama.

Veličina glave znatno varira kod konja pojedinih rasa, ali bi morala biti u proporciji sa ostalim delovima tela. Duga,široka, ili mala i kratka glava su nepoţeljne. Neproporcionalna glava je često znak siromaštva duha ili nedostatka drugih poţeljnih psihičkih osobina.

Oči bi trebalo da su budne, blistave, prijateijskog izraza i široko razmaknute. Poţeljno je da budu što krupnije, ali nikako izbuljene (tzv. ,,govedeĎe oči). Mali razmak izmeĎu očiju,pa još kada su sitne, tzv. ,,svinjske", smanjuje ugao vidnog polja konja, a osim toga, takve oči daju izraz lenjosti, neinteligencije i veoma ruţno izgledaju.

Slepoća je dosta česta kod konja i u mnogome umanjuje njegovu radnu i trţišnu

vrednost. Bilo kakvo zamućenje na oku trebalo bi da se izbegava jer moţe da ukaţe na odreĎeni problem sa vidom. Kod većine konja oči su tamne, mada se ponekad javljaju i plave oči. Ova boja se tradicionaino smatra nepoţeljnom, mada nema podataka da su plave oči inferionije od tamnih, kada je rčc o kvalitetu vida.

Uši bi trebalo da su fino graĎene, lake, pokretne i vitke. Poloţaj ušiju na glavi, kao i njihov oblik su od velikog značaja za opšti izgled i utisak o konju. Uši kobila su obično male veće i nisu toliko uspravne kao kod pastuva. Duge, teške i mesnate uši (magarede) koje su obično klempave, nisu poţeljne jer odaju grubost. Pokretne i uspravne uši odaju pokretljivost, dok teške i opuštene ukazuju na bezvoljnost i lenjost. Prekomerno aktivne uši mogu da znače vrlo nervozan temperament ili da ukaţu na probleme sa vidom ili sluhom. Konju je neophodna odreĎena količina vazduha, posebno prilikom napornih radova. Zato nozdrve treba da su velike, ali tanke, elastične i sposobne da se isteţu. Prostrane nozdrve ukazuju na odgovarajući kapacitet i drugih delova organa za disanje.

Usta konja treba da su tako graĎena da se gornja i donja usna i sekutići normaino naslanjaju jedni na druge. One moraju biti savitljive, ali snazne i sposobne za hvatanje hrane. Pomocu njih konj uzima hranu. Ako je donja vilica uvučena, pa gornji sekutići naleţu ispred donjih, govorimo o,,papagajskim ustima.Suprotno su majmunska usta tj.kada je donja vilica duţa od gornje. Posto su obe osobine nasledne u priplodu se mora biti vrlo rigorozan i svako grlo sa ovim deformacijama mora se izbaciti iz matičnog zapata.

Vrat. Glava treba da je nasaĎena na vrat tako da pruţa puno okretanje i savijanje bez ometanja i zatvaranja vazdušnih puteva. Zbog toga bi grlo trebalo da je čisto, dobro definisano i sa mogucnošću za propuštanje znatnih količina vazduha, bez obzira na to u kom se poloţaju nalazi.Poţeljno je da razmak izmeĎu donjih vilica bude za širinu ljudske pesnice, jer tad ima dovoljno mesta za vazdušne puteve.Glava mora biti tako pričvršćena na vrat da nema izgled i lepotu konja i njegovu upotrebljivost.

Vrat jahaćih konja treba da je dug i da odaje eleganciju i gracioznost. Osim toga vrat mora biti fleksibilan da bi omogućio ravnoteţu i dobre hodove. Na njemu se mora jasno razaznavati grlo, a po obliku je najlepši labudov vrat.