2 Maj 2015.

P O R U K E

3www.serbianmirror.comMaj 2015.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Intervju: Ambasador Djerdj Matkovi} strana 6

Gledaju}i u pro{lost, gledamo u budu}noststrana 8

8Humanitarno dru{tvo Bo`ur strana 9

Stari zanati Beograda strana 9

Hitler mi pokvario rodjendan strana 11

Jerusalim na dan Hristovog vaskrsenja strana 12

Lepe mame i njihove mezimice strane 13

Ana i Jelena u Ginisovom kolu strana 14

Srpski Uskrs pod tre{njama u Va{ingtonu strana 15

Majski prevrat 1903. godine strana 17

Kraljevska diplomatija u nemirnim vremenima strana 18

Romanti~ni duh umetnice strana 19

Srpsko pozori{te u novom izdanju strana 20

Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina: Dojenje strana 21

Sport strana 22

[ta je Valjevo strana 23

Vera: Svedoci Hristovog Vaskrsenja strana 24

Konzulat: Vi pitate, konzulat odgovara strana 25

Horoskop za maj mesec strana 26

Humanost strana 27

Porodica strana 28

Rodjendani strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

· Phone: 773.744.0373

· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Aleksandra

Miti}, Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev,

(Beograd), Ivan Kalauzovi}-Ivanus (Ni{),

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havaji), Dejan Marinkovi}

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·

· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Ne m i -r n i mv r e -

menima kao danema kraja. Alito nije razlog{to ove godine

nismo organizovali ~uvenu, tradicional-nu manifestaciju “Prole}e u Ogledalu”.S obzirom da radimo puno novih pro-jekata, ovoga puta bi nam bilo potreb-no mnogo dodatne energije ianga`ovanja.

Festival srpskog filma, koji se odr`avau decembru, pripremamo tokom celegodine. Slede}i festival dobi}e mnogo{iru dimenziju u svakom pogledu, jer }epored ^ikaga biti odr`an u jo{ dvaameri~ka grada – Va{ingtonu iHonoluluu. Pored toga, pozori{te “MiraSrem~evi}” priprema ambiciozan reper-

toar, {to takodje zahteva mnogo vreme-na i odricanja. Ovo je jubilarna, desetagodina postojanja srpskog pozori{ta ipremijera nove predstave zakazana je za7. jun.

Kada smo ve} kod jubileja, humani-tarno dru{tvo “Bo`ur”, koje od svogpo~etka poma`e srpske manastire i naju-gro`enije srpske porodice na Kosovuobele`ava, petnaest godina postojanja.Njihov jubilej }e biti proslavljen 20. juna,na Gra~anici, ali vi{e o tom dogadjaju uslede}em broju “Ogledala”.

Maj mesec nam donosi prole}e,radost, lepotu majskih ruza i naravno,ljubav. Radujte se novom letu i u`ivajte,“Ogledalo” je uvek uz vas.

Srda~no va{a,Slavica Petrovi}, gl. i odgovorni urednik

RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog Ogledala

I Z R E D A K C I J E

Maj 2015.4

S R B I N F O

SERBIAN BROTHERLY HELPDJURDJEVDANSKI URANAK

I SPORTSKI TURNIRTradicionalni Djurdjevdanski Uranak i Fudbalski Turniri (ko{arka)

9. maja, u organizaciji FK Morava i SBPNA IMANJU SBP

OD RANOG JUTRA ,TRADICIONALNI VO NA RAZNJU, FUDBAL I KO[ARKA OD 10AM

Velika zabava uve~e u sali i dodela nagrada/peharaza prijavu ekipa. Vi{e informacija na telefon:

Fudbal/ Sajo 847 553 5723Ko{arka/ Cure 847 421 7299

Posetite jedan od najve}ih folklornih festivala!

4. SOKO FESTDru`enje je zakazano 2.maja, sa po~etkom u

u 4:30pmKontakt:

sokofolkloregroup@gmail.com

NEW GRACANICACRVENO-BELA NO], 70 GODINA CRVENE ZVEZDE

SABOR KRAJISKIH SRBAORGANIZUJE

“CRVENO BELU NO]-70 GOD CRVENE ZVEZDE”

u sali manastira Nova Gra~anica, 16. maja u 6 pmSpecial guests:

DULE SAVI] I VLADIMIR PETROVI] PI@ONBogata kuhinja, lutrija, zabavlja}e vas Mirjana Negovanovi},

Slavica Momakovi}, Dejan Petrovi} i Sa{a Djordjevi}, dokumentarni 20-minutni film i jo{ mnogo toga.

Cena karata :: 25$ odrasli, deca do 15 godina FREE

Prodaja karata: Zupa Restaurant/City fresh market/Lalic deli

Dodjite, nek ovo ve~e celo bude crveno i belo!Poka`imo se, delije!

A K T U E L N O

5www.serbianmirror.comMaj 2015.

365Srbija je izbegla bankrot, ali su

smanjene plate i penzije. Po~ele

su te{ke i bolne reforme koje u

bud`etu ve} daju rezultat. Re~i

“red“ i “{tednja“ postale su

uobi~ajene za svakog gradjanina. Ovo je,

ukratko, si`e ekonomske politike koju je

premijer Aleksandar Vu~i} vodio u prethod-

nih 365 dana.

Medjutim, ekonomsko otre`njenje

u Srbiji te{ko se prihvata: gradjani realno

te{ko `ive, plate su medju najni`ima u

Evropi, strah od gubitka posla je svakom

je ~oveku. Istine radi, za prvu godinu Vu~i}

i nije najavljivao ba{ bolji `ivot, ve} mere

koje }e “promeniti Srbiju”.

Nema stajanjaZa ekonomiste koji gledaju cifre

nema dileme: {tednja i smanjenje plata i

penzija samo su uvod u reforme koje treba

sprovesti kako bi Srbija za sebe mogla da

ka`e da je ekonomski odr`iva.

- ~eka nas departizacija, korpora-

tivizacija i profesionalizacija javnih pre-

duze}a, sveobuhvatna reforma javnog sekto-

ra i dugo odlagano stavljanje ta~ke na

re{avanje sudbine firmi u restrukturiranju.

Ni reforme, kada se sprovedu, ne mogu u

kratkom roku dati benefite, ali bez njih ne}e

biti ni jake privrede, ni novih radnih mesta,

ni boljeg standarda gradjana – ka`e

Aleksandar Vlahovi}, predsednik Saveza

ekonomista Srbije.

Mislite o `rtvamaZa profesora Jurija Bajeca sman-

jenje plata i penzija jeste bilo nu`no, ali je

po najnovijim izve{tajima o stanju bud`eta

i delotvorno.

- Zato je va`no biti istrajan u

ostalim merama i reformama. Jer, ako

smanjenje plata i penzija bude zabele`eno u

istoriji kao ~uvena `rtva gradjana Srbije

koja je ostala bez efekta, to }e biti jako,

jako lo{e – upozorava Bajec.

Zato Vu~i} mora bolje. Zbog onih

koji su podneli najve}u `rtvu dosada{njih

reformi, onih od kojih se tra`i razumevanje

i podr{ka.

Ekonomija: {tednja i strpljenjeVrlo intenzivna diplomatska

aktivnost i sa Zapadom i sa Istokom, kao i

bolja saradnja sa ve}inom zemalja u

regionu, ne{to je ~ime premijer Vu~i} mo`e

da se pohvali. Medjutim, u proteklih 12

meseci nijedno poglavlje u pregovorima sa

EU nije otvoreno, a za pohvalu nije ni

napredak u primeni Briselskog sporazuma.

Okret ka SADBeogradu za alibi je to {to je pri-

mena sporazuma s Pri{tinom kasnila dobrim

PAKLENIH

DANA

ALEKSANDRA VU^I]A

delom zbog izbora na Kosovu. S druge

strane, ukrajinska kriza je stvorila duboki i

opasan jaz izmedju Rusije i Zapada, gde

Srbija poku{ava da balansira

- Kriza sa Ukrajinom nas je

dovela u posebno te`ak polo`aj, gde smo

pod pritiscima sa svih strana. Predsedavanje

OEBS-u je u tom smislu do{lo u nezgod-

nom trenutku, ali se dobro dr`imo –

izjavljuje Aleksandra Joksimovi}, direktorka

Centra za spoljnu politiku.

Ona isti~e da je u pro{lih godinu

dana diplomatska aktivnost bila vrlo `iva,

da je bilo susreta na najvi{im nivoima, ali

je vidan nedostatak ~e{}e komunikacije sa

Amerikom. Takodje, Srbija je sa NATO

postigla visok nivo saradnje, a da nije

postala ~lanica

Alijanse. Trenutno je Srbija zemlja koja

doprinosi bezbednosti zapadnog Balkana.

Zna~ajniji rezultati u vezi s

Kosovom nisu postignuti, a Briselski spo-

razum je “odr`avan u `ivotu“, smatra anal-

iti~ar Du{an Janji}.

- Uticaj Srba na KiM je oja~ao

formiranjem Srpske liste. Medjutim, slabo

je radjeno na infrastrukturi, ekonomiji, soci-

jalnoj za{titi, zajednici srpskih op{tina.

Uspeh je u tome {to su pregovori s

Pri{tinom nastavljeni, a Vlada je uspela da

oja~a poverenje Zapada – isti~e Janji}.

[ta je jo{ obe}aoJedan ~ovek o svemu odlu~uje,

rezultati su te{ko merljivi, a svaka kritika se

do`ivljava kao opoziciono delovanje – to je

utisak kada se pogleda godinu dana rada

aktuelne vlade iz ugla unutra{nje politike.

Smanjenje ~inovni~kih beneficija

Vu~i} jeste obezbedio kao {to je i obe}ao,

ali ne koliko se o~ekivalo. Po pitanju parti-

jskog zapo{ljavanja u javnom sektoru i

departizacije upravljanja, sigurno nema

prava da se pohvali.

- Dramati~an je napor da se done-

su zakoni, energija da se balansira bud`et,

dovode investicije, i to mo`e da imponuje.

Ali tu`no je {to se skoro svi zakoni donose

po hitnom postupku – ka`e profesor FPN

Zoran Stojiljkovi}.

Bez dijalogaOn smatra da je Vlada prema

opoziciji, osim DS, ~ak tolerantnija nego

prema kriti~arima iz drugih sfera

Bud`etski deficit je u prvom kvartalu ispod tri

odsto, što je uspeh koji nipojedine evropske zemlje ne

mogu da dostignu. Aleksandar Vu~i}, premijer Srbije, u

Smederevu, “N1.info“

6 Maj 2015.

L I ^ N O S T I

Ambasador Srbije u

Sjedinjenim Americkim

Drzavama, njegova

ekslencija gospodin Djerdj

Matkovic i pored brojnih obaveza

koje ima, rado je odgovorio na

pitanja “Ogledala”, sto je ujedno i

prilka da vam predstavimo novog

srpskog ambasadora u Vasingtonu.

Pre dolaska u Va{ing-

ton, imali ste za sobom dugogo-

di{nju diplomatsku karijeru.

Koje su bile Va{e najva`nije

funkcije do sada?

- Ta~no je da imam

dugogodi{nje diplomatsko iskust-

vo. Upravo se ovih dana navr{ava

34 godine po~etka mog rada u

diplomatiji.

Nakon zavr{enog

pripravni~kog sta`a, bio sam na

ni`im diplomatskim mestima u

SSIP i u inostranstvu. Prva

zna~ajnija funkcija koju sam

obavljao, po povratku sa mesta

tre}eg sekretara Ambasade u

Otavi, je {ef Kabineta podsekre-

tara od 1990. - 1993. U Ambasadi

u Harareu, postao sam {ef

Kabineta pomo}nika ministra za

bilateralne odnose. Sa tog mesta

sam preme{ten na mesto ministra

savetnika, zamenika ambasadora

u Budimpe{ti. Potom sam bio

zamenik {efa Kabineta ministra

spoljnih poslova, a zatim zamenik

generalnog sekretara ministarstva.

Sa te funkcije 2007. godine odlaz-

im za Va{ington, kao prvi savet-

nik na{e Ambasade. U Beograd se

vracam oktobra 2011. godine. U

kratkom periodu bio sam direktor

Direkcije za Ameriku u

Ministarstvu spoljnih polsova,

onda {ef Protokola ministarstva, a

od avgusta 2012. godine savetnik

za spoljnu politiku prvog pot-

predsednika Vlade i od marta

2014, predsednika Vlade

Republike Srbije, Aleksandra

Vu~i}a. Du`nost ambasadora

Republike Srbije preuzeo sam jan-

uara ove godine.

Koji su najva`niji

zadaci koje ste postavili

dolaskom na du`nost ambasado-

ra Srbije u SAD?

- Mislim da sam u

Va{ington stigao u jednom veoma

pozitivnom momentu za bilater-

alne odnose Srbije i SAD. Odnosi

idu uzlaznom linijom u svim

oblastima i u ovih nekoliko mese-

ci od kako sam preuzeo du`nost

ambasadora, stekao sam utisak da

ameri~ka strana uva`ava napore

koje Srbija ~ini na planu evrop-

skih integracija, unapredjenju

odnosa sa SAD, dijaloga Beograd

– Pri{tina, ali i sprovodjenja

unutra{njih reformi, stvaranja

povolnijih uslova za strane inves-

ticije i stabilizaciju ekonomskih

prilika. Moj cilj je da na najbolji

na~in predstavljam Srbiju u

Americi, da svojim radom dopri-

nesem unapredjenju odnosa

izmedju dve zemlje, ne samo na

politi~kom, ve} u svim oblastima,

a posebno na ekonomskom planu.

Ove godine Srbija ima

zna~ajnu ulogu kao predsedava-

ju}a OEBS, tako da konsultacije

sa ameri~kom stranom u ovoj

oblasti predstavljaju va`an seg-

ment mog rada. Nastojim da

izgradim {to bolje veze sa pred-

stavnicima Kongresa, Stejt

Departmenta, NSC i drugih insti-

tucija.

Takodje, `elim da posve-

tim posebnu pa`nju saradnji sa

predstavnicima na{e dijaspore u

Americi i sa Srpskom

pravoslavnom crkvom. Ubedjen

sam da ta saradnja mo`e da bude

bolja i da Srbija ne koristi

dovoljno prednosti koje pru`a

dijaspora. U zna~ajnom broju se

radi o izuzetno uspe{nim, obrazo-

vanim i bogatim ljudima, sa

velikim iskustvom i odli~nim

vezama sa predstavnicima

ameri~kih drzavnih institucija, od

lokalnog do federalnog nivoa. Oni

bi svakako mogli biti od velike

pomo}i u kreiranju lepse slike o

Srbiji u ameri~kom javnom mnen-

ju. Upravo je stvaranje pozitivnije

slike o Srbiji u ameri~koj javnosti

jedan od prioriteta mog rada u

Va{ingtonu. Istovremeno, uveren

sam da su mnogi gradjani srpskog

porekla zainteresovani za investi-

ranje u Srbiju. Iako je u pro{losti

bilo negativnih primera, sada su se

prilike u zemlji promenile i usva-

janjem seta novih reformskih

zakona, ne samo da su stvoreni

povoljniji uslovi za strane investi-

cije, ve} postoji i mnogo ve}a

pravna sigurnost.

S obzirom da je

ambasadorsko mesto u Va{ing-

tonu bilo upra`njeno godinu

dana do Va{eg dolaska, da li

smatrate da je time Va{a odgov-

ornost ve}a, ako imamo u vidu

da je re~ o jednoj od

najzna~ajnijih funkcija za

Srbiju?

- Sla`em se sa Va{om

konstatacijom da je mesto

ambasadora Republike Srbije u

Va{ingtonu jedna od najzna~ajnijih

funkcija za Srbiju. Ovo imenovan-

je do`ivljavam kao priznanje za

dugogodi{nji rad u diplomatiji i

ono predstavlja krunu moje diplo-

matske karijere. Potpuno sam

svestan velike odgovornosti koje

ova funkcija nosi sa sobom, ali }u

svojim radom i zalaganjem nasto-

jati da opravdam ukazano pov-

erenje. To }e biti mogu}e jedino

uz potpunu posve}enost poslu, uz

svakodnevni rad i anga`ovanje, ali

u tome mogu da uspem jedino uz

zalaganje celog kolektiva

ambasade, kao i uz razumevanje i

pomo} pripadnika srpske dijas-

pore.

Na izvestan na~in moja

odgovornost je ve}a, imaju}i u

vidu da je mesto ambasadora bilo

upra`njen godinu dana, ali sa

druge strane ambasada Srbije je

odli~no radila u tom periodu i

moje kolege su na dostojan na~in

predstavljali Srbiju. Veoma me

raduje {to to nije samo moja

ocena, nego sli~na mi{ljenja ~ujem

i od sagovornika sa ameri~ke

strane.

Kako se ose}ate u

Va{ingtonu i kakvi su Va{i utis-

ci o Americi uop{te?

- Ovo nije prvi put da

sam u Va{ingtonu. Ovde sam

slu`bovao kao prvi savetnik

Ambasade Republike Srbije u

periodu od 2007. do 2011. godine.

U ovom prelepom gradu se

ose}am kao kod ku}e. Grad je

arhitektonski izvanredno planiran i

izgradjen, a posebno mi se dopa-

da {to je izuzetno lepo uredjen,

~ist. Ima puno zelenila. Muzeji u

Va{ingtonu su pri~a za sebe.

Amerikanci zaista umeju da

~uvaju i da na adekvatan na~in

prika`u svoju istoriju, tako da sa

posebnim zadovoljstvom obilazim

muzeje u gradu. Moj hobi je

biciklizam i zadovoljan sam {to se

biciklistima posve}uje posebna

pa`nja u Va{ingtonu. U samom

gradu, a i u okolini ima izvanred-

nih staza za vo`nju. Takodje mi

se dopada Georgetown gde ima

predivnih restorana.

Ameriku do`ivljavam

AMBASADOR DJERDJ MATKOVI] – INTERVJU ZA ”OGLEDALO”

Djerdj Matkovi} je ambasador Republike Srbije u

Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama od februara 2015. godine.

Rodjen je u Subotici 1955. godine, gde je zavr{io osnovnu

{kolu i prva dva razreda gimnazije. Od 1971. godine nastavio

je {kolovanje u Beogradu (XIV Beogradska gimnazija), a

diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1978. godine.

Po~eo je da radi u Saveznom sekretarijatu za inostrane

poslove 1981. godine kao pripravnik. Izmedju 1982. i 1986.

godine bio je ata{e i tre}i sekretar u Direkciji za susedne zeml-

je. Od 1986. do 1990. tre}i sekretar Ambasade SFR Jugoslavije

u Otavi (Kanada). Od 1990. do 1993. {ef Kabineta podsekre-

tara Ministarstva spoljnih poslova. Od 1993. do 1998. prvi

sekretar Ambasade SR Jugoslavije u Harareu (Zimbabve). Od

1998. do 2001. {ef Kabineta pomo}nika ministra za bilateralne

odnose u Ministarstvu spoljnih poslova. Od 2001. do 2005.

ministar savetnik, zamenik {efa misije Ambasade SRJ (kasnije

SCG) u Budimpe{ti (Madjarska). Od 2005. do 2007. zamenik

{efa Kabineta ministra, a zatim zamenik generalnog sekretara

Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Od 2011. do

2012. direktor Direkcije za Ameriku i {ef Protokola

Ministarstva spoljnih poslova. Od avgusta 2012. savetnik za

spoljnu politiku prvog potpredsednika Vlade, a od marta

2014. do januara 2015. savetnik za spoljnu politiku predsed-

nika Vlade Republike Srbije.

Govori englesi i madjarski jezik. O`enjen, supruga Vera i

sin Djerdj.

@ELIM DA NA NAJBOLJI NA^INPREDSTAVIM SRBIJU U SAD

Djerdj Matkovi}

7Maj 2015. www.serbianmirror.com

A K T U E L N O

kao zemlju neograni~enihmogu}nosti i kao zemlju vrednih,radnih i preduzimljivih ljudi,usmerenih na prosperitet iunapredjenje uslova `ivota. Ovo jebez sumnje najmo}nija zemlja nasvetu. Kontakti i komunikacija sanjihovim zvani~nicima veoma suprijatni, otvoreni i bez ikakvih pri-tisaka. Veoma cenim njihovuotvorenost i komunikativnost, a uposlednje vreme se prime}uje imnogo ve}e razumevanje za na{estavove, kao i spremnost da nampomognu. To je naravno velikimdelom i rezultat politike sada{njeVlade Srbije, koja je porednajva`nijeg spoljno-politi~kog pri-oriteta, nastavka procesa evropskihintegracija, usmerena na razvojdobrosusedskih odnosa, napomirenje u regionu i na unapred-jenje regionalne stabilnosti i sarad-nje.

Kada je Amerika u pitan-ju, imao sam priliku da upoznampojedine njene delove i svakaoblast za mene ima svoju posebnu~ar i lepotu. Planiram da tokomsvog mandata dosta putujem, daposetim krajeve u kojima jo{nisam boravio, kako bih jo{ bolje

upoznao zemlju, ljude, njihovukulturu i obi~aje.

[ta je najva`nije i kojisu uslovi unapredjivanja sarad-nje Srbije i Sjedinjenih

Ameri~kih Dr`ava?- Bez obzira na veliku

geografsku udaljenost, Srbija iSAD su oduvek bile blisko

povezane, prijateljske zemlje. Usvim velikim ratovima u istorijismo bili saveznici, a na{i bilater-alni odnosi imaju tradiciju duguvi{e od 130 godina. U tom smislu

postoji prirodan potencijal zaunapredjenje na{ih odnosa.Va{ington veoma ceni sve {to jeSrbija postigla u poslednje dve,tri

godine. Najva`nije je da nastavi-mo putem kojim smo krenuli,kako na planu evropskih integraci-ja, dijaloga sa Pri{tinom, unapred-jenja regionalne saradnje, tako i saunutra{njim reformama kojesprovodimo. Pored toga odizuzetne va`nosti je otvorenostkomunikacije, blagovremeno ita~no informisanje ameri~ke straneo na{oj politici i budu}im planovi-ma, a u nekim slu~ajevima i kon-sultacija sa njima i spremnost dasaslu{amo njihovo mi{ljenje o

pojednim pitanjima, bez obzira {to}emo na kraju odluke da donosi-mo samostalno, kao suverenazemlja i u skladu sa na{om poli-tikom i na{im interesima.

@elim ovom prilikom dapozovem sve pripadnike na{e dijas-pore na saradnju sa AmbasadomRepublike Srbije u Va{ingtonu.Moja `elja je da pomognemosvima koji imaju planove da inve-

stiraju u Srbiju, da zaklju~e poslovesa srpskim firmama ili jednostavno`ele da posete svoj rodni kraj (ilizemlju porekla). Moji saradnici i jakao ambasador, stojimo svima naraspolaganju, slobodno nas kontak-tirajte, nastoja}emo da vampomognemo i da odgovorimo nava{a pitanja. Dva na{a generalnakonzulata (u Njujorku i ~ikagu) suvam takodje na raspolaganju zapomo}. Na{ cilj je da uspostavimo{to bli`e kontakte sa vama, da vasbolje upoznamo i da {to vernije

prenesemo va{e `elje, predloge isugestije, matici.

Svim pripadnicimasrpske zajednice i dr`avljanimaSrbije u Americi ̀ elim puno sre}e,uspeha i pre svega zdravlja i dabudu dostojni predstavnici svojezemlje u tudjini, daleko od rodnegrude. Hvala.

Va{ ambasador, DjerdjMatkovi}.

javnog `ivota.- Vlast radi nepopularne

stvari, ali se marketin{ki pona{akao da je u opoziciji kako bi mar-ginalizovala skoro svaku kritiku.Primer je odnos prema ombuds-manu Sa{i Jankovi}u – upozoravaStojiljkovi} i dodaje da vlast zbogsvake kritike ulazi u politi~kisukob, ~ime poru~uje da “nijespremna za dijalog“.

On dodaje da predstavni-ci vlasti “shvataju da u evropskojagendi treba da postoje nezavisnaregulatorna tela, ali ih vlast tretira

kao pomo}ne organe“.

Premijer kroz brojke

Vlada dr`ala 115 sednicaod kojih je Vu~i} vodio 113.Telefonskih sednica 0. Usvojena193 zakona. U inostranstvu 24sastanka sa premijerima i 11 sapredsednicima dr`ava U Beograduugostio petoricu predsednika i 19premijera Telefonom razgovoraosa Putinom, dva puta sa pot-predsednikom SAD D`ozefomBajdenom, sa predsednikomUkrajine Peterom Poro{enkom i sa

20 premijera. U stalnom kontaktusa predsednikom RumunijeViktorom Pontom, RS MiloradomDodikom, premijerom Crne GoreMilom Djukanovi}em i {eikomMohamedom Bin Zajedom alNahjanom. Investicije 576 milionaevra Otvoreno 7.437 radnih mestau novim fabrikama i pogonima

U Srbiji su cvr~ci “goodguys“, a mravi su zlikovci, onikoji poku{avaju da nam uneredeina~e tako lep `ivot. Dobili smomandat da budemo mravi.

Izvor Blic

lUkupna šteta 1,7 milijardi evra.Dr`ava za pomo} ugro`enimgraðanima izdvojila 4,7 milijardi,a materijalnu pomo} dobilo je19.780 doma}instava.

Majske poplave

l Rusija bez najave odustala odgradnje gasovoda, Srbija u problemuda pronaðe novi izvor energenta

Nema ju`nog toka

l Jedno od najve}ih spoljnopoli-ti~kih priznanja koje smo dobili

Srbija vodi OEBS

l U ~ast predsednika Rusije orga-nizovana vojna parada.

Putin u Srbiji

l Posle više od 20 godina ugaše-na emsija Olje Be}kovi}. Kaoglavnog krivca ona ozna~ila li~nopremijera Vu~i}a.

Uga{en Utisak nedelje

l Lider SRS posle 12 godinaprovedenih u Hagu pušten da sevrati u Srbiju, a posle incidenataHag tra`i da se vrati u Hag.

[e{elj na slobodi

l Vu~i} na inauguraciji novepredsednice Hrvatske.

Odlazak u Hrvatsku

l ^etiri meseca u Srbiji nisu radilisudovi sukoba advokata i ministrapravde u vezi sa notarima.

(Ne)pravda

l @andarmerija pretukla bratapremijera.

Brat Andrej

l Svi peru ruke od odgovornostiza tragediju.

Pad helihoptera

lIzgradnja jefitnih stanova, rata130 evra meseèno UgovorMercedesa i Ikarbusa Fijat uKragujevcu pravi novi modelGradnja fabrike ~ipova Razvijanjetri školska aviona i razvoj rakete“atlas“ zajedno sa Arapima

Izgradnja jeftinih stanova

l Donošenje zakona o porekluimovine Dodatni porez za dr`avnefunkcionere Smena poslanika kojisu kontrolisali izbore u Luganjsku iDonjecku

Dono{enje zakona

Izvinite, šta }emo da radimo – Toni Bler

je veliki prijatelj porodiceKlinton. Hilari Klinton }e,kako stvari stoje, postati

novi predsednik SAD.Srbija bi za godinu-dve

imala direktan pristup donajva`nijeg mesta na

kugli zemaljskoj. Ko jetaj, koji ima malo pameti,da ima nešto protiv toga? Aleksandar Vu~i}, o Toniju Bleru

kao savetniku Vlade Srbije, uemisiji “]irilica“,

Mr`nja koja je gradila Jasenovac i

Gradinu je strašna, tugakoju izaziva je strašna, a

~ak i oprostiti ovde jestrašno – moramo i

mo`emo, ali je strašno.Aleksandar Vu~i}, govor u

Donjoj Gradiški povodom Danaseæanja na `rtve ustaškog

genocida.

nastavak sa strane 5.

Najsrda~nije se zahvaljujem na mogu}nosti da dam inter-vju za list “Ogledalo” i `elim vam puno uspeha u daljem radui u predstavljanju Srbije, srpske kulture i istorije na{im grad-janima u rasejanju. Povremeno ~itam va{a izdanja na interne-tu i u`ivam u veoma interesantnim ~lancima i reporta`ama.

8 Maj 2015.

S E ] A N J A

Moto ovogodi{nje – 14-te,konferencije Instituta zaprou~avanje zlo~ina u

Jasenovcu bio je jednostavan ialarmantan.

Njujork je jedina svetskametropola gde se svake godineobele`ava stradanje Srba, Jevreja iRoma, tokom Drugog svetskograta u zloglasnom sistemu koncen-tracionoh logora u NezavisnojDr`avi Hrvatskoj.

Zahvaljuju}i Institutu zaprou~avanje zlo~ina, koji vodi profesorBarry Letuchi u Spomen parku Holokaustau Njujorku, postavljen je spomenik se}anjana sedam stotina hiljada nevinih `rtava, gdese sveke godine pali sedam sve}a i daje sepomen stradalima, a na nau~nom skupu seiznose ~injenice i manje poznati detalji ostradanjima.

Grad Njujork je dan proboja izkoncentracionog logora Jasenovac, proglasiodanom pomena `rtava i se}anja na njih i tose po{tuje sa pijetetom ve} 14 godina.

Ove godine, pred vi{e od stotinuu~esnika na otvorenoj sednici Instituta, kojaje odr`ana u poznatom hotelu“Pensilvanija”, u~estvovali su pre`ivelilogora{i, nau~nici i pisci iz Izraela, SAD,Srbije i Hrvatske.

Eva Kostabel Dojc, iz Zagreba,uspela je da pre`ivi i pobegne iz logora, azatim se kao {esnajestogodi{njakinja,pridru`ila partizanima i sa njima, kaobolni~arka do~ekala kraj rata. Eva je danaspoznati slikar, ilustrator i pisac de~ijih knji-ga. @ivi u Njujorku.

“Rad me odr`ava“ – ka`e ovauspe{na `ena od blizu devedeset godina.“Rad i ̀ elja da pomognem, koliko mogu, dase ne{to sli~no Jasenovcu nikada vi{e neponovi.“

Eva zavr{ava svoje memoare za~ije objavljivanje su ve} zainteresovaniizdava~i iz Amerike i Izraela, ali joj je `ao{to se njena knjiga ne}e {tampati i u nekojod dr`ava biv{e Jugoslavije.

Od nekada velike i ~uvene

porodice Alkalaj, koja je`ivela u Zagrebu i uSarajevu, pre`iveli su samoDavid i njegova majka Ana,jer su preba~eni izjesenova~kog koncentra-cionog logora u italijanski,gde zatvorenici nisu ubijanisamo zato {to su Srbi, Jevrejiili Romi, kao u Jasenovcu.David Alkalaj je danasuspe{an i priznat lekar, dok-tor i profesor tradicionalne i

alternativne medicine, koju je izu~avao uIndiji. David Alkalaj putuje i radi po celomsvetu, le~i ljude i uspeva da im ispri~a isvoja iskustva iz logora. Njega i njegovumajku spasao je ^er~ilov sin koje je stigaosa partizanima, tek nakon oslobodjenja, paih poslao u Italiju.

Eva, David i ostali u~esnici ovogo-

di{nje konferencije, ukazali su na sve ve}u i~e{}u pojavi neonacizma i fa{isma i poru~ilida treba u~initi sve da se istorija ne ponovi.

Poznati istori~ari, doktor RafaelIzrael iz Jerusalima, Jovan Mirkovi},istori~ar, pisac i biv{i kustos muzeja uJasenovcu, doktor Robert Mc. Cormick sauniverziteta iz Juzne Karoline, dr. prof.Darko Trifunovi} iz Beograda, psihologAneta Lali}, predsenik komisije za kulturuSrpskog Nacionalnog ve}a u Zagrebu, profe-sor Barry Letuchi sa Univerziteta u Bruklinui mnogi drugi odr`ali su veoma interesantnai dokumentovana izlaganja i prezentacije.

Ukazano je na ~injanicu da suvelike sile znale za zlo~ine u Jasenovcu, alida nisu regovale na to ni za vreme rata, ani posle. ^ak su neke u~estvovale u poma-ganju zlo~incima da pobegnu i izbegnukaznu, kao na primer Anti Paveli}u – rekaoje profesor Mc. Cormik.

Sve prisutne posebno je dirnuloizlaganje i prezentacija Jovana Mirkovi}a ostradanju vi{e od dvadeset hiljada dece ufasi{ti~koj Hrvatskoj. Ovo izlaganje bazira-no je na njegovoj novoj knjizi koja uskorotreba da bude prevedena i objavljena naengleskom jeziku.

Izneti su i drugi dokazi ozlo~inima i `rtvama, ali bi}e potrebno jo{dosta vremena da istina postane op{teprih-va}ena.

Sada{nje stanje u svetu, nabliskom istoku, u Ukrajini, balti~kim pa inekim velikim evropskim dr`avama ukazujena nove opasnosti koje prete celom svetu.Zato je poruka sa ovog skupa, kojim je

obele`eno sedamdeset godina od proboja ibekstva logora{a iz Jasenovca, upu}enacelom svetu:

-Se}amo se zlo~ina i ukazujemona njih, ne}emo dozvoliti da se zaboravekako se ne bi ponovili. Jer se ~itav svetnalazi u krizi sli~noj onoj, koja jeprouzrokovala I i II svetski rat i velika broj`rtava.

Od na{eg dopisnika - DANI JASENOVCA U NJUJORKU

Za Ogledalo izNjujorka pi{e:Milan Lu~i}

GLEDAJU]I PRO[LOSTGLEDAMO BUDU]NOST

H U M A N E A K C I J E

www.serbianmirror.comMaj 2015. 9

“Tragedija srpkog naroda na Kosovu je jedini kontinuitet koji imamo.”(Slobodan Raketi})

“Srpstvo, to nije hleb, {kola i dr`ava, nego je Kosovo; a Kosovo je grob, grob u kome je svezakopano: a Vaskrs ide opet preko groba : - Vaskresenje ne biva bez smrti.”

(Isidora Sekuli})

H.D. “BO@UR” iz ^ikagaObele`ava 15 godina postojanja, 20. juna, 2015. sa po~etkom u 19 ~asova,

u velikoj sali manastira Nova Gra~anica, uz blagoslov njegovog preosve{tenstva vladike Longina.

Pridru`ite nam se uz bogat kulturno umetni~ki program uz brojnu podr{ku prijatelja, svih srpskih crkveno - {kolskih op{tina, kulturno - umetni~kih dru{tava, sportskih organizacija ,

srpskog pozori{ta, Radija, Televizije, Novina, vlasnika restorana i radnji, kompanija i svih onih kojima je stalo do humanosti. Poka`ite da niste zaboravili,

poka`ite da u va{im venama te~e krv Obili}a, Mi{i}a, Putnika.

Kada je po~eo prvi svetski rat 1914. nije bilo dovoljno brodova da prevezu sve srpske dobrovoljce iz Amerike, koji su po{li da brane svoju zemlju.

Danas treba da odvojimo dva sata svog vremena, povedemo decu do Nove Gra~anice da nau~e ne{to o Kosovu. Da pomognemo deci koja `ive na Kosmetu i koja jo{

uvek ne znaju {ta je to sloboda u XXI prvom veku, u srcu Evrope. [ta zna~i slobodno potr~ati za loptom, slobodno pro{etati sa prijateljem, bezbri`no i}i

na utakmicu, rodjendan, slobodno `iveti...

Srbi na Kosovu u ovom trenutku ne tra`e mnogo. Toliko im dugujemo.Obele`i}emo zajedno 15 godina postojanja H.D. “Bo`ur”, a sav prihod

namenjen je najugro`enijim porodicama na Kosovu i Metohiji.Ulaz i ve~era su besplatni.

VEOMA VA@NOVA[E DONACIJE MO@ETE ODBITI OD TAKSE

Narod koji zaboravlja svoje korene i istoriju nije veliki narod.VELIKI JE NAROD ONAJ NAROD KOJI PAMTI I PRA[TA!

KOSOVO JE SIMBOL NA[EGNARODA, NJEGOVOG

IDENTITETA I POSTOJANA

Maj 2015.10

N A [ B E O G R A D D U [ U I M A

K o -

ra~aju}i Knez

M i h a i j l o v o m

smenjuju se izlozi

poznatih marki koji

nude svetski trend

ode}e, obu}e i

Swarovski kristala.

Beograd postaje svetska

metropola sa blje{tavim

staklenim izlozima, svaki

atraktivan na svoj na~in, ali je

izgubio du{u nekada{njeg

Beograda. Nekada je tu bila

poslasti~arnica “Medjed” koja je

imala najbolju bozu, u robnoj

ku}i “Miti}“ prodavao se vrhun-

ski kvalitet materijala na metar,

“Narodna radinost” sa vezenim

bluzama i suknjama od prepoz-

natljivog srpskog platna. U rob-

nim ku}ama se moglo na}i sve

{to po`elite od najsitnije stvari

za {ivenje ili pletenje do lepog

komada name{taja. To je bila

ulica gde je “Kralj“ pro-

davao svoju obu}u, gde ste

mogli da nadjete zlatara,

ta{nera, opti~ara ili da

imate svog sajd`iju. Od

svega {to danas

podse}a na to vreme

i daje du{u, ostala

je knji`ara

“Geca Kon“ i

SANU.

SAJD@IJATakvu sudbinu do`ivela

je i sajd`ijska radnja u Spasi}evom

prolazu koja postoji od 1955.

godine! Vlasnik radnje bio je Kiril

Strezovski, koji je svoju }erku

Slavku Tri{i} u~io ovom pre-

ciznom zanatu. Danas, ova radnja

koja ima 60 godina dugu tradiciju

se ne nalazi vi{e na starom mestu

zbog izgradnje tr`nog centra, koji

je na`alost poluprazan. Mu{terije

koje su dolazile u Knez Mihajlovu,

danas dolaze u ulici Despota

Stefana (biv{a ulica 29. Novembra)

preko puta ~uvene “Banije”, gde ih

zati~e isti osmeh i ume}e u

sajd`ijskom poslu. Atmosfera ista,

tu su uredno slo`eni kai{evi za

satove po bojama, baterije u poseb-

nim drvenim kutijama sa fio~icama

iz starih vremena sortirane po

ja~ini i veli~ini, ~etke iz pro{log

doba za ~i{}enje satova kao i

vibrograf kojim se meri koliko

“`ivota” ima u satu. Posebna vrsta

dijagnostike se de{ava u rukama

sajd`ijske }erke! U staklenim vitri-

nama se nalaze novi satovi, ali po

re~ima Slavke Tri{i} sve vi{e je

starih mu{terija koji donose svoje

satove na mehani~ni pogon na

servisiranje. Ona je

vrhunski majstor

z a

skupocene satove marke Omega,

Longinesi i druge, za koje su vlas-

nici kao ljubitelji satova posebno

vezani i upravo zato dolaze u ovu

~asovni~arsku radnju. Dolazi se i

zbog starih, dobrih vremena

Beograda, sa puno poverenja u

vrhunsku uslugu.

OBU]ARU starom duhu Beograda

je i autenti~ni salon za izradu

cipela ”Toma“, u ulici Admirala

Geprata. Po ogla{avanju zvonca

iznad vrata, znak da je u{la mu{ter-

ija, pojavljuje se vitalni 90-to

godi{njak sa obu}arskom keceljom

i nao~arima, bajkovit prizor. Radnja

je puna ru~no izradjenih, modernih

cipela i papu~a od obi~ne i zmijske

ko`e. Na zidu uramljena majstorsko

diploma. Pa`nju privla~i zahvalnica

nekoga ko je prepoznao taj dobri,

stari duh Beograda. Zahvalnica je

od D`ona Mura iz Engleske, koji je

kod majstora godinama popravljao

cipele, ali je po odlasku osetio

potrebu da se zahvali. Nije to samo

popravka cipela, to je mnogo vi{e

od toga, to je ta du{a Beograda!

Majstor Du{an Tijani} je do{ao sa

12 godina u Beograd iz rodnog

mesta Ivan kula, da izu~i obu}arski

zanat kod ~uvenog Kutnjak Ivana u

Nu{i}evoj ulici. Radio je kao {egrt

u tada{njem ~uvenom salonu obu}e

u centru Beograda do rata, kada je

oti{ao u partizane. Posle rata,

zapo{ljava se u industriji obu}e

“Planika” gde radi na reklamacija-

ma i dovodi do perfekcije svoje

zanatsko ume}e. Sada{nji salon

postoji od 1981. godine, kada je

penzionisan, pokrenuo svoju

proizvodnju cipela uz sina i unuka.

Jo{ jedna porodi~na tradicija se

nastavlja. Kada upitate majstora

kada da dodjete po cipele, dobi}ete

odgovor da je tu od 08-20 ~asova,

sa 90 godina radi zanat koji voli i

to je blagoslov!

BOMBOND@IJA

U Savamali, najstarijem delu

Beograda, u ulici Gavrila Principa

je jedina bombond`ijska radnja u

gradu „Bosilj~i}“. Mala ku}a, izlog

sa kariranim crvenobelim

zavesama, {arenilom slatki{a, a

iznad vrata stoji natpis, osnovano

1938. godine. Ulazak u radnju koja

prodaje licidarska srca, mle~ne

karamele, svilene bombone, lizalice

i ratluk, vrati}e vas u dane detinjst-

va. Nekada se i{lo u goste

nedeljom sa ratlukom za doma}ine,

bri`ljivo slo`enim u kartonskoj

kutiji i svilenim bombonama koji-

ma su se radovala deca. Da bi ste

osetili atmosferu starog gospod-

skog Beograda, u ovoj

radnji mo`ete na}i

sve tradi-

cionalne

slatki{e tog

v r e m e n a

ru~no radjene po

originalnoj recep-

turi deda Branka iz

1936. godine. Ratluk se

kuva na otvorenoj vatri,

kori{}enjem prirodnih sas-

tojaka i mo`e se kupiti u

razli~itim kombinacijama.

Ratluk sa ru`om, vanilom i

orasima, bergamotom,

pista}ima, rumom, suvim {ljiva-

ma mentolom, ananasom i

le{nikom. U radnji se primaju

unikatne porud`bine za potrebe

pozori{ta, i snimanje filmova jer se

lizalice ru~no izradjuju i mogu}e je

izraditi nestandardne oblike za nji-

hove potrebe. Danas je ostao obi~aj

da se poklanja licidarsko srce

dragoj osobi kojim se probudi

sakriveno radosno dete u nama,

koji su neki uspeli da sa~uvaju u

sebi! Tradicija duga 77 godina

svedo~i da je opstao stari duh

Beograda, neka ~ini nam se

sre}nija i bezbri`nija vremena!

Du{u Beogradu ~ine upravo

ovakve radnje, koje u nama

bude nostalgi~na ose}anja,

jer nose patinu pro{lih

vremena i neku poseb-

nu srda~nost ljudi

koji su majstori

svog zanata!

Pi{e: Jasna Stanojev

Stari zanatiBeograda

SAJD@IJA BOMBOND@IJA OBU]AR