Panični napad │ 0

Panični napad │ 1

Činjenica da je ova knjiga pred vama govori da ste načinili važan korak ka svom biću, ka njegovom

doživljavanju, razumevanju i prihvatanju. Verujem da ćete, dok čitate o paničnim napadima, dobiti

odgovore na mnoga pitanja, koja se ne tiču samo ovog pojedinačnog problema već će vam pomoći

da svoje biće sagledate u celosti. Put kojim vodi samospoznaja nije lak ni kratkotrajan, ali kad dođete

do krajnjeg cilja, kvalitetnog i ispunjenog života i kad se osvrnete iza sebe, cenićete svaki napravljeni

korak i smatrati ga svrsishodnim.

Panični napad │ 2

U ovoj knjizi saznaćete:

• Šta nam govori panični napad?

• Koja je razlika između paničnih napada i paničnog poremećaja?

• Kakve veze ima usamljenost sa iskustvom paničnog napada?

• Da li panični napadi mogu zauvek da nestanu?

Pored toga:

• Predstaviću vam savremena istraživanja iz afektivne neuronauke;

• Daću mnogo autentičnih primera ljudi koji su prolazili kroz ovo iskustvo;

• Govorićemo o vrlo aktuelnoj situaciji - napadima panike tokom i nakon perioda korona virusa;

• Imaćete priliku da pročitate moje naučno istraživanje na ovu temu;

• Upoznaću vas sa tehnikama (Šta da radim kada dobijem napad panike?) i dati smernice (Kako

da razumem svoju anksioznost i napade panike?)

Kome je ova knjiga namenjena?

Ako si nekada doživeo/doživela panični napad;

Ako se stidiš da tražiš pomoć i kriješ svoju uznemirenost i ranjivost;

Ako misliš da ti niko ne treba i da sve možeš sam/sama;

Ako se plašiš da priznaš svoju slabost - jer misliš da je to poraz;

Ako prolaziš kroz velike promene;

Ako ideš na psihoterapiju zbog anksioznosti ili paničnih napada;

Ako još uvek nemaš hrabrosti ili mogućnosti da kreneš na psihoterapiju;

Ako imaš nekoga u okruženju ko se bori sa paničnim napadima i želiš da razumeš kroz šta ta osoba

prolazi (kako bi bio adekvatnija podrška)

- biće ti od koristi, da, pre svega, bolje razumeš ovo iskustvo, da pronađeš korisne tehnike za

prevazilaženje napada i kroz smernice i vođena pitanja, otkriješ svoje nesvesne unutrašnje

konflikte i mehanizme koji su doveli do ovog simptoma!

Panični napad │ 3

SADRŽAJ

I PANIČNI NAPAD 5

1. Uvod ................................................................................................................. 5

2. Prva (tipična) seansa: Tema sa kojom klijent dolazi ......................................... 6

3. Preplavljujući strah koji "nema" uzrok ............................................................. 9

4. "Ko nije doživeo - ne može da razume kakav je to osećaj!" ........................... 11

5. Panični napad ili panični poremećaj? .............................................................. 13

6. Karakteristike paničnog poremećaja ............................................................... 14

7. Strah kod paničnih napada .............................................................................. 16

8. Novi pogled na razumevanje paničnog poremećaja

(koren i značenje reči panika) ......................................................................... 17

9. Ugrožavajuća samoća u složenom svetu ......................................................... 18

10. Afektivne neuronauke otkrivaju "sistem panike" ............................................ 23

II KVALITATIVNO ISTRAŽIVANJE

- Iskustvo usamljenosti kod ljudi sa iskustvima paničnih napada 24

1. O samom istraživanju........................................................................................ 24

2. Rezultati: Teme ................................................................................................. 26

2.1. Napuštanje - usamljenost i odsustvo podrške .................................... 26

2.2. Stid - kao zaštita od prekida prisutnosti u odnosu ............................. 28

2.3. Doživljaj (ne)pripadanja .................................................................... 30

III KORONA VIRUS 32

1.Šta se dešava sa našim mentalnim zdravljem? ................................................... 32

2. Korona: kao mogući okidač .............................................................................. 33

3. Korona: Šta je (sve) moglo da nas uplaši? ........................................................ 34

4. Posle korone: Šta se sada dešava? ..................................................................... 37

Panični napad │ 4

IV TEHNIKE UZEMLJENJA 40

1. O značaju tehnika .............................................................................................. 40

2. Tehnike za prvu pomoć ..................................................................................... 41

V SMERNICE - UPOZNAJTE SVOJ PANIČNI NAPAD 44

1. Nađite značenje simptoma (vođena pitanja) ..................................................... 44

2. Da li se nalazite u nekom periodu tranzicije? (vođena pitanja) ........................ 47

3. Prihvatanje potrebe za drugima - plašite (stidite) li se svoje slabosti?

(vođena pitanja) ................................................................................................ 50

4. Preplavljujući strah ili preplavljujuća usamljenost? ......................................... 54

5. "Da li će mene panični napadi zauvek pratiti"? ................................................ 55

O knjizi, zaključak 58

Panični napad │ 5

PANIČNI NAPAD

Uvod

S obzirom na to da sam neko ko je orijentisan na dubinski (psihoterapijski) rad sa klijentima, bila bih

licemerna ako bih rekla da će se svi vaši problemi rešiti i panični napadi nestati nakon ovih šezdeset

stranica. Iskreno se nadam da ni vi ne "padate" na instant (zavodljiva) rešenja. Svesnost koja daje

trajne rezultate zahteva vreme za sazrevanje i integraciju. Neke stvari se, zaista, ne mogu ubrzati. Ne

možete "brže" spavati. Ako je organizmu potrebno šest do osam sati sna za regeneraciju, vi taj proces

ne možete ni skratiti niti zameniti nekim drugim. Instant potezi nas kao bumerang vraćaju na početak

- a nekad i korak unazad, jer nam slabe volju i veru da imamo kapacitet da napravimo nešto vredno i

trajno.

Reči bez iskustva mogu biti suvi sadržaji koji ne vrede mnogo. Zato se trudim da svako pisanje

obogatim primerima koji mogu da pomognu svakome da se seti nekog ličnog iskustva, ne bi li mu to

pomoglo da poveže teoriju sa doživljajem.

Mnogo ljudi mi je pisalo proteklih nekoliko godina na društvenim mrežama, govoreći da im moji

tekstovi pomažu da bolje upoznaju sebe i da često ostanu sa nekim pitanjem, koje im otvori vrata

određene teme. U tim temama neretko prepoznaju potencijalni uzrok stanja sa kojim se trenutno

suočavaju.

Vrlo sam svesna toga da psihoterapija nije svima dostupna - ali verujem da ovde predstavljeno

psihoterapijsko iskustvo može da bude od velike koristi za ličnu analizu, koja je nekada ključni korak

u cilju samospoznaje. Da se razumemo, odgovore i na psihoterapiji dajete vi - ali terapeut je taj čiji

je zadatak da postavi prava pitanja, na osnovu svog znanja i budnog osluškivanja specifičnog iskustva

svake individue.

U knjizi koja je pred vama pokušala sam da obuhvatim ključne (i najčešće) pravce na koje nam

ukazuju panični napadi. Predstavila sam slike (iskustva) u koje bismo se mogli zagledati i pronaći

svoje autentično biće koje je "zaboravljeno". Ova E-knjiga sadrži mnogo verodostojnih primera (u

kojima će se mnogi prepoznati), ali i savremenih teorija, prilagođenih tako da ih bilo ko može

razumeti i povezati sa onim što i sam doživljava.

Smatram da ovih nekoliko poglavlja mogu doprineti boljem razumevanju samog fenomena "panike"

i postavljanju ključnih pitanja. A ako znamo da je dobro pitanje pola odgovora, onda je jasno da vredi

Panični napad │ 6

uložiti trud. Jedno, pravo pitanje, može nam otvoriti vrata nekih nesvesnih tema i potisnutih emocija

koje su izbijale kroz panični napad.

Moj cilj je, pre svega, da shvatite da su panični napadi normalna rekacija na određene konflikte i

skrivene (nesvesne) patnje u nama. Želim da razumete reakcije svog bića, jer je to prvi korak

dolaženja do trajnog rešenja. Mi možemo manipulisati tehnikama i govoriti afirmacije ispred

ogledala, ali moje iskustvo govori da, dok se ne obuhvati (oseti i razume) originalno iskustvo, koje

šalje poruku bića - simptom se uporno vraća, kako bi nam pokazao smer i doveo na viši nivo svesnosti

i ličnog rasta. Ovo nije neka romantična priča o tome da sve ima svoj smisao. Stojim čvrsto ispred

ovog stanovišta sa decenijom kontinuiranog učenja na ovu temu i iskustvom koji mi svaki dan

potvrđuje naučeno.

Ovde ćete naći brojne tehnike za "prvu pomoć", ali i smernice uz vođena pitanja, kreirana iz iskustva

rada sa klijentima, najnovijih istraživanja i relevantnih teorija. Istraživanje koje sam radila u okviru

doktorskih studija do sada nisam nigde objavila i radujem se da ga podelim sa vama. Verujem da će

vam i primeri o kojima ću govoriti pomoći da pronađete sebe i, u skladu sa temom koju otkrijete,

nastavite da upoznajete svoje nesvesne procese, shvatajući da se ista nit uvek provlači kroz vaš život.

Volela bih da naučite da je prepoznate, da verujete svom biću koje vas poziva, da naučite da

osluškujete sebe u svakom sledećem životnom kontekstu i budete bolji prijatelj sebi u svim izazovima

koji će vam se naći na životnom putu.

Prva (tipična) seansa: Tema sa kojom klijent dolazi

Odlazim u market kao i milion puta do sad i, u prvi mah, učini mi se da mi je malo vruće.

Pomislih da sam, verovatno, malo jače obučena. Međutim, u sledećem trenutku počela sam

da gubim dah, srce je počelo ubrzano da kuca, dlanovi su mi se oznojili i ja sam izletela

napolje, iako sam, zbog ovog prokletog virusa, čekala u redu dobrih petnaest minuta da uđem.

Slično to mi se desilo još jednom, ali sam bila pred kraj kupovine i uspela sam da platim i

istrčim napolje. Ne znam ni kako sam se vratila. Od tada sam često uznemirena i kad sam kod

kuće. Stalno se plašim da će mi se opet desiti. U prodavnicu ne smem da idem sama, a sve

manje mi prija i da izlazim napolje. Sva sreća pa i ne smem zbog cele ove situacije. Ne znam

samo šta će biti kad se vratimo u normalu...

Panični napad │ 7

Devojka, koju ću ovde nazvati Anastasija, suočila se prvi put sa ovakvim iskustvom. Vidim da joj je

neprijatno dok pokušava da objasni šta joj se događa. Nije navikla da nema kontrolu i da ne može da

nađe rešenje.

Ipak, logika ovde "ne radi" i zato ovo iskustvo jeste tako frustrirajuće - posebno kada se dogodi

prvi put.

Na svesnom nivou, ona radi sve što inače radi, automatski i bez mnogo razmišljanja. Ko od nas uopšte

razmišlja o motoričkim radnjama dok hoda ulicom ili o otkucajima svog srca dok šeta pored rafova

u prodavnici, tražeći svoju omiljenu testeninu?

Iznenada se javlja simptom koji u tom trenutku ne može da se obuhvati svesnošću.

Sve čega je Anastasija svesna u datom momentu jesu preplavljujuće senzacije, koje su je zatekle u

jednoj redovnoj situaciji, ali ona nikada ranije nije bila ugrožavajuća za nju.

Nastavila je da govori, pokušavajući da objasni i sebi i meni zašto ovaj simptom apsolutno "nije

logičan":

Znaš kako, imala sam ja dosta problema prethodnih godina, ali sada je sve ok. Moj život je,

u suštini, dobar. Imam savršen posao, dobro zarađujem, izlazim, družim se i uživam u tome.

Imam onih svakodnevnih problema, verovatno kao i svi. Ali, do pre ovoga sam mislila da sam

prevazišla sve to od ranije i da ne može ništa više da me poremeti. Stvarno sam se trudila da

budem ovde gde sam. Nije mi palo na pamet da će novi problem da dođe iz mene - i da ja,

pritom, neću moći ništa da uradim. Užas. I, evo, posle svega sam završila kod psihijatra. Ne

znam uopšte da li možeš ti da mi pomogneš da se vratim u normalu? Ne vidim kuda će da

vodi moj život ako ne budem mogla sama ni u prodavnicu da odem... Stvarno besmisleno.

Ako me pitaš šta očekujem od terapije … očekujem da mi pomogne da budem ponovo ona

stara.

Na pitanje ko je stara Anastasija kojoj želi da se vrati, odgovorila je:

Panični napad │ 8

Nezavisna, slobodna žena, koja može da se izbori sa problemima i da ima kontrolu nad svojim

životom. Ja sam uvek bila ta na koju su mogli da se oslone i važila sam za jaku osobu. I sad

kao dete da zovem mamu da ide sa mnom? Pa evo reci mi ti, da li misliš da je to normalno?

U njenim odbrambenim rečima čujem ljutnju i osećam uznemirenost. Vidim njenu užurbanost,

takođe. Želi što pre svoju samostalnost natrag. Iako ne pita za savet kako da se oslobodi paničnih

napada (jer zna da to nije moguće), to pitanje se oseća u vazduhu kroz njeno nestrpljenje. Zapažam

da ne pominje nikog iz svog života. Došla je da joj "vratim autonomiju" da što pre može natrag, da

bude "ona stara", bez slabosti, potrebe da se oslanja na druge. Ona stara koja može sve sama.

Moram na trenutak da zanemarim njeno indirektno požurivanje (što je možda jedan od težih zadataka

terapeuta) i da se zapitam:

• Šta njeno nesvesno želi da nam poruči?

• Šta znači sada ovo mesto nemoći sa kojim je suočena?

• Da li je nekada za nju bilo opasno oslanjati se na druge?

• Da li je, uopšte, imala na koga da se osloni kada joj je to bilo potrebno?

• Koja su to iskustva dovela do ove snažne tendencije ka samostalnosti?

• Šta se, zapravo, dogodilo u prodavnici, šta je bio taj nesvesni okidač?

• I da li je pozadina ovog problema "zakopana" u toj prošlosti koju pominje kao prevaziđenu?

Prva seansa je završena početnom dijagnostikom, koju sam podelila sa njom i brojnim pitanjima sa

kojima sam ja ostala. Naravno, odložila sam ih za naredne seanse kada ću imati više vremena da

istražim polja koja mi se otvaraju.

Panični napad │ 9

Ovo je jedan od poslednjih, ali tipičnih primera klijenata koji dođu na prvu seansu zbog paničnih

napada. U narednom poglavlju vratićemo se na ovu klijentkinju i njenu priču, koja se kasnije otvorila

i dala kontekst ovom simptomu. Dobijajući jasno značenje, taj simptom je iznedrio davno potisnute

teme.

Preplavljujući strah koji "nema" uzrok

Klijent dolazi usmeren na ono što je vidljivo - i sa te, vidljive strane, često je sve "ok". SVE, osim

paničnih napada, koji remete tu "harmoniju".

Osobu iznenada preplavljuje prožimajuća anksioznost i teror, katastrofa izgleda neizbežna, a ona je

ostavljena da očajno poseže za figurama koje mogu da obezbede bilo kakav osećaj sigurnosti.

Propratne fiziološke reakcije (drhtavica, znojenje i slabost) inteziviraju osećaj blizine kraja. Mnogi

klijenti dođu, nekad i posle epizoda odlazaka u hitnu pomoć, nakon snimanja glave (zbog vrtoglavice)

ili EKG-a srca - sa dobrim rezultatima i preporukama lekara da odu da "porazgovaraju sa nekim

psihologom", jer je, verovatno, u pitanju "anksioznost".

Zanimljivo je da mnogi ljudi (ali ne svi), koji doživljavaju visok stepen anksioznosti ili panični napad

uopšte, nisu svesni nekog posebnog stresa u tom trenutku. Jedini problem koji uočavaju jeste panični

napad.

Slušajući o toj "figuri", akutnom problemu sa kojim se klijent javlja, ja ubrzo postajem zainteresovana

za ono što je u pozadini. Ipak, i pored pitanja o nekim značajnim događajima, promenama, kvalitetu

podrške u životu, bliskim kontaktima i mogućim epicentrima koji su napravili potres - često se desi

da duže vreme ne dobijam informacije za koje bih mogla da se "uhvatim". Naizgled je i dalje sve

uredno i skladno.

Svesnost traži vreme, a do tada, nesvesno daje svoj izraz samo u obliku paničnog

napada.

Kada je svesnost (o ključnim temama, emocijama i mehanizmima koji su u pozadini) viša, panični

napad nema svoju funkciju ili će bar biti mnogo manjeg intenziteta. Tada će se, umesto fizičkih

senzacija koje pripadaju ovom neprijatnom iskustvu - javiti teme (i emocije) koje se nalaze iza

vidljivog simptoma.

Panični napad │ 10

Ipak, otkrivanje epicentra u terapiji dolazi kasnije, nekako usput ili nesvesno tokom razgovora, koji

često izgleda kao ćaskanje. Klijent može doći podstaknut nekim događajem koji se desio na putu do

mene. Nekada govorimo o filmu koji je gledao ili ljudima koji su mu (na bilo koji način) skrenuli

pažnju, recimo, na Instagramu. Sve ove, naizgled nerelevantne teme, često vode pravo u centar. Samo

moramo biti pažljivi i slušati svaki detalj priče, a posebno element ili proces koji je klijentu privukao

pažnju.

Ono što JESTE "figura" za klijenta (ono što najčešće ili prvo primeti) - postaje važan putokaz. To

može biti situacija u kojoj govori o serijama koje najčešće gleda ili o filmu koji je izazvao neku

intenzivnu emociju.

Teme koje su mi prve privukle pažnju u slučaju klijentkinje Anastasije jesu njena izražena odbojnost

prema novonastaloj situaciji, u kojoj mora da se osloni na nekoga, kao i njeno insistiranje na vraćanju

autonomije.

Kada ste svesno ili nesvesno angažovani oko nekog sadržaja, vi ćete u svojoj percepciji imati mnogo

više elemenata koji pripadaju toj sferi. Recimo, ako kupujete auto, birate ga već nekoliko meseci,

tražeći određeni model crvenog automobila, odjednom ćete imati utisak da svi voze baš taj automobil

u crvenoj boji - jer vam je to u fokusu. Žena koja u strahu čeka sledeći ciklus (jer se plaši neželjene

trudnoće) - odjednom će, čim izađe na ulicu, primećivati samo trudnice (što, naravno, uvek pojačava

paranoju i onda to interpretira kao "znak").

Ako klijent dođe kod mene i malo se "brecne" na moju pruženu ruku i nakon toga se vidno oseća

ugroženim (kao da sam mu probila granice), ja sam zainteresovana da spoznam iskustvo koje je u toj

meri izoštrilo njegovu percepciju kada je u pitanju fizički kontakt. Da li je on nekada bio opasan, pa

je danas i moja pružena ruka (pri čemu nisam sačekala da je on prvi ponudi) doživljena kao opasnost

na neki način?

Dakle, svaka priča, svako iskustvo, uobičajene situacije koje klijent (ne)svesno odabere da mi saopšti

jesu potencijalni putevi do žarišta. To su sve repovi koji vode do glave (epicentra). Možda nećemo

istog momenta shvatiti značaj neke priče ili događaja koji je privukao pažnju klijentu. Ali, već

nekoliko slagalica daje nagoveštaj figure koja je na slici. Da bismo ih "upecali", moramo biti pažljivi,

iako, na prvi pogled, može delovati kao da neki razgovor nema poentu.

Panični napad dolazi kao "figura" da "rasvetli" određene teme iz "pozadine". Vodi

nas na mesta nekih ranijih događaja, (trenutnih) nesvesnih briga i potreba koje leže

u tami nesvesnog.

Panični napad │ 11

Šta više, panični napad ne samo da "rasvetljava" te podrumske prostore nego im daje "prioritet",

kako bi teme koje su zrele za ugledavanje stale ispred posla, ambicija, obaveza i svih sličnih izgovora,

koji uspešno (godinama) odvode naše biće od suštine.

"Ko nije doživeo - ne može da razume kakav je to osećaj!"

Ovo je rečenica koju sam najčešće imala prilike da čujem tokom pokušaja klijenta da detaljno opiše

ono što mu se dešava tokom paničnog napada. Moram da priznam da razumem koliko je teško

objasniti nekome tako specifičan i neprijatan doživljaj.

Ipak, pozivam vas da se zagledamo u to šta nam ova rečenica (u svojim raznim oblicima) govori:

• Ja sam sam/sama u ovom doživljaju.

• Niko ne može da doživi potpuno isto.

• I zato ostajem sam/sama u ovome.

Naglašavanje specifičnosti patnje koju niko ne može da razume samo pocrtava doživljaj usamljenosti

i činjenicu da zbog toga ni sa kim ne mogu da se potpuno povežu i dobiju podršku.

Iako je lepo čuti da je još neko imao slična iskustva, da to nije strašno, da postoji objašnjenje i da

nismo ludi ako imamo panični napad - želim da naglasim i nešto što nije vezano samo za temu

paničnog poremećaja nego za pristup terapeuta bilo kojoj temi (ili patologiji) sa kojom radi. Za

terapeuta nije neophodno da je doživeo sve simptome o kojima klijenti govore. To bi, uostalom,

bilo nemoguće. Zamislite terapeuta koji je imao baš sve simptome i poremećaje o kojima je učio ili

bilo koju osobu koja je imala sva iskustva o kojima psihologija i psihoterapija govore!

Zadatak psihoterapeuta je da vam "prokrči" put do vas samih, a ne da daje savete iz svog iskustva.

Nije potrebno da svi koji istražuju ujedno i prožive psihološke fenomene (i poremećaje) da bi ih

upoznali i znali kako da pomognu klijentu koji se suočava sa problemom. Umesto proživljenih

simptoma, važniji su znanje i alati sa kojima radi psihoterapeut.

Lično iskustvo čini skup različitih elemenata, u koje spada struktura ličnosti, temperament, životni

kontekst, specifični mehanizmi odbrane (ili skup istih). Sve to određuje specifičnost individue koja

Panični napad │ 12

ima određeni simptom. Ako bih se oslanjala samo na svoje iskustvo, umesto na alate i svesnost, koji

su neophodni u radu terapeuta, moj pogled bi bio umnogome ograničen.

Naša iskustva su kao naša lica: svi imamo iste elemente, ali minimalne razlike čine čoveka drugačijim.

U interakciji se oslanjamo na ta osnovna obeležja svakog od nas, ali, istovremeno, možemo uvideti

da je "mimika" ta koja sve elemente (sa minimalnim razlikama) drži na okupu i čini još specifičnijim

u svom konačnom obliku.

Poznavanje zajedničkih niti neke strukture ili poremećaja (a koje dolaze iz različitih iskustava) i još

važnije, poznavanje načina traženja tih niti - čine relevantnost psihoterapeuta, koji ne projektuje

jednu (recimo svoju ličnu) sliku na sve ostale ljude - nego uvek gradi jedinstvenu (držeći se naučno

dokazanih okvira, ali zadržavajući slobodu koja čuva autentičnost svakog iskustva).

Zato je jako važno da se ne zalećemo, projektujući svoja iskustva i, još gore, dajući savete (bez pitanja

i provere da li su naše spoznaje istovetne, što je veoma teško, čak i da je u pitanju jako velika sličnost).

Stoga nije presudno da li je terapeut nekada doživeo panične napade.

Ali, kad već govorimo o tome, DA - jesam ih doživela.

Iznenadni gubitak bliske osobe u početku adolescencije kreirao je kasnije simptomatične reakcije u

vidu paničnih napada u situacijama koje su podsećale na traumu koja se dogodila (tako da su to bili

panični napadi kao repovi tog teškog, iznenadnog, traumatičnog događaja).

Nažalost, sećam se da moji roditelji u tom trenutku nisu adekvatno reagovali, nego su i sami

(verovatno iz straha) pokušali da umanje ili obesmisle moj simptom, objašnjavajući mi da to nije

ništa. Možda sam, podstaknuta tim iskustvom, ali bez svesnosti o njemu, krenula putem istraživanja

unutrašnjih procesa. (Izgleda da ne mora svaki roditeljski propust biti fatalan!)

Osim toga, mogu da se "pohvalim" i iskustvima tipičnih paničnih napada, čiji uzrok nisam razumela

u momentima kada su se javljali. To su bile faze kada sam, nesvesna preopterećenosti

odgovornostima, iskusila otežano disanje, udruženo sa vrtoglavicom i doživljajem da ću pasti u

nesvest (Inače, ovo je samo strah, panični napad nema tu moć da vas sruši ili uguši).

Sada već znam da na velike promene reagujem napadima mučnine i teškim disanjem. To je prilikom

svake selidbe, pa čak i završavanja nekih važnih projekata, koji nagoveštavaju otvaranje novih

poglavlja. Nisu to danas tipični napadi panike, nego, možda, samo jača anksioznost koja uvodi u

potencijalni napad panike.