1. PROTOZOE: OPTE KARAKTERISTIKE I PODELAParazit je ivo bie, koje ivi na ili u drugom ivom biu, koristi njegovu energiju, hranu, toplotu i remeti mu funkciju. to je jedan parazit savreniji, to e manje remetiti funkciju drugog, bie u stanju ravnotee i retko e dovesti do oboljenja, a vrlo retko do smrti domaina. Paraziti su ivotinjske vrste, tj. oni su pravi eukariotski organizmi. Klasifikacija je zooloka, nomenklatura binominalna, generika, toksonomske jedinice kao kod bakterija. Phylum PROTOZOA Protos = prvi, zoos = ivotinja, protozoe spadaju u ivotinjsko carstvo, ali u pojedinim fazama ivotnog ciklusa mogu imati osobine biljaka. Ima ih oko 40.000 vrsta, a za oveka su vane 24. Ostale ive slobodno u prirodi ili su u ivotinjama ili biljkama. Kod ljudi parazitiraju u raznim tkivima i krvi (tkivne i krvne protozoe) i telesnim upljinama (protozoe telesnih upljina). Najvie ih ima u tropskim i suptropskim klimatima, a este su i u umerenim. MORFOLOGIJA: To su uglavnom veoma pokretni jednoelijski paraziti. Neke protozoe imaju nestalan oblik, neke su u obliku lopte, vretena...Veliina im se kree od nekoliko do nekoliko desetina mikrometara (m). Vegetativni oblik se naziva trofozoit. Neke protozoe imaju sposobnost da trofozoit transformiu u neaktivan cistini oblik ili cistu. Oko citoplazme je elijska membrana koja je polupropustljiv elijski zatitni omota koji regulie osmotski pritisak u eliji. Ona moe biti jasno izraena pa se naziva pelikula, ili je tanja i da se samo nasluuje haptogena membrana. Citoplazma je tenost unutar elijske membrane sa brojnim organelama. Osnovu citoplazme ini mreica retikulum, koja omoguava da elija zadri svoj oblik i u kojoj su mitohondrije i ribozomi. Jedro se nalazi u centralnom delu citoplazme koji se zove endoplazma, ili zrnasta citoplazma. U njoj su pored jedra prisutne i prehrambene vakuole, rezervna hrana, glikogen, proteini. Periferni deo citoplazme rei je od srednjeg dela i to je ektoplazma. Pomou ektoplazme i pseudopoda, protozoa se kree, uzima hranu i izbacuje raspadne produkte metabolizma, ili poseduju specifine otvore za uzimanje hrane - citostome. Hrana se vari u prehrambenim vakuolama, a raspadni produkti se izbacuju ili preko ektoplazme ili preko specifinog otvora - citopige. Ishrana protozoa se odvija na dva naina: autotrofno i heterotrofno. Autotrofno se hrane zeleni biari, iji je najpoznatiji predstavnik Euglena. Heterotrofna ishrana moe da se vri saprozojski, tako to se tena hrana apsorbuje celom povrinom tela i holozojski - zahvatanjem vrste hrane pomou pseudopodija ili imaju poseban otvor- cistostomu. Varenje unutarelijsko jer imaju mnogo enzima i koriste razliite materije za ishranu. Enzimski sistemi su im komplikovaniji od bakterija, najee koriste aerobni metabolizam, mada mogu biti i anaerobi i mikroembi. U sreditu citoplazme je smeteno jedro sa svojom membranom. Protozoe imaju pravo jedro (eukarioti su, a mogu ih imati 1 ili vie) bilo stalno ili u pojedinim fazama ivotnog ciklusa. U jedru su smeteni genetski materijal (hromatin) i nukleoplazma. Hromatin je neupadljiviji sastavni deo jedra, jer se najintenzivnije boji anilinskim bojama. Prema tome, kako je u jedru rasporeen hromatin, jedro moe biti: a) MEHURASTO (hromatin je u centru kao kariozom(nukleolus), a po obodu jedra u vidu zrnaca) b) KOMPAKTNO (hromatin je ravnomerno rasporeen i u centru i na periferiji) Cista je otporan neaktivan oblik koji neke protozoe mogu da stvaraju kada se nau u uslovima napovoljnim za ivot trofozoita. Encistacija je prelazak trofozoita u cistinu formu, tada se deavaji sledee promene: elijska membrana zadebljava i postaje nepropusna citoplazma se koncentrie jedro se deli u 2 ili vie cistinih jedara Proces ekscitacije je vraanje ciste u trofozoit, deava se kada se ponovo stvore povoljni uslovi za ivot. Nije oblik razmnoavanja!

Strana 14

KRETANJE: Potozoe poseduju posebne organele za kretanje pseudopodije, treplje(cilije) i bieve(flagele). U tenoj sredini se kreu. Flagele imaju kinetoplast, strkturu sastavljenu od parabazalnog tela i blefaroplasta. Iz blefaroplasta polazi aksonema i ini koren bia. RAZMNOAVANJE: Aseksualnim i seksualnim putem: a) aseksualno(bespolno) je deljenje(cepanje) na dve ili vie jedinki 1. binarna deoba - podela roditeljske jedinke na dve; popreno ili longitudinalno 2. multipna deoba - jedro se uzastupno deli i nastaju merozoiti 3. plazmotomija - deoba viejedarnih protozoa, pri kojoj se deli samo citoplazma; 4. pupljenje - obrazuju se spoljanji [egzogeno pupljenje] ili unutranji [endogeno pupljenje] izrataji; ako se ti pupoljci ne odvoje od roditeljskog tela, onda postaju kolonijalne protozoe. b) seksualno(polno): Polno razmnoavanje obuhvata mejozu kojom se formira haploidan broj hromozoma polnim elijama ili u jedrima, koji se zatim spajaju i ponovo obrazuju diploidan broj hromozoma. Naini polnog razmnoavanja su: 1. kopulacija(singamija)- spajanje gameta koji mogu da budu meusobno isti (izogameti) ili razliiti (anizogameti); 2. konjugacija - pri kojoj se dve jedinke spoje citoplazmatinim mostiem i razmene mikronukleuse; 3. autogamija - spajanje mikronukleusa jedne iste jedinke ime se postie rekombinacija gena. Neke vrste protozoa imaju sloen reproduktivni ciklus u kome se smenjuju polni i bespolni nain razmnoavanja i odvijaju se u razliitim domainima. U tom sluaju domain u kojem se odvija polno razmnoavanje naziva se stalnim, dok onaj u kome se odvija bespolno razmnoavanje je prelazni. PATOGENOST: Veina protozoa ne nanosi znaajna oteenja domainu, ali ima vrsta ije patogeno dejstvo moe biti fatalno. Taogenost protozao zavisi od njihovih faktora virulencije, od broja parazita, mesta parazitiranja i otpornosti domaina.Najznaajnija oteenja domaina nastaju zbog toksinog i mehanikog dejstva protozoa. Prema mestu parazitiranja dele se na: a) parazite telesnih upljina filogenetski stariji, bolje prilagoeni domainu, ne dovode do teih oboljenja. Obino samo deluju nadraajno na mestu parazitiranja, prenose se direktnim kontaktom ili indirektno hranom i vodom. b) parazite krvi i tkiva izazivaju teka oboljenja, sa tekom klinikom slikom i esto fatalnim ishodom. Prenose se hematofagnim insektima (transmisivne zarazne bolesti). Protozoe su slabi antigeni, imunitet koji nastaje njihovom stimulacijom moe da zatiti oveka od nove infekcije, ali zbog promene antigenetske strukture uzronika, esto dolazi do recidiva bolesti, pa ona moe trajati i vie meseci, godina, ak i doivotno. Na protozoe se moe delovati lekovima. Th je dvojaka dejstvom neposredno na same protozoe ili posredno, tako to menja bioliku sredinu u kojoj se protozoa nalazi. Primeeno je poboljanje i nakon davanje tetraciklina koji ubija bakterije kojima se protozoe hrane. Suzbijanje protozoa zavisi od vrste: higijenske mere i unitvanje vektora.

KLASIFIKACIJA: PHYLUM PROTOZOA

Strana 14

I. Subphylum Sarcomastigophora 1. Classis Zoomastigophorea genus Leishmania (krv i tkiva) genus Trypanosoma (krv i tkiva) genus Giardi (telesne upljine) genus Trichomonas (telesne upljine) 2. Classis Rhizophodea genus Entameba (telesne upljine)

II. Subphylum Ciliophora 1. Classis Ciliatea genus Balantidium Species Balantidium Coli (telesne upljine)

III. Subphylum Apikomolexa 1. Classis Terosporea Familia Sporozoazida genus Plasmodium (krv i tkiva) genus Sarcocystis (krv i tkiva) genus Toxoplasma (krv i tkiva) genus Kokcidiae (izospora hominis)

IV. Neodreena pripadnost: Pneumosystis Carinii

SUBPHYLUM SARCOMASTIGOPHORA CLASSIS ZOOMASTIGOPHOREA Protozoe sa bievima ili flagelama se zovu flagelati. Krukolikog su oblika. Razvojni stadijumi: 1. AMASTIGOT (okruglog oblika, nema flagele, okruglo jedro, kinetoplast ini parabazalno telo) 2. EPIMASTIGOT (vretenasto telo i jedro, izmeu jedra i prednjeg kraja je blefaroplast od kojeg ide bi. On podie membranu, pravei duplikaturu undulentna ili talasastamembrana. Bi se na kraju slobodno zavrava.) 3. PROMASTIGOT (krukolik, ima jedro i napred kinetoplast iz kog polazi bi). 4. TRIPOMASTIGOT (vretenasto telo i jedro, na zadnjem kraju tela je kinetoplast od koga polazi bi, pravei duplikaturu membrane)

Strana 14

2. ENTAMOEBA HISTOLYTICA I OSTALE AMEBEOsnovna karakteristika ameba je da imaju sposobnost stvaranja pseudopoda, koje im slue za kretanje i uzimanje hrane. Veina ih ivi u vodi ili vlanoj sredini, a znatno manji broj ivi parazitski na oveku. Pseudopodije se formiraju tako to se izboi ektoplazma i u nju se ulije endoplazma, pokreti su brzi. Amebe su komensali i nisu patogene, jedina patogena ameba za oveka tj. uslovno patogena ameba je Entaameba histolitika. Ona moe da parazitira u digestivnom traktu i uzronik je amebne dizenterije. MORFOLOGIJA: ivi u ovekovom debelom crevu, a u njenom ivotnom ciklusu razlikujemo 3 stadijuma: 1. vegetativni stadijum (stadijum trofozoita) u kojem se ameba razmnoava i s kojim je vezano njeno patogeno dejstvo. Trofozoiti se nalaze u tenoj stolici u akutnoj fazi dizenterije. Pokretni su pomou pseudopoda, dobro im se razlikuje hijalina ektoplazma od granulisane endoplazme u kojoj se nalaze bakterije i esto crvena krvna zrnca. Hrani se tako, to izluuje proteolitike enzime, prevodei belanevine u teno stanje i tako ih uzima. Sadre mehurasto jedro. 2. precistiki stadijum nepatogena faza. Amebe su manje, slabo pokretne, ekto i endoplazma se ne razaznaju. Nikada ne adre crvena krvna zrnca i samo retko po koju bakteriju. U stolici se nau kada proe prva, akutna faza dizenterije. Jedro je isto. 3. stadijum ciste - prolazi iz precistikog stadijuma, kada parazit iz protoplazme izlui bakterije, zaokrugli se i stvori oko sebe tanku ovojnicu. Ima 4 jedra. U mlaoj cisti ima rezervnog materijala u obliku vakuole sa glikogenom, a kako cist vie sazreva, rezervni materijal se smanjuje.

REZISTENCIJA: Vegetativni oblici su neotporni, u stolici van tela brzo uginu. Ciste se brzo isuuju. Ne podnose temperaturu iznad 50C. PATOGENOST: Entameba histolitika je uslovno patogena. Dovee do oboljenja samo kada u crevnoj sluznici postoji oteenje. Tada amebe penetriraju u sluznicu pomou svojih proteolitikih enzima, stvarajui ulceracije koje mogu prodreti u submukozu ili ak prenetrirati crevo. Entameba tada prelazi u invazivni oblik i prelazi u submukozu. Tu se hrani, razmnoava i produkuje enzime, a krvlju dospeva u jetru, ree plua, mozak, slezinu i kou, gde razara tkivo i stvara tzv. amebne apscese. U submukozi nastaju apscesi iznad kojih je nekrotizacija. Posle perioda inkubacije nastaje klinika slika sa krvavo sluavim stolicama. Amebna dizenterija se moe zavriti izleenjem ili prelaskom u hronini tok, za koji je karakteristina smena krvavo-sluzavih stolica sa opstipacijom.

Strana 14

EPIDEMIOLOGIJA: Do infekcije dolazi tako, to se ameba unese prljavim rukama, zagaenom hranom, voem, povrem, putem vode i predmeta. Prenosi se preko otpornih cistinih oblika. ovek je jedini izvor zaraze, ali i neke ivotinje mogu imati entamebu histolitiku u crevu. DIJAGNOZA: Mikroskopski i kulturelno. Mikroskopski se trae vegetativni oblici u sveoj stolici (homogenizovanoj) akutnog bolesnika, punktatu apscesa. Kad se ameba pronae, vri se diferencijacija jedra. U hroninim sluajevima se trae ciste sa 4 jedra. Kulturelno: ukoliko je period opstipacije, radi se provokacija sa gorkom solju (ciste se NE nalaze u foriranoj stolici). Kod kone i tkivne amebijaze se koriste seroloke metode (indirektna hemaglutinacija, fluorescentna mikroskopija). Th: METRONIDAZOL OSTALE (NEPATOGENE) AMEBE OVEKA Entamoeba gingivalis, u snoj duplji, plakovima, kriptama taonzila i karioznim upljinama Entamoeba coli (zrela cista ima 8 jedara), u debelom crevu Endolimax nana - nepatogene su, ali ako naiu na pogodne uslove, mogu izazvati smrtonosne meniningocefaluse.

KRVNI I TKIVNI FLAGELATI

Strana 14

rod Leishmania PORODICA : Trypanosomidae rod Trypanosoma U svom ivotnom ciklusu, ovi flagelati prolaze kroz stadijume: 1. Tripanozomni stadijum (vezan za ivot u domainu, kada se tripanozoma kree veslajui biem i povlaei za njim telo) 2. Kritidijski stadijum (blefaroplast je u blizini glavnog jedra i jo uvek postoji ostatak undulirajue membrane). 3. Leptomonadni stadijum (vezan za ivot u posredniku ili u kulturi kada se blefaroplast pomakne na prednji kraj tela, bi se skrati, a undulirajua membrana nestane)

3. GENUS TRYPANOSOMATripanozome su intracelularni i ekstracelularni paraziti, protozoe iz porodice Tripanosomida. Kod ljudi izazivaju oboljenja tripasonomijaze. Prenose se putem insekata i vodenih pijavica u kojima ive u leptomonadnom obliku, koji pred kraj razvoja prelazi u infektivni tripanozomski stadijum. Za oveka su patogene 3 vrste: 1. T. Gambiense - cc muva, uzrokuje bolest spavanja 2. T. Rhodesiense - cc muva uzrokuje bolest spavanja 3. T. Cruzi MORFOLOGIJA: To su flagelati vrlo specifine grae i razvoja. U svom ivotnom ciklusu menjaju domaine i pri tom menjaju svoj oblik. Javljaju se u sva 4 razvojna oblika. Vretenastog su oblika duine 15-30 m. Imaju 1 kompaktno jedro, kinetoplast iz koga polazi bi ili flagela koja podie undularnu membranu. Svrdlasto se kreu u tenoj sredini. U oveku su u obliku tripomastigota (4. stdijum) u krvi, limfnim vorovima i likvoru. Da bi se tripanozoma razvila, treba da doe u digestivni trakt cc muve. U limfnim lezdama insekta je u obliku epimastigota. Nakon ujeda na koi nastaje primarni afekt koji je ogranien zapaljenjem, iz koga paraziti odlaze u krv oveka, limfotok i likvor izazivajui meningoencefallitis koji se manifestuje pospanou i inverzijom sna. To je intracelularni parazit koji ulaskom u eliju poprima oblik amastigota sitan, ovalan, s okruglim jedrom i kinetoplastom, bez bia. KLINIKA SLIKA: Odgovara irenju kroz organizma domaina. Prvi stadijum je primarni afekt na koi i neodreeni simptomi koji se dugo razvijaju eritem, limfni vorovi, a zatim generalizacija oboljenja sa optim simptomima groznica, meningoencefalitis koji se zavrava smru. DIJAGNOZA: Bitno je uzeti epideioloku anketu, uoiti primarnikoni afekt i uveane vratne limfne vorove, laborat, potvrda dg podrazumeva: punktat limfne lezde primarnog afekta, krv, likvor. Pravi se tanak razmaz i boji se metodom Giemse-a. TERAPIJA: Germanin (hernoterapeutik) EPIDEMIOLOGIJA: Ekvatorijalna Afrika. Trypanosoma gambiense Strana 14

ivotni ciklus afrikih tripanozoma

Afrika tripanozomoza - bolest spavanja Prenose ih muve roda Glossina(cece muve), u ijem GIT-u i pljuvanim lezdama borave u obliku epimastigota 2-4 nedelje. 1. kada infektivni oblik dospe u oveka, na mestu inokulacije parazita u kou javlja se primarni afekt, odakle paraziti za 2-3 nedelje prelaze u krv. Prelazi u oblik tripomastigota u krvi i likvoru 2. u sledeem stadijumu - stadijumu generalizacije se javljaju znaci febrilnog stanja i uveanje ly lezdaWinterbottom-ov simptom. Triparnozome ive u ekstracelularnim prostorima ly lezda i slezine, i u krvi se pojavljuju samo u vreme febrilnosti. 3. trei stadijum nastaje prodorom parazita u CNS gde mehanikim dejstvom i toksinima oteuju tkivo i izazivaju meningoencefalitis. VSG - povrinski varijabilni glikoprotein ijim menjanjem neke jedinke preivljavaju i nastavljaju sa razmnoavanjem u krvi, likvoru i drugim telesnim tenostima Winterbottom-ov simptom uveane limfne lezde (T. brucei gambiense) Perivaskularne manetne - usled infiltracije zadebljala pia mater stvara oko krvnih sudova manetne koje su uzrok ishemije, malacije i petehijalnih krvavljenja

T. gambiense/rhodesiense

Tripanozoma oblik(Iz: Kranji-Zec I i sarad. Medicinska Protozoologija. Medicinski Fakultet Univerziterta u Beogradu, 2005.)

Razmaz aspirata limfne lezde (Giemsa)

Trypanosoma Cruzi bolest

izaziva

Chagasovu

Strana 14

(Iz: Peters W, Gilles HM. A Colour Atlas of Tropical Medicine & Parasitology, 3rd ed. Wolfe Medical Publications Ltd, 1989.)

To je polimortni flagelat, koji se razlikuje od prethodne 2 vrste ima oblik meseca i krupni blefaroplast. Vektori su stenice u kojima se javlja u obliku kritidija. U krvi domaina ivi kao Trypasoma, a odatle prelazi u elije tela (intracelularni parazit!), gde se nalazi u Leishmanijskom obliku u kojem se razmnoava. T. Cruzi ne prelazi od posrednika na domaina ubodom, nego tako to inficirana stenica sisajui krv izmetom izbacuje infektivne parazite. Na mestu ujeda se stvara primarni afekt (critem) koji svrbi, pa ovek eanjem utrljava infektivne oblike parazita u kou krv (oblik trypanozoma) i limfne lezde koje reaguju uveanjem elije RES-a (oblik amastigota) srani mii. KLINIKA SLIKA: tTT, edemi lica, tlimfni vorovi, slika encefalomeningitisa. EPIDEMIOLOGIJA: Juna i Centralna Amerika. DIJAGNOZA: mikroskopski nalaz uzronika u krvi obojen po Giemsi i seroloshka metoda, indirektne imunofluorescencije.

4. GENUS LEISHMANIA

Strana 14

Rasprostranjene su u celom svetu izuzev Australije i Antarktika. To su intracelularni paraziti, protozoe iz porodice tripanozomida, one su paraziti krvi i tkiva raznih ivotinja (gutera, malih glodara i pasa) i oveka. Za oveka su znaaje 3 vrste: L. Donovani (kala azar) L. Tropica (orijentalni ir) L. Brasiliensis (limanijaza koe i sluznica) Ove razliite vrste mogu da daju iste klinike manifestacije, ali i iste vrste mogu da daju razliite klinike manifestacije. MORFOLOGIJA: Vrste limanija se meusobno morfoloki ne razlikuju. One koje parazitiraju u oveku su loptaste, tj. nalaze se u obliku amastigota veliine 2-4 m. Nalaze se u raznim elijama domaina monociti, leukociti, endotelne elije. Amastigot ima okruglo jedro i kinetoplast. U eliji se razmoavaju prostom deobom i kada se namnoe dovode do prskanja elije, kada osloboeni dalje napadaju nove elije. Kada hematofagni insekti uzmu prociju krvi iz zaraenog domaina, u njihovom telu se limanija razvija u formi promastigota, gde je vretenastog oblika sa dugim biem na zadnjem polu. Inficiran insekt prenosi parazita ubodom na zdravog oveka. PATOGENOST : Zavisno od vrste parazita i imunskog statusa domaina, klinike manifestacije se obino dele u 4 grupe: 1. visceralna lajmanioza 2. kona lajmanioza 3. mukokutana lajmanioza 4. difuzna kona lajmanioza 1. Leishmania Donovani visceralna leishmanijaza, Kala-Azar, crna bolest ili dum dum groznica Dimorfna tripanozoma koja je u limanijskoj fazi mala, nepokretna, ovalna, sadri glavno jedro i blefaroplast od koga ide rizoplast (ostatak bia). Ubodom zaraenog insekta u kojem je u obliku promastigota, limanija dospeva u kou oveka gde je fagocituju makrofagi u kojima parazit prelazi u amastigot. U tom obliku paraziti dospevaju u elije RES-a. Kod zaleenih osoba na koi mogu videti depigmentovana mesta lishmatidi u kojima se paraziti nalaze u velikom broju. U leptomonadnoj fazi telo parazita je vitko i izdueno u sredini je glavno jedro, spreda blefaroplast i bi, pomou koga se aktivno kree. KLINIKA SLIKA: Zavisi od oteenja organa, postoje monocitoza, hepato splenomegalija, slabost, malaksalost, TT anemija ,,BELA KAFA BOJA KOE. Oboljenje moe prei u hronini oblik i traje 2-3 godine i zavriti se letalno. Imunitet je dugotrajan. LEENJE: ANTIMONOVIM PREPARATIMA DIJAGNOZA: Direktna mikroskopija uzroci su punktati slezine, jetre, sri uveanih limf vorova, boje se po Giemsa Kultura na specijalnim 3N podlogama koja sadri tenu i vrstu fazu. Tu su paraziti u obliku promastigota, bojenje na Giemsi. Seroloke reakcije nisu specifine, aldehidni test ili formol-gel-test (ako se serumu doda formalin, serum se zgrua i stvara se beliasti gel, to govori da je Ig u krvi).

Strana 14

EPIDEMIOLOGIJA: Indija, Kina, Afrika, Latino Amerika, rezervoari su mali glodari i psi. Bolesti ima i kod nas: Dalmacija, CG, Makedonija. Suzbija se insekticidima.

2. Leishmania Tropica kona lishmanijaza ili orijentalni Neto je manja od L. Donovani, takoe se javljaju 2 faze: Lishmanijskoj-u makrofagima u koi i u Leptomonadnoj fazi u kulturi i insektu prenosiocu. Kona limanijaza je hronina ulceracija koe lokalizovana na licu, rukama i nogama. Zapaljenska arita na mestu ujeda imaju nekrotini centar i zapaljenske ivice. Bolest ima 3 stadijuma: vorica, ulceracije, cicatrizacije. Postoje 2 oblika bolesti: suvi ir koji kasno ulcerie i vlani ir koji brzo ulcerishe. Uzronik se nalazi na periferiji lezije u makrofagima u obliku amastigota, te materijal za dijagnozu treba uzimati sa periferije lezije, tj. sa zapaljenskih ivica. TERAPIJA: Zamrzavanje voria, emetin, antimonovi preparati.

3. Leishmania Brasiliensis kono sluznina limanijaza U junoj i srednjoj Americi, kou i sluznice usta, eluca i creva. Kona ima dobru prognozu, a sluznica moe biti smrtonosna. TERAPIJA: Metronidazol.

Strana 14

5. ROD TRICHOMONAS, GIARDIA, BALANTIDIUM COLITrichomonas i Lamblia intestinalis su flagelati telesnih upljina, a Balatidium Coli crevni ciliat.

TRICHOMONASMORFOLOGIJA: Podsea na Lambliu, krukastog oblika i veliine oko 20 m, ima 1 jedro. Sa prednjeg kraja polaze 4 flagele (bia), a peta je prilepljena za undulirajuu membranu i duinom tela ide do njenog drugog kraja na kom esto izvire poput bodiljke i slui kao statika organela. Na prednjem kraju tela je usni otvor cistostom. Nemaju cistian oblik. Razmnoavaju se prostom deobom i naseljavaju vaginu, prostatu, uretru i druge delove polnih organa. Vrste: Trichomonas tenax (usna duplja) Trichomonas hominis (nepatogeni stanovnik debelog creva) Trichomonas vaginalis (u vagini) PATOGENOST: Trichomonas hominis se smatra saprofitom. T.vaginalis izaziva inflamantorne procese jer mehanikim dejstvom i dejstvom svojih produkata metabolizma dovodi do oteenja sluzokoa u kojima perzistira. Javlja se degeneracija i deskvamacija epitela i svi znaci zapaljenja. To je parazit urogenitalnog trakta koji se iri polnim putem izazvajui infekciju i kod mukaraca i kod ena. Kod ena moe da bude asimptomatska ili se manifestuje kao vaginitisa sa karakteristinim vodenastim, beliastim ili ukastim sekretom, praenim svrabom ili peenjem. Kod mukaraca je asimptomatski ili retko kao prostatitis. Rezervoar infekcije je ena koja bolest prenosi rubljem i taletnim priborom DIJAGNOZA: Kliniki uzorak: bris cervixa, vaginalni ispirak, sediment urina, uretralni sekret. Mikroskopsko ispitivanje: pregled nativnog ili bojenog preparat (Giemse) Kulturelno na specifinim podlogama (Triptikaza serum podloge) Th: METRONIDAZOL

GENUS GIARDIANajznaajniji flagelat digestivnog trakta je ardija lamblija. Ona parazitira u gornjim partijama tankog creva, izaziva oboljenje lamblijazu.

stranom (ventralni disk) adherisali za mukozu tankog creva

Strana 14

Giardia lamblia MORFOLOGIJA: Javlja se u vegetativnom obliku i u obliku ciste. Vegetativni oblik ima oblik kruke, mandoline, ima 2 velika mehurasta jedra ispod koga se nalaze 2 hromatofilna tela. Bilateralno je simetrina, kroz sredinu prolazi 1 par debelih aksonema od kojih prolazi po 1 par flagela i jo 1 par iz srednjeg dela. To je ukupno 8 flagela. Sa njegove povrine polaze prianjalke kukice kojima se kai za epitel tankog creva u kom ivi. Cista: ima 4 jedra i 4 flagele. Trofozoiti svojom konkavnom Trofozoiti - EM

PATOGENOST: Obino je komensal. Patogenost ardije je umerena, kliniki izaziva bol desnog digastrijuma i kaaste jutarnje stolice, prolive koji mogu trajati i godinama. Dovodi do poremeaja u resorbciji masti, a samim tim i liposolubilnih vitamina i moe dovesti do atrofije crevnih resica. Ako prodre u une puteve, dovodi kolika i izraene utice. Infekcija je unoenjem cistinih oblika. DIJAGNOZA: U tenoj stolici su vegetativni oblici (bojenje po Giemsi, a u vrstoj stolici cistini (boji Lugolom). Vegetativni oblici imaju karakteristian nain kretanja kao padanje listia. Giardia se moe kultivisati na hranjivim podlogama, al moe na elijskoj kulturi.

BALANTIDIUM COLIKrupna protozoa veliine i do 200 m u obliku trofozoita, najee se sree u krajevima gde se gaje svinje, iji je obaj parazit est komensal. Kod oveka retko izaziva bolest balantidijazu. MORFOLOGIJA: Crevni ciliat, ovalan, gusto obrastao cilijama. Na prednjem kraju ima usni otvor citostom, ima 2 jedra (makro i mikro nukleus). Normalan je stanovnik creva svinja, a sa njih prelazi na oveka, izazivajui notorne dizenterije sa ulceracijama sluznice debelog creva (lui hijaluronidazu). m c cy cv f g man min usni otvor- na prednjem kraju parazita- cystostoma cilije citopig- primitivni analni otvor kontraktilna vakuola hranljiva vakuola citofarinks- nastavlja se na cystostomu makronukleus - bubreast mikronukleus -okrugao

Strana 14

6. ROD PLASMODIUM. BIOLOKI CIKLUS RAZVOJAPlazmodijumi su intracelularni paraziti iz porodice sporozoazida. Meu brojnim vrstama(oko stotinu) roda Plazmodijum, za humanu medicinu su znaajne samo 4: 1. Plazmodijum vivaks, 2. Plazmodijum falciparum, 3. Plazmodijum ovale, 4. Plazmodijum malarije MORFOLOGIJA: Tokom ivotnog ciklusa plazmodijumi menjaju dva domaina: oveka(prelazni domain) i komarca (stalni domain). U oveku u elijama jetre i crvenim krvnim zrncima se odvija bespolni, a u komarcu polni deo ciklusa. RAZMOAVANJE: Tokom ivotnog ciklusa razvoj tee kroz stadijume. Infektivni oblik plasmodiuma je vretenasti-sporozoti (uska protoplazma, sredinje jedro), on ulazi u ovekovu krv ubodom komarca. Sporozoiti u krvi cirkuliu pola sata, a zatim se uvlae u hepatocite. Tu se hrane citoplazmom elije, razmnoavaju se i tako nastaju nove individue merozoiti. Hepatociti potpuno izjedeni prskaju i merozoiti se oslobaaju dospevajui u krv gde dalje napadaju eritrocite. Jedan deo merozoita moe ponovo prei u hepatocite i tamo nastviti razvoj. Taj period razvitka plazmodijuma u oveku zove se TKIVNA FAZA ili EKSTRA ERITROCITNA FAZA (EE faza). Ulaskom u eritrocit, merozoiti rastu. U sredini njihove jedinke se pojavi vakuola, koja ispuni gotovo ceo parazit i potisne jedro na periferiju, pa tako nastaje oblik koji podsea na peatni prsten. Taj stadijum se naziva STADIJUM PRSTENA. Narednih nekoliko asova u eritrocitu parazit poinje da puta izdanke protoplazme pseudopodije, i da lii na amebu, te se ovakav oblik naziva AMEBOID. Parazit nastavlja da sve vie raste, jedro se deli i nastaju IZONTI. Zreli izont(merozoit) konano razara eritrocit, a MEROZOITI se prospu u plazmu odakle ponovo napadaju druge eritrocite hranei se hemoglobinom. Taj ciklus nepolnog razmnoavanja plasmodiuma se naziva IZOGONIJA. Ve posle nekoliko izogoninih ciklusa u eritrocitima poinju da se razvijaju polni oblici i poinje druga karika u lancu razvijanja plasmodiuma - GAMOGONIJA. Naime, neki merozoiti ne prelaze u oblik prstena, nego se ravnomerno poveavaju bez stvaranja vakuole i nastaju okrugli, puni oblici MLADI GAMETOCITI. Njihovo se jedro ne deli nego se diferentuje dvojako: mikrogametocit (element, hromatin u sredini parazita formira rastresito jedro), makrogametocit (element, jedro je periferno i kompaktno). Oba gametocita su okruglastog oblika i ispunjavaju itav eritrocit ali za njihov dalji razvoj je potrebno da dospeju u GiT komarca. Dalje razmnoavanje u komarcu: u Git-u se nakon 20 min izvri redukcija hromatina, te nastaju makro i mikrogamete, koje se spajaju i time se zavrava gamogonija. Oploena gameta ulazi u zid eluca, gde se zaokrugli, uauri i

Strana 14

formira tzv. oocistu. U njoj se hromatin ponovo pone deliti, te se stvaraju vretenasti oblici - sporozoiti, pa se taj deo razvoja naziva SPOROGONIJA. Kad sporozoiti sazru, ovojnica ciste prska, a ___ se nau u hemolimfi, odakle nakon ponovnog ujeda dospevaju u ovekovu krv. PATOGENOST: Patoloko sejstvo je vezano za mesto njihovog parazitiranja, tj. za eritrocite. Prskanje mnogo eritrocita dovodi to teke malokrvnosti, a rspadnuti eritrociti i produkti metabolizma plazmodijuma intoksiciraju organizam tako da se javljaju teka oteenja bubrega, sitni infarkti kapilara u pluima, mozgu, crevima i drugim organima. Klinika slika malarije se odlikuje napadima drhtavice i poviene temperature. Ovih napadi se javljaju kada doe do prskanja parazitarnih eritrocita.

7. ROD PLASMODIUM. OSOBINE POJEDINIH VRSTARazlikuju se meusobno bioloki i morfoloki. Bioloki u trajanju pojedinih faza ciklusa i antigenske strukture. Morfoloke osobine se uoavaju u razmazima krvi obojenim po Giemsi. Genus Plasmodium obuhvata oko 100 vrsta, al su samo 4 znaajne za oveka: P. Vivax P. Malariae P. Ovale P. Falciparum PLASMODIUM VIVAX Najrasprostranjenija vrsta, njegova faza traje 2 do 2,5 godine, eritrocitna faza 48 h, svakog 3. dana erc. prskaju i dolazi do napada groznice, pa je to tercijalna malarija. Zreli izont ima 12-20 merozoita koji su u krugu, a u centru je malarini pigment. Eritrociti su poveani, bledi, sivkasto-ruiaste boje sa ruiastim takicama u stromi (Shufnerove granule). Meu njima se veliinom (1,5-2x vei od ostalih) i slabijim intenzitetom bojenja istiu Erci inficirani parazitom. P.vivax ima afiniteta prema mladim eritrocitima, te se ini da je on uvean a i oblik prstena je neto vei nego kod ostalih vrsta. Stadijum prstena nastaje kada se u merozoitu, pojavom vakuole, jedro i citoplazma potiskuju na periferiju tako da ovaj oblik lii na peatni prsten. Usled degeneracije eritrocita javljaju se sitne ruiaste pege, tzv. SCHUFFNEROVE GRANULE. Daljim razvojem protoplasta isputanjem pseudopodija i prodiranjem u stromu Erci nastaje stadijum amebioda a kao posledica digestije hemoglobina pojavljuju se zrnca zlatnobraon pigmenta (malarini pigment ili hemozoin). Daljom sukcesivnom deobom jedra nastaje zreli izont koji sadri 1624 merozoita. Od nekih oblika, rastom iz merozoita nastaju polni oblici gametociti. enski oblicimakrogametociti- potpuno ispunjavaju Erci i maju kompaktno jedro, smeteno na rubu parazita. PLASMODIUM MALARIAE Slian P. Vivaxu, samo je sitniji. izogonija mu traje 72 h, a zreli izont sadri 8-12 merozoita ameboidni oblik koji je razvuen preko celog erc. izduen i ima oblik earpe (erc. NIJE povean). Erc prskaju posle 72 h, napadi su svaka 4 dana Malaria quartina. Najvie je prilagoen oveku, infekcija traje 20 godina ili se odrava doivotno u podrujima sa toplom klimom. PLASMODIUM OVALE Rei, u podruju Afrike, prezistira 18 meseci. Earc faza traje 48 h, u shizontu ima 8 merozoita: eritrocit je ovlan izduenog oblika, postoje Shufnerove granule. PLASMODIUM FALCIPARUM

Strana 14

Izaziva malariju-tropicu, javlja se u tropskim krajevima. Infekcija traje 18 meseci, erc faza traje 8 h. U erc se nalaze 2-3 prstena (parazita) ili se na jednom prstenu mogu nai 2 jedra, a parazit ima izgled potkovice. Erc nisu izmenjeni, ali su slepljeni, dakle u perifernoj krvi postoji oblik prstena i gametocita (oblik banane). ZA SVE KLINIKA SLIKA: TOK MALARINOG OBOLJENJA JE U VEZI SA FAZOM RAZVOJA PARAZITA. Inkubacija je obino 2 nedelje, bolesnik ima napade drhtavice, groznice. tTT. Napadi groznice nastaju kada prsnu erc. Posle nekoliko sati napad spontano prolazi, a vreme izmeu napada je karakteristino za vrstu. Plasmodium u krvi domaina podstie humoralnii celularni odgovor. Antitela mogu suzbiti prve generacije parazita, a zatim dolazi do rekonvalescencije ili recidiva. Malarija spontano prolazi, dovodi do anemije i oteenja bubrega. Kod infekcije falciparumom nastaje najtea klinika slika sa t letalitetom. Ponekad se erc slepljuju i zaepljavaju kapilare to oteuje mozak i dr. organe, izazivaju simptome dizenterije ili zapaljenja plua, komu i smrt. U Africi postoje ljudi koji su otporni na infekciju polasmodiuma, to se objanjava time, da kod njih ne postoji mesto na erc kuda bi plasmodium uao. DIJAGNOZA: se postavlja na osnovu nalaza plasmodiuma u krvi mikroskopski. Uzorci se uzimaju dok traje manifestno oboljenje. Uzorci su ili gusta kap (vidimo dal je parazit prisutan) ili razmaz (vidimo o kom se parazitu radi) Preparat se boji po Giemsie. Za epidemioloka ispitivanja se koriste seroloshke metode- dokazuju se antitela i koristi se pasivna hemaglutinacija, indirektna fluorescencija i ELISA test. TERAPIJA: lekovi su podeljeni u zvisnosti od toga u kom stadijumu parazita se ispoljava njihovo dejstvo: shizontocoma, Gmetocitn, Sporontocitna, HLOROKIN, PRIMETAME, PRIMAKIN. EPIDEMIOLOGIJA: godinje oboli 200 miliona, a 2 milion umre. Kod nas je bila prisutna pre rata.VRSTA ERITROCIT veliina Schuffnerove granule uveani 1,5- u svim 2x od stadijumima sem normalnih u ranim prstenastim stadijumima normalni nema uveani, ovalno razvueni normalni, esta multipla infekcija ima u svim stadijumima nema citoplazma nepravilni ameboid PARAZIT pigment zlatnobraon broj merozoita najee 16 razvojni oblici u perifernoj krvi svi oblici

P. VIVAX

P. MALARIAE

ameboid u vidu trake ili vrpce okrugli, kompaktni trofozoiti sa puno hromatina mladi prstenovi mali, esto sa 2 hromatinska zrna, gametociti su polumeseasti

tamnobraon tamnobraon

najee 8, izont kao rozeta obino oko 8

svi oblici svi oblici

P. OVALE

crn

obino 20-24

P. FALCIPARUM

prstenovi i gametociti- ostali razvojni oblici NE

Strana 14

8. TOXOPLASMAToksoplazme su obligatni intracelularni paraziti, protozoa iz grupe Kokcidija i porodice sporozoazida. Kod ljudi, mesojeda, biljojeda i ptica izaziva oboljenje toksoplazmu. Stalni domaim su joj maka i druge ivotinje iz porodice maaka Polumeseastog su oblika, veliine 4-6 m, sa jednim zaobljenim i drugim zailjenim krajem i jedrom smetenim blie irem polu. Po Giemsa-Romanwskom citoplazma se oboji svetloplavo dok je jedro crvene boje. U ovom rodu koji pripada porodici Sporozoasida nalazi se samo jedna vrsta. TOXOPLASMA GONDII Izaziva oboljenje oveka, kongenitalno oboljenje novoroenadi. MORFOLOGIJA: Polumeseast oblik, izgleda kruke, pomorande. Jedan kraj je zailjen, a drugi zaobljen, jedro je smeteno blie zaobljenom kraju. Kree se klizanjem. BIOLOKI CIKLUS: Glavni nosilac i stalni domain je maka koja se inficira kada pojede mia koji nosi toksoplazme, bilo u vidu pravih, bilo pseudocista u organima ili miinom tkivu. Parazit je u crevnom epitelu make, gde se odvija polni ciklus razvoja parazita izogonija, gamogonija i sporogonija, pri emu se stvara oocista koja facesom make dospeva u spoljnu sredinu. Ta je cista najotporiniji oblik parazita, moe da preivi 18 meseci. Kada mi proguta oocistu, u lumenu creva se oslobaaju sporozoiti koji prodiru u epitel i krvlju dospevaju u razliita tkiva. Poto je toxolasma intracelularni parazit, uavi u elije raznih organa, sporozoiti se dalje razmnoavaju procesom endogonije. Time unutar 1 elije moe nastati 60 i vie endozoita: ili zbog brzog razvoja, tahizoita. Nakon prskanja elije domaina, ostaje membrana koja podsea na cistu i zove se pseudocista, endozoiti se oslobaaju u krv i tkivne tenosti i napadaju druge elije i taj se proces ponavlja svaka 24 h. Kada se pone razvijati celularni i humoralni imunitet (nakon 10 dana) razvoj parazita se usporava tada se nazivaju bradizoiti i stvaraju prave ciste u mozgu, oima, miokardu. Proces se nastavlja kad maka pojede zaraenog mia. Ciste su veliine 150-300 m i sadre nekoliko stotina ili ak hiljadaparazita. PATOGENOST: ovek se inficira unoenjem cista iz facesa make ili konzumiranjem termiki nedovoljno obraenim mesom inficiranih ivotinja. Toxoplasma je oportunistika, inaparentna blaga infekcija, esto pod dijagnozom infektivne mononukleoze sa nejasnom limfadenopatijom. Parazitiranjem i razaranjem razliitih elija organizma toksoplazma gondii dovodi do aranih nekroza. Ree se manifestuje kod pneumonija, meningoencefalitis, miokarditis, hepatosplenomegalija najee se deava ili pri masivnoj infekciji ili u osoba sa oslabljenim imunitetom (kod imunokompromitovanih). Za razliku od steene, kongenitalna ili intrauterina toxoplasmoza nastla kao posledica transplacentarne infekcije nastale u toku akutnog oboljenja majke, karakterie teko oteenje, a esto i fatalni ishod. Fetus karakteriu: hidrocefalus, mikrocefalija, hepatosplenomegalija, nemir, psihomotorni poremeaji u prvim mesecima ivota.

Strana 14

DIJAGNOZA: Klinika dijagnoza se potvruje biolokim ogledom ili serolokim metodama. Materijal kod kongenitalne t.plasmoze uzima se likvor limfa, a kod tenee bioptat uveanog limfnog vora. Korisne su reakcije vezivanja komplementa fluorescentna tehnika. Prisustvo IgM ukazuje na akutnuinfekciju. DYE test po Sabinu i fluorescentnom tehnikom dokazujemo IgG (7-10 dana nakon infekcije). Test se zasniva na injenici da se ive toxoplazme lako boje alkalnim rastvorom metilenskog plavog, aliteko primaju boju ako su dole u dodir sa specifinim antitelima koja oblau citoplazmu parazita. Testse izvodi tako da se toxoplasme meaju sa razliitim isitivanog seruma, preparati bojeimetilensko plavim i mikroskopiraju. Kliniki uzorak je najee krv, likvor, limfa ili bioptiki materijal. Mikroskopsko ispitivanje dokazivanje toksoplazmi u krvi, likvoru i drugim uzorcima vrlo teko polazi za rukom. Za uoavanje morfologije parazita sprvljaju se preparati iz peritonealnog eksudata vetaki inficiranih labortorijskih mieva. Kulturelno ispitivanje inokulisanje ispitivanog uzorka u kulturu elija veoma teko uspeva. BIOLOKI OGLED Intraperitonealna inokulacija ispitivanog materijala labortorijskim mievima u clju postavljanja dijagnoze oboljenja se retko primenjuje. SEROLOKA DIJAGNOZA Seroloke reakcije u kojima se dokazuju specifina antitela predstavljaju metodu izbora u dijagnozi kongenitalne i steene toksoplazmoze, a naroito za razlikovanje akutne infekcije od latentne ili hronine toksoplazmoze. Za ove testove se kao antigen koriste toksoplazme dobijene iz ascitne tenosti vetaki inficiranih mieva. Reakcijom vezivanja komplementna (RVK) pomou solubilnog antigena toksoplazmi se u serumu pacijenta dokazuju specifina antitela. Ona se mogu nai 4-8 nedelja nakon infekcije u titru do 1:1000, da bi nakon par meseci ovaj titar pao na sasvim niske vrednosti. Dye test po Sabinu i Feldmanu (test vitalnog bojenja) je osetljiv i specifian samo za toksoplazmozu. Zasniva se na injenici da se ive toksoplazme lako boje alkalnim rastvorom metilenskog plavog, ali teko primaju boju ako su dole u dodir sa specifinim antitelima koja obloe citoplazmu parazita. Test se izvodi tako, da se toksoplazme meaju sa razliitim razreenjima ispitivanog seruma, preparati boje metilinsko plavim i mikroskopiraju. Reakcija se smatra pozitivnom ako vie od 50% toksoplazmi nije primilo boju. Vrlo visok titar antitela (1:12000 i vie) kao i znaajan porast titra u ponovljenom uzorku seruma ima dijagnostiki znaaj i ukazuje na akutnu infekciju. Test postaje pozitivan u treoj nedelji oboljenja i ostaje u niskom titru kroz dugi niz godina. Zbog svoje jednostavnosti, osetljivosti i visoke specifinosti indirektni test fluorescentnih antitela (ITFA) predstavlja metodu izbora u dijagnostici toksoplazmoze. Ima veliki znaaj u dijagnostici akutne, kongenitalne ili steene toksoplazmoze, jer ovaj test omoguava korienje konjugata specifinih za IgM i IgG klase. Kako se nakon infekcije prvi javljaju IgM i nalaze samo nekoliko meseci to nalaz u titru veem od 1:64 znai sveu infekciju. Za IgG, koji se javljaju kasnije i odravaju godinama, indikativan je titar vei od 1:256. Nalaz IgM antitela ITFA testom u krvi novoroenetsa ukazuje na kongenitalnu infekciju i aktivni imuni odgovor jer ova klasa imunoglobulina ne prolazi kroz neoteenu placentu. Imunoenzimski test (ELISA) je osetljiv i specifian i omoguava diferenciranje IgM i IgG antitela. Zbog svojih prednosti on predstavlja test budunosti. TERAPIJA: Sulfonamidi EPIDEMIOLOGIJA: iako je toxoplazmoza zoonoza, izgleda da moe prei i sa oveka na oveka. Putevi prenoenja: ingestija sporulisanih oocista/feces make/ruke, zemlja, voda, povre; ingestija cisti u termiki neobraenom mesu, mleku, jajima; preko koe/kontakt sa izluevinama akutno obolelih ljudi i ivotinja; psi/ksenosmofilija, sa majke na plod, transplantacija organa, transfuzija krvI; transfuzija leukocita; laboratorijske infekcije

Strana 14

9. PNEUMOCISTIS CARINIIEkstracelularni parazit koji napada respiratorni trakt, on je oportunista. Srodnik je kvasnica, ali lii na sporozoe. U organizmu oveka se nalazi u obliku cista veliine 7-10 m. Unutar cista se nalazi osam intracelularnih parazita (sporozoita), krukastog oblika, prenika 1-2 m, rasporeenih u vidu rozete. Razmnoava se multiplom deobom. Na Pneumocistis treba misliti kada se nau obostrano difuzni pluni infiltrati, zatim kod osoba koje primaju imunosuprasivnu th, ili sa deficitom imuniteta kao to je SIDA ili pak kod nedonoadi. Infekcija se prenosi vazdunim putem. U toku bolesti temperatura ostaje normalna, ali je prognoza ozbiljna. DIJAGNOZA: Na osnovu RTG snimka moe se kultivisati na pileim embrionima. Rezervoar su glodari (mievi), a meu ljudima postoje zdravi nosioci. Do infekcije dolazi kapljinim putem. TERAPIJA: PIRIMETAMIN CRYPTOSPORIDIUM SPECIES Rod obuhvata II razliite vrste, morfoloki identine. U svom razvoju one prolaze kroz stdijume sporo, izo i gamagonije koji se odvijaju u jednom domainu. Infektivni oblik za oveka je oocista (otporna u spoljnoj sredini), koja se u GiT-u dalje razvija tako da se oslobode 4 sporozoita koji adheriraju za mikrovile. Preko razvoja shizonata 1. i 2. generacije nastju merozoiti 2. generacije, a iz njih mikro i makrogameti koji spajanjem formiraju zigot i zatim oocistu koja se fecesom izbacuje iz inficiranog mikroorganizma. Infekcija oveka nastaje unoenjem oocista, manifestuje se profuznim dijarejama, koje traju dugo i koje kod imunokompromitovanih dovode do velikih gubitka tenosti. Za dijagnozu kao kliniki uzorak se janee uzima stolica, ree duodenalni sok. Mikroskopsko ispitivanje preparata obojenih po Ziehl-Neelsonu zasniva se na nalazu tipinih sferinih oocista veliinalimfocita. Indirektna imunofluorescencija otkriva antitela.

Strana 14

10. HELMINTI, HELMINATA

OPTE

KARAKTERISTIKE,

PODELA,

TEHNIKA

DOKAZIVANJA

Helmiti ili crvi su vieelijski parazitski organizmi koji se ubrajaju u metozoe. To su endoparaziti prilagoeni sredini u kojoj ive, zato je njihov sistem za varenje sveden na minimum ili je potpuno nestao. Bolesti koje izazivaju su helmintoze. MORFOLOGIJA: Oblik helminta je razliit valjkast, pljosnat. Njihova velikina je od nekoliko mm do nekoliko metara. Telo im je prekriveno kutikulom koja im daje oblik i uva integritet parazita, otporna je na sokove za varenje i odbrambene mehanizme domaina. Preko nje se odvija razmena gasova i metabolita i upijaju hranjivi sastojci. Ispod kutikule, pored ula primitivne grae, je miini sloj sastavljen iz uzdunih i poprenih miinih vlakana koji obavija telesnu upljinu sa unutranjim organima. GiT helmita je sveden na minimum ili je potpuno nestao. Tako ga Cesstode nemaju, Trematode imaju, ali prost bez analnog otvora, a Nematode ga imaju i najsloeniji je od svih helmita. Nervni sistem je primitivan i sastoji se iz 2 ganglije u glavi. Ekskretorni sistem je takoe primitivan. Na povrini nekih helmita se nalaze prijanjalke ili kukice. Reproduktivni aparat je savren: helmiti se razmnoavaju putem oploenih jaja, hermafroditi polau iskljuivo jaja, dok helminti sa razdvojenim polovima polau ili zaeta jaja ili larve. RAZVOJ: U ciklusu razvoja razlikujemo 3 morfoloka oblika: jaje - larva odrasli parazit. Hermaforditi ili enke helminta mogu polagati: neinfektivna nesegmentirana jaja oviparne, infektivna segnetirana jaja ovoviviparne, ive larve viviparne. Zarazni oblik je po pravilu razvojni oblik jaje ili larva. ovek se inficira per os putem zagaenog voa i povra, nedovoljno termiki obraenog mesa, vodom, prljavim rukama i preko koe. Lokalizacija helmita u organizmu oveka je razliita: uni putevi, caecum, ileum, kapilari colona i mokrane beike, plua, limfne lezde, miino i vezivno tkivo. Za pojedine vrste ovek je jedini domain, a neke mogu imati jo jednog ili 2 domaina u kojima se odvijaju pojedine faze njihovog razvoja. ovek moe biti stalan domain (nosilac odraslog parazita), prelazni domain (osilac larvi), stalni i prelazni. PATOGENOST: Patogenost proizilazi iz produkata njihovog metabolizma i od sekreta njihovih lezda koje ubacuju u domaina, zavisi od mesta parazitiranja i njihove veliine. Prelaskom iz jednog u drugi razvojni stadijum oni menjaju antigensku, pa izbegavaju imuni odgovor domaina. Infekcija helmintima moe protei i asimptomatski. Oboljenja koja izazivaju nazivaju se helmintoze. Najee parazitiraju u GIT-u i izazivaju simptome: tup abdominalni bol, muka, povraanje, smena opstipacije i dijareje, glad posle uzimanja hrane, zatim uzrokuju oteenje sluznice sa krvarenjem u stolici (dovodi do anemije). Oslobaaju toksine koji daju nervne smetnje. Svi izazivaju alergijske manifestacije (svrab, otoci, urtikarije, eozinofilija). Mogu izazvati opstrukciju, ileus, apendicitis. Za pojedine vrste ovek je jedini domain, dok neke imaju jo jednog ili dva domaina u kojima se odvijaju pojedine faze razvoja. ovek moe biti: - stalan domain (nosilac odraslog parazita) - prelazni domain (nosilac larvenog oblika) - i stalni i prelazni domain.

Strana 14

DIJAGNOZA: Pregled stolice na helminte: neophodno je pregledati minimum 3 uzorka uzeta u intervalu od 2-3 dana; Rastvori za konzervaciju (fiksaciju) uzoraka stolice su formalin, MIF. Metode pregleda stolice: makroskopski pregled konzistencija, boja, krv u stolici, prisustvo parazita; mikroskopski pregled nativni preparat (FR, Lugolov rastvor) Metode koncentracije uzoraka: Sedimentacija (formalin-etar), Flotacija (cink-sulfat), Posebne (Berman) PODELA: Crvi = Helminthes =Vermes Platyhelminthes (pljosnati) - Classis Cestodes (pantljiare) - Classis Trematodes (metilji, shistosome) Nemathelminthes (obli) - Classis Nematodes

Strana 14

11. CESTODES (pantljiare), TAENIA SOLIUM (svinjska pantljiara)Cestode ili pantljiare su klasa crva iz roda platihalmintes(pljosnati crvi). Dakle, to su pljosnati i segmentisani crvi. Telo im je izdueno, pljosnato, oblika trake ili vrpce, dugako od nekoliko mm do nekoliko m i pokriveno kutikulom. Odrasli crvi su beliaste ili ukaste boje. Oni nemaju digestuvni trakt, nego se preko kutikule hrane putem osmoze. Na telu im se razlikuju: 1. glava (skoleks) na njoj organi za priajanje za sluzokou creva (pijavke, procepi, rostelum) 2. vrat (kolum) nesegmentisani deo odmah iza glave 3. trup (strobila) sadri nezrele i gravidne segmente, proglotise ili lanke. Oni su ispunjeni polnim organima oba pola. Zadnji glotisi su gravidni i ispunjavaju ih jaja pantljiare. Cestode mogu izazvati kod oveka patoloke promene u stadijumu odraslog crva i u stadijumu larve. Prema grai skoleksa ili glavice, dele se na: 1. Cycloohyllidae - Taenia solium, Taenia saginata, Himenolepis nana, Echinococcus granulosus, Echinococcus multilokularis 2. Pseudophyllidae - Diphylobothrium latum

TAENIA SOLIUM - SVINJSKA PANTLJIARA Tenija solijum se kree u svim krajevima sveta gde se jede termiki nedovoljno obraeno svinjsko meso. Nazvana je prema svinji iako u njoj parazitira samo u larvenom obliku. Kao pantljiara parazitira samo u crevu oveka. Ovo oboljenje se naziva tenijaza. MORFOLOGIJA: Dugaka nekoliko metara (3-5) skoleks ima 4 pijavke, a na rostelumu (to su mali izrataj pri vrhu skoleksa) ima 2 reda kukica, vrat i iza njega proglotide od kojih su prve nezrele, a poslednje zrele. Uterus je razgranat na 6-12 grana, a grane su ispunjene jajima. Jaja su loptasta sa dvostrukom opnom spoljanja je tanka, a unutranja debela. Jaja sadre embioheksanat. Taenia Solium i Saginata su sline, a da bi se razlikovasle, proglotide se prelivaju siretnom kiselinom i boje se opne uterusa kojih kod Saginate ima 20-30. RAZVOJ: Nakon ingestije jaja u Gitu svinje se embrioheksanat oslobaa opne jajeta i krvlju dolazi u miie jezika, vrata i nogu, gde u toku 2-3 meseca naraste u infektivnu larvu koja ima izgled mehuria ili bobice cysticercus cellulosae. Ingestijom tih bobica nedovoljno termiki obraenim mesom u tankom crevu oveka iz ciste se oslobaa scolex i u toku 3-4 meseca naraste u odraslu pantljiaru koja polae jaja. ovek je jedini stlan domain te pantljiare- iz jaja preko mukoze creva putem krvotoka larva dospeva u bilo koji organ ili tkivo, a najee miie, oko, mozak gde narastu u bobicuu toku 10 nedelja. Infekcija tim larvama naziva se cisticerkoza.

Strana 14

Pantljiara moe izazvati manje poremeaje ishrane i neodreene bolove trbuhu, smena opstipacije i dijareje, alergijske manifestacije i eozinofiliju. Kod dece intoxikaciju koja se manifestuje nervnim simptomima. dijagnoza: direktno ili indirektno, mikroskopskim pregledom stolice u nativnom preparatu i serolokom indirektom metodom.

12. TAENIA SAGINATA PANTLJIARA

GOVEA

Govea pantljiara je cestoda(pantljiara) rasprostranjena irom sveta, gde god se jede nedovoljno termiki obraeno govee meso. Nazvana je prema govedu iako se u njemu nalazi samo u larvenom obliku. Kao pantljiara parazitira samo u crevu oveka. Izaziva oboljenje tenijazu. MORFOLOGIJA: ivi u tankom crevu oveka (stalni domain) a njena larva u miiima goveeta(prelazni domain). Vrlo dugaka pantljiara, najee oko 10m, a nekada i 25 m. Na glavi(skoleksu) ima 4 pijavke i mali rostelum bez kukica. Gravidni lanci su dui nego iri i u njima se moe videti 15-20 poporenih grana uterusa punih jaja smee boje. Ona su obavijena sa dve opne i u njima je takozvani heksakantni embrion sa 3 para kukica. Kada jaja prsnu embrioni se oslobaaju, prodiru u krvne sudove i putem krvi se raznose po telu. Kada se zbog svoje veliine zaglave negde u telu, tu se razvijaju u larvalni oblik cisticerkus bovis. RAZVOJ: Po ingestiji jaja pantljiare govee se inficira, a sluzokoom git-a larve prelaze u krv i ulaze u miie. Nakon 15 nedelja razviju se u odraslu larvu Cysticercus bovis, dalji razvoj se nastavlja kod oveka. Nakon ingestije nedovoljno termiki obraenog goveeg mesa u tankom crevu oveka iz bobice se oslobaa skoleks iz koga se za 3-4 meseca razvija zrela pantljiara koja polae jaja. Ona se stolicom izbacuju u spolj.sredinu, a proglotide spontano gibanjem. PATOGENOST: Svojim produktima metabolzma i mehanikim delovanjem domainu priinjava brojne smetnje i oteenja. Bolesnik osea muku, gaenje, povraa, ima proliv i bolove u stomaku, oseaj gladi, mravi. Mladi organizmi preterpe veu tetu. Nisu retki ni nervni poremeaji. DIJAGNOZA: Direktno - mikro i makroskopski nalaz proglotisa makroskopski ili jaja u perianalnom otisku i stolici obolelog, indirektno - serolokim testovima ELISA, fluoresc. mikroskopija). TERAPIJA: simptomska, niklozamid, prazikvantel

Strana 14

13. HYMENOLEPIS NANA MALA DEIJA PANTLJIARAOva pantljiara se sree irom sveta, uglavnom kod dece. Izaziva oboljenje himenolepidozu. To je patuljasta pantljiara koja ivi u tankom crevu i nema prelaznog domaina (monoksena), ve se larva i odrasla taenia razvijaju u crevu oveka. MORFOLOGIJA: Himenolepis nana je duga 2-10 cm. Na siinoj glavi ima 4 miine pijavke i rostelum sa kukicama koji se moe uvui u skoleks. Gravidni proglotisi (uterus) su kao dak, nema grana i ispunjeni su jajima. Jaja su sferina, veliine 50 m, svetlouta, prozrana sa 2 opne, a unutranja opna na polovima ima zadebljanje od kojih polaze 4-5 flamenata. U jajetu se nalazi larva heksanata. RAZVOJ: Jaja iz fekalija iz spoljne sredine, kontaminiranom hranom/vodom dospevaju u GIT oveka. Iz njih se oslobaa embrion i zavlai u crevne resice, gde u toku 4 dana naraste u stadijum bobice (cerkocistis). Potom naputa resicu i prelazi u lumen creva, gde se za 2-3 nedelje razvija u odraslu pantljiaru. Otkidanjem zrele proglotide jaja prelaze u fekalnu masu i spoljnu sredinu, proces se ponavlja. PATOGENOST: Pantljiara najee ne nanosi tetu domainu, pa time NE izaziva ni tegobe, tako da infekcije protiu bez simptoma. Ali u sliaju masovnih infekcija javljaju se bol u stomaku, proliv, gubitak apetita, enteritis i manja krvarenja, kao i toxemija. DIJAGNOZA: direktno i indirektno - nalaz i identifikacija jaja i proglotisa u fecesu

Strana 14

14. ECHINOCOCCUS GRAULOSUS PSEA PANTLJIARA; ECHINOCOCCUS MULTILOCULARISE. GRANULOSUS psea pantljiara Odrasli ehinokokus granulozus ivi u tankom crevu psa i njemu srodnih ivotinja, a u stadijumu larve parazitira u unutranjim organima ovce, goveeta, koze, svinje, a ponekad i oveka. Bolest se zove ehinokokoza. MORFOLOGIJA: E.Granulosus je mala pantljiara, dugaka 3-6 mm. Ima diferenciranu glavu sa 4 pijavke i rostelum sa 2 venca kukica, i vrat, i samo 3 proglotisa od kojih je poslednji gravidan, ispunjen jajima. Jaje se izbaci preko fecesa psa i zadrava se na dlaci, pa ga ovek nakon milovanja rukama unosi u GIT . RAZVOJ: Putem ingestije, jaje dospeva u git oveka i iz njega izlazi embrion, koji preko mukoze creva dospeva u krvotok. Krvlju dospeva u kapilare jetre, kosti, plua, mozga i bubrega. U kapilaru embrion naraste u larvu, a nakon 5 meseci postaje znatno veih razmera (veliine deje glave). Ta larva ima oblik ciste cysta hydatigena. Ona je savrenija od ostalih cisti po tome, to ima kutikulu spoljanju elastinu opnu, i unutranju opnu membrana proligera, vesicule proligere, skolekse i tenost koja ispunjava unutranjost ciste. Organizam oveka stvara jo i spoljanju opnu pericistu gde moe strujati limfa. U ehinokoknoj cisti se nalaze erke elije i elije unuke, te prskanjem ciste one se raseju po drugim organima. Takve hidatidne ciste nazivaju se fertilnim cistama. Kod oveka se obino nae samo jedna cista echinococcus unilocularis primaria, ree vie kada usled traumatske povrede primarne ciste dolazi do rasejavanja skoleksa echinococcus.multilocularis secundaria. Cista lii na beningni tumor, moe izazvati opstrukciju kanala, dati simptome bronhitisa, tumora ilialergijske reakcije (izliv hidatidne tenosti). PATOGENOST: Patoloko dejstvo hidratidne ciste zavisi pre svega od broja cisti i njene lokalizacije u telu.Poto je to cistini tumor koji sporo raste, oteenja nastaju pevenstveno zbog mehanukog dejstva(pritiska) na elije organa u kome se cista nalazi. Najznaajnije lokalizacije su u mozgu koje esto mogu biti fatalne. Ozbiljne komplikacije nastaju i pri prskanju cisti koje izaziva anafilaktiki ok. DIJAGNOZA: RTG snimanje, seroloke reakcije (RVK). Koni test posle ubrizgavanja alergena dajemu reakciju (zona eritematoze, posle 10-15 min) i kasnu reakciju (crvenilo edem na istom mestu nakon l h) TERAPIJA: hirurka. Strana 14 MULTILOCULARIS

Razlikuje se od E. Granulosus po larvenom obliku koji je alveolarnog, sunerastog tipa grae i izgledu ciste. Cista nije jasno ograniena, ekspanzivno raste, izaziva centralnu nekrozu, rasejava se krvlju, pa se esto misli da je maligni tumor.

15. DIPHYLOBOTHRIUM LATUM RIBLJA PANTLJIARADifilobotrijum latum je najvea cestoda oveka. Ona i najrea od svih pantljiara u naim krajevima. Odrasla pantljiara ivi u tankom crevu oveka, make, psa, svinje, goveda, a larva u ribama i raiima. Izaziva oboljenje difilobotriozu. MORFOLOGIJA: D.Latum je duga 1-12 m ima oko 3000 proglotida. Na glavi se umesto kukica nalazi dorzalni i ventralni procep botridije. Na svakom laniu je otvor povezan sa uterusom i iz koga izlaze zaeta jaja u lumen creva nosioca. RAZVOJ: Ima 2 prelazna domaina. prvi - slatkovodni rai, drugi slatkovodne ribe. Kada jaje izae u vodu, nakon 10-15 dana se iz njega razvije embrion koji se zove koracidijum (on u vodi pliva pomou treplji). Koracidijum pojede rai i od nje se razvija sledei larveni strijum procerkoid. Ribe se hrane raiima i u njima se razvija trei larveni stadijum aleocerkoid (oblik crvia dugog 1-2 cm). Kada ovek pojede nedovoljno termiki obraeno meso ribe, larva dospeva u njegov GIT i botridijama se privruje za sluzokou tankog creva, i nakon 2 nedelje razvija se u pantljiaru. Moe uzrokovati GIT tegobe i bolove, zatim nedostatak B12 i anemiju. Lui i enzime koji izaivaju alergije, nervne smetnje. PATOGENOST: Infekcija moe da proe asimptomatski ili sa dijarejama, povraanjem, epigastrinim bolom, porast T, opstrukcija i gubitak u teini DIJAGNOZA: direktno (taloenjem jaja i proglotida u stolici) i indirektno (seroloki). Terapija - niklozamid, paramomicin, kvinakrin

Strana 14

16. TREMATODES, metiljiTrematode ili metilji su pljosnati crvi, nesegmentisanog tela. Prelazni domain je neki od sitnih slatkovodnih puia, a stalan domain je ovca, govee, retko ovek (creva, plua, jetra, krvni sudovi, mokrani putevi). Metilji su endoparaziti i zavisno od lokacije gde ive u telu domaina dele se na: trematode creva trematode jetre i unih puteva trematode plua trematode uropoetskog sistema trematode krvi/krvnih sudova SISTEMATIKA Filum: Platyhelminthes (engl. flatworms) pljosnate gliste Klasa: Trematoda (engl. flukes) Podklasa: Digenea (vie od jednog domaina u ivotnom ciklusu) MORFOLOGIJA: Veliina metilja je od nekoliko mm do vie cm. Telo im je nesegmentisano, spljoteno ovalino ili oblika lista. Obavijeno je kutikulom ispod koje je miini sloj. Imaju 2 pijavke (ventralnu i oralnu), usnu i trbunu duplju i GIT bez analnog otvora. Nervni sistem je primitivan. Sve trematode su hermafroditi (sem Shistosoma), jaja su slina jajima riblje pantljiare, na jednoj strani imaju tzv.poklopac- operculum, koji sazrela larva podigne da bi izala napolje pri naputanju ovojnice. Taj prelazni oblik se naziva miracidium. On dospeva u prelaznog domaina (vodeni pu) u kome se transformie u larvu(sporocistu) redija cerkarija metacerkarija (infektivni oblik). RAZVOJ: Oploeno jaje fekalijama nosioca dospeva u slatku vodu i razvija se u embrion sa trepljama koji slobodno pliva po vodi miracidium. Njega proguta pu (preko disajniih organa) u kome miracidijum prelazi u vii razvojni stadijum, larvu, tj. sporocistu. U sporocisti poinje razmnoavanje i od nje nastaje 4-5 redija koje su duguljaste i predstavljau II razvojni stadijum metilja. Kada redije dovoljno narastu prelaze u jetru puia gde od njih nastaju cerkarije, odnosno III razvojni stadijum koji je jo izdunijeg oblika i sa repiem.

Strana 14

Iz pua cekarija prelazi u vodu i pliva svojim repiem, zatim se prikai za barsku travu gde odbacuje repi. Kada se uauri nastaje metacerkarija, IV razvojni stadijum koju progutaju ovca, govee, ovek. Oboljenja koja izazivaju se zovu distomatoze.

FASCIOLA HEPATICA veliki metiljParazit jetre i unih puteva kod boljijeda (oveka i ivotinja). ovek je stalni domaim ovom velikom metilju. Izaziva sitne nekroze u jetrenom parenhimu i upalu epitela unih vodova. Bolest se naziva fascioloza. MORFOLOGIJA: Dug je 3-4 cm, oblika je lista, ima usnu i trbunu pijavka, nesavren digestivni trakt, hermafrodit je. Jaje ovog metilja su sa sa operkulumom i kada se izbace u spoljanju (vodenu) sredinu stolicom od njh se stvara miracidijum. U vodenom puiu iz roda Limnea se iz miracijuma razvijau naredni stadijumi. Transportni domain metilja je razliito vodeno bilje za koje su zakaene metacerkarije. ovek unese metacerkariju u GIT koja se oslobaa svoje ovojnice i prolazi kroz zid creva, odakle dospeva u peritonealnu upljinu. U toku sledeih 14 dana prolazi kroz kapsulu jetre i nastanjuje se u unim putevima, a u toku naredna 3 meseca, larva narasta u odraslog crva i hrani se krvlju i ui. Simptomi: abdominalni bol, kolici, poviena telesna temperatura, proliv, hepato-spleno-megalija, eozinofilija, zapaljenje unih kanala, opstruktivni ikterus ciroza. DIJAGNOZA: direktna, zasniva se na nalazu jaja u stolici i duodsenalnom soku. Jaja su ukaste boje, ovalnog oblika sa operculumom neemrionisana, indirektna seroloka.

DICROCOELIUM DENDRITICUM mali metiljei je kod ivotinja, ali se moe zaraziti i ovek. Napada jetru. Veliine je 1 cm, jaje malog metilja je manje od jajeta velikog metilja i kada se izbaci u spoljanju sredinu iz njega izlazi miracidium. On ulazi u prelaznog domaina, puia, gde se transformie u sporocistu i u ovom stadijumu metilj ulazi u mrava. Do oveka dospeva preko salate i vode u kojoj su zaraeni mravi. Bioloki ciklus malog metilja je klasian za trematode, samo nema stadijuma redije! Simptomi: blagi u prvoj fazi, a zatim slede: holangitis, opstruktivni ikterus, oteenje jetrene funkcije.

FASCIOLOPSIS BUSKI - crevni metiljParazit oveka i svinja, najvei je parazitski metilj, slian velikom. Izaziva prolive, ascites, edeme, anemiju, smrt.

PARAGONIMUS WESTERMANI pluni metiljStrana 14 Najei u Aziji, Koreji i Japanu. Maka je glavni domain. Oblika je zrna kafe, veliine 1 cm, jaja imaju operculum. Razvojni stadijumi su isti. ovek se zarzi pijenjem vode. Iz Git-a ciste dospevaju u plua i nastanjuju se u bronhiolama gde se razvijaju u odraslog crva koji polae jaja koja kaljenjem ili gutanjem dospevaju u spoljnu sredinu. Parazit u pluima stvara kaverne sline onima kod TBC.

Kaverne su ispunjene parazitima, a simptomi slini bronhitisu. Moe se razviti respiratorna insuficijencija i oteenje desnog srca. DIJAGNOZA: direktno (jaja u stolici, sputumu), indirektnoseroloki.

17. GENUS SCHISTOSOMAistosoma se od ostalih metilja razlikuje po tome to ima odvojene polove i izdueno telo cilindrinog oblika. Mujak savijanjem svog tela formira ginekoformni kanal u kome enka boravi do oploenja. Jaja su embrionisana sa karakteristinim iljkom koji je zavisno od vrste raliito postavljen i nemaju operculum. Kada jaje iljkom probije sluznicu, dospeva u lumen creva ili mokrane beike, da bi potom fecesom ili urinom dospela u vodu i prelazne domaine, pueve, u kojima se razvija u miracidijum sporocistu cerkariju koja je infektivna za oveka. One prodiru u oveka direktno kroz kou ili sluznicu, a krvlju se raznose po velikim venskim krvnim sudovima, gde se preobraze u velike parazite. PODELA: S. Haematobium - urinarna sistosomijaza S. Mansoni crevna S. Japonicum arterio-venska sistosomijaza

PATOGENOST I KLINIKA SLIKA: 1. Stadijum invazije - nakon 24h; dermatitis na mestu prodora cerkarija 2. Akutni stadijum(akutna toksemina istozomijaza, Katayama groznica) 5-10 nedelja posle infekcije; javlja se temperatura, kaalj, alergijske reakcije (urtikarija, simptomi slini astmi), dijarea, abdominalni bolovi, hematurija, limfadenopatija, hepatitis 3. Hronini stadijum asimptomatski S. mansoni - simptomi portne hipertenzije (hepatosplenomegalija, anemija, hematemeza, ascit) S. haematobium - poliurija, hematurija; papilomi mokrane beike; hidronefroza, bubrena insuficijencija i uremija; karcinom mokrane beike! 4. Ektopina istozomijaza - CNS (S. japonicum) 5. Udruenost sa drugim agensima - Salmonella typhi, S. paratyphi, virusi (HBV, HCV, HDV, HEV)

SCHISTOSOMA HAEMATOBIUMOdrasli crvi parazititiraju u venskim spletovima mokrane beike, tako da enke polaujaja u zidovima beike, uretre ili uretera. Penetracija jaja iz zida u lumen dovodi do krvarenja i reaktivnog zapaljenja sluzokoe. Javljaju se bolovi, cistitis, hematurije, polipoza, metaplazija i oteenje fx bubrega, a u kasnijem stadijumu se javljaju i promene na pluima sa respiratornom insufijencijom. Dijagnoza se zasniva na nlzu jaja u sedimentu mokrae. Jaja su ovalna, embrionisana sa iljkom koji je terminalno postvljen i sadre larvu miracidijum. Rasprostranjen u reci Nil.

Strana 14

SCHISTOSOMA MANSONIistosoma mansoni parazitira u venama portnog sistema, naroito u mezenterijalnim. Jaja polau u kolon (nalaze se na povrini vrste stolice), to izaziva ulceracije, kolike, krvarenja, hepatosplenomegaliju i oteenje funkcije jetre, cirozu. Jaja imaju lateralno postvljen iljak i larvu- mircidijum. Sree se u Africi, Aziji, Junoj Americi.

SCHISTOSOMA JAPONICUMOdrasli paraziti su u velikim krvnim sudovima mezenterijum, a jaja u crevima oteuju gornje partije colona. Veoma slina sa S. Mansoni, sa slinom simptomatologijom. Jaja su mala, zaobljena sa lateralno postvljenim iljkom. DIJAGNOZA: Nalaz jaja u stolici ili u urinu, imunodijagnostiki testovi (intradermalni test, seroloki testovi) TERAPIJA: Antimon (deluje samo na odrasle parazite) *Dermatitis kupaa (engl. Swimmers`s itch) - Dermatitis oveka nastao prodorom u kou cerkarija ptiijih istozoma. Trichobilharzia sp. Gigantobilharzia sp. Ornithobilharzia sp.

Strana 14

18. NEMATODES valjkasti crvi ASCARIS LUMBICOIDES; TOXOCARA CANISCilindrini, valjkasti, crvi, savreniji od cestoda(pantljiara) i trematoda(metilja). Na krajevima su sueni, beliaste su boje, vrste i elastine grae, pokriveni kutikulom, a veliki od nekoliko mm do preko 1 m. Ispod kutikule je hipodermalni sloj ispod kojeg je tanak miini sloj. U unutranjosti je telesna duplja, a GIT se sastoji od usnog otvora na prednjem kraju, ezofamisa, anusa na zadnjem kraju tela. Usni otvor ima kutikularno zadebljanje, koje lii na usne i kutikularno proirenje koje lii na zube. Na ezofagusu imaju proirenje, bulbus. Nervni sistem se u vidu prstena nalazi oko ezofagusa. Nematode imaju odvojene polove. Polni aparat mujaka je od testisa, elakulacionog kanala i spikuluma (1-2 izdanka u vidu trna koji vire iz kloake na zadnjem kraju tela). Genitalni aparat enke ima 2 ovarijuma, 2 uterusa, vulvu. Posle kopulacije, uterus hipetrofie i ispunjen je jajima, a ostali delovi genitalnog aparata atrofiu. Nematode mogu biti: oviparne - prolazu nesegmentirana jaja (A.lumbricoides, Trichuris trichiura) ovoviviparne u jajetu je ve formirana larva (Enterobius vermicularis) viviparne polazu ive larve (Trichinella spiralis) RAZVOJ: Iz jaja koja su fekalijama izbaena u spoljnu sredinu razvija se embrion, I razojni stadijum, ali samo ako u toj sredini postoje povoljni uslovi za razvoj. Odrasle nematode mogu iveti u domainu od mesec dana do 15 godina. Rezervoar infekcije nematodama je sam ovek, sem za trihinelu kod koje je obino svinja.

ASCARIS LUMBRICOIDES velika deja glistaNajvei parazit oveka od svih nematoda. ivi najee u tankom crevu dece, ree odraslih, a njegova larva u toku sazrevanja boravi krae vreme u jetri i pluima. ivi oko godinu dana, a oboljenje se zove askaridijaza. MORFOLOGIJA: Odrastao crv je valjkast, sive boje. enka je duga 24-30 cm, dok je mujak manji. Usni otvor nematode je okruen sa 3 kultikularne usne. RAZVOJ: enka polae dnevno oko 200.000 jaja koja su neemrionisana, te moraju da pretrpeti segmentaciju u spoljanjoj sredini da bi postale infektivne za oveka. Jaje postaje infektivno kada se razvije u embrion, nakon 3-4 nedelje.

Strana 14

U povoljnim uslovima sredine jaja su otporna i mogu opstati i vie meseci. ovek se inficira hranom, vodom, prljavim rukama. Nakon ingestije zaetog jajeta GIT, larva se oslobaa opne i aktivno prodire korz zid creva do jetre i plua, gde ostaje 3-4 dana. Potom prelazi u alveole, a preko njih i drugih delova plua i ezofagusa dospeva u tanko crevo gde obino ostaje do kraja svog ivota. Tamo narasta u odraslog crva u toku 6 nedelja, a zatim poinje da polae jaja. To je najei put migracije larvi. Moe se desiti da larva iz plunih kapilara dospe u veliki krvotok i ue u razne organe, zatim iz tankog creva u une puteve, jetru, pankreas ili apendix. PATOGENOST I KLINIKA SLIKA: Simptomi su pneumonija uz povienu telesnu temperaturu(Lofflemy sv.), eozinogila u krvi i infiltracija plua. Gaenje, povraanje, smena dijareje i opstipacije, neus, opstruktivni ikterus, alergije, anorexija, apendicitis, pankreatitis). DIJAGNOZA: direktno dokazivanje jaja (oploena jaja su uto mrke boje, imaju zametnu eliju i tri opne od kojih je spoljanja kvrgavo naborana. Neoploena su izduena i ne sadre zametnu eliju), indirektno seroloki testovi: fluorescentna mikroskopija, ELISA test. LEENJE: Piperazin, Pirenzepin.

TOXOCARA CANIS psea glistaToksokara kanis je askarida psa/make, ivi kosmopolitski. enka je duga 6-10 cm, i polae nesegmentisana jaja, dok je muaj dug 4-6 cm. Skoro 100% tenadi inficirano (transplacentarno, ingestijom zemlje, mlekom). ovek se inficira segmentisanim jajima a larva dalje kroz crevo migrira u razliite organe (jetra, plua, mozak, oko). Stadijum larve je infektivan jer se adulti se ne razvijaju kod oveka. PATOGENOST I KLINIKA SLIKA: U kapilarima dolazi do krvarenja, nastaju zapaljenje, granulomi, hipereozinofilija, alergijske reakcije. Bolest se naziva toksokarioza (VLM, OLM, KLM) VLM visceralna larva migrans; migracija larvi T.canis, T.cati , Ancylostoma sp.; visoka eozinofilija, hepatomegalija, respiratorni simptomi, groznica; komplikacije: retina, CNS OLM okularna larva migrans (larva u oku) KLM kutana larva migrans (usled prodora kroz kou i migracije larvi kroz potkono tkivo ivotinjske vrste ankilostoma i dr) DIJAGNOZA: specifina At, koni test, eozinofilija

Strana 14

19. TRICHURIS TRICHURIA(BIASTA GLISTA) mala obla glistaParazitira u caecumu, apendixu i colonu, a oboljenje se naziva trihiuriaza. To je kosmopolitski parazit, geohelmint, kome prija topla i vlana klima. MORFOLOGIJA: Crv dugaak 3-5 cm, mujak je manji. Ima vrlo tanak i iljat prednji jednjani deo, kojim se zabada u sluznicu caecuma, apendixa i colona, a zadnji deo je krai i deblji. RAZVOJ: U jajetu koje se izbacuje fekalijama razvija se larva u toku 3-4 nedelje. Zaeto jaje je otporno u spoljanjoj sredini, a kada dospe u creva oveka, larva naputa opnu i uvlai se svojim prednjim iljatim delom u mukozu creva. Za kratko vreme sazri u odraslog parazita koji polae dnevno oko 2000 jaja koja su neembrionisana. Jaja su utomrke boje, elipsoidnog oblika, sa neobojenim, sluzvim epovima na polovima pa lie na limun. Ima 34 opne, a ako nije segmentisano zapaa se svetlije homogeno polje u zumancistu. Simptomi: proliv, abdominalni bol, anorexia, anemija, mravljenje. DIJAGNOZA: direktno, indirektno

ENTEROBIUS VERMICULARIS mala deja glistaivi u donjim partijama tankog i poetku debelog creva. ivi od 40-100 dana. MORFOLOGIJA: Mali valjkasti crv beliaste boje. enka je duga 9-13 mm sa tankim zailjenim zadnjim delom tela, dok je mujak upola manji sa povijenim i zaobljenim krajem tela. Usni otvor okruuju 3 usne i jedno kutikularno proirenje, a jednjak sadri bulbus. RAZVOJ: enka plaze zaeta jaja, tj. jaja koja su odmah po polaganju infektivna ovoviviparna. Kad se jaje prenose prljavim rukama u gornje partije tankog creva, larva se oslobodi opne i zavue u sluznicui tu sazreva u odrasli parazit za 20-30 dana. I mujak i enka parazita migriraju u nie partije GIT-a gde posle oploenja jaja enka umire. enka nou polae 11.000 jaja u perianalne nabore (jaja su na rublju!), posle ega ugine. Ovo izaziva svrab, te je mogua autoinfekcija. Jaja su asimetrina (spljotena na jednoj strani) i obvijena glatkom bezbojnom opnom.

Strana 14

Simptomi: muka, povraanje, abdominalni bol, smena opstipacije i dijareje, mikrokrvarenja u stolici, alergije: eozinofilija i vulvovaginitis. DIJAGNOZA: lepljivi celofan po NIH metodi (selotepce na marce). TERAPIJA: Piperazin.

20. STRONGYLOIDES STERCORALIS

Parazit tankog creva oveka. Javlja se u umerenim i tropskim podrujima Azije, Afrike, Amerike, Mediterana. On je heterogenian, tj. ima 2 ciklusa razvoja. Razmnoava se partenogenetski u tankom crevu (oveka, psa, make) gde ivi parazitski i sexualno u spoljanjoj sredini. Oboljenja koje izaziva je strongioidoza. MORFOLOGIJA: 1-2 mm, sa prednjim suenim delom i zadnjim koji se zavrava repiem, kupastog oblika. enka je ovoviviparna, usaena u mukozi tankog creva, u Liberkinijevim kriptama polae embrionisana jaja iz kojih se izlegu rabditiformne larve, koje se nalaze u fecesu rabditiformna Indirektan razvoj (slobodna generacija u spoljanjoj sredini), direktan razvoj u tankom crevu infekcija preko zemlje (prodiranje larvi kroz sitne erozije), hranom Autoinfekcija (endo i egzoinfekcija) RAZVOJ: U crevu oveka ivi samo partogenetska enka koja polae segmentisana jaja. Iz njih izlazi RABDITIFORMNE LARVE, koje prelaze u lumen creva i dalje fekalijama u spoljanju sredinu. Tamo se moe razvijati na 2 naina: 1. Rabditiformna larva se direktno razvija u filariformnu lrvu koja je infektivna. Njen zadnji kraj zatupast i nema spoljanju membranu. Ako ta larva doe u dodir sa koom (izmeu prstiju), probija je i krvotokom dospeva u alveole odakle preko traheje, jednjaka i eluca dospe u tanko crevo. Tamo sazreva u partenogenetsku enku, koja nakon 3 nedelje polae segmentisana jaja iz kojih opet izlaze rabditiformne larve u samom crevu domaina. 2. Rabdiformna larva se razvija u spoljanjoj sredini u polno zrelog mujaka i posle kopulacije, enke polau jaja iz kojih se razvijaju rabdiformne larve, a ove mogu sazrevati u odrasle mujake i enke i davati nove slobodne generacije (beskonano) ili u toj sredini sazrevati u filariformne larve koje su infektivne za oveka. Rabditiformna larva koja polazi od partenogenetske enke u donjem delu creva se moe razviti u filariformnu larvu i kroz mukozu, krvlju, moe nastati autoinfekcija! Indirektan razvoj (slobodna generacija u spoljanjoj sredini), direktan razvoj u tankom crevu infekcija preko zemlje (prodiranje larvi kroz sitne erozije), hranom Autoinfekcija (endo i egzoinfekcija) Simptomi: pneumonija, bronhitis, sluzavo-krvavi prolivi, eozinofilija. DIJAGNOZA: direktno, indirektno TERAPIJA: Pirenzepin. Strana 14

21. ANCYLOSTOMA DUODENALE I NECATOR AMERICANUS - familija AncylostomiaeParazitiraju u tankom crevu oveka i izazivaju ankilostom. A.d. se jo naziva i rudarska glista i sree se u severnoj Africi, na Mediteranu i srednjem i dalekom istoku N.a. - Afrika, severoistona Azija, Amerika Morfoloki veoma sline (bukalna kapsula), hookworms, patogeneza infekcije ista. Parazitiraju u tankom crevu oveka, tako to se svojim kukastim zubima privrste za mukozu izazivajui erozije i sledstvenu anemiju. enka ankilostoma je oviparna, veliine 10-13 mm, a mujak je neto manji 8-10 mm, zavrava lepezastim proirenjem koje se naziva kopulatorna burza u kojoj su kopulatorni organi - spikulumi Jaja su pravilno ovalna, veliine oko 60 m, tanke, prozirne opne, delimino segmentisana i sadre 4-8 blastomera. Izbacuju se fecesom. U spoljanjoj sredini u povoljnim uslovima ona dalje sazrevaju, razvija se rabditiformna a potom filariformna larva koja je infektivna za oveka (RL veliine 400m, FL veliine 700m) ivotni ciklus: jaja rabditiformna larva (u zemljitu) 3 dana filariformna larva - penetritra kou- migracija larve (krv-plua-drelo-tanko crevo) adult (u tankom crevu); razvojni ciklus traje 6 nedelja; 2 puta se presvlai ANCYLOSTOMA DUODENALE Odrasto crv je valjkast 1-2 cm zadnjim zatupastim iljkom. Mujak je manji sa zadnjim proirenim krajem u vidu lepeze, koja mu slui kao kopulatorni organ spikulum (kopulatorna burza, trorebrasta). Na usnom otvoru ankilostome je 2 para kukastih zuba. Na prednjoj strani su cefaline lezde koje lue antikoagulatnu tenost. Jaja imaju glatku prozranu opnu, ovalna su, delimino segmentisana sa 4-8 blastomera. NECATOR AMERICANUS Slian sa duodenale, ali je manji i ima samo 2 ploice umesto zuba. Kopulatorna burza mu je dvorebrasta. Jaja ista kao kod ankilostome. Razvoj: oploena enka polae oko 20.000 jaja/dan iz kojih se izlee rabdiformna larva koja se nalazi na zemlji. Posle 10 dana prelazi u filariformnu koja je infektivna i preko koe, hrane i vode ulazi u oveka. Potom krvotokom stie u aveole, a odatle gutanjem u creva gde se razvija u odraslog crva. Simptomi: pneumonija. (Lofflerov sy.) nekroza, krvarenje, eozinofilija, anemija, eritem na koi. Smena dijareja/opstipacija, anoreyija ... TERAPIJA: Tetrahloretilen

Strana 14

22. TRICHINELLA SPIRALISMali valjkasti crv, koji kao odrasli parazit ivi u tankom crevu, a kao larveni oblik u miinom tkivu istog domaina, tako da je prelazni domain ujedno i stalni. Oboljenje je trihineloza. Podvrste: T. spiralis (razni sisari, posebno svinje, medvedi, glodari, ljudi) T. britovi (divlje svinje, konji, humane infekcije retke) T. nativa (ariktiki medvedi, glodari, morski sisari, foke, ovek) T. nelsoni (hijene, leopardi, lavovi) T. pseudospiralis (ptice) i druge MORFOLOGIJA: enski parazit je veliine 3-4 mm, dok je mujak manji. enka je viviparna, polae ive larve, a ovek se inficira ingestijom svinjskog mesa koje sadri ive uaurene larve trihinele koje ve nakon 48 h porastu u odrastao parazit. RAZVOJ: Posle ingestije, larve se oslobaaju opne i razvijaju u odrasle parazite. Nakon 2 dana dolazi do oploenja. Nakon 7 dana mujaci uginu, a gravidne enke prodiru u submukozu creva gde polau larve, nakon ega i one uginu. Krvlju, larve dospevaju u miie u kojima se javlja hipertrofija, te parazit biva zaokruen. Larva tu raste i uvija se u vidu spirale ili broja 3, a kao reakcija vezivnog tkiva oko nje se stvara aura. Najvei broj larvi nalazi se na dijafragmi, mm. interrostales, maseterima, miiima vrata, laringsa i jednjaka. Simptomi 3 stadijuma trihineloze: I - invazija (prolivi, abdominalni bol, t 40oC) - kataralno zapaljenje sluznice creva II - migracija(t, hipereozinofilija, bolovi u miiima, edemi - oni kapci, respiratorni simptomi- dispnea, fotofobija) III - incistacija bolovi u miiima, toksemija Komplikacije: miokarditis, pneumonitis, encefalitis DIJAGNOZA: 1. Nalaz larvi/prazita u stolici 2. Nalaz larvi u bioptikom materijalu (iseak miia deltoideus i biceps) 3. ELISA ili indirektna imunofluorescentna tehnika.

Strana 14

23. WUSCHERERIA BANCROFI ILI FILARIA NOCTURNA; LOA-LOA i ONCHOCERCA VOLVULUSPripada nematodama, valjkastim crvima. U stadijumu odraslog crva ivi u limfnim sudovima i krvi oveka, a u larvenom stadijumu u insektima, izaziva filarijazu. Stalni domain ovek, neke ivotinje Prelazni domain (vektor) artropode Culicidae Ceratopogonidae Tabanidae Simuliidae MORFOLOGIJA: To su tanke, konaste oble gliste duine vie cm, telo im je providno. Odvojenih su polova. enke su duge su 8-10 cm, a mujaci su manji. Odrastao crv ivi skupan u limfnim sudovima gde enka polae larve tzv. mikrofilarije(embrionalne razvojne oblike). One se preko noi nalaze u perifernoj krvi bolesnika, dok su preko dana u unutranjim organima. Komarc se inficira siui krv bolesnika i u njemu za 5-20 dana larva sazri. Pri ubodu u narodnog, zdravog, oveka komarac prenosi larve u njegove limfne sudove u kojima se ove razvijaju u odraslog crva. Simptomi: zastoj u otoku limfe, hilurija i hematurija naizmenino, elefantijza, otok skrotuma, koa postaje suva, naborana, bezbojna. DIJAGNOZA: uzima se krv nou, kada su u krvi larve.

WUSCHERERIA BANCROFI ILI FILARIA NOCTURNA Oboljenje limfatika filarioza, Bankroftova filarioza, elefantijaza, wuchereriosis (-asis) Rasprostranjenost Daleki istok, JI Azija, Afrika, C&J Amerika Prelazni domain u njemu su larve - Culicidae (tor. musk.; 7-21 dan) W. b. Anopheles, Culex ; W. b. v. p. Aedes Morfologija: 90-100 X 0.25 mm i 35-40 X 0.1 mm ivotni ciklus - komarac inokulie larve u kou odrasli paraziti u limfnim sudovima oploenje i polaganje mf mf u cirkulaciji Klinike karakteristike: Asimptomatska infekcija sa mikrofilaremijom; Kriptina infekcija /amikrofilaremija; Akutna bolest: limfangitis, limfadenitis; t, glavobolja; epididimitis, orhitis /mikrofilaremija; Hronina bolest: elefantijaza (ekstremiteta, dojke i dr), hidrocela, hilurija i hematohilurija/mikrofilaremija (+, ); Tropska pluna eozinofilija (eozinofilna plua) alergijska reakcija na mf koje su zarobljene u pluima

Strana 14

FILARIA DIURNA ILI LOA-LOA Oboljenje loaosis (-iasis) Rasprostranjenost Z & C Afrika Prelazni domain Tabanidae (Chrysops sp.)- obadi, masna tkiva, 10-12 dana Morfologija: 50-70 X 0.45-0.60 mm, 30-40 X 0.35-0.40 mm ivotni ciklus: insekt (obad) inokulie larve u kou odrasli paraziti u subkutanom tkivu oploenje, enka polae mf mf u cirkulaciji Klinike karakteristike: Asimptomatski sa mikrofilaremijom Tranzitorni lokalni angioedem (migrirajui otoci Kalabarski otoci) Subkonjunktivalna lokalizacija parazita (eyeworm) Komplikacije kardiomiopatija, glomerulonefritis, encefalitis, pleuralni izliv Lab dg mikroskopski nalaz mf u perifernoj krvi (danju podne); PCR Terapija DEC, albendazol, ekstrakcija parazita iz oka ONCHOCERCA VULVULUS Oboljenje onchocercosis (-iasis), reno slepilo Rasprostranjenost Afrika, Arabijsko poluostrvo, C&J Amerika Prelazni domain muice Simuliidae (Simulium sp.), miii krila, 6-12 dana Morfologija: 23-50 cm X 0.30-0.5 mm i 16-42 cm X 0.125-0.2 mm ivotni ciklus - insekt inokulie larve u kou odrasli paraziti u subkutanom tkivu u voriima (nodulusi) oploenje i polaganje mf mf u koi Klinike karakteristike Subkutani noduli (odrasli paraziti) Dermatitis pruritus, hiperpigmentacija (sowda), hipopigmentacija (leopard skin), atrofija koe (elephant skin) Limfadenitis visee prepone (hanging groin) Keratitis, horioretinitis Lab dg: detekcija mf u mikroskopskim preparatima iseaka koe (skin snips) detekcija mf u prednjoj onoj komori, kornei detekcija mf u krvi, sputumu, urinu izuzetno serologija detekcija Ag u koi, PCR Mazzoti test Terapija ivermektin, DEC, suramin, amokarzin, mebendazol, flubendazol Strana 14

24. GLJIVE. OPTE KARAKTERISTIKE, MORFOLOGIJA, FIZIOLOGIJA, PODELA, TEHNIKE DOKAZIVANJAMIKOLOGIJA - Mykes = gljiva Logos = nauka Poznato je oko 250 000 gljiva oko 100 vrsta je znaajno za humanu patologiju. Fungus = gljiva, svrstane su u posebno carstvo Fungi. Gljive su eukariote, jednoelijski ili vieelijski mikroorganizmi, razmnoavaju se aseksualno i seksualno OPTE KARAKTERISTIKE: Gljive ili fungi pripadaju biljno carstvu talofita, one imaju talus, ali nemaju hlorofil. Gljive su ubikvitarni, eukariotski jednoelijski i vieelijski mikroorganizmi, izvanredno adaptirani na ivot u raznim sredinama. To su biljke bez korena, stabla i listova. Ne sadre hlorofil, a jedinjenja neophodna za svoje razmnoavanje (UH, proteine i lipide) stvaraju metabolikim procesima od hemijskih jedinjenja iz svoje okoline ne koristei pri tom Sunevu svetlost kao izvor energije. Veliina im se kree od mikroskopskih do makroskposkih dimenzija. Veina su neporetne, neke stravraju kapsulu, ali sve stvaraju sporu. Rasprostranjene su svuda u prirodi, aktivno uestvuju u raznim procesima izmene materija. Neobino su vane kao paraziti oveka, ivotinja i biljaka. Medicinska mikologija ih deli u 2 velike grupe: 1. savrene gljive 2. nesavrene glijive najvei broj patogenih gljiva pripada ovoj grupi MORFOLOGIJA: Na osnovu morfolokih karakteristika gljive se dele u dve grupe: a) Kvasnice osnovna elija kvasnica je blastospora, loptasta formacija koja stvarajui izdanke forira nove jedinke. Ti pupovi na blastosporama mogu da se izdue i da formiraju izdanaka, lanu hifu ili pseudohifu. Splet pseudohifa se naziva pseudomicelijum. b) Micelijumske gljive - osnovna elija micelijumskih gljiva je hifa izduena cev ispunjena protoplazmom i svim ostalim osnovnim sastojcima svake elije. Neke hife imaju nepotpune pregrade(septe) sa porama koje omoguavaju cirkulaciju citoplazme, pa se nazivaju septirane, ali mogu biti i neseptirane elije gljiva imaju: omota, a) kapsula polisaharidne prirode, stvara se kada gljiva ue u organizam; titi od fagocita b) elijski zid od polisaharida, glikoproteina(Ag) i neto lipida; rigidna formacija koja daje oblik; titi i omoguava transport c) periplazmatski prostor d) citoplazmatska membrana tanka opna od fosfolipida, proteina i sterola citoplazmu ispunjena brojnim membranama i organelama organele Er, ribozomi, Goldijev aparat, vakuole, mitohoddrije, granule lipida, glikogena i dr. inkluzije jedro dvostruka membrana sa porama Strana 14

FIZIOLOGIJA: Rast: zavisi od faktora sredine. Hrana: nekima je dovoljna samo voda i najosnovniji elementi, dok je drugima potreban itav niz jedinjenja i male koliine razliitih metala i vitamina. pH: optimalan od 6,5-6,8, a neke se razvijaju samo u kiseloj sredini. Svetlost: uticaj raznolik. ili stimulie ili inhibie rast Temperatura: rastu na sobnoj temp. optimalna temp. je 37 C Kiseonik: aerobne Razmnoavanje je uglavnom sporama: l. sexualno 2. asexualno (najvei broj) a) Sporulacija (stvaranje asexualnih spora) . konidije b) Vegetativno razmnoavanje (rast i razvoj hifa bez stvaranja spora) 3. pupljenje (kod kvasca) BH osobine: produkcija brojnih enzima za razlaganje; mogunost stvaranje UH! Kolonije: zavisno od vrste, razliiti su tipovi kolinija. Kvasci daju glatke ravne bele ili ukaste kolonije bez sjaja, mirisa na kvasac. Bifazne funge daju kvascevu fazu (kolonije kao kod kvasca) ili micelnu fazu (kolonije izgleda plesni). Pigment: kod Nocardia, Aspergillus, vano je za prepoznavanje nekih dematofita. Otpornost: izraena otpornost(spore) Ag graa i toksinost: endotoksini(lipopolisaharidi), egzotoksini(proteini) PATOGENOST: Mogu biti striktno patogene za oveka (Blastomyces, Hystoplasma), ali su vei broj vrsta oportunisti tj. izazivaju oboljenja samo ukoliko postoji lokalna/opta otpornost domaina usled drugih bolesti (dijabetes, AIDS, opekotine), poremeaja normalne mikroflore ili zbog delovanja nekih hormona/lekova- dugotrajna Th antibioticima, kortikosteroidima, cistostaticima, zraenje. Oportunistike gljive mogu initi deo normalne mikroflore oveka ili da se nalaze u spoljnoj sredini kao saprofiti. Praktinio svaka gljiva koja se razmnoavsa na 37 C moe da se smatra potencijalno patogenom. Prema lokalizaciji i klinikim manifestacijama, infekcija delimo da: l. Povrne mikoze (zahvata samo povrni sloj epiderma). 2. Dermatomikoze (oboljenja koe i adnexa) Microsporum, Epidermophyton 3. Sistemske mikoze (zahvtaju tkiva i unutrnje organe) Candida, Aspergillus KLASIFIKACIJA; 1. Botanika: a. Fungi perfecti sexualni i asexualni nain razmnoavanja. b. Fungi imperfecti samo asexualno 2. Prema vrsti organa za razmnoavanje i nainu razmnoavanja a. Phycomycetes imaju neseptirani micelijum, zigospore i sporangiospore, sexualni nain razmn. b. Ascomycetes imaju septirani micelijum, dele se sexualno, stvaraju axospore . 3. Prema klinikoj manifestciji a. Povrne mikoze b. Duboke mikoze c. Sistemske mikoze 4. Prema nainu nastanka a. Endogene b.Egzogene mikoze

Strana 14

Klasifikacija kvasnica (Blastomycetae): a. Endomycetaceae b. Sporabulomycetaceae c. Torulopsidaceae TEHNIKE DOKAZIVANJA: MIKROSKOPSKI PREGLED BOLESNICKOG MATERIJALA Nativni preparat FR, hlorlaktofenol, KOH, laktofenol koton-plavo, tu preparat Bojeni preparat PAS, GMS, mucikarmin po Mayeru, kalkofluor-belo IZOLACIJA GLJIVA IZ BOLESNICKOG MATERIJALA - m i k o l o k a k u l t u r a z l a t n i s t a n d a r d I D E N T I F I K A C I J A GLJIVA PLESNI: makroskopski izgled kulture, mikroskopski izgled konidija i hifa KVASNICE: biohemijska identifikacija Podloge Sabouraud dekstrozni agar/bujon, GACA, MSIA, podloga za inhibiciju rasta

Strana 14

25. DERMATOPHYTIOva grupa gljiva pripada klasi Ascomiceles. Uzrokuju oboljenja koe i adnexa zbog afiniteta prema keratinu u kome se razmnoavaju i razlau ga (kertofilne ikeratinolitine osobine). Prema domainu postoje 3 grupe: l. Antropofilne humane vrste 2. Zoofilne - animalne 3. Geofilne - saprofiti u zemlji Prema veliini spora; l. Megasporne 2. Mikroidne Prema mestu zahvatanja: l. Ektotrix tip na povrini dlake 2.Endotrix tip - u unutranjosti dlake

1. ROD TRYCHOPHYTON Sadri najvei broj vrsta, a za oveka su znaajni: T.mentagrophytes, T. violaceum, T. verrucosum, T. rubrum, T. tonsurans. MORFOLOGIJA: Sadre septirane ili neseptirane hife i spore, loptaste, ovoidne, krukoline, etvrtaste ili u vidu malja. Spore mogu biti velike ili male. PATOGENOST: Izazivaju povrne mikoze favus koje zahvataju kosu najee kod dece. Tada u kosi, tj. dlaci moemo videti uzdune micelijume upravljene prema osovini dlake. Meutim, oni ne ispunjavaju dlaku u potpunosti, nego su okolo dlake prisutni mali mehurii vazduha, a ponekad se mogu videti liptaste grupisane strukture. Da bi se videlo o kom se tipu trihofita rdi, kultiviu se gljivice na Saburovoj podlozi i za 2-3 nedelje izrastu sitnozrnaste kolonije (mogu sadrati pigment) na sobnoj T. Zatim se sa njih napravi preparat te se vide septirane hifne sa mikrokonidijama u vidu grozda ili vretenaste makrokonidije. Hife mogu biti spiralne ili u vidu rogova, raketa. Kosa je spojena, bez sjaja, sa ukastim naslagama (kolonije gljivica). Koje se teko odvajaju, a okolo je perutva. DIJAGNOZA: posmatrnje preparata iz bolesnikog materijala i koni testovi. 2. ROD MICROSPORIUM 3 VRSTE: M.audouini antropofilna M.canis zoofilna M. gypseum zoofilna Uzronici su povrinskih dermatomikozna (mikrosporije) koje zahvataju samo kou i adnexe, a ne ostvljaju oiljke. MORFOLOGIJA: Mikrosporijumi in vivo su ektotrix tipa sa mikroidnim sporma. Oko zahvaenih vlasi gusto su rasporeene okrugle spore. In vitro sadre septirane hife, reketastog ili nodularnog oblika, sadre makrokonidije vretenastog oblika, hrapavih, debelih zidova.

KULTURELNE OSOBINE:

Strana 14

Kolonije M. audouini rastu sporo, barunastog su izgleda, smee boje i poseduju radijalne brazde. A za razliku od njih, kolonije zoofilnih microsporuma rastu brzo, vatastog su izgleda (zbog razvoja vazdunih micelijuma), smee boje sa brazdama na povriniPATOGENOST: Sve 3 su najee lokalizovane na kosi dece. Zarazno je oboljenje i javlja se u epideminom obliku. Zoofilne vrste dovode do inflamantornih promena. Dijagnoza se postavlja direktnim putem mikroskop, ne mogu se raditi koni testovi. 3. ROD EPIDERMOPHYTON E.floccosum jedini pripadnik roda, izaziva epidermofitiju najpovrnijeg sloja koe bez adnexa. Na koi se nalaze lanci spljotenih spora, a in vitro sadre septiran micelijumu obliku teniskog reketa i brojne makrokonidije zadebljane na jednom kraju, a glatkih zidova. Mikrokonidija nema. Kolonije rastu polako, barunaste su, izbrazdene i zeleno-ute boje. Epidermofilija koju izaziva ova gljiva je slabo kontagiozno oboljenje, najvie oboljevaju odrasli (prepone) DIJAGNOZA: samo direktnim metodama.

Strana 14

26. GENUS CANDIDA CANDIDA ALBICANSRod Candida razred fungi imperfecti porodica Crytocococeae Oni se morfoloki karakteriu blastosporama pseudohifama i pseudomicelijumom i po Gramu su. Uslovno patogene (oportunistike) kvasnice. Deo normalne flore koe i sluzokoa

CANDIDA ALBICANSTo je kvasnica i spada u uslovno patogene gljivice. Priridno kolonizuje kou i sluzokou oveka i nekih ivotinja Uzronik je endogenih (oportunistike mikoze) i egzogenih infekcija (polnim putem, intrahospitalne mikoze). Faktori virulencije: Candida spp. - germinativne tube, adherencija, egzoprodukti (proteinaze, IgA proteaza, fosfolipaze, fosfataze), egzotoksin MORFOLOGIJA: Javlja se u vidu blastospora koje su okrugle, veliine limfocita, sa jednim pupoljkom. Drugi tip elije su pseudohife (najee u kulturi), a njihovo prisustvo u organizmu je znak aktivnog razmnoavanja candide albicans. Trei tip elije su klamidiospore (u kulturi) koje su okrug debelih zidova, vee od blastospora. Metodom po Grammu se blastosp