PARITET

PROTIV...

pronađite svoj model...

Parit

et i

odlo

ženo

pla

ćanj

e

U momentu plaćanja repromaterijala, cena koju dobijete za svoj proizvod je često niža od cene koju za isti proizvod dobijaju drugi poljoprivrednici koji ne vraćaju svoje obaveze preko pariteta.

NEIZVESNOST PARITETNOG ZADUŽIVANJA - ne znate koliko ćete zaista platiti kroz vrednost poljoprivrednih proizvoda.

NEPOVOLJNA CENA - Proizvod (npr. pšenica) se mora predati onda kada je najjeftinija, odmah posle žetve.

Možete biti prinuđeni da u paritetu kupite REPROMATERIJAL LOŠIJEG KVALITETA ili drugih neodgovarajućih osobina.

NE KORISTITE POVOLJNOST RABATA koji biste dobili da repro-materijal plaćate odmah u gotovini (ili kreditom).

NEDOSTACI:

Uvod Cilj ove brošure je davanje jasnog pregleda prednosti i nedostataka finansiranja poljoprivredne proizvodnje preko dobavljača putem pariteta i odloženog plaćanja, i preko poslovnih banaka putem kredita, kao i kratkih obračuna iz kojih se jasno može videti isplativost jedne i druge opcije. Evo, na početku, pojašnjenja oba načina finansiranja preko dobavljača:

Zaduživanje na paritet - uzimate odmah neophodan repromaterijal, a plaćate ga kasnije, ali ne u novcu već kroz poljoprivredne proizvode koje ste proiz-veli (npr. pšenica). Znate unapred koliko ćete platiti kasnije u količini pšenice, ali ne znate koliko će ta pšenica u tom trenutku na tržištu vredeti.

Odloženo plaćanje - uzimate odmah repromaterijal, a plaćate ga kasnije, po većoj ceni, u novcu. Znate unapred da postoji razlika između cene reproma-terijala ako ga platite odmah, i ako ga plaćate kasnije (npr. posle 6 meseci).

Osnovni motiv za zaduživanje kod dobavljača jeste - tradicija tj. navika da se repromaterijal obezbeđuje na ovaj način. Sa druge strane, postoji bojazan poljoprivrednika koji nisu ranije sarađivali sa bankama, da će teže sagledati svoje troškove pri uzimanju kredita. Verujemo da ćete nakon što proučite ovu brošuru, imati jasniju sliku o tome šta je povoljnije za Vaše gazdinstvo.

PREDNOSTI:

Obično je procedura jednostavna, potpisujete samo ugovor sa dobavljačem, bez dodatne administracije.

U onim godinama kada su prinosi proizvoda kojim se vrši plaćanje (npr. pšenice) visoki, a samim tim i njena cena na tržištu niska, onda se nabavka putem pariteta može isplatiti više od kredita.

Kred

iti p

oslo

vnih

ban

aka NAJPOVOLJNIJI VID FINANSIRANJA ZA VAS UPRAVO ONDA

KADA STE U NAJTEŽOJ SITUACIJI. Kada je proizvodna godina nepovoljna, a prinosi proizvoda kojim se vrši plaćanje (npr. pšenice) niski, tada je cena tog proizvoda visoka, i onda se nabavka preko kredita više isplati.

MOŽETE KUPITI SAV POTREBAN REPROMATERIJAL (pored semena, i đubrivo, zaštitna sredstva, pa i gorivo), I BIRATI GDE ŽELITE DA GA KUPITE (gde je najpovoljniji), i to na više različitih mesta.

RASPOLAŽETE GOTOVIM NOVCEM, tako da možete dobiti popuste (rabate), i kupiti repromaterijal po najnižoj mogućoj ceni. Tako, na primer, kupovinom semena kukuruza u januaru možete ostvariti veliki popust u odnosu na njegovu nabavku u aprilu.

BRZO PRELIMINARNO ODOBRAVANJE KREDITA kod banaka specijalizovanih za rad sa poljoprivredom. Krediti se odobravaju vrlo brzo, odmah na licu mesta, bez suvišnog čekanja.

PLAN OTPLATE KREDITA SE PRAVI U DOGOVORU SA VAMA i prilagođen je prilivima novca, tako da rate dospevaju u mesecima kada realno naplaćujete ono što ste proizveli. Na ovaj način niste prinuđeni da svoj proizvod prodajete odmah nakon žetve, kada je cena i najniža, već ste sami svoj gazda i sami planirate svoje prihode i troškove.

USPOSTAVLJATE POČETNU SARADNJU SA BANKOM, i kasnije lakše i brže prolazite i proceduru dobijanja dugoročnih kredita (za zemljište, objekte, opremu...).

SVI TROŠKOVI KREDITA SU U POTPUNOSTI JASNI od početka do kraja otplate, tako da možete sigurnije da računate na određeni iznos Vaše zarade. Ovde bismo naročito skrenuli pažnju na DINARSKE kredite, sa fiksnom kamatnom stopom.

NEDOSTACI:

PREDNOSTI:

Spora realizacija kod onih banaka koje nisu specijalizovane za rad sa poljoprivrednicima.

Mogućnost da pojedine banke traže dodatno obezbeđenje za kredite za kupovinu repromaterijala, pored uobičajene menice poljoprivrednika.

Nakon svega navedenog, prikazaćemo Vam dva primera poređenja nabavke repromaterijala preko poslovne banke i preko dobavljača. Preporučujemo da ih pažljivo analizirate i da sami procenite koji način finansiranja Vam omogućava da uštedite više novca. Dok to radite, uvek imajte na umu potrebe baš Vašeg gazdinstva i situaciju u kojoj se Vaše gazdinstvo nalazi.

1. PRIMER: NABAVKA SEMENSKE PŠENICE (STRANE SORTE) UZ POMOĆ PARITETNE RAZMENE I BANKARSKOG KREDITAŽelite da nabavite seme strane sorte pšenice u protivvrednosti od 120.000 di-nara. Za taj iznos, možete da kupite 2.105,26 kg semenske pšenice. Ukoliko ne raspolažete sa dovoljno sopstvenog novca, imate sledeće opcije – da seme pšenice uzmete preko pariteta ili da uzmete kredit kod banke.OPCIJA br. 1:Nabavka semenske pšenice preko pariteta, gde za 1 kg semenske pšenice (koju ćete uzeti krajem septembra/početkom oktobra tekuće godine) morate dati 3,8 kg merkantilne pšenice neposredno nakon žetve (krajem juna/početkom jula sledeće godine). Pod ovakvim uslovima plaćanja, neposredno nakon žetve pšenice, dobavljaču morate vratiti ukupno 8.000 kg merkantilne pšenice.OPCIJA br. 2:Nabavka semenske pšenice kratkoročnim bankarskim kreditom od 120.000 di-nara, kojim možete odmah platiti pšenicu (cena pšenice je 57 dinara/kg), a kredit ćete vratiti krajem juna/početkom jula sledeće godine. Za kredit plaćate kamatu za period od 9 meseci, kao i troškove odobravanja kredita (tabela 1).

Prim

er b

r. 1 PITANJE – da li je za Vas povoljnije da semensku pšenicu nabavite preko

pariteta ili da podignete bankarski kredit za njenu kupovinu? Bez obzira na cenu pšenice neposredno nakon žetve, uvek vraćate banci ukupno 136.865,85 dinara. Sa druge strane, ukupna vrednost pšenice koju morate vratiti preko pariteta je veća i njen iznos zavisi od tržišne cene pšenice neposredno nakon žetve. Što je cena pšenice neposredno nakon žetve veća, to je i ukupna vred-nost pšenice koju morate vratiti preko pariteta veća (tabela 2).

Ovakva situacija karakteristična je za nepovoljne proizvodne godine, kada su prinosi proizvoda kojim se vrši plaćanje (u ovom slučaju pšenice) niski, a tada je cena tog proizvoda visoka, pa se nabavka preko kredita više isplati. Dakle, kredit je najpovoljniji vid finansiranja za Vas upravo onda kada ste u najtežoj situaciji.

Tako, na primer, ukoliko je tržišna cena pšenice neposredno nakon žetve 22 dinara/kg, uzimanjem kredita od 120.000 dinara u odnosu na paritet zaradićete 39.134,15 dinara, što je više od 26 dnevnica sezonskih radnika ili skoro 290 l dizela. Dakle, što je cena pšenice neposredno nakon žetve veća, onda je veća i Vaša zarada ostvarena korišćenjem kredita u odnosu na upotrebu pariteta kod nabavke semenske pšenice.

Druga mogućnost jeste da kredit uzmete na duži period, odnosno vratite npr. u septembru sledeće godine, a ne neposredno nakon žetve. Na taj, način imate mogućnost da sačekate da cena pšenice do-datno poraste, pa će time porasti i Vaša zarada.

Analiza pokazuje da je za pokriće povećanih troškova kreditiranja, nastalih zbog produženja roka otplate kredita sa 9 na 12 meseci, a koji iznose 4.544,96 dinara (tabela 1), dovoljno da cena merkantilne pšenice u periodu od završetka žetve do septembra poraste za samo 0,57 dinara/kg. Analiza dalje pokazuje da sa svakim dinarom rasta cene pšenice u periodu od završetka žetve do septembra, Vaša zarada raste (tabela 3).

To je zbog toga, što ćete, bez obzira na rast cene pšenice, uvek vratiti banci samo ovih 4.544,96 dinara na ime povećanih troškova kreditiranja zbog produžavanja perioda otplate kredita sa 9 na 12 meseci. Sa dru-ge strane, Vaša zarada ostvarena zbog rasta cene pšenice u periodu od završetka žetve do septembra se sa svakim dinarom porasta cene pšenice povećava za 8.000,00 dinara. To Vam omogućava da platite dodatni trošak kreditiranja i da dodatno zaradite prodajući pšenicu ne neposredno nakon žetve, kada po pravilu ima najmanju cenu, već nakon žetve kada je cena povoljnija.

2. PRIMER: NABAVKA SEMENSKOG KUKURUZA UZ POMOĆ ODLOŽENOG PLAĆANJA KOD DOBAVLJAČA I BANKARSKOG KREDITA

Želite da kupite semenski kukuruz. Da biste ga kupili po najnižoj ceni, na-bavljate ga krajem januara, i vrednost semenskog kukuruza je 360.000 dinara.

Pri tome imate dve mogućnosti. Prva je da od dobavljača uzmete se-menski kukuruz na odloženo plaćanje (na 6 ili 9 meseci), a druga da podignete kratkoročni kredit u banci (na 6 ili 9 meseci) i da odmah platite semenski kukuruz dobavljaču.

PITANJE – koja je od ove dve varijante povoljnija za Vas?

U tabeli 4. prikazan je plan otplate kredita za period od 6 meseci (kredit je uzet 31. januara, a vraćen 31. jula) i period od 9 meseci (kredit je uzet 31. januara, a vraćen 31. oktobra).

U tabeli 5. može se videti da je u oba primera za Vas povoljnije da uzmete kredit i tako odmah platite semenski kukuruz, nego da ga uzi-mate na odloženo plaćanje koje nudi dobavljač. Što je rok otplate koji nudi dobavljač duži, to je upotreba kredita istog roka otplate povoljnija. Tako se može zaraditi čak 27.416,69 dinara ako se koristi kredit sa rokom otplate od 9 meseci umesto korišćenja odloženog plaćanja od 9 meseci kod dobavljača. Ostvarena zarada dovoljna je npr. za kupovinu oko 203 l dizela.

Prim

er b

r. 2

Prednost upotrebe kredita u odnosu na uobičajeno odloženo plaćanje prikazana je i na grafikonu 1.

Naravno, zarada koju ostvarujete je još veća ukoliko se uzme u obzir da je seme kukuruza plaćeno po najnižoj mogućoj ceni, jer je kupljeno u januaru, umesto u aprilu kada se obavlja setva i kada je seme najskuplje.

Na isti ovakav način može se izvršiti ne samo nabavka semenskog kukuruza, već i ostalog repromaterijala, tako da možete podizati kredite i ostvariti uštede i kada nabavljate veštačka đubriva, pesti-cide i sl.

Prethodni primeri su, između ostalog, pokazali da se pod određenim okolnostima (npr. kada su prinosi niži, a cene poljo-privrednih proizvoda više), mnogo više isplati nabavku reproma-terijala finansirati uzimanjem kredita kod banke, nego putem neiz-vesne paritetne razmene ili odloženog plaćanja kod dobavljača.

Postoje prednosti i nedostaci svake vrste finansiranja. Vi kao poljoprivrednik trebate da razumete i prepoznate različitosti svake vrste kako biste mogli pravilno da odaberete način finan-siranja koji najviše odgovara upravo Vašem gazdinstvu i Vašim potrebama.

Obezbedite jasne i neophodne informacije od strane dobavljača i Vaše poslovne banke. Samo tako ćete biti u stanju da donesete odgovarajuću konačnu odluku o načinu finansiranja Vaše poljo-privredne proizvodnje. Za

klju

čak

Call Centar Novi Sad 062 27 27 35Call Centar Beograd 062 27 27 45

Novi Sad, Bulevar oslobođenja 2a, 021/530 111 Beograd, Bul. dr Zorana Đinđića 8a, 011/269 91 14

Bul. Kralja Aleksandra 516, 011/655 79 62Subotica, Matije Gupca 9a, 024/671 855

Kragujevac, Nikole Pašića 9, 034/300 855Čačak, Devet Jugovića 23, 032/33 00 44

Niš, Kralja Stefana Prvovenčanog 8, 018/514 728Sremska Mitrovica, Masarikova 9, 022/ 850 145

Zrenjanin, Ive Lole Ribara 7/A, 023/582 660Senta, Ađanska 5, 024/240 994

Sombor, Apatinski put 6, 025/431 590Šabac, Kralja Milutina 22b, 015/7336 213

Požarevac, Kosovska 14, 012/716 01 12Valjevo, Karađorđeva 179, 014/291 035Kraljevo, Trg Kralja Petra I 2/7, 036/327 270Kruševac, Kosančićeva 74, 037/448 120Jagodina, Ljubiše Uroševića 12A, 035/245 030Užice, Trg Svetog Save 3, 031/500 335Leskovac, Masarikov trg 21, 016/234 551Pirot, Srpskih vladara 66, 010/321 818Vranje, Žikice Jovanovića Španca 25, 017/715 00 72Zaječar, Božina Jovanovića 2/2, 019/315 00 22Prijepolje, Vladimira Perić Valtera 106, 033/215 00 00

Call Centar Kragujevac 062 27 27 75Call Centar Niš 062 75 71 99