PARNICNI POSTUPAK

Embed Size (px)

DESCRIPTION

parnicni postupak

Text of PARNICNI POSTUPAK

PARNINI POSTUPAK

3.2. GRAANSKO PROCESNO PRAVO3.2.1. PARNINI POSTUPAK

-1-

PARNINI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (lan 1 - 14. ZPP)

1.Navodi tuenog o postojanju protivpotraivanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odluuje, a u protivnom samo pozivanje tuenog na postojanje protivpotraivanja bez znaaja je za presuenje. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tuioev zahtev da se tueni obavee na izmirenje novane obaveze na ime neplaene cene uglja koju je tuilac tuenom isporuio. U toku postupka tueni je osporavao da je navedeni ugalj ija se naplata cene tubom trai primio od tuioca. Prvostepeni sud je navedene sporne injenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrivao sasluanjem svedoka, pa je utvrdio da je tuilac tuenom isporuio ugalj iju naplatu cene trai, ime je tuilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tueni je osporavao i visinu tuioevog potraivanja, navodei i ukazujui da on ima protivpotraivanje prema tuiocu i to u veem iznosu od onoga koji je tuilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraivanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odlui. Naime, sud shodno lanu 3. stav 1. Zakona o parninom postupku odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tueni svoje potraivanje prema tuiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtubu, sud ima obavezu da u smislu lana 342. stav 3. Zakona o parninom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiu glavne stvari i sporednih trabina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tueni pored navoda da ima protivpotraivanje prema tuiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtube, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi albeni navodi tuenog neosnovani. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu lana 3. stav 3. novog Zakona o parninom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog lana (naelo dispozicije, kao procesno naelo), ili se ovo ogranienje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po slubenoj dunosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud nee doneti presudu na osnovu-2-

PARNINI POSTUPAK priznanja, proputanja ili odricanja, nee zakljuiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju injenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, moe narediti da se dokazuju injenice koje izmeu stranaka nisu sporne. Prema lanu 7. stav 3. Zakona o parninom postupku sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predloile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ogranienje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.Vetaenje iz drugog postupka moe se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izriitu saglasnost stranaka. Iz obrazloenja: Prema odredbama Zakona o parninom postupku i njegovim optim naelima, sud je duan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinano kao i sve zajedno, ali se iz same injenice da se postupak vodi izmeu tano opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnine stranke izriito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonominosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogreio je prvostepeni sud, inei apsolutno bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku kada je prihvatio kao tanu i utvrenu injenicu iz nalaza komisije vetaka odreenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razreenje odnosa meu parninim strankama u ovom sporu, reavajui time prethodno pitanje na navedeni nain. Sud je ovlaen da prethodno pitanje samostalno rei sa dejstvom navedenog reenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrenje odreenih injenica, za utvrenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvri njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom sluaju nalaz komisije vetaka mogu se ceniti samo uz izriitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraena joj je mogunost raspravljanja pred sudom, ime je povreeno naelo obostranog sasluanja (naelo kontradiktornosti), i nainjena apsolutno bitna povreda postupka iz lan 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tuioca, prema stanju u spisima tueni je podneo prigovor kojim je isto reenje osporio u celosti, dostavljajui u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvrenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tuiocu uz poziv za roite dostavljeno reenje i prigovor, a u-3-

PARNINI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tuilac navodi da mu je proputanjem dostave navedenih priloga uskraena mogunost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom peatu za prigovor tuenog - izvrnog dunika naznaeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno vei broj zdruenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tuiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tueni za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tubenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donoenju pobijane presude, to su osnovani albeni navodi da je tuiocu uskraena mogunost raspravljanja proputanjem suda pri dostavi dokaza tuenog, ime je povreeno i raspravno naelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlaen da strankama nalae koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrenja spornih relevantnih injenica. Iz obrazloenja: Nisu osnovani albeni navodi tuenog - da je sud bio duan da mu naloi da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donoenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi odreene navode u parninom postupku duna je da sudu predloi ili dostavi dokaze za te svoje navode - lan 220. i 223. Zakona o parninom postupku. Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe sve dokaze kojima se utvruju te injenice lan 7. stav 1. Zakona o parninom postupku. Sud utvruje relevantne injenice iskljuivo na osnovu predloenih i izvedenih dokaza - lan 7. stav 2. Zakona o parninom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlaen da nalae strankama dostavljanje odreenog dokaza, ve je to obaveza samih stranaka. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.Sud je u dokaznom postupku ogranien na izvoenje dokaza koje su same stranke predloile i sam po slubenoj dunosti ne odreuje izvoenje dokaza koji nisu predloeni radi utvrivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloenja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parninom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parninom postupku, to je shodno izmenama koje u parnini postupak unosi novi zakon, na strankama iskljuivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parninog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno-4-

PARNINI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud vie nije duan po slubenoj dunosti da utvruje materijalnu istinu odreujui izvoenje i dokaza koje stranke nisu predloile, a koje sam smatra za potrebne za utvrivanje injeninog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji e se izvesti kree u okviru predloenih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajui u vidu nastavak ovog postupka po oznaenim odredbama novog Zakona o parninom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeeno izvoenje novog vetaenja na sve sporne okolnosti, a sam punomonik tuioca je izjavio da je injenino stanje dovoljno utvreno i da predlae donoenje odluke na osnovu utvrenog injeninog stanja, navedeno postupanje punomonika tretirao kao odustajanje od ranije predloenih dokaza izvoenja novog vetaenja i odluku doneo ocenom raspoloivih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi albeni navodi tuioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovoenjem novog vetaenja na sporne okolnosti. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.Radi utvrivanja bitnih injenica sud se kree u granicama predloenih dokaza, i izvodi samo