Cena 1

50 d

inara

Фотографије Светланe Илић, IV година

umetnosti (Pariz, 1925.) u~estvovao u paviljonu manufak-ture Sevra, ali i u jugoslovenskom paviljonu.

Oprema i ilustracija knjige

Rad na opremi i ilustraciji knjige obezbedio mu je vi {e -godi{nju saradnju sa poznatim francuskim izdava~kimku}ama, a projektovanje enterijera, izme|u ostalog, i salu»Tic-Tac« u Mulen Ru`u. Na konkursu Narodne banke Ju -goslavije za idejno re{enje nov~anice od deset dinara, 1930.godine, dobio je prvu nagradu. Idu}e godine u~estvovao jekao gost na izlo`bi »Lade« – otkupljeno mu je svih {est rado-va. »Neka me |avo nosi ako sam se i najmanje nadao takvom

rezultatu! Mislio sam, sasvim iskreno, da se ne}u dopastina{em svetu, jer sam mu stran, nepoznat, niti da }u {to pro-dati, ne{to zbog toga, ne{to zbog krize. Me|utim, {est pro-danih stvari od deset izlo`enih, priznajem, moraju zadovolji-ti i najnezadovoljnijeg ~oveka. A za ovu ukazanu mo gu }nost,pre svega, imam da zahvalim Vama, Va{em tako retko pri-jateljskom gestu, koji doista ne mogu nikad da zabora vim«pisao je Ljubi Ivanovi}u, poznatom beogradskom gra fi ~a ru.Ta dva doga|aja poja~ala su njegovu `elju, ina~e veomaaktuelnu tih godina, da se vrati u zemlju. Poku{ao je da na|eposao, javljao se na konkurse, ali nije uspevao. U~estvovao jena »Ladinim« izlo`bama, radio je i grafi~ka re{enja za njihovekataloge, pozvan je da u~estvuje i na prvoj Grafi~koj izlo`bibeogradskih umetnika 1934. godine. Ali, morao je da odus-tane zato {to nije mogao da odbije posao koji mu jeobezbe|ivao honorar. »Nesre}a takozvane slobodne profesi-je, koja nije tako slobodna kao {to se ~ini. Trebalo je `rtvovatiili izlo`bu ili klijenta, jer ovaj poslednji nije hteo da midopusti desetak dana prekida. U obavezi i stvarnoj i moral-noj, izbor mi se nametnuo. @rtvovao sam izlo`bu. Ne lakasrca, verujte. Preklinjem Vas, ne zamerite. Pogo|en samdaleko vi{e ja no izlo`ba. Treba `iveti, a u dana{nja vremenanije to ba{ lako« napisao je Ljubi Iva novi}u.

Ispunjenje `elje da se vrati u zemlju omogu}ila je ponu-da za posao Dr`avne {tamparije 1935. godine. Od tada, uBeogradu, Jankovi} se najvi{e bavio opremom i ilustracijomknjige. Tokom deset godina u Dr`avnoj {tamrariji, opremioje i ilustrovao veliki broj knjiga i publikacija. Najlep{e su»Nemu{ti jezik«, »Monahinja Jefimija« i »Antologija novijesrpske lirike«.U toj deceniji je i izlagao vi{e puta pa i na Dru-goj me|unarodnoj izlo`bi drvoreza u Var{avi, na {estojme|unarodnoj izlo`bi litografije i drvoreza u ^ikagu, naDrugoj grafi~koj izlo`bi jugoslovenskih umetnika uBeogradu, na izlo`bi Savremena evropska grafika u Ko -{icama, Jugoslovenska grafika u Brnu…

Posle Dr`avne {tamparije tri godine je radio u iz da -va~kom preduze}u »Novo pokolenje« kao tehni~ki urednik,a zatim u »Jugoslovenskoj knjizi.« Prema re{enju Mi ni star -stva prosvete postavljen je za honorarnog nastavnika zapred mete primenjena grafika i dekorativno pismo od 1.aprila 1948. godine u {koli za primenjenu umetnost u Be -ogradu, budu}i Fakultet primenjene umetnosti.

Umro je iznenada, od sr~anog udara, 8. jula 1950. godineu 56. godini.

Izme|u njegovih radova likovne i primenjene umetnos-

3

Knjiga, oprema i ilustracije, 1925.

Nacrt kostima za bal umetnika, 1923.

^asopis, grafi~ko re{enje korica, 1918. Knjiga, oprema, 1937.

ti, ocenjuje Vladimir Rozi}, »nema stilske, odnosno koncep-cijske sli~nosti« i taj stav ilustruje slede}im doga|ajem izJankovi}evog `ivota: Kad je odbio poziv za samostalnu iz -lo`bu 1932. godine u »Cvijeti Zuzori}« zato {to nije imaodovoljno radova, Ljuba Ivanovi} mu je predlo`io da se, iz -me |u ostalog, predstavi i ilustracijama koje je pripremao zajednu knjigu. Jankovi} ovaj predlog nije prihvatio, zato {to,kako je napisao u pismu Ivanovi}u, nije u skladu sa bibliofil-skim pravilima da se ilustracije za knjige izla`u zasebno, tojest odvojeno od knjiga zato {to je »Ilustracija sastavni deoknjige, zami{ljena i izra|ena u tom smislu. Njena puna vred-nost je, dakle, samo u njenom okviru.«

Primenjena umetnost

[ta je Du{an Jankovi} mislio o primenjenoj umetnosti naj -bolje se naslu}uje iz njegovog eseja »Dekorativna umetnost«objavljenog u ~asopisu »Misao« 1922. godine. Pod pojmom»dekorativna umetnost« on podrazumeva primenjenu umet-nost, po francuskom – arts decoratifs. U pomenutom eseju,obja{njava Vladimir Rozi}, Jankovi} je »istakao da je na{a nar-odna primenjena umetnost vrlo dobra i bogata. Ali to nijeumetnost koja odgovara novomdobu, a od nje se, ipak, nije daljeoti{lo, bar ne u odgovaraju}emsmeru, iako su, ba{ zahvaljuju}itom bogatstvu na{eg narodnogumetni~kog nasle|a, postojalisvi preduslovi da se stvori pri-menjena umetnost saglasnozahtevima novog vremena.Me|utim, prema Jankovi}u, tizahtevi bili bi zadovoljeni da sukod nas na odgovaraju}i na~inbili shva}eni i narodno umet-ni~ko nasle|e i smisao primen-jene umetnosti uop{te. Budu}ida, po Jasnkovi}evom mi{ljen-ju, to nije u~injeno, u na{oj pri-menjenoj umetnosti krenulo se,s jedne strane, s me rompovr{nog, slepog ko ri { }enjatu|ih shvatanja i, s dru ge strane,s merom kopira nja i ~esto

nagomilavanja narodnih ukra sa, s ube|enjem da se, iz me|uostalog, tako ostvaruje nacionalni umetni~ki stil. S tim u vezi,Jankovi} je na po menuo da je to pogre{an put za stvaranjenacionalnog ume t ni~kog stila. @elja da se stvori nacionalni stilprimenjene umetnosti treba, po njegovom mi{ljenju, da budezasnovana pre svega na zahtevu da se stvo ri primenjena umet-nost istinske vrednosti, a kada se to postigne, onda }e do}i doizra`aja i nacionalni temperament i nacionalno shvatanje, {toje, uostalom, slu~aj i sa likovnom umetno{}u.

Jankovi} je isticao da primenjena umetnost ne treba dakopira, niti, pak, da slu`i kao prazan ukras, kao {to i njensmisao ne treba gledati samo u njenoj prakti~noj nameni, iakoje ta namena jedna od zna~ajnijih njenih karakteriska, ali nijei jedina. Smisao primenjene umetnosti je, smatrao je on, {iri idublji, ona, ako je prava, treba da pru`i i jedno vi{e i punijezadovoljstvo, kao i jedna umetni~ka slika. A da bi se ostvarioistinski, puni smisao primenjene umetnosti, potrebno je, poJankovi}u, skladno povezati sve njene komponente koje jebitno odre|uju: prakti~nu funkciju, vizuelna re{enja i materi-jal, potrebno je ostvariti harmonizaciju celine. Osnovnivizuelni jezik primenjene umetnosti, po Jan ko vi}evommi{ljenju, je stilizacija, odnosno, u izvesnom smislu, jednosta-

van izraz. Zaklju ~uju}i esej,Jankovi} je napisao da je pri-menjena umetnost autenti~naumetnost, da »ona ima svogritma, svoje muzike, svogose}ajnog, svog mislenog, svogunutra{njeg `ivota.«

Iako je najvi{e stvarao ok -ru ̀ en art dekoom, Jankovi} je,inspiri{u}i se narodnom umet-no{}u svoje zemlje, pro na{aosvoj vlastiti stil i da po sta neoriginalni umetnik – njego vomradoznalom i svestranom duhunikako nisu odgovarali okviribilo kakvog stila. Jan kovi}evasvestranost je naj o~iglednija uradovima prime njene umet-nosti: bavio se, tako re}i, svimnjenim discipli nama i dostizaoje visoke re zultate.

Sonja ]iri}

4

Za{titni znak za dr`avnu {tampariju, 1935. Za{titni znak za Gecu Kona

Uoktobru 2007. nas dvade-setak je krenulo putHimalaja u tadašnju

kraljevinu Nepal, držаvа„uklještenа“ između tibetanskevisoravni i Indije. Boravili smо uNacionalnom parku Sagarmata.Početak našeg puta bio je glаvnigrаd Katmandu. Spada uUNESKO-vu svetsku baštinu sagradovima Patanom i Bakta-purom, dvе najveće stupe (budis-tičkа zdаnjа) i dva rаskоšnаhindu hrama. Budistički i hinduhramovi uglavnom potiču iz 17.veka. Hinduizаm је u Nеpаlu nајrаsprоstrаnjеniјаrеligiја, oko 80%, а budizаm је prisutаn sа oko 11%sеvеrоistočnоg stаnоvništvа.

Slećemo u Luklu (2500 m). Odatlе se ide samopešice. Krda jakova, turista, mеštаnа... Mаnjе stupe suna ulazu i izlazu iz sela i ogromno mrko stenje u komesu uklesane molitve. Slоgоvi su bеli, stаriјi оd оsnоvеkоја је čеšćе crnа, mаdа imа i rаznоbојnih i slоgоvа iоsnоvа. Uklesane molitve u kаmеnu, tо је … vizuеlnаrаskоš!

Opijali su nas mirisi štapićа i mоlitvа kоја sеpоnаvljа. „Om mani padme hum“ nајčеšći је zаpis u

kаmеnu i pоnаvljа sе ipоnаvljа… Niko ne može daje prevede, ali oni koji živetamo znaju šta оnа znači.Slоg ОM је i sаmоstаlаnslikоvi prikаz.

Nеpаlski јеzik (Nepаli) јејеzik iz indоеvrоpskеpоrоdicе. Nеpаlski sе nаzivаgurkаli, štо bi znаčilо јеziknаrоdа Gurkа i pаrbаtiја,„јеzik plаninа“. Kаškurа јеnајstаriјi nаziv, štо је јеziknаrоdа Kа (indоаriјеvskоgnаrоdа). Nа nеpаlski јеzik su

uticаli tibеtskо-burmаnskih i indоеvrоpski јеzici.Nеpаlski је vеоmа sličаn hindiјu, аli imа mаnjеpеrsiјskih i еnglеskih rеči, а višе izvоrnih izrаzа izsаnskritа. Sаnskrit је „liturgiјski“ јеzik u hinduizmu,budizmu i džаinizmu. U Аziјi imа stаtus sličаnlаtinskоm i grčkоm јеziku u Еvrоpi.

Dеvаnаgаri („pismo božanskog grada“) jе pismоkојim sе pišе u Nеpаlu. Razviјеnо је u 12. veku u sever-noj Indiji iz pisma brahmi. Čita se i piše s leva na desno.Deljenja reči nema. Devangari је pо fоnоlоgiјi slogovnopismo. U tu grupu spаdајu i kritsko linearno pismo,hebrejsko kvadratično pismo i аrapsko pismo.

5

Molitve u kamenu

Prof. Slobodan Manojlovićna Himalajima

Nаstаvljamо putоvаnjе. Viseći mostovi i bezbrojšarenih molitvenih zastavica na celom putu su prаvinаkit zа prоstоr. Zаstаvicе su uvek na otvorenom pros-toru, а Nepalci veruju da te molitve vetrom nоšеnе iduka vrhovima, sedištu bogova.

„Оsvајаmо“ i glаvni grаd Šеrpа, Namče Bazar nаoko 3400 m. Okružuju ga plаninski divovi, svi preko6000 m. Stanovnici su uglavnom Tibetanci (vоdičiаlpinističkih еkspеdiciја). Činе skоrо 1% stаnоvništvа uNеpаlu.

Još nekoliko pređenih „brеžuljаkа“ i ukazaо se moćniEverest (8864 m), krov sveta, sa оgrоmnоmvеličаnstvеnоm „perjanicom“ od oblaka. Prizor oduzimadah. U vidоkrugu је i „himalajska lepotica“ AmaDablam (6865 m).

Sledi uspon do manastira Tjengboče (4000 m). To jenajlepši manastir u Solukumbu regionu. Predstavljavažan deo kulturne baštine Nepala. Manastir je postaosvetski poznat nakon što su Tenzing Norgaj (Šerpa) i serEdmund Hilari (Еnglеz) zајеdnо krоčili na krov sveta1953. gоdinе.

Slеdеćеg danа cilj nаšе grupe je postignut. Popelismo se na Nangarcang Pik (оkо 5100 m). I pоrеd nаpоrа,uživali smo!

Tiјаnа i Slobodan Manojlović

Fоtоgrаfiје Slobodan Manojlović i Gеl Pu

6

7

Moć Zapadnog rimskog carstva dugo je opa- dala i ono se konačno raspalo sredinom 5. veka. Vizigoti su osvojili Rim i opljačkali ga 410. godine. Drga germanska plemena su

svrgnula ga germanska plemena su svrgnula poslednjeg cara u Rimu, Romula Augustusa, 476. godine. Za vladara je imenovan ostrogotski vođa Odoakar, a njega je porazio Teo- dorikVeliki (493–526).

Tokom propadanja carstva posustajala je i njegova kultura. Pismenost, sastavni deo opšte kulture, kojom se služio svaki prosečan građanin Rima, povukla se iz sva-kodnevnog života. Bežeći pred strahotama varvarske na-jezde, učeni ljudi su se snašli na dva načina – jedni su se odselili, a drugi su se povukli u sve brojnije utvrđene ma-nastire. U njima su sačuvani i rimski rukopisni stilovi.

Istovremeno, osvajači su zadržali jedan deo kulturnog nasleđa Rimljana. Teodorik je imenovao rimskog patrici-ja Kasiodora za svog savetnika i za čuvara svih preosta-lih kulturnih dobara, naročito knjiga i dokumenata. Kada su pripadnici drugog germanskog plemena, Lombardi, osvojili ostrogotsko kraljevstvo 568. godine, prihvatili su pismo koje su zatekli. Franci su u Galiji, koja je od 50. g.p.n.e. bila rimska provincija, usvojili mnoge elemente rimske kulture, uključujući i stilove pisma. Svi ovi osvaja-či su vremenom menjali zatečeno i prilagođavali ga svojim potrebama; tako su nastala »nacionalna pisma« na terito-rijama pojedinih kraljevina. Veliki broj njih se, izolovan

od spoljnih uticaja, iskvario i nestao, ali je ostalo nekoliko, povezujući rimske stilove sa daljim razvojem pisma.

MEROVINŠKO PISMONazvano je po dinastiji Merovinga, čiji je osnivač bio prvi franački kralj Klovis (481–511). Do kraja 7. veka posta-lo je franačko nacionalno pismo. Nastalo je pod uticajem rimskog poluuncijala i kurzivnih pisama, a krajnji izgled dobilo je pod galskim i franačkim uticajem. Prilično nam je nečitko zbog izobličenja nama poznatih formi slova i velikog broja zbunjujućih ligatura1. Dugi donji produžeci, tipični za ovo pismo, davali su mu izvesnu eleganciju; to je verovatno bio razlog da ga vladari Svetog rimskog carstva izaberu za dvorsko pismo i koriste skoro do 1100. godine, dugo pošto je karolinška reforma prekinula njegovo kori-šćenje u knjižnom tekstu.

Merovinško pismo

Mala istorijapisma

i tipografije(drugi deo)

8

ISTOČNO-FRANAČKO PISMOPoznato kao »scriptura germanica«, nastalo je na »tro-međi«, pod lombardskim, anglosaksonskim i merovinškim uticajem. To je mirno i jasno pismo, sa malim brojem liga-tura i jasnim razmakom između reči.

Značajno je uticalo na stil rukopisa rađenih u skripto-rijima u Ahenu, Otunu, Lionu i Turu. Zahvaljujući jasnoći i jednostavnosti, počelo je da zamenjuje teško čitljivi me-rovinški rukopis već u prvoj polovini osmog veka. Smatra se da je poslužilo kao neposredno nadahnuće za nastanak karolinškog pisma.

Istočno-franačko pismo

LOMBARDSKO PISMOLombardi su, tokom vladavine duge oko dva veka, bili pod primetnim anglosaksonskim uticajem, naročito u okolini manastira Bobio. Pismo se vremenom izobličavalo, i na kraju postalo poznato kao beneventana, koja se koristila samo u južnoj Italiji i Dalmaciji, sa centrima u manasti-rima Monte Kasino i La Kava. Početkom 13. veka car Fri-drih II zabranio je korišćenje beneventane, smatrajući je iskvarenim i nečitkim stilom.

Beneventana

IRSKO-ANGLOSAKSONSKO PISMOHrišćanstvo su u paganskim zemljama ćirili misionari, koji su u potrazi za narodima koje treba preobratiti u »pravu« veru stizali vrlo daleko od Rima, i osnivali škole i mana-stire. Jedna od najjačih hrišćanskih zajednica na severu Evrope nastala je u Irskoj. Irski monasi će po propasti Car-stva, krenuti u suprotnom pravcu, šireći hrišćanstvo među varvarima koji su zauzeli bivše teritorije Rima. Tada će na kontinentu naći i sačuvane rimske rukopise.

Sa druge strane, uzmičući pred varvarima, ljudi sa juga posvećeni kulturi krenuli su na sever; neki od njih su se naselili u Marseju i Turu, ali su, gonjeni opasnošću, nasta-vili i dalje, i stigli do nepristupačnih predela Kornvola, Ir-ske i Hebrida. Osnivali su zajednice na skrovitim mestima, kako bi mogli na miru da se posvete nauci i prepisivanju

knjiga. Jedno od ovih mesta bio je i manastir Jona u zapa-dnoj Škotskoj, koji je osnovao monah Kolomban 563. go-dine. U njemu su nastali keltski rukopisi koji su dospeli do nas; drugo čuveno mesto nalazilo se na nortambrijskom ostrvu Lindisfarn. Pretpostavlja se da je u Joni ispisan i najlepši spomenik irskog pisma – Knjiga iz Kelsa (Book of Kells).

Irski poluunicijal

Kraljevstva Angla, Sasa i Juta na teritoriji današnje Engleske postepeno su preobraćana u hrišćanstvo tokom sedmog veka. Irski kaluđeri, koji su u najvećoj meri uti-cali na ovaj proces, doneli su u Englesku i pismo iz Irske; mnogi se slažu u mišljenju da Engleska za svoj nacionalni rukopis – anglosaksonsko pismo – najviše duguje Irskoj. Uobičajeni naziv za ova pisma je »insularna« (ostrvska). U njima se prvi put u latinici pojavljuje tačka kao dijakritički znak2 za pojedine glasove; taj se običaj kasnije, u 7. veku, preneo i u druge delove Evrope.

Insularna pisma su imala izuzetan značaj za dalji ra-zvoj pisma i slova u Evropi. Neke od najvažnijih manastira na kontinentu osnovali su irski i anglosaksonski kaluđeri, čiji je rukopis ostavio pečat na manuskripte koji su tamo pravljeni. Irski kaluđer Kolumban osnovao je manastir u mestu Bobio u Italiji 612. godine. Putovanja kaluđera i učenih ljudi bila su toliko česta i duga, da bi se moglo reći da je u evropskoj kulturi tog vremena vladao pravi inter-nacionalizam. (Takvo će stanje potrajati i kroz celu gotiku i renesansu). Uticaji ovih pisama obuhvatali su granice današnje Švajcarske, Italije, Francuske i Nemačke. Karo-linška reforma pisma postepeno je ukinula njihovo kori-šćenje na kontinentu; insularni stilovi su na britanskim ostrvima bili u upotrebi sve do trinaestog veka, kada su uzmaknuli pred gotičkim pismom.

Anglosaksonsko pismo

9

KAROLINŠKO PISMONazvano je po franačkoj dinastiji Karolinga, čiji je najva-žniji predstavnik bio Karlo Veliki (Carolus Magnus, 742–814).

Karolinško pismo predstavlja prvi pokušaj usposta-vljanja standardnog pisma u celoj Evropi posle pada Za-padnog rimskog carstva. Karlo Veliki je osvojio veliki deo bivše teritorije rimskog carstva u Evropi. Papa ga je 800. godine krunisao za cara – vladara Svetog rimskog carstva. Održavao je kontakte sa Vizantijom i sa bagdadskim kali-grafima.

U velikoj državi koju je stvorio nametnula se potreba za jedinstvenim stilom pisanja koji bi pomogao uspostavlja-nju reda i zakona, i razvoju privrede, obrazovanja i kultu-re. Da li je ideja potekla od samog Karla, ili od učenih ljudi koje je okupljao na dvoru u Ahenu – tek, prema dekretu koji je Karlo Veliki izdao 789. godine sva postojeća knji-ževna dela, pravne i verske knjige i ostali rukopisi morali su biti prepisani standardnim – karolinškim rukopisom.

Veliku pomoć u razvijanju kulture i reformama pru-žio mu je Alkuin iz Jorka, pomalo tajnovita ličnost. Zna se da je rođen 735. godine u Engleskoj; pretpostavlja se da je zbog stalnih sukoba između velikaša, u potrazi za sigurnijim mestom za rad, napustio rodni kraj i prešao na kontinent. Izgleda da se sa Karlom Velikim sreo na putu za Rim; otišao je sa njim u Ahen, tadašnje središte franač-ke države, i postao njegov učitelj i upravnik dvorske škole. Nema sumnje da je u doba izdavanja dekreta kao Karlov savetnik mogao u velikoj meri da utiče na izbor pisma koje će biti »standardno«. Ali ustaljeni stil pisanja se već dugo razvijao kroz istočno-franačke i druge rukopise u Ahenu i drugim centrima. Najverovatnije je da je Alkuin, zajedno sa drugim učenim ljudima i pisarima na dvoru postepeno pročistio postojće oblike dok se nije pojavio rukopis koji je nama poznat kao karolinška minuskula. Moguće je i da su vrline ovog stila bile povod za objavljivanje dekreta o reformi.

Sam Karlo Veliki je, uz tolike učene ljude, bio polupi-smen – znao je da čita, ali nikada nije uspeo da savlada ve-štinu pisanja. Zahvaljujući njegovim reformama sakuplja-ne su i prepisivane knjige klasičnih autora. Najveći deodanašnjeg znanja o antičkoj književnosti možemo zahva-liti ovom velikom poduhvatu, i gotovo svi klasični tekstovi koji su bili poznati u osmom veku opstali su do danas. To-kom prepisivanja knjiga, nastala su veoma lepa slova, koja su postala model i osnova za pismo kakvim se mi danas služimo.

Karoliniška minuskula

Slova karoline jasno su definisana i strogo se pridrža-vaju linijskog sistema; reči su međusobno jasno odvojene belinom, a rastavljanje reči na kraju reda obeleženo je cr-ticom (divizom). Slova su dobila uzlazne i silazne poteze i stvorene su karakteristične »arabeske« reči, što je, uz po-vezivanje slova, omogućilo tečno čitanje. Verzalno pismo je dobilo novu ulogu – kao sredstvo za obeležavanje ranga – važnije reči su pisane verzalima ili bar sa verzalom na početku. To je početak nastajanja bikameralnih alfabeta – grčkog, latiničkog i ćiriličkog. Druga pisma ne razlikuju »mala« i »velika« slova.

GOTIČKO PISMOOd devetog do jedanaestog veka karolinško pismo je bilo dominantni evropski rukopis. Tokom desetog veka severni deo franačkog carstva je bio najvažniji – njegovi sakson-ski vladari su preuzeli titulu rimskog cara. Tokom njiho-ve vladavine cvetali su kultura i obrazovanje; nastavljeno je prepisivanje knjiga karolinškim pismom – poznato je da je veliki broj knjiga, naročito klasika, donet iz Italije u današnju Nemačku i tu prepisan standardnim pismom. U poznom jedanaestom veku došlo je do primetnih pro-mena u oblicima karolinškog pisma; zapravo, pojavila se težnja za razvojem novih nacionalnih pisama – povećao se broj manastira i škola i pojavio se skoro beskrajan broj regionalnih i ličnih stilskih varijacija. Najvažnija promena bilo je nastajanje izvesne uglatosti u zaobljenim potezima, koji su u karolinškom pismu bili puni i ravnomerni. Do trinaestog veka je ova promena postala uočljivija; krajnje gotičke karakteristike slova, međutim, dodate su od 1200. nadalje, pod uticajem gotičkog stila u arhitekturi.

Ime »gotički« nastalo je kao izraz nipodaštavanja među humanistima renesansne Italije; bilo je sinonim za grubost i varvarizam. Oni nisu poštovali ništa napravljeno sever-no od Alpa , jer je celokupno njihovo interesovanje ležalo u oživljavanju svih elemenata klasične starine. Ali, gotič-ki stil nema ništa zajedničko sa Gotima, već gotski znači germanski ili tevtonski. Ovo predstavlja jedan ključ za ceo period: gotički stil je takođe poticao sa severa. Bio je to, međutim, stil pod velikim uticajem saracenske umetnosti – kao posledica krstaških ratova; takođe je bio kulmini-rajući izraz srednjeg veka – moglo bi se reći da je gotički period trajao od 1200. do 1500. godine.

Duh gotičkog stila se izražavao kroz nezaustavljivo stremljenje naviše; vertikale su postepeno zamenjivale horizontale kao dominantne linije u arhitekturi; zašiljeni luk je zamenio zaobljeni luk Rimljana; bio je vrlo popula-ran specifični bademasti oblik, mandorla. Rani vertikalni efekti u pismu pojavili su se u dvorskim rukopisima koji su bili nastavak razvoja merovinškog pisma do apsurda. Pretpostavlja se da je ova težnja započela u današnjoj se-vernoj Francuskoj, južnoj Nemačkoj i Engleskoj – gde su slova postala tipični gotički oblici, u kojima su sve krivine, i vrhovi i stope svih vertikalnih poteza bili prelomljeni. Da

10

Gotičko pismo

bi se značaj horizontala što više umanjio, razmak između redova je postepeno smanjivan, pa je krajnji odnos između međurednih belina i osnovne visine pisma postao oko 1:1. Gornji i donji produžeci su zbog toga svedeni na minimum. Dolazi do opšteg sučavanja svih slova, što pojačava utisak vertikalnosti; razdvajanje slova svedeno je na ispisivanje podjednako udaljenih vertikalnih poteza. Ove se promene mogu slediti od dvanaestog do petnaestog veka, koji može biti prihvaćen kao vrhunac specifičnog gotičkog perioda oblikovanja – ilustruje sve stilske zahteve završne faze ovog perioda. Vertikale dominiraju stranom a tekstura je olakšana samo inicijalima i ukrasima.

Najbolje ime za ovaj stil je »tekstur« ili »tekstura«, od latinskog textum, što znači tkanina ili izgled tkanja; ono odgovara stilu. Interesantno je pomenuti da je gotičko pi-smo, u svoje vreme, bilo poznato kao »littera moderna«.

Kada je smanjen razmak između slova u rukopisu, slo-va i, m, n i u često su se dodirivala, dovodeći do zabune, te je bilo neophodno uvesti potez za identifikaciju iznad slo-va i. Ovaj potez se vremenom pretvorio u tačku; postepeno je došlo do razlike u oblicima u, kao samoglasnika, i v, kao suglasnika; tri slova, w, y i z – koja su latinskom uvek bila strana – postala su najzad trajni deo pisma. Naposletku je z preoblikovano, dobijajući donji produžetak i, često, po-prečni potez na sredini.

Tokom gotičkog perioda najzad se odomaćilo bikame-ralno pismo, mada je i u poznom karolinškom periodu moguće u nekoliko retkih slučajeva otkriti ustaljeno kom-binovanje jednog stila velikih slova sa malim slovima, za koje bi se moglo reći da predstavljaju korišćenje dvojnog alfabeta.

Gotičko pismo se vremenom, naročito po pojavi štam-pe, razvilo u četiri najvažnije familije. to su tekstura, frak-tur, švabaher (ili bastarda) i rotunda. Ni jedna od ovih fa-milija nije ograničena na određeni vremenski period. Sve

četiri su ostale, kao i uspravna i italik antikva, kroz mnoge varijacije. Razlike između njih su mnoge i složene, ali ih lako možemo prepoznati i samim poređenjem kurentnih slova o. Mada se piše iz samo dva poteza pera, o u teksturi izgleda uglavnom šestougaono. U frakturi je obično ravno na levoj strani, ispupčeno na desnoj. U čvabaheru je zaši-ljeno i gore i dole, i trbušasto na bokovima. U rotundi je ovalno ili okruglo.

Gotičko pismo se dugo koristilo, i koristi se i danas, ne samo za glave novina ili naslove verskih rasprava. U Ne-mačkoj se koristilo kao »nacionalno« pismo sve dok Hitler 3. januara 1941. nije izdao dekret kojim su gotičko pismo »optužuje« da je jevrejski izum (»Schwabacher-Judenlet-tern«) i zamenio ga antikvom. Pretpostavlja se da je razlog za ovakvu odluku bila želja za bržim i lakšim širenjem na-cističke propagande u Evropi.

HUMANISTIČKA MINUSKULAHumanistička minuskula razvila se u renesansnoj Italiji. Tada nije bilo nacionalnih podela kakve danas poznajemo – brojni umetnici i učeni ljudi, među kojima su se mnogi bavili pismom, dolazili su u Italiju iz raznih krajeva Evro-pe. Jakob Burkhart u svojoj knjizi o renesansi beleži da su mnogi pisari, »kopisti«, zaposleni u Rimu tokom ranog petnaestog veka, bili Francuzi ili Nemci; videćemo da su prvi štampari i umetnici pisma bili istog porekla. Bilo je mnogo više razmene ljudi i ideja preko Alpa nego što je zabeleženo u našim knjigama o istoriji.

Italija je bila jedino važno područje zapadne Evrope u kome završne faze gotičkog razvoja nisu došle do izražaja. Čak i kada je gotički duh dosegao svoj vrhunac u drugim delovima zapadne Evrope, Italija je polako razvijala ono što je često smatrano oživljavanjem antike – renesansu. Pretpostavlja se da je blizina sedišta drevne grčke i rimske kulture omogućavala umetnicima i učenim ljudima da ne padnu pod snažni uticaj severnjačke kulture i njenih ume-tničkih formi. Posledica je bila pojava velike zainteresova-nosti za sve ostatke rimskog doba; zainteresovanosti koja je najzad dovela do otkrića takvih umetničkih dela kao što su Apolon Belvederski i Laokoon. Ista vrsta interesovanja u oblasti književnosti dovela je do književnog preporoda – dugo izgubljene rukopise širom Evrope su pronalazili, kupovali ili kopirali književni agenti, poput čuvenog Pođa. Grčke starine – naročito klasičnu književnost – doneli su u Italiju učeni Grci, koji su bežali od turskih osvajača; dobar deo našeg znanja o grčkoj književnosti treba zahvaliti ova-kvom razvoju događaja. Ne može, naravno, biti potpunog oživljavanja – staro se uvek meša sa novim.

Pod pokroviteljstvom crkvenih velikodostojnika na-klonjenih njihovom delovanju, i raznih gradova i država, humanistima – koji su bili pokretačka snaga renesanse – nije bilo teško da prevladaju poslednje tragove gotičkog uticaja. Oživeli su mnoge antičke principe u umetnosti,

11

posebno horizontalni princip u arhitekturi. Ovaj princip su primenili i u svojim rukopisima. Prvi koraci u ovom pravcu pojavili su se u rastućem interesu za rimska kle-sana slova; proučavani su oblici slova i pisane su rasprave o njima – prvu je, koliko znamo, načinio Feliče Feličano; izdata je u rukopisu 1463. godine. U isto vreme humani-stički pisari su tražili način da zamene gotičku i polugo-tičku minuskulu antičkim oblikom. U potrazi za antičkom minuskulom – čija potpuna odsutnost izgleda da nikome nije bila sumnjiva – došli su do karolinškog pisma. Ovo je bilo prirodno i logično. Pored jaza od nekih tri stotine godina od širokog korišćenja ovog pisma, činjenica da su praktično svi rukopisi klasičnih autora koje su otkrili bili pisani ovim slovima bila je dovoljno ubedljiva. Verova-tno ne znajući mnogo o prepisivanju celokupne postojeće književnosti posle Karlovog dekreta iz 789. godine i o pre-pisivanju rukopisa karolinškim pismom tokom sledećih dve stotine godina, humanisti su spremno prihvatili ovaj rukopis kao originalno antičko pismo i nazvali ga »lettera antica«.

U početku je karolinški rukopis kopiran skoro do de-talja. Već 1425. godine humanista Nikolo Nikoli je držao školu u Firenci u kojoj su pisari učeni da pišu preciznim, oblim pismom, koje je zapravo bilo oživljavanje ovog dugo zapostavljenog rukopisa. Klasični verzali su kombinova-ni sa kurentnim slovima u stvaranju dvostrukog alfabeta. Novi alfabet je, zapravo, bio zasnovan na zabludi. Poznato je da verzali i minuskulna slova nisu homogeni elementi – verzali su bili klesani slovni oblici a karolinška minuskula je poticala isključivo iz pera. Pošto su zapazili da se verzali i mala slova ne slažu najbolje, prihvatili su se posla stili-zacije malih slova dodajući im serife i završne poteze, da bi ih približili verzalima. Do dolaska veštine štampanja u Italiju, humanističko pismo je postalo potpuno razvijena osnova za oblikovanje tipografskog pisma koje danas zo-vemo »roman« ili »antikva«.

Humanističko pismo

Humanistički rukopisi bili su među najfinijima koji su ikada urađeni. Bili su potpuno različiti od onih sa početka srednjevekovnog perioda: posedovali su impresivnu ja-snoću i preciznost strana; ornament je korišćen štedljivo i sa puno ukusa; celokupni estetski efekt često je postizan

jednostavno kroz elegantna slova, brižljivo aranžirana u redove koji su bili smešteni na strani tako da čine delika-tni ton na njoj. Kao knjižno pismo, humanistika se zadr-žala do 1500, kada ju je najzad zamenila uspešna upotreba štamparske antikve.

I u renesansi, baš kao i u prethodnoj istoriji pisma, pojavio se kurentni oblik formalnog rukopisa – »cursiva humanistica«. Najupečatljivije karakteristike rukopisa su nagib i sužavanje oblih slova; okrugla slova postala su ovalna, i sva su pisana blizu jedno drugom, često poveza-na. Gornji produžeci su izuzetno dugački, često duži od osnovne visine pisma. Krajem petnaestog veka, kada je humanistička minuskula istisnuta iz upotrebe štampanom knjigom, »cursiva humanistica« je postala izuzetno važna kao rukopisni oblik. Najvažnija za nas na ovom prelomu istorije slova je uloga humanističkog kurziva u stvaranju osnove za kurzivno ili italičko tipografsko pismo.

Humanistički kurziv

napomene:1 Ligature nastaju spajanjem dva ili više slova u jednu celinu. Postoji više vrsta ligatura: litterae implexae – slova su prepletena (1), litterae insertae – slova su umetnuta jedno u drugo (2), litterae conti-guae – dva slova spojena zajedničkim potezom (3) i litterae columnatae – kada jedno slovo stoji na drugom (4).2 Dijakritički znaci su dodaci slovima u obliku tački, zareza, crtica, kapi-ca itd. kojima se menja fonetska vrednost slova. Treba ih razlikovati od akcenatskih znakova.

literatura:Alexander Nesbitt, The History and Technique

of Lettering, Dover Publications Inc., New York, 1957

František Muzika, Krásné písmo ve vývoji latinky,Praha, 1958

John R. Biggs, Letter-Forms & Lettering, Blanford Press, Dorset 1977

Franjo Mesaroš, Tipografsko oblikovanje,Viša grafčka škola, Zagreb, 1981.

Miljko Kovačević, Savremena tipografija (1), Obrazovni grafički centar »Milić Rakić«, Beograd, 1981.

Allan Haley, The History, Evolution and Designof the Letters We Use Today, Thames and Hudson Ltd,

London, 1995

Priredio Ilija Knežević

12

16

17

18

NEMAČKAKNJIŽEVNOSTKAO INSPIRACIJAIzložba grafika studenata III godine FPU u Gete institutu u Beogradu,(prof. Gordana Petrović), povodom 23. aprila, Svetskog dana knjige

Okosnica ove saradnje bila je nemačka poezija kaoinspiracija, pri čemu su studenti svoju emotivnu i umet-ničku reakciju pri čitanju poezije (Paula Celana, FridrihaŠilera, Hermana Hesea, Teodora Štorma, Fridriha Ničea, J.V. Getea itd.) pretakali u grafičke listove koristeći različitetehnike originalne ručne štampe (visoke, duboke i kombi-novane).

Kao specijalni gost, na ovoj izložbi učestvovao je ivanredni profesor tipografije na FPU Ilija Knežević, koji jeizložio svoju dvojezičnu bibliofilsku knjigu (diplomskirad) Devinske elegije sa poezijom R. M. Rilkea.

Izložba je trajala mesec dana, do 23. maja, i u tomperiodu radove su videli mnogobrojni posetioci ove poz-nate kulturne institucije, kao i prolaznici u ulici KnezaMihaila, uz izuzetne pohvale za visok kreativni, likovno-tehnički i tehnološki nivo izloženih radova.

Nikola Jerković Zorana Vukotić

19

Ivana Flegar

Nada Serafimović Marija Radovanović

Marija Dimić

Du{an Petri~i} se, nepo be |en u ob lastiilustra ci je, odse lio u To ronto u Kanadu,evo ima ve} 15 godina. Iako je os ta vionezaobilazna remek dela iz ob la sti ilu -stracije i ani macije, koja su os ta viladubok trag i vizuelno-poetski va spi talegene racije koje su „odslu {a le”sedam -desete i osamdesete pro {log ve ka, novimladi ~itaoci ve} di`u obr ve na pomennjegovog imena. Na ̀ a lost, ~ak i na{istudenti ilu stra cije. Zaista, u knji -`arama je te{ko na}i njegove knji ge;nova iz danja se ne {tampaju, a vlas nicistara izdanja ljubomorno ~uvaju, pa ihnema ni u antikvarnicama. Zato, evona po~etku par re~i o Du{anu Petri~i}ui kratkog pomena naj va`nijih njegovihdela iz „beogradskog” perioda. Ro|en je 1946. u Beo gradu, ali je odro |enja `iveo u Zemunu. Posle diplo -mi ranja na Grafi~ kom odseku Fakulte-ta primenjenih umet nosti u Beogradu(1969), kod prof. Bogdana Kr{i}a, bioje urednik za karikaturu u Ve~ernjimnovostima. U me|uvremenu on i Du{ -ko Ra do vi} postaju legendarni tan-dem, od prve saradnje na Petri~i }evomdiplomskom radu, knjigom Karafindl,pa preko Radovi }evog Pole tarca(1973–1975), TV-kuvarica, na gra -|ivanih knjiga NIKOLA TESLA –PRI^A O DETINJSTVU, SEDI DARAZGOVARAMO imnogih drugih za -jedni~kih projekata. Me|u naj poznati -jim radovima nalaze se R{umoveknjige JO[ NAM SAMO ALE FALE iNEVIDLJIVA PTICA, Muni ti}eva DE -@ELA ANIMIRANIH ^U DES („Dr`a -va animiranih ~uda” izdata u Sloveniji,knjiga koju nijedan na{ izdava~ nijesmatrao za shodno da izda na srp-skom) i brojne druge ne samo ilus-

trovane sli kov nice ve} ani mirani fil-movi (me|u kojima Plavi zec i Ro meo iJulija u izvo|e nju trupe Mons trumi idru`ina) i animirane [pice za legen-darne TV serije Poletarac, Sto~i}upostavi se, Razbaru{ena azbuka i druge.Od 1986–1991. je profesor na FPU, napredmetu Grafika knjige. Posle dve go -d i ne provedene u Rimu, od 1993. `ivii radi u Torontu, objavljuju}i svoje ilu -stracije i karikature u najve}im sever-noameri~kim listovima i ~asopisimakao {to su Toronto Star, The New YorkTimes – Book Review, Scientific Ameri-can, The Wall Street Journal, CanadianGeographic… Obi~aj da njegove beo -gradske ilustrovane knjige, animiranifilmovi i karikature osvajaju nagrade,Petri~i} je nastavio i u Americi – „Zlat-na pera” i „Neveni” dobila su nova,presti`na imena na engleskom jeziku:ROBERT F. SILBERT AWARD (SAD,2001), JAMES MADISON AWARD(SAD, 2007) za knjigu o Bend`aminuFrenklinu koja ovde nije predstavljena;najzna~ajnija kanadska nagrada GOV-ERNOR GENERAL AWARD (2007, zaMy New Shirt), ALCUIN AWARD zaTumbeldown Hill i mnoge druge. Kaoilustraciju tog uspeha u ilustraciji, dapomenemo da Petri~i} svake nedelje unajtira`nijem Toronto Staru ure|uje icrta sopstvenu rubriku pod naslovomDU[ANOV SVET („Du{an’s World” –sa kva~icom iznad slova {!) u komepre te`no slikom komentari{e ono {toon smatra da je va`no. Nekad je topoliti ~ki komentar, nekad opaska opolo`aju rakuna u dru{tvu, a nekadzapa`anje o udaljenostima preko grad-skih ~asovnika u Torontu. To pokazu-

je kako je ime „Du{an”, kojim se pot-pisuje, malo pomalo u{lo u kanadski`argon i pretvorilo se u instituciju.Istori~ar umetnosti Dragica Jovanovi}(u svom m agistarskom ra du po sve}e -nom opusu Du{ana Petri~i}a, od bra -njenom 2005. na Fi lozofskom fa kul te -tu), zapa`a bitnu razliku u izgledu Pe -tri~i}evih li kova u „beogradskom” i„ka nadskom” pe riodu: „Pe tri~i}evo ka -nadsko ‘presa|ivanje’ i{ ~itava se u pr o -meni nj egovih likova: me ke, ok ruglefor me (‘meki’ balkanski odnosi) zame -nje ne su o{trim, {picastim (‘o{tri’ sev-ernoameri~ki odnosi). Njegov be o -grad ski ‘nosati i brkati’ ~ovek, kao ik o -nografska jedinica sa neograni~enimbrojem kombinacija, trajno se izgubioiz njegovih radova. Uo~iv{i da njegovbrkati nosonja ne pripada novoj sredi-ni, iskreirao je nove }o{kaste i {picastesevernoameri~ke karaktere u karika tu -rama i ilustracijama.” Kao {to je u Be ogradu Petri~i} imaosre}e (ako je sa mo sre}a u pitanju) daradi sa naj bo ljima: Ra dovi}em, R{u -movi}em, Baj for dom i drugima, to senastavilo i u Ka nadi. Mogao je on dailustruje i os re dnje tekstove, pa da nje-gov rad od sko~i za nekoliko kopalja uodnosu na tekst, ali vrcavi i ma{tovitopostavljeni tekstovi visoke literarnevrednosti nastavili su da ga prate i uino stranstvu. Sa mo takvi izazovi moglisu da ga od r`e u vrhunskoj formi.

Ca milla Gry sky: LET’S PLAY – TRA-DITIONAL GAMES OF CHILD-HOOD, Toronto, 1995. Od deset Pe tri -~i}evih knjiga koje }emo ovde pred-staviti na{im starim i novim ~itaocima,

DESET NOVIH KNJIGA DU[ANA PETRI^I]A

DUŠAN’SWORLDU SUSRET IZLO@BI DU[ANA PETRI^I]A U MUZEJU PRIMENJENE UMETNOSTI U BEOGRADU, OKTOBRA 2008.

20

samo jedna je u me |uvremenu iza{lakod nas, pod na slovom HAJDE DA SEIGRAMO – TR A DICIONALNE IGRENA[EG DE TINJSTVA Kamile Griski,u izdanju Via Connect Int. To je knjigakoju je Du {an zapo~eo u Beogradu izavr{io u Kanadi sa knji`evnicom Ka -milom Griski, tako da je to jedna odprvih njegovih vanbeogradskih slikov -nica. Ova knjiga u prevodu pokazala jeda na{e i ameri~ke de~je igre nemajumnogo razlika, ali su neki detalji ipakmorali da se doteraju i prilagode ame -ri~koj pu blici. Nije ~udo da je ova te -ma zagolicala Petri~i}a, jer se on igra idok ra di na ilustracijama – knjiga jepre pu na sve`ih i neo~ekivanih ilustra-torskih re {enja i detalja: devoj~ica kojaje „za le|ena” u igri Ledenog ~i~e nacr-tana je kako prekrivena ledom lebdi uvazdu hu, a u zavr{noj sceni u parku uko me se i odrasli kao deca igraju de~jih

i g -

ara, sasvim pozadi, u ~etvrtom planu,pri kazana su dva spomeni~ka po prsjaka ko se glavama dobacuju loptom.Ovaj de talj lukavo simbolizuje tradici-ju de ~ijih igara i zaokru`uje ilustra-torsku „dr a maturgiju” knjigepodse}aju}i nas na prvu ilustraciju ukojoj deca u ko loni od praistorije dodanas tr~e}i dodiruju onog slede}eg,kao u igri „[u ge”. Ovako ~iste i jasneilustracije, za~injene humorom i uni-verzalnom filozofijom, za{titni su znakPetri~i}eve po etike.

Vivienne Shalom: THE COLOR OFTHINGS (BOJE SVIH STVARI), NewYork, 1995 Autorkina ideja o svetu kojije u po~etku crno-beli, pa se postepenokolori{e veoma je lepa i poeti~na, ali nei preterano originalna. Ja sna dra ma -tur{ka postavka olak{ala je Petri~i}u dase razma{e i da svoj ilustro vani i od -

{tampani „crtani film” do ma{taogrom nim brojem detalja i finesa.

Aubrey Davis ENORMOUS POTATO(D@INOVSKI KROMPIR), Toronto,1997. U kanadskoj verziji parabole,ko ju mi znamo kao pri~u „O dedi irepi”, repa je postala krompir, da bivelika gozba na kraju pri~e postalalogi~nija. Lepa epska postepenost ugra |enju ra dnje, koja se razvija doda-vanjem sve manjeg i slabijeg u~esnikau po t ezanju zagonetnog povr}a podze m ljom i zavr{ava gozbom, kod Pe -tri~i}a se lepo i postepeno zavr{ava.Kao {to nam pri ~itanju teksta pogledklizi s leva na de sno, tako nam i nazavr{nim ilustracijama pogled klizi odnajve}eg i naj ja~eg u~esnika ka svemanjem i slabijem – kako nas jevizuelno postepeno uzdizao do kulmi-nacije, tako nas je na kraju postepeno„spustio” na zemlju.

Tim Wynne-Jones: ON TU M BLE -DOWN HILL (BRDO NIZ BRDO),Toronto, 1998. Literarni predlo`akimao je svoj „{tos”: prva re~enica bila jenajdu`a, a svaka slede}a za jednu re~kra}a, dok se broj re~i na strani nijesveo samo na jednu. Petri~i} je ovuknji gu izrazito nadmo}no „re`irao”,formiraju}i prvu stranu tako da se sas-tojala samo od re~i rukom upisanih uveliku „re{etku”, a poslednja od ilustra -cije bez teksta. Kako se knjiga razvija la,ilustracija je postepeno osvajala prostorna ra~un smanjenog broja re~i. Ovak-va „re`ijska” ideja zahtevala je vi sok ste-pen apstrakcije. Ilustrator se po i grao sadva osnovna elementa knjige kaomedija: slikom i tekstom, pretvaraju}ipostepeno jedan u drugi. Nikakva naz-naka ili sugestija takvog re{enja nijepostojala u tekstu koji je Petri~i} dobiood pisca, u kome je postojala samo du -hovita redukcija re~i. Tako }e, po{to jeknjiga zavr{ena stranom koja se sastojisamo od slike, ona zapravo ilustrovati„ni{ta”, ono {to sledi nakon poslednje izavr{ne re~i teksta. To „ni{ta” nije bilona pisano, proisteklo je iz ~istote i do -slednosti izma{tane koncepcije, koja,zajedno sa tekstom, pri~a svoju paralel-nu pri~u. Duhovito struktuirani datitekst ostao je po{tovan do kraja, jer jena njemu koncept ilustrovanja bio i ba -ziran: ali desilo se da je koncept ilustra-tora ispao jo{ duhovitiji i apstraktniji.

21

Joan Dash: THE LONGITUDE PRIZE(NAGRADA ZA NAVIGACIJU), NewYork, 2000. Zanimljiva pri~a o va`nomsegmentu istorije navigacije ispri~a -nom kroz biografiju D`ona Harisona,talentovanog i upornog pronalaza~anaj preciznijeg ~asovnika na svetu kojije om o gu}io pouzdanu orijentaciju naot vorenom moru u osamnaestom ve -ku. Na menjene odraslima, crno-belePetri~i}eve ilustracije obra}aju se, ovogputa odrasloj publici, mudro, duhovitoi sa ne o~ekivanim obrtima. Ova knjigado ka zuje da su ilustracije mogu}e i po -trebne i knjigama za odrasle, samo akose postave prema ~itaocu na pravi na -~in. Odraslom ~itaocu nije potrebnoslikom opisivati, obja{njavati ili deko-risati tekst, jer to mo`e da vre|a njegovuzrast i inteligenciju. Takav ~i talac, sli -~an onom koji ~ita politi~ku ili nau~nurubriku u nedeljnom ~asopisu, od ilus-tracije o~ekuje lukavu nadgradnju, ko -ja ne}e drugi put izgovoriti isto {to jetekst ve} rekao. Petri~i}eve ilustracijeza knjigu „Navigaciona nagrada”, dobi -le su 2001. presti`nu am er i~ku nagra -du ROBERT F. SILBERT AW ARD.

Margaret Atwood: RUDE RA M SAYAND THE ROARING RADISHES, To -ronto, 2003. Pr i~a pred stav lja lingvis -ti~ku egzibiciju spi sateljice koja je pri -~u sastavila skoro isklju~ivo od re~ikoje po~inju na slovo „r”. U dosled-nom prevodu „RUMENI RAMSI IRAZBESNELE ROTKVICE”, pri~a go -vori o crvenokosom de~aku koji sre}eneobi~nu devoj~icu u okviru kerolovs-ki uvrnute pri~e ~iji su elem en ti bili de -terminisani stvarima koje po~inju na

slovo „r”. Kao {to je jezi~ki izazov biopovod knji`evnici za izgradnju zanim -ljivog sveta koji je u velikoj meri bionametnut i ograni~en formalnim fak-torima, tako je i ilustrator bio prisiljenda prati i uskla|uje elemente ~ija jelogika nastajanja bila formalno-ling -visti~ke, a ne sadr`insko-vizuelne pr i -rode. Petri~i}eve bogate i dekora tiv neilustracije u ovoj knjizi grade ve omaspecifi~nu atmosferu. Tvrdo ko ri~enavarijanta knjige oboga}ena je for zacemkoji se sastoji od velikog broja razli~itihslova „r” i koji vizuelno na gove{tavapi{ ~evu jezi~ku igru.

Aubrey Davis: BAGELS FROM BE -NNY (BAGELI OD BENIJA), Toronto,2003. Obrada stare jevrejske pri~e ode ~aku i njegovom malom dijalogu saBo gom pomo}u bagela (jevrejsko pr s -te nasto pecivo sa susamom) koje je is -pe kao njegov deda pekar. Kao i u os -

talim knjigama, i ovde je Petri~i} uspeoda smisli „ne{to naro~ito” u pogledufo r me. Kru`ni oblik bagela postao jeob lik svake ilustracije, {to je vizuelnomde lu knjige dalo karakteristi~an izgled,a ilustracijama „posve}eni” oblik savr -{enih „bogomdanih” geometrijskih te -la kao {to su Sunce i Mesec. Veoma za -nimljiv font Garamoushe savr{eno seuklapa u Petri~i}ev tipografski konceptu kome je tradicionalna tipografija us -trojena na „slobodoru~no ispisan”,namerno blago iskrivljen, asimetri~anna~in, ~ija su slova razigrana i ne pratestrogu horizontalnu liniju.

Margaret Atwood: BASHFUL BOBAND DOLEFUL DORINDA, Toronto,2006. Nova „jezikolomna” avanturaMargaret Etvud, (u slobodnom prevo-

du, koji po{tuje zadatu igru re~ima:)„BOJA@LJIVI BOB I DEPRIMIRANADORINDA” vodi nas u jo{ slo`enije je -zi~ke igre. Kao {to ve} poga|ate, re~i ure~enicama koje se odnose na de~akaBoba po~inju na slovo „b”, a one kojese odnose na devoj~icu Dorindu, naslovo „d”. Na kraju pri~e oni nastavlja-ju da `ive zajedno, pa se u poslednjimpa s usima i re~i na ova dva slova po -me{aju. U vizuelnom pogledu,Petri~i} de~aka kolori{e nijansama`ute, a de voj ~ i cu boji raznim valerimalju bi ~a ste. Baratanje komplementarn-im bo ja ma je klizav teren iz koga mogukao po bednici da iza|u samo velikimaj stori. Neobi~an kolorit u ovojknjizi pro iza{ao je iz ilustratorskogkoncepta u vizuelnom smislu jednakoizazovnog, kao za pisca igra strogozadatim re ~ima.

Carl Fagan: MY NEW SHIRT (MO JANOVA KO[ULJA), Toronto, New York,2007. Pri~a o de~aku koji uv ek za ro -|endan dobije neudobnu be lu u{tir -kanu ko{ulju koja vi{e zna~i njegovimroditeljima nego njemu. Knj iga je ilus-trovana u formi po rodi ~nog albuma sa„fotografijama” ko je detaljno prate,„do kumentuju” i na po e ti~an na~inko mentari{u radnju.

22

Robert Heidbreder: LICKETY-SPLIT,Toronto, New York, 2007. Pisac je ovdeilustratoru zadao zadatak koji na prvipogled izgleda nemogu} za ilustrova -nje. Mi sada gledamo tekst zajedno sago tovim ilustracijama i ta celina namse ~ini sasvim logi~nom. Ali zamislitepa pir na kome je bilo ispisano tridesetrimovanih dvojnih onomatopeja kojeje napisao Hajdbreder i koje je Petri~i}dobio kao zadatak da ilustruje. Na sre -}u, Du{ko Petri~i} je ve} imao iskustvasa sli~nim izazovima koje mu je za -davao Du{ko Radovi}, a koji su se sas-tojali od apstraktnog, apsolutno ne vi -zuelnog teksta. Neke od tih onoma to -peja, kao naprimer „klinkiti-klank”,mo gu}e je vizuelizovati na os novu za -mi{ljenih izaziva~a datih zvuko va, alipojedine, kao „holi-moli”, pr ed stav lja -ju samo igre re~ima. Pe tri~i} i ovde na -digrava igre re~ima igrom slika. Dvaju naka, de~ak i devoj~ica, mnogobroj -ne situacije u ko jima se de~ak hvali,po ~etak i zavr {etak knjige kao celine, ukratko, celokupna gra|a knjige u po -gledu sadr`ine i forme, nisu elementiko je je pisac zadao ilustratoru, ve} su

ko m p letno delo ilustratora. U tom sm i -slu ova knjiga predstavlja pravi trijumfPetri~i}evske domi{ljatosti. Te h n i~kigledano, ovo je jedina Pe tri~i }e va sli -kovnica kolorisana u kompjute ru.Obi~no su sve ra|ene rukom, a kom-pjuter je rezervisan samo za brza,dnevna re agovanja. Ipak, ova knjigapo kazuje malo druga~ijeg Petri~i}a, saneuo bi~ajenim savr{eno ujedna~enimbo je nim povr{inama.

Petri~i}eve sli kovnice precizno su„re`irane” i on unapred vo di ra~una o~itaocu tokom pr ocesa ~itanja igledanja ilustrovane knj ige. Njegoveilustracije imaju svoj po ~etak, svojrazvoj i poentu na kraju. Ia ko se ani-miranim filmom aktivno ba vio samotokom prve polovine osamdese tih inapustio ga, animacija i il ustra cija kodPetri~i}a ostaju duboko pr o ̀ e te jednadrugom. To se naro~ito ja s no mo ̀ eprimetiti kod njegovih animi ranihknji`ica (flip books), koje me dij ski isame predstavljaju grani~no pod ru~jeizme|u ilustracije i animacije (katalogza izlo`bu u Grafi~kom kolektivu, seri-jal „[a{ava lektira” i „Beograd iBeogra|ani” na tekst Du{ka Radovi}a,an i m irane paginacije u knjizi RankaMu niti}a „De`ela animiranih ~u -des”…). Dok koncipira svoje ilustra cije Petri~i}razmi{lja u vremenu i po kretu – njego-va ilustrovana knjiga lako mo ̀ e da sepretvori u animirani film, jer on knjigune posmatra kao nepokretan zamrznu-ti svet, ve} kao `ivu celinu koja se ak -tivira uzimanjem u ruke. Po~etne stra -nice tada predstavljaju uvodnu, aposlednje stranice odjavnu {picu za mi -{ljenog „filma”. Iskustvo ste~eno u ani-maciji nije bilo samo ne{to {to }e onprimeniti u ilustraciji, taj ose}aj za„taj ming”, su{tinski va`an za animato-ra, kod njega je oduvek bio prisutan u

ve}ini stati~nih crte`a – ilustracija ikar i katura. Na Petri~i}e vim ilustracija-ma redosled gledanja i redosled va` -nosti o~igledni su, a ak centi ta~no namestu na kome moraju da budu. Svakacelina ima jasno za mi{ljenu i sprovede-nu primarnu ideju, koja proisti~e izteksta. Me|u tim, Petri~i}eva specijal-nost je da u ilustraciju uvede jo{ jednuideju, nazovimo je sekundarnom, onukoja nije neophodna za osnovno tu -ma ~enje datog literarnog predlo{ka. Tavi {e strukost i vi{eslojnost jedna je odos ob enosti njegove poetike. U pitanjuje na crtani svet koji po po~etnom im -pulsu proisti~e iz zadatih re~i – a zatimse ot ima literarnoj kontroli i postajenovi, slikovni „tekst” koji ide u koraksa onim inicijalnim, i koga slika pone -kad i prevazi|e. Za razliku od starihvreme na kad ilustrator nije bio ni pot-pisan kao autor, u Petri~i}evom slu~ajuime ilustratora uvek ravnopravno stojisa imenom pisca na korici slikovnice.Ilustracija tako postaje paralelan svetravnopravan literaturi, a tandem pisac-ilustrator pojava koju treba slediti i ko -ja obe}ava naj~vr{}u mogu}u sintezuteksta i slike. Na kraju, pomenimo da jeupravo u {tampi prva slikovnica kojuje Petri~i} radio direktno za na{egizdava~a od kada je oti{ao u Kanadu.Izdava~ je Cepter, a to je istovremeno iprva knjiga za decu koju je napisao Da -vid Albahari i zove se EMA I JE@ KOJINESTAJE. Dakle dva Zemunca ili dvaKana|anina u jednoj knjizi. Bi}e goto-va do oktobra, taman na vre me zaSajam knjiga, odnosno za ve liku sa mo -stalnu izlo`bu u Muzeju primenjeneumetnosti.

Rastko ]iri}

23

TIPOGRAFIJA (prema definiciji iz Vujaklijinog leksikona – štamparska veština ili čak samo štamparija) od početkasvog postojanja bila je vezana za dvodimenzionalnu, najčešće papirnu površinu na kojoj su tipografski elementi(slova, brojevi, interpunkcija, tipografske linije, znakovi, itd) stajali nepokretni, zauvek zakucani u svom datomredosledu. Pronalazak filma omogućio je da se tipografija prvo POKRENE, a najjednostavniji način da se topostigne bili su pokreti kamere (odnosno snimanog materijala) levo-desno ili gore-dole (švenk) ili napred-nazad (zum). Na ovaj način slova i ostali elementi ostajali su međusobno nepokretni, ali su se kretali u odno-su na filmski izrez. Korišćenjem animacije (snimanjem kvadrat po kvadrat) moglo se postići da slova OŽIVE,to jest da se kreću po svojoj volji po uzoru na kretanje živih bića. Digitalna tehnologija povećala je broj mogu-ćnosti manipulisanja svim vrstama imažerije, pa i tipografijom.

TIPOGRAFIJA I FILM (ANIMIRANI FILM TAKOĐE), U OKVIRU SAMOGmedija, redovno se sreću u okviru filmske špice i eventualnih nat-pisa koji se pojavljuju tokom trajanja filma (ovde nećemo raz-matrati upotrebu tipografije u pratećim štampanim disciplinamakao što su filmski plakati, programi, leci…). Osnovna funkcijafilmske špice je informativna – ona obaveštava gledaoca o nas-lovu dela, ekipi koja ga je realizovala, kao i o tehničkim i prav-nim detaljima. Tipografija tu ima ulogu stilskog vodiča, likovno-istorijskog nagoveštaja ili dopune sadržine filmskog dela. Sličnouvodnim i završnim stranama knjige, filmska špica uz pomoćtipografije vizuelno definiše i stilizuje žanr i druge odlike filma.

Već u PRVOM kadru PRVOG crtanog filma, a to je filmAmerikanca Stjuarta Blektona Smešne faze komičnih lica iz 1906.crtanog kredom po školskoj tabli, ispisuju se slova naslova filmaHUMOROUS PHASES OF FUNNY FACES. Isečci od belogpapira na crnoj pozadini postepeno formiraju slova naslova, gra-deći na taj način i prvu animiranu filmsku špicu. (Sl. 1)

Animirane špice za animirane ili igrane filmove predsta-vlja-ju najčešću i najlogičniju upotrebu pokrenute tipografije. Za-visnood vrste filma, ali i od ambicija režisera i animatora one su više ilimanje maštovite, složene ili čak zaokružene kao pose-bne celine.

Možda najpoznatija animirana špica, koja je nadraslasamu sebe i nastavila svoj samostalan život, jeste ona za filmskiserijal o inspektoru Kluzou u kojoj kao glavni junak debitujePink Panter, u istoimenom filmu Blejka Edvardsa iz 1963, i ukojoj animaciju potpisuje Friz Freleng. Već 1964. svoju premi-jeru doživljava PINK PHINK, prvi film iz buduće svetski popu -larne serije, koji odmah, iste godine, osvaja i Oskara. U filmuBlejka Edvardsa, Pink Panter je naziv dijamanta oko koga se de-šava zaplet, tako da je pojava ružičastog pantera u vidu karakte-ra, zanimljiva nadogradnja radnje igranog filma i kuriozitet kadje u pitanju odnos igranog i animiranog filma. Takođe ne trebazaboraviti ulogu koju za ovaj serijal ima originalna muzika Hen-rija Mancinija. (Sl. 2)

Uvodna špica za Pixar/Diznijev film MONSTERS INCna maštovit način razrađuje motiv otvaranja i zatvaranja vratarazličitih ormana, koji je proistekao iz suštine sadržine filma jerpredstavlja granicu između sveta monstruma i sveta stvarnosti.(Sl. 3)

Odjavna špica za film Brada Silberinga SERIJA NES-REĆNIH DOGAĐAJA (A SERIES OF UNFORTU-NATE

24

EVENTS) iz 2004. predstavlja pravo remek delo i, slično PinkPanteru, film u filmu. Ovaj kompjuterski kolaž osobenih likov-nih kvaliteta ima sve odlike nadahnutog autorskog animiranogfilma. Kao još jedan nesrećni događaj u seriji, na samoj odjavnoj špi-ci nećete naći ime autora (režisera i dizajnera) odjavnog animi-ranog filma, Džejmija Kalirija (Jamie Caliri). (Sl. 4)

Izvanredna animirana špica Mirka Ilića za igrani filmMilana Trenca Zen Stories iz 2000, mudro je tipografski iznutra os-mišljena – jata kratkih vertikalnih, horizontalnih i kosih linija la-gano ulaze u kadar i udružuju se formirajući slovne znakove nasredini platna. Ilić je, rastavivši slova na sastavne elemente kojisu proizašli iz sasvim apstraktnog razmišljanja o stilizovanojstrukturalnoj prirodi tipografije, sklapa i rasklapa slova od os-novnih čestica koja sama po sebi nemaju nikakvo značenje. (Sl. 5)Prelomni trenutak u istoriji pisma jeste bio onaj kada je slovniznak, koji je postao od slikovne predstave, izgubio značenje ipostao apstraktna oznaka za nevizuelni glas.

Osim na špicama, u nemim filmovima dijalozi i kome-ntari naratora bili su ispisani na posebnim tabloima koji su poredteksta često imali i dekorativne tipografske ramove (ponekad i

koji diskretan crtež). Da bi gledaoci imali vremena da pročitajutekst, tabloi su grubo i naglo prekidali radnju filma i trajali ono-liko koliko je bilo potrebno da ih prosečan gledalac pročita. Ranianimirani filmovi, čiji su junaci najčešće bili regrutovani iz stri-pova, kao Salivenov Mačak Feliks, Herimenov Krejzi Ket iliDerksovi Bim i Bum, rešavali su problem prekidanja toka film-ske priče korišćenjem ikonografskog elementa preuzetog iz stri-pa – oblačića (filaktere) koji bi sadržao izgovoreni tekst, a nere-tko bi se on i ispisivao pred gledaocima. Saliven kod Mačka Fe-liksa nije koristio tipografiju samo za dijaloge, već je išao i dalje.Često je navođen primer, svejedno da li je u pitanju strip ili ani-mirani film, kad se Feliks nađe u dilemi ili opasnosti i iznad gla-ve mu se u oblačiću pojavi upitnik kao kodifikovani stripski znak,on ga neočekivano hvata rukom i koristi kao oruđe ili oružje.Time se tipografski znak odjednom od apstraktnog komunika-cionog simbola pretvara u materijalni predmet. Na taj način setrenutno poništavaju granice između slike i teksta, ilustracije itipografije, koji predstavljaju dva osnovna aspekta koja gradeštampane medije. (Sl. 6)

25

5

PO ULOZI I ZNAČAJU KOJI IMAJU U FILMU, TIPOGRAFSKI ELEMENTIće se različito ponašati. Smatram da možemo razlikovati pet raz-ličitih stepena aktivnosti tipografskih elemenata u odnosu na os-tale elemente filma ili animacije (žive ili crtane aktere i pozadinu,odnosno ostale pokretno-zvučne likovne elemente – liniju, povr-šinu, boju, teksturu, itd). 1. PASIVNA TIPOGRAFIJA, gde je tipografija samo neaktivniprateći element, na primer u situacijama kad se statični ili po-krenuti natpisi samo pojavljuju i nestaju u okviru pokrenute ilistatične slike u filmu. Oni mogu da pojašnjavaju radnju, ali mo-gu samo da sadrže podatke kao što su imena članova ekipe,koji ne igraju nikakvu ulogu u naraciji.2. IMITATIVNA TIPOGRAFIJA, gde tipografija glumi sebeodštampanu u knjizi, na primer u slučajevima kad se prika-zujeodštampana knjiga koja se lista pred kamerom. To su tako-đe

svi natpisi u okviru scenografije ili raznih štampanih ili ru-kom pisanih artefakata. 3. DEKORATIVNA TIPOGRAFIJA. U slučajevima pomenu-tim pod brojem 2, kad sadržina nije bitna, tada je dekorativnafunkcija dominantna. 4. AKTIVNA TIPOGRAFIJA, gde je tipografija sastavni deovizuelne naracije i igra važnu ulogu zajedno sa ostalim filmskimelementima. Pomenut je primer sa mačkom Feliksom u komeon koristi tipografski element u okviru radnje filma. U filmuOSVETNIK iz 1958, Dušan Vukotić u sceni koja se odnosi nasuđenje, animira tipografski znak paragraf, kojim barataju nacr-tani advokati.5. TOTALNA TIPOGRAFIJA, gde je tipografija u glavnoj ulo-zi, predstavlja glavne junake ili su oni sagrađeni od tipografskihelemenata, dakle čini noseću strukturu filma.

ANIMIRANE KNJIŽICE (KINEOGRAF, FLIP BOOK, DAUMENKINO…)nastale su u drugoj polovini 19. veka i ostale popularna hibridnaforma tačno između knjige i filma. Pošto je dužina trajanja sek-vence u animiranoj knjižici relativna i zavisi od brzine listanja,svaka celina traje od 6–10 sekundi. Iako su najčešće one u kojimasu animirane figurativne sekvence, ipak postoji nemali broj onihu kojima su na razne načine animirani tipografski elementi. Naprimer, u okviru Tipografskog foruma 1995. godine u Kaselu,Nemačka, izdato je deset ovakvih knjižica u kojima je tipografijaanimirana na različite načine. Nemac Sigrun Köhler, godine 2000.povodom ulaska u novi milenijum, izdaje animiranu knjižicu podnaslovom KAKO VREME LETI u kojoj na sto strana po redureprodukuje godine sa nadgrobnih spomenika – od 1900-te do1999. Na poslednjoj strani stoji složeno ©2000 i ime autora.Osim duhovite dosetke, ova publikacija sa-drži hronološki pregledrazvoja tipografije tokom 20. veka. (Sl. 7) Takođe, izuzetno su zan-

imljiva dve animirane knjižice poznatog južnoafričkog slikaraVilijema Kentridža, u kojima je autor cr-tao, odnosno slikao nastranicama knjiga, preko postojećih stra-na koje sadrže tekst itehničke ilustracije. Iskoristivši slučajne štampane knjižne stranekao animiranu pozadinu sa izraženim stroboskopskim promena-ma različitih stranica, što daje utisak veoma modernog koncep-ta, Kentridž nam posredno sugeriše nešto radikalno, a iznenađu-juće jednostavno: da SVAKU knjigu možemo da odgledamo kaospontanu i apstraktnu animiranu knjigu. (Sl. 8)

Jedinstven i izuzetno složen primer animirane knjižiceBEOGRAĐANI I BEOGRAD iz 1982, koju je na tekstoveDušana Radovića ilustrovao i animirao Dušan Petričić. U ovojekološkoj knjižici Petričić postavlja dve paralelne radnje: u glav-noj pratimo animirano razgrađivanje grba Beograda, da bi nakraju iz kapije na grbu kao kukavica iz sata izašao lično DuškoRadović i u animiranom stripovskom oblačiću izjavio Ku-ku.

26

87

Ovo je redak primer animiranog teksta ugrađenog u ilustraciju.Druga paralelna radnja, smeštena bliže povezu, ilustruje kratkeRadovićeve ekološke stihove koji se odnose na razne tipoveBeograđana koji utiču na razgrađivanje animiranog grba. Dveradnje su povezane, ali ova animirana knjižica može da se čitana dva načina: kao normalna i kao animirana knjižica. Ta dvanačina isključuju jedno drugo, to jest, te dve radnje ne mogu sepercipirati istovremeno, jer jedna postoji u prostoru a druga uvremenu. (Sl. 9)

Nedavno urađena tipografska animirana knjižica O3ONE(oktobar 2007) autora ovog teksta, posvećena je proslavi godiš-njice beogradske galerije Ozon. Tekst koji nabraja oblasti koji-ma se galerija bavi animiran je kao kiša, a pri svetlosti munje začasak se pretvori u negativ. Tri slova O demonstriraju hemijskiproces pretvaranje kiseonika (O2) u ozon (O3) što se na krajupretvara u logotip Galerije koji je i projektovan kao dvosmisle-na tipografska igra. Čini mi se da je ovo jedini primer totalneanimirane tipografije kod nas. (Sl. 10)

USKORO! kONKURS TIPOMETRA, FPU I GALERIJE OZONza najbolju tipografsku animiranu knjižicu, sa 50-60 slika. Učesnici konkursa slaće radove na adresu Tipometrau obliku animiranog gifa, tako da mogu da se odgledaju i preko Mreže. U originalnom obliku neka sve stranice budu sačuvane u rezoluciji 300 dpi, pogodnoj za štampu, jer će najmanje jedan nagrađeni flip-book biti odštampan u većem

tiražu, a izložba najboljih radova biti održana u Galeriji Ozon i FPU.

........................................

......................

.....................

27........................................

9

10

!!

! !

REĐI SU AUTORSKI ANIMIRANI FILMOVI KOJI KORISTE TIPOGRAFIJU

kao likovni odnosno kinetički element. Film iz 1964. BEZ NAS-LOVA Borivoja Dovnikovića Borda, poznatog autora Zagreba-čke škole, poigrava se tekstom za špicu imaginarnog filma, is-mevajući birokratiju kojoj su administrativni podaci važniji odsadržaja i suštine filma – od silnih imena u špici nesrećni glavnijunak ne uspeva ni da započne radnju filma. (Sl. 11)

Jedna od Diznijevih interpretacija Šepardovih ilustra-cija za knjige o Vini Puu počinje listanjem knjige VINI PU IVETROVITI DAN. Korišćenjem mogućnosti animacije, duva-nje vetra iz priče ne samo da utiče na elemente pokrenutih ilus-tracija, već i na slova iz teksta štampane knjige. Danas bi kom-pjuteri sasvim lako izašli na kraj sa ovim problemom, ali godine1968, svako malo slovo iz knjižnog bloka moralo je da buderukom precrtavano i animirano, a u sekvencama kad se okrećelist štampane knjige, sva ta mala slova morala su da budu paž-ljivo deformisana i crtana u perspektivi. (Sl. 12)

U poetičnom filmu Džonatana Hodžsona: ČOVEKSA DIVNIM OČIMA iz 1999, rađenom po tekstu Čarlsa Bu-kovskog, rukom nacrtana slova, odnosno natpisi koji vizuelizu-ju reči naratora, pojavljuju se i ostaju na platnu kao ravnoprvanelement sa animiranom ilustracijom. Ovo nas podseća na sli-kovnice u kojima tekst knjige nije samo tehnički postavljen po-red ilustracije, već je integrisan sa njom. (Sl. 13a i 13b)

Film CURRICULUM VITÆ češkog animatora PavelaKoutskog iz 1986. je zabavna animirana auto-biografija jednogslikara-animatora u kojoj slova igraju važnu ulogu. Nacrtana kaotrodimenzionalna tela, slova i brojevi postaju junaci ravnoprav-ni sa ostalim figurama slikarstva, vajarstva i arhitekture. (Sl. 14)

Engleski studentski film PERPLEXUS iz 2006. rađenje u 3D kompjuterskom programu koji omogućava slovima, ko-ja su u svakodnevnom kontekstu dvodimenzionalna, da gradesložene forme u prostoru, kao što su ljudske figure. (Sl. 15)

Insert iz filma portugalske autorke Isabel Aboim TOBEE OR NOT TO BE sastoji se od skoro čiste animirane tipo-grafije (jer osim slova pojavljuje se i stilizovana ljudska figura),koja je izvedena u vektorskom kompjuterskom programu Flashkoji je veoma pogodan za animiranje tipografije. Pokrenuta slo-va dominiraju scenom i grade posebnu atmosferu u kontekstufilma. (Sl. 16)

U animiranom spotu francuskog autora Antoana Bardo-Žakea ALEX GOPHER: THE CHILD iz 2000, koji je moder-na instrumentalizacija klasične pesme koju peva Bili Holidej, sveje dosledno i vešto zamenjeno tipografijom – i scenografija ivozila i glumci – pratimo taksi koji juri ulicama Njujorka vozećitrudnicu na porođaj. Ovaj efektan, duhovit i dinamičan film ukome se sve sastoji od tipografije – junaci, vozila, scenografija– lep primer totalne animirane tipografije, imao je veliki uticajna druge autore postavivši nove standarde u pogledu tretiranjateksta u animaciji. (Sl. 17) Dajući najveći mogući značaj tipogra-fiji kao glavnom junaku spota, učinio je da mnogi na ovu oblastgledaju drugim očima, kao na jako potencijalno grafičko oružje

Kod nas nema mnogo primera upotrebe tipografije uautorskoj animaciji u aktivnom ili totalnom obliku. Dušan Petričiću svom filmu ROMEO I JULIJA U IZVOĐENJU TRUPEMONSTRUMI I DRUŽINA iz 1985. koristi lepa rukom pisa-na slova izvedena iz klasične tipografije. Ti natpisi i telopi sa du-hovitim komentarima stilski dopunjavaju atmosferu i veoma suvažni za ukupan izgled filma. (Sl. 18)

Godine 1988. Nikola Majdak u okviru radionice naameričkoj školi u Vermontu realizuje film AMERIČKI KLIN-CI UČE ĆIRILICU, gde su animirana ćirilična slova. Sličan filmrealizuje i ŠAF (škola animiranog filma) iz Vranja 1998. pod nas-lovom ANIMIRANI BUKVAR. U ovakvim edukativnim fil-movima slova jesu glavni junaci, ali se dramaturgija zadovoljavanjihovim mehaničkim nabrajanjem.

U filmu ALE I BAUCI Rastka Ćirića iz 1989. postojenatpisi sa nazivima tridesetak mitološih bića koja tokom filmajedu ili na druge načine apsorbuju jedno drugo. Ti natpisi na

28

11

12-15

tri jezika, srpskom, engleskom i fracuskom, pojavljuju se i nes-taju na različite načine i animirani su zajedno i u skladu sa logi-kom pojavljivanja i nestajanja pojedinih stvorenja. (Sl. 19) U filmu NEVIDLJIVE I SLABO VIDLJIVE ŽIVOTINJSKEVRSTE istog autora, iz 1997, bića koja se zovu alfabetne bubezamišljena su kao žive tačkice koje umeju vešto da grade slovau knjizi. Ova osobina iskorišćena je i u odjavnoj špici, čija slovaove bube grade i razgrađuju. (Sl. 20)

Svet je velik, a mi smo mali, tako da u svetu sigurnoima mnogo više primera animirane tipografije, ali razlog možeda bude i premala okupiranost naših vizuelnih autora pismeno-šću i slovima, tako da se tipografija sama po sebi retko javljakao inspiracija i motiv. Nadajmo se da će saradnja predmetaAnimacija, Pismo i Tipografija na Fakultetu primenjenih umet-nosti u Beogradu moći da popuni ovu prazninu.

i

i

i

i Rastko Ćirić

29

15

17

16

18

20

19

Inicijativa za veliku izlo`bu„Ilustratori Politikinog zabavnika”u Muzeju primewene umetnosti, odr`ane od 23. avgusta do 20. septembra 2007, poteklaje od Zefirina Garsija, dugogodi{weg glavnogi odgovornog urednika, a povod je bila nagrada„Superbrend” u kategoriji {tampanih medijai izdava{tva, koju je Zabavnik, na osnovuglasova Saveta Superbrenda i javnog mwewa,dobio krajem 2006. godine. Urednik rasko{nogkataloga i autor izlo`be je SlobodanJovanovi}, kustos MPU, a tekst koji sledibio je objavqen u okviru kataloga.

Politikin Zabavnik je jedini na{ ~asopis kojise, od svog drugog ro|ewa 1952. godine, pa doda nas, mo`e pohvaliti neprekidnim objav qi -

va wem doma}e ilustracije. Pod tim podrazumevamoriginalnu, dakle specijalno za taj broj ~asopisa po -ru ~enu i honorisanu ilustraciju. Setite se samo de -ve desetih: uprkos svim neda}ama, Zabavnik je tadabio je di na publikacija koja je uop{te objavqivalado ma}u ilustra ciju. Ovaj ~asopis ne samo da je svojimodnosom prema ilustraciji imao i ima ogroman uti-caj u una pr|ewu vizuelne kulture svojih ~italaca icele na{e sredine, ve} je i odgajio ~itave generacije

Kosta Zdravkovi} Milan Antanasijevi}

Budimir Dimitrijevi} Buda

Studenti fpu u zabavniku

30

ilustratora. Po sled wih pola veka kroz Zabavnik jeprodefilovalo najma we pet generacija slikara i gra -fi~ara, od ru skih majstora ilustracije i stripa, pr -vih generacija na{ih {ko lovanih likovnih umetnikai budu}ih profesora, do wihovih u~enika i kasnijeu~enika wi ho vih u~e ni ka. Da poku{amo da os vet limojedan segment ilustratorske prakse Zabavnika koja seti~e sa ra dwe sa Fa kultetom primewenih ume t nosti uBe o gradu.

U tre}oj godini studija, studenti grafi~kog odse-ka FPU po~iwu da poha|aju predmet Ilustracija, aoni ko ji ga u 4. godini izaberu za glavni predmet, u 5.go di ni studija mogu na wemu da diplomiraju. U drugomse me stru, posle nekoliko ve} ura|enih prakti~nihve`bi, na red dolazi jedan naro~it zadatak koji jazovem »bacawem u duboku vodu«. To je ilustracija kojase radi na odre|en zadati tekst, za odre|eni ~asopis,a mora se izraditi u ta~no odre|enom, i to prili~nokratkom roku. Novinari iz Politikinog Zabavnika

Milan Pavlovi} Andrej Vojkovi}

Dragutin Vukeli}

Tihomir ^elanovi} Leonid Pilipovi}

31

svake go di ne pripreme desetak kratkih tekstova, obi -~ no za stalnu rubriku »Ma {ta ka`e{«, u kojima seopi suju ne o bi ~ni i zabavni doga|aji iz sveta. Ilu -stra cija mora da se zavr{i samo za dva dana –smi{qawe ideja i crtawe skica radi se ponedeqkom,a na sle de}em ~asu, u utorak pre podne, ilustracijamora da se dovr{i i kolori{e. Posle ~asa neko odstudenata odlazi u redakciju Za bav nika da predagotove radove u [tampu. Ve}ina ilustracija ispadnedobro i bude zaista od{tampana, i one za ve}inu stu-denata budu prvi [tampani i objavqeni rad. Na ovajna~in mladi ilustratori mogu da »omiri{u« ka ko ovajposao izgleda u pra vom `ivotu – od prvog ~i ta wa tek-sta, tra`ewa pra ve ideje, najpogodnijih likova ipozadine, preko istra`ivawa arhive u potrazi zaizgledom kostima, `ivotiwa, biqki, vozila ilipredmeta, do ispitiva wa najboqe kompozicije i izb-ora primerene likovne tehnike.

Istim studentima, kad do|u u ~etvrtu godinu, pru -`a se jo{ jedna prilika da sara|uju sa Za bavnikom,ali je zadatak ovog puta mnogo te`i i odgovorniji: upitawu je ilustracija za naslovnu stranu. Naslovnastrana svakog ~asopisa va`na je zbog toga {to mora dauspostavi direktnu i dobru komunikaciju sa ~itao-cem, odnosno, jo{ va`nije, kupcem ~asopisa. Po{to jekriterijum izbora ilustracije za naslovnu stranuizu zet no strog, de{ava se da neke godine nijedna ilus-tracija (od pet-{est) ne bude izabrana. Ipak, tokomovih godina naslovnu stranu Zabavnika krasile suilustracije – zadaci iz 4. godine studija: GabrijeleBu latovi}, Ne boj {e \uranovi}a, Tiberiju Beke,Milana Anta na si je vi}a…

Ve} vi{e od deset godina traje saradwa FPU saPolitikinim Zabavnikom, {to zna~i da je za tovreme vi{e od stotinu mladih ilustratora ob ja vilosvoje radove u ovom presti`nom ~asopisu koji nijezatvoren samo za elitnu grupu ilustratora, ve} re do -v no pru`a {ansu i mladima. Mnogo puta ova saradwase isplatila, jer su oni najboqi nastavili redovno dara de za Zabavnik i jo{ uvek objavquju: Aleksa Ga ji},Mi lan Pavlovi}, Dragutin Vukeli} Guta, Ti ho mir^e la novi}, Neda Doki}, Andrej Vojkovi}, Sa{aMihaj lo vi} i mnogi drugi.

Zabavnik je uvek vodio brigu o o~uvawu tradicije,u raznim vidovima. Istovremeno sa tom brigom zapro { lo{}u, jedan mali ali va`an deo ilustratorskeprakse Zabavnika je i briga za budu}nost ove disci-pline. Sva ke godine stasava nova {kolska generacijana predmetu Ilustracija i nadam se da }e ova saradwasa Za bav ni kom potrajati i da }e sa Zabavnikovoguzleti{ta po le teti jo{ mnogo mladih autora.

Rastko ]iri}

Aleksa Gaji}

Neboj{a \uranovi}

Boban Savi} Geto

32

Na nekoliko hiljada stranica sklopljenih u 33 brojaobjavljeno je na stotine naslova posvećenih svetu mar-ketinških komunikacija iz pera najeminentijih stručnja-ka, eksperata za istraživanja javnog mnjenja i tržišta,razvoja novih proizvoda i usluga, unapređenja prodaje,ekonomske propagande, dizajna i niza drugih stručnihpitanja vezanih za filozofiju i praksu marketinga. INedeljne Taboo vesti, informativno i stručno glasilo,svojim on line i štampanim izdanjem, brzo se nametnulotržištu i – stručnoj javnosti kao aktuelna, meritorna istručno zasnovana podrška unapređenju i valorizacijiprakse na marketinčkom tržištu. Prvih 50 brojeva tonajbolje govore.

Istorijski datum 27. mart, ima posebno značenje zafilozofiju marketinga u nas. Na taj dan, 2002. godine,časopis Taboo je upisan u Registar sredstava javnoginformisanja Pokrajinskog sekretarijata za informisanjeIzvršnog Veća Vojvodine, pod brojem jedan, kao glasilou i o svetu marketinških komunikacija. Pančevačkiizdavač Mark – planetak, na čijem čelu je doajen mar-ketinške misli u nas, gospodin Žozef Lončar, prihvatio senimalo lakog zadatka da, u vremenu tranzicionih,društveni i političkih promena, marketing kao nauku ifilozofiju približi privrednim i državnim strukturama,učini ih prihvatljivim, razumljivim i imperativnim uposlovanju i opstajanju na tržištu. Strpljivo je okupljaosaradnike, birao teme i odgovore na pitanja na koja sumnogi ćutali, ukazivao na pojave i delovanja stručnomargumentacijom. Sve u cilju da stvori stručnu klimu zapodršku i razvoj savremenih ideja, kreativnih rešenja istvaralačkog rada.

Uz podršku privrednika, agencija za marketing,oglašavanje, istraživanja i dizajn, kao i medija okupljenihoko projekta zajedničkog izdavanja časopisa, Taboo serazvio u glasilo kojem se veruje, za koje ne postoje tabuiili slične zabrane. Na nekoliko hiljada stranica sklo-pljenih u 33 broja objavljeno je na stotine naslovaposvećenih svetu marketinčkih komunikacija iz peranajeminentmnijih stručnjaka, eksperata za istraživanjajavnog mnenja i tržišta, razvoja novih proizvoda i uslu-ga, unapređenja prodaje, ekonomske propagande,dizajna i drugih srodnih disciplina.

Posebno je zanimljivo da je dizajn od prvog brojadobio svoje mesto, ono koje mu po značaju pripada,prilozima o pojedinim stvaraocima, dizajnerima oku-pljenim oko Art Directors Cluba Srbije (BranislavRadošević, Vaso Krčmar, Radule Bošković, AtilaKapitanj, Doru Bosiok, Zoran Blažina, Rastko Ćirić,Jugoslav Vlahović, Mirko Stojnić, Slobodan Mašić) idrugih umetničkih udruženja (Ivica Rakić, SlobodanŠtetić, Aleksandar Rajvančić, Raša Čanić, VladimirPopović, Boško Ševo, Ivan Valenčak, Radomir Vuković,Vladan Srdić, Dejan Bojović, Stevo Mandić), projektimai događanjima koja svet dizajna, kako se inače i zovekultna rubrika koju uređuje i vodi Miroslav Mušić, činibogatim zanimljivim sadržajima, ocenama i kritičkimosvrtima.

Pozivni konkurs koji je organizovan za grafički dizajnnaslovne strane broja 33 najbolje to govori. Nije bilolako odabrati najbolje rešenje. Izbor je pao na „otvorenavrata“ Jugoslava Vlahovića. Slično je i sa ostalim prilozi-ma iz pera Žozefa Lončara, Vladimira Čeha, MiroslavaŠutića, Tanje Mamule, Dragana Varagića, SretenaĆuzovića i mnogih drugih. Vrlo brzo Taboo je zauzeočelno mesto u stručnoj javnosti. Iz broja u broj rastao jenjegov obim. Kao kuorizitet ističemo 25 broj koji je imaopreko 250 stranica teksta. Da bi dobio na aktuelnosti,ovaj dvomesečnik, pokrenuo je Nedeljne Taboo vesti.

Njegovo on line i štampano izdanje, takođe, su prih-vaćeni sa oduševljenjem. Prvih 50 brojeva, koji sunedavno obeleženi, to ilustruju. Aktuelne, meritorne istručne u svakom pogledu Taboo vesti su izrasle u glasi-lo koje treba pratiti, posedovati i čuvati zajedno sačasopisom Taboo. Povremeno im se vraćati jer nudeodgovore na mnoga pitanja, predstavljaju inspiraciju zakreativna rešenja i podršku stvaralačkom radu. To je,danas, itekako bitno. Slučajnost da se časopis Tabooupiše u Registar pod brojem 1, bila je, sudeći po 33 brojai 50 brojeva NTV-a je sudbonosna. Pregalačkim i stručn-im radom bio je i ostao prvi, a to nije nevažno. Naprotiv,zavređuje sve pohvale.

Miroslav A. Mušić

33

POVODOM ŠEST GODINA IZLASKA ČASOPISA TABOO

Filozofija marketinga i kreativnosti

Novi animirani film Rastka Ćirića predstavlja kompjuterski3-D rimejk prvog crtanog filma FANTAZMAGORIJA, koji jeu Parizu 1908, tačno pre 100 godina, napravio Emil Kol(Emile Cohl). U filmu su pomešani tradicionalna i digitalnaanimacija. Film povezuje dva stoleća i predstavlja sintezutradicionalne i kompjuterske animacije.Ovo je prvi profesionalni animirani projekat koji je u celostirealizovan na našem fakultetu, u pre dve godine osno-vanom Studiju za animaciju FPU, a animacijski tim činili sustudenti i profesori Grupe za digitalnu umetnostInterdisciplinarnih doktorskih studija Univerziteta umet-nosti. Ekipu je predvodio asistent Predrag Milošević,ekspert za 3D kompjuterske programe, 3D modele dizajni-rao je prof. Dušan Nešić sa odseka Industrijski dizajn, a tim

su sačinjavali Marina Kecman, Dušan Jovović, MarijanaMarkoska i Vojislav Đorđević. Koproducent je firmaMetamorf iz Beograda koju predvodi Zorica Milošević. Filmtraje 8 i po minuta, rađen je u HD rezoluciji i realizovan jeuz pomoć Sekretarijata za kulturu grada Beograda.Predpremijera filma je održana u Parizu 11. aprila, gde je»Fantazmagorija 2008« kao film iznenađenja otvorilaRetrospektivu filmova Emila Kola koju je organizovalafrancuska Kinoteka. Premijera je održana na međunarod-nom festivalu animacije Monstra u Lisabonu, a u Beogradufilm će 6. juna otvoriti »Festival nitratnog filma« u Savacentru koji organizuje Jugoslovenska Kinoteka. Sutradan,7. juna, u Kinoteci će biti izvedena i premijera stere-oskopske verzije ovog filma, koja se gleda kroz crveno-zelene naočare.

34

FANTASMAGORIE 2008 3-D rimejk 100 godina posle prvog crtanog filma

нијеФигаро (Le Figaro) укојем је 20. фебруара1909. објављенФутуристички манифестнегоZang Tumb Tumb, 1914писао и обликовао Ф. Т.Маринети

нијеФ.Т. Маринети (F.T.Marinetti)1876-1944, писац ииздавачоснивач футуристичкогпокретанегоБрошура Клуба Дада,1918Берлин, Немачка

нијеПример типографијепопуларне на крају 19.веканегоDada, број 4-5, јануар1919.Цирих, ШвајцарскаMerz, број 8-9, април-јули1924.обликовао Ел Лисицки (ElLissitzky)

нијеDada, број 4-5, јануар1919.Цирих, ШвајцарсканегоПалакт за позориштеМишел, јули 1923.Париз, Француска

нијеZang Tumb Tumb, 1914писао и обликовао Ф. Т.МаринетинегоDer Dada, број 1, јун1919.обликовао Раул Хаусман(Raoul Hausmann) Берлин, Немачка

нијеMerz, број 8-9, април-јули1924.

обликовао Ел Лисицки (ElLissitzky)негоПолитички плакат, 1931обликовао Густав Клутсис

нијеБрошура Клуба Дада,1918Берлин, НемачканегоZang Tumb Tumb, 1914писао и обликовао Ф. Т.Маринети

нијеZang Tumb Tumb, 1914писао и обликовао Ф. Т.МаринетинегоСтрана рекламнеброшуре Пјета Зварта(Piet Zwart)

нијеЧасописа Авангарда,1929обликовао ВасилијЕрмиловнегоБаухаус, 1921

нијеDe Stijl, АнтологијаБонсет, 1921Тео Фан Дојсбург (Theovan Doesburg)негоЧасопис Емигре

нијеDe Stijl, АнтологијаБонсет, 1921Тео Фан Дојсбург (Theovan Doesburg)негоБаухаус, 1923

нијеПалакт за позориштеМишел, јули 1923.Париз, ФранцусканегоDe Stijl, АнтологијаБонсет, 1921Тео Фан Дојсбург (Theovan Doesburg)

35

Исправке из Сигнума бр. 2текст: Типографска ларма Оливерe Батајићпотписи испод илустрација

Plakati za »normalnu« i stereoskopsku verzijufilma »Fantazmaforija 2008«

FANTASMAGORIE 2008

Kompjuterski 3-D rimejk filma Emila Kola FANTAZ-MAGORIJA, napravljen povodom 100-godišnjiceizrade prvog crtanog filma (Pariz, 1908). U filmu supomešani tradicionalna i digitalna animacija; staričiča-gliša i novi „wire-frame” čovečuljak doživljava-ju avanture zajedno. Film povezuje dva stoleća ipredstavlja sintezu tradicionalne i kompjuterskeanimacije. Stereoskopska verzija, koja se gleda krozcrveno-zelene naočare, je u izradi.

Trajanje 8:20STEREO, DVD PALHigh Definition format (1:1.77)Beograd, Srbija, 2008

Producenti: RASTKO CIRIC & METAMORPH, BeogradRezija: Rastko Ćirić3D animacija and supervizija: Predrag MiloševićKoncept Dizajn: Dušan NešićMuzika: Nebojša IgnjatovićAnimacijski tim: Marina Kecman, Dušan Jovović,Marijana Markoska, Vojislav ĐorđevićZvuk: Slobodan StankovićIzvršni producent: Zorica Milošević

STEREOSKOPSKA VERZIJASupervizija: Predrag MiloševićLejaut i postavka stereo kamera: Vojislav Đorđević,Marijana MarkoskaKompoziting i efekti: Dušan Jovović3-D naočare: TK Mont Image, BeogradRealizovano u Metamorfgames studio, Beograd

Sa dozvolom kompanije GAUMONT, Pariz

Tema za plakat »U carstvu Pipi duge ~arape« nastala je kao povod uz jubilej: 100. godina od ro|enja knji`evnice Arstid Lindgren

Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti, Odsek pri-menjena grafika, predmet Plakat u {kolskoj 2006/07 uim ponzantnom broju, njih 27. su odgovorili na tre}i poredu pozivni konkurs Udru`enja prijatelja knjige Maliprinc, Doma mladih i IK Bosanska rije~ iz Tuzle na ko -jem uzimaju u~e{}e studenti Cetinjske, Sarajevske i Za -gre ba~ke akademije i na{eg fakulteta. Tema za plakat “Ucarstvu Pipi duge ~arape” nastala je kao povod uz jubilej:100. godina od ro|enja knji`evnice Arstid Lindgren svet-ski poznate po junakinji Pipi duga ~arapa. Ovaj ve} tradi-cionalan konkurs nastao je u sklopu knji`evne manife -stacije Vezeni most. Izlo`ba je odr`ana maja meseca uMe |unarodnoj galeriji portreta u Tuzli.

No za razliku od prethodnih izlo`bi ova je posle pred-stavljanja u Tuzli uspe{no pro{etala i Zmajevim de~ijimigrama u Novom Sadu, galerijskim prostorom Srpskog na-rodnog pozori{ta, ~emu je ponajvi{e kumovao direktor

Zmajevih de~ijih igara pesnik Du{an \ur|ev koji je istuvideo u Tuzli. Njegovom zaslugom {etnja izlo`be je nas-tavljena. Slede}a destinacija je bila Sremska Mitrovica.Mada je ve} bio letnji raspust plakati sa Pipi dugom ~ara-pom nisu mirovali. Da li su sledili junakinjin duh, kozna? Biblioteke Kraljeva, Beograda i Kru{evca uz pomo}{ve dske ambasade u Srbiji i profesora ZdravkaMi}anovi}a istu tu izlo`bu organizuju u svojim gradovi-ma. Za razli ku od prve tri izlo`be na kojima su bili zas-tupljeni radovi svih u~esnika sa konkursa u Tuzli, pre-ostale tri izlo`be su bile uslovljene prostornimmogu}nostima, a time i predstavljanjem manjeg brojaradova. Organizatori iz Kra lje va su uprili~ili i jednode-vnu likovnu radionicu na kojoj je u~estvovao po pozivui profesor na predmetu Plakat Zdravko Mi}anovi}.

Izlo`be su sem Sremskomitrova~ke imale i prate}ekataloge koji su posle ovako neobi~ne i uspe{no zavr{enepri~e ostali zanimljiv informativan trag i dokument. Uzsve navedeno istinska pohvala studentima koji su iz van -redno motivisano odgovorili na navedeni izazov.

Ali time pri~a jo{ nije zavr{ena.

Jovana Toki}

Marko Vuksanovi}

Nevena Djoki}

U carstvu Pipi duge ~arape i jo{ po ne{to

36

Principijelno, odre|eni javni nastupi studenata sa ra -do vima nastalim u sklopu programa nastave su samorezultat namere da radovi u`e stru~nih oblasti koje stu-denti izu~avaju i putem javnog nastupa dobiju i svojuzaokru`enost, oblik zavr{ne provere i verifikacije javnos-ti koja je i konzument (korisnik) njihovih dela, danas stu-denata, sutra profesionalaca.

I u tom smislu najavljujemo jo{ nekoliko izlo`bi sli ~ -nog karaktera studenata sa Ateljea za grafi~ki dizajn-pred met Plakat u koje su uklju~eni i studenti sa ateljea zafotografiju koji tokom tre}e i ~etvrte godine tako|e izu -~a vaju Plakat.

Studenti sada{nje pete godine su tokom letnjeg ras-pusta samoinicijativno osmislili i na po~etku {kolskegodine predlo`ili temu za rad u sklopu programa za de -ve ti semestar {to je od strane njihovog profesora ZdravkaMi}anovi}a sa du`nom pa`njom i po{tovanjem pri hva -}e no. U toku su dogovori sa Kulturnim centrom Ser -vantes oko realizacije te izlo`be pod nazivom KORIDA.

Krajem aprila studenti tre}e i ~etvrte godine istovre-meno privode kraju rad na dve teme za nove konkurse u

sklopu njihovog programa. Tre}a godina je programskiod govorila na poziv iz Tuzle, a tema je Mali princ 65. go -dina me|u nama. ^etvrta godina je u sklopu programsketeme “Ogla{avanje” radila predlog plakata za manifestaci-ju “No} muzeja”. Izlo`ba }e biti otganizovana tokom nave-dene manifestacije u Euro centru u Makedonskoj ulici.

I na kraju, mo`da kao mala poslastica. Na Ateljeu zagrafi~ki dizajn-predmet Plakat pripremamo izlo`bukojom }emo predstaviti presek rada na konkursu Me |u -narodni festival podvodnog filma, na kojem na{ ateljetradicionalno u~estvuje ve} gotovo ~itavu deceniju. U to -ku su pregovori sa nekim beogradskim galerijama i o~e -kujemo da ova izlo`ba bude realizovana tokom jeseni.

Kako ovi javni nastupi upotpunjuju programske za -hteve predmeta Plakat tako na drugi na~in nose sobom idodatnu vrstu stimulacije kroz nagrade za studente. Neretko zahvaljuju}i organizatorima-donatorima uve }a va -ju broj neophodnih sredstava i alata za nastavu zna ~ajnouti~u}i na njen kvalitet.

Zdravko Mi}anovi}

Marko GoleVeljko ZajcRadoman Durkovi}

Dragana Kupre{aninMarko Gole

Marko Stojadinovi}

37

38

II nagrada Zoran Dobrosavljević

I nagrada Predrag Marković

III nagrada Marko Vuksanović Nagrađeni radovi biće realizovani 2009. godine

Maša Đoković

Noć muzeja uBeogradu 2008

U kulturno medisku akciju ’’Noć muzeja’’ koja se većviše godina održava u svim evropskim metropolama 17.maja svake godine, prikljućili su se u i studenti Odsekaprimenjena grafika našeg fakulteta.

Studenti plakata sa profesorom Mićanovićem priredilisu izložbu plakata na temu ’’Noć muzeja’’ u galeriji’’Pariski krug’’. Svojim duhovitim i inventivnim rešenjimaprivukli su pažnju publike, a organizator ove akcije jeodabrao jedno rešenje za zvanični plakat 2009 godine.

Profesori i studenti Ateljea fotografije su osmislili pro-gram za foto galeriju ’’Art get’’ Kulturnog centra Beogradašto je takođe naišlo na dobar prijem kod publike. Osimvođenja kroz izložbu ’’Velikani dvadesetog veka’’ iz kolek-cije Voje Mitrovića, u jednom delu galerije je improvizovanfoto studio gde su posetioci mogli da poziraju u kostimi-ma i ambijentu sa početka prošloga veka u Beogradu.Studio je vodio docent Vladimir Tatarević, a asistirali sumu studenti fotografije Jovan Marjanov, Luka Klikovac,Dušan Pešić i Ilija Lazarević. Sponzor fotografija koje supoklanjane gostima bila je firma HP.

Takođe, diplomirani studenti našeg Odseka učestvo-vali su u programima galerija i to Isidira Nikolić svojomambijentalnom instalacijom ispred galerije ’’Grafičkikolektiv’’ i Zorana Jeftić izložbom akt fotografija uGaleriji legata sa skulptorkom Olgom Jančić.

Sve galerije i muzeji Beograda su shvatili veličinu i medis-ki značaj ove internacionalne manifestacije u kojoj je ovegodine učestvovalo šezdeset institucija kulture, a kroz nji-hove izložbe je prošlo tristotine dvadeset hiljada posetilaca.

39

Баш као у индијској бајци о слону у којој га слепи људиописују, осећа се посетилац након једног дана проведеногна Сајму књига у Франкфурту. Наиме, као да је успео само

на тренутак да провири кроз одшкринута врата, а она се већследећег тренутка залупе пред носом и – готово.

Да бисте околности обрнули у своју корист треба да се уна -пред добро информишете шта највећи сајам на свету нуди. Мо -рате тачно знати где се шта налази и, ако је икако могуће, пронаћикао сапутника некога ко тај зачарани свет колико-толико познаје.У сналажењу ће вам свакако помоћи и јако добра са јам ска ор га -ни зација, као и одличан штампани материјал, који ће вас пре г ле -дним мапама усмеравати, али вас обиље информација мо же од -ве сти путем који свакако није погрешан, али би могао да вамокупира пажњу много више него што сте желели.

Франкфуртски сајам који се заснива на излагачкој делатности(продаја књига дозвољена је само у недељу, последњег данасајма) ове године окупио је 7 448 излагача из 108 земаља, нудећи400 000 производа на 172 000 квадратна метра. Поред тогаодвијао се велики број предавања, панел дискусија о актуелнимтемама из културе, друштвених наука и политике, одржавале сусе про мо ције, конференције, преформанси и изложбе. Дебеливодич кроз сајам и сва његова дешавања најбоље сведочи о свемутоме. У пет дана одржи се око 2 500 дешавања, поред којих се још70 њих ба ви савременим тенденцијама у издаваштву. Ове годинеглавна тема била је дигитализација.

Један од нама занимљивих догађаја био је Форум о тех -никама производње књига. На том форуму окупили су се сви оникоји уживају у добро дизајнираним књигама и који су за ин те ре -совани за врхунске процесе производње и процес финализацијекњиге као производа. Ту су се могле добити експертске ин фор -ма ције на сва питања која су у вези са књигом. Почасни гост наовогодишњем сајму била је Каталонија.

Пре него што ћемо сачекати отварање сајамских врата тог ју -тра, одлучиле смо (као водича сам имала Олгу Рељић, другарицуса студија која живи у Немачкој) да цео дан посветимо хали којасе бави уметничким књигама и баш тако се и зове: KunstbuchHalle. Наиме, ту излажу мале издавачке куће и уметнички фа -култети, углавном из Немачке, без којих постојање књиге, у фор -ми коју данас познајемо, не би било могуће. Ако нам преостаненешто времена, обећале смо себи да ћемо посетити и штандовеизлагача из наше земље као и халу у којој се налазе издавачидечијих књига.

Када само погледате мапу и упоредите халу у којој сусе налазиле уметничке књиге са величином целог сајма биће вамјасно који смо проценат видели током једног дана. Да бисте пре -

лазили из једне хале у другу обезбеђен је и аутобуски превоз.Човеку је, у том случају, немогуће да види све чак и током петдана, колико сајам траје.

Оно што је свакако најзанимљивије у хали којој смо мипосветили највише времена јесте што су све уметничке књигенаправљене ручно. Добро, скоро све. Има ту, наравно, спе ци ја ли -зо ваних издавачких кућа које издају литературу посвећену опре -ма њу књига, дизајну штампаног материјала, илустрацији и типо -г рафији, али су и њихове књиге са толико пажње урађене да ни -мало не одскачу од богате околине. На лицу места можете ви де -ти како се прави папир, како се кориче књиге, како се украшавапапир, како се изливају слова, како се штампа ручно, а изложенекњиге урађене су углавном у веома малом броју примерака, одкојих је велики број већ награђен светским признањима. У тојшетњи човек заборави на стварни свет око себе. Књига којуионако воли постане му још ближа, а сазнање да се негде на пла -нети још увек књиге производе техникама које нису ком пју тер -ске, оплемењује додатно читав поступак. Поред малих изда ва ч -ких кућа и занатских радионица, велики број излагача су управофакултети на којима се ове вештине изучавају. Дакако, управо натим штандовима могу се видети најмаштовитија решења којастаре технике прилагођавају савременом тренутку, где књиге из -гледају врло модерно, чак као да су урађене најскупљим штам -парским поступком, што овај то свакако и јесте.

На многим штандовима фотографисање је забрањено и за тосе мора посебно тражити дозвола од сваког понаособ (зато иужи вајте у изабраним фотографијама). Оправдање лежи у че -стим плагијатима а аутори и креатори тих врсних дела, будући измалих кућа које не могу своје производе да пласирају на широкотржиште бивају заборављени уместо да се у њихов труд, знањеи вештину уложи, док се плагијати њихових дела комер ци ја -лизују.

Са многим професорима и студентима смо разговарали. Свису нам давали промотивни материјал који су имали, чак смодобили неке врло занимљиве књижице и веселе типографскебеџеве. Ми смо њима поклањали диск на којем је био снимљенТипометар са објашњењем шта је заправо тај сајт. И они су билиодушевљени тим потезом и врло заинтересовани за разменуинформација.

У хали са уметничким књигама одржава се интернационалнаизложба са конкурса за уметничку књигу. На њој су приказанекњиге из више од 30 земаља, које су углавном већ биле на гра -ђиване у својим земљама. Конкурс је подељен у седам категоријаи намењен је пре свега професионалцима из области производњеи дизајна књига.

ФРАНКФУРТСКАПРИЧА О СЛОНУ „Као стабло дрвета” рече слепац који је ухватио слона за ногу. „Као лепеза” рече онај што га држаше за уво. „Слонизгледа као змија” рече трећи држећи газа сурлу. „Не, него као огромни камен”објасни онај што се ухватио за труп…

Типометар

40

Потом је ту изложба са конкурса за најбоље дизајнирану не -мачку књигу у 2006. години на којој су приказани сви радови којису пристигли на конкурс, а где се истиче типографија, шта м па иобликовање корица.

Ове године је по други пут додељена награда за најбољидизајн за необјављену немачку књигу. Од 340 књига колико је овегодине пријављено бира се пет победничких, а додељује се иједна специјална награда. Критеријум по којем се бирају најбољирадови је иновативност идеје, дефинитиван концепт и естетскареализација тог концепта, садржаја и форме. Комплетна се лек -ција од 44 рада била је по први пут приказана ове године, а кас -није ће бити пренета на Пекиншки интернационални сајам књи -га као део презентације Немачке која је почасни гост тог сајма.

На крају обиласка остали смо са осећајем да бисмо сада целухалу погледали испочетка из једног сада сасвим другог угла, аливремена за то није било.

Упутили смо се брзо ка штанду Креативног центра на којемсу нас врло љубазно дочекали. Мало смо поразговарали и такођебили даривани. Србија ове године није имала свој званичанштанд, али од наших издавача су, поред Креативног центра, својекњиге излагали Alexsandria Press, Мале мајсторије, Evro Giunti,МЦ Мост.

А онда смо на брзину обишли и халу у којој су се налазиледечије књиге и стрипови. Та хала је помало била разочарење.Очекивали смо некакве маштовите иновације, јер дечије књигеувек њима обилују, али ништа од тога – ни од оних старих (поп-ап књижице и оптичке илузије) а ни од нових. У дечијем светукњиге су гурнуте у други план а на полицама су место заузелеуглавном играчке. Чак ни оне нису биле маштовите. Мада ор га -низатори сајма кажу да многе идеје за прављење игара долазеуправо из књига, а за то је прави пример књига Господарпростенова. Али, наравно, од класичних књига које смо видели,све су били врло добро илустроване. Илустраторима је на овомсајму посебно посвећен један део хале где је направљена архивааутора и њихових радова која је на располагању свим издавачима.Ту долазимо до онога што улога сајма заправо и јесте – склапањепослова, а приступ сајму само и имају људи таквих интере со -вања док је за осталу публику сајам отворен само викендом.

Шетајући се из хале у халу налетели смо и на један део којиби се могао тицати помињане будућности књиге. Ди ги та ли -зоване књиге које смо ми видели, биле су намењене читању намобилним телефонима, али нисмо имале времена да све топроучимо те нам је будућност измакла. На сајту издавача који себаве овом врстом издаваштва могу се добити детаљне инфор -мације.

Многи називају ово време временом дигиталног издаваштва.За штампану књигу се каже да је само један од могућих пре -носилаца садржаја (називајући је пре свега „мртвим дрветом”).Многе је та тема веома занимала и њој је посвећено достапростора и времена. Многи су се бавили дигиталном будућностииздаваштва и разматрали све аспекте као што су електронскекњиге, open access, претраживачи читавих текстова на интернету(Wikipedia, Google...), заштита ауторских права (која у ди ги -талном издаваштву и даље представља велики проблем) и сл.Ипак, и поред великог напретка у овој сфери, дигиталноиздаваштво је још увек у свом зачетку. Оно, у свом првом налету(ЦД РОМ-ови и електронске књиге које сте могли скинути саинтернета), није доживело велики успех. И даље читаоци свихживотних доба више воле да читају књиге држећи их у рукамаудобно смештени у неком мирном кутку. Са друге стране,интернет представља много комплекснију револуцију у томсмислу, усмеравајући нас на нове начине читања, одређујућисадржаје које читамо и начине на који се они до нас преносе и, накрају, како сви они окупирају нашу пажњу. За сада велики успехима техника штампање „по потреби” у техници дигиталнештампе, а по нарученом примерку књиге. Тиме се чувају и новаци време.

У хали са аудио-књигама могло се наћи оно што је свакакопретеча дигиталној књизи а истовремено јако популарно, на ро -чито у Немачкој која је позната по огромној производњи аудиокњига (Hörbuch). У тој хали посетиоци могу преко слу ша лицапровести дан удобно заваљени слушајући своје омиљене ауторе.

Током сајма смо сазнали да је књига „Бамби” најпродаванијадечија књига од двадесетих година 20. века. Ретка копија аме рич -ког издања из 1928. године била је изложена и на продаји наФранкфуртском сајму антикварних књига.

И наравно, и неизоставно, ту је Web 2.0 Living Room просторза поклонике блогова, подкаста и све оне који се интересују за„креативне медије”. За све оне који су на добром путу да се пов -инују жељи дигиталних издавача. И још много много тога – засвачији укус.

Али, са разгласа се већ чуло обавештење у којем кажу да сеполако упутимо ка излазу, те смо тако, са колоном људи полаконапуштали огромне хале. Ноћ се већ одавно спустила над Фра -н к фуртом, а железничари су и даље штрајковали, али управа јеосвежавала путнике сокићима, водом и разним посластицама, неби ли их умирила што су за тренутак морали да изађу из свогсвакодневног ритма. Ми то свакако тог дана јесмо, али на једансасвим други, веома богат начин.

Оливера Батајић

41

42

Митар Трнинић

Позоришнафотографијаконцепција снимања

ФОТОГРАФИЈА: ИСИДОРА БОЈОВИЋ

Концепција снимања, обједињује елементарнознање техничко-технолошког процеса, орга -низације, естетике, она јесте сублимат свих ових

информација. Концепција, односно организовањеснимања, обухвата појединачно, свесно понашањеаутора у сваком тренутку ангажовања. Концепцијуснимања можемо упоредити са латентном сликом. Свеоно што долази касније, јесте манипулација. Кадаговоримо о позоришној фотографији, намеће сепитање који је то тренутак који може да се означиконцепцијом?

Конципирајући свој рад, фотограф организује времеи динамику снимања. Организује, одговара на питања:шта, како и зашто?

ШТА?

У разговору са наручиоцем, овог пута то је одговорнолице из организације позоришта, ствара план колики ћепростор у представи бити покривен. Идеална позицијафотографа јесте да забележи све сегменте стварања ато значи, да сними рад режисера и глумаца од првечитачке пробе па до саме премијере, да сними свапонашања техничке екипе и режију светла и звука, дасними прву реакцију публике.

Ако тако поставимо задатак, схватићемо да свакичинилац догађаја може бити посебна прича у оквиру

главне. Можемо детаљно пратити рад режисера,сценографа, обућара или сликара декора.

ЗАШТО?

Понашање у оквиру реализације фотографије имадва правца. Први, документација, која има са циљприбављање одређеног материјала о сваком актеру запотребе физичке документације и о свакој представи.Материјал је предвиђен за обраду у служби свакогозбиљнијег позоришта. Од тако прикупљене докумен -тације позоришта припремају разне публикације.

У другом случају фотографија за документацију накојима су сви актери, носиоци ликова су у костиму и сакомплетном шминком. Посебно се обраћа пажња напортрет и детаље шминкања као својеврсни подсетникза сваког глумца. Овако сачињена фото доку -ментација, допуна је костимографских решења. Заосветљавање овако постављене сцене увек се користиисти тип расвете. Други правац фотографије задокументацију можемо да означимо као решење запотребе позоришне пропаганде. Када су у питањуштампани медији, сакупљени материјал делимо на дваправца. На стручне периодичне часописе који се вишеослањају на анализу целокупног пројекта а фо -тографија служи као илустрација. Друго, стручничасописи и новине који имају већу потребу са

43Ц/Б ФОТОГРАФИЈЕ МИТАР ТРНИНИЋ

илустрацијама због њихове саме физиономије. Такавје код нас часопис „Лудус”. У трећем случају су дневненовине. У том случају смо у ситуацији атракције, јерфотографија има задатак да привуче пажњу. Посебнапажња поклања се специјалним и карактеристичнимфотографијама, које се излажу у посебним прос -торијама, када је излагање тема бијенала или су деоатмосфере фестивала односно позоришта.

„Стеријино позорје” у Новом Саду сваке другегодине организује међународну, жирирану изложбуфотографија са врло обимним каталогом. „Битеф” уБеограду има својеврсну и обимну документацију засваку годину, од самог почетка реализовања овеспецифичне идеје. Ако овако посматрамо позоришнууметност можемо схватити због чега је потребно дафотографи што више улажу у квалитет а сазнањапрошире.

Фотографија, а посебно позоришна, у првомтренутку реализације има задатак да активира емоцијекод посматрача. Након тога долази анализа којавраменом прераста у једини документ. Наконзавршетка живота представе остају само фотографије.Оне су и једини облик сећања које остају једномглумцу.

КАКО?Одговор на ово питање је срж проблематике сваког

фотографског концепта па тако и код позоришнефотографије. Гледалац својим емотивним стањем иреакцијама активно учествује у представи док сефотограф налази у другој позицији. Он мора даобликује и пренесе својеврсну информацију о ономешто се зове позориште.

У ЧЕМУ СЕ РАЗЛИКУЈЕ ГЛЕДАЛАЦ ОД ФОТОГРАФА?Пре свега то је дистанца, односно, посматрање

догађаја који се већ догодио. Дистанца овде значи самоауторски став, могућност креативног изражавања и личнипечат аутора. Физичка дистанца за гледаоца јесте порталкао што је за верника иконостас. Гледалац, постаје деоатмосфере самим чином доласка у позориште, па тако иприма информације. Фотограф, посебно онајпрофесионални, има улогу да информацију сам креира.Има могућност, да променом положаја и временаснимања, бира одговарајући угао односно време икарактеристични тренутак. Формира информацију, не опозоришту као таквом, већ синтетише садржај, атмосферуи смисао представе само у једном једином решењу.

Фотограф има могућност да избором одговарајућефотографске опреме и одговарајућим осетљивимматеријалом и експозицијом, превазиђе дистанцу и такоствори својеврсну представу. Често сам присуствоваореакцији глумаца који су гледали фотографије саликовима које су они представљали. Реакције су билепомешане, од емоција до критичке анализе према свимактерима који су били на сцени.

ФОТОГРАФСКА ОПРЕМАПотребу да се оствари дистанца фотограф решава

избором одговарајућих објектива, разних жижнихдаљина и високе светлосне јачине, односно да поседујеобјективе променљиве жижне даљине, то јест зумобјективе. Широкоугаоним објективима може пренетиинформацију о општем изгледу сцене, а у одређеномтренутку обухватити и све актере. Објективима великежижне даљине можемо креирати посебан однос измеђуликова. Опредељењем за овај вид фотографске опремефотограф се разликује од улоге обичног посматрачатако што ће забележити најмањи детаљ којикарактерише одређени лик. Телеобјективи омогућавајуаутору, да скрађењем дубинске оштрине, поставиактере у одговарајући узајамни однос. Ефекат можебити изненађујући!

ФОТОГРАФСКИ МАТЕРИЈАЛИУслови под којима се одржавају позоришни догађаји

онемогућавају фотографу да се понаша непрофе -сионално. Позоришна сцена у данашње време користикреативне изворе светла који су опремљени реостатима ипосебним филтерима. Све то заједно веома отежава радфотографа. Врло осетљив фотографски материјал основаје за фотографски рад. Високоосетљиви материјали, од400 АСА па навише омогућавају краће експозиције. Екс -понирани фотографски материјал обрадићемо тако даизбором развијача потенцирамо креативност самогфотографског израза. Такозвано крупно зрно» нафотографијама, понекад може бити веома креативнорешење.

Фотограф који се опредељује за позориште биће уситуацији да решава проблеме организације,рализације и постпродукције, што га обавезује напосебну креативност отварајући у исто време за просторза специфичан смисао живота.

44

45

ФОТОГРАФИЈE: ИСИДОРА БОЈОВИЋ

ФОТОГРАФИЈA ЗОРАН БОЛДОРАЦ: ПРИПРЕМЕ (Сребрна плакета ФИАП на Стеријином позорју у Новом Саду, 2008)

46

Kњига (лат. liber; грч. biblos) представља ауторско делоздружених стваралаца: писца текста, ликовног уметника(дизајнера), издавача и осталих стручњака у полиграфијиради уобличавања и остварења вредностиљудског духа. Без обзира на то у каквом је облику, стилу,културноисторијској позицији, религијској илинационално-етничкој традицији настала, књига јенесумњиво једна од најважнијих цивилизацијскихтворевина којима човек потврђује супериорност своједуховне природе, своју откривалачку и обнављачку моћкојом осваја своју будућност. Књига се састоји одспољашњих (омот, корица, подставни лист) иунутрашњих делова који чине књижни блок (насловнитабак, средишњи делови са поделом на поглавља изавршни делови). После завршене штампе табака, уосновној производњи и технолошкој обради, у нареднојфази дораде, књижни блок се убацује у корице меког илитврдог повеза. Од других тисканица (часописи,једноставнији каталози, новине и др.) разликује сесадржајем, обимом и повезом. Према препорученојдефиницији Унеска – књига је публикација која се необјављује периодично и има најмање 49 страница.Као предмет, књига је производ најпре ручног,мајсторског, а потом, развојем графичке технологије,тиражног индустријског рада (технолошког ланчаногсистема). Посматрана са уметничке стране, књига јеауторско, дизајнерско дело, састављено од писмовних(типографских) елемената и илустративног материјала,укључујући и материјал на коме се штампа (папир,платно, боје и др.). Као интелектуално ауторско дело(литерарно, поетско, научно, филозофско, едукативно)књига представља најзначајнији производ издавачко-штампарске делатности намењен савременицима ибудућим нараштајима. Њена целокупна графичка опрема,спољна и унутрашња, мора бити у складу са највишимоблицима савременог умећа, а по садржају иконцепцији овај најрепрезентативнији производ графичкеиндустрије такође мора одражавати научни, уметнички икултурни ниво свог времена.Као облик, књига је доживела у свом развоју разнеконцепцијске промене (формат, изглед, садржина) и каотаква има своју педесетовековну историју. Почев одглинених плочица, као најједноставнијег облика, прекосвитака, кодекса, блоковских књига, инкунабула(најраније штампане књиге), дошло се донајсавременијих решења. Да би се целокупни садржајкњиге обликовно најприкладније приближио читаоцу, савматеријал мора бити креиран по графичким правилима,једноставно и целовито, како би коначан

Књига Милета Гвозденовића “Пут до

књиге” у издању Публикума, на

овогодишњем Сајму књига у Београду

добила је награду “Најлепша књига 2007”.

Али она је много више од најлепше књиге

у овој издавачкој сезони. Реч је о изузетном

ауторско издавачком подухвату, до сада

најкомплетнијој “књизи о књизи”

објављеној код нас, “свеобухватној

анализи која третира тематику

стваралачког подухвата на формирању и

коначном обликовању књиге”, како каже

аутор. На преко шестотина страница, у

више од четристотине јединица су

темељно обрађени појединачни елементи

књиге, уз више од хиљаду илустрација.

Миле Гвозденовић је сабрао своје

деценијско искуство и на једном месту дао

све што о појму књиге треба рећи - од

прегледа општег развоја обликовања

књиге и развоја књижних писама до

најисцрпнијих података о графици књиге

и издавачкој и штампарској књижној

техници, од њеног настанка до данас.

Пут до књигеМиле Грозданић

изглед поред функционалне имао и естетску димензију.Поред проналаска покретних ливених слова, нај-значајнији догађај у историјском процесу настајања књигејесте појава папира. Пронашли су га Кинези 105. годинепосле Христа, а у Европу пренели Арапи. Папир,преласком са писане (кодекс) на штампану књигу (времекалиграфских књига и инкунабула), постаје основнаподлога за преношење порука помоћу писаних и већпоменутих покретних ливених знакова.Подлоге на којима су се урезивали, а потом и писалитекстови, биле су: глина (глинене плочице), папирус(папирусни свитак), восак (повоштене таблице), пергамент(сушена кожа), папир (кодекс), а с проналаском штампе(око 1450) штампање књига одвија се и на пергаменту и напапиру. Захваљујући развоју технологије и усавршавањутехнолошких поступака у изради разних материјала, каоподлога штампу књига у савременим условима радамогућа имитација папира. С развитком издавачкеделатности постепено се издвајају два битна фактора упроцесу настајања књиге – аутор (писац), својиминтелектуалним радом, и уметник (дизајнер), својимликовним решењем, те се тако у пракси јављају каотворци књиге и у садржинском и у формалноматеријалномсмислу. У технолошком процесу настајања књиге највећуулогу има типографија као специфична графичкадисциплина (или раније – делатност у ширем смислу,радионички рад и материјал), која је условљена ужестручним и извесним естетским принципима. Она је деотехничког процеса и синоним је за обликовање. Зато јециљ сваке типографије да ауторско дело, дакле књига,добије све стручне, ликовне и функционалне елементе ивредности. У односу на друга културна добра, којасу временом била изложена трансформацији, типо-графија је остала у оквиру класичног све до данашње,савремене компјутерске обраде. То нам потврђује идефиниција Стенлија Морисона, који у свом делу Првипринципи типографије (First Principles of Typography)каже: „Типографија је вештина поновљеног коришћењатипографског материјала, сваки пут у складу сапостављеним циљем, распоређивања штампарских слована равни (плохи) на такав начин да текст постаје читаоцушто приступачнији.Па, ипак, захваљујући новим резултатимаистраживања овог принципа, с развојем иосавремењавањем технолошких поступака нажалост свесе мање користе класична типографскографичка правила.Тако се, на пример, са становишта технологије све вишезанемарује типометричка мера, слог се светеже чита, неусклађени су градација (величина) слога ивелине између речи, деформација слова и текста све јеуочљивија. Видљиве су појаве псеудоуметничкогизвештаченог под називом модерног и савременог.проузрокују честе забуне тако што се и типографскакреација, као и све остало, посматра као одраз времена,занемарујући технику, функцију и облик као незаобилазнеелементе типографије. Ако се вратимо у маглине времена,сам типографски изглед књиге од Гутенберга до нашихдана еволуирао је веома мало, незнатно. То потврђујумноге стручне анализе (научне и уметничке): одпроналаска штампе покретнимметалним словима,укључујући и темељно познавање обликовања страница,рукописних књига, преко постепено изграђенихзаконитости обликовања

47

класичног ручног и машинског слога; oд увођењатипометричког система (ширина ступца, градација,белина између слова, пролагање редака и др.), па сведо саме израде форме слога на фотослагаћимуређајима.Довољно је поменути Гутенбергову Библију (наЗападу) и Макаријев двобојни Октоих (на Истоку)– као радове који се и данас могу сматрати графичкии технички најлепше опремљеним књигама.Суштина Гутенбергове вештине и лепотеобликовања слога изливеним, покретним металнимсловима (узоре je нашао у готском писму), какоједностубачног тако и двостубачног текста свакестранице, јесте у систему скраћивања, употребидвоструких слова, спајању слова и слова намењенихсамом спајању, помоћу којих је Гутенберг, са својимпомоћницима, постигао изванредно хармоничнуслику слога. Тој складности и коначном изгледукњиге допринела је накнадна ручна израдаиницијала и илустрација испреплетених иколорисаних у тексту и око њега којом су се бавиливрхунски, нама непознати, илустратори. Поредисторијских вредности, Макаријев Октоих од првотдо четвртог гласа има и типографску вредност.Двобојна штампа (црвеноцрна) мајсторски јеизведена и даје делу изванредну ликовност.Рукоделац, како је себе називао, Макарије је својимсве укупним знањем и умећем у обликовању иконструисању слога, као и технолошким поступцима(формат слога, штампа, избор слова, из рада матрицаитд.), показао да Октоих није имитацијаманускрипата већ оригинално графичкоуметничко дело.

Клод Гарамонд, страница из Аристотелове

Етике, Apud Joannem Roigni, Париз 1555..

Начин на који је графички мајстор дошао до форматаслога на форматном листу (два дужна ретка садржана суу дијагонали плохе) и белине око слога упућују нас начињеницу да је Макарије још тада (1493. године) знао иверовао да је типографија израз технологије,прецизности и реда у већој мери него само графичкообликовање. Слог на страницама Октоиха израђен јеизливеним покретним металним словима. У њему немарастављања речи у данашњем смислу, него група речикоје су логичкоритамски спојене и омеђене црвеним ицрним тачкама. Наслови у књизи су оригинално решениксилографским поступком, великим словима саупотребом лигатура резаним на дрвеној плочи уједном реду. Познато је да су ондашњи штампари строговодили рачуна да инкунабула и форматом иунутрашњим изгледом (обликовањем страница) личи нарукописну књигу (међу њима је и ГутенберговаБиблија). За разлику од њих, књиге Црнојевићаштампарије и Макаријев Октоих, поред формата, истилски и технолошки одударају од рукописних књига.За Црнојевића штампарију се са сигурношћу може рећида је прекретница премоћи штампаних књига у односуна рукописне. Са графичкоуметничке, односно техничкестране, Црнојевићева издања, штампана без додатнихручних колорисања, спадају у ред најбољих књига тог ине само тог времена. Гутенбергов немирни стваралачкидух и смела замисао да књигу штампа покретнимметалним словима осветлили су „мрачно“ време у комеје живео (време у коме се није смело бавити тајнимзанатима) и унели светлост – знање – у долазеће време.Књига, која се до тада чувала на ланцу, по проналаскуштампе постаје опште цивилизацијско добро. Људи који нису могли да купе рукописну књигу, сада супоседовали штампану.Поседовање књиге било је симбол друштвеног статуса.

Монументално и велелепно обликовано ауторско дело,четрдесетдворедна Библија, настало 1452/55,доказ је Гутенбергове креативне моћи и коначне победе„црно беле уметности“. Раздобље од средине XV па сведо прве половине XIX века (време машинизације) можесе назвати периодом непрекидне афирмације књиге.Књига као комплексно дело постаје главна инајзначајнија штампана ствар, а странице из књига(насловни лист, почетна једностубачна или двостубачнастраница и др.), које уобличују врхунскиуметнициграфичари (најчешће конструктори слова),својим изгледом утичу на обликовање пропаганднихматеријала (летак, оглас, плакат, проспект) као и наизглед новина. Време првих штампаних књига –инкунабула (до 1500. године) јесте време када јештампана књига својим изгледом морала да личи нарукописну књигу. У XVI веку књига се ослобађа тезависности и добија нов, практичнији, може се рећиданашњи изглед. У обликовање књига тог временаукључују се уметници великог реномеа – Леонардо даВинчи, Албрехт Дирер (конструишу нове типове слова,улепшавају иницијале, илуструју), затим Ханс Балдунг,Ханс Холбајн Млађи и многи други. Мењају се форматикњига, са фолио формата (фолио – пресавијен садржидва велика листа или четири стране, служи за штампањекњига великог формата, 40–45 cm по висини) прелази сена осмине и мање формате,

48

Захарија Орфелин, Калиграфија, корица

књиге, Сремски Карловци 1778.

Marcel Prevost, Pariserinnen, Albert Langen

Verlag, Париз, Лајпциг, Минхен 1896.

One Hundred Years of the Amsterdam Type

Foundry, ливница слова Aмстердам, 1951.

Октоих првокласник, Цетиње, штампарија

Ђурђа Црнојевића, 4. јануар 1494.

49

свака књига добија насловну страницу итд. Општаписменост је изразитија, издавачка делатност се шири, асамим тим повећавају се и тиражи појединих издања.Уводе се нови типови слова – један од највећих светскихиздавача и штампара, ненадмашни АлдусМануцијус1) у своја издања специфичних форми уводинова, елегантна, „италска“ или „алдина“ слова - папир сесеријски производи (све чешће са филигранима, в. стр.164), код повеза књигa дрвене дашчице које се пресвлачекожом замењују картони и тако се, савременије повезане,књиге прилагођавају нарастајућој производњи. Иако секњига и даље штампа ручно, на ручним пресама (све доXIX века), за ХVII и XVIII век је карактеристично то штосу металорези у већој мери потиснули из употребедрворезне ликовне прилоге. Ново је и то штоиздавачкоштампарску проблематику тог временаобогаћују издања из области географије (атласи савеликим картама и ручно колорисаним бакрорезима),историје, биологије и др. Ликовно се обликују свенасловне странице богато украшеним архитектуралним идекоративним елементима (најчешће алегоријскогсадржаја), даби потом, у другој половини XVIII века, даби креација постала једноставнија (у духу класицистичкеформе), са најосновнијим и најбитнијим подацимапотребним за идентификацију књиге. Слова креиранатоком дужег периода и данас су, када је обликовање књигеу питању, незаменљива. Као конструктори слова истичусе: Клод Гарамонд2), Вилијeм Кезлон3), Џон Баскервил4),Ђамбатиста Бодони и др.5) Формати књига сусистематизовани и наменски се прилагођавају„библиотекама“. У односу на дотадашњи начин штампекњига, која се обављала неизмењено од временаГутенберга на ручним пресама (систем плоча премаплочи), XIX век, време иноватора, доноси великетехнолошке промене и у штампи књига и у производњиграфичких машина – систем цилиндар према плочиконструисао је 1812. у Лондону Фридрих

Кениг. Поред књига, и друге штампане ствари реализујусе на новим брзотисним машинама. Откривена је и равнаштампа – литографија (открио је 1798/99. године иусавршио Алојз Зенефелдер, в. стр. 251). Средином XIXвека пронађена је и слагаћа машина, али први који јеуспео да реши 1886. године проблем слагања (иразлагања матрица) редова из једног дела био јеАмериканац немачког порекла Отмар Мергенталер.Такође, средином века усавршена је и фотографија,такозвана дагеротипија што је хемиграфски клишезаменио дрворезни и металорезни клише. Многи од овихпроналазака усавршени су током века, а њихови виднијирезултати појавили су се у производњи књигатек крајем XIX и почетком XX века. На прелазу изXIX (ручна примена материјала) у XX век(почетак индустријске производње), књига каографички производ добила је свој систем, али јеизгубила разноликост и богатство реализације.Техничка страна извођења постаје све боља, али сегубе лични извођачки концепт и печат. Почетак XXвека одликује и потреба за савременијимобликовањем. Формирају се институције за дизајн,као и професионалне школе за уметност и занате.Даљи развој креативне мисли и појава најмодернијегод свих „института“, Баухауса(„државна кућа неимара“, 1919–1933), доводе довеликих промена у ликовним и примењенимуметностима, а поготово у обликовању слога итипографији уопште. Странице књига дизајнирају се свевише гротескним (безсерифним) писмом, курентнослово у употреби потискује верзално, за истицање текстапримењују се јаки контрасти (позитив–негатив,бело–црно), групације текста се издвајају у разним(геометријским) формама и положајима, код илустровањасе уводи фотомонтажа (в. стр. 265) и др.Стандардизацијом ДИН формата папира (1921) и свевећим технолошким иновацијама у полиграфији,уметници у обликовање књига и у саму штампу уводевелику скалу различитих (модернијих) формата и сл.Велики допринос, посебно у области типографије иполиграфије, у времену типографског конструктивизмадају руски уметници, пре свих Лисицки и Родченко, којисвојом смелошћу и стваралачком снагом у обликовањеуводе типографски материјал линије у плоху,трансформишу прелом страницеплакатним формама на којима долазе до изражајаоптички значај речи, колорит, положај елемената на плохии др. Треба нагласити да се у овом периоду не инсистирана „јединству писма“. Уместо класичне хармонијенајвидљивији корак ка реформи типографијекњиге учињен је на корици и омоту (ради продајекњиге), да из излога књижаре боја и форматродимензионалног облика привуче поглед, да упозори,да надвиси изгледом остале (конкурентске) књиге.Поред великог доприноса које су типографи и ликовниуметници дали развоју штампане књиге, не може сезаобићи допринос Баухауса овом процесу. Сам крај првеи прелазак у другу половину XX века одликује високстепен културе обликовања књига и реализације уиздавачкоштампарској делатности.Континуирани развој обликовања и технолошкадостигнућа у штампи књига, у највећој мери,пратимо преко великих (годишњих) међународних

Milton Glaser & Mirko Ilić. The Design of Dissent,

Rockport Publishers Inc., Глостер 2005.

50

сајамских манифестација (Франкфурт, Милано,Париз, Токио, Београд итд.), где издавачи и штампарисумирају годишње резултате рада.Достигнућа у обликовању књига пратимо и прекоспецијализованих годишњих и бијеналних, музејскиx игалеријских изложби графичког дизајна код нас и усвету. Креативност у области ликовних и примењенихуметности и графичког дизајна, поред већ постојећихреномираних високих уметничких школа (Лајпциг,Базел, Праг, Њујорк итд.), подстичу и новооснованеуметничке академије и факултети из разних земаљатоком друге половине XX века. Кад је у питањуграфичка производња књига, не сме се занемарити нитехнолошки допринос у полиграфији у којој стручњацисвојим знањем и разрадом нових технолошких процесазнатно доприносе изгледу штампарског производа.Велики број значајних издавача XX века из Европе исвета ставио је себи у задатак да највреднија делаљудског духа, новим технолошким поступцима, учинидоступним у одговарајућем облику. Књиге реализованетипографско-графичким умећем у производнимодељењима, ручним или механичким путем, поднадзором стручних и школованих уметника постајале суузор новом, савршенијем обликовању. Чудо које сучиниле усавршене слагаће и штампарске машинетехнолошким новинама омогућило је прекретницу улепоти обликовања, а издавачима и штампарима брзпродор у неразвијене земље света. Оно што је билонезамисливо током прошлих векова, а крајем XX века иданас је оствариво– при чему књиге не губе наквалитету– јесте могућност неограниченог бројаиздања и мењање тиража, који су веома важан инезаобилазан елемент издавачкоштампарскеделатности.Своју незаменљиву улогу у реализацији књига имају итехнолози. Области реализације можемо додати иекономисте који својом технолошком и комерцијалномстручношћу проучавају облик и функционалност иизналазе могућности најпогодније и најјефтинијереализације и пласмана. Треба напоменути и то даграфичка индустрија, поред великих успеха које је ималау разради техничкотехнолошког процеса реализације,није променила основна начела књиге, односноликовнографичка правила све до краја XX века,до појаве нове компјутерске обраде слога, тј. савремене,електронске припреме целокупног материјала заштампу. Револуционарне промене у производњи књиганастају осамдесетих година прошлог века, кадафотослог потпуно потискује из употребе метална слова(ручни и машински слог). Развојем електронике и новекомпјутерске технологије отварају се неслућенемогућности у припреми и реализацији графичкепроизводње. У ланчаном процесу графичка производњасе поједностављује, класична занимања (слагачи,метери, литографи, монтажери, ретушери,цинкографи, кописти) нестају или им је делатностсведена на минимум. Припрема производње, која јебила смештена у великим производним одељењима,сада је смештена у уметничким атељеима. Новина упреносу информација између два миленијума јестеинтернет – глобална мрежа компјутера и средстава заповезивање једног компјутера са другим, путемтелефонске линије.

1) Алдус Мануцијус (Aldus Pius Manutius, 1449–1515),најзнаменитији венецијански штампар у временумодерног хуманистичког образовања и један од највећихиздавача свих времена.

2) Клод Гарамонд или Гарамонт (Claude Garamond,1480–1561), француски гравер, словорезбар, штампар ииздавач, творац истоименог писма које је и данас уупотреби.

3) Вилијeм Кезлон (William Caslon, 1692– 1766), енглескисловорезбар и штампар, аутор врхунски обликованогписма названог по њему, које припада последњојпрелазној антикви.

4) Џон Баскервил (John Baskervill, 1706–1775), енглескитипограф, словорезбар и штампар, аутор 13 oбичних и 9антиква курзивних, по изгледу и форми оригиналних,серифних писама.

5) Ђамбатиста Бодони (Giambattista Bodoni, 1740–1813),италијански обликовалац великог броја писама(обликовао књиге, писма за оријенталне језике, украснаслова, иницијале и др.), штампар и издавач. Свеукупанрад био му је признат још за живота.

Zdzislaw Schubert, Plakat Polski Krajowa Agencјa

Wydawnicza, Варшава, 1979.

Herbert Spencer, Pioneers of

modern typography, Lund

Humphris, Лондон 1969.

Salvador Dali,

омот књигње,

Лондон 1947.

DOGA\AJI

U {kolskoj 2007/2008. godini gostiateqea Grafika i kwiga bili su brojni stvaraoci i dizajneri koji sustudentima govorili o svom radu ibogatom iskustvu:Slobodan Ma{i}, o grafi~kom dizajnu i nezavisnom izdava{tvuBoban Savi} Geto, Razgovor sa ilustratoromVladimir Stani}, Tri radionice izanimacije Farideh Khaltbare, Razgovor sa~lanom `irija Zlatnog pera, uredni-com izdava~ke ku}e [abaviz iz Irana.Milan Pavlovi}, Predavawe oilustracijiProf. Stjepan Fileki, Predavawe ipromocija kwige "Istorija pisma" Vukan ]iri}, kreativni direktoragencije "Idols & Friends" Predavawe"Primewena kreativnost"Rade Nikoli}, Predavawe o likovnimelementimaSlavko Timotijevi}, o savremenojumetni~koj sceni i izdavawu Art mag-azina.

27 - 29. 3. 2008 Izlo`ba studentskihradova za konkurs akcije "Karakteromprotiv nasiqa", Izlo`beni salon'Sitroen Vitro Group' (plakati studena-ta Ilustracije kod prof. R. ]iri}a iznakovi studenata Grafi~kog dizajnakod prof. Z. Bla`ine)

Prva nagrada na internom konkursu zaznak Milosrdnog fonda SvetlostMilica Panteli}, student ateqeaGrafi~ki dizajn.

Naslovna strana publikacije Pomo}slepima Srbije - Milosrdni fond

Svetlost. Autor Isidora Bojovi},student ateqea Fotografija.

51

U galeriji Grafi~kog kolektiva uBeogradu 2008. odr`ane su izlo`beprofesora FPU u penziji BogdanaKr{i}a - u ateqeu, kao i JaneOr{oli} i Olivere Bataji} -Fabrika kwige.

Prof.Aleksandar Pajvan~i} Aleksizlo`io je svoje crte`e na temuznaka pitawa u Galeriji kafani Znakpitawa gde je pre 40 godina imaosvoju prvu izlo`bu. Izlo`bu jeotvorio prof. Rastko ]iri}.

U GETE institutu u Beogradu, u KnezMihailovoj ulici, izlagali sustudenti tre}e godine odseka Zidnoslikarstvo i konzervacija- restau-racija kod prof. Sini{e @iki}a, natemu Gete - ime, portret, delo.

SAJAM KWIGA U BEOGRADU,22ñ28. oktobar 2007

QUDI KWIGEIZLO@BA BIBLIOFILSKIHI AUTORSKIH KWIGA PROFE-SORA, DIZAJNERA KWIGA SAFAKULTETA, AKADEMIJA IVI[IH [KOLA IZ SRBIJEMirjana @ivkovi}, Rastko]iri}, Jugoslav Vlahovi},Isidora Nikoli}, Vidan Papi}Slobodan Jelesijevi}, IvicaStevanovi}, Doru Bosiok,Miodrag Bata Kne`evi},Bogdan Kr{i}

Pre vi{e od pola milenijuma na

zemqi se pojavila nova vrsta

qudi, takozvani ªqudi kwige´.

Posve}eni su pisawu i ~itawu,

opremi i {tampi, prodaji i

~uvawu kwiga. Jednog od wih

slikar \uzepe Ar~imboldo

naslikao je 1565. godine. Od tada

wihov broj stalno raste, a jednom

godi{we se skupqaju na sajmovima

kwiga, od kojih je poznat i onaj u

Beogradu.

Pokrenuta u spomen Milošu Ćiriću, osnivaču ateljeaGrafički dizajn i redovnom profesoru na predmetuGrafičke komunikacije beogradskog Fakulteta primen-jenih umetnosti, manifestacija grafičke umetnosti i diza-jna ostaće zabeležena po više susreta, zanimljivih izložbii značajnih dela.

Ćirini dani okupili su i ove godine veliki broj učesnika- poštovaoca obimnog i raznorodnog dela Miloša Ćirića ipoklonika grafičke umetnosti i dizajna. Rastko Ćirić iAleksandar Pajvančić Alex, pokretači ove manifestacije,mogu biti zadovoljni. Dobili smo istinski događaj, koji jeprerastao okvire Fakulteta primenjenih umetnosti.Postao je deo kulturnog i umetničkog života Beograda, pasa pravom očekujemo da se već naredne godine Gradskisekretarijat za kulturu uključi u realizaciju i omogućidalje održavanje. U suprotnom, plašimo se da će se entuz-ijazam pokretača i pokrovitelja nestati, čime bi budućnostĆirinih dana bila ozbiljno ugrožena.

Izložba bibliofilskih i unikatnih knjiga Miloša Ćirića(Galerija Vodolija),Animirane grafike iz ciklusaSpomenici Miloša Ćirića – rad Ive Ćirić (Studio za ani-maciju Fakulteta primenjenih umetnosti), Izložba MilanaDamnjanovića, dobitnika nagrade Fonda Miloša Ćirića,promocije časopisa Signum (broj 2), četvrte i pete knjigeiz edicije Signum: Grafički znak i simbol Miloša Ćirića(drugo izdanje) i Zbornik o ekslibrisu kao i izbor animi-ranih filmova Tipografija u animaciji samo su deo zan-imljivog i sadržajnog programa trećih Ćirinih dana.

Ručno štampane knjige

U grafičkom opusu Miloša Ćirića posebno mesto pri-pada autorskim knjigama. Prema pedantno obrađenimpodacima radi se o dvadeset knjiga. Od toga, sedam jebibliografskih, koje su ručno štampane u određenomtiražu i pripadaju ciklusu ručno štampanih grafika. Ostaleknjige su unikatno rađene, u najviše tri primerka. To suautorske studije grafičkih znakova ili grafički znakovipripremljeni za predstavljanje naručiocima.

Najstarije bibliofilske knjige su Spomenici (drvorezi),Kornjače (linorezi i ofsetni otisci) i Imena (drvorezi ilinorezi) 1961. godine. Slede Beli teror (drvorezi ilinorezi), Žar ptica velegrada (grafike na stihoveMilorada Pavića Supera), Rodoslov (mapa grafika),Pečati (grafike na tekstove Dušana Radovića), nastale do1972. godine. Posebnu vrednost čine studije pisma (Ćir-ilica, 1972.), znakova ( Srp i čekić, 1972; Grafičke komu-nikacije VMA, 1977; Pismo Vladanu, 1973; Znak Umka,1978; Znak Institut Nikola Tesla, 1978; Serija znakovaPoljobanka, 1978.) kao i Dedine priče, 1986-1999. (17autorskih knjiga, umnoženih u dva primerka i ručno po-vezanih) posvećene unukama Ivi i Manji. Priređivačizložbe Rastko Ćirić uspeo je da predstavi najznačajnijadela, umnožavajući listove čak osam knjiga u digitalnojštampi, kako bi rasvetlio osobenosti i vrednosti grafičkeprodukcije knjiga.

Grafički znak i simbol

U okviru manifestacije Ćirini dani predstavljena je iknjiga Miloša Ćirića Grafički znak i simbol. Radi se o dru-gom izdanju knjige koju su posthumno objavili Prometejiz Novog Sada i Fakeltet primenjenih umetnosti. U pitanjusu predavanja pronađena u ateljeu Miloša Ćirića nakonsmrti oktobra 1999. godine, koja je držao na svojim časo-vima na predmetu Grafičke komunikacije na Fakultetuprimenjenih umetnosti u Beogradu, od 1964. do 1997.godine, kada je otišao u penziju. Dve teme - o fizičkojkontroli znaka i plagijatu, preuzete su iz drugog ciklusapod naslovom Projektovanje zaštitnog znaka kao i dvapredavanja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu(1974) i Fakultetu primenjenih umetnosti (1974) oSignumu.

Nastala u drugom vremenu i okolnostima knjigaGrafički znak i simboli nije izgubila na značaju. Naprotiv,na stručan, zanimljiv i krajnje razumljiv način govori oznakovima i simbolima, terminologiji koja ih prati, istori-jsko-stilskom razvoju sa osvrtima iz ugla jednog grafičarai znalca. Mnogi od primera kojima se bavio profesor Ćirići danas se mogu na sličan način iščitavati, o njima govoritii procenjivati ih, što samo govori da je ova knjiga pronašlasvoje mesto u stručnom razmatranju problematikegrafičkog znaka i simbola.

Miroslav A. Mušić

52

Treći Ćirini dani

53

SPIRALA U RAVNI IPROSTORU

STRUKA

1 Leonardo Pisano Fibonacci (1170–1250)2 René Descartes (1596–1650)3Jacob Bernoulli (1654–1705) je logaritamsku spiralu, zadivljen njenom matemati~kom jasno}om i lepotom, nazvao Spira mirabilis (~udesna spirala) i po`eleo da se ona ukle{e na njegovom grobu. Gre{kom uklesana je Arhimedova spirala.

SPIRALE U RAVNIKriva koju su prou~avali Grci 500 god. p.n.e., zabele`iliEgi p}ani hiljadu godina ranije, u 19. veku nazvana jeZlatna spirala.

Uo~avamo je na flori, fauni, ~ovekovom embrio nu… ina bezbroj drugih prirodnih fenomena, kao {to su spi-ralne grane tropskih ciklona i vodenih virova ili galaksi-jske spirale, me|u kojima je i Mle~ni put. Tako je isto rijaove krive du`a od istorije geometrije.

Konstrui{e se kao geometrijsko mesto polu kru` nica,upisanih u kvadrate, ~iji centri (temene ta~ke kva d rata)dele du`e stranice zlatnih pravougaonika u od nosu M(major): m (minor) = 0,61803398874989…, tj. u pro-porciji zlatnog preseka (primer 1).

Fibona~ijeva spirala, za razliku od zlatne spirale, jegeometrijsko mesto polukru`nica upisanih u kvadra te~ije stranice imaju vrednosti Fibona~ijevog niza 1, 2, 3, 5,

8, 13, 21, 34, 55, 89, 144… (primer 2). U primeni, ona jejednostavnija za konstruktivno izvo |enje, jer se ko risteceli brojevi kao du`ine stranica kvadrata. Raz lika uobliku dve krive je zanemarljiva, obe krive pripadajufamiliji logaritamskih spirala.

LOGARITAMSKE SPIRALEKarakteristika logaritamskih, tj. ekviangularnih spirala(jed nakih uglova) je geometrijska sli~nost koja ih svr sta -va u fraktalne krive, jer rastu}i i opadaju}i ne menjajusvoj oblik. Pojam ekviangularna kriva poti~e od De karta2

iz 1638. god., jer ugao tangente, u svakoj ta~ki spi rale,pre ma radijusu te ta~ke je konstantne, jednake vrednosti(pri mer 3). Kod logaritamske spirale3 ra sto ja nja izme|uta ~aka na zajedni~kom zraku rastu po ge o metrijskoj pro-gresiji, za razliku od Arhimedove spirale kod koje su jed-naka.

53

ARHIMEDOVE SPIRALENajjednostavnija konstrukcija Arhimedove spirale4, defin-isana polarnom jedna~inom r(t) = t, 0 ≤ t ≤ nπ, (brojkrugova rotacije je nπ:2, 3600 = 2π) je kada se mre ̀ akoncentri~nih krugova podeli mre`om uglova t sa zajed-ni~kim centrom (primer 4). Kapiteli jonskih stu bovaizvedeni su iz dve ortogonalno simetri~ne Arhi me dovespirale prema dokazu Jay Hambidge iz 1920.

SPIRALE IZVEDENE IZ DU@ISpirala u obliku meandra, ~ine je parovi jednakih du`i (po-stavljenih pod pravim uglom – polovine kvadrata), ~i jedu`ine prate niz prirodnih brojeva 1,1;2,2;3,3;4,4;5,5;6…(primer 5).

Platonova spirala5 (Teodorusov kotur) je izvedena izniza kateta pravouglih trouglova koji se nadovezuju takoda je hipotenuza jednog kateta slede}eg trougla (primer6). Po~etni pravougli trougao je ravnokraki sa katetamadu`ina jednakih jedini~noj du`i 1 i hipo te nu zom du`ine√2. Primenom Pitagorine teoreme6 radiju si spirale imajuvrednosti kvadratnih korenova prirodnih brojeva (√1,√2, √3, √4, √5…), a du`i koje formiraju krivu (katetepravouglih trouglova) su me |u sobno jednake i imajuvrednost jedini~ne du`i 1.

POLIGONALNE SPIRALESpirala ~ije je jezgro pravilan mnogougao nastaje »raz vi -janjem« du`ina njegovih stranica, mereno uvek odpo~etne ta~ke, na nosa~e tih stranica. Prikazana je do de -kagonalna spirala (primer 7).

EVOLVENTEKru`na evolventa nastaje rektifikacijom segmenata kru ̀ nelinije, mereno uvek od po~etne ta~ke i preneto na tangenteu grani~nim ta~kama delova kru`nice (pri mer 8).

SPIRALE PRAVILNIH POLIGONAGeometrijska mesta temenih ta~aka pravilnih n-touglihpoligona, upisanih jednih u druge tako da me|usobniuglovi njihovih stranica ostaju jednaki su spirale (pri mer9). Broj njihovih grana odre|en je brojem n temenapoligona. Osim pomo}u zadatog konstantnog ugla,mogu se definisati i razmerom u kojoj teme upisanogpoligona deli stranicu mnogougla u koji se upisuje. Ovarazmera je tako|e konstantna za sve poligone u ni zu kojiformiraju spiralu.

SPIRALE U PROSTORUPlatonova tela – tetraedar, heksaedar, oktaedar, do -dekaedar i ikosaedar su poliedri u kojima je mogu}e, po

54

4 Arhimed (285–212. p.n.e.)5 Platon (427–347. p.n.e.), je spiralu konstruisao pomo}u {tapa u pesku ispred svoje Akademije na kojoj je pisalo: »NEKA NE ULAZI ONAJ KO NE ZNA GEOMETRIJU«.

6 Pitagora (569– 475. p.n.e.)

Primer 1

Primer 2 Primer 5 Primer 6 Primer 7

Primer 3

Primer 4

Primer 11Milo{ Jovanovi}, student II god. Industrijskog dizajna

54

istom pravilu poligona u ravni, konstruisati upisaneprostorne spirale (primeri 10 i 11). Zanimljiv je studen -tski rad u kome je kocka »preuzela« ulogu kvadrata, opi-sivanjem i upisivanjem novih kocki odre|ene su pro -storne spirale kao geometrijska mesta temena po me nu -tih kocki (primer 12).

HELISEZavojnica, spirala na cilindru, je prostorna kriva kojanastaje kretanjem ta~ke po omota~u rotacionog cilindratako da su uglovi rotacija (njihove ravni su upravne naosovinu rotacije) me|usobno jednaki, a tako|e i vi si nskerazlike ta~aka. Sve tangente izvedene krive ima ju jednakeuglove prema bazisnoj ravni (primer 13).

Geometrijsko mesto tangenti helise je zavojna tor za~iji je presek sa ravni bazisa cilindra evolventa ba zi snogkruga.

Razvijena helisa je dijagonala pravougaonika kojipredstavlja mre`u omota~a cilindra. Ugao dijagonaleprema stranici pravougaonika koja je jednaka obimubazisnog kruga cilindra, jednak je uglu koji tangenta usvakoj ta~ki zavojnice zaklapa prema bazisnoj ravni.

Zavojnica na konusu je spirala koja nastaje tako {to seta~ke logaritamske spirale, upisane u bazis rotaci o nogkonusa, prenose na njegove izvodnice. Za jednake ugloverotacija, ~ije su ravni upravne na osovinu ko nusa, ta~kese pomeraju po omota~u konusa na jednakim visinskimrastojanjima i formiraju prostornu spiralu (primer 14).

LOKSODROMESpirala na lopti je kriva koja se~e meridijane sfere podjednakim uglovima (primer 15).

Na kartografskoj Merkatorovoj projekciji loksodromaje prava linija.

U najop{tijem slu~aju, po istom pravilu jednakihuglova prema meridijanima, mogu se izvesti spirale nasvakoj rotacionoj povr{i. Posebno je zanimljiva spirala natorusu.

Ivana Marciki}

Literatura:Archibald, R.C. The Logarithmic Spiral Amer.Math. Monthly 25.1918.Thompson,D’Arcy W. Science and the Classics Oxford, England:Oxford University Press,1940.Huntley, H.E. The Divine Proportion : A Study in MathematicalBeauty, 1970. Dover Pub., NY H S M Coxeter, Introduction to Geometry, Wiley Classics Libraryseries, 1989., London Priya Hemenway, Divine Proportion : Phi in Art, Nature and ScienceSterling Publising, 2005.

Fotografije: Marijana Kalabi}, saradnik na predmetu Projektovanje oblikaGrafi~ki prilozi: Filip Popovi}, student I godine ateljea Grafi~ki dizajn

Primer 9Primer 8

Primer 13

Primer 15

Primer 10 Primer 14

Primer 12Dijana Mili}, student I god. Primenjenog vajarstva

55

Kvhptmbw!Wmbipwj~LBSJLBUVSF!OB!NBSLBNB-!NBSLF!V!LBSJLBUVSJ

Qswb!{wboj•ob!qp|ubotlb!nbslb!ob!twfuv!j{ebubkf!7/!nbkb!2951/!hpejof!v!Wfmjlpk!Csjubojkj-!ublp{.wboj!dsoj!qfoj!)cmbdl!qfooz*!tb!mjlpn!lsbmkjdf

Wjlupsjkf/!Nbslb!„qmbwj!nbvsjdjkvt“!)Cmvf!nbvsjutjvt*!peewb!qfojkb!ebobt!kf!obktlvqmkb!nbslb!ob!twfuv!kfs!kftb•vwbop!tbnp!oflpmjlp!lpnbeb!b!wsfeovkf!tf!njm.jpojnb!epmbsb/!Joufsftbouop!kf!eb!tf!kfebo!•pwfl!tbqsptupsb!cjw|f!Kvhptmbwjkf-!Tmpwfobd!Mpwsfod!Lp|js-{bkfeop!tb!Fohmf{jnb!_bmnfstpn j!Ijmpn tnbusb!jef.kojn!uwpsdfn!qp|ubotlf!nbslf/!Okfhpw!qsfemph!Cf•v2946/!ojkf-!nf}vujn-!cjp!qsjiwb~fo/!Qp|ub!GOSK!2:59/j{ebmb!kf!v!okfhpwv!•btu!oflpmjlp!nbsblb!tb!okfhpwjnmjlpn/!Hpejof!2951/!Wjmjkfn!Nvmsfej )Xjmmjfn!Nvmsfbez*j{ebp!kf!j!qswf!wsfeoptof!lpwfsuf!lpkf!tv!nophj!qbsp.ejsbmj!j!ob!lpkjnb!tv!cjmj!ivnpsjtuj•lj!npujwj!j!lbsjlbuvsfv!wjlupsjkbotlpn!tujmv/!Lpo{vnfoujnb!tf-!nf}vujn-wj|f!epqbmb!pcj•ob!nbslb!qb!kf!Nvmsfej!cbolspujsbp!b-wf~job!lpwfsbub!voj|ufob!ublp!eb!tv!j!pof!ebobtlpmfldjpobstlb!wsfeoptu/!Npaeb!j!{cph!uph!oftmbwoph!qp•fulb-!lbsjlbuvsb!obnbslbnb!evhp!ojkf!cjmp/!Qpkbwjmf!tv!tf!v!wf~pk!nfsjufl!v!ewbeftfupn!wflv-!vhmbwopn!lbp!lpnfnpsbujw.ob!kvcjmbsob!j{ebokb!qptwf~fob!jtublovujn!j!qpqvmbso.jn!vnfuojdjnb!lbsjlbuvsf!j!tusjqb-!jmj!okjipwjn!kvobdjnb/Twpkv!nbslv!ublp!tv!epcjmj!Bnfsjlbodj!Ufe!Lfk )UfeLfz*!tb!twpkpn!Ib{fm-!Ufpeps!Hj{fm )Uifpeps!TfvttHfjtfm-!2:15.2::2*!epl!kf!Bm!Ijs|ufme )Bmcfsu!BmIjstdigfme!2:14.3114*!epcjp!j!qswj!cmpl-!tfsjkv!pe!31nbsblb!tb!mjlpwjnb!hmvnbdb!lpkf!kf!pckbwmkjwbp„Okvkpsl!ubknt“/!J!ptubmf!{fnmkf!qptwf~jwbmf!tv!nbslftwpkjn!jtublovujn!lbsjlbuvsjtujnb;!Ebodj!Spcfsuv!TupsoQfufstfov ob!tupuv!hpej|okjdv!sp}fokb-!2:93-!tb!qswjnbojnjsbojn!tusjqpn!„Usj!nbmb!•pwflb“!j{!2:24/!OfndjWjmifmnv!Cv|v )Xjmifmn!Cvtdi-!2943.2:19*!v!wj|fobwsbub!tb!npujwjnb!{b!efdv!j!oftub|ojn!kvobdjnbNbltpn!j!Npsjdpn-!qsfuf•bnb!Cjnb!j!Cvnb/!Cv|!jnbj!twpk!nv{fk!v!Ibopwfsv/!Kfebo!pe!npefsojtub!j{Cbvibvt!qfsjpeb-!Lbsm!Wbmfoujo )2993.2:59*!ofebwopkf!epcjp!twpkv!nbslv/!Qpsuvhbm!kf!3116/!qptwfujp!ubcb•j~!pe!kfebobftu!nbsb.lb!vnfuoptuj!lbsjlbuvsf-!epl!kf!hs•lb!qp|ub!3116/j{ebmb!lpnfnpsbujwoj!tfu!nbsblb!„Hs•lb!lbsjlbuvsb“!hefkf!j{bcsbop!|ftupsp!tujmtlj!j!wsfnfotlj!sb{mj•juji!bvupsb-qp•fw!obsbwop!pe!obktubsjkfh!npujwb-!tb!njmfojkvnjnbtubsf!hs•lf!wb{f/!Fwfs!Nfvmfo bvups!kf!evipwjufipmboetlf!tfsjkf!tqfdjkbmoji!nbsblb!{b!qpnp~!efdj-2::3-!qp{obuj!•ftlj!lbsjlbuvsjtub!Njsptmbw!Cbsubl 2::7qsfetubwmkfo!kf!tb!usj!nbslf-!b!qpfuj•oj!gsbodv{!SfknpoQfkof tb!kfeopn/

V!Cvhbstlpk-!v!Hbcspwv-!qptupkj!nv{fk!lbsjlbuvsf!jivnpsb!twfub/!Twpkf!obdjpobmof!kvoblf!qspnpwj|v!jqvufn!nbsblb!ob!lpkjnb!kf!j!„ijusj!Qfubs“!ob!nbhbsdv-lbsjlbuvsb!Cf|lpwb-!cvhbstlph!Qkfsb!tb!lpkjn!kf!cjpqsjkbufmk!j!tbcpsbd!qspujw!gb|j{nb/!Oftiwb~foj!fohmftlj!vnfuojl!Fewbse!Pmjwfs )2:53.3118*!qptuivnop!kf!obhsb}fo!tb!ewf!qsjhpeoflpwfsuf!p!tusjqv-!qsj•j!hef!kf!hmbwoj!kvobl!kfeob!nbslb-Gjm!Tubnq/V!B{jkj-!Kbqbo!|ubnqb!nbslf!tb!kvobdjnb!nbohbtusjqpwb!b!Lpsfkb!tb!sbepwjnb!twpkji!pnjmkfoji!dsub•b/Op!ojtv!vwfl!npujwj!{b!|ubnqbokf!nbsblb!j{!lvmuvsf!jvnfuoptuj/!_ftup!tf!qsbwf!j{sb{jup!lpnfsdjkbmof!fejdjkftb!nbtpwop!qpqvmbsojn!mjlpwjnb/!Qptupkj!•bl!j!lokjhbtb!nophpcspkojn!j{ebokjnb!Ej{ojkfwji!dsuboji!kvoblb;Qbkf!Qbulb!)Epobme!Evdl*-!Njljkb!Nbvtb!)NjdlfzNpvtf*!j!esvhji/!Ob!nbslbnb!sb{oji!esabwb!tv!j!CfujCvq!)Cfuuz!Cppq*!Ev|lp!Evhpv|lp!)Cvht!Cvooz*-Upn!boe!Kfssz-!Tovqj!)Toppqz*!j!_bsmj!Csbvo!)Qfbovut*-Lsfnfolp!)“Uif!Gmjotupoft”*-!ep!obkopwjkji!„Tpvui!Qbsl“!vUbeajljtubov/!Hpejof!2::6/!v!Bnfsjdj-!qpwpepn!tup.hpej|okjdf!qswph!npefsoph!tusjqb!„Avuj!ef•bl“!)ZfmmpxLje*-!j{b|bp!kf!ubcb•j~!„Dpnjd!tusjq!dmbttjd“!tb!ewbef.tfu!qp{obuji!mjlpwb/![bojnmkjwp!kf!eb!kf!ob!qpmf}jojtwblf!nbslf!pe|ubnqbo!j!ufltu!p!okjnb/!Obabmptu-kvobdj!kvhptmpwfotlji!dsub~b!ojtv!ojlbeb!jnbmj!uv!•btueb!tf!ob}v!ob!qsbwpk!nbslj!qb!ji!kf!Cpsjwpk!CpsepEpwojlpwj~ v!qpwpev!kfeoph!kvcjmfkb!•vwfof[bhsfcb•lf!|lpmf!dsuboph!gjmnb!„nbsljsbp”!ob!lpwfsuj/V!obnfsj!eb!obqsbwj!oflpmjlp!wftfmji!nbsblb-!Nfltjlpkf!3116/!j{ebp!tfsjkv!pe!qfu!nbsblb!ob!lpkjnb!kf!mjl!j{tusjqb!Eaflb!Lspvb-!dsoj!Nfnjo!Qjohwjo!)NfnjoQfohvjo*-!j{v{fuop!qpqvmbs!!!bo!v!Nfltjlv!qfeftfujihpejob/!J{b{wbp!kf-!nf}vujn-!hofw!dsoji!Nfltjlbobdbj!Bnfsjlbobdb!lpkj!tv!up!qspuvnb•jmj!lbp!sbtj{bn!jsvhbokf/!_bl!kf!j!qsfetfeojl!Nfltjlb!Wjotfou!Gplt-qptmf!qptfuf!dsoph!bnfsj•lph!tfobupsb!EaftjkbEafltpob-!npsbp!eb!tf!j{wjoj!j!ublp!tnjsj!tusbtuj/!Ob!lbsjlbuvsf-!eblmf-!ojtv!tbnp!nvtmjnboj!ptfumkjwj/Okji!ob!qp|ubotljn!nbslbnb!ojtnp!ob|mj-!ptjn!vUvstlpk-!hef!tv!3115/!j{ebuf!ewf!)„tlbvuj!j!wpej•j“*-!vtuwbsj!kfeob!nbslb-!kfs!kfeob!qpsfe!esvhf!•jof!{bo.jnmkjwv!dfmjov/!Qptmfeokji!hpejob-!lbeb!nbslbnb!lpolvsj|v!opwjnfejkj!{b!lpnvojlbdjkv-!Joufsofu!j!esvhj-!qsjnfuoj!tvqplv|bkj!eb!tf!opwjn!lsfbujwojn!lpodfqujnb!jhsbgj•ljn!sf|fokjnb!tlsfof!qbaokb!j!ptwpkj!opwb!nmbebqvcmjlb/!Ublp!kf!\wbkdbstlb!3114/!j{ebmb!ubcb•j~!pe•fujsj!nbslf!j!lpwfsuf!pe!lpkji!kf!twblb!qpeftob!{b

57

58

59

pesf}foj!ephb}bk/!Pwb!jhsb!jnb!qfu!lbsblufsb!b!hmbwojmjl-!efwpklb!Ibkej-!j{sbabwb!tf!lsp{!jmvtusbdjkf!v!cbmpovj!qjtnv/!Esvhj!qsjnfs!kf!vtqfmb!tfsjkb!pe!ewb!tfub!„Tnf|opwp~f!j!qpws~f“!)Gvo!Gsvju!boe!Wfhfubcmf-!Spzbm!Nbjm-3114*!!tb!eftfu!ptopwoji!nbsblb!tb!npujwjnb!wp~b!jqpws~b-!j!esvhj!tb!87!nbmji!tbnpmfqmkjwji!obmfqojdblpkf!tf!qp!wpmkj!mfqf!ob!nbslv!gpsnjsbkv~j!tnf|ofmjlpwf/!Qpsfe!{bcbwf!jhsb!lpe!obknmb}ji!efmvkf!j!qfeb.hp|lj-!qspnpwj|v~j!{esbwv!qsjspeov!isbov/!Ep!tbeb!kfqspebup!wj|f!pe!qpmb!njmjpob!pwji!lpnqmfub-!ublp!eb!kfpwb!jhsb-!qpsfe!{bsbef-!qsptmbwjmb!j!okjipwph!bvupsbKpiotupo!Cbolt/!Jowfoujwoj!Csjubodj!of!qspqv|ubkv!qsj.mjlv!{b!epcbs!cj{ojt!qb!kf!qsp|mf!hpejof-!qpwpepnqswph!tvtsfub!•mbopwb!Cjumtb-!Eapob!j!Qpmb!2:68/!vMjwfsqvmv-!j{ebu!ubcb•j~!tb!|ftu!nbsblb!tb!pnpujnbqmp•b!Cjumtb!j!wj|f!lpwfsbub!tb!lbsjlbuvsbnb!mfhfo.ebsoph!lwbsufub!j!npujwjnb!okjipwji!qftbnb/[bojnmkjwptu!{b!mkvcjufmkf!Cjumtb!kftuf!eb!kf!ofebwopqspob}fo!j!v!Wb|johupotlpn!obdjpobmopn!qp|ubo.tlpn!nv{fkv!j{mpafo!„J{hvcmkfoj!bmcvn“!nbsblb!EapobMfopob-!lpkf!kf!po!tlvqmkbp!oflpmjlp!hpejob-!pe!twpkfptnf!hpejof/!Ob!kfeopk!kvcjmbsopk!nbslj!po!kf!csjubo.tljn!tvwfsfojnb!epebp!cslpwf!j!csbev!obkbwjw|j!wf~ubeb!twpk!ofnjsoj-!qpcvokfoj•lj!evi/!Lbe!wf~!qpnjokf.np!nv{j•bsf!j!qmp•f-!esabwb!Cvubo!twpkfwsfnfop!kfj{ebmb!qp|ubotlv!nbslv!.!njojkbuvsov!qmp•v!tbobdjpobmopn!ijnopn!lpkb!tf!nphmb!qsftmv|buj!obhsbnpgpov/Opwj!usfoe!v!twfuv-!b!qp•jokf!j!lpe!obt-!kftv!mj•ofnbslf!)qfstpobm!tubnqt*!lpkf!twblp!pe!obt!tb!ofublp!nophp!qbsb!npaf!eb!qsjv|uj/!Lsfbujwob!lbsjlbuv.sbmob!sf|fokb!qspob|mj!tnp!{b!qsjnfs!lpe!bnfsj•lphj{ebwb•b![b{m!)[B[[MF*/!Lpe!obt!ojkf!cjmp!ujqj•oji!lbsjlbuvsb!ob!nbslbnb/!Obtwpk!evipwjuj!ob•jo!oflpmjlp!nbsblb!pcmjlpwbp!kf!qpu.qjtojl!pwph!ufltub-!Kvhptmbw!Wmbipwj~-!2:99/!TUPQBJET!)esvhb!obhsbeb!ob!cfs{j!v!Tbsbkfwv*-!cpscb!qsp.ujw!qv|fokb!j!sblb/!Tujdbkfn!plpmoptuj-!ewbeftfu!hpejoblbtojkf!!okfhpw!tjo!Kbl|b qptubkf!ej{bkofs!„Kvhpnbslf“!job!ublp}f!ivnpsoj!ob•jo!sfbmj{vkf!nbslv!tb!jtupnufnpn/!Job•f-!qswf!nbslf!lpe!obt!|ubnqbof!tv2977-!j{ebokf!Lsbmkfwtlf!tsqtlf!qp|uf!tb!mjlpn!Lof{bNjibjmb!Pcsfopwj~b!j!hscpn!lofafwjof!Tscjkf/!

NBSLF!V!LBSJLBUVSJQp|ubotlf!nbslf!lbp!npujw!j!jotqjsbdjkv!qpwsfnfopobmb{jnp!j!ob!lbsjlbuvsbnb!ob|ji!j!tusboji!bvupsb/Qpnfojnp!oflf/!Kfeob!pe!obktubsjkji!j!twblblpobkcpmkji!kf!„Efopnjobdjkb“!Esbhvujob!Hbofub

Njmbopwj~b tb!lpolvstb!„Csf{!cftfe“!v!Mkvcmkboj!2:76/Wj|f!qvub!nbslv!kf!v!OJO.v!lbp!tjncpm!v!twpkjn!jmvt.usbdjkbnb!lpsjtujp!j!Kvhptmbw!Wmbipwj~/!V!wfmjlpk!Fodjlmpqfejkj!lbsjlbuvsb!„Tlpob!Tlbnu“!j{b|mpkv!\wfetlpk!2:96-!ob!ewf!tusbof!Kfop!Ebmpt)Nb}bstlb*!qsfetubwjp!tf!tb!ewbeftfu!lbsjlbuvsb!.jnbhjobsoji!nbsblb/!Gbtdjojsb!up!|up!tf!oflf!pe!pwjiofpcj•oji!jefkb!v!opwjkf!wsfnf!j!sfbmj{vkv/!Lbob}bojoMp!Mjolfsu v!•btpqjtv!„Xjuuz!Xpsme“!)TBE*!2:99/!qsfe.tubwjp!tf!tb!eftfubl!lbsjlbuvsb!mfqf~j!qsbwf!nbslflbp!j!Qpmkbl!Mfi!Gsbdlpwkbl )Mfdi!Gsbdlpxjbl*!vMfhojdj!3118/!J{v{fuov!j!obhsb}fov!lbsjlbuvsv-!ebojtqsj•bo!lsp{!nbslf-!obqsbwjp!kf!Nbvsp![bddifuub vNbsptujdj-!Jubmjkb-!2:97*-!lbp!j!|qbobd!Tbo•j{!BhwbepIbsdb lpkv!j{mbaf!v!Tlpqmkv!2::3-!b!j{sbfmtlj!uboefnH/!Lptupwftlj!.!W/!Npmfw ob!Cjkfobmv!v!Upmfoujov)Jubmjkb*-!2::4/!Psjhjobmov!j{mpacv!dsufab.lbsjlbuvsbwf~fh!gpsnbub!bqmjdjsboji!tb!tupujobnb!nbsblb-!qsjsf.ejp!kf!2:::/!Epsv!Cptjpl j{!Opwph!Tbeb-!Tscjkb/!NbsujoNjtgfme bvups!kf!lbsjlbuvsf!.!djubub!ob!„Qmbwjnbvsjdjkvt”!3117/Kfejob!lokjhb!lbsjlbuvsb!p!nbslbnb!lpkv!tnp!qspob|mjkf!QSPQPTUF!Jubmjkbob!]ps}b!Lbwbmb!)Hjpshjp!Dbwbmmp*-Wjtvbm!2:84-!evipwjub!j!hsbgj•lj!j!ebobt!tkbkob!dfmjob/Jblp!ojkf!lokjhb!lbsjlbuvsb!TUBNQT!PG!NBTTEFTUSVDUJPO-!TBE!3116-!qsfetubwmkb!oj{!j{v{fuoplsfbujwoji!j!evipwjuji!sf|fokb!v!gpsnj!qjtbnb!tb!nbslb.nb!sb{mj•juji!qpmjuj•lji!j!esv|uwfop!qspwplbujwoji!ufnb/V!upn!eviv!kf!j!sbe!ob|f!hsvqf!\lbsu tb!ufnpn!OBUPcpncbsepwbokb!Kvhptmbwjkf!2:::-!pckbwmkfo!v{ob•bkopk!lokj{j!„Uif!Eftjho!pg!Ejttfou“!Jmj~b!j!Hmfk{fsb-TBE-!3116/Ob!lsbkv!sfdjnp!eb!tf!qpe!pwv!ufnv!)Tubnqt*!nphvqpewftuj!j!qf•buj-!ob!fohmftlpn!kf{jlv!up!kf!j!tjopojn/Qswjn!nbslbnb!qsfuipejmj!tv!qf•buj!uk/!ajhpwj-!b!qswfqp|jmklf!ajhptbof!tv!sb{ojn!ajhpwjnb/!V!tbwsfnfopkvnfuoptuj!ptub~f!{bqbn~foj!evipwjuj!dsufaj!Tpmb\ubkocfshb )Tbvm!Tufjocfsh*!{b•jokfoj!qf•bujnb!j!tblv.qmkfoj!v!csjmkbouopk!lokj{j!„Uif!Jotqflups“-!Wjljoh!qsftt-Uibnft!boe!Ivetpo-!TBE-!2:84/Qp|ubotlb!nbslb!kfebo!kf!pe!obk{ob•bkojkji!tjncpmbqp|uf-!qb!j!tbnf!esabwf!lpkb!kf!j{ebkf!j!qvufn!qjtbnbj!gjmbufmjkf!qplb{vkf!dfmpn!twfuv/!V!qpsf}fokv!tbvpcj•bkfojn!j{cpspn!hfphsbgtlji!j!jtupsjktlji!npujwb!jmjwsivotlji!nv{fktlji!vnfuoj•lji!efmb-!ivnps!j!tbujsbob!nbslbnb!qsfetubwmkbkv!ptwfabwbkv~j!wj{vfmojephb}bk!v!pwpn!tqfdjgj•opn!hsbgj•lpn!j{sb{v!lpkjtnp!pwpn!qsjmjlpn-!qswpn!nf}vobspeopn!j{mpacpn-vtqfmj!eb!tblvqjnp!j!qsjlbafnp!lbsjlbuvsjtujnb!twfub!jobk|jspk!qvcmjdj!v!Qp|ubotlpn!nv{fkv!v!Cfphsbev/!!

60

61

62

64

Фотографија Јованa Адамова, IV година