O d e l j a k 8

NAMENA I OPIS UREĐAJA ZA RUKOVANJELOKOMOTIVOM

3.1. Komandni sto mašinovođe

I ova lokomotiva poseduje dva komandna stola za mašino vodui pomoćnika (slika 8.1a, b, c) za oba smera kretanja, koji su smešteniu kabini lokomotive.

Slika 8.1a — Izgled komandnog stola mašinovodc za smer nazad — prema dužemkraju lokomotive

165

Na komandnom stolu mašinovode ugrađeni su sledeći uređajiza rukovanje:

1. Ručica za smer kretanja.2. Ručica za režim rada dizel-motora.3. Pokazivač pozicije ručice za režim rada.4. Kočnik automatske vazdušne kočnice, tip kočnika 26 C.5. Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice.6. Isključna slavina kočnika (selektor-ventil).7. Manometri za kontrolu rada kočnice (dva dvostruka).8. Ampermetar za kontrolu jačine struje kroz vučne motore

(sa tabelom dozvoljene jačine struje).9. Signalna sijalica „PC-otvoren" za kontrolu punjenja glavnog

voda.10. Signalna sijalica „klizanje" za kontrolu klizanja točkova.11. Reostat za podešavanje jačine osvetljenosti instrumenata.12. Prekidač za reflektor.13. Prekidač za grejač kabine.

Slika 8.1b — Izgled komandnog stola mašinovode za smer napred — prema kraćemkraju lokomotive

166

Slika 8.1c •—Smeštaj elemena-

ta kočnice

14. Prekidači za strujna kola upravljanja i rasvetu (jedanaestkomada poredanih u dva reda).

15. Prekidač za izbor vrste kočenja (ugrađen samo na komandnomstolu za smer napred — prema kraćem kraju lokomotive).

16. Taster za ručno peskarenje.17. Pneumatski taster pištaljke punjenja glavnog voda.18. Ručica vazdušne sirene lokomotive.19. Papuča statičkog budnika mašinovode.20. Vratašca br. 1 (bočna) za prilaz slavinama iz sistema kočnice.20-1 slavina za prevoženje hladne lokomotive (velika — vidi se

u otvoru).21. Vratašca br. 2 (prednja) za prilaz slavinama vazdušnog siste-

ma lokomotive: budnika, sirene i prednjih peskara (slika 8.1d).Napomena: Ispod i između komandnih stolova mašinovode smešteni su elementi

sistema kočnice lokomotive: rasporednik, prenosač, živ-ko, I I 5 Aventil, pomoćni rezervoari kočnice i slavine kočionog sistema.

167

8.2. Ručica za promenu smera vožnje

Ručica za promenu smera vožnje ima isti izgled i ulogu kao kodserije 661 (slike 8.1. i 2.3).

Pri napuštanju lokomotive obavezno se vadi.

Slika 8.ldvine iza(prednjih)mandnog

-Sla-vrata

ko-stola

0 = slavina bud-nika;

(g) = slavina prednjepeskare;

(E) = slavina sirene

168

8.3. Ručica za režim rada dizel-motora

Ručica za režim rada dizel-motora ima isti izgled i ulogu kaokod serije 661 (slike 8.1. i 2.4).Napomena: Najmanja potrošnja goriva u toku vuče voza kao i kod lok. serije 661

ostvaruje se pri radu dizel-motora u pozicijama br. 4 i br. 5.

8.4. Mehaničko blokiranje ručica na komandnom stolu

Mehaničko blokiranje ručica na komandnom stolu izvedeno jena isti način kao i kod lokomotiva serije 661-000, 100, 200 i 400.

8.5. Prekidači na komandnom stolu

Prekidači na komandnom stolu (slika 8.1) namenjeni su za akti-viranje sledećih uređaja:

a) Prekidač za reflektor (za smer napred ili nazad) uključujereflektor na maksimalnu snagu.

Napomena: Ova lokomotiva ima mogućnost uključenja reflektora sasmanjenom snagom pomoću pomoćnih prekidača „prigušenrad reflektora" (vidi pod ,,ccc).

b) Prekidač za grejač kabine uključuje grejalicu kabine i staklaispred sedišta mašinovođe, i to:— sa komandnog stola za smer „napred" — električnu grejalicu;— sa komandnog stola za smer „nazad" — ventilator grejalice

na toplu vodu iz dizel-motora.c) Pomoćni prekidači (jedanaest komada), poredani u dva reda

(sa natpisom namene ispod svakog), služe sledećim namenama:— „Prigušeni rad reflektora" (dva komada) „ prednji"i „zadnji".

Njihovim uključenjem (pod uslovom da je glavni prekidačza reflektor isključen — opisan pod „a") uključuju se ref-lektori sa smanjenom snagom — prigušeni rad.Pomoćni prekidači za reflektor ne utiču na funkcionalnostglavnih prekidača za reflektor, te se mogu uključiti za punusnagu bez obzira da li su pomoćni prekidači uključeniili ne.

— „Prekidač za rasvetu instrumenata" uključuje sijalice kojeosvetljavaju manometre, ampermetar i brzinomer.

169

Jačina osvetljenj'a navedenih instrumenata podešava sereostatom ugrađenim na komandnom stolu (ispod signalnihsijalica).

— „Pogon motora" služi za aktiviranje releja ER preko izo-lacionog prekidača i pomoćnih kontakata kontaktora GSi FPC; Ako se ovaj prekidač ne uključi, ne može se pove-ćavati broj obrtaja dizel-motora i ako se ručica za režimrada motora stavi u više pozicije.

— „Polje generatora" služi za zatvaranje strujnih kola zaaktiviranje kontaktora za pobudu glavnog generatora GFR,BF i SF preko pomoćnih sopstvenih kontakata i kontakatadrugih releja i izolacionog prekidača. Uključenjem ovogprekidača glavni generator dobija pobudu, a time i loko-motiva snagu za vuču.

— „Kontrola i pumpa za gorivo" služi za aktiviranje sledećihstrujnih kola za upravljanje: releja pumpe za gorivo, pre-kidača za start i zaustavljanje dizel-motora, elektromagnetnihventila u PG-regulatoru, releja PCR, T D S , GR, termostata,ventila peskarenja itd.

— „Signalno svetio" za „napred" i „nazad" služi za paljenjesignalnih sijalica na čelu lokomotive zavisno od smerakretanja;

—• „Osvetljenje brojeva" za „napred" i „nazad" služi za pa-ljenje sijalica za osvetljenje brojeva na čelu lokomotive uzavisnosti od smera kretanja.

8.6. Signalne svetiljke

Na komandnom stolu mašinovođe ugrađene su dve signalnesijalice:

—- „PC —• otvoren" pali se pri dopunjavanju glavnog voda ilikada je glavni vod voza prekinut;

— „klizanje" pali se pri pojavi klizanja ma koje osovine loko-motive.

Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugrađen autostop uređaj, postavljena jena komandnom stolu posebna kutija sa tri kontrolne sijalice (dveplave i jedna žuta) koje signališu faze rada ovog uređaja.

8.7. Manometri vazdušne kočnice

Manometri vazdušne kočnice su isti kao i kod serije 661 (tačka 2.8).

170

8.8. Kočnik automatske vazđušne kočnice

Kočnik automatske (produžne) vazđušne kočnice lokomotive jeisti (tip 26 C) kao i kod serije 661 (vidi tačku 2.9. i slike 2.5. i 2.6).

8.9. Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice

Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice je istog tipa kao i kodserije 661 (vidi točku 2.10).

8.10. Isključna slavina kočnika (selektor-ventil)

Isključna slavina kočnika (selektor-ventil) ima isti oblik i namenukao i kod lokomotive serije 661 (vidi tačku 2.11. i sliku 2.7).

8.11. Prekidač za izbor vrste kočenja

Prekidač za izbor vrste kočenja, koji je ugrađen samo na ko-mandnom stolu za smer „napred" (prema kraćem kraju lokomotive— slika 8.1.b, br. 15), ima tri položaja: „putnički jako", „putničkislabo" i „teretni slabo".

Služi da omogući kočenje vozova po uslovima za kočenje brzog,putničkog ili teretnog voza.

8.12. Taster za ručno peskarenje

Taster za ručno peskarenje (slika 8.1) služi za ručno (kolenom)aktiviranje elektromagneta za preskarenje preko kontakta releja za smer„FOR" ili „RER". Aktivirani elektromagneti za peskarenje „napred"ili „nazad") u zavisnosti od smera kretanja) propuštaju vazduh podpritiskom do peskara na postoljima, te se pesak posipa po šinama.

Isti elektromagnetni ventili aktiviraju se i automatski, pri klizanjutočkova ma koje osovine lokomotive, pod uticajem jednog od relejaza klizanje i vremenskog releja TDS.

8.13. Pneumatski taster pištaljke i ručica sirene

Pneumatski taster pištaljke za kontrolu punjenja glavnog vodavoza i ručica sirene (slika 8.1) imaju istu namenu kao i kod lokomotiveserije 661.

171

8.14. Uređaj za kontrolu budnosti mašinovođe — buđnik

Na ovoj lokomotivi ugrađen je statički budnik, potpuno identičanodgovarajućem budniku na lokomotivi serije 661 (vidi tačku 2.12).

Predviđena je ugradnja elektronskog budnika tipa „Elektro-proizvod".

8.15. Ampermetar za kontrolu jačine strujekroz vučne motore

Na komandnom stolu ove lokomotive ugrađen je ampermetar zakontrolu jačine struje kroz vučne motore. Ampermetar može meritijačinu struje od 0 do 1 600 ampera. Mašinovođa ne srne dozvolitiprolaz veće jačine struje kroz vučne motore od one koja je upisanau tabeli ucrtanoj na ploči pored ampermetra, za naznačeno vreme:

900 A — trajno

975 A — u toku jednog sata

1025 A — u toku pola sata

1075 A — u toku četvrt sata.

Prema tabeli, dozvoljena trajna jačina struje kroz vučne motoreiznosi 900 A, dok je svako povećanje preko ove vrednosti vremenskiograničeno.

Prekoračenje jačine struje preko navedenih vrednosti (koja naj-češće nastaju pri pokretanju voza ili pri dugotrajnoj vožnji uz uspon)oštećuju vučne motore.

8.16. Kontrolna tabla dizel-motora

Kontrolna tabla dizel-motora na lokomotivi serije 664 ima izgledkao na slici 8.2.

Na kontrolnoj tabli dizel-motora ugrađeni su sledeći uređaji:„Izolacioni prekidač", prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora",dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP", dugme za deaktiviranjereleja uzemljenja »GR", ampermetar za kontrolu punjenja baterije,signalne sijalice za kontrolu pregrejanosti dizel-motora (crvena) i zasignalizaciju aktiviranja releja uzemljenja (bela).

172

Slika 8.2 — Kontrolna tabla dizel-motora lokomotive serije 664

CD = izolacioni prekidač; (g) = prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora"; ® = dugmeza zaustavljanje dizel-motora „STOP"; @) = ampermetar za kontrolu punjenja baterije;© = sig-nalna sijalica (crvena) — „pregrejan motor"; © = signalna sijalica fbela) — „relej uzemljenja";Q) = dugme za deaktiviranje releja uzemljenja „GR"

3.17. Izolacioni prekidač

Izolacioni prekidač kod ove lokomotive ima istu namenu kaokod serije 661-000 i 100 (vidi tačku 2.14).

Razlika u rukovanju ovom lokomotivom sastoji se u tome štopri startovanju dizel-motora izolacioni prekidač mora biti postavljenu položaj „startovanje", kao kod serije 661, dok pri zaustavljanju toovde nije potrebno. Jedino treba pritisnuti dugme „STOP" ili ručicuza režim rada prebaciti u položaj „STOP" (vidi tačku 2.4), bez obzirau kom se položaju nalazi izolacioni prekidač.

Zbog mogućih grešaka, i za ovu lokomotivu preporučuje se pret-hodno prebacivanje izolacionog prekidača u položaj „stanovanje", patek onda zaustavljanje motora.

Kada dizel-motor ne radi, izolacioni prekidač obavezno mora bitiu položaju „startovanje".

173

8.18. Prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora"

Prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora" ima istu ulogui namenu kao kod serije 661-200, 300 i 400 (vidi tačku 2.18).

Kao i kod serije 661, deluje samo kada je izolacioni prekidačpostavljen u položaj „startovanje".

8.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP"

Dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP" (slika 8.2) delujena pobudu kontaktora pumpe za gorivo FPC prekidajući njegovonapajanje strujom. Deaktivirani kontaktor FPC svojim pomoćnimkontaktima deaktivira relej motora ER i uključuje solenoid za zaustav-ljanje DV u PG-regulatoru, te se dizel-motor zaustavlja.

Dugme treba samo kratkotrajno pritisnuti (kao kod serije 661-200,300 i 400).

8.20« Topivi i automatski osiguračii polužni baterijski prekidač

Na slici 8.3. prikazana je tabla sa topivim i automatskim osigu-račima i polužnim baterijskim prekidačem na lokomotivi serije 664.Tabla je smeštena unutar električnog ormara, na strani kabine.

1. Topivi osigurači (35 A — grejalica kabine, 30 A — pobudapomoćnog generatora, 80 A —• baterijskapobuda glavnog generatora, 400 A — osiguračza start, 250 A — osigurač pomoćnog gene-ratora)

2. Polužni baterijski prekidač3. Polužni prekidač za isključenje releja GR4. Kontakti za ispitivanje topivih osigurača ispitnom sijalicom5. Automatski osigurači-prekidači (brzinomer, pumpa za gorivo,

reflektor, local control, control,svetio, autostop i radio-dispe-čer —- ukoliko su ugrađeni oviuređaji).

174

Slika 8.3 — Razvodna tabla u električnom ormaru (strana do kabine — levi deo)

- topivi osigurači; © = polužni baterijski prekidač; ® = polužni prekidač za isključenje GR;- kontakti za ispitivanje topivih osigurača ispitnom sijalicom; © = automatski osigurači-

-prekidači

TEKUĆI PREGLEDI

Tekući pregledi lokomotive serije 664, koji se svakodnevno vrše,istovetni su sa dnevnim pregledima predviđenim za lokomotivu serije661 (vidi tačke 2.22, i 2.23).

RUKOVANJE LOKOMOTIVOM

8.21, Postupak pre stavljanja dizel-motora u rad

Postupak pre stavljanja dizel-motora u rad potpuno je isti sapostupkom predviđenim za lokomotivu serije 661 (vidi tačku 2.24).

175

8.22. Pokretanje dizel-motora

Po završenom postupku iz prethodne tačke dizel-motor se možepustiti u rad na sledeći način:

1. Proveriti položaj isključne ručice mehanizma za kontrolumaksimalno dozvoljenog broja obrtaja dizel-motora (slika 3.5).

2. Proveriti položaj dugmeta: isključnog mehanizma za slučajpada pritiska ulja za podmazivanje ispod minimalnog — na PG-re-gulatoru, uređaja za kontrolu nestanka vode za hlađenje i natpritiskau karteru (vidi slike 3.4a i 3.9).

3. Izolacioni prekidač postaviti u položaj „startovanje".

4. Prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora" postavitinajpre u levi položaj da bi se aktivirala pumpa za gorivo i napunilasistem za gorivo (puna čašica za kontrolu protoka goriva), a zatimprebaciti nadesno da bi se aktivirao kontaktor za start GS i držatitako dok motor ne proradi (ali ne duže od 15 sekundi).

Ukoliko motor ne počne da radi, sačekati desetak sekundi i ponovopokušati pokretanje.

5. Kada dizel-motor proradi, proveriti pritisak ulja za podma-zivanje, nivo ulja u karteru, nivo ulja u PG-regulatoru i nivo vode zahlađenje.

6. Lokomotivu ne treba pokretati sve dok dizel-motor ne dostignenormalnu temperaturu (zelena boja na termometru za kontrolu ras-hladne vode slika 9.2).

Napomena: Ukoliko u momentu startovanja dođe do iskakanja dugmeta za kontrolunestanka vode, pritisnuti dugme i držati ga tako do 5 sekundi, akoje potrebno. Pokretanje hladnog motora pri spojlnoj temperaturi 0°Cili nižoj znatno je otežano i treba izvršiti predgrevanje.

8.23 Na šta treba obratiti pažnja pre stavljanjalokomotive u pokret

1. Nikad ne stavljati lokomotivu u pokret bez prethodnog pro-veravanja da li se kočione papuče pravilno aktiviraju i otpuštaju.

2. Proveriti pritisak vazduha u glavnom rezervoaru i pokazivanjeoba manometra na komandnom stolu.

176

3. Ručnu kočnicu popustiti i ukloniti sva eventualna blokiranja.4. Temperatura vode za hlađenje dizel-motora treba da je u

oblasti zelenog polja na kontrolnom termometru (slika 9.2).

8.24. Uključenje strujnih kola upravljanja

Da bi se omogućilo povećanje broja obrtaja dizel-motora i uklju-čivanje ostalih strujnih kola upravljanja, treba uraditi sledeće:

1. Prebaciti „izolacioni prekidač" u položaj „pogon".2. Zatvoriti prekidač na komandnom stolu „pogon motora".

8.25. Rukovanje lokomotivom bez opterećenja

Posle uključenja strujnih kola upravljanja treba postupiti nasledeći način:

1. Prekidač „pobuda generatora" na komandnom stolu postavitiu uključni položaj.

2. Utisnuti ručicu za promenu smera vožnje u njeno ležište ipostaviti je u željeni položaj. Ova ručica se srne pomerati samo kadalokomotiva stoji.

3. Otkočiti lokomotivu.4. Da bi se lokomotiva pokrenula, postepeno pomerati ručicu za

režim rada dizel-motora u prvi, drugi i više položaje, prema potrebibrzine kretanja.

8.26. Zakvačivanje lokomotive sa vozomi punjenje glavnog vazdušnog vođa

Posle zakvačivanja lokomotive sa vozom proveriti da li su kvačilapravilno spojena i zategnuta, kao i ispravnost spajanja vazdušnog voda.

Da bi se izvršilo punjenje vazdušnog voda voza, treba postupitina isti način kao i kod lokomotive serije 661 (vidi taćku 2.29).

8.27. Pokretanje voza

Pokretanje i ubrzanje voza, vožnja preko skretnica i kontrolaklizanja točkova ostvaruju se na isti način kao i kod lokomotiva serije661 (vidi tačke 2.30, 2.31, i 2.32, 2.33).

12 177

8.28. Automatsko peskarenje pod opterećenjem

Lokomotive serije 664 opremljene su uređajem za automatskopeskarenje radi sprečavanja klizanja točkova. Šine se posipaju peskomautomatski u momentu aktiviranja releja za klizanje točkova; u istovreme se smanjuje i odavanje snage glavnog generatora.

Trajanje peskarenja posle početka klizanja točkova kontroliševremenski relej peskarenja (TDS).

Automatsko peskarenje na ovoj lokomotivi trajno je uključenoi ne može se isključiti kao kod lokomotive serije 661. Na pojedinimdeonicama mašinovođa ručno peskari u cilju preventive da do klizanjatočkova ne dođe.

8.29. Rukovanje kočnicom

Kada voz treba kočiti, ručica za režim rada motora mora se najprevratiti u položaj „IDLE", pa se tek onda može pomerati ručica auto-matske (produžne) kočnice u položaje kočenja.

8.30. Sigurnosne mere pre napuštanja lokomotive

Kada lokomotivsko osoblje treba da napusti lokomotivu, morauraditi sledeće:

1. Ručicu za režim rada motora vratiti u početni položaj „IDLE".2. Ručicu za promenu smera vožnje postaviti u neutralni položaj

i izvaditi je.3. Izolacioni prekidač postaviti u položaj „startovanje".4. Dugme „STOP" kratkotrajno pritisnuti, posle čega će se

motor zaustaviti.5. Sve prekidače na komandnom stolu mašinovođe postaviti u

isključni položaj „OFF" (nadole).6. Sve automatske osigurače postaviti u isključni položaj „OFF"

i otvoriti polužni baterijski prekidač (slika 8.5).7. Zategnuti ručnu mehaničku kočnicu lokomotive (nalazi se na

desnom boku lokomotive — slika 7.1).8. Ako lokomotiva stoji na otvorenom prostoru, a postoji opasnost

od jake kiše ili nevremena, treba pokriti otvor izduvnih cevi.9. Pri niskim temperaturama u sistemu vode za hlađenje predu-

zeti potrebne mere protiv smrzavanja.

178

8.31. Zaustavljanje rada dizel-motora

Postoje tri načina zaustavljanja rada dizel-motora:— normalno,— za vreme vožnje i— u slučaju opasnosti.

Normalno zaustavljanje rada dizel-motora primenjuje se kadalokomotiva stoji na mestu ili je garirana. U ovakvom slučaju kratko-trajno se pritisne dugme „STOP" na kontrolnoj tabli dizel-motora.Kod ove lokomotive izolacioni prekidač ne mora biti u položaju „star-tovanje" da bi se motor zaustavio, kao kod serije 661.

Za vreme vožnje (može i u mestu), kada se ukaže potreba,dizel-motor se može zaustaviti pomoću ručice za režim rada motoraako se ona prebaci u položaj „IDLE", zatim povuče sebi i malo gurneu desno, u položaj „STOP".

Slika 8.4 —- Slavine za ispuštanje vode iz sistema za hlađenje dizel-motorai kompresora

OD — slavina br. 13 za ispuštanje vode iz sistema za hlađenje dizel-motora; (2) — slavina br. 8za ispuštanje vode iz Rtejača goriva; (ft) -•• slavina br. 7 sistema za ^re janje f»m"iva

Napomena: Ovde se nalaze još dve slavine sistema za gorivo koje se ne vide.

12* 179

U slučaju opasnosti, kada lokomotiva stoji u mestu, dizel-motorse može zaustaviti spolja pomoću tastera na boku lokomotive (slika 7.1).Kratkotrajno se pritisne dugme tastera.

8.32. Postupak za vreme niskih temperatura (ispod 0°C)

Za vreme niskih temperatura moraju se preduzeti naročite mereda se voda u sistemu za hlađenje ne smrzne kada lokomotiva iz bilokojeg razloga ne radi, a ne postoji mogućnost grejanja u zatvorenojprostoriji.

SI. 8.5 — Slavineza ispuštanje vodeiz sistema za hla-

đenje

(j) = slavina br. 2za upuštanje vode zahlađenje u izmenji-vač toplote;(2) = slavine br. 3i 4 za ispuštanje vodeza hlađenje iz iz-menjivača toplote

180

Slika 8.6 — Spoljni vodovi grejalice kabineslavina br. 11 za ispuštanje vode iz sistema grejalice u kabini

Slika 8.7.(j) — spoljni vodovi grejalice kabine sa slavinom br. 12 za ispuštanje vode

181

- • • * -

X

Postupak je sledeći: /'1. Kod sistema za hlađenje dizel-motora (vidi šemu br. 15):

— ispustiti V0au iz sistema za hlađenje dizel-motora otva- 'ranjem glavina smeštenih u nivou prema lokomotivi, saobe spr&ne (slike 8.4 i 8.5), i dve slavine pri tavanici kućištamotpfa;

— izvaditi cevasti čep na dnu desnog kućišta pumpe za vodu;— p2i spoljnjim vodovima grejalice kabine (slika 8.6 i 8.7)

/otvoriti obe slavine;r- izduvati vazduhom vodove grejalice kabine i vodove grejača

/ goriva u rezervoaru za gorivo.

£. Kod sistema za vazduh lokomotive:/ — otvoriti leptirastu navrtku u nosaču kočnika te ispustiti

talog (gde je ugrađena);— ispustiti vodeni talog iz filtera (odvajača vode) na vodovima

vazduha;— izduvati glavne rezervoare (na desnom boku lokomotive

(slika 7.1);— ispustiti vodu iz međuhladnjaka kompresora.

8.33. Rukovanje lokomotivom pri prevoženjuu hladnom stanju

Ako je iz bilo kog razloga potrebno da se lokomotiva prevoziu vozu kao vagon (hladna) i da koči kao vagon, treba postupiti nasledeći način:

1. Ručicu kočnika direktne (lokomotivske) kočnice postaviti upoložaj „otkočeno", a ručicu automatske (produžne) kočnice upoložaj za vađenje ručice.

2. Isključnu slavinu kočnika (selektor-ventil) postaviti u položaj„isključeno" (cut-out).

3. Slavinu za prevoženje hladne lokomotive postaviti u „propusni"položaj (velika slavina br. 20-1 ispod levog komandnog stola —.slika 8.1).

4. Izvaditi ručicu za promenu smera vožnje.5. Izolabimii prekidač staviti u položaj „startovanje".6. Sve prekidače na komandnom stolu i u električnom ormaru

postaviti u^oložaj nadole „OFF" — isključeno.

182

Ako je potrebno da za vreme prevlačenja lokomotive dizel-motorradi na praznom hodu automatski prekidači strujnog kola „kontrola",„lokalna kontrola" i „pumpa za gorivo" moraju biti postavljeni upoložaj nagore „ON" — uključeno, prekidač „kontrola i pumpa zagorivo" na komandnom stolu takode mora biti uključen i glavni ba-terijski polužni ptekidač zatvoren.

8.34./Vuča u zaprezi i vožnja kroz vodu/

Rukovanje/lokomotivom serije 664 pri vuči u zaprezi i vožnjikroz vodu potpuno je identično kao kod lokomotive serije 661 (viditačke 2.40 i i.41).

183

O d e l j a k 9

MEHANIČKA OPREMA I SISTEMI

9.1. Dizel-motor

Na lokomotivi serije 664 ugrađen je dizel-motor model 16-645 Eod 1640 kW, 2 200HP. Ovaj motor je po izgledu, spoljnjim dime-nzijama i rasporedu delova istovetan sa motorom 16-567 C i E, kojije ugrađen na lokomotivi serije 661 (vidi slike 3.1a i 3.1b).

Princip rada dizel-motora 16-645 E, ugradnja, regulator brojaobrtaja (PG)3 sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja i polugaza ručno regulisanje količine ubrizganog goriva istovetni su sa takvimuređajima na motoru 16-567 C ili E (vidi tačke 3.1, 3.2, 3.3, 4.3, 3.5i 3.6), osim parametara podešenosti.

9.2. Sistem za hlađenje (šema br. 15)

Sistem za hlađenje dizel-motora i kompresora kod lokomotiveserije 664 u principu je istovetan sa sistemom za hlađenje na loko-motivi serije 661 (šema br. 1). Postoje razlike u izgledu rezervoara vodeza hlađenje i pokazivaču nivoa vode (si. 9.1), smeštaju termostataTA, TB i ETS, pokazivaču temperature, izgledu i smeštaju hladnjakaza ulje (slike 9.1 i 9.2), smeštaju izmenjivača toplote za gorivo i slavinaza pražnjenje sistema.

Ako se ne uzmu u obzir razlike u obliku i razmeštaju navedenihelemenata, onda je sistem za hlađenje na ovoj lokomotivi istovetan

185

sa sistemom za hlađenje na lokomotivi serije 661. Uključivanje termo-stata TA, TB i ETS, kontrola nivoa vode za hlađenje, zaštita dizel--motora od nestanka vode za hlađenje i visokog pritiska u karteru,

SI. 9.1a —Delovisistema za hla-

đenje

0 = rezervoar sis-tema za hlađenje sapokazivačem nivoavode;Napomena: Pokazi-vač nivoa vode imadve oznake: kadadizel-motor radi ikada stoji.© = termostatiTA,

TB, E T S ;(3) = hladnjak ulja

za podmazivanje;(3) = manometar zakontrolu pritiska uljaza podmazivanje;© = dodatni Mi-chiona prečistača zagorivo;(§) = regulator op-terećenja dizel-mo-tora;© = razvodne tableelektričnog sistema

punjenje i pražnjenje sistema za hlađenje istovetni su i na ovoj loko-motivi, te u potpunosti odgovaraju objašnjenja data u tačkama 3,7,3.8, 3.9, 3.10 i 3.11.

186

9.3. Sistem za podmazivanje (šema br. 2)

Sistem za podmazivanje na lokomotivi serije 664 istovetan jesa takvim sistemom na seriji 661. Razlike postoje samo u rasporedui izgledu nekih elemenata (npr. hladnjak za ulje, slika 9.1), ali onenisu bitne za princip delovanja, te objašnjenja data u tačkama 3.12,3.13, 3.14 i 3.15 odgovaraju i ovoj lokomotivi.

Slika 9.1b — Pokazivač nivoa 'vode rezervoara za hlađenje

9.4. Sistem za gorivo (šema br. 3)

Sistem za gorivo na lokomotivi serije 664 istovetan je sa takvimsistemom na lokomotivi serije 661-200, 300 i 400.

Sistem za zagrevanje goriva u rezervoaru pomoću rashladnevode iz dizel-motora (šema br. 15) takođe je sličan takvom sistemukod lokomotiva serije 661-200, 300 i 400, osim što ne postoji mo-gućnost grejanja goriva parom jer lokomotiva nema parnog voda nitigenerator pare.

Sistem za gorivo, punjenje rezervoara za gorivo, pokazivač nivoagoriva, pumpa za gorivo, „stakla" za proveru protoka goriva, prekidačza zaustavljanje dizel-motora spolja u slučaju opasnosti, istakanjenečistoće iz rezervoara za gorivo, dati u tačkama 3.16, 3.17, 3.18, 3.19,3.20, 3.21, 3.22 i 3.23, odgovaraju i lokomotivi serije 664.

187

Slika 9.2.

(D = rezervoar vodeza hlađenje sa otvo-rom za dolivanje;(2) = pokazivač tem-

perature vode;(E) = pumpa za vo-

du;(3) = prekidač za ra-svetu motorske ku-ćice ;© = razvodni or-man sa utičnicom zaprenosnu lampu;(§) = prelivni ventilsistema za podmazi-vanje ;(2) = uređaj za kon-trolu nestanka vodei natpritiska u kar-teru

9.5, Sistem sabijenog vazdiiha (šema br. 14)

Sistem sabijenog vazduha na lokomotivi serije 664 skoro je isto-vetan sa takvim sistemom na lokomotivi serije 661. Razlike u razmeštajukompresora (smešten do kabine mašinovode, slika 9.7), rezervoaraza vazduh (cevastog oblika, smešteni na desnom boku lokomotive,slika 7.1), kao i elemenata kočnice (rasporednik, prenosač, živ-ko, H5A

188

ventil, smešteni ispod i između komandnih stolova mašinovođe, slika8.1a i b) nisu bitne za rukovanje, te opisi dati u tačkama 3.24, 3.25,3.26 i 3.27 odgovaraju i lokomotivi serije 664.

Slika 9.3 — Ventilator za hlađenje

(D — reduktor ventilatora; (£) = otvor za dolivanje ulja u reduktor; (g) = kontrolno staklo zakontrolu nivoa ulja; (D = ventilatorsko kolo; © = ventilator za hlađenje vučnih motora; (g) = elek-tro-magnetni ventili zadnjih peskara i žaluzina; Q) = pneumatski uređaj za pokretanje žaluzina

Regulisanje rada kompresora kod ove lokomotive ostvaruje sepreko elektropneumatskog prekidača CCS i elektromagnetnog ventilaMV-CC (slika 9.9), koji kod ove serije imaju ulogu regulatora radakompresora.

Kada pritisak u glavnom rezervoaru padne na 7,7 at (7,85 bara),pneumatski prekidač CCS zatvara svoje kontakte, preko kojih će sezatvoriti strujno kolo elektromagnetnog ventila MV-CC, te će se onaktivirati i onemogućiti prolaz vazduha iz glavnog rezervoara do kli-pova rasterećivača kompresora smeštenih u glavama cilindara; u istovreme ispustice ostatak vazduha iz rasterećivača u atmosferu te ćese usisni ventili kompresora zatvoriti, i počeće sabijanje vazduha.

189

Slika 9.4 — Delovi siste-ma za podmazivanje i

gorivo

OD = kućište Mishiena filterasistema za podmazivanje;(2) — hladnjak ulja za pod-

mazivanje;(3) = izmenjivač toplote go-

riva;(£) = pumpa za gorivo;(§) = rezervoar vode za hla-

đenje;(g) = Mishiana filter za go-

rivo

190

Slika 9.5 — De-lovi sistema zapodmazivanje i

gorivo

ft) = sitasti prečis-tači ulja;

(2) = deo prelivnogsistema;

<3) = čašice za kon-trolu protoka goriva;($) == PG-regulator

191

Kada se pritisak vazduha u glavnom rezervoaru poveća na 8,4at (8,56 bar), pneumatski prekidač CCS otvara svoje kontakte, de-aktivira se elektromagnetni ventil MV-CC i omogućuje prolaz vazduhaiz glavnog rezervoara do rasterećivača na kompresoru, koji podižeusisne ventile u dlindarskim glavama kompresora i sprečava sabijanjevazduha.

Prema tome, sve je isto kao kod serije 661 (tačka 3.26), s tim štosu ulogu regulatora rada kompresora preuzeli pneumatski prekidačCCS i elektromagnetni ventil MV-CC.

Slika 9.6 — Izgled i smeštaj rezervoara za vazduh i gorivo

(£) = rezervoar za gorivo; © = pokazivač nivoa goriva; (3) == pokazivač napunjenosti goriva;(D = otvor za punjenje rezervoara gorivom; © = dugme za zaustavljanje dizel-motora i pumpeza gorivo u slučaju opasnosti; (§) = rezervoar za vazduh; Q) — drenažna slavina rezervoara za

vazduh; ® = slavina za upuštanje vazduha

Ručno regulisanje rada kompresora može se ostvariti preko is-ključne slavine kompresora, pomoću koje se zatvara ili propušta vazduhiz glavnog rezervoara kroz ventli MV-CC do rasterećivača, tj. nasličan način kao kod lokomotive serije 661 (tačka 3.27).

Takode postoji razlika u sistemu peskarenja, koje se ovde odvijasamo preko četiri elektromagnetna ventila (po dva za svaki smer kre-tanja), što za rukovanje nema nikakvih izmena u odnosu na prethodnuseriju.

192

Slika 9.7 — Sme-štaj kompresora

za vazduh

® = kompresor (ci-lindar visokog pri-tiska) ;(H) = prečistač vaz-duha kompresora;(B) = ventilator zahlađenje vučnih mo-tora i glavnog gene-ratora ;(<£) ---• uređaj za re-gulaciju rada kom-presora

13 193

SI. 9.8 — Smeštajelemenata kočniceizmeđu komand-

nih stolova

OD = alarmno zvono

SI. 9.9 — Uređajza regulisanje ra-

da kompresora

0 = pneumatski prekidač CCS;

(2) = elektromagne -tni ventil MV-CC;(3) = manometar zakontrolu pritiska va-zduha u glavnomrezervoaru;(J) = isključna sla-vina kompresora Cmo-že poslužiti za ru-čnu regulaciju radakompresora)

194

SI. 9.10 — Si-gurnosni ventilglavnih rezervoarasmešten na voduizmeđu glavnihrezervoara za

vazduh

Slika 9.11 — Slavine vazdušnog sistema

drenažna slavina vazdušnog sistema; © = slavina za upuštanje vazduha u kočione cilindre•slavina za upuštanje vazduha u glavni rezervoar; &) = drenažna slavina glavnog rezervoara'generator brzinomera Hesler; c© = priključna kutija generatora brzinomera © = sijalica

za osvetljenje postolja

13* 195

O d e l j a k 10

ELEKTRIČNI DEO

Električni sistem, električni prenosnik snage i regulisanje radakod lokomotive serije 664 skoro je potpuno identično lokomotivi serije661.

Postavljanjem ručice za režim rada dizel-motora u neku pozicijuodređuje se koju će snagu dizel-motor predati direktno spojenomgeneratoru. Ta snaga se u generatoru pretvara u električnu energiju,koja se potom visokonaponskim kablovima sprovodi do električnihvučnih motora. Lokomotiva je tako konstruisana da u granicamajačine struje i visine napona glavnog generatora (za poziciju u kojuje ručica postavljena) električna snaga koja se dovodi vučnim motorimaostaje ista bez obzira na brzinu lokomotive.

Ovaj deo električnog sistema, koji sačinjavaju glavni generator,kablovi za vezu, vučni motori i kontaktori za povezivanje u spregu,sačinjavaju sistem visokog napona lokomotive. U ovom sistemu delujenominalni napon od 600 V.

Strujna kola upravljanja koja regulišu tok struje u sistemu visokognapona, strujna kola lokomotivskog osvetljenja, pomoćnih uređaja,pumpe za gorivo, grejača kabine, baterijskog polja glavnog generatora,kontrole temperature motora i aktiviranja alarma, kao i strujno koloza punjenje baterije, sačinjavaju sistem niskog napona. U ovom sistemudeluje niski napon 64—74 V.

Pojedini uređaji, simboli u šemama, kao i način izlaganja potpunosu identični seriji 661. Osoblje koje dobro poznaje tu seriju veomabrzo će razumeti i električne sisteme na lokomotivi serije 664 i njihoverazlike.

197

SISTEM NISKOG NAPONA

Potrebna energija za sistem niskog napona dobija se iz akumulator-ske baterije kada dizel-motor ne radi, ili od pomoćnog generatora,kada dizel-motor radi.

10.1. Akumulatorska baterija

Akumulatorsku bateriju tipa „Krušik" AS-10, ugrađenu na ovojlokomotivi, sačinjavaju 32 čelične ćelije, ukupnog napona 64 V i kapa-citeta 250 Ah. Baterija služi za pokretanje (stanovanje) dizel-motorai napajanje nekih strujnih kola niskog napona kada dizel-motor neradi. Baterijski sanduci (8 komada) smešteni su u prednjem delulokomotive ispred kabine mašinovođe (slika 10.1). Za vreme radadizel-motora pomoćni generator puni akumulatorsku bateriju i dajepotrebnu struju sistemu niskog napona.

10.2. Pomoćni generator

Pomoćni generator (slika 4.2) ugrađen na ovoj lokomotivi istovetanje sa odgovarajućim generatorom na lokomotivi serije 661. Snaga muje 18 kW a napon 74 V. Dobija pogon direktno od zadnje zupčaničkerazvodne kutije dizel-motora preko osovine i elastične spojke. Pomoćnigenerator proizvodi jednosmernu struju, koja služi za punjenje aku-mulatorske baterije i napajanje strujnih kola niskog napona za osvet-ljenje, upravljanje, pobudu baterijskog polja glavnog generatora- pum-pu za gorivo, grejalice u kabini i generator pare.

Strujno kolo za napajanje generatora pare sastoji se od automatskogosigurača-prekidača od 150 A (smeštenog u električnom ormaru,slika 10.7) i priključnih utičnica na oba kraja lokomotive (vidi sliku10.1), preko kojih se priključuju napojni vodovi generatora pare sme-štenog u službenom vagonu specijalne konstrukcije.

10.3. Regulator napona pomoćnog generatora

Regulator napona pomoćnog generatora na ovoj lokomotivi jetranzistorski. Smešten je u levom gornjem uglu prednjeg dela elek-tričnog ormara (slika 10.2). Zamenljiv je odgovarajućim češljastim

198

Slika 10.1 — Smeštaj akumulatorske baterije

= akumulatorska baterija; © = priključak za napajanje generatora pare u službenim kolimaiz pomoćnog generatora

199

regulatorom na lokomotivi serije 661. Regulator održava stalan izlazninapon pomoćnog generatora na približno 74 V, bez obzira na brojobrtaja dizel-motora.

Regulator održava napon pomoćnog generatora regulisanjempobude pomoćnog generatora, kada napon pomoćnog generatora težipovećanju sa povećanjem broja obrtaja motora, i obrnuto. Regulatortada deluje na smanjenje struje pobude pomoćnog generatora, i obratno.

10.4. Kontaklori sopstvene (SF) i baterijske (BF)pobude glavnog generatora

Kontaktori sopstvene (SF) i baterijske (BF) pobude glavnoggeneratora (slika 10.2) služe da zatvore strujna kola za napajanje sop-stvene i baterijske pobude glavnog generatora da bi ovaj mogao daproizvodi električnu energiju.

Generator ne može davati nikakvu snagu ako ovi kontaktori nisuaknvirani.

10.5. Glavni baterijski polužni prekidač

Kad je zatvoren, ovaj prekidač vezuje akumulatorsku baterijusa strujnim kolima niskog napona. Kod pokretanja dizel-motora i zavreme normalnog rada lokomotive glavni baterijski prekidač morabiti uključen (slika 10.2).

10.6. Relej motora (ER)

Relej motora (ER), ugrađen i na ovoj lokomotivi (slika 10.2),služi da pomoću sopstvenih kontakata uspostavlja strujna kola dosolenoida AV, BV i CV, koji se nalaze u PG-regulatoru dizel-motora.Relej motora mora biti aktiviran da bi mašinovoda mogao ručicomza režim rada da povećava broj obrtaja dizel-motora (istovetno kaokod serije 661-000 i 100).

10.7. Osigurači

Osigurači su električne zaštitne naprave koje štite električnastrujna kola i uređaje od oštećenja koja bi se prouzrokovala kratkomvezom provodnika ili strujnim preopterećenjima.

200

U električnom ormaru (slika 10.2a) nalaze se sledeći topivi osi-gurači :Amperaža

80 A250 A

30 A35 A

400 A

Nazivbaterijsko poljepomoćni generatorpobuda pomoćnog generatoraelektrična grejalica kabinepokretanje (star to van je)

Slika 10.2a — Razvodna tabla u električnom ormaru (strana do kabine — levi deo)

0 = Regulator ftranzistorski) pomoćnog generatora; (g) = kontaktori pobude glavnog generatoraSF i BF; (g) = pomoćnf relej SR brzinomera Hesler; (D = vremenski relej FSD; © = auto-matski osigurači prekidači; (fp = topivi osigurači; (7) = položni baterijski prekidač; (g) = relejklizanja WS 14; ® = kontatkor za smer napred RVF 25; (10 = strujni regulator brzinomera

Hesler; @ = kontaktor za smer napred RVF 14

Automatski osigurači:15A brzinomer15 A pumpa za gorivo30 A reflektor30 A lokalna kontrola40 A kontrola30 A svetio

6 A autostop (ako je ugrađen)12 A radio-dispečer(ako je ugrađen)

201

Slika 10.2b — Razvodna tabla u električnom ormaru (strana do kabine — desnideo)

0 = vremenski relej F S D ; (D = vremenski relej T D S ; (0) = kondenzator; (3) = relej PCR;(g) = relej smera RER; (§) = relej smera FOR; Q) = relej uzemljenja GR; (g) = relej ER;(§) = relej pobude generatora GFR; © = relej pumpe za gorivo FPR; (£1) = kontaktor pumpeza gorivo FPC; © = relej prvog šenta; @ = relej drugog šenta; @ — kontaktor za smer na-

zad RVR 36; © = relej klizanja WS 25

202

10.8. Releji

Releji su električne naprave koje služe da pomoću svojih kontakatauspostave (povezu) razna strujna kola ili da ih isključe. Preko njihje omogućeno istovremeno delovanje na nekoliko strujnih kola.

Na lokomotivi u električnom ormaru (slika 10.2 a i b) ugrađenisu sledeći releji:

SR — pomoćni relej brzinomera za postizanje višeg stepenakočenja.

FSD — vremenski relej šentiranjaTDS — vremenski relej peskarenjaPCR — relej pneumatske kontroleRER — relej za smer nazadFOR — relej za smer napredGR — relej uzemljenjaER — relej motoraGFR — relej pobude generatoraFPR — relej pumpe za gorivoBTR i FTR — releji sprege (šentiranja)551 — relej prvog šenta552 — relej drugog šentaWS 16 — relej kontrole klizanja između prve i šeste osovine pri

polasku lokomotiveWS 24 — relej kontrole klizanja između druge i četvrte osovine

pri polasku lokomotiveWS 14 — relej kontrole klizanja između prve i četvrte osovine

u toku vožnjeWS 2 5 — relej kontrole klizanja između druge, i pete osovine

u toku vožnjeWS 36 — relej kontrole klizanja između treće i šeste osovine

u toku vožnjeNa razvodnoj tabli u električnom ormaru ugrađeni su i sledeći

kontaktori:SF — kontaktor sopstvene pobude glavnog generatoraBF — kontaktor baterijske pobude glavnog generatoraFPC — kontaktor pumpe za gorivo.

203

SISTEM VISOKOG NAPONA

Glavni delovi sistema visokog napona su: glavni generator, vučnimotori, kontaktori snage, kontaktori za promenu smera kretanja,releji klizanja točkova, relej uzemljenja i kontaktori za slabljenje poljavučnih motora (šentovi) sa odgovarajućim relejima BTR i FTR.

SI. 10.3 — Smeš-taj glavnog i po-moćnog genera-

tora

0 = glavni genera-tor;

(D == pomoćni ge-nerator

204

10.9. Glavni generator

Glavni generator D 32 T na lokomotivi serije 664 (slika 10.3),iako ima veću snagu, po izgledu, dimenzijama, konstruktivnim karak-teristikama, broju namotaja i njihovoj ulozi potpuno je identičangeneratoru D 22 L na lokomotivi serije 661 (vidi tačku 4.9, slika 4.3).Hladi ga ventilator, koji se nalazi na istoj osovini sa ventilatorom zahlađenje vučnih motora u prvom postolju i pomoćnim generatorom.

10.10, Vučni elektromotori

Vučni motori D 77 B za jednosmernu struju sa serijskom pobudom(slika 4.4) ugrađeni na lokomotivi serije 664 potpuno su identičnivučnim motorima ugrađenim na lokomotivi serije 661-200, 300 i 400.

Slika 10.4 — Električni ormar (prednji deo — dole)

CD = relej klizanja WS 14; © = relej klizanja WS 36; (H) = regulator struje brzinomera Hesler;<$) = automatski prekidač — osigurač 150 A za napajanje generatora pare u službenim kolima;© = relej klizanja WS 25; (® = kontaktor snage S 25; (7) = kontaktor snage S 14; (B) = kon-

taktor snage S 36; (g) = električna grejalica kabine

205

Istovetni zupčanici ugrađeni na osovinama lokomotive i osovinamavučnih motora prenosnog odnosa 60:17 omogućuju i lokomotivi serije664 postizanje maksimalne brzine od 124 km/h, kao kod prethodneserije.

10.11. Kontaktori snage

Kontaktori snage su naprave kojima se upravlja (daljinski) elek-tričnim putem, a koriste se za povezivanje vučnih motora sa glavnimgeneratorom.

Na lokomotivi serije 664 ugrađeni su kontaktori snage S 14, S 25i S 36 oslika 10.4), koji omogućuju povezivanje vučnih motora i gene-ratora u nepromenljivu „paralelnu" spregu.

10.12. Kontaktori za promenu smera kretanja

Uloga kontaktora za promenu smera kretanja objašnjena u tački4.12, potpuno odgovara i lokomotivi serije 664, s tim što na ovoj lo-komotivi postoje samo tri ovakva kontaktora (slika 10):

— za smer kretanja „napred" RVF 14 i RVF 25,— za smer kretanja „nazad" RVR 36.

10.13. Releji klizanja točkova (WS)

Na lokomotivi serije 664 postoje dve vrste releja za klizanje to-čkova, koji su po principu rada istovetni sa odgovarajućim relejimaprethodne serije.

Releji WS 16 i WS 24 (slika (10.5) kontrolišu klizanje točkovau toku polaska lokomotive. Rade na principu razlike protoka jačinestruja kroz vučne motore (isto kao releji WCR i WSS kod serije 661).

Releji WS 14, WS 25 i WS 36 (slika 10.4) preuzimaju kontroluklizanja točkova pri većim brzinama. Rade na principu razlike poten-cijala na krajevima svojih pobudnih namotaja, kontrolišući istovremenopo dva vučna motora (isto kao releji WS kod serije 661).

10.14. Relej uzemljenja (GR)

Uloga releja uzemljenja (slika 10.2b) je, kao i kod serije 661, daautomatski rastereti glavni generator, odnosno isključi napon akosistem visokog napona dođe u vezu sa zemljom. Veza sa zemljom

206

može se definisati kao nepoželjno stanje (proboj izolacije, varničenje,prljavština), u kome jedan deo sistema visokog napona (i niskog naponasamo u momentu stanovanja) dođe u dodir sa postoljem ili sandukomlokomotive.

Kod lokomotive serije 664 u momentu aktiviranja releja uzem-ljenja, pri vožnji lokomotive u 5. ili 6. poziciji ručice za režim rada,neće doći do zaustavljanja dizel-motora kao kod serije 661-000 i 100,nego će motor preći na prazan hod.

Pri aktiviranju releja uzemljenja kod ove lokomotive takode ćeostati uključeni kontaktori šentiranja FS 1 i FS 2 ako su prethodnobili uključeni, te će tako biti zaštićeni od razaranja (slično kao kodpodserije 661-200, 300 i 400). Deaktiviranjem releja uzemljenja GRisključiće se i kontaktori šentiranja ako su bili uključeni.

10.15. Kontaktori slabljenja polja vučnih motora

Kontakfori slabljenja polja vučnih motora FS 1 i FS 2 (slika 10.5)imaju istu ulogu kao i kod serije 661 (Vidi tačku 4.16).

Aktiviranje ovih kontaktom je nešto drugačije nego kod prethodneserije.

10.16. Releji sprege

Releji sprege na ovoj lokomotivi BTR i FTR (si. 10.5). imajunešto izmenjenu ulogu nego kod serije 661, mada im je princip radaisti. Pomoću ovih releja omogućuje se pravovremeno aktiviranje kon-taktora slabljenja polja vučnih motora FS 1 i FS 2 uz posredovanjereleja šentiranja SS 1 i SS 2.

10.17. Električna strujna kola (šema br. 13)

Električna strujna kola sastoje se od izvora struje (baterija, po-moćni generator, glavni generator), potrošača (motori, sijalice, gre-jalica, a kod strujnih kola upravljanja — releji i kontaktori) i kablova,koji ih preko prekidača i osigurača (kod nekih i kontakata releja i kon-taktora) povezuju u zatvorene strujne krugove/Struja teče od izvoraka potrošaču, i to smerom pozitivan pol — strujno kolo — negativanpol.

207

Slika 10.5a — Elekkrični ormar (zadnja strana — gore)(lO = šentni otpornici

Slika 10.5b — Električni ormar (zadnja strana — dole)usmerače za punjenje baterije; (g) = kontaktor prvog šenta FS1; ® = razne usmerače;kontaktor drugo? šenta FS 2; © = kontaktor za start GS (g) = relej klizan a WS 16;relej klizanja WS 24; ® = releii FTR i BTR; (§) = razni otpornici; @ = šentni otpornici

208

Ukoliko iz bilo kog razloga dođe do prekida strujnog kola (otvorise prekidač, deaktivira se kontaktor ili relej, pregori osigurač ili seprekine kabl), prestace da teče struja, te će prestati da funkcionišei potrošač struje tog strujnog kola.

Svaki mašinovođa treba da poznaje sistem delovanja svakogstrujnog kola (šema br. 13) kako bi se lakše snašao pri otklanjanjukvarova. Da bi se lokomotivskom osoblju olakšao postupak oko pro-nalaženja uzroka greške, daće se pregled funkcionisanja najvažnijihstrujnih kola na lokomotivi serije 664.

SI. 10.6 — Izgledkabine mašinovo.de lokomotiveserije 664 (regi-strujući brzino-mer „Hasler"

14 209

Slika 10.7

(P = strujni stabili-zator brzinomera„Hesler".'© — regulacioni ot-pornik brzinomeraHesler;® = automatski osi-gurač — prekidač od150 A za napajanjegeneratora pare

Na ovoj lokomotivi ugrađeni su relej ER, izolacioni prekidač iprekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora", čije su uloge i funk-cionisanje već opisani u okviru objašnjenja sistema za rukovanje lo-komotivom serije 661. Razlika u strujnim kolima upravljanja međuserijama je u tome što su svi ovi uređaji ugrađeni kod serije 664, doksu kod serije 661 samo delimično primenjivani u okviru pođserija.Kod podserije 661-000 i 100 postoji relej ER i izolacioni prekidač,a kod pođserija 661-200, 300 i 400 samo prekidač „pumpa za gorivoi start motora".

210

U visokonaponskom delu kod lokomotive serije 664 postoji samo„paralelna" sprega vučnih motora i generatora, koja u potpunostiodgovara „paralelnoj" sprezi kod serije 661. Takođe ima dva šentakoji se uključuju: I sent pri 40 km/h, II u šent pri 60 km/h, kao ikod prethodne serije, samo na nešto drugačiji način.

Protivklizna zaštita deluje po istim principima i istim reakcijama(signalizacija, smanjenje snage, peskarenje) kao kod serije 661.

Prema iznetom može se zaključiti da su strujna kola kod lokomo-tive serije 664 kombinacija odgovarajućih strujnih kola više podserijalokomotive serije 661. Neka strujna kola upravljanja nešto su složenija,dok su strujna kola visokonaponskog dela jednostavnija.

Lokomotiva serije 664 ima ugrađen brzinomer „Hasler" za obasmera kretanja (registrujući i pokazni, slika 10.6), na srednjoj osoviniprvog postolja (ispod kabine) generator-davač, a u električnom ormarustrujni stabilizator, otpornik za podešavanje (slike 10.7 i 9.11), odgo-varajući automatski osigurač-prekidač „brzinomer" i pomoćni relej„SR". Ovaj relej se aktivira pomoću mikroprekidača ugrađenog uregistrujućem brzinomeru, koji se zatvara pri brzini 60 km/h, te omo-gućuje pripremu kočnice za visoki stepen kočenja po uslovima kočenjaza brze vozove.

10.18« Strujno kolo pumpe za gorivo

Da bi se zatvorilo strujno kolo pumpe za gorivo, treba uraditisledeće:

— zatvoriti glavni baterijski polužni prekidač;— zatvoriti automatski osigurač-prekidač (15 A) „pumpa za gorivo"

u električnom ormaru;— zatvoriti prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom

stolu; zatvaranjem ovog prekidača aktiviraće se relej pumpe za gorivoFPR, koji će zatvoriti svoj kontakt u strujnom kolu motora pumpeza gorivo i na taj način izvršiti pripremu za sledeći postupak;

— postaviti prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora"u levi položaj „pumpa za gorivo" (slika 8.2 na kontrolnoj tabli), kadaće proraditi pumpa za gorivo i držati ga tako sve dok se ne napunisistem za gorivo (potpuno se ispuni „staklo" za kontrolu protoka goriva,slika 9.5).

Postavljanjem prekidača u levi položaj zatvoriće se njegovi kon-takti (9—10) u strujnom kolu kontaktora pumpe za gorivo FPC, teće se ovaj aktivirati, kao i kontakti (1—2) u strujnom kolu motorapumpe za gorivo, koji će proraditi napajajući se iz baterije i omogu-

14* 211

ćiti upumpavanje goriva u pokazno „staklo": Kontaktor FPC se napajapreko trajno zatvorenih kontakta tastera „STOP" na kontrolnoj tablii tastera na bokovima lokomotiva „za slučaj opasnosti". Aktiviranjemkontaktora FPC zatvoriće se njegovi kontakti (Al—A 2) u strujnomkolu motora pumpe za gorivo, preko kojih će se motor napajati kadase prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora" bude nalazio usrednjem — trajnom položaju, zatim kontakti (BI—B2) u strujnomkolu releja motora ER, i omogućiti njegovo aktiviranje, zatim kontakti(Dl—D2)za samopobudivanje kontaktora, kontakti (El—E2)za mo-gućnost aktiviranja solenoida CV u PG-regulatoru, i isključiti kontakte(Cl—C 2) u strujnom kolu solenoida DV, preko kojih se zaustavljadizel-motor pri pritiskanju dugmeta „STOP" ili onih na boku loko-motive.

Kada se prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora" nalaziu srednjem —> trajnom položaju, motor pumpe za gorivo napaja seiz pomoćnog generatora preko automatskog osigurača „pumpa zagorivo", kontakta releja FPR i kontaktora FPC (Al—A2), kao i sop-stvenih kontakata (5—6) prekidača za start.

10.19. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora

Ovo strujno kolo obrazuju sledeći uređaji:— baterija lokomotive;— glavni baterijski polužni prekidač;— topivi osigurač od 400 A;— kontaktor GS za startovanje;— glavni generator, koji u toku pokretanja radi kao redni motor

pomoću svog pobudnog namotaja „startovanje", koji se uklju-čuje samo u toku pokretanja dizel-motora.

Pored ovog strujnog kola, deluje i pomoćno strujno kolo, kojeomogućuje aktiviranje kontaktora GS, a obrazuju ga sledeći elementi:

— glavni baterijski polužni prekidač;— automatski osigurač „upravljanje" (40 A);— prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu;— prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora" postavljen

u desno u položaj „start dizel-motora;— izolacioni prekidač postavljen u položaj „startovanje";— pobudni namotaj kontaktora GS.

212

10.20« Strujno kolo za punjenje baterije

Strujno kolo za punjenje baterije na ovoj lokomotivi potpunoje istovetno sa takvim krugom na lokomotivi serije 661 (vidi tačku 4.24).

10.21. Ručice za upravljanje

U komandnom stolu mašinovođe (slika 8.1) ugrađene su većpoznate ručice za upravljanje: ručica za režim rada dizel-motora iručica za smer kretanja lokomotive.

Pomeranjem ručice za režim rada otvaraju se ili zatvaraju prekidačismešteni u komandnom stolu mašinovođe, čime se u raznim kombi-nacijama otvaraju ili zatvaraju strujna kola, preko kojih se aktivirajuili deaktiviraju solenoidi u PG-regulatoru.

Preko ove ručice takođe se zatvara strujno kolo kontaktora zapobudu glavnog generatora SF i BF.

Pomeranjem ručice za smer na isti način se aktiviraju ili deaktivi-raju odgovarajući releji za smer „FOR" ili „RER".

10.22. Strujno kolo za promenu smera vožnje

Pomeranjem ručice za smer vožnje u željeni položaj napred —„FOR" ili „nazad — „RER" aktiviraće se odgovarajući releji „FOR"ili „RER". Preko kontakta ovih releja aktiviraće se odgovarajući kon-taktori za smer i to za:

— napred RVF 14 i RVF 25— nazad RVR 36.Ovi kontaktori, kao što je poznato, povezaće pobudne namotaje

vučnih motora tako da kroz njih protiče struja onim smerom kojiomogućuje željeni pravac kretanja.Napomena: Aktiviranjem releja FOR uključiće se i autostop (ukoliko je ugrađen).

10.23. Strujno kolo upravljanja kontaktorima snage

Na lokomotivi serije 664 postoji samo „paralelna" sprega vučnihmotora i generatora, koja se ne menja tokom vožnje. Zbog toga lo-komotiva raspolaže samo sa tri kontaktora snage S 25, S 14 i S 36,koji se uključuju automatski u momentu prebacivanja ručice za smeru položaj „napred" ili „nazad".

213

Aktiviranje kontaktora snage odvija se ovim strujnim kolom:— automatski osigurač „Local control" 30 A;— kontakti releja „FOR" ili „RER";— pomoćni kontakti kontaktora za smer RVF 14, RVF 25 ili

RVR 36;— kontakti izolacionog prekidača u položaju „pogon — vožnja";— pomoćni kontakti deaktiviranog kontaktora za start GS;— prvo pomoćnih kontakata deaktiviranih kontaktora za šent

FS 1 i FS 2, a zatim pomoćnih kontakata aktiviranih kontak-tora snage S 14 i S 36 za trajno držanje;

— namotaji kontaktora snage S 25, S 14, S 36.Ovi kontaktori snage ostaju uključeni sve dok se ručica za smer

ne prebaci u neutralni položaj, kada se isključuju, a time se isključujei veza vučnih motora sa glavnim generatorom.

10.24. Strujno kolo pobude glavnog generatora

Strujno kolo pobude glavnog generatora ostvaruje se preko sle-dećih elemenata:

—• automatskog osigurača-prekidača „control" (upravljanje) 40 A;—• prekidača „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu;— ručice za režim rada u pozicijama 1—8;— prekidača „polje generatora" na komandnom stolu;— izolacionog prekidača u položaju „pogon — vožnja";— kontakta deaktiviranog releja uzemljenja GR;— pomoćnih kontakata aktiviranih kontaktora snage S 14, S 25

i S 36;— kontakta deaktiviranih releja klizanja WS 14, WS 36, WS 25;— namotaja pobude kontaktora SF.Aktivirani kontaktor SF preko svojih pomoćnih kontakata i kon-

takata releja klizanja WS 16 i WS 24 aktivira kontaktor BF baterijskepobude.

U okviru strujnog kola pobude glavnog generatora kod lokomotiveserije 664 deluje i relej GFR, koji se direktno aktivira preko prekidača„polje generatora" i izolacionog prekidača u položaju „pogon — vožnja".Relej GFR ima ulogu da omogući napajanje strujnih kola releja šenti-ranja SS 1 i SS 2, strujnog kola za deaktiviranje releja FTR i strujnogkola za aktiviranje solenoida CV u PG-regulatoru u situacijama kada

214

se aktivira i solenoid DV, izuzev u momentu zaustavljanja dizel-mo-tora; u momentu aktiviranja releja uzemljenja GR ova veza solenoidaDV sa istim po dejstvu, ali suprotnog smera solenoida CV omogućujeprelaz dizel-motora na prazan hod, pa i u situaciji kada se ručica zarežim rada motora nalazi u ^5. ili 6. poziciji.

10.25. Regu'isanje broja obrtaja dizel-motora

Povećanje broja obrtaja dizel-motora ostvaruje se na isti načinkao i kod serije 661 (vidi tačku 4.29).

Ručica za režim rada i kod ove lokomotive ima deset položaja:„STOJ", „prazan hod — IDLE" i osam pozicija za dodavanje gorivamotoru, odnosno povećanje broja obrtaja motora.

Pomeranjem ručice za režim rada motora otvaraju se ili zatvarajuvaljkasti prekidači u komandnom stolu u raznim kombinacijama,koji aktiviraju ili deaktiviraju četiri solenoida (elektromagneta) u PG--regulatoru, te se zavisno od njih ostvaruje određen broj obrtaja dizel--motora.

Na šemi broj 12 A data je tabela aktiviranja solenoida i brojevaobrtaja dizel-motora u zavisnosti od pozicije u kojoj se nalazi ručicaza režim rada motora. Iz tabele se može videti da se solenoidi aktivirajuu istim kombinacijama kao kod serije 661, mada su im brojevi obrtajarazličiti.

Povećanje broja obrtaja dizel-motora mogućno je samo ako jeaktiviran relej motora ER. Deaktiviranje ovog releja, kada dizel-motorprelazi na prazan hod (ili se gasi), može nastati iz sledećih uzroka:

— ako je isključen prekidač „pogon motora" na komandnom stolu;— ako je izolacioni prekidač postavljen u položaj „START";— ako se aktivirao relej uzemljenja GR;— ako se deaktivirao kontaktor pumpe za gorivo FPC (u ovom

slučaju dizel-motor se gasi);— ako se deaktivira pneumatski kontakt PCS i relej PCR u

sistemu kočnice pri prekidu ili dopunjavanju glavnog vazduš-nog voda voza.

10.26. Regulisanje opterećenja dizel-motora

Opterećenje dizel-motora kod lokomotive serije 664 reguliše sena isti način kao i kod lokomotive serije 661 (vidi tačku 4.30).

215

10.27. Regulator opterećenja

Regulator opterećenja dizel-motora na ovoj lokomotivi (slika 9.1identičan je sa istoimenim uređajem na lokomotivi serije 661 (viditačku 4.31).

10.28. Kontrola klizanja točkova

Na lokomotivi serije 664 postoje dve vrste releja za kontroluklizanja točkova, koji rade na istom principu kao i odgovarajući relejikod serije 661, opisani u tački 4.32.

Releji WS 16 i WS 24 (slika 10.5) kontrolišu klizanje točkovau toku polaska lokomotive. Rade na principu razlike elektromagnetnihpolja, koja se obrazuju oko dva paralelna kabla kroz koje protiču strujevučnih motora, ali suprotnih smerova. Aktiviranjem jednog od po-menutih releja deaktiviraće se kontaktor baterijske pobude BF (kojiće uključiti solenoid rasterećenja ORS), a aktivirati vremenski relejpeskarenja TDS i signalne sijalice na komandnim stolovima, značikao i pri aktiviranju releja WSS kod prethodne serije.

Pri većim brzinama kontrolu klizanja točkova preuzimaju relejiWS 14, WS 25 i WS 36 (slika 10.4), koji rade na principu razlike po-tencijala na krajevima svojih namotaja. Strujna kola koja obrazujupo jedan isti otpornik i rotor vučnog motora, imaju istu razliku po-tencijala na svojim krajevima; kako su vezani za krajeve pobudnognamotaja releja klizanja, kroz njega neće teći struja. Kada dođe doklizanja jedne osovine, poremetiće se i broj obrtaja odgovarajućegrotora vučnog motora, narušiće se ravnoteža ranije opisanih strujnihkola, što će prouzrokovati razliku potencijala na krajevima tog strujnogkola u odnosu na paralelno vezano istovetno strujno kolo druge osovinete će se relej klizanja aktivirati. Aktivirani relej deaktiviraće kontaktoreSF i BF (uz aktiviranje solenoida ORS za rasterećenje), a aktiviratirelej TDS i uključiti kontrolne sijalice na komandnim stolovima,tj. sve kao i pri aktiviranju releja WS kod serije 661.

Posle smanjenja snage lokomotive i izvršenog peskarenja prestaćeklizanje točkova pa će se releji klizanja deaktivirati i uspostaviti ranijastrujna kola za vuču. Ceo postupak je automatski i nije potrebno damašinovođa pomera ručicu za režim rada u niži položaj.

Napomena: Kao što je poznato, lokomotiva serije 664 ima samo „paralelnu" spreguvučnih motora sa generatorom, u kojoj deluju dve vrste releja za kon-trolu klizanja točkova, odnosno isto kao i na lokomotivi serije 661,iako na njoj postoje dve vrste sprega.

216

10.29« Automatsko aktiviranje kontaktora slabljenjapolja vučnih motora ora (FS 1 i FS 2) — šentiranje

Kako na lokomotivi postoji samo „paralelna" sprega izmeđuvučnih motora i generatora, koja se ne menja tokom vožnje, to kodove lokomotive nema promene sprege kao kod prethodne serije.

Jedina promena u strujnom kolu sprege vučnih motora u tokuvožnje nastaje pri uključenju prvog i drugog šenta, što se ostvarujena sledeći način:

Pri brzini lokomotive od približno 40 km/h ukljućiče se relejiBTR i FTR, koji će svojim kontaktima, preko kontakta ranije aktivira-nog releja GFR i kontaktora S 25 zatvoriti strujno kolo releja prvogšenta SS 1. Relej SS 1 zatvoriće svoje kontakte u strujnom kolu kon-taktora prvog šenta FS 1 i pripremiće ga za aktiviranje, a svojim drugimkontaktima omogućiće aktiviranje vremenskog releja FSD. Relej FSDsvojim kontaktima trenutnog dejstva aktiviraće solenoid rasterećenja.ORS u PG-regulatoru te će početi smanjenje opterećenja dizel-motora,a kontaktima sa zadrškom posle 2—3 sekunde deaktiviraće relej FTR,koji će zatvoriti strujno kolo kontaktora FS 1, on će se aktivirati itako izvršiti prvo šentiranje polja vučnih motora. Kontaktori FS 1svojim pomoćnim kontaktima deaktiviraće relej FSD (a relej FSDsolenoid rasterećenja ORS), omogućiće sopstveno držanje i pripremustrujnog kola za aktiviranje kontaktora za drugo šentiranje FS 2.

Kada lokomotiva dostigne brzinu od 60 km/h, ponovo će seaktivirati relej FTR, koji će omogućiti aktiviranje releja drugog šen-tiranja SS 2. Relej SS 2 svojim kontaktima pripremiće strujno koloza aktiviranje kontaktora FS 2 i ujedno će ponovo aktivirati vremenskirelej FSD, koji će ponoviti isti postupak u aktiviranje solenoida ORSi posle 2—3 sekunde deaktiviraće i njega i relej FTR; deaktiviranirelej FTR omogućiće uključenje kontaktora drugog šenta FS 2. Svo-jim pomoćnim kontaktima kontaktor FS 2 deaktiviraće relej FSD iomogućiti sopstveno trajno držanje.

Tako je omogućeno lokomotivi da dostigne maksimalnu brzinuod 124 km/h uz optimalno korišćenje snage dizel-motora i dozvoljenstepen dejstva protuelektromotorne sile vučnih motora.

217

Odeljak 11TABELE I 5EME

Lokomotiva serije 661 Vkr = 17,5 km/hTABLICA 7A

Najveće opterećenje lokomotive na pravoj horizontali (t)

TABLICA 7BNajveće opterećenje lokomotive na usponima (t)

218

Lokomotiva serije 664 Vto-221cm/h

TABLICA 7A

Najveće opterećenje lokomotive na pravoj horizontali (t)

TABLICA 7B

219