Филозофски факултет

Косовска Митровица

Задатак за самостални рад (есеј)

Предмет: Педагогија

Тема: САРАДЊА ШКОЛЕ И РОДИТЕЉА

Професор:

Др Бранко Јовановић Срђан Кушаковић

Косовска Митровица, мај 2014.

С т р а н а | 2

Садржај:

1 Увод ............................................................................................................ 3

2 Значај сарадње школе и родитеља .......................................................... 4

3 Проблеми у сарадњи школе и породице .................................................. 7

4 Облици сарадње школе и породице ....................................................... 10

4.1 Индивидуални контакти .................................................................................10

4.2 Опште и педагошко образовање и усавршавање ........................................14

4.2.1 Школа за родитеље .............................................................................................. 15

4.2.2 Курсеви и семинари .............................................................................................. 15

4.2.3 Саветовалишта ..................................................................................................... 15

4.3 Организација значајних акција школе ...........................................................16

4.4 Дан отворених врата ......................................................................................16

4.5 Активности родитеља у другим активностима .............................................16

5 Родитељски састанци .............................................................................. 17

5.1 Општи родитељски састанци.........................................................................17

5.2 Разредни и одељењски родитељски састанци .............................................18

5.3 Групни састанци .............................................................................................18

6 Услови успешне сарадње породице и школе ........................................ 19

6.1 Уважавање и поштовање личности родитеља .............................................20

6.2 Ефикасно коришћење времена .....................................................................20

6.3 Корисност .......................................................................................................21

6.4 Коришћење искуства родитеља ....................................................................21

6.5 Тактичност ......................................................................................................21

7 Закључак ................................................................................................... 23

8 Литература ............................................................................................... 24

С т р а н а | 3

1 Увод

Родитељи и наставници су заједно одговорни за потпуни развој младих, за

њихов физички развој, развој психичких способности, за морално васпитање,

бригу о неговању осећања интересовања за лепо и способност да се лепо уноси

у свакодневни живот, за радно васпитање и стварање атмосфере у којој ће дете

стећи љубав према раду, изградити радне навике, свесну радну дисциплину и

сл. Од заједничке бриге родитеља и наставника зависи развој структуре

личности детета.

Добро организована и осмишљена сарадња родитеља и школе

представља битан услов за потпуно остваривање основних циљева васпитања и

образовања.

С т р а н а | 4

2 Значај сарадње школе и родитеља

Родитељи и наставници се договарају како је могуће и како треба школу и

породицу суштински мењати, брже модернизовати. Они се брину о побољшању

материјалнее основе рада школе, о повезивању школе са другшвеном средином

како би је учинили способнијом за савремени васпитно-образовни рад. Њихов је

задатак да стварају услове за јединствено деловање свих васпитних фактора и

то да се у ужој и широј друштвеној заједници, ван школе и породице, обезбеде

повољни условиза социјализацију, хуманизацију и афирмацију личности.

Ако се обезбеди јединствено васпитно-образовно деловање породице и

школе не може бити већих разлика у концепцији васпитања у принципима на

којима почива васпитни рад, методама и средстивма васпитања између

родитеља и наставника.

Готово да нема подручја, када је у питању васпитање, у коме сарадња ова

два значајна фактора није неопходна.

Родитељи и наставници се старају да дете заволи школу и школски рад,

радо иде у школу, са лакоћом и задовољством учи, самоодговорно делује у

ученичким заједницама, културно се понаша у школи и ван ње, организовано се

забавља и врши избор садржаја забаве који ће допринети богаћењу његове

личности.

Само у условима сарадње наставника и родитеља, могуће је стално

пратити развој ученика, њихов рад, изналазити евентуалне узроке тешкоћа,

пружати им благовремену помоћ, указивати на пропусте и подстицати нормалне

токове развоја.

Сарадња омогућује да се увек зна шта и како ученик ради, када му је и

зашто потребна помоћ и докле досежу резултати његовог рада. У тим условима

(сарадње) брзо се отклањају узорци неуспеха у појединим предметима,

спречава појава поремећеног понашаља и коригује понашање.

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 5

Школа има задатак да родитеље приближи школи, да им помогне у

разумевању васпитно-образовних циљева и задатака школе, да их привуче на

сарадњу у решавању свих школских питања, да координирају рад школе са

родитељским домом и да родитељима даје практична упутства за њихово

васпитно деловање. Последица зближавања породице и школе у том правцу

треба да буде та да родитељи осете школу као нешто своје, да је унесу у сферу

својих интересовања јер школа решава нека питања будућности њихове деце.

Школа омогућује родитељима увид у њене резултате, пропусте и

настојања. Упознаје родитеље са променама, реформама које се врше у школи

како би их родитељи схватили и прихватили, како би се створило код њих

поверење према новом. Указује родитељима на нужност решавања свих

васпитних проблема у складу са циљевима и задацима васпитања, на нужност

стицања знања из области педагогије, психологије и других наука, упућује их

како да помогну деци у учењу, да овладају техникама учења, и стекну радне

навике. У условима добре сарадње родитељи пружају драгоцену помоћ школи и

наставницима у разноврсним областима васпитно-образовног рада. Та помоћ

се, поред осталог, састоји у пружању информација и олакшица наставнику да

упозна дете, услове у којима оно живи и ради, проблеме са којима се бори,

његове врлине и мане и сл.

Бројни аутори истичу да без присне и искрене сарадње породице и школе

нема јединствене педагошке акције. Тамо где нема јединствене акције породица

не може имати улогу активног помагача школи него се меша у послове

наставника и често руши оно што школа гради. Без обзира који организациони

облици сарадње постоје између школе и породице, оне се морају међусобно

потпомагати али и уважавати оне васпитне улоге које су специјстне за сваку од

тих васпитних институција. Као што школа данас нужно преузима неке васпитне

задатке који су раније припадали породици па то породица прихвата као помоћ

друштва у васпитању, исто тако школа мора схватити потребу, нужност и

специфичност породичног васпитања. Зато школа увек рачуна на оно што је

остварила и на оно што остварује породица на плану васпитања.

Сарадња школе и родитеља је плански, организован и перманентан

процес. Она се не сме препустити случајности, стихијности и кампањском

организовању. То мора бити промишљен, организован и плански посао, стална

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 6

брига наставника, која улази у први план његових васпитних активности.

Наставник треба да буде уверен да се однос ученика према учењу и раду не

формира само у школи него и у породици. Зато је главно питање, питање

активирања родитеља у чему је одговорност на школи.

Наставници су иницијатори сарадње са родитељима. Од њих зависи какав

ће бити квалитет те сарадње и да ли ће она бити остварена. Ако наставник

познаје циљ васпитања, познаје предмет који предаје, солидно влада

методологијом и техником наставног рада, познаје потпуније ученике и њихове

личне проблеме, остварује одговарајуће резултате у раду и скреће пажњу на

себе интегритетом своје личности, моћи ће да за своје идеје придобија друге,

везује их за себе, за васпитно-образовни рад и придобија за сарадњу, која ће

бити резултат уверења родитеља да се са наставником мора остварити чврста

веза.

Опште је познато да родитељи најрадије и најплодније сарађују са оним

наставником који има смисла за људску комуникацију, о коме ученици имају

добро мишљење, који плени својом непосредношћу, увек показује и доказује

своју непосредност, добронамерност, и за којег се зна да поверење које ће му

указати родитељи и ученици неће злоупотребити. Такав наставник има шансу да

буде иницијатор сарадње и његова иницијатива ће бити без отпора прихваћена.

Иницијатор сарадње може бити онај наставник који са осећањем одговорности

обавља своје дужности, коректно се односи према другима, заинтересован је за

проблеме других и спрeман је да им пружи помоћ без очекивања, да за то буде

похваљен или награђен.

Нарочито је важно показати довољно такта и мудрости у мењању

педагошке праксе родитеља, која је обично пуна рецепата и формализма.

Посебно је значајно да наставник који жели да буде иницијатор сарадње,

буде опрезан када од деце или родитеља тралш да се постепено одричу неких

својих навика, ставова или уверења; када жели да их одушеви за нове моралне

норме и вредности; када хоће да их мења и уједно жели да они схвате

неминовност онога што желе мењати.

С т р а н а | 7

3 Проблеми у сарадњи школе и родитеља

Иако је неопходност присне сарадње школе и родитеља очевидна,

свакодневна пракса показује да постоји незадовољство и једних и других том

сарадњом. Школе су углавном незадовољне сарадњом са родитељима али је

мало и покушаја и мера које се предузимају да се та сарадња унапреди. Са

стручне стране школи се приговара да нема адекватних форми рада са

родитељима, да су састанци са њима рутински, да су родитељи

незаинтересовани за оно што им школа пружа, да су наставници преоптерећени

школским обавезама, да нису довољно стимулисани, да су једини садржаји

разговора са родитељима успех ученика и „владање" - дисциплина и сл. Неки

наставници преуско схватају питања сарадње са родитељима а самим тим и

уско их решавају. Полазе од претпоставке да је главни циљ да обавештавају

родитеље, посебно када има проблема у учењу и владању. Неки наставници

тежиште сарадње стављају на захтев да родитељи материјално помажу школу.

Није ретка појава да родитељи не долазе редовно на родитељске састанке, не

воде рачуна о свом педагошком образовању, лоше се старају о условима

живота и рада деце и сл. Најчешће неоправдано - неаргументовано критикују

наставнике посебно када дете има слабији успех. Родитељи често претерано

стају уз дете, правдају његове поступке или доминирају дисциплином и

ауторитетом. У таквим случајевима и не покушавају да усклађују своје васпитне

поступке са школе и сл. Оно што забрињава наставнике а и остале стручњаке за

васпитање јесте, што један број родитеља сматра да је школа искључиво

одговорна за васпитање и образовање њихове деце, а своје обавезе своде на

оквире исхране, одевања и заштите.

Веома низак општеобразовни и културни ниво великог броја родитеља

доста је чест узрок лоше сарадње између породице и школе.

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 8

Али нису само родитељи криви што не долази до успешне сарадње између

њих и наставника, него добар део одговорности сносе и сами наставници школа.

Дешава се да наставници потцењују или прецењују улогу коју имају родитељи,

не сматрају их равноправним сарадницима (намећу им своје мишљење, упућују

заједљиве критике, постављају нереалне захтеве, држе им „лекције" како би

требало васпитавати дете, организују родитељске састанке без интересантне

садржине, не баве се довољно проблемима ученика (неки наставници мисле да

је њихова дужност само да изложе градиво, испитују и оцењују, а не и да им

помогну да схвате, разумeју) па некада своје неуспехе правдају проблемима у

породици ученика (недостатак радних навика, бриге родитеља, услова у

породици и сл.) или ниским количником интелигенције. Најчешће разлоге за

одсуствовање са часова и напуштање школе од стране појединих ученика

наставници траже у самим ученицима и породици, а не и у школи.

Појава оваквих размимоилажења између родитеља и наставника

условљена је бројним разлозима.

Непостојање чврсте сарадње која је перманентна и искрена између

родитеља и наставника. Отуда они немају поверења једни у друге, узајамно се

оптужују и не постижу сагласност у најосновнијим питањима, нити заједнички

решавају проблеме. Постоје озбиљни пропусти у педагогиком образовању

родитеља и наставника. То им онемогућава заједничке полазне основе за

решавање проблема, јединство педагошке акције и интервенције. Наставник без

солидног педагошког образовања не може помоћи родитељу у решавању

васпитних проблема, осим тога они нису способни да буду иницијатори и

организатори педагошког усавршавање родитеља. Недовољно потпуније

ангажовање и наставника и родитеља на васпитном плану, условљено бројним

нерешеним материјалним проблемима и школе и породице. Васпитни утицај

средине нарочито савремених информационих и комуникационих средстава -

мас-медија, не иду у корак са васпитним утицајем школе и породице. Често

мењање наставника не омогућава да се сарадња успостави и континуирано

одвија (наставник проведе само једну школску годину у школи или је запослен у

више школе са малим процентом радног времена, па се недовољно посвећује

сарадњи са родитељима). Наставници немају довољно педагошког знања

посебно они у старијим разредима, што отежава сарадњу са родитељима. А

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 9

често је разлог недовољно материјално стимулисање наставника тако да се они

баве само најнеопходнијим активностима у школи.

Много је тога што се наставницима не свиђа код родитеља а и што се

родитељима не свиђа у раду наставника. Они једни другима много тога

замерају. На пример, родитељи замерају наставницима: да немају чврсте

форме сарадње, да превише траже од деце, да не прате систематски рад и

напредовање ученика, да нису довољно објективни у оцењивању, да не исказују

довољно спремности да помажу ученицима, да нејасно предају, да су у сарадњи

превише сујетни и осетљиви, да фаворизују свој предмет, не прихватају критику

њима упућену, не учествују довољно у ученичким слободним активностима,

запостављају слабије, а форсирају боље ученике, инсистирају на вербалним

знањима и сл.

С друге стране наставници упућују примедберодитељнма: да родитељи не

познају суштину васпитања и циљеве који се постављају школи, да нису

довољно заинтересовани за проблеме школе, да су децу „препустили" школи, да

су често преамбициозни у односу на могућности деце, да запостављају

васпитање и форсирају учење, дачесто прецењују знања своје деце, да преуско

схватају своје дужности у односу на васпитање детета, да их кажњавају а не

охрабрују и подстичу, односно да су сувише попустљиви и удовољавају дечјим

захтевима.

Ова област је доста значајна, њена важност још увек није довољно

схваћена ни у теорији ни у пракси, али је чињеница да су васпитне могућности

много веће када се ова два чиниоца, по свему специфична и самосвојна, удруже

на корист васпитања младих.

С т р а н а | 10

4 Облици сарадње школе и родитеља

Годишњим програмом рада школе треба обезбедити целокупну сарадњу са

родитељима. Тешко би било с обзиром на услове сваке средине и школе дати

један универзално прихватљив програм и план рада са родитељима. Зато је

најбоље ако свака школа према својим могућностима, расположивом времену

наставника, образовном нивоу родитеља и васпитно - образовним проблемима

са којима се најчешће сусреће, планира облике сарадње сародитељима.

Постоје бројни, до сада много пута испробани и општеприхваћени облици

сарадње породице и школе који се могу са мање или више крцтичности узимати

у обзир приликом планирања. У стручној литератури се најчешће наводе

следећи облици:

индивидуални контакти (посета наставника дому ученика, посета

родитеља школи, дописивање...)

родитељки састанци (целе школе, одељења, групе)

опште и педагошко образовање и усавршавање (школе за родитеље,

курсеви, семинари, трибине, дискусионе и друге групе)

организацијазначајних акција школе (радне акције, свечаности)

библиотека зародитеље (књиге, разговори)

учешће родитеља у осталим видовима живота и рада школе (рад у

органима управљања, комисијама, саветима родитеља...)

дан „отворених врата" школе родитељима.

4.1 Индивидуални контакти

За перманентно, умешно и успешно одржавање личних контаката са

родитељима потребни су одговарајући услови (искрена спремност и једних и

других за сарадњу, временске могућности наставника да одржава везу (сувише

оптерећени наставници не могу се ангажовати у довољној мери), широка

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 11

педагошка култура наставника (посебно оспособљеност у методици рада са

одраслима), услови школе (време, простор, литература и сл.)

Вишегодишња пракса сарадње наставника и родитеља показује да лични

контакти представљају незаменљиву форА1у сарадње породице и школе. Добре

стране личних коитаката су у томе што се наставника (школа) непосредно

упознају са материјалним, културним, здравственим, педагошким и другим

условима у породици. Мора наставник знати како породица утиче на

интелектуални развој, како изграђује његов морални лик, какав је однос ученика

према родитељима, браћи, сестрама, шта дете ради у ваншколском времену,

води ли се брига о дечијем културном владању, на какве тешкоће родитељи

наилазе у свом васпитном раду. За наставника је важно у каквим материјалним

и хигијенс1шм условима живи ученик, које мере стимулисања користе

родитељи, које казне, јесу ли родитељи јединствени у предузимању васпитних

мера, јесу ли довољно одговорни за васпитање и за похађање школе. Увек

треба деловати у правцу да се у родитељском дому делује тако да се подиже

углед школе и ауторитет учитеља, буди жеља за учењем и знањем, развија

интерес за читање штампе и литературе где год то прилике допуштају. Тако се

најбоље реализују васпитни и образовни задаци школе. И ова се питања

најбоље решавају у разговору са родитељима, који је за родитеље и најбољи

начин, нарочито ако треба говорити о недостацима и лошим појавама код

њихове деце.

Упознајући прилике у којима ученик ради наставник бар минимално

упознаје и ученичке родитеље (њихов образовни и културни ниво, међусобне

односе, основне лшвотне погледе и уверења, њихово педагошко и психолошко

образовање, услове и начине на који они васпитавају своју децу.

Уједно је ово и погодна прилика да дете и његови родитељи упознају

наставника, захтеве које постављају ученицима и сл.

У личним контактима се најпогодније упознају васпитни проблеми

појединца, најотвореније се воде дискусије, најлакше дају савети родитељима и

ученицима...

Све ово служи као основа за изграђивање разумевања, поштовања и

помагања између наставника, родитеља и детета, постављају се темељи

јединствене педагошке акције свих фактора васпитања..

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 12

Рђаве стране индивидуалног контакта могу бити вишеструке уколико се они

једнострано и неумешно користе. Неки наставници посећују само оне родитеље

који их позивају или оне чија деца стварају велике проблеме.

Лични контакти наставника и родитеља претпостављају доста припрема,

слободног времена, умешности и стрпљења. Исто тако због превеликих обавеза

многи родитељи а и наставници нерадо уговарају разговоре јер немају времена

за дужи разговор и тешко се припремају за компликована питања и проблеме

која захтевају припрему.

У савременој педагошкој литератури постоје бројна упутства о томе како би

требало радити са родитељима са циљем успостављања присне везе, и

стварања навике за сарадњу са школом (Трнавац 1998):

са родитељима не треба разговарати хладно, службено, усиљено и

намештено, супериорно са висине, јер ихтај начин највише одбија;

родитеље не треба критиковати и осуђивати за поступке, износити

само лоше стране, давати само савете. Треба наћи начина да се

прикажу и добре стране породичног васпитања и да се као пример

изнесу добри поступци родитеља;

говорити разумљивим језиком, не користити неразумљиве термине;

у разговору показати разумевање за потешкоће родитеља. Не

тражити од родитеља оно што они не могу пружити. У разговору

наставник треба да покаже доста ширине и флексибилности,

педагошког такта;

не сме се родитељима говорити само о погрешкама и недостацима

њихове деце, него износити и њихове добре стране. Један од узрока

слабог контакта са родитељима је у томе што неки наставници мисле

да морају ступити у непосредан контакт са родитељима само када

настане нека потешкоћа;

из разговора треба да избија искрена брига наставника за дете и

његово васпитање. То ће родитељ лако осетити. Када родитељ

осети искрену бригу за његово дете, успоставиће се лакше контакт

који ће бити и трајнији и лично поверење родитеља у наставника и

школу;

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 13

поступак наставника мора бити такав да се створи међусобно

разумевање и поверење, да се родитељи сами код свих потешкоћа

на које наиђу у васпитању обраћају за савет наставнику и школи;

никада не треба поредити дете са другом децом или говорити о

другој деци у разреду. То одвлачи пажњу са проблема који се

решава, подстиче ривалство и шкоди односима;

не треба критиковати школу или претходног учитеља - наставника,

јер то руши поверење у васпитање, пажњу треба усмерити на

садашње проблеме и потребе а не на прошле грешке;

не треба описивати лична искуства да би се објаснило неко

понашање јер се иста решења не могу применити на различите

ситуације;

не употребљавати опште изразе (незрелост, несигурност итд. без

специфичних описа понашања детета);

не треба приписивати родитељу или кући кривицу за детиње

понашање или превиђати све друге утицаје на дечији живот;

не треба делити савете ако се они не траже.

Треба:

разговор увек отпочети с позитивним извештајем о детету, његовим

способностима, вредностима, интересовањима. То помаже

родитељу да не заузима одмах одбрамбени став, јер се из тога види

интересовање и љубав наставника према детету;

прихватити циљеве родитеља или њихове жеље у погледу деце, чак

и ако се разликују од оних које има школа, трудити се да се уски

циљеви („да схвати бројеве", „научи читање") прошире на

обухватније циљеве постизања социјалног прилагођавања и личног

напретка.

размењивати са родитељима запажања о деци, упоређујући дечја

реаговања у школи и кући пре него што се да неко објашњење или

изврши процењивање.

имати у виду да се критиковање или процењивање деце прима

емоционално као критиковање самих родитеља;

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 14

слушати жалбе или критике родитеља о школи, примајући их као

интересантне сугестије које треба размотрити;

спремно понудити, када се расправља о проблемима, више сугестија

које су родитељи слободни да спроведу.

Лични контакт наставника са родитељима се одвија на следећи начин: (а)

наставник посећује родитељски дом; (б) родитељ посећује школу; (в) родитељ и

наставник се дописују.

Кроз контакте и разговоре родитељ мора стећи утисак да наставник

проблеме добро познаје, аргументовано износи ставове и стручно-компетентно

о њима разговара.

Посета родитеља школи оствариће се ако се ако се задовоље неки

минимални услови од којих су најважнији: да родитељ има довољно слободног

времена, да је већ успостављао сарадњу са наставницима, да је одабрао време

посете и када су наставници које посећује слободни, да школа има просторију у

којој могу несметано водити разговор.

Циљ посете школи јесте упознавање основних проблема школе,

упознавање својих обавеза према школи и детету, упознавање наставника,

упознавање услова и могућности помоћи родитељу и детету од стране школе,

успостављање сталне форме информисања о раду детета.

У нормалним условима контакте са наставницима одржавају оба родитеља

наизменично - с тим што би први контакт требало да остваре заједно оба

родитеља. Ангажовање оба родитеља значи и укључивање у све активности са

дететом и око детета и подела одговорности за све успехе и неуспехе.

Дописивање наставника и родитеља врши се путем писама, ђачких

књижица, повремених забелешки у свеске, вођење специјалних забелешки (у

које родитељи и наставници уносе важнија запажања о детету и врше размену

мишљења), дописивање са родитељима који су на привременом раду у

иностранству која захтевају посебну опрезност и студиозност. Дописивање

тражи доста времена, умешности и стрпљења и захтева недвосмисленост у

тумачењу и изношењу података.

4.2 Опште и педагошко образовање и усавршавање У времену када се од свих васпитача тражи много, када су и они

недовољно припремљени за своју педагошку улогу и када брз развој науке и

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 15

технике тражи перманентан рад на властитом уздизању, чини се нормално

захтеватг^ од родитеља и наставника да подго/су своју отиту културу,

педагогику г/ психологику оспособљеност. Једино тако могу бити на висини свог

позива и да удовоље обавезама које се пред њих постављају у погледу

васпитања младих.

Опште и педагошко-психолошко образовање и усавршавање обавља се

путем следећих, већ добро у пракси испробаних форми: школа за родитеље,

курсева, семинара, трибина, предавања и дискусија.

4.2.1 Школа за родитеље

Доста је популарна и тражена форма образовања родитеља, која помаже

родитељима у лакшем, бржем и успешнијем васпитању деце. Рад у њима одвија

се по чврстом плану и програму који је израз потреба и интересовања породице

- родитеља. Она траје 2-3 месеца. У њен програм укључени су предмети општег

образовања, педагошког и псгаолошког образовања, проблеми брака, породице,

дечје заштите, превентивне медицине, хигијене и сл. Педагошко-психолошко

образовање родитеља кроз школе за родитеље обухвата разноврсне теме које

се мењају стално у зависности од потреба и интересовања родитеља.

4.2.2 Курсеви и семинари

Трају краће од пар дана до пар седмица и обухватају полазнике разних

категорија родитеље, наставнике и све друге заинтересоване за васпитање

деце. Намењени су усавршавању родитеља и наставника за васпитну

делатност.

4.2.3 Саветовалишта

Родитељима је потребна помоћ стручњака због чега је у школама основана

педагошко-психолошка служба, медицинско и социјално саветовалиште. Њихов

циљ је да заинтересованим родитељима и наставницима практично помогну у

решавању свакодневних задатака који пред њима као васпитачима стоје. Она

могу упутити родитеља како да решава конкретне васпитне проблеме (васпитни

проблеми - непослушност, тврдоглавост, лаж и сл.); проблеми у вези са школом,

психички проблеми (осетљивост, слабо памћење...); проблеми развојне

природе, аномалије (енуреза).

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 16

4.3 Организација значајних акција школе Свака школа током године организује низ акција као свечаности, приредбе,

гзложбе, екскурзије... Ове активности нису само школске, за њихово остварење

одговорни су и родитељи. Они према својим снагама и способностима

доприносе њиховом планирању, припремању и извођењу. Они помажу

наставницима и ученицима али и боље упознају школу, њену атмосферу, њена

стремљења. Они према својим снагама и способностима доприносе њиховом

планирању, припремању и извођењу. Они помажу наставницима и ученицима

али и боље упознају школу, њену атмосферу, њена стремљења. За школу је

важно да искористи могућност помоћи које пружају родитељи, јер има много

родитеља који својим знањем, стручншћу и способностима могу пружити помоћ

школи, било као чланови школских комисија или непосредни реализатори

садржаја. Учешће родитеља има своју вишеструку практичну и педагошку

функцију која је веома значајна за школу.

4.4 Дан отворених врата Дан отворених врата школе је посебан дан одвојен специјално за

родитеље, када родитељи могу да дођу и учествују у свим активностима који су

им од интереса у вези васпитања свог детета.

4.5 Активности родитеља у другим активностима Родитељи учествују и у многим другим активностима које школа организује

или је сама један од учесника.

С т р а н а | 17

5 Родитељски састанци

Родитељски састанци су један од најважнијих и најчешћих облика сарадње

школе и родитеља.

5.1 Општи родитељски састанци Ова форма рада се доста користи, веома је погодиа и даје добре

резултате. Наравно, ово све важи под одређеним условима. Родитељски

састанци су облици колективног информисања родитеља. Организују се за

сверодитеље једне школе, заказују се када је неопходно да сви родитељи

учествују у доношењу значајних одлука за живот и рад школе и рад и развој

ученика. Ови састанци да би били ефикасни морају бити добро припремљени,

са јасно одређеним задатком (најчешће се на њима може расправљати о:

програму рада за иаредну годину, извештају о раду школе, организацији и

извођењу наставе, материјалним проблемима рада школе, већим заједничким

акцијама, општим чиниоцима успеха, о битним питањима односа породице и

школе, изградњи терена, прилазних путева, летовању, зимовању и екскурзијама

ученика и сл. У припреми овга састанака природно је да учествују и родитељи,

наставници, представници органа управљања, просветних и локалних власти у

зависности од проблема о коме се распразља.

Овакви родитељски састанци се организују два пута годишње, обично на

почетку школске године и касније по потреби. Састанком руководи директор

школе, поред родитеља састанку присуствују и чланови наставничког већа.

После анализе проблема и дискусија обавезно је извести закључке.

За успех општег родитељског састанка (значајни су и други фактори: време

(дан, сат, трајање) које мора одговарати већини учесника, дневни ред који им

треба унапред саотитити, ко руководи састанком (родитељи траже експедитивно

и ефикасно вођење) и сл. Наставник у овом облику рада. мора показати

срдачност и спретност. Негативне особине појединаца се на родитељским

састанцима не износе јавно, чак ни на одељењским, а посебно општим

родитељским састанцима.

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 18

За ову прилику је потребно уредити школу, направити чак и пригодну

изложбу како би родитељи упознали и неке резултате рада школе.

5.2 Разредни и одељењски родитељски састанци Организују се када се дају информације или расправља о проблемима

значајним за разред, нпр.: полазак у школи, проблеми преласка са разредне на

предметну наставу, завршетак школовања, одлазак разреда на екскурзију,

школу у природи, и сл. овим састанком руководи руководилац актива одређеног

разреда, или школски педагог - психолог.

Одељењски родитељски састанак се организује за родитеље одељења,

заказује га и води одељењски старешина. Ови као и остали родитељски

састанци се планирају годигињим програмом рада школе. Родитељи се морају

са тим распоредом упознати на почетку школске године. Најбоље је ако се може

заједно са њима договорити када (сваког месеца првог четвртка у месецу од 17

до 18 часова). Недопустиво је да родитељи не знају садржај родитељског

састанка - то им се мора у обавештењу дати. Дужина састанка требало би да

буде највигие 1 сат и о дужини трајања састанка најбоље је договорити се на

почетку састанка. Обезбеђивање просторије са довољним бројем седишта

основни је услов да се не створи утисак журбе. Родитељски састанци се по

правилу одржавају без ученика и нема посебних разлога због којих би они

требало да буду присутни.

5.3 Групни састанци Условљени су конкретним потребама и одржавају се када се за то укаже

потреба. И ови су састанци стална а не повремена форма сарадње са

родитељима. Они су неопходни и сврсисходни, нпр.: групне родитељске

састанке одржавамо са родитељима чија деца слабо уче, формирају групе које

су носиоци несташлука и деструктивно делују на другу децу, родитељи чија деца

имају негативне оцене из појединог предмета (математике, физике, хемије...), са

родитељима који имају озбиљне социјалне проблеме, са родитељима посебно

надарене деце или су са бољим успехом и сл.

Овакви родитељски састанци су погодни за родитеље, заинтересованији су

за њих, отвореније и искреније учествују у њиховом раду. На њих се могу

позвати и наставници, лекар, педагог- психолог и други стручњаци.

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 19

6 Услови успешне сарадње породице и школе

Успешност сарадње наставника и родитеља условљена је бројним

чиниоцима. О некима је већ било речи, али овде истичемо следеће: познавање

циља и задатака школског васпитања и образовања од стрне родитеља; добро

познавање ученика и његових породичних услова; минимум педагошког

образовања родитеља; позитивни ставови родитеља према детету и према

школи; Оствареност одређеног нивоа комуникације између ученика и

наставника; заинтересованост наставника за ученике и његова отвореност за

решавање бројних и сложених проблема њиховог васпитања и образовања и

развоја; педагошки оптимизама наставника и вера у „клицу доброг" у сваком

детету и сл. Да би сарадња наставника и ученичких родитеља била успешна и

корисна за обе стране, наставници морају познавати услове и начела - принципе

у сарадњи са родитељима и придржавати се тих начела.

Принципи сарадње са родитељима су андрагошко-дидактички принципи,

прилагођени специфичним условима у којима родитељи и наставници у

породици и школи подижу и васпитавају децу. Принципи су у увом случају

руководећа начела којих наставници треба да се придржавају, да се њима

руководе, у сарадњи са родитељима ученика. Дакле, намењени су

наставницима у циљу обезбеђивања добрих сарадничких односа и не само

успостављању успешне сарадње него и активног укључивања родитеља у

сарадњу са школом и остваривање постављених задатака у овој области. Љ.

Продановић наводи пет начела успешне сарадње са родитељима:

уважавање и поштовање личности родитеља,

ефикасно коришћење времена,

корисност,

уважавање искуства и сазнањародитеља и

тактичност (1979: 19-26).

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 20

6.1 Уважавање и поштовање личности родитеља Начело уважавања и поштовања личности произилази из става да је у

сарадњи одраслих особа веома важно међусобно поштовање. Иницијатива за

односе уважавања и поштовања мора доћи од стране наставника као покретача

и иницијатора сарадње са родитељима. Родитељи су одрасле особе одређеног

породичног, професионалног и друштвеног угледа. За те своје функције

функције и задатке они имају одређену одговорност. Свој породични живот

организују на себи својствен начин и при томе улажу велике напоре како би

успешније подизали децу. Утолико им је теже уколико се њихова очекивања у

вези са тим не испуне. Наставник ће бити често у ситуацији са родитељима

размени своја запажања о детету са којим они неће бити задовољни и која

нерадо слушају. Због емотивне везаности за дете родитељи ће често другачије

схватити и разумети неку примедбу наставника јер су врло осетљиви на све оно

што се односи на њихово дете а може чути у школи.

Типичан пример неуважавања овог принципа имамо када се на

родитељским састанцима говори о понашању, закашњавању или неуредности

појединих ученика, или када се читају оцене из дневника сваког појединачног

ученика. Због оваквих, јавних прекора родитеља, родитељи ће да би убудуће

избегли непријатности престати да долазе на родитељске састанке. И посета

породици ученика за коју је непосредни повод „упознавање услова у којима

породица живи" такође је пример кршења принципа поштовања личности

родитеља.

6.2 Ефикасно коришћење времена Време које родитељи и наставници имају на располагању за сарадњу је

ограничено и са, становишта једних и других није једнако погодно. Зато је

неопходно да се оно ефикасно користи. Зато је најбоље ако се време за

сарадњу унапред утврди у договору са родитељима. Наставник не може

дозволити да родитељ одлазећи на посао или враћајући се са посла или

обављајући неке друге послове „успут" сврати и тако или прекида час и улази у

учионицу или „неприпремљеног" наставника за озбиљније разговоре пресреће у

холу школе, у припреми часа, на паузама, на изласку из школе и сл. Сваки

овакав сусрет, наставник мора искористити једино за договор са родитељем за

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 21

нови долазак у школу који ће у миру, припремљени, моћи ефикасно да обаве

разговор и измењају информације.

Овај принцип се нарушава када се на родитељским састанцима говори о

сваком ученику појединачно, најчешће читањем оцена из дневника, и када

родитељ на родитељском састанку проведе „изгуби" шездесет минута да би

само два минута слушао нешто о свом детету.

У пракси се показапо врло ефикасно, договарање времена за контакте са

родитељима у „Дану отворених врата".

6.3 Корисност Из жеље за што бољи успех у школи, родитељи очекују пуно подршке од

наставника и школе у целини. Њихова сарадња ће бити успешнија ако они осете

да од ње имају користи. То се може и препознати и по томе колико често

родитељи долазе у школу и да ли долазе само по позиву или и

самоиницијативно.

Овај принцип налаже да се родитељима не дају уопштене информације о

ученику, и да се не воде „празни разговори". О ученику треба давати конкретне

информације које треба увек да буду праћене и ставом наставника о томе шта

може за одређено понашање бити узрок у породици а шта у школи и сл.

Родитељ ће имати користи од сарадње са наставником ако може како каже

А. С. Макаренко одлазећи из школе сам за себе да закључи: „сад ми је јасно

зашто је то тако и шта треба да урадим".

6.4 Коришћење искуства родитеља За успешно решавање бројних васпитно-образовних проблема, наставнику

ће од драгоцене важности бити сазнања родитеља и њихова искуства у вези са

дететом. У контакту са родитељима наставник мора полазити од тога да мање

од родитеља познаје ученика. Родитељи не воле, да када им се говори о

њиховом детету, говори се као о њима непознатој личности. На то су врло

осетљиви и такав став наставника онемогућује добре сарадничке односе.

6.5 Тактичност Ако је наставник иницијатор сарадње са родитељима онда је неопходно да

у тој сарадњи он буде тактичан. Тактичност подразумева да се у одређеним

ситуацијама понаша онако како најуспешније може доћи до жељеног резултата.

Сарадња школе и родитеља

С т р а н а | 22

Сматра се да се то може постићи применом правила названог „плус" - „минус" -

„плус". Ово правило се примењује у личним контактима са родитељем нарочито

онда када треба решавати сложеније проблеме када је наставник у деликатној

ситуацији и када треба да буде тактичнији.

Тактичност подразумева и умеће да се увек и у ономе што је лоше пронађе

и оно што је позитивно. То налаже и принцип хуманизма у васпитању и

педагошког оптимизма.

С т р а н а | 23

7 Закључак

Као што знамо, породица је била и остала прва и најважнија школа живота

у којој дете стиче прва знања, вештине и навике. На породици је велика

одговорност када је у питању дете. У њој дете развија своју личност и она има

готово пресудан утицај на дете. Што је дете млађе, утицај родитеља је већи. У

раном детињству дете је упућено искључиво на породицу, оно не показује тако

велику потребу за боравком и комуникацијом изван породице као што се то

дешава у каснијим периодима његовог развоја. Детету нико не може пружити

потпуну телесну, социјалну и емоционалну заштиту као породица.

Због тога је добра сарадња школе са родитељима од пресудног значаја за

васпитање детета.

Родитељима треба посебно подвући огроман значај повољне породичне

атмосфере за развој њиховог детета, као и чињеницу да је најбоља васпитна

метода њихов лични пример, без чега ни остали поступци неће бити ефикасни.

Као што закључујемо из праксе сви ови односи са родитељима васпитаника

захтевају велику обазривост, стручност и припремљеност, морају бити плански,

систематични и сврсисходни.

На крају, сигурно је да је циљ и родитеља и наставника исти, да од детета

изградимо доброг, поштеног, умног, моралног човека.

„Настојмо да одгајамо децу која ће постати срећна људска бића,

чије се вредности не састоје у томе да много имају и много троше,

већ у томе да много буду.“ 1

Александар Нил

1 Нил С. Александар: Слободна деца Самерхила, БИГЗ, Београд, 1993. година

С т р а н а | 24

8 Литература

1. Миле Илић, Радмила Николић, Бранко Јовановић, (2006), Школска

педагогија, Ужице

2. Јанковић, П. (2002): Школска педагогија, Учитељски факултет,

Сомбор

3. Трнавац, Н. (1998): Одељењски старешина, Педагошке минијатуре,

бр. 4, „Доситеј", Горњи Милановац

4. Нил С. Александар: Слободна деца Самерхила, БИГЗ, Београд,

1993. година

5. Стојановић Биљана, Истраживачи дечјих душа – други део, Нови

Сад, 2007. година