Prezentaciju pripremili:Biljana Jovanović

Elmin Tarić

PČELINJA PAŠA

floralne (cvetne) i ekstrafloralne (vancvetne)

NEKTARIJE

Floralne nektarije

Konarska A, Masierowska M (2020)

Structure of floral nectaries and female-

biased nectar production in

protandrous species Geranium

macrorrhizum and Geranium phaeum. Protoplasma 257 (2)

501-523.

Floralne nektarije

„putanja“ ka nektaru (za oprašivače)

Ekstrafloralne nektarije

Miranda RM, Nery LA, Ventrella MC (2017) Extrafloral nectariesof annatto (Bixa orellana L.): anatomy, nectar composition andactivity during organ development. Acta Botanica Brasilica 31 (3)468-476.

efn – ekstrafloralne nektarije

Ekstrafloralne nektarije

Za rentabilno pčelarstvo neophodna je raznovrsna pčelinjapaša, tj. postojanje mesta sa dovoljno medonosnog bilja,kao i da su ostali uslovi „medobranja” povoljni. Međutimtakvih mesta je iz godine u godinu sve manje, što uslovljavastalnu selidbu pčelinjaka sa paše na pašu, koje su čestoudaljene jedna od druge i preko sto kilometara.

Zato je pri izboru mesta za pčelarenje veoma važnopoznavati bogatstvo odabranog područja medonosnomflorom, koja pčelama pruža glavnu i dopunsku pčelinju pašu,od čega zavisi i rentabilnost pčelarstva.

Seleće pčelarenje

Medonosno bilje cveta kontinuirano tokomsezone od kraja februara do kraja oktobra,

što je izuzetno značajno za odvijanjenormalne životne aktivnosti

pčelinje zajednice

Biljne vrste koje imaju veliki doprinos u stvaranju meda su biljke GLAVNE PČELINJE

PAŠE, dok DOPUNSKU PČELINJU PAŠUčine biljke čiji je doprinos ukupnom prinosu

meda znatno manji.

Medonosno bilje prikazujemo HRONOLOŠKI(prema vremenu cvetanja u toku jedne

kalendarske godine) za određeno podneblje.

Leska (Corylus avellana) je žbunasto-šibljasta biljka, kojanajranije počinje sa cvetanjem (tokom normalnih godina u februaru, a ako godina zakasni, u martu). Ukoliko u ovomperiodu bude lepih dana, pa pčele mogu izletati, donosićevelike količine polenovog praha, naročito značajnog u ovovreme za razvoj legla.

Osim ove vrste leske u našem podneblju se susreće i mečijaleska, divoleska (Corylus colurna), takođe izvanredanproducent polena.

RANA PROLEĆNA PAŠA

Leska - Corylus avellana

Dobri proizvođači polena su:

visibaba (Galanthus nivalis), divlji zumbul (Scilla bifolia), ljubičica (Viola odorata), kukurek (Helleborus odorus)

javor (Acer platanoides), klen (Acer campestre), brest (Ulmus campestris), jošika (Alnus glutinosa), topola (Populus sp.), dren (Cornus mas) i razne vrste divljeg voća

RANA PROLEĆNA PAŠA

VISIBABA

DIVLJI ZUMBUL

LJUBIČICA

KUKUREK JAVOR

BREST

JOŠIKA

TOPOLAKLEN DREN

dok su vrbe:

Salix alba - bela vrba Salix fragilis - krta vrba

Salix caprea - iva Salix cinerea - barska iva

dobri proizvođači kako polena (muške rese)tako i nektara (ženske rese).

Ima karakter dopunske paše. Međutim, priveoma povoljnim uslovima jaka pčelinja društvamogu od pojedinih vrsta voća da sakupe dovoljnekoličine nektara i polena.

Iako se smatra dopunskom, voćna paša je od velikogznačaja za našu zemlju, jer:

- traje veoma dugo i kontinuirana je, posmatranood najranijih do najkasnijih sorti voćaka,

- počinje veoma rano, u martu i aprilu, kada druge paše nema,

- obilno produkuje polen* koji je u ovom periodu inajpotrebniji za pčelinje društvo.

VOĆNA PAŠA

*ako pčelar odluči da sakuplja polen –hvatače treba da postavi u ovom periodu

PROLEĆNA PAŠA

VOĆNA PAŠA

- pruža idealne uslove za produkciju voska i tokom ove paše treba dodavati satne osnovejer je velika greška ako se to ostavi za glavnu pašu

- voćna paša zahvaljujući intenzivnoj aktivnosti pčela doprinosi oprašivanju, a tako i povećanju prinosa u voćarstvu.

PROLEĆNA PAŠA

Džanarika - Prunus cerasifera

Višnja - Prunus cerasus

Trešnja - Prunus avium

Koštičavo voće:

VOĆNA PAŠAPROLEĆNA PAŠA

Kajsija - Prunus armeniaca

Koštičavo voće:

VOĆNA PAŠA

Breskva - Prunus persica

PROLEĆNA PAŠA

Kruška- Pyrus communis

Jabuka -Pyrus malus Dud - Morus alba, M. nigra.

i neke vrste jezgrastogvoća

Orah - Juglans regia

Jabučasto voće:

VOĆNA PAŠAPROLEĆNA PAŠA

Maslačak (Taraxacum officinale)dobro uspeva na svim terenima,

ali najbolje na vlažnim livadama

Najviše cveta u aprilu, mada nekada cveta i znatno ranije, još u drugojpolovini marta, i cvetanje traje do sredine druge polovine maja.

Maslačak je dobar proizvođač polena, ali i nektara, tako da predstavlja značajnu komponentu prolećne pčelinje paše, koja doprinosi ubrzanom prolećnom razvoju pčelinjih zajednica.

PROLEĆNA PAŠA

Maslačak (Taraxacum officinale)

Naročito je čest na terenima u okolini Sjenice, Novog Pazara, Nove Varoši, na Pasuljanskim livadama, zatim u Mačvi i Sremu. U ovim regionima pčelari često vrcaju maslačkov med, koji je zlatnožute boje, prijatnog mirisa i brzo kristališe.

PROLEĆNA PAŠA

jednogodišnja biljka koja se gaji na velikim površinama (kod nas uVojvodini i Mačvi) za dobijanje zelene stočne hrane i proizvodnjusemena iz kojeg se dobija mašinsko i jestivo ulje. Postoje ozimei jare sorte uljane repice, s tim što ozime počinju da cvetaju udrugoj polovini aprila, a jare u drugoj polovini juna.

Uljana repica (Brassica napus var. oleifera)

Za pčelarstvo su naročito značajneozime sorte, koje služe zaproizvodnju semena, jer sorte koje se koriste za proizvodnju stočne hraneupotrebljavaju se u zelenom stanjuodmah po cvetanju.

Cvetovi uljane repice su jasno žute boje. Cvetanje ozime sorte počinje u aprilu i traje duže od četiri nedelje, obezbeđujućidobre uslove ishrane pčela, takoda se u povoljnim godinamamože proizvesti preko 20 kg meda po košnici, ne računajućione zalihe u plodištu.

Takođe tokom ove paše pčeleintenzivno proizvode vosak, tako da je to vrlo povoljan period za zamenu starog pocrnelog saća.

Uljana repica (Brassica napus var. oleifera)

* Med od uljane repice je bezbojan ili svetlo žut, saukusom repicinog ulja, brzo kristališe i dobijasivkastu boju

* Pripada grupi drugorazrednih medova, baš zbog mirisa i ukusa, i uglavnom se koristi u industrijske svrhe (“pekarski med”)

* Zbog osobine da brzo kristališe čak i u saću, pčelarima se preporučuje da ga blagovremenoodstrane, ne samo iz medišta već i iz plodišta, kako bi se pčele na vreme pripremile za bagremovu pašu

Uporedo sa uljanom repicom ili posle nje cvetaju

koji predstavljaju dobre proizvođače ne samo polena već i nektara.

Glog - Crataegus monogynaCrni trn - Prunus spinosa

BAGREM- Robinia pseudoacacia

Bagremova paša predstavlja najvažniju pčelinju pašu našegpodneblja, jer od nje zavisi krajnji rezultat pčelarenja u jednoj godini.

U nizijskim predelima bagrem (Robinia pseudoacacia) počinje sacvetanjem u prvoj, a u planinskim područjima u drugoj polovini ilikrajem maja meseca, s tim što pored visinske razlike na cvetanjebagrema utiču i klimatski uslovi.

Najbolji orijentir za utvrđivanje početka cvetanja bagrema jestečinjenica da od trenutka kada procveta šljiva požegača, bagrem će procvetati za oko mesec dana, ili za 40 dana od dana pojave prvihpupoljaka.

Sve to pčelarima može biti znak da blagovremeno pripreme pčelinjedruštvo za ovu pašu, jer do cvetanja bagrema pčelinje društvo trebada bude izrazito snažno sa jakim radnim raspoloženjem zaprikupljanje nektara i njegovu konverziju u med.

Bagremov cvet traje oko 14 dana ili nešto duže, mada na dužinu trajanjabagremove paše utiče i teren, jer ako je teren u blizini pčelinjaka, u krugukorisnog pčelinjeg leta, valovit, tj. ako postoje niži i viši delovi, bagremće najpre cvetati u nižim, a zatim u višim područjima, što će doprinetiproduženju trajanja ove paše.

Uz reke na toplim, od vetra zaklonjenim mestima bagrem cveta 3 do 5 dana ranije nego u ravničarskim predelima udaljenim od reka ili drugihvodenih površina, dok u brdskim reonima 15-20 dana kasnije.

Međutim treba imati na umu činjenicu da na nadmorskoj visini iznad700 m bagrem, praktično, ne medi, tako da nije rentabilno seliti pčele natakve terene radi bagremove paše.

Seobom pčelinjaka vrlo jednostavno se mogu iskoristiti dvebagremove paše, jer u južnijim predelima bagrem cveta ranije negou severnijim delovima zemlje. Takođe, sađenjem bagrema različitihmutantnih formi, koje se razlikuju u dužini a, delom, i u vremenu cvetanja, može se produžiti trajanje bagremove paše.

U cilju dobijanja što potpunije slike koja karakteriše bagremovu pašupomenućemo samo neka mesta koja su od posebnog značaja zaseleće pčelarenje.

Za ranu bagremovu pašu najbolja su sledeća mesta:Stevanac, Železnička stanica na pruzi Stalać-Niš, Duboko kod Umke, autoput Beograd- Obrenovac između Umke i Bariča.

Srednje kasna paša je najpovoljnija oko Krnjeva, Velikog Orašja, Sirakova, Ljubinja, Bogojeva, Stojnika, u okolini Ralje, MalogPopovića,...

Petlovače, Glogovca, Mačvanskog Prnjavora i Dublja u Mačvi, u Lešnici, Deliblatskoj i Subotičkoj peščari, Doroslovu, Rgotini, Rajcu i Kobišnici u Timočkoj krajini, Kovačevcu, Glibovcu i Jagnjilovu.

Najpovoljnija mesta za poznu bagremovu pašu su: Suvi Do kod Žagubice, Krepoljin, Zvižd, Srpce, Krst između Melinacai Kučeva, okolina Majdanpeka, okolina Gornjeg Milanovca, Čačka, Užičke Požege i Valjeva.

Bagrem veoma obilno cveta i u punom cvetu cela kruna pobeli. Cvetovi najintenzivnije luče nektar na tihom i lepom vremenu, akoima dovoljno vlage u vazduhu i pri temperaturi od oko 25ºC.

Bagrem daje dosta nektara i veoma malo polena, najbolje medioko petog dana cvetanja i u tom periodu treba biti najoprezniji, jerako se blagovremeno ne reaguje može nastati dvostruka šteta.

1. Kao posledica bogate paše, jaka pčelinja društva- već prvog dana unose 1 kg, - drugog dana: 2-3 kg, - trećeg, četvrtog i petog dana: 4-5 kg, - dok će šestog i svih narednih dana dok paša traje unositii preko 15 kg nektara dnevno.

Ako se svo raspoloživo saće prepuni nektarom, radilice će jednostavno prestati sa daljim unošenjem nektara, neiskoristivši celu pašu (što je velika šteta).

2. Usled obilne paše dolazi dobrzog širenja pčelinjeg društva, a samim tim i do manjka prostoraza novo leglo, te postoji opasnost od ROJENJA (što nije poželjno, a ni korisno) što će se desiti ako se ne interveniše.

OPREZ !!!

Bagremac (Amorfa fruticosa) je biljka žbunastog izgleda, srednje veličine, preneta u naše krajeve iz severne Amerike.

Rasprostranjena je pored reka, po močvarama, pored železničkih pruga i na zapuštenom zemljištu.

Cveta u junu odmah po završetku cvetanja bagrema, cvetovi su grupisani u grozdastu cvast ljubičastoplave boje.

Bagremac je veliki proizvođačpolena, ali dobro i medi, dajući med mrke boje i veoma prijatnog ukusa i mirisa.

Bagremac- Amorpha fruticosa

Cvet bagremca

Uporedo sa bagremcem ili posle njega cvetaju i dobro mede još:

- dubačac (Teucrium chamaedrys), - cigansko perje (Asclepias syriaca), - mrtva kopriva (Lamium sp.), - lanolist (Linaria vulgaris) i - cikorija (Cichorium intybus).

Dubačac - Teucrium chamaedrys

Cigansko perje - Asclepias syriaca

Crvena kopriva- Lamium

purpureum

Crvena kopriva (Lamium purpureum) cveta u aprilu, tokom jula, pa čak i u poznu jesen, dok bela kopriva cveta od juna do kraja jula, znači u bespašnom periodu, pa predstavlja dobru dopunsku letnju pašu.

Naročito je značajna mrtva kopriva, bela ili crvena, jer su obe dobre medonoše, mada je crvena bolja.

biljka toplijih područja, zadržana u refugijalnim džepovima, a kod nas je ima u podnožju Šare, oko Vrapčišta prema Vlasenici, oko Uroševca, manastira Dečani na Kosovu itd.

Počinje da cveta u junu posle bagrema i kasne kadulje i traje dvadesetak dana. Pri povoljnim klimatskim uslovima unos nektara i polena po jednom prosečnom društvu iznosi oko 3 kg na dan.

Pitomi kesten - Castanea sativa

Pitomi kesten- Castanea sativa

Med od kestenovog nektara je tamne, braon boje, malo gorkog ukusa, brzo kristališe i nije pogodan za zimovanje pčela, a veoma tražen na zapadnom tržištu.

Lipa- Tilia sp.

Lipa Tilia sp.

ima izuzetno veliki značaj za pčelinju pašu našeg podneblja i zauzima zajedno sa bagremovom pašomvodeće mesto.

Kod nas postoje tri vrste lipekoje cvetaju jedna za drugom sledećim redosledom:krupnolisna- Tilia grandifolia(cveta u II polovini juna)

sitnolisna lipa - Tilia parvifolia(10 dana zajedno sa krupnolisnom)

bela ili srebrna- Tilia tomentosa(tokom sledećih 15 dana)

Bela lipa -Tilia

tomentosa

Lipa Tilia sp.

Livadska pašaNa livadama i pašnjacima našeg podneblja postoji raznovrsna medonosna flora, različitog vrsnog sastava i vremena cvetanja, tako da livadska paša dugo traje pružajući povoljne uslove za uspešno pčelarenje.

Pri povoljnim klimatskim uslovima livadska paša može da traje odzavršetka bagremove (početak juna) pa sve do početkasuncokretove paše (kraj prve dekade jula), mada nekada iduže. Naime, ova paša u toplim predelima i nizijama počinje krajem maja, au planinskim područjima tek početkom jula, tako da u kombinaciji saselidbenim pčelarenjem može dugo trajati i obezbediti dobreproizvodne rezultate pčelarenja.

Livadska pašaDnevni unos nektara tokom prosečne livadske paše nije velik, ali zbog dugog trajanja, nekada i preko 40 dana, mogu se dobiti velike količine visoko kvalitetnog meda.

Zato se može reći da livadska, kao i bagremova paša,predstavlja najsigurniju pašu zbog velike raznovrsnosti medonosne flore i dugog trajanja.

Najvažnije medonoše livada su:

• Različak (Centaurea sp.)• Gorušica (Sinapsis arvensis)• Matičnjak (Mellisa officinalis)• Livadska žalfija (Salvia pratensis)• Prstenasta žalfija (Salvia verticilata)• Crvena detelina (Trifolium pratense)• Bela detelina (Trifolium repens)• Lucerka (Medicago sativa)• Dunjica (Medicago lupulina)• Kupina (Rubus fruticosus)• Malina (Rubus idaeus)• Zvonce (Campanula medium)

Posle bagremove paše pčelinja društva izlaze veoma jaka i takvim ih treba održati sve do naredne paše (lipova, suncokretova, kestenova i sl.) a za to je najpogodnija livadska paša jer obezbeđuje kontinuirani unos nektara i polena koji stimulišu maticu da permanentno polaže jaja iz kojih će se razvijati nove mlade pčele, čiji je broj uvek veći od broja uginulih starih pčela, te društva konstantno jačaju.

Zato pčelari koji žele da povećaju broj društava veštačkim rojenjem najbolje je to da pokušaju posle bagremove, tj. tokom livadske paše, jer ona omogućava da se rojevi i matična društva iz kojih je obavljeno izrojavanje solidno razviju, tako da se uz redovne mere koje se primenjuju u avgustu i septembru do zazimljavanja mogu razviti u sasvim normalna društva.

Proizvodnjom rojeva na livadskoj paši mogu seostvariti čak bolji ekonomski efekti nego priproizvodnji meda.

Livadska paša daje mogućnosti za uspešnuproizvodnju kvalitetnog voska, zatim mleča imatica, jer pčele bolje unose velike količinepolena koji je neiscrpna rezerva proteinaneophodnih za normalno funkcionisanje žlezdasa spoljašnjim i unutrašnjim lučenjem radilica icelog reproduktivnog sistema matice.

Sve livade i pašnjake našeg podneblja premanadmorskoj visini možemo svrstati u tri grupe:nizijske, srednje visinske i visoke. Ovakvapodela je naročito značajna ako se ima u vidučinjenica o postojanju znatnih razlika u pogledumedanja glavnih medonoša.

Vosak

Matični mleč

Kokotac-Melilotus officinalis iKokotac - Melilotus officinalis

Crvena detelina - Trifolium pratense

Lucerka - Medicago sativa

Nana - Menta piperita

Žalfija - Salvia officinalis

Nitasti ortosifon- Orthosiphon stamineus

Suncokret - Heliantus annus

Suncokretova paša U područjima gde se na velikim površinama gaji kaouljonosna kultura, suncokret predstavlja glavnu pčelinjupašu jer obezbeđuje velike količine nektara i polena.

Rane sorte sa cvetanjem počinju u poslednjoj dekadi juna, akasnije sorte cvetaju do kraja jula, pa i duže. Suncokretovapaša traje relativno dugo, od 20 do 25 dana, a nekada, akosu klimatski uslovi povoljni, i duže.

Suncokretova paša

Cvetovi suncokreta najviše nektara luče tokom toplog,mirnog i jutarnjim rosama bogatog vremena, pri temperaturiod 24 do 30º C. Ako u toku cvetanja počne da duvaseveroistočni i istočni vetar, privremeno se zaustavljaprodukcija nektara, ali ako se vreme poboljša, čak i akopočne da duva jugozapadni ili zapadni vetar, suncokretovicvetovi ponovo počinju sa lučenjem nektara.

Međutim, tokom kišovitog, hladnog i vremena sakošavom, suncokret ne samo da ne medi već počinje daluči smolastu lepljivu supstancu od koje se lepe krila i nogepčela, čak mnoge pčele na samom cvetu slepljene uginušto može uticati na smanjenje brojnosti, odnosno slabljenjepčelinjeg društva. Zbog toga mnogi pčelari izbegavaju ovupčelinju pašu, ali cvetovi novijih hibridnih sorti suncokretauglavnom ne luče ili luče manje količine te smolasto-lepljivesupstance, tako da je i problem lepljenja i uginjavanja pčelaza vreme loših dana suncokretove paše ublažen.

Obično se na suncokretovoj paši dobije 15 do 20 kg meda po košnici, mada pod izuzetno dobrim uslovima prinosi mogu biti udvostručeni.

Med od suncokreta je svetložute do svetlobraon boje, relativno brzo kristališe i kod nas nije mnogo cenjen, mada je na evropskom i američkom tržištu tražen i postiže visoku cenu.

Da bi pčelinje društvo dobro prezimelo na suncokretovom medu koji veoma brzo kristališe i u saću, obavezno treba pristupiti prihranjivanju, tako što se polovina saća sa suncokretovim medom istrese, a pčele prihrane šećernim ili, bolje, šećernomednim sirupom (za dobijanje ovog sirupa koristiti bagremov med).

Najpogodnija područja sa suncokretovom pašom su: okolina Samoša, Padeja, Alibunara, Seleuša, Kozjaka, Jarkovca, Čardaka, Starih Banovaca, Novih Karlovaca, Maradika, Surduka, Bajmoka, Bečeja, Srbobrana i Sombora.

Pčelinje zajednice tokom suncokretove paše redovno oslabe, pa se pčelarima preporučuje da pčele po završenom vrcanju meda što pre presele na livadsku ili ritsku pašu. Ako se ovo pak ne učini, oslabljena pčelinja društva ući će u zimu bez mnogo izgleda da prezime.

Beli bosiljak (Stachys annua) jestesamonikla korovska biljka njiva, međa,kanala, a ima je po žitima, mladoj detelini,repištu i kukuruzištu, mada najboljeuspeva po retkoj pšenici i ječmu. Posležetve žita beli bosiljak nastavlja sarastom i cvetanjem sve do drugepolovine avgusta.Cvetovi su beli, ređe bledožuti. Najboljeluče nektar po mirnom i toplom vremenu,posle kiše ili za vreme i posle jutarnjerose.Ranijih godina, kada nije bilougarivanja strništa, tj. kada strnjikenisu paljene i zaoravane, beli bosiljakje medio po dva meseca, a prinosimeda su bili izvanredni.Međutim, danas, zbog neznanjapoljoprivrednika i čestih paljenjestrništa, sve manje je površina podovom biljkom, odnosno beli bosiljak sezadržava još na mestima gde se nezaoravaju i ne pale strnjike.

Beli bosiljak -Stachys annua

U Srbiji beli bosiljak se još uvek u masi razvija i raste po poljima Vojvodine i Mačve, uglavnom oko kanala, puteva, po međama, zapuštenim njivama i neugarenim strnjikama.

Med od belog bosiljka je mlečnobele boje, brzo kristališe, i na njemu pčele dobroprezimljavaju, a svrstava se u drugorazredne medove.

Značaj dopunske pčelinje paše imaju drenak (Lythrum salicaria), matičnjak-barska metvica (Melissa officinalis), konjski bosiljak (Metha pulegium), duvan (Nicotiana tabacum), troskot (Polygonum aviculare), pamuk (Gossypium sp.)i heljda (Polygonum fagopyrum), koje počinju da cvetaju u drugoj polovini jula pa sve do poznih mrazeva, tj. u bespašnom periodu.

Od svih ovih navedenih biljki dopunske pčelinje paše nešto više bismo rekli o značaju konjskog bosiljka i heljde.

Duvan - Nicotiana tabacum

Pamuk - Gossypium sp.

Konjski bosiljak-divlja nana (Mentha longifolia) uspeva po vlažnim ritskim terenima, ali ga dosta ima po livadama, pored puteva i na neobrađenom zemljištu. Cveta u julu i avgustu.

Cvetovi su sitni, ljubičasti i grupisani duž stabla u cvetne loptice. Po lepom i toplom vremenu pčele preko celog dana u masi posećuju cvetove konjskog bosiljka, odnoseći u košnice velike količine nektara.

Konjski bosiljak- Mentha longifolia

Konjski bosiljak je naročito značajan kao dopunska pčelinja paša za popunu pčelinjih zimskih zaliha, ali tokom povoljnih klimatskih uslova može dati toliko nektara da pčele stvaraju i viškove ove vrste meda, koji se može izvrcati za potrebe čoveka.

Heljda (Polygonum fagopyrum) jejednogodišnja biljka poreklom iz Azije. Posedujeveoma aromatizovane grozdaste cvasti ružičasteili zelenkaste boje. U nižim područjima cveta udrugoj polovini jula, dok u višim regionima udrugoj polovini avgusta.

Cveta oko 20 dana. Tokom klimatskipovoljnih godina heljda daje osrednju pašu, au sušnim godinama ne cveta. Najbolji prinosinektara su tokom lepih toplih letnjih dana sapovremenom kišom, dok vetrovi uslovljavajusmanjenje pa i prekid lučenja nektara.

Setva heljde se može prilagoditi potrebamapčelarstva, jer od setve do cvetanja treba daprođe 60 dana, pa se sa tog aspekta može isagledati značaj heljde kao letnje dopunskepčelinje paše u periodima kada drugih pašanema ili su slabe.U našoj zemlji heljda se nešto više gaji uzapadnoj Srbiji.Heljda-Polygonum fagopyrum

Med od heljde je tamnožute boje sa specifičnim ukusom i sa znatno većom količinom vode nego druge vrste medova.

Ova vrsta meda je naročito cenjena na zapadnom tržištu, gde dostiže vrlo dobru prodajnu cenu.

Za poboljšanje pčelinje paše u letnjem periodu naročito su značajni kokotac, esparzeta, sofora, zlatošipka i facelija.

Kokotac (Melilotus officinalis), jestekorovska biljka, koja raste pored puteva,kanala, železničkih pruga i na zapuštenimzemljištima.

Kod nas kokotac nema veći značaj, jer jezastupljen na malim površinama, ali ukombinaciji sa drugim medonosnim biljempredstavlja dobru dopunsku pčelinju pašu.

Cveta početkom jula, ali ne medi svake,već svake druge godine, kada se poprosečnom pčelinjem društvu možedobiti i do 15 kg meda.

Med od kokoca je tamnožute boje, veomaprijatnog ukusa i mirisa koji podseća navanilu, i ubraja se u prvoklasne medove.Ovaj med je naročito dobar zaprezimljavanje pčela.

Kokotac - Melilotus officinalis

Esparzeta (Onobrychis viciaefolia) je krmna biljka, ali raste i kao divlja na plitkim, siromašnim i kamenitim zemljištima, bogatim krečom.

Ova biljka je naročito značajna za pčelarstvo brdsko-planinskih regiona, jer produkuje velike količine nektara.

U predelima gde je zastupljena u većim količinama, tokom povoljnih klimatskih uslova, sa osrednjim pčelinjim društvom, može dati 15 do 20 kg visokokvalitetnog meda po košnici.

Esparzeta- Onobrychis viciaefolia

Sofora (Sophora japonica) je ukrasna drvenasta biljka ruralnih predela, otporna na zagađenost životne sredine, ali sporo raste.

Razvijene biljke imaju moćnu krunu na čijim se vrhovima grančica javljaju žućkasti cvetovi. Sa cvetanjem počinje u julu i cvetanje traje oko dve nedelje.

Dobar je proizvođač polenovog praha, ali zato produkuje manje količine nektara.

Sofora - Sophora japonica

Zlatošipka (Solidago virga aurea L.) je zeljasta višegodišnja biljka koja raste pored kanala, reka i u močvarnim predelima.

Cvetovi su zlatnožute boje, grupisani u grozdaste cvasti.

Počinju sa cvetanjem u drugoj polovini avgusta i traju sve do kraja prve nedelje septembra, tj. vreme kada je u mnogim krajevima naše zemlje najoskudnija pčelinja paša.

Rasprostranjena je u dolini reke Save i njenih pritoka.

Zlatošipka- Solidago virga aurea L.

Facelija (Phacelia tanacetifolia Bemt.) predstavlja jednogodišnju biljku, u naše krajeve prenetu iz Kalifornije.

Uspešno raste na svim zemljištima, a poseduje cvasti sa cvetovima ljubičastoplave boje, koji cvetaju u julu mesecu.

Dobar je proizvođač polena, i solidna medonoša u našim uslovima.

Facelija - Phacelia tanacetifolia