Univerzitet u Beogradu

Fakultet organizacionih nauka

Seminarski radiz predmeta:

Razvoj i obrazovanjena temu:

Percepcija i organizacija informacija

Profesor: Prof. dr Gordana Milosavljevi Studenti: Irena Kneevi Marijana Sitarica Nina Stanisavljevi Bojana Spasi Marko Jovanovi Toni Bioi 278/02 24/02 377/02 360/02 35/02 90/01Oktobar 2006

Asistent: Jelena Anelkovi

SadrajUvod .................................................................................................................. 4 Tragovi pamenja .............................................................................................. 5 Struktura i procesi pamenja .......................................................................... 5 Memorijski principi ...................................................................................... 8 Memorijski sistemi pamenja ......................................................................... 9 Lanani sistem pamenja ........................................................................... 9 Sistem pamenja broj-oblik ........................................................................ 9 Sistem pamenja broj-rima ....................................................................... 10 Sistem rimske sobe .................................................................................. 10 Alfabetski sistem pamenja ...................................................................... 10 Vrhunski sistem pamenja ........................................................................ 10 Saveti za situacije za ije pamenje je potrebno najvie truda .................... 10 Percepcija i vizualizacija .................................................................................. 12 Preatentivna obrada ..................................................................................... 12 Teorije preatentivne obrade ......................................................................... 14 Teorija integrisanih svojstava ................................................................... 14 Tekston teorija .......................................................................................... 17 Teorija slinosti ......................................................................................... 18 Teorija dirigovane pretrage ....................................................................... 19 Postatentive vision ....................................................................................... 21 Hijerarhija svojstava ................................................................................. 23 Slepilo za pokrete ..................................................................................... 24 Prekrivanje ................................................................................................ 25 Prvi utisak ................................................................................................. 25 Nita nije sauvano .................................................................................. 25 Sve je sauvano, nita nije uporeeno ..................................................... 26 Kombinacija karakteristika ........................................................................ 26 Vizuelizacija informacija ................................................................................... 27 Vratimo se na pojam Vizuelizacije Informacija ......................................... 27 Kratak osvrt: ............................................................................................. 28 Slika vredi 1000 rei. .................................................................................... 30 Boje .............................................................................................................. 32 Boje i informacije ...................................................................................... 34 Uticaj audio signala na uenje i percepciju ...................................................... 36 O zvukovima ................................................................................................ 36 Mocartova muzika i uenje ........................................................................... 36 etiri modana stanja .................................................................................. 37 Beta talasi ................................................................................................. 38 Alfa talasi .................................................................................................. 38 Teta talasi ................................................................................................. 38

Delta talasi ................................................................................................ 38 Beta talasi i uenje ................................................................................... 38 Istraivanje Riarda Kenerlija ....................................................................... 38 Rezultati .................................................................................................... 39 Zakljuak................................................................................................... 39 Nove tehnologije prezentovanja informacija .................................................... 40 Web sajt dizajn ............................................................................................. 40 Dizajn ili upotrebljivost .................................................................................. 41 ta je bitno kod pravljanja sajta? ................................................................. 41 Pravljenje za razliite platforme ................................................................ 41 Vreme odziva ............................................................................................ 42 Navigacija i standardi ............................................................................... 42 Tehnologija nije informacija ...................................................................... 42 Dostupnost: ...................................................................................................... 43 Zato prilagoavati aplikaciju da bude dostupna? ................................... 43 Poveaj bazu korisnika ................................................................................ 43 Ulazak na nova trita .................................................................................. 43 Razvoj pristupane aplikacije ................................................................... 43 Specifini invaliditeti ..................................................................................... 44 Invaliditeti vida .......................................................................................... 44 Invaliditeti sluha ........................................................................................ 44 Motorni i saznajni invaliditeti ..................................................................... 45 Zakljuak .......................................................................................................... 46 Literatura .......................................................................................................... 47

UvodPria o percepciji i organizaciji informacija je interesantna i duga. Dok je priate neprestano moete da birate u koju oblast ete manje ili vie da zavirite. Sa ovakvim priama sretali smo se i kao mali. Sami smo kreirali fabulu i zavretak prie. Pored toga to joj je osnovni zadatak da vam prenese poruku, pria koja sledi ima i zadatak da vam ostavi trag i da vas zabavi. Svaka vrsta komuinkacije ima za cilj razmenu poruka. Danas je poruke veoma lako razmenjivati ali efekti razmene su sve slabiji. Poneto o komunikaciji smo zaboravili. Pria koja sledi je podseanje na to kako mozak prima, obrauje i doivljava drai. Videemo zato neke stvari on jednostavno prihvati, a druge ne. Kao studenti jo uvek imamo problem sa uenjem i pamenjem, ali verujem da bi svi voleli da znaju kako da ove procese poboljaju. Procesi pamenja bitni su za svako nae delanje. elja nam je da ono bude to bolje, da zapameno koristimo to efikasnije. Zato priamo o utisku koji uslovljava tip pamenja. Zanimljiv deo prie jeste kako da sada znanja o procesima percepcije i pamenja ukombinujemo u neki sinergetski paket. Igraemo se stimulacijom drai. Malo emo varati mozak, malo e on varati nas. Ideja je da utiemo na jainu i tip percepcije poruke i da postignemo to bolje psihofizike efekte obrade. Ono to smo otkrili jeste da treba da stimuliemo mozak na vizualizaciju. Svaku pojedinanu informaciju koju aljemo porukom moemo prikazati tako da u mozgu izazove vizuelni prikaz protumaenog. To je na kec u rukavu. Iskustveno je generisana nekolicina pravila prezentovanja koji slue kao saveti, a nestriktna pravila. Njihova svrha je da pomognu pri prezentovanju i struktuiranju informacija. Pria odlazi i do dela percepcije zvika. Zvuk moe da pokrene i stimulie mnogobrojne procese u mozgu. Pokuaemo i njime da utiemo na pamenje. Kako se danas informacije sve vie i ee prezentuju elektronskim putem, potrebno je obratiti panju i na sve dostupne alate odnosno tehnologije; tehnologije kojima emo efikasnije preneti informacije. Priaemo o njihovim mogunostima i nemogunostima da ostvare sve principe o kojima je ranije bilo rei.

Tragovi pamenjaProces pamenja se temelji na registraciji steenog ili doivljenog iskustva. Priroda te registracije jo ni danas nije u potpunosti istraena i rasvetljena. Za kratkotrajno pamenje, iroko je prihvaeno miljenje da su to, u osnovi, bioloki reverberacijski traktovi. U dugoronom pamenju osnova i biohemijski procesi nisu toliko poznati. Teorije o tragu pokuavaju, svaka na svoj nain, da objasne registraciju informacija u mozgu. Strukturalna teorija govori da pri uenju i pamenju glavnu ulogu ima limbika zona, a naroito hipokampus (morski konji smeten ispod cerebralnog korteksa). Hipokampus se sastoji od velikog broja stanica koje poinju da se razvijaju tek nakon roenja. Njihov zadatak je da odravaju vezu izmeu impulsa koji dolaze ulaznim nervnim putevima i korteksa mozga. S obzirom na taj kasni razvoj stanica hipokampusa, pretpostavlja se da su veze neurona u njemu delimino odreene izloenim informacijama, a taj sistem neurona sudeluje u uvanju informacija. U sluaju povrede hipokampusa nove informacije se ne mogu sauvati u dugorono pamenje ali se ve sauvane informacije mogu koristiti. Nove informacije mogu se zadrati samo u kratkotrajnom pamenju. Ova teorija stoga smatra da su nuan nain za uvanje novih informacija upravo sinaptike promene u hipokampusu. Teorija o transmiterskim tvarima govori da je sposobnost uenja funkcija efikasnosti provoenja impulsa kroz sinapse. Ako jedan neuron - N1 mora uticati na drugi neuron N2, onda neuron N1 mora osloboditi odgovarajuu transmitersku supstancu u sinapsi neurona N2. Jedna od najvanijih transmiterskih supstanci je Acetilkolin (Ach), koji je dobro zastupljen u centralnom nervnom sistemu. Ako koncentracija acetilkolina postane previsoka, u sinapsi dolazi do blokade transfera impulsa jer nove transmiterske supstance nemaju prostora za oslobaanje u sinapsu. Zato postoji enzim koji ga ini neaktivnim i na taj nain ponovno oslobaa sinapsu za nove supstance. Taj enzim je Acetilkolinesteraza (AchE). Za uspeno pamenje vaan je odnos Ach - AchE, a najvei procenat zapamenog sadraja dobija se u sluaju linearne korelacije izmeu tog odnosa i uspenosti pamenja.

Struktura i procesi pamenjaPamenje definiemo kao mogunost usvajanja, zadravanja i korienja informacija. Pri obradi informacije, u procesu pamenja, postoji odreeni tok kretanja. Informacije se kratko vreme zadravaju u senzornom ili ikonikom pamenju, one koje pritom zadobiju panju prelaze u kratkotrajno pamenje, a ponavljanjem i kodiranjem prelaze u dugorono pamenje. Ukoliko je informacija dobro sauvana, kada nam zatreba, procesima pronalaenja i priseanja ona se vraa u kratkotrajno pamenje. Pronalaenje Senzorno pamenje Kratkotrajno pamenje Dugotrajno pamenje

Panja Doseanje

Ponavljanje, Kodiranje

Postoje tri faze pamenja kroz koje prolazi informacija: senzorno kratkotrajno dugorono. Stoga imamo pet kontrolnih procesa: panja, ponavljanje, kodiranje, pronalaenje i priseanje. Senzorno pamenje vrlo kratko zadrava informacije u nepromenjenom obliku (vid ~0.5 sekunde, sluh ~2 sekunde). Znaaj senzornog pamenja je u tome to omoguava uspeno prepoznavanje oblika, a to prepoznavanje se temelji na interakciji s dugoronim pamenjem. U dugoronom pamenju sauvana su obeleja koja slue prepoznavanju oblika. Treba napomenuti i da je kapacitet senzornog pamanja praktino neogranien. Kratkotrajno pamenje dobija informacije iz senzornog, gde se one mogu u nepromenjenom obliku, ponavljanjem, zadrati beskonano dugo. Ukoliko informacije zadobiju panju, kodiranjem prelaze u dugotrajno pamenje. Kapacitet kratkotrajnog pamenja je izmeu pet i devet estica (72). Kratkotrajno pamenje slui nam za obavljanje triju razliitih funkcija: a. Kratkotrajno pamenje informacije koja nam nee kasnije trebati (ponavljanje). b. Kodiranje radi pohranjivanja u dugotrajnom pamenju. c. Radno pamenje - povratak informacije koja nam trenutno treba iz dugoronog pamenja (doseanje). Dugotrajno pamenje zapravo je ono to laici podrazumevaju pod pamenjem. Kapacitet dugotrajnog pamenja praktino je neogranien, a informacije sauvane u njemu mogu ostati sauvane ceo ivot. Ima psihologa koji smatraju da sve informacije koje ovek sauva tamo ostaju sve do smrti, ali zbog nemogunosti pronalaenja imamo utisak da smo ih zaboravili. Stupnjevi obrade informacijaOsobina Unos informacija Zadravanje informacija Kapacitet skladita Gubitak informacija Dozivanje informacija Senzorni registar Vrlo brz i nefokusiran Vrlo kratko (1.2 sekunde) Razmerno veliki Brisanje i osipanje Neposredno oitavanje Radno pamenje Brz i usmeren Kratko (20 sekundi) Mali (5-9 informacija) Istiskivanje i osipanje Neposredna obrada Dugorono pamenje Polagan i usredotoen Neogranieno dugo Praktino neogranien Nedostupnost Zavisi od organizacije

Druga znaajna podela pamenja se odnosi na to koliko panje i napora ulaemo da bismo neto zapamtili. Tako pamenje delimo na: Automatsko-za koje nije potrebno posebno obraati panju. Pamenje koje zahteva napor- za koje je potrebno uloiti odreenu koliinu panje. Da li je neto zapameno uglavnom ispitujemo na tri naina: Prepoznavanje je najlaki zadatak pri ispitivanju samo treba zadato uporediti sa onim to je sauvano u pamenju.

Priseanje ili reprodukcijia funkcioniu bez prisutnog materijala i zadatak dobija svoju teinu. Metoda utede se primjenjuje ukoliko ispitanik ne prepoznaje, niti se moe setiti materijala. Gradivo koje smo jednom ve bili uili i u potpunosti ga zaboravili (samo naizgled), pri ponovnom uenju bre nauimo, a razlika izmeu poetnog i ponovnog uenja moe se izraziti u procentima vremena ili broja pokuaja da se taj materijal naui, na emu se i temelji metoda utede. Veliki deo stanovnitva se ali na loe pamenje kao i lou koncentraciju. To i nije sluajno: u dananjim kolama, kako osnovnim i srednjim, tako i na fakultetima, ui se, ali se ne ui kako uiti i pamtiti. Frapantno zvui, meutim istraivanja pokazuju da ovekov mozak nije uopte sposoban za uenje, itanja itd. u periodu u kome se to uobiajano deava. Dakle, izmeu este i osme godine ivota potencijali ljudskog mozga nisu razvijeni za nain uenja itanja kakvog poznajemo. Ovakvo uenje itanja ljudski mozak uglavnom povezuje kao oseaj stresa i frustracije. Osim ovoga, u tako ranom dobu mi svoje itanje povezujemo i s jednim od najdubljih strahova, strahom od javnog nastupa. Istraivanja pokazuju da se tradicionalno itanje ui iz amigdale, koje predstavljaju dve meusobno povezane lezde oblika i veliine badema. Nalaze se sa obe strane mozga, naleui na njega u bazi mozga, priblino u sredini slepoonica. Posledica je da je itanje na nau alost nekorisno. Odnosno, na ovakav nain sposobnosti naeg mozga se ne koriste, ne razvijaju, ni na prikladan nain, a niti u primerenom uzrastu deteta. Dokazano je da bi za oveka bilo idealno da sa uenjem itanja pone u desetoj godini ivota. Ljudski mozak je podeljen na dve polovine, levu i desnu, a tradicionalno itanje pokree se iz neprimerenije leve polovine. Veoma je vano ukljuivanje i desne polovine mozga. Ova polovina zasluna je za aktivaciju sveta slika, imaginacije, kreacije, saoseajnosti, ljubavi, zasluna je za inteligenciju. Problem je to to se za pokretanje leve polovine mozga potrebno znatno manje pomuiti, tj. uloiti znatno manje energije. Stoga ljudi mnogo ee koriste ovu polutku koja se naziva jo i limbiki mozak. Limbiki mozak kod oveka je odgovoran za pokretanje osnovnih ljudskih potreba: potreba za hranom, strahom za preivljavanje, strahom od gladi, potrebu za reprodukcijom (seksualna energija). Pokretanje itanja iz ovog centra donosi nam iskustvo, tj. naviku da, za vreme dok itamo, provodimo jo niz aktvnosti kao to je analiza proitanog, komparacija s iskustvima, vizualizacija dogaaja, pokuaj memorisanja proitanog. Leva modana hemisfera pohranjuje i obrauje logike informacije. Dok leva polovina mozga reaguje na logino, racionalno miljenje, odgovorna je za nizove, brojeve, rei, fraze, reenice i slino desna reaguje na informacije asocijacijom, zalae se za imaginaciju, asocujaciju, apsurdnost, slikovitost, vizuelno razmiljanje, kreiranje slika itd. Postoji 12 memorijskih principa ukljuujui i nekoliko memorijskih sistema koji omoguavaju da se razvije korienje desne hemisfere mozga, odnosno istovremeno korienje obe. Potrebno je bolje upoznavanje naina na koji funkcionie na mozak. On je kao jedan veliki kompjuter i ono to mu vi svesno ili nesvesno zadate on e to i ispuniti.

Memorijski principiMemorijske principe savrenog pamenja su jo otkrili Stari Grci pre oko 2500 godina. Iako bez naune potpore, oni su uvideli da, ako neto elite da zapamtite potrebno je da koristite sve aspekte svoga mozga. Grupu 12 osnovnih memorijskih principa ine: Sinestezija - Koren ove rei se vezuje za grki jezik i u prevodu znai meanje fizikih doivljaja, saoseaj i sl. Dakle, ona se odnosi na meanje ula. Kako biste bili u mogunosti da razvijete tu sposobnost, najpre je potrebno da poveate ulnu osetljivost. Ovo se postie vebanjem. Sada preostaje da usaglasite vid, sluh, miris, ukus, dodir i kinesteziju tj. svesnost poloaja i kretanja tela u prostoru. Kretanje - Prilikom kretanja telu dajete utisak trodimenzionalnosti. Ako u vae memorijske slike ubacujete vie ritminosti, to ete ih bolje i zapamtiti. Asocijacije - Ukoliko elite neto da zapamtite, potrebno je to povezati sa slikom koja se uklapa u va mentalni sklop. to bolju asocijaciju napravite, tj. Ako je slika sa kojom povezujete ono to pamtite to vre vezana za va mentalni sklop to ete bolje pamtiti. Seksualnost - Svi smo duboko svesni da imamo odlino pamenje u ovoj oblasti, te to iskoristite najbolje to moete! Duhovitost - Ukoliko su mentalne slike duhovitije i nerealnije to ete bolje pamtiti. Imaginacija - Ajntajn je rekao: Imaginacija je mnogo vanija od znanja. Znanje je ogranieno dok mata sadri u sebi ceo svet, stimulie progres i evoluciji daje ivotni dah. Dakle bolje ete pamtiti ukoliko to bolje koristite ovaj memorijski princip. Pokuajte na razliitim primerima da svoju bujnu matu jo vie razvijete. Numerika ureenost - Upravo nabrajanje daje specifinost i efikasnost samom pamenju. Simbolizam - Ukoliko je potrebno da zapamtite neki dosadan ili apstraktan pojam, dovoljno ga je samo zameniti nekim znatno jednostavnijim i znatno zanimljivijim. Time je verovatnoa priseanja u velikoj meri poveana. Multikolornost - Poeljno je da sve svoje ideje obojite. Boljem pamenju posebno doprinose dugine boje koje trepere i fosforescentne boje, jer one ostavljaju znatno dublji utisak. Princip poretka - Informacije koje pamtite obino organizujte na neki od sledeih naina: gradacija, sortiranje po boji, kategorijama, hijerarhiji itd. Pozitivne mentalne slike - Pozitivne mentalne slike su lake za pamenje jer mozak na neki nain tei da mu se vrate. Slino, ukoliko su mentalne slike neprijatne, mozak tei da ih izbaci iz seanja. Preuveliavanje - Poeljno je da veinu svojih mentalnih predstava smanjite ili poveate po veliini, obliku ili zvunosti i to onako kako to najvie godi vaem mentalnom sklopu. Memorijski principi su prikazani na razliitim primerima, i oni se koriste u svim memorijskim sistemima pamenja. Sistemi pamenja koji slede, omoguavaju da primenom razliitih tehnika uvebamo pamenje. Znaajno je uvebavati ih na razliitim primerima i uoiti u kojoj situaciji ih je korisno primeniti.

Memorijski sistemi pamenjaLanani sistem pamenjaLanani sistem je najjednostavniji od svih memorijskih sistema pamenja. On se najvie koristi za pamenje krae liste pojmova. Zasniva se na tome da se svaki sledei pojam na neki nain nadovee na njemu prethodni. Ovaj sistem ete najlake upoznati na sledeem primeru.

Primer 1:Zamislite da vas je neko posalo u kupovinu da mu kupite sledee: kutlau, est aa za pie, banane, sapun, keap, praak za pranje vea, pagete, hleb, paradajz, buket rua. Pamenje ovakvih stvari zahteva vreme i trud. ak i ako sve ovo uspete da zapamtite, velika verovatnoa je da ete na putu do prodavnice poneku stvar i zaboraviti. Umesto da se trudite da svaku stvar zapiete, moete lako primeniti ovaj memorijski sistem i zapamtiti ove pojmove. Moete stvari zamiljati i povezivati na nain koji vama odgovara, ali evo jedne sugestije: Zamislite kako ste se uputili od svog stana ka prodavnici. Zatim zamiljajte kako u ustima drite drku od kutale, kako oseate ukus metala i sve vreme se trudite da uspostavite ravnoteu. Odravanje ravnotee jo vie vam oteava est aa za pie koje su ravnomerno rasporeene po onom delu kutlae koji nije u vaim ustima. Idui tako odjednom vam se pod levom nogom nae kora od banane na koju se okliznete, a da ne biste pali ravnoteu odravate na desnoj nozi. Meutim, kao jo vei maler, tom desnom nogom se okliznete na sapun i padnete. Zatim se podignete i tek onda uvidite da ste itavo odelo izmastili keapom. Zbog toga brzo otrite kui kako biste tu mrlju sprali prakom za pranje vea. Kada ste se oistili, odluite da u prodavnicu krenete drugim putem i to tako da do nje stignete penjui se uz jedan dugaak konopac koji se sastoji od nanizanih pageta. Zamiljajte kako te pagete trepere nekom fluorescentnom bojom. Penjui se tako, osetite miris svee ispeenog hleba. Zato odjednom pourite do pekare kako biste pojeli koje pare. Kad najednom vidite da su na policama umesto hleba naslagani redovi paradajza. Iako razoarani, vi nastavljate put. Dalje se srea okree na vau stranu: odjednom ugledate jednu prelepu devojku, devojku iz svojih snova, ba onakvu kakvom ste je oduvek zamiljalji i onakvu kakvu ve due vreme sanjate. Zato odluite da svratite u cvearu i kupite joj buket rua. Kada ste zavrili itanje ove fantazije, zatvorite oi, vratite film na poetak i pokuajte da se setite svega to je trebalo da se zapamti. Naravno, to vam nee predstavljati problem, jer ste zamiljali stvari u skladu sa svojim mentalnim sklopom. Biete iznenaeni jer ste sada stvari koje je trebalo da kupite, uz pomo male igre savreno zapamtili. Ukoliko ste sve ovo savladali, vi ste ve znatno odskoili od proseka.

Sistem pamenja broj-oblikOvaj sistem pamenja se razlikuje od lananog po tome to koristi tano odreenu listu kljunih memorijskih slika koje omoguavaju da se razliite stvari koje elimo da zapamtimo povezuju sa njima. Ovo je posebno znaajno, ako je recimo u pamenju odreenih pojmova bitno i pamenje njihovog redosleda uz pamenje rednog broja iza koga se krije odreeni pojam. Takoe i ovaj memorijski sistem je veoma jednostavan. Sve to treba da uradite je da svakom broju od 1 do 10, shodno vaem mentalnom sklopu, dodate kljunu memorijsku re, tj, stvorite sopstvenu mentalnu sliku koja e po svom obliku podseati na broj koji ona predstavlja.

Sistem pamenja broj-rimaSistemom broj-oblik u mogunosti ste da zapamtite do deset pojmova. Savlaivanjem i ovog memorijskog sistema biete u mogunosti da obim pamenja pojmova na ovaj nain udvostruite. Sistem broj-rima se, slino sistemu broj-oblik, zasniva na tome da se svakom broju od 1 do 10 dodeli neka re koja se sa tim brojem rimuje ili sadri u sebi taj broj.

Sistem rimske sobeSistem rimske sobe je veoma pogodan za razvijanje vetina istovremeno i leve i desne modane hemisfere, jer zahteva precizno struktuiranje, ali i mnogo imaginacije. Princip pamenja ovim sistemom je veoma jednostavan. Potrebno je samo da zamislite taan raspored stvari u vaoj kui, svakako pretpostavljajui da ga veoma dobro poznajete. Idui od ulaznih vrata pa do prostorija u vaem domu koje vi odaberete, na svaki pojedini predmet moete okaiti po jedan ili ak vie pojmova, ukoliko je potrebno. Za razliku od sistema broj-oblik i broj-rima, ovaj sistem pamenja vam otvara iroke mogunosti da zapamtite neogranien broj pojmova. Jer poavi od pretpostavke da savreno dobro poznajete raspored stvari u svom domu, lako ete moi i da reprodukujete sve pojmove postepeno se priseajui kojim ste putem kroz kuu ili i na koje ste predmete koji pojam okaili.

Alfabetski sistem pamenjaAlfabetski sistem pamenja je u velikoj meri slian sistemima broj-oblik i brojrima. Zasniva se na tome da svakom slovu dodelite kljunu memorijsku re, koja e poinjati upravo tim slovom koje ona zastupa.

Vrhunski sistem pamenjaSvi prethodno opisani memorijski sistemi se zasnivaju na pamenju relativno malog broja pojmova. Meutim, kako zapamtiti recimo 1000 pojmova, ili na primer 10000? Za takve oblike pamenja postoji jedan novi, daleko efikasniji memorijski sistem - vrhunski sistem pamenja. Velikim naprezanjem je moguno zapamtiti toliki broj pojmova prethodno opisanim sistemima.

Saveti za situacije za ije pamenje je potrebno najvie trudaZamisao da vam na fakuletetu uopte nije potreban papir za hvatanje beleki koje predstavljaju rezime predavanja je facinantna. Meutim, ona i nije tako strana. Osnovni problem kod veine ljudi se ogleda u tome to oni za pamenje koriste samo levu hemisferu mozga, ukljuujui reenice, brojeve, fraze, spiskove, linije... Ali iskljuuju desnu hemisferu, tj. slikovitost, apsurdnost, imaginaciju i sl. Ako koristite obe hemisrefe, uopte vam nee biti potreban papir! Umesto da piete strane i strane koje se, ako se prethodno ne obnavljaju (ponekad i vie puta) ubrzo zaborave. Potrebno je samo da u glavi zamislite centralni lik za koji ete kaiti kljune rei iz datog predavanja. Ma kolko ono trajalo, nee vam biti problem da se priseajui se te slike posle odreenog vremena setite i itavog predavanja. Ukoliko vam ovo ne polazi za rukom, iskoristite u nekoliko prvih pokuaja papir i olovku, ali crtajui slike onako kako biste ih i zamislili. Ovaj metod se naziva metoda mapiranja uma i ona omoguava da se koristi znatno vei deo mozga to vodi ka briljatnom razmiljanju. Na osnovu vaih memorijskih slika biete u mogunosti da sve to treba zapamtiti izanalizirate i da o tome kritiki razmiljate.

Shema 1. Primer strukturiranog podsetnika u vezi s apendicitisom Metoda mapiranja uma i lanani sistem pamenja se koriste i pri pamenju govora, viceva, dramskih uloga, stihova, lanaka, knjiga i slino.

Shema 2. Primer strukturiranog podsetnika u vezi sa zubnim karijesom Za veinu ljudi pamenje imena i likova pretstavlja jedan od najteih problema. Meutim, koristei memorijske principe i taj promblem se lako reava. Da biste zapamtili odreeni lik, potrebno je da se zagledate u tano odreeni deo lica i da na neki nain metodom asocijacije i imaginacije njega dovedete u vezu sa imenom lika koji pamtite. Pri tom, uoite da se likovi toliko razlikuju da su i najmanji delovi lica kao npr. obrve ili trepavice razliite od oveka do oveka i sl. Efekti prethodno pomenutih metoda su vrlo dobri. Neke od ovih metoda ve intuitivno i koristimo. Ono to treba da znamo je da, ako elimo da upamtimo bilo kakvu koliinu podataka, koncepti vizualizacije i korienje obe modane hemisfere su nam najznaajniji saveznici.

Percepcija i vizualizacijaPreatentivna obradaMnogo godina istraivai opaanja prouavali su kako ovekov vizuelni sistem analizira slike. Vaan poetni rezultat bilo je otkrie ogranienog skupa vizuelnih karakteristika-svojstava koja se uoavaju veoma brzo i precizno od strane niskog nivoa vizuelnog sistema. Ova svojstva su u poetku nazvana preatentivna jer se inilo da njihovo uoavanje prethodi fokusiranom opaanju. Sada znamo da opaanje ima kritinu ulogu u onome to vidimo, ak i u ovoj ranoj fazi vienja. Termin preatentiv nastavlja da bude korien iako predstavlja intuitivni pojam brzine i lakoe sa kojom se ove karakteristike uoavaju. Za ispitivanje ovih preatentivnih elemenata koriste se testovi kod kojih se za veoma katko vreme, dok ne doe do fokusiranja, belei koliina primljenih podataka.Testovi koji se mogu izvesti sa velikim brojem prikazanih elemenata za manje od 200 do 250 milisekundi se smatraju preatentivnim. I pored toga to sluajni raspored elemenata na ekranu osigurava da opaanje ne moe biti unapred fokusirano na neku posebnu lokaciju, rezultati ispitanika pokazuju da ovi zadaci mogu biti zavreni sa veoma malo greaka. Ovo pokazuje da je odreena informacija na ekranu obraena od strane niskog nivoa vizuelnog sistema. Jednostavan primer preatentivnog zadatka je uoavanje crvenog kruga u grupi plavih krugova (figura 1). Ciljni objekat ima vizuelnu karakteristiku (svojstvo, osobinu) crveno za razliku od plavih objekata koji odvlae panju distraktora koji ovu karakteristiku nemaju (svi sporedni objekti se smatraju distraktorima). Posmatra moe rei na osnovu jednog pogleda da li je ciljni objekat prisutan ili ne.

a) b) Primer traenja mete koju predstavlja crveni krug, na osnovu razlike u boji: a) meta je prisutna u moru plavih krugova distraktora. b) meta nije prisutna. Na figuri 1 vizuelni sistem identifikuje ciljni objekat na osnovu razlike u boji. Tanije, uoava crveni objekat u moru plavih distraktora. Boja nije jedino vizuelno svojstvo koje se uoava preatentivno. Na figuri 2 ciljni objekat je ponovo crveni krug dok su distraktori ovog puta crveni kvadrati. Kao i ranije,

posmatrac moe brzo i precizno da odredi da li je ciljni objekat prisutan ili odsutan. Ovog puta vizuelni sistem identifikuje ciljni objekat kroz razliku u zakrivljenosti - formi, obliku.

a) b) Primer traenja crvenog kruga na osnovu razlike u zakrivljenosti, obliku: a) meta nije prisutna u moru crvenih kvadrata b) meta je prisutna Jedinstveno vizuelno svojstvo u ciljnom objektu (crvena boja na figuri 1 ili zakrivljeni oblik na figuri 2) dozvoljava mu da ispliva na povrinu. Ciljni objekat napravljen od kombinacije nejednistvenih svojstava (povezana meta) ne moe biti preatentivno uoen. Figura 3 predstavlja primer vezane pretrage (konjunktivne pretrage). Crveni krug koji je ovog puta meta, napravljen je od dva svojstva, cvene boje i krunog oblika. Svako od ovih svojstava je prisutno u svakom od distraktora (crveni kvadrati i plavi krugovi). Ovo znai da vizuelni sistem nema jedinstveno vizuelno svojstvo za pretragu kada pokuava da locira cilj. Ako posmara trai crvene oblike vizuelni sistem uvek vraa tano jer postoje crveni kvadrati na svakoj slici. Slino, pretraga za krunim objektima uvek vraa plave krugove. Brojne studije su pokazale da ovaj ciljni objekat ne moe biti uoen preatentivno. Posmatrai moraju imati vremenski ograniene uzastopne pretrage prikaza da bi potvrdili da li je meta prisutna ili ne.

a) b) Primer vezane pretrage za crvenim krugom: a) meta nije prisutna u moru crvenih kvadrata i plavih krugova. b) meta je prisutna Mogue je eksperimentisanje sa tri razliite pretrage: boje, oblika i njihove veze. Ako niski nivo vizuelnog sistema moe biti iskorien tokom vizuelizacije, on moe biti iskorien i da privue panju. Panju pri prezentovanju tada usredsreujemo na oblasti od interesa. Vizuelna svojstva dodeljena razliitim podacima moraju iskoristiti prednost nad naim vizuelnim sistemom. Ona moraju biti podena da skrauju vreme analiziranja i ne smeju stvarati efekte ometanja koji mogu sakriti informaciju u prikazivanju. Eksperimenti u oblasti psihologije koristili su neka preatentivna vizuelna svojstva da bi izveli sledee preatentivne vizuelne zadatke: uoavanje mete - ispitanici brzo i precizno uoavaju prisustvo ili odsustvo ciljnog elementa sa jedinstvenom vizuelnom osobinom u polju elemenata distraktora (figure 1,2,3), uoavanje granice - ispitanici brzo i precizno uoavaju granicu izmeu dve grupe elemenata, gde svi elementi iz jedne grupe imaju zajedniku vizuelnu osobinu, praenje oblasti - ispitanici prate jedan ili vie elemenata sa jedinstvenom vizuelnom osobinom kako se kree u vremenu i prostoru, i brojanje i raunanje - ispitanici raunaju broj elemenata sa jedinstvenom vizuelnom osobinom.

Teorije preatentivne obradeBrojne teorije su pokuale da objasne kako se odvija preatentivna obrada u okviru vizuelnog sistema. etri dobro poznata modela su: teorija integracije svojstava, tekston teorija, teorija slinosti i teorija dirigovane-voene pretrage.

Teorija integrisanih svojstavaAnne Treisman je jedna od istraivaa iz oblasti preatentivne obrade. Ona je omoguila vaan pogled na ovaj fenomen prouavajui dva vana problema. Kao prvo, pokuala je da odredi koje vizuelne karakteristike se uoavaju preatentivno. Ona je ove karakteristike nazvala preatentivnim svojstvima.

Drugo, ona je formulisala hipoteze o tome kako ovekov vizuelni sistem izvodi preatentivnu obradu. Treisman je izvela eksperimente koristei uoavanje mete i granice da bi klasifikovala preatentativna svojstva. Za uoavanje cilja (mete), subjekti je trebalo da odrede da li je ciljni objekat prisutan ili ne u polju distraktora (Figure 1, 2). Uoavanje granice ukljuivalo je smetanje grupe ciljnih elemenata sa jedinstvenim vizuelnim svojstvom unutar grupe distraktora kako bi se videlo da li granica moe biti preatentivno uoena. Treisman i drugi istraivai merili su rezultate ovih testova na dva naina: u zavisnosti od vremena i tanosti. U modelima koji zavise od vremena ispitanici je trebalo da urade zadatak to je brze mogue odravajui visok nivo tanosti. Broj distraktora na sceni je uzastopno poveavan. Ako bi vreme zavretka zadatka bilo relativno konstantno i imalo vrednost nekog izabranog praga, nezavisno od broja distraktora, zadatak bi bio preatentivan. Ako zadatak nije preatentivan ispitanici je trebalo uzastopno da pretrauju svako prikazivanje da bi utvrdili da li je meta prisutna ili ne. U modelu tanosti prikazivanje traje u kratkom, tano odreenom intervalu vremena a zatim se sklanja sa ekrana. Opet, broj distraktora na sceni varira (poveava se) u zavisnosti od pokuaja. Ako ispitanici mogu da urade zadatak tano bez obzira na broj distraktora, svojstva koja definiu metu bi trebalo da budu preatentivna. Zajedniko vreme izlaganja je 200 do 250 milisekundi, to omoguava subjektima samo jedan pogled na sliku. ovekov vizuelni sistem ne moe da odlui o promeni pogleda u okviru ovog vremenskog intervala.

a) b) Primer uoavanja granice i eksperimenata Anne Treisman: a) granica definisana jedinstvenom karakteristikom u boji (crveni krugovi i crveni kvadrati na vrhu, plavi krugovi i plavi kvadrati na dnu) je preatentivno uoena kao horizontalna. b) granica definisana kombinacijom karakteristika (crveni krugovi i plavi kvadrati na levoj strani, plavi krugovi i crveni kvadrati na desnoj strani) ne moe biti preatentivno uoena kao vertikalna. Treisman i ostali su iskoristili svoje eksperimente da bi sastavili listu vizuelnih svojstava koja se uoavaju preatentivno.

Vano je uoiti da su neka od ovih svojstava asimetrina. Na primer, kosa linija u moru vertikalnih linija moe biti preatentivno uoena. Vertikalna linija u moru kosih linija ne moe biti preatentivno uoena. U cilju objanjenja fenomena preatentivne obrade, Treisman smatra da je model niskog nivoa ovekovog opaanja sastavljen od grupe mapa svojstava i glavne mape lokacija. Svaka mapa svojstva registruje aktivnost kao odgovor na specifino vizuelno svojstvo. Treisman predlae kontrolisan broj mapa svojstava, koje ukljuuju jednu mapu za svaku suprotnu boju u odnosu na primarne boje: zelenu, crvenu, utu i plavu, i posebno mape za orijentaciju, oblik, sadraj idruga preatentivna svojstva. Kada ovekov vizuelni sistem prvi put vidi sliku, sva svojstva se istovremeno kodiraju u svoje mape. Posmatrac moe pristupiti odreenoj mapi da proveri aktivnost i moe da odredi koliinu aktivnosti. Pojedinane mape svojstava ne sadre informacije o lokaciji, prostornom rasporedu ili vezi izmeu aktivnosti sa drugim mapama.

Treismans model integracije karakteristika za rano opaanje. Individualnim mapama se moe pristupiti da bi se uoile aktivnosti karakteristika. Fokusirana panja prolazi kroz serijsko skeniranje glavne mape lokacija. Ovaj rad predstavlja generalnu hipotezu koja objanjava kako se preatentivna obrada odvija. Ako meta ima jedinstveno svojstvo moe se jednostavno pristupiti datoj mapi svojstva da bi se videlo da li se neke aktivnosti deavaju. Mape svojstva se kodiraju paralelno, pa je uoavanje svojstva skoro momentalno. Vezana meta ne moe biti uoena pristupajui pojedinanim mapama svojstva. Aktivnosti na njima mogu biti prouzrokovane od strane mete ili distraktora koji imaju zajedniku preatentivnu osobinu. U cilju lociranja mete mora se serijski traiti na glavnoj mapi lokacija, traei objekat sa tanom kombinacijom svojstava. Ovo korienje fokusirane panje zahteva relativno veliku koliinu vremena i greaka. U kasnijem radu Treisman je proirila svoju strogu dihotomiju svojstava koje se mogu uoavati bilo paralelno bilo u serijama. Ona sada smatra da paralelno i serijski predstavljaju dva kraja spektra. Vie i manje su takoe ukljueni u ovaj spektar, a ne samo prisutan i odsutan. Koliina razliitosti izmeu mete i distraktora za dato svojstvo e uticati na vreme pretrage. Na primer, dugaka vertikalna linija moe biti odmah uoena u grupi kratkih vertikalnih linija. Kako se duina mete smanjuje, vreme pretrage se poveava, zato sto se meta tee razlikuje od distraktora. U jednom trenutku, meta postaje kraa od distraktora. Kako duina mete nastavi da se smanjuje, i vreme pretrage se smanjuje, zato to se stepen slinosti izmeu mete i distraktora sada smanjuje.

Treisman je takoe prosirila svoju teoriju da objasni odreene sluajeve u kojima vezana pretraga postaje preatentivna. Uobiajeno, zadaci vezane pretrage koji ukljuuju pokret, dubinu, boju i orijentaciju smatraju se preatentivnim (od strane Nakayama, Silverman, Driver i Wolfe). Treisman pretpostavlja da znaajne razlike u meta nemeta svojstvima dozvoljavaju mapama individualnih svojstava da ignoriu nemeta informacije sadrane u glavnoj mapi. Na primer, razmotrimo traenje zelene horizontalne linije u okviru grupe crvenih horizontalnih linija i zelenih vertikalnih linija. Ovo e rezultirati vezanu pretragu jer se horizontalno i zeleno javljaju u okviru svakog distraktora. Ako boja predstavlja znaajnu razliku u svojstvima, mapa crvene boje bi spreila informacije o crvenim horizontalnim linijama. Prema tome pretraga se usmerava na traenje zelene horizontalne linije u moru zelenih vertikalnih linija to moe biti uinjeno preatentivno.

Tekston teorijaBela Julesz je takoe uestvovao u proirenju razumevanja onoga to vidimo na slici. Njegov cilj je bio da odredi da li se varijacije u odreenim statistikama mogu videti (ili ne) od strane niskog nivoa vizuelnog sistema. Primeri varijacija u odreenim statistikama ukljuuju: kontrast orijentaciju i regularnost zakrivljenost. Naalost rezultati nisu doneli nikakve zakljuke. Varijacije kontrasta su uoene preatentivno. Neke, ali ne sve, druge po redu varijacije su takoe bile preatentivne, kao i manji broj varijacija zakrivljenosti. Bazirano na ovim saznanjima, Julesz je kreirao svoju teoriju o tome kako se preatentivna obrada deava. On smatra da rani vizuelni sistem uoava grupu svojstava nazvanih tekstoni. Tekstoni se mogu klasifikovati u tri kategorije: 1. Linijski odseci, pravougaonici, elipse sa specifinim svojstvom kao to je boja, orijentacija i irina. 2. Separatori-krajevi linijskih odseaka. 3. Ukrtanja linijskih odseaka. Julesz smatra da jedino razlika izmeu tekstona ili razlika u njihovoj koncentraciji mogu biti uoeni preatentivno. Ni jedna informacija o okruenju tekstona nije mogua bez fokusirane panje. Kao i Treisman, Julesz smatra da se pratentivna obrada deava paralelno a fokusirana panja u serijama.

a)

b)

c)

Primer tekstona: a), b) dva tekstona: a) i b) koji izolovano izgledaju razliito, ali imaju istu veliinu, isti broj zavrilaca, i spojnih taaka. c) ciljna grupa sastavljena od b-tekstona se teko uoava kada su u pozadini atekstoni, u situaciji sluajnog rasporeda tekstona. Julesz je koristio odvajanje struktura (zadatak lociranja grupe slinih objekata i granica koje ih razdvajaju) da demonstrira svoju teoriju. Figura 6 predstavlja primer slike koja podrzava pretpostavku o tekstonima. Iako dva objekta odvojeno izgledaju veoma razliito, oni su u stvari isti tekstoni. Oba su objekti sa istom visinom i irinom. Oba su napravljena od iste grupe liniskih odseaka i oba imaju dva separatora (zavrioca). Kada su sluajno rasporeeni na slici ne moe se preatentivno uoiti granica izmeu ciljne grupe i distraktora u pozadini.

Teorija slinostiNeki istraivaci ne podravaju dihotomiju serijskog i paralelnog naina pretrage. Poetni rad u ovoj oblasti uraen je od strane Quinlan i Humphreys. Oni su istraivali vezane pretrage fokusirajui se na dva faktora. 1. vreme pretrage moe zavisti od broja pojedinanih informacija neophodnih za identifikovanje mete. 2. vreme pretrage moe zavisti od toga koliko lako se meta moe razlikovati od distraktora, bez obzira na prisustvo jedinstvenih preatentivnih svojstava. Usledio je zakljuak da teorija integracije svojstava ne moe da objasni rezultate koje su dobijeni izvoenjem svojih eksperimenata.

Duncan i Humphreys su nastavili da razvijaju svoje objanjenje preatentivne obrade. Njihov model pretpostavlja da sposobnost pretrage varira kontinualno, zavisei od tipa zadatka i uslova prikazivanja. Vreme pretrage je bazirano na dva kriterijuma: T-N slinost je kolicina slinosti izmeu meta i nemeta. N-N slinost je kolicina slinosti unutar samih nemeta. Ova dva faktora uticu na vreme pretrage na sledei nacin: Ako se T-N slinost poveava, efikasnost pretrage se smanjuje i vreme pretrage poveava. Ako se N-N slinost smanjuje, efikasnost pretrage se smanjuje i vreme pretrage poveava. Ako su T-N i N-N slinost povezane (figura 7); smanjivanje N-N slinosti ima mali efekat ako je T-N slinost niska; poveanje T-N slinosti ima mali efekat ako je N-N slinost visoka.

a) b) Primer N-N slinosti utie na efikasnost pretrage ciljnog objekta koji ima oblik slova L: a) visoka N-N (nemeta-nemeta) slinost omoguava lako uoavanje slova L. b) niska N-N slinost poveava tekou uoavanja slova L. Teorija integracije svojstava nailazi na tekoe u objasnjenju rezultata na figuri 7. U oba sluaja, ini se da distraktori koriste ista svojstva kao i meta, isto orijentisanih, povezanih linija fiksne duine. Rezultati eksperimenta su pokazali da prikazivanjem figure 7a dovodi do poveanja vremena pretraga u proseku za 4,5 milisekundi po svakom dodatom distraktoru, dok prikazivanje figure 7b dovodi do poveanja vremena pretrage u proseku za 54,5 milisekundi po svakom dodatom distraktoru.

Teorija dirigovane pretrageDo nedavno, Jeremy Wolfe je predlagao teoriju vizuelne pretrage koju je nazvao voena pretraga. On je pretpostavio da se aktivaciona mapa, bazirana po principu od dna ka vrhu i od vrha ka dole informacijama, formira tokom vizuelne pretrage. Panja je usmerena na najvisu tacku aktivacione mape koja predstavlja oblasti na slici sa najvecim brojem kombinacija od dna ka vrhu i od vrha ka dole uticaja.

Kao i Treisman, Wolfe je verovao da rano vienje deli sliku na mape pojedinanih svojstava (figura 8). U njegovoj teoriji postoji po jedna mapa za svaki tip svojstva (jedna mapa za boju, jedna za orijentaciju). Unutar svake mape, osobina je filtrirana u visestruke kategorije. Na primer, na mapi boje mogu postojati nezavisne prezentacije crvene, zelene, plave i ute. Wolfe je dokazao da se orijentacija kategorie na strmu, plitku, desnu i levu. Veza izmeu vrednosti unutar jedne mape svojstva je razliita od veze izmeu vrednosti unutar razliitih mapa (veza izmeu crvene i plave je razliita od veze izmeu plave i plitke). Aktivacija od dna ka vrhu prati kategorizaciju karakteristike. Ona meri koliko je element drugaiji od svojih suseda. Razliitosti za svaku mapu svojstva su izraunate i kombinovane (koliko su razliiti elementi u pogledu boje, koliko su razliiti elementi u pogledu orijentacije ?). Metrike koje se koriste za merenje razliitosti za pojedinane mape jo uvek se istrauju.

Okvir za usmerenu pretragu, ispitanici ele da pronau zelenu strmu metu. Slika je filtrirana u kategorije za svaku mapu karakteristika, od dna ka vrhu i od vrha ka dole aktivacije markiraju delove slike. Aktivaciona mapa je sastavljena od kombinacije od dna ka vrhu i od vrha ka dole informacija, panja je usmerena na najvia uzvienja na mapi. Aktivacija od vrha ka dnu je korisniki voen pokuaj da se pronau objekti sa specifinom osobinom ili grupom osobina. Na primer, vizuelna pretraga za plavim elementom e generisati od vrha ka dole zahtev koji aktivira plave lokacije Prema tome subjekti mogu traiti strme ili plitke elemente, ali ne i elemente rotirane pod specifinim uglom. Oigledno, subjekti mogu izabrati kategoriju koja najbolje razlikuje metu od ostalih distraktora. Pronalaenje najobjektivnije kategorije vrlo esto nije intuitivno. Wolfe smatra da se ovo moe objasniti sluajevima u kojima se performanse subjekata poveavaju tokom vremena. Aktivaciona mapa je kombinacija od dna ka vrhu i od vrha ka dole aktivacija. Znaaji koji odgovaraju ovim vrstama pristupa zavise od zadatka. Vezana pretraga daje prednost informacijama od vrha ka dole, jer su ovde rezultati korienja od dna ka vrhu u sutini beskorisni. Traenje mete sa jedinstvenim svojstvom pridaje veliki znaaj aktivaciji od dna ka vrhu. Uzvienja na aktivacionj mapi oznaavaju delove u kojima se

generiu relativno velike koliine od dana ka vrhu i od vrha ka dole uticaja. Na aktivacionoj mapi nema informacija o izvoru uzvienja. Visoka aktivacija koja proizlazi iz mape izgleda potpuno isto kao i visoka aktivacija iz mape orijentacije. Panja subjekta je usmerena od uzvienja do uzvienja. Ova teorija jednostavno objanjava tradicionalnu paralelnu vizuelnu pretragu. Ciljni elementi proizvode najvei nivo aktivacije, bez obzira na broj distraktora. Ovo prouzrokuje da meta ispliva na scenu u vremenu koje ne zavisi od broja distraktora. Ovo takoe objanjava rezultate teorije slinosti. Niska N-N slinost prouzrokuje da distraktori izvetavaju visoku aktivaciju od dna ka vrhu, jer se oni sada razlikuju od svojih suseda. Visoka T-N slinost prouzrokuje smanjenje aktivacije od dna ka vrhu u ciljnim elementima. Voena pretraga takoe daje mogue objanjenje za situacije u kojima vezana pretraga moe biti izvedena pratentivno. Korisniki voena od vrha ka dole aktivacija moe dozvoliti efikasno traenje vezanih meta.

Postatentive visionPreatentivna obrada trai odgovore na sledea pitanja: Koje vizuelna svojstva privlae nae oko i usmeravaju nau panju na tano odreeni objekat na slici? ta se desava sa vizuelnom predstavom objekta kada prestanemo da ga gledamo i pogledamo u neto drugo? Intuitivno verovanje da se sadraj vizuelne predstave poveava to due gledamo u prikaz, nije tano. Rezultati predstavljaju most izmeu preatentivne obrade i nove oblasti slepilo usled promena, koja pokazuje da su ljudi esto slepi za znaajne razlike koje se javljaju izmeu brzih pogleda na sliku. Opaanje razliitih objekata dozvoljava posmatrau da uoi ta je na slici (ako su objekti slini i prepoznatljivi), ali ne dozvoljava posmatrau da sagleda sliku u drugaijem svetlu. Drugim reima, preatentivna vizuelna predstava objekta, nakon to posmatra proui objekat i pogleda u neto drugo, postaje identina kao i njegova predstava o objektu pre nego to ga je prouio. Ni jedna dodatna informacija nije sauvana u vizuelnom sistemu nakon to se panja usmeri na novu lokaciju. Ako se sloeni objekti prepoznaju simultano u niskom nivou vizuelnog sistema, ukljuie pretragu za vezama izmeu objekata i njihovih predstava u dugoronoj memoriji (LTM). LTM moe biti pretraena skoro trenutno, poredei objekte u toku 40 50 mili sekundi po objektu, zahtevajui pretragu vizuelne scene ili pristup kratkoronoj memoriji. Preatentivna obrada moe dovesti do brzog pomeranja panje na cilj sa jedinstvenim vizuelnim svojstvom(malo ili nimalo pretrage je potrebno u preatentivnom sluaju). Da bi se zanemarila ova pomo Wolfe je kreirao mete sa dve kljuna aspekta (figura 9): 1. Mete su formirane povezivanjem svojstava (ne mogu biti uoene preatentivno). 2. Mete su proizvoljna kombinacija boje i oblika (ne mogu biti objekti koji se mogu prepoznati i zapamtiti na osnovu slinosti).

a) b) Primer traenja mete koja predstavlja kombinaciju boje i oblika, sa i bez prethodnog vienja scene. a) bez prethodnog vienja scene (iako je tekstualno identifikovanje mete prikazano kao primarno za pretragu), u ovom sluaju zelena vertikalna meta je prisutna b) prethodno vienje scene je omogueno, praeno tekstualnim identifikovanjem mete, u ovom sluaju meta nije prisutna. Wolfe je testirao dva tipa pretrage. U oba sluaja ispitanici je trebalo da odgovore to je bre mogue odravajui visok nivo tanosti: 1. Tradicionalna pretraga. Tekst na praznom ekranu je prikazan da bi se identifikovala meta. Ovo je praeno prikazima koji su sadrali 4, 5, 6, 7 ili 8 potencijalnih ciljnih objekata u redu 3 po 3 objekta (sastavljenih od kombinacije 7 boja i 5 oblika, figura 9a) . 2. Postatentivna pretraga. Prikaz koji je trebalo pretraiti je predstavljen ispitanicima u odreenom trajanju (najvise do 300 milisekundi). Tekstualno identifikovanje mete je nakon toga ubaeno na prikaz (figura 9b). Rezultati su pokazali da je postatentivna pretraga sporija od tradicionalne pretrage u proseku za 25 - 40 milisekundi po objektu potrebnih za odreenje da li je cilj prisutan. Ovo implicira da prethodno vienje scene ne obezbeuje nikakve prednosti posmatrau za pronalaenje vezane mete. U cilju daljeg istraivanja Wolfe je prouio nekoliko razliitih scenarija pretrage ne bi li pronaao neku korist od prethodnog vienja scene: 1. Ponovljena pretraga: ispitanici je trebalo da pretrae isti prikaz pet puta da bi pronali pet razliitih meta. Prikaz je predstavljen tekstualnom metom i nakon dobijanja odgovora (prisustva ili odsustva mete), tekstualna meta je promenjena da bi se identifikovala nova meta. Ovaj eksperiment je izveden ne bi li dodatno izlaganje prikaza povealo performanse pretrage . 2. Ponovljena pretraga sa slovima: ispitanici su pretraivali identino kao i u ponovljenoj pretrazi ali je ovog puta prikaz sadrao slova umesto kombinacije boja i oblika. Ovaj eksperiment je trebalo da pokae da li vrsta mete utie na performanse pretrage . 3. Ponovljena pretraga nasuprot pretrage memorije: Ispitanici je trebalo da pretrae grupu od pet slova 350 puta kako bi pronali slovo koje predstavlja metu. Polovini ispitanika je prvo prikazano pet slova. Druga polovina je trebalo da zapamti pet slova pre nego uoi metu. Ovaj eksperiment je izveden kako bi se utvrdilo da li prethodno izlaganje grupi objekata poveava performanse pretrage. Takoe je trebalo da pokae kako se performanse vizuelne pretrage i pretrage kratkorone memorije razlikuju . U svakom sluaju ispitanicima je trebalo 20-50 milisekundi po objektu da zavre pretragu. Wolf-ov zakljuak je bio da izvedeno opaanje objekata testirano u eksperimentima nije uinilo vizuelnu pretragu efikasnijom. Ovo ima znaajan uticaj na organizovanje vizuelizacije. U veini sluajeva, vizuelni prikazi su neispitani, novi i njihov sadraj se ne moe povezati sa dugoronom memorijom. Ovo znai da

prouavanje prikaza ne nudi nikakvu pomo u pretraivanju specifinih vrednosti podataka. U ovakvom scenariju, metode koje usmeravaju panju na oblasti od potencijalnog interesa unutar prikaza (preatentivne metode) postaju kljune u pruanju mogunosti posmatraima da brzo i precizno istrae svoje podatke.

Hijerarhija svojstavaBazirana na naem razumevanju niskog nivoa ovekovog opaanja jedna obeavajua strategija za viedimenzionalnu vizuelizaciju je dodeljivanje razliitih vizuelnih svojstava razliitim podacima (data-feature mapping koje povezuje podatke sa vizuelnim predstavama). Ovo dozvoljava viestrukim vrednostima podataka da budu prikazani simultano na jednoj slici. Kljuni zahtev ovog metoda jeste da ne stvara vizuelna ometanja. Interakcija izmeu razliitih vizuelnih svojstava sakriva ili maskira informaciju na prikazu. Oigledano je da elimo da izbegnemo ovu situaciju tokom vizuelizacije. Jedan jednostavan primer vizuelnih ometanja jeste vezana pretraga prikazana na figuri 3. Ako elimo da brzo pretraimo razliite kombinacije podataka, panja mora biti usmerena tako da osigura da rezultujue kombinacije sadre najmanje jedno svojstvo koje predstavlja signal za vizuelni sistem. I drugi tipovi vizuelnih smetnji se takoe mogu desiti. Vazan tip smetnji proizilazi iz hijerarhije svojstava koje poinju da se javljaju u vizuelnom sistemu. Za odreene zadatke vizuelni sistem favorizuje jedan tip vizuelnog svojstva u odnosu na druge tipove. Na primer, tokom uoavanja granice istraivai su pokazali da vizuelni sistem favorizuje boju u odnosu na oblik (figura 10). Razlike u boji koje predstavljaju pozadinu ometaju posmatraevu sposobnost da uoi prisustvo pojedinanih oblika i prostornog rasporeda koji oni formiraju. Ako se boje odravaju konstantno kroz prikaz isti oblici strukture su momentalno uoljivi. Smetnja je asimetrina: sluajne varijacije u obliku nemaju efekat na posmatraevu sposobnost da uoi strukturu boja.

a)

b)

c) d) Primer boja-na-strukturi hijerarhije karakteristika: a) horizontalna granica izmeu boja je preatentivno uoena kada se odrava konstantan oblik. b) vertikalna granica izmeu boja je preatentivno uoena kada oblik varira sluajno u pozadini. c) vertikalna granica izmeu oblika je preatentivno uoena kada se odrava konstantna boja. d) horizontalna granica izmeu oblika ne moe biti preatentivno uoena kada boja sluajno varira u pozadini Callaghan je takoe dokumetnovala prioritet osvetljenosti-na-boji u svojim eksperimentima. U skorije vreme dokazano je da postoji boja-na-teksturi (hue-ontexture) smetnja. Ove hijerarhije predlau da najvanije osobine podataka treba da budu predstavljene najupadljivijim vizuelnim svojstvima, ako je mogue. Data-feature mapping bi trebalo da izbegne situacije u kojima prikazivanje sekundarnih vrednosti podataka prikriva informaciju koju posmatrai ele da vide.

Slepilo za pokreteNedavna istraivanja u oblasti vizuelizacije pronala su naine za primenu pravila opaanja kako bi se napravile slike koje su vizuelno upadljive. Jedan od najvanijih zakljuaka u poslednjih dvadeset i pet godina jeste da ovekovo opaanje ne lici na relativno veran i sadrajan pasivan proces moderne fotografije. Cilj ovekovog opaanja nije da kreira odgovor ili sliku o vienju sveta u svojoj glavi. Mnogo bolja metafora za opaanje je dinamiko i kontinualno kreiranje projekata, iji su delovi kratkotrajni modeli spoljnog sveta, koji su posebno formirani za vizuelno voene zadatke posmatraa. ini se da ne postoji osnovna svrha opaanja. Ono to vidimo, kada se suoi sa novim pogledom, zavisie i od naih ciljeva i oekivanja. Ova nova saznanja se razlikuju od poetnih ideja preatentivne obrade, po kojoj su samo odreene svojstva na slici prepoznatljiva bez potrebe za fokusiranom panjom, i po kojoj druga svojstva ne mogu biti uoena, ak i kad posmatrai aktivno trae ova egzaktna svojstva. Skoriji radovi u oblasti preatentivnog opaanja predstavili su dokaz po kojem ova striktna dihotomija nije odriva. Umesto toga, vidljivo ili nevidljivo predstavljaju dva kraja kontinualnog spektra. Ishodi kao to su razlike izmeu vizuelnih svojstava

mete i osobina njenog okruenja, koje posmatra trai, i naina na koji je slika predstavljena imaju zajedniki efekat na performanse pretrage. Wolfe-ova rasprava o postatentivnom opaanju takoe ukazuje na injenicu da detalji na slici ne mogu biti zapameni kroz odvojene prikaze osim u oblasti gde posmatrai usmeravaju svoju panju. Nova istraivanja u oblasti psihofizike pokazala su da nas prekidi onoga to vidimo (treperenje, prazan ekran) ine slepim za znaajne promene koje se deavaju na slici tokom prekida. Ovaj fenomen slepilo za pokrete moe biti ilustrovan koristei zadatak slian igri koja zabavlja decu dok itaju komine stripove tokom dugog niza godina. Znaajna promena se deava izmeu dve slike. Mnogi posmatrai imaju tekoe da pronau bilo kakvu razliku i vrlo esto moraju biti upueni da gledaju paljivo da bi je pronali. Kada je jednom otkriju, oni shvataju da razlika i nije bila tako veto napravljena. Promena slepila nije greka u opaanju zbog ograniene vizuelne otrine. Ova greka je pre bazirana na neodgovarajuem upravljanju opaanjem. Neki delovi oka i mozga jasno i razliito reaguju na dve slike. Ovo ne postaje deo naeg vizuelnog iskustva sve dok panja ne bude usmerena direktno na objekte koji se menjaju. Prisustvo slepila za pokret u naem vizuelnom sistemu ima vane posledice za vizuelizaciju. Slike koje stvaramo su uglavnom nove, neuobiajene za nae posmatrae, pa se trudimo da delujemo direktno na oko, i takoe na um, delove od interesa i vanosti za vizuelizaciju. Ovo predstavlja prvi korak ka omoguavanju posmatraima da apstrahuju detalje koji ostaju perzistentni u okviru slika. Zbog ega sve dolazi do slepila za promene?

PrekrivanjeJedan intuitivan predlog jeste da slike mogu biti razdvojene praznim ekranom ili prikazivanje slike nakon praznog ekrana. Informacija koja se ne izdvoji iz prve slike se gubi. Po ovom scenariju detaljne promene mogu biti uoene samo kod onih objekata, na koje se posmatra fokusira, pa ak i tada samo upadljive razlike mogu biti uoene.

Prvi utisakDruga pretpostavka je ta da se samo prvo vienje slike apstrahuje. Ovo je mogue, sve dok je svrha opaanja brzo razumevanje naeg okruzenja. Promena nee biti uoena osim kod objekata koji su u centru panje. Jedan primer ovog fenomena je eksperiment izveden od strane Levins i Simon. Ispitanici je trebalo da pogledaju kratak film. Tokom isprekidanih scena filma, glavni lik je zamenjen sasvim drugaijim glumcem. Subjektima nije reeno da trae bilo kakvu neoekivanu promenu u filmu (bili su lakomisleni kada je u pitanju prisustvo promene). Nakon prikazivanja filma subjekti su upitani da li su primetili neto neobino. Skoro dve treine subjekata nije primetilo da je glavni glumac zamenjen. Kada je upitano onih sedamdeset procenata koji nisu uoili promenu da opiu glavnog lika u filmu, oni su ga opisali koristei detalje prvog glumca, ali ne i njegove zamene. Ovo sugerie da je prvi utisak o glumcu bio i poslednji utisak.

Nita nije sauvanoTree objanjenje je to da nakon vienja scene i izdvajanja informacija, nijedan detalj se ne predstavlja interno. Ovaj model sugerie da se svet ponasa kao skladite memorije. Ako elimo da dobijemo specifine detalje treba samo jednostavno

da ponovo pogledamo. Neke slabije forme ovog modela smatraju da su neki detalji sauvani izmeu slika (detalji objekata koji se nalaze u centru panje posmatraa). U ovom sluaju, ne moemo uoiti promenu ak i kada ona utie na izdvojeno znanje ili kada se deava dok gledamo u sliku.

Sve je sauvano, nita nije uporeenoDruga intrigantna mogunost je ta da su detalji svakog novog vienja sauvani ali im se ne moe pristupiti sve dok spoljni podsticaj-stimulans ne dozvoli pristup. Na primer ako se ovek odjednom pretvori u enu tokom niza slika, ovaj diskontinuitet u izdvojenom znanju moe nam dozvoliti da pristupimo detaljima prolih vienja kako bismo uoili promenu. Alternativno, postavljanje pitanja o pojedinanim detaljima u prethodnim vienjima moe takoe prouzrokovati podsticaj neophodan za pristup istoriji slike. U jednom sluaju, izvoda eksperimenta je zaustavio peaka na ulici i pitao ga za pravac. Tokom ove interakcije grupa studenata je prola izmeu njega i peaka. Dok su prolazili, jedan student je uzeo koarkaku loptu, koju je drao izvoa eksperimenta. Nakon to je saznao pravac peak je upitan da li je primetio neto neobino u vezi sa izvoaem eksperimenta. Samo je nekoliko peaka reklo da je koarkaska lopta nestala. Kada su upitani ba za loptu, vie od pola ispitanika je reklo da je lopta nestala i dosta njih je moglo detaljno da je opie. Na primer, jedan peak je rekao: O da, imao je loptu, bila je crveno bela. Peak ne samo da je bio u mogunosti da se seti prisustva lopte kada je upitan, ve je takoe bio u mogunosti da da detaljan opis njenog izgleda.

Kombinacija karakteristikaKonana pretpostavka je ta da detalji poetnog opaanja mogu biti kombinovani sa novim svojstvima drugog opaanja kako bi se formirala kombinovana predstava. Verovatno, posmatrai ne bi bili svesni koji deo mentalne slike dolazi od prvog a koji od drugog opaanja. Detalji koji se kombinuju moraju imati smisla i moraju biti konzistentni sa posmatraevim razumevanjem slike, inae e prepoznavanje promene biti nemogue.

Vizuelizacija informacijaHajde da priamo o Vizuelizaciji Informacija. Uoili smo da je oblast vizuelizacije informacija od sve veeg znaaja u cyber prostoru. Zato? U cyber-prostoru, postoji mnotvo podataka koji veto kriju informacije koje su nam potrebne. Vreme traenja prave informacije je dugo, a ak i kada je ona pronaena oblik i forma u kojoj se nalazi lako je moe uiniti nerazumljivom neoupotrebljivom. Kada razumemo neto esto kaemo Aha, vidim, Da, jasno je. Lapsus? Ne bi se reklo. Ovo samo ukazuje da je vizuelna percepcija veoma prisutna u naoj svesti. Mi moramo da stvorimo mentalnu sliku u naem mozgu o konceptu ili objektu da bismo ga razumeli. Od poetka, verovatno od samog nastanka Homo sapiensa, sa sposobnou tumaenja simbola, mi, ljudi, vizuelno predstavljamo koncepte. Istorija vizuelizacije nastala je u potrazi za novim nainima prezentovanja sposobnosti spoznaje, znanja. To je istorija pisanja i mapa, istorije znanja. Poeci se kriju u dalekoj prolosti poev od 15000 pre Hrista po peinama Altamire (panija), kostima naenim u Dordonju (Francuska). Pre 8000 godina Sumeri ve su poeli da koriste tabele za svoje ekonomske transakcije, Egipani se 2800 godina nakon toga pojavljuju sa svojim slikovnim pismom. Istorija tee, belei promene i napretke, nekada bre, nekada sporije. Ipak morali smo da ekamo do 18 veka do pojave prvih dijagrama i grafika na kakve smo danas navikli. 20-ti vek bio je izrazito buran na polju vizuelizacije. Pre 15-ak godina pojavio se termin Vizuelizacije Inaformacija. Ona nije striktno vezana za kompjutere iako su ba oni zasluni za isticanje vizuelizacije u prvi plan. Oni su zasluni za pojavu mnogih nezavisnih i specifinih oblasti: grafiko pretstavljenje, filtriranje podataka, vizuelni jezici. O nekima od njih priaemo kasnije.

Vratimo se na pojam Vizuelizacije InformacijaVizuelizacija informacija trai naine koji mogu pomoi boljem razumevanju samih informacija. Ona se oslanja na nae dve osnovne sposobnosti. 1. Sposobnost mozga da obrauje simbole 2. Veliki znaaj vida i njegovih veza sa naim mentalnim procesima. Vizuelizacija nam omoguava, da skoro, trenutno, razumemo karakteristike koje bi bilo znatno tee razumeti gledanjem u veliku koliinu podataka. ta vie, ona nam omoguava da uoimo pravila, veze, naizgled nepovezanih podataka, da napravimo koncepte, da mislimo! Definiimo sada pojmove: Vizuelizacija: Stvaranje mentalne slike nekog apstraktnog objekta koji je nemogue videti ili koji nije trenutno prisutan. Da bismo neto vizuelizirali nije nam potreban vid. Vizuelizacija je mentalna konstrukcija, koja odlazi znatno dalje od senzorne percepcije. Ova konstrukcija veoma je bliska znanju, intelektualnom shvatanju stvari. Informacija: je protumaeni podatak. To je signal vezan za objekat ili fenomen sa ciljem da stvori znanje. Informacija je inhibitor znanja, njen preduslov. Moemo onda rei da je Vizuelizacija Informacije proces sticanja znanja percepcijom informacija ili jo, obradom podataka. Kljuna stvar svake obrade je poveanje nivoa razumevanja.

Objasnimo faze procesa razumevanja, kako bismo bolje shvatili uticaj koji moemo na njega imati. Proces razumevanja odlikuje se kontinuitetom koji poinje od podataka, a zavrava mudrou.

Kratak osvrt:Podaci - Podaci su prevaziena pokretaka snaga u naem dobu. Podaci izvan konteksta ne nude informacije. Oni su samo grub materijal (sa) kojim treba poeti. Informacija - Moglo bi se rei da je to nain na koji su podaci prezentovani i organizovani. Dobra kontekstna organizacija podataka omoguava nam razumevanje njihovog znaenja ili samo tumaenje. To su preieni podaci. Ovo je mesto gde vizuelizacija informacija ima kljunu ulogu. Znanje - Znanje se od Informacija razlikuje po svojoj kompleksnosti iskustva koje je potrebno da bi se znanje dostiglo. Ono zavisi od pojedinanog ugla posmatranja, iskustva. Ono ne moe biti preneto sa jedne osobe na drugu ve mora biti samostalno steeno. Mudrost - Mudrost je poslednji nivo razumevanja. To je dovoljno iroko razumevanje, uoavanje pravila tako da je steeno iskustvo mogue i kombinovati i primeniti na potpuno nove naine u potpuno novim situacijama. Vizuelizacija informacija znaajan je konvertor podataka u informacije, a time i pogon za sticanje znanja. Prelazak od informacije do znanja i dalje do mudrosti je pojedinani zadatak i odgovornost svakog pojedinca. Ovde nam od pomoi moe biti arhitektura informacija koja organizivanjem informacija moe pomoi u uoavanju paterna. U ovom kontekstu arhitektura informacija i dizajn samih informacija mogu se smatrati osnovnim procesima vizuelizacije informacija. Vizualizacija informacija mogla bi biti pretstavljena iskrom-iskrom koja pali vatru znanja. Primetili ste da definicaija vizuelizacije ne sadri pojam vida ili bilo kakav drugi perceptivni kanal. To je zato to za vizuelizaciju informacija to nije primarno. ak ni sam vid, iako moramo priznati da je najefikasnije ulo (podatak/vremenskoj jedinici). U definiciji nisu pomenuti ni kompjuteri. Proces prevoenja podataka u informacije prisutan je tokom itave istorije ljudske vrste. Jedina razlika je u tome to svako doba nosi svoja pomagala. Kompijuteri imaju svojstvo pomagala modernog oveka. Znaaj vizuelizacije, meutim, postaje sve vei usled nadolaenja monih raunara i zarazne bolesti Infoksikacije1 koja se iri Internetom. Svet i svakodnevno delanje u mnogome se prebacio u cyber prostor. Ne radi se vie o zaluenicima, poslovnim ljudima (ili tamo nekom drugom). Svi smo lanovi Internet zajednice. Ako elite da saznate neto, sigurno ete prvo pitati Internet. Sigurno niko ne poseduje vie podataka od njega ali on ne ume svaki put da nam da odgovor kakav traimo. To se deava usled toga to se gomila podataka nalazi tamo negde, nestruktuirana. Kada se i zavri proces pretrage, rezultat su HTML stranice na kojima se nalazi gomila teksta ili svetleih reklama. Potraga za informacijam se nastavlja. Da 1

Infoksinacija-/Infoxication/-preterana koliina nestruktuiranih podataka

bismo reili ovaj problem dizajneri dokumenata moraju da budu svesni korisnika, njegovih potreba i toga kako oni doivljvaju pezentaciju dokumenta. injenice koje karakteriu korisnike: Vreme je najkritiniji resurs. Profesionalci su prezauzeti da bi itali mnogo. Oni trae brze odgovore na svoja pitanja. Korisnici Web-a praktino skeniraju informacije. Procenat proitanih papirnih dokumenata od korice do korice ini 15%, dok 81% njih je skeniran. Mnogo ee ljudi itaju da bi delali nego to itaju da bi uili. Sadraji mnogih Web stranica nisu ono to korisnicima treba. Da bi smo se prilagodili ovakvom stanju moemo koristiti neke od efikasnih tehnika: 1. Ponudite korisnicima samo ono to mu treba sa to manje rei. Pronaite esencijalnu poruku koja e imati kompletno znaenje onoga to elite da prenesete*. 2. Izbegavajte raspisivanje. Ne piite beletristiku. Koristite vizuelno pisanje koje e ukljuiti: d. Hiperlinkove e. Fragmente f. Slike g. Liste h. Kratke reenice i. Paragrafe (sa 1-2 reenice) j. Koristite slojevno prikazivanje. Neki od vaih korisnika elee zalogaj, drugi da pregrizu a trei e eleti kompletan obrok. Napravite potrebne slojeve omoguavajui svakom korisniku hranu koju eli2. Obeleavanje liste k. Takicama za pojedinane pojmove ili izbore l. Brojevima za instrukcije i procedure. Koristite tabele m. Kada poredite brojeve n. Kada koristite uslovne reenice - Ako A onda B o. Da poveete rezultat sa operacijom - da bi dobio A uradi B Mislite vizuelno p. Smatrajte paragraf jednom slikom q. Organizujte prostor kombinujui tekst i slike sa ciljem da pojednostavite znaenje poruke koju aljete. Koristite slike da biste tedeli prostor. Time olakavate i ubrzavate pristup i razumevanje. Slike kao primer u informacionim i e-komercijalnim sajtovima posebno. Kako je Ginny Radish jednostavno zakljuio manje je vie.

Markes i Nielsen su uspeli da smanje koliinu teksta na Web-u za 54% ali su korisnici imali utisak da sajt nikada nije bio kompletniji 2 Rudick and OFlaharan - artikal

*

Pronaite sutinu i prikaite je. Izbegnite raspisivanje tako to ete misliti vizuelno reima koliko i slikama. Priali smo o tome ta i zato. Poeli smo sa nekim savetima ta treba uraditi ali nismo videli koji su nam alati sve na raspolaganju. Postoje raznovrsni alati od ijeg izbora zavise i uticaji na korisnika. Re vizuelizacija asocira na sliku, moda grafikon ali ona nije samo to. Ona moe biti postignuta i samom organizacijom teksta. Vizuelizacija je rezultat prezentovanja podataka. Pitanje kada da koristimo rei a kada sliku jeste jedna od najznaajnih odluka koju dizajner treba da donese.

Slika vredi 1000 rei.Ne uvek. Maternji jezik je najdetaljniji i univerzalniji sistem simbola koji imamo, dokazano je u laboratoriji za istraivanje vizuelizacije podataka. Jezik uimo od najranijeg detinjstva i konstantno ga koristimo. Upravo zbog toga vizuelizacija predstavlja hibrid rei i slika. Snaga jezika lei u injenici da samo jednom reju moemo probuditi slike, senzacije ili potpuno doiveti prethodna iskustva. Verbalne i vizuelne informacije utiu na razliite zone mozga. Jezik je u osnovi sekvencijalan i dinamian. itati ili objanjavati neto nepoznato pre svega zahteva vreme. Za razliku od toga velika koliina statikih slika i dijagrama moe biti shvaena odjednom. Dobar primer je definicija platipusa. Bez slike bilo bi teko uopte shvatiti o emu se radi iako je pojam objanjen sa preko 85 rei. Ali za osobu koja je prethodno videla platipusa, samo pomen ove rei je dovoljan da se odigra celokupno prethodno iskustvo i doivljaj ove ivotinje. Zadatak vizuelizacije je da pobudi mentalnu sliku da omogui lake razumevanje i sticanje znanja. Vizuelizaciju moemo postii razliitim vizuelnim metaforama. Tekst Tabele Grafikoni Slike Animacije Konceptualne eme Vizuelni jezici Postoje i hibridni elementi kao to su tekstualne tabele i sami grafici koji predstavljaju kombinaciju teksta i tabela ili teksta i grafika. Pokuajmo da uporedimo efikasnost osnovna tri elementa kojima moemo postii vizuelizaciju: tekst, tabele i grafikoni. Ako postavim pitanje koji element od ponuenih ima najveu ilustrativnu mo: tekst, tabela, grafikon, veinu odgovora inio bi grafikon. Ali Grafikon nije u svim prilikama najilustrativniji element. Svaki od ovih elemenata ima svoje mesto, znaaj u graenju unutranje slike i jasnoe. Pogledajmo to na primeru. Postavimo pitanje kada treba da koristimo grafik, kada tabelu, kada tekst. Odgovor moemo dobiti u sledeoj formi: Reenice: Pod reenicama se u ovom kontekstu podrazumeva sekvenca rei koja oslikava veze izmeu pojedinanih podataka. Po konvenciji

reenice ne treba koristiti za prikaz za vie od 2 do 3 podatka sobzirom da one ne omoguavaju poreenje meu njima. O ovoj temi moete pogledati j reference na kraju teksta. Tabele: Tabela je niz podataka rasporeenih po redovima i kolonama, jasno odvojenih polja za tekst. Obina tabela je idealna za prikazivanje tanih brojeva i ostalih podataka iji broj varira u rasponu od 3 do 20. Za vei broj podataka savetuje se razmatranje mogunosti korienja grafika. Ovo ne znai da neke vee tabele nisu dobra reprezentacija podataka. (Tabela balansa tokova obino ima preko 20 podataka ali jo uvek nije pronaen efikasniji nain za njeno lake razumevanje. Grafici: Grafici su ravne povrine sa podacima koji omoguavaju prikazivanje veza meu podacima. Isti odgovor korienjem nekog od elemenata vizuelizacije mogao bi biti predstavljen ovako: Nain 1: Savetuje se korienje reenica za veze izmeu 2 ili 3 podatka najvie. Korienje tabela pogodno je za prikazivanje, 3 do 20 podataka, a grafika od 2 pa na vie, korist grafika raste sa porastom broja podataka. Nain 2:Reenice Tabele Grafikoni Veze izmeu najvie 2 ili 3 podatka Izmeu 3 i 20 podataka Od 2 pa na dalje. Izrazito korisni za veliki broj podataka.

Nain 3:

Sami moete proceniti efekate i izabrati najprikladniji izmeu ova tri naina prikazivanja. Zato smo onda pisali ovoliki tekst kada smo poruku mogli preneti mnogo krae? Zbog konteksta i njegovog znaenja koji je kljuan element u prevoenju informacije u znanje, koji smo videli kroz ovaj primer. Napraviti odgovarajuu kombinaciju razliitih elemenata prezentovanja je kljuna aktivnost za postizanje dobrog uvida u sadraj. Statine slike o Slika bolja od teksta: Slike su bolje da prikau strukturne veze.

Informacije o lokacijama. Vizuelne informacije se generalno lake pamte od verbalnih. Slike bolje prikazuju detalje i izgled . o Tekst bolji od slike: Tekst je bolji za abstraktne kocepte. Proceduralne informacije kao na primer kompjuterski algoritmi se bolje predstavljuju korienjem teksta. Statine slike nisu efektne same za sebe pri prikazu kompleksnosti, neprostornosti i instrukcija. Naravno postoje izuzeci kao to je Gantogram. Tekst je bolji pri opisu nekih specifinosti i situacija gde treba neto da se uradi ili ne uradi. Animirane slike Animacija omoguava da predstavite uzronost na efektan nain. Radnju koja predstavlja komunikaciju kao tok je bolje predstaviti animacijom. Na primer pismo koje leti od jedne do druge take. Reorganizacija i restruktuiranje ako nisu kompleksni mogu se efektno prikazati animacijom. Animiraju se faze procesa. Animacija moe da pomogne u prikazu nekih kompleksnih radnji. Na primer slaganje nekog velikog objekta od dela.

BojeKrenimo ovu priu o boji pomalo izvan onoga o emu razmiljamo dok ih posmatramo. Ponimo sa egzistencijalnim pitanjima. Da li boja postoji? ta je to boja? Pri percipaciji boja, obino ne dovodimo u pitanje ta je to to vidimo. Objektivna misao koja se javlja mogla bi zvuati ovako: crvena je crvena i ne moe biti viena na drugaiji nain. Ali to nije tako. Boja koju vidimo zavisi od velikog broja inilaca. Meu njima ima i onih na koje bi smo retko uopte i pomislili a pak one imaju izrazitog uticaja na percepciju boje. Faktor percepcije boje je sama lingvistika struktura za njeno opisivanje koja se razlikuje u raznim jezicima, kulturama. Tu su dalje bitne boje koje okruuju boju koju posmatramo i ono to sam mozak oekuje da vidi. Boja se posmatra kao svojstvo svetlosti, njene talasne duine. Po takvoj definiciji, mikrotalasi ili FM talasi bi takoe predstavljali boje s obzirom da je jedina razlika meu ovim talasima njihova talasna duina. Vidljiva svetlost prostire se od 380nm do 730nm kao i FM talasi u jeinici metra. U stvari mi jedino vidimo boje iz spektra vidljive svetlosti. To je jedini opseg koje naa mrenjaa moe da obradi. Znai ne postoji nita slino boji tamo negde. Doivljaj koji mi nazivamo bojom moe biti relativno nezavisan od osobina svetlosti. U zavisnosti od toga ta na mozak vidi u datom trenutku ili ak od toga ta oekuje da vidi, percepcija se znatno moe razlikovati. Navikli smo da koristimo osnovna imena boja kao to su crvena, zelena, plava Mi moemo priati o zelenkasto utoj ali nee u svim kulturama razumeti o emu priamo. Studija Berina i Keyna (1969) na preko 100 jezika u razliitim kulturama pokazuje da su imena osnovnih boja relativno stabilna, u razliitim kulturama samo se njihov broj razlikuje. Redosled 6 osnovnih boja, gotovo u svim kulturama se sluajno

poklapa sa bojama oponentne teorije boja (koja je ustanovila da sa stanovita percepcije postoji 6 osnovnih boja i da su grupisane na tri ose kao suprotstavljeni parovi).

Ove tri ose nisu nita drugo do poznati kanali kojima prolaze drai do crvenih, zelenih i plavih kupastih elija u mrenjai. Svetlosni kanal - kojim prolaze zbirni ulazi sva tri tipa kupa i koji odreuje intenzitet svetlosti. Ovo je ustvari crno-beli kanal. Crveno-zeleni - kanal slui za prenos razlika u pobudi izmeu crvenih i zelenih kupa. uto-plavi - razlika izmeu plavih drai i sume crvenih i zelenih drai. Davanje imena bojama je pod jakim kulturolokim uticajem. Ljudi sa engleskog govornog podruja koriste 8 kategorija da bi odredili boju (crvena, plava, zelena, roze, purpurna, narandasta, uta i braon). Dok Berinmo pleme iz Papue Nove Gvineje ima samo 5 imena za isti opseg boja. Ne samo da Berinmo stanovnici prave grublju podelu ve oni i iste boje doivljavaju na potpuno drugi nain. To bi znailo, da bez obzira na sposobnost njihovih neurona da uoe razliku u boji nepostojanje adekvatne rei umanjuje svesnost o razlici i mogunost percipiranja ove razlike na viim kongitivnim nivoima (sfera mozga). Pomenuli smo da i okruenje boje koju posmatramo utie da istu boju drugaije doivimo, pa je ak i drugaije nazovemo. Kako to izgleda? Nekoliko primera koji slede pretstavljaju dobre primere ovog fenomena. Hermanovo sivo - posmatrajui sliku pojavljuju nam se sive takice koje kada elimo ne moemo da vidimo. One nestaju kada se na njih skoncentriemo.

Svetlosni kontrast - est kvadrata u drugom redu su iste nijanse sive boje, ali ipak poslednji kvadrati u drugom redu izgleda tamnije.

Percepcija slinih boja - Dve razliite boje deluju isto u zavisnosti od konteksta u kome se boje posmatraju.

Kontrast boja - roze krstii su obojeni istom bojom iako od zavisnosti od pozadine izgledaju drugaije.

Postoji jo mnogo ovakvih primera. Ono to je vano da iz njih nauimo jeste da ne postoji monolitni rezultat percepcije. Problem u komunikaciji izmeu dizajnera interfejsa i sajtova i korisnika javlja se usled nesvesne ali este pretpostavke dizajnera da e korisnik videti, doiveti i ponaati se kao on. Iako je individualna percepcija razliita, u prirodi ipak su se izdvojila neka zajednika znaenja boja. Znaaj boje imao je velikog uticaja na optanak i razvoj svih organizama na zemlji. Posebna disciplina Ekologija boja bavi se prouavanjem znaaja boja koje one imaju u prirodnom okruenju. Boje predstavljaju dobar nain da se izraze emocije. Kompleksna filozofija boja ustanovila je da neke boje imaju univerzalne efekte na emocije dok je njihovo znaenje uslovljeno kulturolokim razlikama. Svaka reakcija na boju sadri znaajnu kulturoloku komponentu. Na primer u Kini smrt se povezuje sa zelenom dok se ona u zapadnim kulturama povezuje sa crnom bojom. U nekim drugim kontekstima zelena se vezuje za zavisnost. Bitno je naglasiti razliku izmeu emocija i znaenja boje. Dok su emocije iz oblasti podsvesti, znaenje je sastavni deo svesnog koji se formira pod jakim kultorolokim i konvencionalnim komponentama. Boje se dele u dve grupe, tople i hladne, prema njihovoj primarnoj asocijaciji na vatru i vodu. To nam moe biti od znaaja pri odreivanju efekta koje bojom elimo da postignemo. Najsnanije emocionalne reakcije vezane su za dve osnovne boje crvenu i plavu. Rezultat posmatranja crvene je povieni krvni pritisak i ubrzan srani ritam, dok gledanje u plavu boju ima suprotni efekat. Slino grupacijama kojima pripadaju. Zato smo se uopte ovoliko zadrali na bojama? Pre svega zato to boje igraju veliku ulogu u dizajnu, arhitekturi, marketingu i advertajzingu i mnogim drugim oblastima u kojima je bitno stvoriti emocionalni doivljaj na informaciju. Razliiti tipovi informacija mogu razliito biti naglaeni bojama.

Boje i informacijeBoja je integralni deo veine vizuelnih prezentacija i predstavlja dobar nain za prezentovanje informacija. Boja nije neophodan atribut za percepciju oblika i operativni doivljaj sveta. Svako ko je bar jednom pogledao crno-beli film ili dobru izlobu crnobelih fotografija zna da je to zaista tako. Meutim, boja je odlina u izraavanju emocija, oznaka, kategorija ali je njen efekat u prikazivanju oblika, detalja i prostora neznatan tu glavnu ulogu imaju intenzitet svetlosti i kontrast. Uoavamo da bitan uticaj na percepciju boja imaju dva tipa kanala kojima se vri prenos informacija 1. Svetlosni kanal: koji se odnosi na intenzitet boje, svetlosti i kontrast. 2. Hromatski kanal: odnosi se na talasne duine svetlosti na samu boju takozvanu nijansu. Dva osnovna hromatska kanala su crveno-zeleni i plavo-uti. Ovi kanali imaju mnogo manju prostornu rezoluciju ali ne daju informaciju o povrini objekta. Usredsredimo se na hromatske kanale, jer su oni znaajniji za vizuelizaciju informacija. U svojoj knjizi Envisionig Information Edvard Tufte razmatra etiri osnovne upotrebe boje.

1. Oznaavanje - Boja kao ime moe da odredi kategoriju objekta koji se prikazuje. Na primer na mapama. 2. Mere - Boje kao brojevi. Razliite boje mogu biti dodeljene razliitim vrednostima kao promenljivima. Na primer visine na topografskim kartama. 3. Opisivanje - Boja kao nain da oponaamo stvarnost. Plava za reku ili nijanse boja za visinu planina kako bi mapa izgledala to realistinije. 4. Dekoracija - Boja za seanje estetskih doivljaja. Pored ovih osnovnih mogunosti upotrebe, mogue je pomou njih prezentovati i druge tipove informacija. 1. Emocije - Boja za stvaranje raspoloenja. O bojama i emocijama govorili smo ranije. Za preciznije definisanje povezanost boja (recimo crvene sa strau, ivotom, uzbuenjem) i emocija potrebno je izvrsiti jo istraivanja. 2. Panja - Boja kao nain za skretanje panje. Boje nam omoguavaju da naglasimo objekat u odnosu na druge, iako je po obliku manje uoljiv. Boje su veliki saveznik u isticanju, naglaavanju, pojanjavanju i pomo pri samoj vizualizaciji sadraja. Kada je re o pamenju, boja je znaajna koliko i sama struktura sadraja. Slike se mnogo lake pamte i ostaju u seanju, a boja je tu da stvori emocionalni doivljaj, koji kao iskustvo ostaje vrlo dugo. Boja je jedan veoma koristan koncept koji je od velike pomoi pri izradi materijala za uenje. O bojama moe jo dosta da se pie. Ali ono na ta smo hteli da skrenemo panju jeste da boje imaju izrazit uticaj na prezentaciju samih informacija. Vizuelizacija je izrazito znaajna pri prezentovanju informacija na Internetu bilo da je re o sadraju Web sajtova, materijalima e-trgovona, ili izrada korisnikog interfejsa. O tome smo ve govorili. U mnotvu podataka informacije postaju korisne ako su uoljive, dobro struktuirane i efektne.

Uticaj audio signala na uenje i percepcijuO zvukovimaU pojavi zvuka uestvuju tri osnovna inioca: 2. Izvor zvuka - moe biti svaki fiziki entitet koji se nekakvim uticajem pokrene na treperenje 3. Prenosilac - materijalna okolina zvunog izvora 4. Prijemnik zvuka - ulo sluha, do kojeg ti talasi dopiru i izazivaju odreene nadraaje Zvuk moe biti objektivna, fizika pojava, kao i subjektivna, psihika pojava tj. opaaj ula sluha, to e i biti predmet daljeg izlaganja. Svaki zvuk ima etiri osnovne osobine: trajanje, jainu, visinu i boju. Ovde emo pojasniti pojmove visine i boje: Visina zvuka je brzina treperenja, tj. uestalost (frekvencija) kojom treptaji slede jedan drugog. Jedinica za frekvenciju je herc (1Hz je jedan treptaj u sekundi). Ljudski sluh prima zvukove frekvencije priblino od 16Hz do 20000Hz, a tanu visinu tona moe da prepozna u rasponu od 32Hz do 5000Hz, to je i podruje zvukova koji se u muzici koriste. Nepravilno, neravnomerno treperenje stvara zvuk neodreene frekvencije - um. Boja zvuka je osobina po kojoj se razlikuju tonovi iste visine i jaine, a nastali na razliitim izvorima. Ti zvuci se razlikuju po tome to imaju razliite prizvuke (tzv. alikvotni tonovi), koji se dodaju na isti osnovni zvuk. Nauka poznaje etiri vrste zvuka: 5. Prost ton - jednostavan, periodian i grafiki se moe predstaviti sinusoidom. Proizvodi ga zvuna viljuka. 6. Muziki ton - sastavljen je od osnovnog tona i niza prateih harmonijskih (alikvotnih) tonova. Muziki ton je sloen, periodian i ne moe se grafiki prikazati. 7. um - sloen, neperiodian ton, ne moe se grafiki prikazati. Uglavnom svi neartikulisani zvukovi u prirodi (kaalj, vetar, ) 8. Pucanj - kratkotrajan poremeaj sredine, esto vrlo sloen. Na primer eksplozije, probijanje zvunog zida, Moemo primetiti da ove razliite vrste zvukova imaju drugaije uticaje na ljude. U principu ljudi najbolje reaguju na muzike tonove, sa tim da se to odnosi ne samo na muziku ve i na govor kao i sve ostale oblike artikulisanih zvuka tj. zvukova sa frekvencijom. To nam je i arhitipsko naslee jer je majmunima cvrkut ptica (muziki ton) bio znak da u praumi nema opasnosti, dok bi uznemirenost ostalih ivotinja (koja stvara umove) bila znak da je predator tj. opasnost u blizini. Na kraju svi znamo da pucnjevi u svakom psihiki zdravom oveku (ne raunajui ljubitelje oruja) stvaraju nemir.

Mocartova muzika i uenjeDa li je genije koji je poeo da komponuje sa 4 godine uneo u svoju muziku neto vie od samog umetnikog izraza i da li u tome to nas muzika na svoj nain smiruje ima neega to poboljava rad naih sivih elija? Mnogobrojna istraivanja psihologa irom sveta ukazuju da postoji odreen pozitivan efekat na rad ljudskog mozga prilikom sluanja Mocartove (Volfgang Amadeus Mocart) Sonate za dva klavira u D-duru, kao i mnogih drugih njegovih

kompozicija. Neka istraivanja su dola do zakljuka da Mocartova muzika ima pozitivan uticaj na procese zakljuivanja i rezonovanja potrebnih za reavanje matematikih problema. Meutim, nisu svi doli do istih zakljuaka, tako da je potrebno zadrati odreenu dozu rezerve po ovom pitanju. Ipak, ono to je sigurno jeste da je ak i u onim istaivanjima skeptika, eksperimentalna grupa (grupa koja je prilikom rada sluala Mocartove kompozicije) beleila bolje rezultate od kontrolne grupe (koja je ili sluala neku drugu laganu i tihu muziku ili radila u tiini) samo to te razlike nisu bile statistiki znaajne. Ovo sve se moe svesti na to da gde ima dima, ima i vatre. Zajedniko za sva ova istraivanja je to da su subjekti istraivanja uvek radili IQ testove, pa se akcenat stavlja na same procese logikog zakljuivanja, ali ne i na pamenje. Takoe su pacovi koji su tokom celog ivota bili izloeni Mocartovoj muzici bre prolazili kroz lavirinte od svojih roaka koji nisu imali tu privilegiju, a grupa istraivanja je dokazala i napredak kod ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti. Iako je postojanje tzv. Mocartovog efekta manje-vie dokazano, nije se jo dolo do jedinstvenog odgovora ta je to u njegovoj muzici to prouzrokuje sam efekat.

Slika: Modani talasi prilikom sluanja Mocarta (gornji-smirenost) i prilikom tiine u prostoriji (donji)

Kada bismo posmatrali samu Mocartovu muziku, tj. nain na koji je komponovao, doli bismo do zakljuka da je tadanja jednostavnost instrumenata (imaju manje nota tj. zvukova od dananjih) nametnula to da je dostigao savrenstvo u samoj tehnici komponovanja. Samim tim kao i da je zatvorio mogunost kompozitorima koji su ga sledili (osim donekle opena) da iskomponuju neto u tom smislu nalik njegovim kompozicijama. Naravno da je i pre i posle njega bilo velikih (pa i veih) kompozitora, ali niko nije pisao tako tehniki savreno, to se moda objanjava injenicom da je Mocart poeo rano da se bavi komponovanjem. Druga stvar je samo funkcionisanje naeg mozga. Naunici su primetili da se kod mnogih Mocartovih dela vrhunac (tj. najglasniji deo) ponavlja na svakih 30 sekundi. Samo ovo otkrie nam nita ne govori, ali ako znamo da mnoge funkcije nervnog sistema imaju ciklus ponavljanja od 30 sekundi (rad nervnih talasa, poeci spavanja, ) slagalica polako poinje da se sklapa. Samim ovim otkriem, moemo traiti druga muzika dela sa ovom osobinom, i meriti njihovu blagotvornost na zakljuivanje. Takoe je magnetnom rezonancom snimana aktivnost delova mozga prilikom sluanja Mocartovih dela i nekih drugih dela klasine muzike. Zajedniko za sva dela je da su aktivirala audio korteks (deo mozga odgovoran za obradu zvukova), kao i neke delove odgovorne za emocije. Meutim, samo su Mocartova dela aktivirala centre odgovorne za motornu koordinaciju i prostornu orijentaciju. Ovo objanjava zato je sluanje muzike imalo pozitivan uticaj na simpatine glodare, zato ljudi bolje reavaju geometrijske probleme, kao i da bolje razmiljanje nije rezultat emocionalnih, ve biohemijskih reakcija, poto nai repati drugari ni nemaju emocionalne centre u svom mozgu.

etiri modana stanjaZvukovi nas mogu dovesti u jedno od etiri modana stanja koja se u stvari odnose na frekvenciju na kojoj rade nai modani talasi. Bez daljeg uvoda naveemo ta stanja sa svojim osobinama poto e biti od velike vanosti za dalje izlaganje.

Beta talasiOvo stanje se manifestuje: pobuenosu, koncentracijom i razumevanjem situacija. Osoba u ovom stanju lako prilazi reavanju problema sa punom koncentracijom i lako dolazi do novih ideja. Ovo stanje je idealno za obavljanje svih aktivnosti koje zahtevaju visok nivo panje i koncentracije. Beta modani talasi se nalaze na frekvencijama izmeu 13 i 40Hz.

Alfa talasi

Manifestuje se: relaksiranou, vizuelizacijom i kreativnou. Osoba u ovom stanju je smirena, svakodnevni strahovi nestaju a kreativne ideje nadolaze. Ovo stanje je idealno za umanjenje svakodnevnog stresa. Alfa talasi se nalaze na frekvencijama izmeu 7 i 12Hz.

Teta talasiOgleda se u stanju: meditacije, visoke intuicije i priseanja. Osoba je u stanju meditacije, prisea se davno zaboravljenih uspomena, ima oseaj kako joj se svest odvaja od tela. Koristi se u programima odvikavanja od alkohola i droge zato to otvara mogunost hipnoze i iz