PERCEPCIJA/OPA ANJE KAO KLJU NI REGULATIV POSLOVNOG PONA
ANJAPredavanje i prezentaciju pripremila Prof. dr Mirjana France
ko
Saznajni procesi Opa anje = percepcijaProces kojim se ovek
orijenti e me u pojavama i stvarima spoljnjeg sveta naziva:
SPOZNAJNI PROCES Spoznajni proces ine: oseti, percepcija, mi
ljenje, u enje, pam enjeKako da se orijenti em?
ta su oseti? ta je percepcija?Oseti su odrazi pojedinih
svojstava predmeta i pojava spoljnjeg sveta u na oj svesti
Percepcija je aktivan proces organizovanja, integrisanja i
interpretiranja osetnih informacija koji nam omogu ava upoznavanje
i prepoznavanje zna enja predmeta, pojava i doga anja u na oj
okolini Primer na in izgovora: .................
Od ega zavisi na e opa anje?Fizikalni faktori: intenzitet,
trajanje i struktura podra aja Fiziolo ki faktori: osobine osetnog
analizatora i op te stanje organizma Psiholo ki faktori: osobine
koje ine psihi ki ivot pojedinca i u skladu sa kojima on tuma i
podra aje iz okolnog sveta, daje im zna enje i interpretira ih.
Faktori subjektivnih razlika u percepciji. Primer individualnih
razlika: percepcije psa na ulici; percepcija ljudi koji prelaze
granicu; kako percipiraju granicu oni koji je stalno prelaze i oni
sa iskustvom od pre 15 godina? Kako percipiraju carinike stanovnici
EU, a kako na i gra ani?
Neki zakoni percipiranjaNema ki nau nici Ge taltisti /ge talt
=celina, struktura/ Formirali zakone percepcije koje va e za sve
ljude na zemlji bez obzira na razlike u kulturama
ta vidite na slici?
ta vidite na slici?
Zakon lika i pozadine
Vidimo u zavisnosti od toga ta smatramo likom, a ta
pozadinom!
ta vidite na slici?
Princip blizine
Sli ne strukture koje su me usobno blizu do ivljavamo kao
celinu!
ta vidite na slici?
Re ite zadatak Kroz 9 ta aka treba pro i s
:
etiri ravne crte ne di u i olovku sa papira
Re enje1
3
4
2
Princip zatvorenostiMe usobno udaljene strukture do ivljavamo
kao celine Problem sa ta kama i linijama predstavlja pote ko u zbog
principa zatvorenosti i dobre forme. Pogled na 9 ta aka nam odmah
stvara sliku kvadrata i tra imo re enje u okviru kvadrata to niko
nije rekao pri postavci zadatka.
ta vidite na slici?
Princip istovrsnih znakova
Sklonost da istovrsne znakove do ivljavamo kao strukturu za koju
je nekako samo po sebi razumljivo da njezini elementi idu zajedno.
Zato vidimo redove, a ne kolone
ta vidite na slici?
Princip dobre forme
Svaka od krivulja pokazuje neku svoju pravilnost, logi nost ili
dobru formu Primena: ako se prvi grafik zna ajno je da svaka linija
bude druga ija kako bi se mogla percipirati kao celina
Jo neke zanimljive pojave vezane za percepcijuMehanizam
perceptivne ude enosti tendenicja da potvr ujemo svoje hipoteze.
Kad ovek o ekuje da e se ne to desiti, on zbivanja oko sebe
percipira, tuma i i pona a se u skladu sa tim o ekivanjima. Na
primer: ljubomoran momak ili devojka; carinik koji o ekuje da su
Romi verceri........primeri studenata Fenomen kontrasta: ako smo
imali iskustva sa nekoliko lo ih studenata prose an odgovor
studenta emo do iveti kao odli an; odlazak iz siroma ne i srednje
razvijenu zemlju i sli no.
Jo neki fenomeni percepcije Koja je linija du a?
Muller-Lyerova iluzija
Koja je linija du a?
Oppelova iluzija
Zadatak za ve bu percepcije
U parovima popri ajte o mogu nostima ta bi to bili zna ajni
predmeti va e percepcije u budu em zanimanju. Ideje /vizije/ zapi
ite pa emo ih prokomentarisati zajedno
Definicija percepcije /opa anja/Percepcija ili opa anje je
proces koji senzornim informacijama daje zna enje, povezuje ranije
iskustvo i aktuelno do ivljavanje, omogu ava uspostavljanje i odr
avanje unutra nje kohezivnosti i jedinstva znanja o relevantnim
delovima spolja njeg sveta ili stvarnosti u celini.
Subjektivnost percepcijeOna uvek ima karakter pravljenja li nog
izbora to je uvek neki vid ograni avanja vi enja sveta inioci koji
uslovljavaju subjektivnost percepcije su: Upadljivost Disponiranost
Stavovi Shvatanje samog sebe
1. 2. 3. 4.
Dodatna obja njenjaUpadljivost:subjektivan ose aj va nosti onoga
to se opa a Disponiranost:sklonost izvesnom neposrednom, trenutnom
reagovanju na dati objekat ili doga aj koji je uslovljen nekom
prethodnom situacijom Stavovi: relativno dugotrajan + ili-
emocijama obojen odnos individue prema odre enim zbivanjima ili
osobama koje su objekat opa anja
Nastavak:Shvatanje samog sebe (Self-koncept): vi enje samog sebe
tj. neka vrsta samoopa anja kako se razvija; uloga drugih ljudi u
tom procesu /fenomen etiketiranja u organizacijama/ Li nost: uti e
na opa anje /primer autoritarne osobe/
Zna ajni predmeti opa anja u organizacijamaOpa anje radne uspe
nosti Opa anje organizacijskih uloga Opa anje li nosti Opa anje
pojedinih grupa ili kategorija lanova organizacije Zajedni ko obele
je = socijalna percepcija uti e na me uljudske odnose, saradnju,
konflikte itd.
Razlike u opa anju fizi kih objekata i socijalnih entiteta
Razlike se ogledaju u: PRIRODI OBJEKTA Osobe Akteri su iste
vrste Poseduju fizi ka svojstva (spolja) i osobine (unutra)
Promenjivi i dinami ni, mogu da uzvrate Fizi ki objekti Razli iti
od opa a a Poseduju samo fizi ka svojstva Relativno stabilni
2. odnosu izme u opa a a i objekta opa anja
Osobe
Fizi ki objekti
Poja an afektivan ton /odnos Afektivan ton je definisan polo
ajem aktera/ Opa a se onaj deo li nosti Dostupnost svih elemenata
koji se manifestuje Stav ima osoba koja opa a, ali i ona koja je
opa ena Odnos je uvek jednosmeran
3. Razlike u procesu opa anjaOsobe O unutra njim osobinama se
zaklju uje na osnovu manifestnog pona anja ili od tre eg izvora
Fizi ki objekti Nemaju to svojstvo
4. Zna aj konteksta opa anja/organizacijaPrimer A ova istra
ivanja ve ba sa studentima
Pitanje ta nosti opa anjaPristrasnosti u socijalnoj percepciji:
1. Implicitne teorije li nosti: Koje su osobine su tinske, kako su
povezane, kako se ispoljavaju i sl. Kao neki vid gotovosti za odre
eni na in opa anja Za njihovo funkcionisanje nije presudno da ih
osoba bude svesna
Ova verovanja mogu se opisati sa est dimenzija: 1. Poverenje
nepoverenje 2. Altruizam sebi nost 3. Nezavisnost konformizam 4.
Sna na volja i racionalnost pot injavanje spolja njim uslovima i
iracionalnost 5. Me usobna sli nost me usobna razli itost 6. Slo
enost jednostavnost Primeri: Rezultati istra ivanja odnosa
implicitnih teorija li nosti i stila rukovo enja
Rajtsman verovanja o ljudskoj prirodi
Halo-efekatPojava op teg tona u ocenama raznih aspekata jedne
osobe Ako rukovodilac jednu osobinu radnika proceni veoma visoko,
vrlo verovatno e tako oceniti i druge njegove osobine Poreklo halo
efekta: - Nedovoljan uzorak pona anja za zaklju ivanje o osobi
oslanja se na op tu impresiju i ne uo ava eventualna odskakanja
Kako kontrolisati uticaj haloefekta?Raspolaganjem ve im uzorkom
pona anja osobe bolje poznavanje Da se vr i procena na osnovu
aktuelnog pona anja /izbegavanje iskrivljavanja na osnovu se anja/
Ocene vi e procenjiva a kroz vo enu grupnu diskusiju socijalna
objektivnost /bez vo ene diskusije ocene drugih mogu biti izvor
halo efekta/
Neosnovane generalizacijeVrste uop tavanja: 1. Temporalna
ekstenzija osoba opa a osobinu koju osoba akter ispoljava u jednom
momentu shvata kao trajni atribut te osobe zna ajno proveriti
/primer dijagnoza te kih ljudi/ 2. Metafori ka generalizacija
nedostatak informacija prevazilazi se zaklju ivanjem po analogiji
3. Funkcionalna analogija kada se na osnovu funkcija koje imaju
pojedini delovi tela i lica, ili na osnovu stvari koje poseduje
zaklju uje o trajnim osobinama li nosti
Nastavak:
4. Zaklju ivanje po sli nosti ako pri susretu sa osobom kod nje
uo imo neku izraznu crtu koja nas podseti na nekoga koga dobro
poznajemo skloni smo da toj osobi pripi emo i osobine osobe koju
dobro poznajemo 5. Stereotipi upro ena i relativno stabilna slika o
pojedinim kategorijama ljudi Ve ba o stereotipima za pojedina
zanimanja.......
Preterana uverenost u ta nost sopstvenih sudova
Istrajnost prve impresije Samouverenost eksperata na primer:
lekari, psiholozi, iskusni menad eri, u smislu precenjivanja svoje
kompetentnosti Izazivanje odre enog pona anja u cilju potvr ivanja
vlastitih sudova
Osnovna atribuciona pristrasnostFenoment atribucije na primeru
skale; zna aj poznavanja u organizaciji Sklonost da pona anje
drugih pripisujemo njihovim trajnim osobinama, a sopstveno pona
anje uticaju sredine = fundamentalna atribuciona gre ka /naro ito u
situacijama neuspeha/
Drugi zna ajni objekti opa anja u organizaciji-
Opa anje: Celine organizacije Organizacijskih ciljeva i
vrednosti Sada njeg funkcionisanja i poduhvata Rezultata, dostignu
a i ishoda, naro ito zarade i nagra ivanja /materjalnog i
nematerjalnog pohvale, poverenje..../
- Ova vrsta percepcije uti e na radni moral, proces
identifikacije, zadovoljstva i nezadovoljstva pojedinca sa
organizacijom
Jo neki zna ajni objekti opa anja u organizaciji
Opa anje proizvoda i usluga organizacije
Ova vrsta percepcije uti e na potro a ko pona anje
Zna ajno je
Poznavanje i pra enje svih oblasti opa anja unutar organizacije
kako bi se mogle usmeriti informativne i promotivne aktivnosti
