1. KnjievnostKnjievnost KnjievnostKnjievnost srednjegstarog veka novog veka veka

2. Obuhvata period od pojave prvog pisma (oko 3500.godine p.n.e.) do srednjeg veka.Knjievnost starog veka se najee deli na: knjievnost drevnog istoka(egipatska, mesopotamska, hebrejska i indijska) i antiku knjievnost (grka i rimska knjievnost) 3. Knjievnost drevnog istoka Obuhvata knjievnost starog veka nastalu na teritorijama Mesopotamije, starog Egipta, Levanta i Indije. 4. EGIPAT Egipat je dobio ime po po grkom nazivu reke Nil ili Aigiptos. Pisano hijeroglifima. Tekstovi u piramidama i grobnicama, Knjiga mrtvih(skup zapisa stavljan uz mrtve), razvijene su lirskepesme (himne, pobednike pesme, ljubavnepesme, tubalice). Himne su najea lirika tog vremena. Najlepa jeHimna suncu faraona Ehnatona iz 14. veka. U Egiptu su nastali najstariji zapisi bajki i pria (priao Ozirisu i Izidi). 5. INDIJA Indija - najstariji spisi ove knjievnosti su vede(znanje), etiri zbirke pesama u stihu iprozi, namenjene verskim obredima. Znaajno mesto imaju i SUTRE (nauna izlaganja izrazliitih oblasti) kamasutra, artasutra... Knjiga o drami Bharatina knjiga o poetici Ramajana (nastajala od 3. veka p.n.e 3 vekan.e., 24000 dvostiha, pria o Rami i Siti) Mahabharata ( nastajala od 4. veka p.n.e. 4. vekan.e., obuhvata junake pesme, verske stihove, dvorskestihove) 6. HEBREJSKA KNJIEVNOST Hebrejska knjievnost pisana na hebrejskom jeziku Najstariji pisani spomenici nastali su u 14. veku p.n.e. Najznaajnija dela ove knjievnosti su Biblija i Talmud. Biblija je sveta knjiga svih hriana, sastoji se iz Starogzaveta (sastoji se iz 24 knjige podeljene u tri osnovneceline: Zakon, Proroci i Spisi) i Novog zaveta (sastoji seiz 4 jevanelja po Mateji, Marku, Luki i Jovanu, apostolskih spisa i poslanica). Talmud sveta knjiga Jevreja, sainjena od rasprava ojevrejskoj etici, pravu, obiajima i istoriji. 7. MESOPOTAMIJA Knjievnost Mesopotamije knjievna dela nastala odstrane Sumeraca, Akaana, Vavilonaca i Asiraca. Pisana klinastim pismom. Negovane su tubalice, bajalice, himne i prie oboanskim junacima u vidu bajki, mitova i epova. Oko 1700. godine p.n.e. vavilonski kralj Hamurabinapisao je prvi zakonik - Hamurabijev zakonik. Ep o Gilgameu je najznaajnije delo toga doba. Nastao 1700. godine p.n.e. Sastoji se iz 12 ploa. Glavnilik je Gilgame koji traga za besmrtnou, na krajubezuspeno. 8. ANTIKA KNJIEVNOST Obuhvata knjievnost stare Grke i Rima. 9. Antika knjievnost, koja je nastala u Heladi, anastavljena u Rimu, predstavlja, pored Biblije, temelj nakome se razvila evropska knjievnost.Antika knjievnost prva istie knjievnosti svojstvenuestetsku funkciju.Uobiajeno je da se antika knjievnost deli nahelensku (grku) knjievnost irimsku knjievnost. 10. ANTIKA GRKA 27-15. veka p.n.e. - na Kritu se razvija Minojskacivilizacija. 1600. p.n.e. 1100. p.n.e. dominacija Ahajacapredvoenih gradom Mikenom. Oko 1300. p.n.e. Grci napadaju Troju. 12-11. veka p.n.e. nastupa Mrano doba Grke. 11. vek p.n.e. - osnovana je Sparta. U 8. veku p.n.e. zapoinje arhajska era. Grci kolonizujuMediteran 776. p.n.e. odrane prve Olimpijske igre; poinjeklasina era 621. p.n.e. Drakon donosi Drakospeve. 11. HELENSKA KNJIEVNOSTHelenska knjievnost obuhvata knjievno stvaralatvona grkom jeziku koje zapoinje Homerovim epovimaoko 8. veka pne., a zavrava se okvirno 529. godine noveere, kada je vizantijski car Justinijan zatvorio PlatonovuAkademiju u Atini, poslednju filozofsku kolu u antici.Celokupna antika grka knjievnost podeliti na etiriperioda: Arhajsko razdoblje (od prvih pisanih spomenika dokraja 6. veka pne.); Klasino razdoblje (5. i 4. vek pne.); Aleksandrijsko razdoblje (od 3. do 1. veka pne.); Rimsko razdoblje (od 30. pne. do 529. nove ere). 12. ARHAJSKO RAZDOBLJE Centar razvoja knjievnosti je Jonija (u Maloj Aziji). Knjievnost se prenosila usmenim putem. Razvija se epsko pesnitvo. Homer je najznaanjiji epski pesnik toga doba. Smatrase prvim piscem grke knjievnosti. Homerovi epovi Ilijada (24 knjige, 15.693heksametra) i Odiseja (24 knjige, 12.110 heksametara)smatraju se vrhuncem epske usmene knjievnosti togadoba. Njegovi prethodnici su bili rapsodi pevai koji sulutali od grada do grada. U antici njemu se pripisivala celokupna epika togperioda (Trojanski ciklus). 13. Hesiod je drugi veliki epski stvaralac tog perioda. U njegovim delima jasno se ogledaju velike drutvene iekonomske promene koje su zahvatile gotovo celuHeladu u drugoj polovini 8. veka p.n.e. pomeane samitolokim motivima. Njegovo najznaajnije delo je Teogonija (Postanakbogova, 1022 heksametra). Drugo bitno delo je Poslovi i dani (828heksametara). Govori o potenju i rasipnitvu. U njegovim delima se istie vanost reda, morala ipravde. 14. U 7. i 6. veku p.n.e. razvija se lirika. Ona je zapravo melodiki i ritmiki usavreno narodnopesnitvo. Nazivala se i melika. Obuhvatala pesme praeneinstrumentima. Obuhvata elegije, jambove, monodije i horsku liriku. Elegije ratni poklii koji su se razvili iz epova itubalica. Najznaajniji elegiari:Tirtej, Kolofona, Solon, Fokilid i Ksenofan. Jambografije recitacija praena muzikom. Bavile serazliitim temama, od linih do drutvenih.Najznaajniji stvaraoci: Arhiloh, Semonif i Hiponakt. 15. Monodija monolog u stihu. arolika tematika.Razvila se na ostrvu Lezbos. Najznaajniji stvaraoci:Alkej, Sapfa (najvea grka pesnikinja) i Anakreontom. Horska lirika pesme koje je izvodila grupa pevaa.Razliite teme u ast bogova, za zabave, gozbe itd.Znaajni stvaraci: Alkman, Stesihor, SimonidKejanin, Pindar. U 6. veku p.n.e. razvija se i prozna knjievnost. To subili uglavnom nauni i filozofski tekstovi (istorijski, oprirodi) Kadmo iz Mileta, Tales, Pitagora, Hekatej...U isto vreme Ezop postaje prvi evropski basnopisac(Mrav i cvrak, Lav i mi, Lisica i gavran, Zec ikornjaa). 16. KLASINI PERIOD U 6. veku p.n.e. Jonija gubi prvenstvo u kulturnom razvoju, a vodeu poziciju preuzima Atina. Osnovna obeleja klasine knjievnosti su bliska povezanost s narodom, obrada svakodnevnih ivotnih problema, monumentalnost i humanizam. Od knjievnih vrsta glavno mesto zauzima drama tragedija i komedija. 17. Tragedija nastala u 6. veku p.n.e. a vrhunac dostie u5. i 4. veku p.n.e. Po Aristotelovoj Poetici nastala izditiramba, prolazei kroz mnoge faze, da bi dobilauobiajeni oblik. Dva bitna obeleja tragedije jesu kult boga Dionisa imit. Naziv je dobila po horu pevaa preodevenih u satire - (= jarci). Prve tragedije nisu imale oblik koji poznajemo, ve subile satirine pesme(Tespid, Heril, Frinih, Polifrasimon, Pratina i Aristija). 18. Pravim tvorcem helenske tragedije smatra se Eshil (525-456. p.n.e.). On je uveo drugog glumca, smanjio ulogu hora, a kasnije od Sofoklea preuzeo i treeg glumca. Tema njegovih dela bile su ljudske sudbine kojima upravljaju bogovi i veni zakoni kojima se ljudi moraju pokoravati. Sauvano samo 7 tragedija. Najznaajnije tragedije: Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej, Orestija (jedina sauvana trilogija helenske knjievnosti; Agamemnon, Hoefore i Eumenie). 19. Drugi veliki tragiar i Eshilov savremenik bio jeSofokle (495-406. p.n.e.). Uveo je treeg glumca, i tako poveao dramatiku.Poveao je broj lanova hora a 12 na 15. Karakterelikova crta s mnogo vie panje, daje im vie ljudskihsvojstava te bogatiji i sloeniji duevni ivot. Napisao oko 130 drama, od kojih je 114 poznato poimenu. Najvee tragedije: Elektra, KraljEdip, Antigona, Edip naKolonu, Ajant, Trahinjanke i Filoktet. 20. Euripid trei veliki tragiar (480-406. p.n.e.). Govori o nesavrenosti bogova. Unosi psiholokuanalizu likova, otkrivajui do tada nepoznat svetduevnog i emocionalnog ivota. Poseban znaaj zasvetsku knjievnsot imaju njegovi enski likovi. Sauvano je njegovih 17 tragedija, od kojih se posebnoizdvajaju etiri: Medeja, Hipolit ovenani, Ifigenijau Tauridi i Elektra 21. Komedija naziv potie od rei = buna pijanadruina veseljaka koja luta po gradu i peva podrugljivepesme. Uporedo sa razvojem antike drame razvila semegarska farsa i dorska ili sicilijska komedija. Megarska farsa je u osnovi flijaka, anonimna iprilino gruba, ali je dobila i svoju umetniku obradu udelima Epiharma, koga Platon stavlja ispred atikihkomediografa. Njegova dela inspirisana suHerakleom, Odisejem, Edipom, Tezejem i Dionisom.Njegov naslednik bio je Sofron. Razlika izmeu sicilijske i atike komedije jeste to usicilijskim komedijama nema hora i znatno su kraeod atikih. 22. U razvoju atike komedije razlikuju se tri perioda:stara, srednja i nova komedija. Glavne odlike stare komedije jesu hor kostimiran uneobine kostime, parabaza, otra lina poruga teobrada tema iz savremenog politikog i drutvenogivota. Nastala na bazi tragedije pa im je struktura slina. Najznaajniji komediografi tog perioda su: Kratin(Flaa i jo 20 komedija), Eupolid(Gradovi, Optine i jo 15 komedija) i Aristofan. 23. Aristofan (445385. p.n.e.) glavni je predstavnik stareatike komedije. On je konzervativan, brani stare obiaje, kritikujenovotarije i sofistiku prosvetu (ljudi koji tvrde da sumudri). Politiki napadi uglavnom su upereni nademokratske dravnike, posebno na demagoge voeradikalne demokratije. U njegovim komedijamanajee se ostvaruje neki nemogui plan izmenedrutvene stvarnosti, a satira se izlae u obliku utopije. Od 44 komedije sauvano je 11:Arhanjani, Vitezovi, Oblaci, Ose, Mir, Ptice, enska skuptina uTesmoforiju, Lizistrata, abe, ene u narodnojskiptini i Pluto. 24. O srednjoj komediji (385-330. p.n.e.) se gotovo nita nezna. Produkcija je bila bogata oko 800 dela od 57pisaca, ali gotovo nita nije sauvano. ini se da su najpoznatiji pisci srednje komedije biliAntifan, Anaksandrid i Aleksis. Tematika srednje komedija bila je raznovrsna:mitoloka parodija, intrige i ljubavne zgode, prizori izsvakodnevnog ivota. 25. U novoj komediji (330-260. p.n.e.) hor vie ne uestvujeu radnji nego svojim pesmama ispunjava razmake izmeuinova, lini napadi su rei i bezazleniji, upereni redovnoprotiv parazita, hetera i filozofa. Na novu komediju znaajan uticaj imao Euripid. Osnovni motivi nove komedije su svakodnevniporodini ivot i ljubav. Najvei pesnici nove komedije bili su Filemon, Difil iMenandar, ali od prve dvojice sauvani su previekratki fragmento da bi se mogla dati ocena o njihovojumetnosti. Menandar (343-291. p.n.e.) napisao 105 komedija:Samljanka, Devojka s podrezanom kosom,Parniari, ovekomrzac itd. 26. U klasinom periodu antika knjievnost dostie svojvrhunac. Razvijaju se i filozofska, istorijska igovornika knjievnost. Filozofi piu dela u kojima brane svoja uverenja:Heraklit, Parmenid, Demokrit, Hipokrat, Protagora, Sokrat, Platon (osniva Akademije), Aristotel... Istoriari piu dela u kojima opisuju ratove, ono to jebilo pre i posle njih, geografske predele i obiajenaroda: Herodot, Tukidid, Ksenofont, Efor, Teofomp... Govornici su pisali govore za sebe i druge, ali ti govorisu po sadrini i oseanjima koja su izazivalinadmaivali mnoga do tad napisana knjievna dela:Antifont, Andokid, Lisija, Isokrat, Demosten (najveiod svih, filipike), Eshin... 27. ALEKSANDRIJSKO RAZDOBLJE Helenizam obuhvata razdoblje od 3. veka pne. do prvetreine 6. veka nove ere, ali se u okviru njega razlikujualeksandrijsko i rimsko razdoblje. Dobilo ime po Aleksandriji na Nilu, centru ovogperioda. Trajalo od 3. veka p.n.e. do 30 godine p.n.e. UzAleksandriju, znaajni centri ovog doba bili suAtina, Antiohija i Pergam. U grku knjievnost meaju se uticaji iz Persije, Egiptai Indije. Razvijaju se novi filozofski pravci i filologija. Knjievnost s politikih i drutvenih tema prelazi naporodinu tematiku, privatni ivot i individualneoseaje. 28. Pesniko stvaralatvo na poetku ovog razdoblja razvija se aleksandrijska poezija. Ta poezija obrauje uene i mitoloke teme s preteno ljubavnim sadrajem. Uglavnom su pisane elegije (Filet sa Kosa, Hermesijanakt, Fanokle i Kalimah). Teokrit (oko 300-250. p.n.e.) je stvorio posebne pesnike kompozicije idile, koje se dele u dve grupe. Prvu grupu ine pastirske ili bukolske pesme. Drugu ine pesme o prizorima iz gradskog ivota s obinim ljudima kao likovima. Procvat doivljavaju mime Heronda. 29. Zastupljena je epika. Apolonije Roanin (300-230. p.n.e.) je stvorionajobimnije delo helenistike knjievnosti epDoivljaji Argonauta (4 knjige sa 5.835 heksametara). Arat (305-240. p.n.e.) je napisao Pojave, a Nikandar (2.vek p.n.e.) Preobraenja. Karakteristian za ovo razdoblje bio je epigram(raznovrsne teme). Do nas su doli u dve velike zbirkesastavljene u Vizantiji Palatinska antologija iPlandurska antologija. Najznaajniji epigramatiarima su: Meleagar iz Gadare, Filodema, Asklepijad, Leonida, Anita i Nosida. Jo se istiu i Euforin (epilije i elegije) i Partenije(ljubavne pripovesti u prozi). 30. Proza uglavnom su pisani nauni, filozofski igovorniki tekstovi. Istorija - Aristotelov neak Kalisten (Helenskaistorija i O Aleksandrovim delima), Timej (IstorijaSicilije) i Polibije (Istorija). Pisani su i atidografi ihronike. Dela iz oblasti matematike, filologije, geografije iostalih nauka pisali su mnogi naunici, pre svegaEuklid (oko 300. p.n.e.), Arhimed (237-212. p.n.e.) iEratosten (275-195. p.n.e., Leonardo da Vini antike)koji je napisao Geografiju. Dela iz oblasti filozofije i govornitva uglavnom nisusauvana. Pisane su i propovedne proze(Euhemer), ljubavne pripovetke (Aristid) i menipskesatire (satire u prozi i stihu - Menip). 31. RIMSKO RAZDOBLJE Zapoinje padom Egipta pod rimsku vlast 30. pne. itraje sve do 529. pne. kada je po Justinijanovoj naredbizatvorena poslednja filozofska kola, PlatonovaAkademija. Grka intelektualna elita se seli u Rim i tamo se zalaeza grke interese. Veliki deo proznoga stvaralatva u ovom razdobljupripada istoriografiji, filozofiji i drugim naukama. 32. U oblasti naune knjievnosti znaajan trag su ostavili: Diodor Sicilijski (Bibilioteka), Dionisije Halikarnaanin (Stara rimska istorija), Strabon (Geografija), Josip Flavije (O judejskom ratu, Stara judejska istorija), Plutarh (Etiki spisi, Paralelni ivotopisi), Flavije Arijan (Aleksandrova anabaza, Taktika), car Marko Aurelije (Razmiljanja sa samim sobom), Sekst Empirik (Pironove postavke), Diogena Laertija (ivot i miljenja znamenitih filozofa), Plotin (Eneade), Apijan (Rimska istorija), Dion Kasije (Rimska istorija), Klaudije Ptolemej (Veliki sistem astronomije), Klaudije Galen (medicina), 33. Lukijan (120-180. godine) bio je najpoznatiji grkisatiriar. Sauvano je oko 80 negovih spisa od kojih sunajznaajnija: Razgovori bogova, Tragini Zevs iIstinite pripovesti. U ovom razdoblju razvila se pripovest o osobamatakozvani grki roman (Harit Povest o Hereji iKaliroji i Efeske prie; Longa Dafnis i Hloja;Heliodor - Etiopske prie; Ahilej Tatija - Prie oLeukipi i Klitofontu). Poezija je bila potisnuta u drugi plan. Na kratko jezablistala u 4. veku (Kvint Smirnjanin - PosleHomera, Nono - ep o Dionisu, Muzej - Priu o Herojii Leandru, Agatija - zbirka epigrama). 34. RIMSKA KNJIEVNOST Rimska ili latinska knjievnost nastala je i razvijala sepod uticajem grke knjievnosti. U njoj se ne ogleda samo razvitak rimskogdrutva, nego su se preko nje sauvala i neka dela grkeknjievnosti, u prevodima i preradama. U mnogim knjievnim rodovima Rimljani su dostiglisvoje grke uitelje, a u satiri ih ak i nadmaili. 35. Rimska knjievnost moe se podeliti u tri epohe: Predklasino doba: od poetaka do 80. p. n. e. Klasino doba: od 80. p. n. e. do 120. n. e. Postklasino doba: od 120. n. e. do poetka 6. veka.Knjievni latinski jezik, kojim su se sluili pisci, stvarali surimske sudije i vojskovoe, dok se kod rimskih pravnikanalazi pravi izvor klasinog latinskog jezika.Prvi zapis koji spada u rimsku knjievnost je Zakondvanaest tablica, a poslednji je Justinijanov Corpus iuriscivilis Romani, ime se obuhvata period od blizu hiljadugodina 36. PREDKLASINO DOBA Najstarije delo rimske knjievnosti, Zakon dvanaesttablica, rezultat je borbe narodnih masa protivpatricija. Formlno Ltinsk knjievnost poel je 240.pne, kd je rimsk publik videl ltinski verzijugrke drme. Adpter je Livius Andronik, Grk koji jedoveden u Rim ko rtni zrobljenik. Prvi latinski pesnik koji je imao originalnu tematikubio je Gnej Nevije (270-201. p.n.e.). Uglavnom je pisaodela vezana za Prvi punski rat, u kome je uestvovao.Pisao je epske i dramske pesme. 37. Nevija slede ostali epski pesnici. Kvint Enije uvodiheksagram kao standard za epove. Epski pesnici ovogperioda uglavnom su pisali na bazi grkih dela iliistorijskih dogaaja i mitova. O komediji ovog perioda se zna mnogo vie, pre svegazahvaljujui Plautu (250-184- p.n.e.) i PubelijuTerenciju (195-159. p.n.e.). Oni su svoje komedije pisalipo uzoru na novu grku komediju. Plautove komedije su se odlikovale kominimpesmama, alama i vicevima, dok je Terencijevakomedija bila ljubaznog tona. 38. O prozi se zna samo kroz delo Marka Porcija Katona Starijeg U poljoprivredi. On je napisao i prvu istoriju Rima. Ovaj period se zavrava sa Gajom Lucilijem (180-103. p.n.e.) koji je stvorio novu vrstu poezije u svojih 30 knjiga Satire. Oko 100. p.n.e. Juvenal usavrava strukturu i formu satire. Ono to karatkerie ovaj period je to je tematika uglavnom bila zasnovana na postojeim grkim delima ili istorijskim dogaajima i mitovima. 39. KLASINO DOBA Drugu epohu obeleavaju imena kao to suCiceron, Cezar, Lukrecije, Katul, Avgust, Mecena, Vergilije, Horacije, Seneka i Tacit. Ovoj epohi pripadaju najvanija dela rimskeknjievnosti u stihu i prozi, pa se stoga zove i Klasinaepoha. U okviru nje razvila se i Zlatna epoha (80. p.n.e. - 14.n.e.), koja se deli na Ciceronovo (80-31 p.n.e.) iAvgustovsko doba (31. p.n.e. - 14. n.e.). 40. Ciceronovo doba ini 50 godina prelaza izmeurepublike i principata kada su se razbuktale poslednjepolitike borbe i graanski ratovi izmeu plemstva inaroda odnosno njihovih voa koji su hteli da prigrabesvu vlast u dravi. Ciceron (106-43. p.n.e.) se smatra majstorom rimskeproze., zbog obima svog stvaralatva, raznovrsnostianrova i nenadmaive stilske izvrsnosti. Njegovo stvaralatvo se moe podeliti u etiri grupe: 1)pisma, 2) retorike rasprave, 3) filozofska dela i 4)besede. 41. Njegova dela nam pruaju najbolji uvid u istoriju, ivoti teoriju o obrazovanju i retorici. Njegove besedenadahnule su mnoge velike svetske umove. Ciceronova najznaajnija dela su: Nebeske pojave, Oekonomiji i O iznalaenju tema. Julije Cezar (100-44. p.n.e.) i Salustije (86-35. p.n.e.) suistaknuti istorijski pisci Ciceronovog doba. Cezar jepisao dela o Galskim i graanskim ratovima, sa ciljemopravdavanja svojih postupaka (Oanalogiji, Edip, Put). Salsutije je, s drugestrane, briljantno opisivao linosti i njihove motive(Katilinina zavera, Jugurtin rut). 42. U isto vreme raa se rimska lirska poezija. Kratkeljubavne pesme Katula (84-54. p.n.e.) suneprevaziene u emocionalnom smislu. Takoe jemastorski pisao i pesme u kojima napada svojesuparnike. Lukrecije (94-55. p.n.e.) je veliao grkog filozofaEpikura. Pisao je pesme u kojima vodi rasprave omaterijalizmu (O prirodi stvari). Najobrazovaniji od svih Rimljana, Mark TerencijeVaron (116-27. p.n.e.) je biopesnik, satiriar, antikvar, pravnik, geograf, gramatiari naunik, a pisao je i dela iz oblasti obrazovanja ifilozofije. Napisao je vie od 600 knjiga i umro s peromu ruci (O latinskom jeziku, Menipske satire, Opoljoprivredi). 43. Avustovsko doba - car Oktavijan Avgust se veomainteresovao za knjievnost pa odatle naziv ove epohe. Vergilije (70-19. p.n.e.) je bio veliki rimski pesnik.Mnogi podaci o njemu nisu utvreni ali se zna da jeostao upamen po epovima Eneida, Bukolika iGeorgika. Poznat je i kao Danteov pratioc u Paklu. Drugi velikipredstavnik ovog doba je Vergilijev prijateljHoracije (65-27. p.n.e.) koji je napisao Satire 1, Satire2, Epodos, etiri dela Odesa i dr. 44. Latinska elegija vrhunac dostie u delima Tibula (54-19. p.n.e.), Propercija (50-16. p.n.e.) i Ovidija. Uz Horacija i Vergilija, Ovidije (43. p.n.e. - 17. n.e.) jebio najvei knjievnik avgustovskog doba. Ostao jeupamen po delu Metamorphoses u 15 knjiga.Znaajna njegova dela su i Ex Ponto, Fasti, Medejai dr. U prozi se istakao Tit Livije (59. p.n.e. - 17. n.e.).Napisao je najbolju istoriju Rima od svih Rimljana -Od osnivanja grada. 45. Izvan ove dve epohe, u klasinom dobu rimske knjievnosti istakli su se jo i: Marko Fabije Kvintilijan (35-100- n.e.), koji je napisao Obrazovanje besednika; Seneka (4. p.n.e. - 65. n.e.), bio je predstavnik novog stila, od njegovih sauvanih dela najznaajniji su Dijalozi; Gaj Valrije Flak (?-90. n.e.), upamen po delu Argonautika; Gaj Petronije Arbiter (27-66. n.e.), je napisao Satirikon. 46. POKLASINO DOBA I ova epoha je karakteristina po velikim promenama u drutvu: izjednaavaju se istog i zapad (grki jezik se izjednaava sa latinskim). Konanu pobedu istoku donosi Konstantin Veliki koji prebacuje prestonicu u Konstantinopolj. Takoe, hrianstvo postaje jedina zvanina religija Imperije. 47. Umetnika knjievnost ovog doba sve vie gubi svojuumetniku vrednost. Latinski jezik neguju samo pravnici, filozofi, istoriarii drugi ljudi iz sveta nauke. Piu se uglavnom biografije, pravnika, filozofska iistorijska dela. Mali broj piaca se izdvaja svojimdelima. Marko Aurelije (121-180. p.n.e.) napisao je Misli sesmatra za jedno od najboljih dela ove vrste, uzVladaoca i Umee ratovanja. 48. Lucije Anej Flor (?) je napisao Kratku istoriju. Sekst Aurelije Viktor (320-391.) je napisao zbirkucarskih biografija O carevima. Aurelije Avgustin (354-430.), crkva ga slavi kao svetogAvgustina Hiponskog, napisao je O Boijoj dravi (ukojoj govori o borbi dobra i zla), Ispovesti i Protivakademika. Sveti Jeronim Stridonski (331-420.) ostao je upamenpo svom prevodu Biblije na latinski jezik -Vulgata, kao i po delu O slavnim ljudima 49. Latinska knjievnost je vremenom sve vie gubila na znaaju. Hrianstvo je preuzelo primat u tematici. Poele su da se oformljuju nove drave na podruju Rimskog carstva, polako je feudalizam poeo da potiskuje robovlasnitvo. Sa padom Rima ostala je jo nekolicina mesta gde se negovala rimska knjievnost. Konaan kraj rimske knjievnosti dogodio se 529. godine, kada je vizantijski car Justinijan I zatvorio Platonovu Akademiju, poslednje utoitve paganstva i rimske knjievnosti. 50. ISTORIJA SREDNJEG VEKA 375. godine Huni pokreu Veliku seobu naroda. 476. pada Rim - poetak srednjeg veka. 527-565. Justinijan proiruje Vizantiju na nekadanjeteritorije Rimskog carstva. Poetkom 7. veka Sloveni se doseljavaju na Balkan. 622. nastaje Islam. 711. Arapi prodiru u paniju. 800. papa krunie Karla Velikog za prvog svetogrimskog cara. 8. vek - uvodi se feudalni sistem u Francusku. 9. vek - Maari zauzimaju Panoniju. 51. SREDNJOVEKOVNA KNJIEVNOST Obuhvata sve pisane radove na podruju Evrope uperiodu od pada Rima (476. godine) do poetkarenesanse u 15. veku. Dominirali su verski spisi, dok su bila zastupljena isvetovna dela. Najvei broj autora ostao je anoniman, iz dva razloga.Prvi je to nema dovoljno podataka iz tog perioda, adrugi to su se autora ovoga doba uglavnom bavilizapisivanjem onoga to su uli ili proitali. I kada bistvorili neto novo tvrdili bi da to prenose od nekoguitelja. 52. Na zapadu Evrope najvei broj dela se pisao na latinskom, a u predelima pod uticajem Vizantije na grkom. Meutim, obian narod stvarao je na maternjem jeziku. Kao produkt toga nastali su mnogi veliki narodni epovi - Beovulf i Mabinogion u Engleskoj, Pesme o Nibelunzima u Nemakoj, Digenis Akritas u Vizantiji, Slovo o Igorovom pohodu u Novgorodu i Pesma o Rolandu u Francuskoj. Takoe je poznata i usmena legenda o kralju Arturu i vitezovima okruglog stola. 53. Katoliko svetenstvo je predstavljalo intelektualni centar drutva pa ne udi to su teoloka dela bila dominantni oblik literature u ovom periodu. Mnogo himni potiu iz ovog perioda. Liturgije nisu imale utvrenu formu i brojni molitvenici su postavljali individualne koncepte rasporeda misa. Religiozni uenjaci poput Anselmo Kenterberijski (1033-1109.), Toma Akvinski (1225-1274.) i Pjer Abelar (1079-1142.), su pisali dugake teoloke i filozofske rasprave u kojim su pokuavali objediniti uenja Grka i romaskih pagana sa doktrinama crkve. 54. Hagiogafije, ili ivoti svetaca, su takoer pisani obino sciljem ohrabrenja ili upozorenja ljudima. Zlatna legenda (Jakob de Voranje) je hagiografija kojase moe nazvati bestselerom srednjeg veka. Sudnjidan i alosti Marije su meu najznaajnijim latinskimreligioznim pesmama. Jedina religiozna forma koju nisu pisali sveenici su bilamystery plays, predstave nastale na jednostavnimrekonstrukcijama Biblijskih dogaaja. Predstave su seprikazivale obino za vrijeme praznika i trajale su itavdan, ponekad ulazei i dugo u no. 55. Svetovna knjievnost ovoga perioda je bila dosta reanego religiozna, ali dosta ovih dela je preivelo ipoznato je i danas. Tema dvorskih ljubavi se pojavila i razvila u 11.veku, kada su putujui pevai trubaduri preivljavalizahvaljujui svojim pesmama. Pesme trubadura seobino povezuju sa enjom, ali to nije u potpunostitano, kao to se moe primijetiti u aubadeu (pesme orastanku ljubavnika u zoru). U Nemakoj su Minesingeri nastavili tradicijutrubadura (po minama - ljubavnim pesmama). 56. Veliku popularnost je imala i epska poezija, koje su imale dva glavna pravca: anson de est (Pesma o Rolandu, Digenis Akritas) i viteki roman (Kralj Artur). Razlika je bila u tematici i naglaenosti ljubavnih u jednim, odnosno ratnih scena u drugim. Pisala se i politika poezija posebno pred kraj ovog perioda. Putopisna knjievnost je bila popularna u srednjem vijeku poto su fantastine prie o dalekim zemljma (koje su esto bile u potpunosti pogrene) zabavljale drutvo veinom ogranieno samo na predio u kojem su se rodili. 57. Iako je srednjovjekovna knjievnost bogata raznimstilskim sredstvima, najznaajnije od njih je alegorija. Veliki broj dela srednjovekovne knjievnosti se oslanjaona alegoriju preko koje je pjesnik izraavao pouke -prikazivanje apstraktnih vrednosti, dogaaja i institucija. Verovatno najranija i najuticajnija alegorija je Borbadua koju je napisao Aurelius Klemens Prudentius (348-413.). Ostali znaajni primjeri alegorije ukljuuju Romansurue (pisali su je Gulam de Loris i an deMen), Everyman (narodna), Piers Plovman (VilijamLangland) i Boanstvenu komediju od DanteaAligijerija (1265-1321.). 58. Iako u srednjem veku ene nisu bile ravnopravne s mukarcima, neke su uspele da svojom vetinom pisanja steknu renome. Najee su pisale religiozne spise. Mnoge su kasnije proglaene za svetice a nama su poznate kao monahinje - Briita od vedske (1303-1373.), Katarina Sijenska (1347-1380.) i Klara Asika (1194-1253.). Takoe su pisale i tekstove o dvorskim romansama i tekstove iz kojih moemo da upoznamo stvaran ivot ljudi u srednjem veku. 59. SRPSKA SREDNJOVEKOVNA KNJIEVNOST Nakon doseljavanja na Balkan, Sloveni su koristililatinski i grki, i to samo u crkvi. Zaetnicima slovenske pismenosti smatraju se grkimisionari Konstantin (monaki irilo) i Metodije. irilo je stvorio prvo slovensko pismo - glagoljicu, dokneki smatraju da ju je stvorio Konstantin filozof. Smatra se da su oni stvorili i prvi slovenski knjievnijezik. Njihovi uenici su stvorili srugo slovensko pismoirilicu (pripisuje se mnogim njihovim uesnicima odkojih su najpoznatiji Kliment i Naum). 60. U prvih nekoliko vekov postojnj slovenskepismenosti im sveg nekoliko spomenik kojisu, sudei po jeziku, potekli s neg tl: glgoljsko Mrijinsko jevnelje iz 11. vek, dv odlomk iz Apostolskih del, pisn tkoeglgoljicom i poznt pod nzivom Gerkovievodnosno Mihnoviev odlomk. O postojnju slovenske pismenosti n nem terenu govore i suvni epigrfi: Temniki ntpis (10-11 vek), Humsk plo (10-11 vek), Plo sudije Grdie (12. vek), Ntpis n ploi u Policm krj Trebinj (drug polovin 12. vek). Svi su pisani irilicom. 61. Njstriji spomenik nrodnog jezik jeste pismobosnskog bn Kulin Dubrovnin iz 1189. pisanoirilicom. Iz iste epohe potie i njstrij irilsk knjig srpskeredkcije, jevnelje zhumskog knezMiroslv, brt Stefn Nemnje. Napisano n pergmentu lepim, krupnim slovim tzv.ustvne irilice i ukreno stilizovnim inicijlim iminijturm u boji i zltu, Miroslvljevo jevneljejeste ne smo njstrij nego i njlep srpsk knjigsrednjeg vek. 62. Srpsk redkcij nastala je prilgovnjem jezikstroslovenskih tekstov domem (iz)govoru. Tokom 11. i 12. stole, redkcije su postle jezicislovenskih srednjovekovnih knjievnosti. One sve inezjedniki crkvenoslovenski jezik, ij se srpskvrijnt u nuci nziv srpskoslovenskim. Uporedo, iko u mnogo mnjoj meri, koristi se igovorni jezik, nroito u prvnim dokumentim, tkod je z srpsku, ko i z ostle crkvenoslovenskeknjievnosti srednjeg vek, krkteristin diglosij. Letopis pop Dukljnin (Regnum Slavorum) jedelo koje govori o istoriji Slovena na naim prostorimaod dolaska na Balkan do 12. veka. Pun je pria i legendiali i istinite podatke. 63. Vitantijska kultura imala je najvei uticaj nasrpsku knjievnost srednjeg veka. Od irila pa svedo propasti , Vizantija e biti presudan faktor ucelokupnoj srpskoj kulturi. Stroslovensk knjievnost zpoel jeprevodim. Njvei deo ne stre bibliotekeinil su del preveden s grkog jezik. Naa srednjovekovna prevodna knjievnostobuhvatala je njpre biblijske spise, ztimpokrifnu literturu, hgiogrfije, duhovnopesnitvo, crkveno besednitvo, beletristikuprozu, posebno romne ipripovetke, istoriogrfiju, prvndel, bogoslovske spise i duge vidove ueneknjievnosti, pre svega iz Vizantije ali i iz zapadne 64. U srednjem veku Biblij kod ns nije postojl kojedinstven knjig. Od starozavetnih spisa najprisutniji su bili Psaltir iPrie Solomonove. Od novozavetnih spisa najprisutnija su bila Jevanelja. Te knjige, naroito Jevanelja i Psaltir, itala su se ucrkvama svakodnevno, i predstavljaju ugoni kmensrednjovekovne kulture, osnovicu hrinskog pogledn svet, glvni izvor i uzor srednjovekovneknjievnosti. 65. Apokrifi ili lne, "otreene" knjige, jvili su se u sencibiblijskih spis i privlili su itoce kko zbogfntstike, u kojoj im dost folklornog, tko i zbogtenje d likove skrlnih spis, pstrktne iidelizovne, spuste n zemlju, d im pridju ljudskeosobine. To su bile rzne vizije i poklipse, strozvetne inovozvetne (Otkrovenje Enohovo, OtkrovenjeVruhovo, Vienje Bogorodiino i dr.), pokrifneposlnice, ln jevnelj i dr. Izvrili su snn uticj n nrodn shvtnj iverovnj i ostvili trgove kko u usmenoj trdiciji ipisnoj knjievnosti tko i u umetnosti, posebno uslikrstvu. 66. itij svetc ili hgiogrfije neposredno sendovezuju n novozvetne knjige te predstvljjuproduetk biblijske "istorije". Zsnovn n hrinskoj filosofiji ivot,tendenciozn i didktin po svojoj nmeni, itijsvetc, uprkos tome, njvie podseju nbeletristike nrove, pripovetku i romn, te su i zbogtog bil populrn kod njirih itlkih slojev (osvecima ratnicima, grenicima, pustinjacima...). U slovenskim literturm srednjeg vek itijzuzimju posebno mesto ne smo zbog omiljenostikod itlc nego i zbog uticj koji su vrili ndome knjievno stvrnje. 67. Znaajno je bilo i crkveno pesnitvo. Ono i po postnjui po funkciji im iskljuivo bogoslubeni, liturgijskikrkter. U osnovi svih vrst liturgijske poezije nlzi se molitvkko glvni oblik komunikcije s bonstvom. Nastavljaju se na psalme i do dana dananjeg ostajuokosnica svake hrianske slube. U srpskim prilikm uprvo crkvenopesnitvo, zjedno s hgiogrfijom, pokzlo se konjplodniji od svih nrov prihvenih iz vizntijskeknjievnosti. 68. Crkveno besednitvo je bilo veoma znaajno. Poelo sa Jovanom Zlatoustim, a nastavilo se saGrigorijem Niskim, Grigorijem Nizajanzinom iVasilijem Velikim. Odigrlo je veliku ulogu kko u morlnom ifilosofskom obrzovnju hrinskog ovek tko i uoblikovnju srednjevekovne knjievnosti. Preko besed crkvenih otc ni stri pisci doli su uposed bogte riznice stilistike i retorike ntikog dob. N srednjovekovni knjievni izrz rzvio se ntemeljim dveju velikih stilskih trdicij, biblijskeknjievnosti, posebno pslm, s jedne, i ntikeretorike, s druge strne. 69. Uz duhovne, jvili su se i svetovni nrovi, pripovetk iromn. Kod ns je bio preveden veliki brojpripovedk istonjkog i vizntijskog porekl, ali sudoprli i mnogi viteki romani sa zapada. N prelzu izmeu beletristike i uene proze stojiFiziolog, jedn od njomiljenijih knjig srednjegvek, prisutn u svim knjievnostim Istok i Zpd. Fiziolog je nek vrst srednjovekovnezoologije, "ivotinjski ep. Knjig predstvlj riznicumitsko-bestijrijskih simbol. 70. Znjno mesto u prevodnoj literturi zuzimjuuen del. Sve nuke koje su cvetle u vizntijskoj istrohrinskoj oblsti dogmtik, polemik, egzegez, mistik, duhovnobesednitvo, grmtik, geografija, istorij, prvo, filosofij itd. zastupljeni su i u noj srednjovekovnojknjievnosti. Antik filosofsk miso bil je dostupn i nemitocu koji se mogo upoznti s njveim filosofskimkolm strog vek.Svi knjievni rodovi, od slov iitij do religiozne himne, bili su proeti filosofijom. 71. Srpski letopisci poznog srednjeg vek uvek su npoetke srpske istorije stvljli Stefn Nemnju injegovog sin Svu, zborvljjui tko n vldre idrve koji su bili pre njih. Nemnj je udrio temelje jedinstvenoj srpskojfeudlnoj drvi, anjegov sin Sveti Sava temeljesamostalnoj srpskoj crkvi. Nemnj je podigo velik broj mnstir i time pruioprimer koji e slediti svi njegovi nslednici. Timnstiri poste ognjit i rsdnici knjievnedeltnosti. Njvei uticj n rzvoj srpske srednjovekovne kulturei knjievnosti imo je mnstir Hilndr u SvetojGori, duhovnom sreditu prvoslvnog svet. 72. Knjievnost srednjovekovne Srbije bil je po svojojformi duhovn, religiozn. Njeni su tvorci, s mlimizuzecim, crkven lic, klueri Ipk, njen osnovni pokretki motiv bio je politiki, ne religiozni. Skoro svi ni stri knjievnici stlno su obrivlijednu istu temu, istoriju srpske drve i crkve. Osnovn knjievn vrst bil je biogrfij. On je nstl n osnovu hgiogrfij. Druge zastupljene vrste: pohvle, liturgijskehimne, hronike, letopisi, hronogrfi, rodoslovi itd. 73. KNJIEVNOST EPOHE NEMANJIDA Knjievnost srednjovekovne Srbije bil je po svojojformi duhovn, religiozn. NJeni su tvorci, s mlimizuzecim, crkven lic, klueri Ipk, njen osnovni pokretki motiv bio je politiki, ne religiozni. Skoro svi ni stri knjievnici stlno su obrivlijednu istu temu, istoriju srpske drve i crkve. Osnovn knjievn vrst bil je biogrfij. On je nstl n osnovu hgiogrfij. Druge zastupljene vrste: pohvle, liturgijskehimne, hronike, letopisi, hronogrfi, rodoslovi itd. 74. Na poetku te knjievnosti stoji jedan pravni spis Hilandarska povelja, izdata od strane Stefana Nemanje, a dopunjena od strane njegovog sina Stefana. Tu je sdrn osnovn idej Nemnjinog kult, koju e svki n svoj nin rzviti Nemnjini biogrfi, njegov dv sin, Sv i Stefn. Istknut je Nemnjin ulog obnovitelj srpske drve, njegovo osvjnje drugih zemlj, kao i njegovo odricanje od prestola i opredeljenje za skroman monaki ivot. 75. Sveti Sv (oko 1175-1235.), odnosno njmliNemnjin sin Rstko, koji je ko monh dobio imeSv, bio je prvi srpski rhiepiskop, prosvetitelj i pisc. Sv je tvorc ne stre biogrfije ko nr, piscprve liturgijske himne i zetnik srpskogsrednjovekovnog zkonodvstv. Od njeg potiu prvimnstirski tipici i prvi crkveni zkoni. Njegovo glvno delo ivot gospodin Simeon, ukome su obuhvaene samo poslednje, monake godineivota Stefana Nemanje. 76. Drugi veliki srpski biograf bio je kralj StefanPrvovenani (vldo 1196-1227.). Bio je veliki ljubiteljknjievnosti. Njegovo delo ivot i podvizi svetog Simeon (oko1216.) jeste prv n celovit biogrfij, u kojoj jeobuhven sv Nemnjin ivot, od roenj dosmrti, ko i dogji posle smrti u kojim se ispoljilnjegov ntprirodn mo. U interpretciji Prvovennog Nemnj gubi ljudskecrte, koje su toliko vidljive u Svinom spisu, i postjuinstrument bonstv, svetitelj, udotvorc, bojiizbrnik. 77. Zpoet biogrfijm osniv drve, knjievnostnemnjikog dob nstvlj se biogrfijm osnivcrkve, iji su lik knjievno oblikovl dv svetogorskmonh, Domentijn i Teodosije. Domentijn, "poslednji uenik SvetogSve", jeromonh mnstir Hilndr, u svom ivotusvetog Sve (1254) ugledo se nPrvovennog, rzvijjui dlje njegovepoglede, njegov postupk i stil. Dogj z Domentijn nije vn sm po sebi, on jesmo povod z otkrivnje vie, bonske svrhedeltnosti glvnog junk. U prvi pln se stvlj znjlinosti junk i smiso njegove deltnosti. Njegovo drugo delo je ivot svetog Simeona. 78. Drugi Svin biogrf, Teodosije, istorijski je skoronepoznt linost. Bio je svetogorski monhi, verovtno, Domentijnov uenik. Osim ivot svetog Sve (pre 1292.), od njeg potiejo jedn hgiogrfski spis, ivot PetrKorikog, ztim retorsk Pohvl Simeonu i Svi iest liturgijskih himni. Ve n osnovu smih nslov Teodosije se pokzujeko n njrznovrsniji i njplodniji srednjovekovniknjievnik. Teodosije je prevshodno pripoved, a u poreenju sadrugim starim biografima, deluje gotovo realistino. 79. Njegov Sv izgubio je neto od svog ndzemljskoglik kojim g je ukrsio Domentijn i, uprkos tome toje idelizovn, posto je nekko stvrnij linost.Njegovi postupci su ne smo religiozno-morlno negoi psiholoki motivisni. U njegovom delu se bore suprotni motivi i tenje:ljubv prem Svetoj Gori i monkim ivotu, idunosti prem otdbini. Teodosijev pripovedki dr jo je potpunije doo doizrj u njegovu drugom delu, u ivotu PetrKorikog, koje je kre i mnje poznto odprethodnog, li po svojim isto knjievnimkvlitetim nimlo ne zostje z njim. 80. Uporedo s itijim rzvijl se i liturgijskhimnogrfij. Nju ine slube z novoustnovljenekultove domih svetc. Prv od njih je Slubsvetom Simeonu od svetog Sve. Nkon nje nstlo je nekoliko slubi svetom Svi. Od njih se sngom reitosti i lepotom pesnikih slikizdvj nonimn Slub svetom Svi, nstlpovodom prenos Svinih motiju iz Trnov uMileevu 1237. Najznaajniji pisac liturgijske poezije bioje Teodosije.On je npiso tri slube, posveene trim domimsvecim, Simeonu, Svi i Petru Korikom, i triZjednik knon, prvi posveen Hristu, Simeonu iSavi, a druga dva Simeonu i Savi. 81. I u itijim i u slubm immo ritmikuprozu, rzliitu od proze kkv je nstl u novijimvremenim. Srednjovekovna dela obiluju simbolima imetaforama, kao i razvijenim slikama. I posle Teodosij knjievnost se rzvij u istimtemtskim i stilskim okvirim. Njvie se piubiogrfije vldr i rhiepiskop. Novin je u tome to su t ksnij itij meusobnopovezn i sbrn u jednu knjigu, u zbornik, pozntpod nzivom ivot krljev i rhiepiskop srpskihrhiepiskop Dnil II. 82. Knjiga sadri est kraljevskih(Uro, Drgutin, krljice Jelene, Milutin, StefnDenskog i Dun) i deset itija arhiepiskopa , odSave do Danila II. Te itije uglavnom je pisao sam Danilo II, dok sunekolicinu napisali njegovi anonimni nastavljai. Dnilo je zpoeo tmo gde su stli biogrfi 13. vek.Od njih je prihvtio temtiku i filosofijuistorije, knjievni oblik i stil. Od pojedinanih itija izdvajaju se po vrednosti:Milutinov od Dnil i Stefn Denskog i 83. POZNI SREDNJI VEK Veliki porzi koji su usledili posle njvieg uspon iraspad carstva izzvli su pometnju kod svremenik. NJihovo rspoloenje njbolje je izrzio svetogorskiinok Isij kd je n prevodu filosofskih spisPseudo-Dionisij Areopgit, neposredno posleMrike bitke, zpiso d je knjigu zpoeo "u dobrvremen" zvrio je "u njgor od svih zlih vremen". U ezdesetak godina nakon Kosovskogboja, srednjevekovn Srbij iml je rzdoblje blistveobnove z vreme despot Stefn, ztim e usleditidug gonij z vreme despot ur i konnipd, nkon njegove smrti. 84. Zntne promene dogodile su se ne smo u politikojsferi nego i u kulturnom ivotu i knjievnomstvrnju. U Srbiji ko i u drugim zemljm prvoslvnogjugoistok i istok Evrope dolze krjem 14. i u 15. vekudo izrj neke tendencije u kojim kulturni istoririvide predznke renesnse (tenje ka sekulrizcijikulture, zeci individulizm, buenje interesovnjz ntiku). Despot Stefan Lazarevi bio je zatitnik knjievnosti ikulture uopte kod nas. Na njegov poziv u despotovinudolaze ueni kalueri iz Svete Gore. Resavska kol" umnstiru Mnsiji njvniji je centr prepisivke iprevodilke ktivnosti u despotovo vreme. Despotovprestonic Beogrd postje tkoe znjno kulturnosredite. 85. U odnosu n prethodno rzdoblje t se knjievnostizdvj nekim novim crtm ko to su npr.psihologizm, istoricizm, zeci kritinosti. Pisci seokreu unutrnjem, emocionlnom svetu ovek, todovodi do svojevrsne psihologizcije literture (Mrkoi Grigorije Cmblk). Istoricizm je suprotn tendencij, koja se ogleda kakozanimanjem za dela vizantijskih istoriografa, ve inovim shvatanjem srpske istorije. Nastaju dome istoriogrfske vrste:letopisi, rodoslovi, hronogrfi, u kojim se srpskistorij izle prvi put ko celin i u orgnskojpoveznosti s svetskom istorijom (Konstantin Filozofsa svojom biografijom despota Stefana). 86. Knjievnost novog vremen pretrpel je i nekedublje, sistemske promene. On gubi njvnijuodliku nemnjike knjievnosti, njenu monolitnost. Rspdju se veliki knjievni nrovi i mesto njihdolze do izrj mnje forme, ko to suslovo, pohvl, pesm, poslnic, zpis. Knjievnost se usitnjv, drobi, li zto sve vie dobijumetniki, poetski, lirski krkter, postjui vieknjievnost u modernom smislu. Meu utorim tih poetskim tekstov susreemo seprvi put s imenom jedne ene. To je monhinjJefimij (oko 1349 posle 1405), pre zmonenj endespot Ugljee Mrnjvevi. 87. Od nje potiu dv lirsk, elegino intonirn sstv:npis n ikonici drovnoj mnstiru Hilndru, ukojem je izrzil mterinski bol zbog smrti svogdetet, i Pohvl knezu Lzru, izvezen svilom npokrovu z kneev ivot. Jefimijin Pohvl knezu Lzru spd u temtskuskupinu od desetk spis o knezu Lzru, nstlih uprvim decenijm posle kosovske bitke. O Lzru nijenpisno celovito itije poput biogrfij nemnjikihvldr, nego vei broj mnjih spis uglvnompoetsko-retorskog krkter. S nrovskog stnovit meu njim se moguizdvojiti tri tip: povesn slov, pohvln slov ipohvle. 88. Despot Stefn Lzrevi (1377-1427), vldo od 1389. aod 1402 despot. bio je ne smo prosveenivldr, knjigoljubc i mecen nego i knjievnik. O njegovu knjievnom dru i umetnikim tenjmnjupetljivije govori pesnik poslnic Slovoljubve, nek vrst pesme u prozi s krostihom, jednod njlepih krih knjievnih tekstov u nojliterturu srednjeg vek. Pnju privle i neki drugi, uglvnom kri tekstovipoetskog krkter, nstli u 11. i 15. stoleu: Slovo sv.Svi Monh Silun, Povest o jeruslimskimcrkvm i pustinjskim mestim, Otpisnijebogoljubno, Ndgrobno slovo despotu uru. 89. Biogrfije se piu i dlje, iko mnje nego rnije, iji suutori Grigorije Cmblk i Konstntin Filosof. Oni suzjedno s Dimitrijem Kntkuzinom njmrkntnijeknjievne individulnosti 15. stole. Grigorije Cmblk (1364-1419/20), nemirn lutlklinost neizvesn porekl, ostvio je trg u bugrskoj,rumunskoj, srpskoj i ruskoj knjievnosti. U Srbiju jedoo 1402. i ko igumn mnstir Den osto unjoj do 1406. Z to vreme npiso je nekoliko spis kojipripdju srpskoj knjievnosti: Skznije o sv. Petki,opis prenos motiju svetice iz Vidin u Srbiju, ivotStefn Denskog i Slubu Stefnu Denskom. 90. Konstntin Filozof (umro posle 1439) zuzim centrlni poloj u knjievnosti epohe despot Stefn. Od njegovih del njznjnij su Skznije o pismenh, prv n filolok rsprv, i ivot despot Stefn (1431), posle Domentijnovog i Teodosijevog ivotopis sv. Sve njopsenij n str biogrfij. Konstntin o zbivanjima govori prevshodno ko istorir. Dogaaje prikazuje realno, bez previe poistoveivanja sa duhovnim i boanskim. 91. Njznjniji pisc druge polovine 15. vek jesteDimitrije Kntkuzin. Ko i Konstntin, on je svetovnolice. Dok je Konstntinov rd vezn z despotovuprestonicu Beogrd, Kntkuzin potie iznjznjnijeg rudrskog grd Srbije, Novog Brd. Npiso je vie spis, od kojih se osebno izdvjjuslede tri: Krtki ivot Jovn Rilskog, Poslnickir-Isiji i Molitv Bogorodici. Iz Novog Brd potie jo jedn pisc druge polovine 15.stole, Vldislv Grmtik, sstvlj nekolikoopsenih enciklopedijskih zbornik i utor znimljiveRilske povesti, u kojoj im relistikih detlj iz ivoti sumornih refleksij o sudbini blknskih nrod. 92. KNJIEVNI RAD POD TURCIMA Posle pd nih srednjovekovnih drv pod Turke (udrugoj polovini 15. vek) nije presto rd n knjizi. Njvei deo ne stre biblioteke suvn je uprvo urukopisim koji potiu iz turskih vremen. Prv n irilsk tmprij osnovn je u Crnoj Gori1493. na Cetinju. Ksnije su nstjle i druge tmprije srpske knjige(uVeneciji, Gordu, Grnici, Rujnu, Mileevi, Mrkinoj Glvi, Beogrdu, Skdru). Ipak se knjige umnovju i dlje njvie n strinin, prepisivnjem. 93. Originlno knjievno stvrnje bilo je u velikomopdnju, ali je i dalje bilo sposobnih pisaca. Glvni rzlog knjievnog opdnj je gubljenje glavneteme knjievnih dela - samostalne srpske drave. Nstvljen je rd n istoriogrfskim vrstm poznogsrednjeg vek: hronikm, letopisim, rodoslovim ihronogrfim. Prvi hronogrf npiso je neki Srbin u Rusiji u 15.veku. Nosio je nslov Povest od bitij i od crstvihvseh nrodov. Pored svetske istorije od Adm dopd Crigrd, u njemu se posebno izlu istorije trislovensk crstv, ruskog, srpskog i bugrskog. Pisci su suvli i interesovnje z svremenedogje. Naroito su negovani mlai letopisi. 94. HUMANIZAM I RENESANSA Obino se vezujue u jedan pojam, pri emu se podhumanizmom podrazumeva period koji pethodirenesansi I koji traje jo od kraja srednjega veka, odXIV i XV, dok se renesansom nazivaju duhovne Iumetnike pojave XVI veka. U tom vremenu nastale su znaajne izmene u klasnojstrukturi I u kulturi srednjovekovnog drutva. Uporedo s tim vre se I znaajne promene i uduhovnom ivotu ljudi kasnog srednjeg veka. Razvija se pojam humaniteta, humanizma ( od lat.Humanus ljudski, oveni), koji dovodi do uzdizanjaznacaja ljudske linosti kao slovodne ljudkse jedinke. 95. Snanu potvrdu o tom znaaju dobijaju ljudi srednjegveka u delima klasinih (grkih i rimskih)filozofa, pesnika i umetnika, u kojima otkrivaju praveuzore ovenosti i estetickog ideala. Najveci knjievni predstavnici tog perioda bili suitalijanski pesnici Dante Aligieri ( Boanstvenakomedija, 1307-1321 ) i Franesko Petrarka (Kanconijero, posle 1327. i 1348. godine ) i italijanskinovelista Djovani Bokao ( 1313-1375 ). Kod nas sunajpoznatiji humanisti: Jan esmiki (1434-1472 ) kojije sebe, kao humanista, nazivao Janus Panonius;ibenanin Jurij Sisgoric, koji je 1477. godine objavio uMlecima svoju zbirku pesama na latinskom jeziku, icuveni splitski pesnik Marko Maruli ( 1450-1524), epski spev Judita iz 1501. godine. 96. Renesansa je nastavila sa humanickim shvatanjimaoveka i ovenosti razvijajui ih jo vie i uvrujuipojam individualne ovekove slobode, zadovoljstva isreu. Renesansni ovek, podstaknut primerimaantike, razvija mnogo sloeniji pojam ivotu i o svomepravu na nju: ovek je sloodno svestrano obdarenobie koje ima prava na uivanje ovozemaljskog ivota Ina postizanje zmlajske sree, koja se sastoji I u ulnimzadovoljstvima I u duhovnim kotemplacijama. Pojam umetnike lepote uspostavlja se kao harmonijasvih delova i vernost prirodi. U isto vreme umetnost se uzdie na stepen nauke. 97. Sada svi potpisuju svoja dela, autoportret iautobiografija postaju najeci vidovi umetnikogoblikovanja. Glavni predstavnici renesanse knjievnosti su:Ludoviko Ariosto (1474-1533) sa svojim uvenimspevom Besni Orlando, Torkvato Taso (1544-1595) sasvojim jo uvenijim religioznim spevom OsloboeniJerusalim, kod Italijana; Miguel de ServantesSavedra, kod panaca; Viljem ekspir (1546-1616)najvei dramatiar svih vremena, kod Engleza; FransoaRable (1491-1553) sa svojim fantatino-satirinimromanom Gargantua i Pantagruel, prefinjeni pesnikPjer Ronsar (1524-1585) I produbljeni mislilac MielMontenj (1533-1592), kod Francuza, a kod nas najveidubrovaki komediograf Marin Drzi (1508-1567), proslavljeni pisac komedije Dundo Maroje. 98. BAROK Barok (od panskog baruecco, portug. barocco nepravilne, neobraene perle a zatim - sve to jepreterano, grubo) oznaava epohu koja sledi izarenesanse i koja umnogome predstavlja knjievne iumetnike pojave suprotne renesansi. Nastao je u doba pune vladavine katolikeprotivreformacije, barokni stil se i karakterieizrazitim prodorom hrianske mistike i isto takooitim izrazajnim bizarnostima prema smirenoj iharmoninoj jednostavnosti renesansnog umetnikogizraza. 99. Gomilanje, kumulacija izraajnih sredstava ipreteranosti u izrazu glavne su stilske osobine ovogaperioda. Barok je raznovrsnija umetnika epoha negorenesansa; njegove idejne osnove I umetnika praksadrukije su u dvorskim i katolikim krugovimaItalije, panije i Francuske, a drukije u protestantskimi buroaskim zajednicama Holandije, Nemake iEngleske. U francuskoj knjievnosti je dosta teko povuigranicu izmeu baroka i klasicizma; Malerb, mladiKornej, Rotru poeli su kao barokni pisci da bikasnije postali istaknuti predstavnici klasicizma. 100. Glavni predstavnici u knjievnosti jesu: pesnik Dj. Marino u Italiji; Lope de Vega (1562-1635) i Kalderon (1600-1651), sa svojim komedijama i dramama - u Spaniji; A. Grifius (1616-1664), sa svojom lirikom I svojim dramama, i Hans Kristof Grimelshauzen (1620- 1676), sa svojim cuvenim pikarskim romanom Simplicisimus kod Nemaca. Kod nas je najpoznatiji predstavnik baroka dubrovaki pesnik Ivan Gunduli (1589-1638), sa svojim velikim spevom Osman, religioznim spevom Suze sine razmegnoga i pastoralom Dubravka. 101. KLASICIZAM Klasicizam je knjievni pravac koji se poeo formiratijo u toku renesanse, a koji je svoj puni procvatdostigao tokom XVII veka u Ftancuskoj i tokom XVIIIveka u Engleskoj, Nemakoj i Rusiji. U prvim deceniijama XIX veka jo uvek trajao u nekimknjievnostima s kasnijim razvitkom u vidu kolsko Iformalno-zanatskog klasicizma, tzv. psudoklasizima(laznog klasizma). Prve poetike ovoga pravca nastale su jos u XVI veku;najuvenija je ona italijanskog filozofa Skaligera iz1561. godine. 102. Kasnije potpunu razradu teorije klasizima dao jefrancuski pesnik i teoretiar Nikola Boalo (1636-1711) usvojoj Pesnikoj vetini iz 1674 godine, a novoshvatanje klasizma je i njegovo dublje i izvornijetumaenje da li su nemaki pisci i teoretiari XVIIIveka (Vinkelman, Lesing, Herder, Gete) i ruski pesnikLomonosov (1711-1765). Najznaajnije knjievne vrste jesu: epopeja, tragedija ikomedija. Epopeja i tragedija pripadaju visokom stilu: njihovijunaci su kraljevi i heroji, radnja je uzviena iznaajna, a izraz otmen i dostojanstven. 103. Komedija je pripadala jednostavnom ili niskom stilu:likovi su obini ljudi, radnja je ivlja i raznovrsnija, a uizrazu je dozvoljena vea sloboda i upotreba rei izsvakodnevnog govora. Najzad, srednjem stilu pripadaju elegije, satire ididaktiki spisi. Razvija se teorija o tri jedinstva u drami: jedinstvovremena, jedinstvo mesta i jedinstvo radnje. U Engleskoj su glavni predstavnici Dzon Drajden(1631-1700) dao teorijsku razradu klasicistike drame, anajvei klasicistiki pesnik Aleksandar Poup (1689-1744) manifest engleskog klasicizma Ogled o kritici. 104. Glavni predstavnici klasicizma u Francuskoj bili su: tragiari Pjer Kornej (1606-1684), autor uvene tragedije sa temom iz panske istorije Sid, an Rasin (1639-1699), pisac brojnih tragedija s temom iz grke i rimske istorije; svetski poznat komediograf an Batist Molijer (1622-1673) pisac Tvrdice, Tartifa, obrazenog bolesnika, smenih precioza i drugih komedija; poznati pisac basana ak de la Fonten (1621-1695); La Brijer (1645-1696) pisac poznatih studija ljudskog ponaanja Karakteri; veliki mislilac Blez Paskal (1623-1662), pisac poznatih Misli itd. 105. U Nemakoj su rani teoretiari klasicizma u duhu francuskog klasicizma bili Opic (1597-1639) i Gotsed (1700-1766), a dublju razradu dali su krajem XVIII veka Gothold Efraim Lesing (1726-1781), autor uvenog zbornika pozorinih kritika I teoretskih rasprava o drami Hamburka dramaturgija, Johan Volfgang Gete (1749-1843) najvei pesnik Nemake, tvorac nemakog klasicizma kao duboke umetnike studije sveta i ivota, pisac velikog filozofskog i dramskog speva Faust. 106. U Rusiji je najznaajniji teoretiar klasicizma bionaunik i pesnik Mihail Vasiljevi Lomonosov (1711-1765), a najvei pesnik Gavril Romanovi Deravin(1743-1816). Kod nas je najpoznatiji predstavnik ovog pravca bioLukijan Muicki (1777-1837), koji je u svojoj poezijisjedinjavao klasicistiku formu s nacionalno-romantikim oduevljenjem. 107. PROSVEDENOST Prosveenost ili racionalizam, je najznaajnijakulturno-knjievna epoha posle renesansne. Onaobuhvata ceo XVIII vek, ali su filozofske pripreme zanju izvrene jo u XVII veku. Epoha prosveenosti karakterie se pretenoodreenim idejno-folozofskim stavovima, koji se uknjievnosti toga doba manifestuju u nekolikoknjievnostilskih varijanti. Osnovna ideja prosvetiteljskih filozofa bila je da secovek raa po prirodi dobar i da mu je dua ista kaoneispisan list hartije, a da od iskustva zavisi kako eta hartija biti ispisana. 108. Otuda prosvetitelji u pravilnom vaspitanju vide glavnosredstvo za ovekovo formiranje i razumno ureenje injegovog ivota i drutvenog poretka. kola i prosveta imaju za ovekovo i narodnoblagostanje najvei znaaj, te su zato i popularno-nauni i didaktiki spisi najprea narodna potreba inajznaajniji dug pisaca prema svome narodu. U Engleskoj, prosveenost je dovela do procvataromana kao knjievne vrste dostojne po znaajuepopeje i tragedije. Jedan od prvihromanopisaca, Danijel Defo (1660-1731), pie prvigraanski roman Robinzon Kruso. 109. Ostali znaajni romansijeri toga veka predstavnici su iknjievnog pravca sentimentalizma: S. Ricardson(1689-1761), L. Stern (1713-1768), O. Goldsmit (1730-1774), dok je Donatan Svift (1667-1745) sa svojimdrutveno-satirinim i fantastino-alegorijskimromanom Guliverova putovanja zasnovao drutveno-realistiki roman. Drugu grupu predstavljaju tzv. enciklopedisti, osnivaii tvorci svetski cuvenog zbornika svih znanjaEnciklopedije, meu kojima, pored Monteskjea iVoltera, treba istai DAlambera, Kondijaka, Holbaha, Helvecia, Didroa iRusoa. 110. U junoslovenskim knjievnostima najznaajniji predstavnik prosveenosti bio je Dositej Obradovi (1740-1811), koji je svojim delom ivot i prikljuenija, Basnama i svojim moralistikim esejima zasnovao srpsku noviju knjievnost i sjajno je uveo u krug evropske literature; Matija Antun Rekljkovi (1743-1798), pisac popularno-pounog dela Satir iliti divlji ovek i Valentin Vodnik (1785- 1819), osniva novije slovenake knjievnosti. 111. ROKOKO Rokoko (od franc. Rocaille ukras od koljki ikamenia omiljen u ovo doba), otmeni stil plemikedekadencije u doba Luja XV (francuskog kralja od 1715-1774) koji je preuzet iz likovnih umetnosti nametaja. Rokoko je predstavljao epigonsko opadanje visokogklasicizma iz doba Luja XIV (1645-1715), a odlikovao seljupkou i gracioznou, ali i povrno-frivolnimprikazivanjem ivota. Knjievnost rokokoa obuhvata anakreontiku i lakupoeziju, koja slavi ljubav, uivanje i raskalanost; tzv.galantni roman i novelu, koji su prikazivali ljubavnedozivljaje iz sveta aristokratije, pastoralu i frivolnukomediju. 112. Pored beznaajnih mondenskih predstavnika ovoga stilskog pravca, rokokou pripadaju i neka velika ili poznatija imena evropske knjievnosti: Volter (1694- 1778); Marivo (1688-1763); Kristof Martin Viland (1733- 1813). Oblici ovog stila nai e se i kod ruskih pesnika s kraja XVIII i s poetka XIX veka, meu koje se po izvesnim svojim pesmama moze ubrojiti i A. S. Pukin (1799-1837); u srpskoj poeziji tome stilu pripadaju pesme jednog od ranijih naih pesnika XIX veka, Jovana Paia (1771-1849), a po izvesnim elementima cak i neki stihovi B. Radievia (1824- 1853). 113. SENTIMENTALIZAM Sentimentalizam ( od engl. Sentimental oseajan) jeknjievni pravac zrele prosveenosti, nastao je najpre uEngleskoj izmeu 1730. i 1780. godine, a zatim irokorasprostranjen u svim evropskim knjievnostima drugepolovine XVIII veka. U Francuskoj sentimentalizam se dalje razvijao imodifikovao u pravac predromantizma; u Nemakoj jetakoe prihvaen pod nazivom oseajnost.Sentimentalizam je bio knjievni izraz senzualistikevarijante filozofije prosveenosti, kojaje, nasuprot, racionalistikom primaterazuma, stavljala emociju i matu u prvi planovekovog duhovnog ivota i knjievnog stvaranja. 114. Glavni predstavnik i osniva ovog pravca u Engleskoj bio je Semjuel Riardson (1689-1761) koji je svojim psiholoko-analitikim romanima u obliku pesama Pamela ili Nagraena vrlina, Klarisa ili Istorija mlade dame, Istorija gospodina arlsa Grandisona. Evropski pisci sentimentalizma: Didro, Ruso, Gelert, Klopstok, Viland, Lesing i Gete; Goldoni, Karamzin; Dositej Obradovi. 115. PREDROMANTIZAM Predromantizam ( franc. Preromantisme knjievnipokret koji je prethodio romantizmu) u stvari je ifrancuski naziv za slinu orijentaciju u knjievnostikakvu je imao engleski sentimentalizam, ali i saosobinama koje su jo vie oznaavale pojavuromantizma, i koje su umnogome i inile sastavneelemente tog znaajnog knjievnog pravca na prelazuiz XVIII u XIX vek. Ono sto najvie karakterie stil predromantizma, to jekrajnji subjektivizam, bolna nesaglasnost izmeuusamljene pesnike jedinke i sveta i potpunopredavanje sebe svojim poetskim snovima. 116. Srce I Dua postaju vie nego u sentimentalizmumetaforike oznake za emotivno-iracionalna stanjapisaca i njihovih italaca; melanholija toga dobaprethodi uvenom romantiarskom veltsmerc-u(svetski bol),a potreba za krajnjom poverljivou iiskrenou u iskazima otkriva nove forme knjievnogoblikovanja: pored oblika pisama i dnevnika, jo i vrlointimne ispovesti. Ljubavni nemir i duboka seta nalaze utoite uprirodi, koja se otkriva ljudskom oku, ali jo viepesnikom srcu. Iza pojavnosti predmeta i oblika uprirodi postoji neko vie Bie, velika Dua, kojaispunjava svu prirodu i ini tajnu njene lepote. S tim uvezi javlja se i obnova religioznog oseanja. 117. Predromantiarska raspoloenja pokazivali su i nekipisci engleskog sentimentalizma, naroito pesnikEdvard Jang (1683-1765). U francuskoj je osniva iglavni predstavnik predromantizma bio an ak Ruso(1712-1778), po kome je i celo predromantiarskooseanje sveta nazvao rusoizmom. Sledbenici an ak Rusoa u Francuskoj i u Evropiizgradili su tako kult prirode i prirodnog oveka:Bernarden de Sen Pjer (1737-1814).U Nemakoj mladiJohan Volfgang fon Gete (1749-1832) i Fridrih iler(1759-1805). U Rusiji pesnik Vasilije Andrejevi ukovski (1783-1852), a kod nas Jovan Sterija Popovi (1806-1856), sasvojom zbirkom stihova Davorje (1854), izraz supredromantiarskih knjievnih raspoloenja. 118. ROMANTIZAM Romantizam (nem. Romantic, franc.Romantisme, engl. Romanticism) jedna je odnajsloenijih i najprotivrenijih epoha u istorijievropskih knjievnosti. Pripreman jo krajem XVIII veka onim knjievnimpojavama koje su nazvanepredromantizmom, romantizam se snano razvio naprelazu iz XVIII u XIX vek, najpre u Nemakoj, a zatimu Engleskoj, Francuskoj, Rusiji i ostalim evropskimzemljama, u kojima je trajao do sredine XIX veka. 119. U Junoslovenskim zemljama romantizam je oznaiobuenje nacionalnog duha i stvaranje originalnihnacionalnih knievnosti, koje taj romantino-nacionalni karakter nisu gubile kroz ceo XIX vek. Kao termin re romantian javlja se ve veomarano, jo u XVII I XVIII veku, kada oznaava sve oneknjievne pojave, pre svega u renesansnoj knjievnostipanije i Italije, koje su suprotne antkoj knjievnosti ionoj evropskoj knjievnosti koja je izgraena po uzoruna klasine pisce, tj. suprotne klasicizmu. Romantizam se, prema tome, moze oznaiti kaosuprotnost klasicizmu, klasicistikom konceptuliterature. 120. Nasuprot razumu istiu se kao glavne pesnikestvaralake snage mata i emocija; nasuprotharmoninosti, celovitosti i logikom planu dela razbijenost, fragmentarnost i nedovrenost ostvarenja;nasuprot jedinstevnom tonu dela i strogomrazdvajanju stilskog izraza nagle promene tona imeavina stilskih sredstava i knjievnih vrsta. Nasuprot klasicistikoj odmerenosti i dostojanstvuemocije i izjava silovitost i prekomernost oseanja irazbaruenost u izrazu. 121. Bitna crta romantiarskog karaktera jesteprotivrenost, koja se ogleda i u ivotu i u stvaranjuromantiara. Potreba za drutvom prema tenji kausamljenosti; izrazita subjektivnost i individualizamprema drutvenom i nacionalnom oseanju kolektiva;bolno doivljavanje sveta i duboka melanholija premaironinom stavu i u ivotu i u poeziji; beanje odivota prema dubokom oseanju ivota. Romantizam u Nemakoj poinje u zadnjoj decenijiXVIII veka: najistaknutiji teoretiari su braa AvgustVilhelm Slegel (177-1845) i Fridrih Slegel (1772-1829), apoetski predstavnici su: Klemens Brentano (1778-1842)i Ahim fon Arnim (1781-1831), Fridrih Helderlin (1770-1843); Novalis (1772-1801), Ludvig Tik (1773-1853). E. T.A. Hofman (1776-1822), an Paul Rihter (1763-1825). 122. U Engleskoj se kao poetak romantizma smatra godina kada su V. Vordsvort (1770-1850) i S. Kolridz (1772- 1834) objavili svoju neveliku zbirku pesama Lirske balade (1798), koji su sa jo jednim pesnikom obrazovali tyv. Jezersku kolu; drugu generaciju engleskih romantiara predstavljaju: Lord Dord Bajron (1799-1824), Persi Bis Seli (1792-1822), Don Kits (1795-1821), Valter Skot (1771-1832). U Amerikoj knjievnosti znaajno mesto zauzima Edgar Alan Po (1809-1849), koji se rauna, uz francuskog pesnika arla Bodlera (1821-1867), za glavnu preteu simbolizma i cele moderne poezije. 123. U Francuskoj su rani predstavnici romantizma biliAndre Senije (1762-1794), Rene Satobrijan (1768-1848) iAlfons de Lamartin (1790-1869). Najvee imefrancuskog romantizma je Viktor Igo (1802-1882), pored njega znaajni su i pesnici Alfred de Mise(1810-1857) i Alfred de Vinji (1797-1863). Dva najveapredstavnika francuskog istorijskog i drutvenogromana: Stendal (1783-1842) i Balzak (1799-1850). U Rusiji glavni predstavnici bili su: V. A. ukovski(1783-1852), Aleksandar Sergejevi Pukin (1799-1837) iMihail Jurjevi Lermontov (1814-1841). 124. Od ostalih evropskih romantiara treba pomenuti: italijanskog pesnika akoma Leopardija (1789- 1837), austrijskog pesnika Nikolu Lenau-a (1802-1850) i maarskog pesnika Aleksandra Petefija (1823-1849); Jan Kolar (1793-1852), Ljudevit Stur (1815- 1849), Ljudevit Gaj (1809-1872), Vuk Stefanovi Karadi (1787-1864), Karel Hinek Maha (1810- 1836), Branko Radievi (1924-1853), P. P. Njego (1813- 1851), Jovan Jovanovi Zmaj (1833-1904), Djura Jaki (1832-1878), Laza Kosti (1841-1910), Ivan Mazurani (1814-1890), Petar Preradovi (1818-1872), France Oresern (1800-1849). 125. BIDERMAJER Bidermajer (nem. Biedermaier parodina oznaka zapesnika naivnog stihotvorca) stilska epohaaustrijskog i nemakog graanstva posle napoleonskihratova, u periodu Meternihove reakcije koja se moeire protegnuti na knjievnost i umetnost cele Evropeu prvoj polovini XIX veka. Karakterie se prelaznim stilskim formama izmeuromantizma i realizma, zapravo, izmeupostromantikih tendencija u prvim decenijama XIXveka i pokreta Mlade Nemake (1830-1850), u kome seve javljaju znaci ranog realizma. 126. Bidermajer je stil jedne epohe na izmaku romantizma ina poetku realizma, koji ima elemenata i jednog idrugog stilskog pravca. U epohi bidermajera razvija se melanholino-sentimentalna poezija, koja se neguje uspomenarima, u ciklinim nizovima pesama. Umestovelikih tragedija, javljaju se graanske drame, a umestokomedija vesele pozorine igre. U asopisima cvetanovela, katkad visoko umetniki obraena. 127. Istorijski roman Valtera Skota dobija svoje sledbenike irom Evrope pa i u Austriji i Nemakoj. Knjievnost se neguje u obliku kalendara, almanaha, asopisa i antologija; od knjievnih formi naroito su u modi dnevnici, romani u pismima, memoari i autobiografije. Pozitivne strane ove epohe ogledaju se u tome to je ona dovela do velike razuenosti u pogledu knjievih formi i stilskog izraza. 128. Najznaajniji predstavnik ove epohe, koji je u isto vreme i izraz liberalnih tenji Mlade Nemake jeste uveni pesnik Hajnrik Hajne (1797-1856), zatim Eduard Merike, Adalbert Stifter, Franc Grilparcer (1891-1872), uveni austrijski dramatiar; Gotftrid Keler (1819-1907), najpoznatiji svajcarski romansijer i novelista; Karl Inerman i drugi. U naoj knjievnosti, elemente bidermajerskog stila nalazimo kod veine pisaca prve polovine i sredine XIX veka, Branka Radievia i u komedijama J. S. Popovia. 129. PARNASIZAM Parnasovci (od grc. Parnas brdo u centralnojGrkoj, po grkoj mitologiji sedite Apostola i muza; uprenesenom znaenju carstvo poezije) pesniki krugTeofila Gotjea (1811-1872) i Lekont de Lila (1818-1894), okupljen oko asopisa Savremeni Parnas(1866,1871,1876). Tom krugu su pripadali: Teodor Banvil, SiliPridom, Zoze Maria de Heredija, Fransoa Kope, a iztog kruga nastali su i kasniji simbolisti: StefanMalarme (1842-1898) i Pol Verlen (1844-1896). 130. Parnasovci su predstavnici larpurlatistikih tenji, Oni su za poeziju slika i uzdrane emocije, saegzotinim ili eruditskim temama, sa tenjom kaestetskoj objektivnosti i ka rafiniranosti izraza i stiha.Stavljaju u prvi plan pesniki zanat, vetinupravljenja stihova na tekom poslu rime iritma, poetsku bezlinost i erudiciju. Parnasovci su mnogo doprineli bogatstvu pesnikihslika u poeziji, preciznosti i nijansiranosti izraza, kao ivirtuoznosti stiha. Od naih pesnika najblii parnasovcima bio je VojislavIli (1860-1894), a njihov uticaj pretrpeo je i nasistaknuti predstavnik simbolizma Jovan Dui (1871-1943). 131. REALIZAM Realizam (od lat. Realis stvaran, istinit) je knjievnipravac iz sredine i druge polovine XIX veka S jedne strane, predstavlja nastavak i razvijanje nekihtenji romantizma (prikaz narodnog zivota i lokalnaboja u prikazivanju). S druge strane, protivnost romantizmu i pripremu zanastajanje radikalnog negiranja mate i emocije uknjievnom stvaranju a za objektivnu verodostojnostinjenica, to je krajem veka odvela u naturalizam. 132. Realizam je u osnovi svoje estetike postavio tezu:Umetnost treba da prikaze stvarnost onakvu kakvajeste, bez ulepavanja, bez dodavanja umetnikovihsubjektivnih sklonosti i vidjenja, bez emocionalnepristrasnosti, a sa tenjom ka objektivnosti, tanosti iistinitosti. U stvari, realizam je u osnovu svoje estetike stavioveitu tenju umetnosti ka istinitom podraavanjuprirode, ivota i oveka. Zato su i shvatanja realizma bila vrlo razliita, i kretalasu se od jednostavne postavke da je realizam ono to jesvima jasno i razumne sutine. 133. Ipak, u svojim najpoznatijim i opteprihvaenimteorijskim formulacijama realizam je postavljao zahtevza istinitim prikazivanjem ivota, pri cemu se podivotom podrazumevala pre svega drutvenaovekova situacija, njegovo psihiko reagovanje kaodrutvenog bia na stavove i akcije drugih ljudi premanjemu i, obrnuto, njegove prema njima. Stilski gledano realizam se zasniva na vrstojfabuli, koja ima za cilj da to potpunije ocrtalikove, koji su tipski predstavnici jednog sloja ili jednevrste ljudi (tipinost likova). Razvijeni opisi stvari i likova takoe su potinjeni tomcilju: da osvetle likove sa svih strana i da ih prikazu unjihovoj drutveno-politikoj uslovljenosti. 134. Motivacija postupka i delovanja linosti zasnovana jena prirodno-loginoj kauzalnosti: niegfantastinog, halucinantnog, tajanstvenog inatprirodnog nema u realistikom motivacijskomsistemu. Psiholoka analiza likova data je s obzirom na ovekovedrutvene reakcije; meutim, upravo produbljenijapsiholoka analiza odvela je realizam ka nekim novijimknjievnim shvatanjima na prelazu dva veka. 135. Glavni predstavnici realizma u Francuskoj bili suOnore de Balzak (1799-1850), Gistav Flober (1821-1880),i drugi. U Engleskoj arls Dikens (1812-1870), uNemakoj je realistike tenje pokazivao pokretMlade Nemake (1830-1850), Gotfrid Keler, TeodorStorm, Konrad Ferdinand Majer, Teodor Fontane idrugi. U junoslovenskim knjievnostima realizam je dao nizznaajnih pripovedaa i romansijera: JakovaIgnjatovia (1822-1889), Lazu Lazarevia (1851-1890)Simu Matavulja (1852-1908), Stevana Sremca (1855-1906), Radoja Domanovia (1873-1908); AntunaKovaia (1854-1889) i druge. 136. NATURALIZAM Naturalizam (od lat. Natura priroda) je knjievnipravac nastao u Francuskoj i drugim evropskimzemljama u zadnjoj etvrtini XIX veka, koji se zasnivaona otkriima prirodnih nauka (biologije,fiziologije) ina filozofskoj osnovi pozitivizma. Glavna tema naturalizma bila je da je ovek proizvodnaslea, sredine i istorijske situacije (momenta), i dase na toj osnovi najbolje moe razumeti, protumaiti ipisati njegovo delo ( kritiki metod francuskogistoriara knjievnosti Ipolita Tena, 1828-1893). 137. Osniva i glavni predstavnik naturalizma u Francuskojbio je Emil Zola izgrauje na toj teorijskoj osnovi itavciklus svojih romana Rugon-Makarovi (1871-1893), koji naziva prirodna i drustvena istorija jedneporodice pod Drugim carstvom (1851-1870). Naturalizam je stvorio i svoje posebne stilskepostupke, dovodei realistike zahteve o objektivnostiopisivanja i iskljuivanju svakog emotivnog odnosaumetnika prema predmetima koje opisuje do krajnjihgranica. U nemogunosti da od zivota stvori eksperimentalnesluajeve Zola izabira klinike sluajeve u kojima seabnormalno, bolesno i vidljivo ispoljava i mnogojasnije otkriva mehanizam ljudske psihe. 138. Patologijazloina, prostitucije, pijanstva, ludila, degeneracije iraznih vrsta psihoza postaje glavna temanaturalizma. Verno beleenje i registrovanje i najmanjih pojedinostidovodi do proliferacije opisa, koji zauzima itavestranice i postaje sam sebi cilj. Umetnik se moradokumentovati na licu mesta radi prikupljanja tihpojedinosti. Glavni predstavnici naturalizma u Francuskoj bili su:Emil Zola (1840-1902), Gi de Mopasan (1850-1893), oris Karl Uismans (1848-1907). 139. U Nemakoj i skandinavskim zemljama naturalizam ese ogledati naroito u drami, a najnaajniji njenipredstavnici bie nemaki dramatiar GerhartHauptman (1862-1946), norveki dramatiar HenrikIbzen (1828-1906), vedski dramatiar i pripovedaAugust Strindberg (1849-1912). U Italiji naturalistike tenje dovee do posebnogitalijanskog realistiko-naturalistikog pravca verizma, iji je glavni predstavnik bio Djovani Verga(1840-1922). 140. U Rusiji naturalizam nije uhvatio jaeg korena zbogjake umetnike dominacije realizma, ali ga ima unekim delovima i vidovima knjievnog stvaranjamanjih pisaca. U jugoslovenskim knjievnostima naturalizam je iteoretski i prakticno zastupao Evgenij Kumii (1850-1904), meutim, naturalistikih elemenata uklopljenihu umetniki uspelo stvaranje naih pisaca koji se nisuiskljuivo vezivali za naturalizam nai emo i kod SimeMatavulja (1852-1908), Josipa Kozarca (1850-1906), Vjenceslava Novaka (1859-1905), BoreStankovia (1876-1927), Frana Govekara (1871-1947). 141. SIMBOLIZAM Simbolizam (grc. Symbolon znak, beleg) je knjievnipravac koji je dobio svoje ime i okupio svoje pristalicekao grupu oko 1885. godine u Francuskoj, ali je imaosvoje pretee jos iz perioda romantizma i trajao ponekim bitnim elementima svoje poetike jo i posle1900. godine, kada se rauna da je kao pokret prestao. U stvari, simbolizam je u mnogome postao osnovamoderne poezije, a njegov glavni pretea francuskipesnik arl Bodler (1821-1867), sa svojom uvenomzbirkom pesama Cvee zla postavio je temelje celojmodernoj poeziji XX veka. 142. Pored Bodlera, u pretee simbolizma se raunaju joneki romantiari: nemaki pesnik i romansijer Novalis(1772-1801), ameriki pripoveda i liricar Edgar Alan Po(1809-1849), Alfred de Vinji (1797-1863). Kao pokret simbolizam se datira od 1886. godine kadaje an Moreas u listu Figaro objavio Manifestsimbolizma, a Malarme predgovor Raspravi orecima Rene Gila (1862-1925). U osnovu svoje poetike simbolisti su stavili teorijskestavove i poetsku praksu arla Bodlera: modernipesnik je edo velikog grada, koji svojom senzibilnousilazi do dna ovekovog fizikog i moralnogpada, nalazei u tim tamnim dubinama ljudskog bianajveu patnju i najveu ozarenost, spoj nesree ilepote. 143. Priroda, njena istota i lepota, to je inspirisalo svepesnike ranijih vremena, naroitoromantiare, prestaje da interesuje simboliste u tomnjenom nevinom i ednom vidu; priroda je u svojimpojavnim oblicima samo prividnost (san) iza koje sekriju prave sutine stvari. Pesnik je vidovit, prorok koji u trenucima pesnikeintuicije otkriva te sutine, nalazei analogije izmeupojave i ideje, izmeu stvari i bia. Najznaajniji prethodnici simbolizma: A. de Vinji(1797-1863), Edgar Alan Po (1809-1849) i arl Bodler(1821-1867) uli su i svojom poetikom i svojim delima uosnovu simbolistike teorije, pored njih bitna imenasimbolizma su: Artir Rembo (1854-1891), StefanMalarme (1842-1898) i Pol Verlen (1844-1896). 144. Belgijski pesnik Moris Meterlink (1862-1949), dok sunaturalistiki dramatiari Henrik Ibzen (1828-1906) iAugust Strindberg (1849-1912). Od Nemakih simbolista najpoznatiji su Rajner MariaRilke (1875-1926) i Hugo fon Houfmanstal (1874-1929), Engleski Oskar Vajld (1856-1900) i V. B. Jejts(1865-1939). U jugoslovenskim knjievnostima simbolizam je vezanza moderne poetske pokrete na samom poetku XXveka, koji su dali nekoliko velikih pesnikihpredstavnika nae lirike: J. Duia (1871-1943), M.Rakia (1876-1938), V. Petkovia Disa (1880-1917), A. G.Matosa (1873-1914), V. Vidria (1875-1909), O.upania (1878-1949). 145. IMPRESIONIZAM Impresionizam (od lat. Impression utisak) je presvega oznaka za pravac u slikarstvu u zadnjoj etvrtiniXIX veka u Francuskoj, ali se njegovo ime upotrebljavai za poeziju izmeu 1890. i 1910. godine, koja oznaavasuprotnost naturalizmu i ekspresionizmu. Impresionizam se javlja najvie u liciri i lirskojprozi, kao i u lirskoj drami. To je poezija prefinjenih oseanja i trenutnihutisaka, sa puno iznijansiranih raspoloenja ineodreenih, slozenih htenja, puna muzike i glasovnesimbolike, sinestezija i jezikih slika. 146. Ovaj pravac ima mnogo zajednikog sa simbolizmom ineoromantizmom, sa kojim se esto mea ili prostooznaava drugo ime dekadentnih tenji u knjievnostis kraja XIX veka, izraavajuci pesimistiku oseajnost ibolnu razdvojenost oveka toga doba, u irokoj skali odumorne rezignacije do bolesno-nervnih konvulzija. Njegove pretee su bili jo Bajron, Mise, Leopardi,Hajne, Lenau, Bodler i Verlen, a njegovi glavnipredstavnici su: Anatol Frans (1844-1924), Andre Zid(1869-1951), Mrsel Prust (1871-1922), Moris Meterlink(1862-1949), mladi Rajner Maria Rilke (1875-1926), kaoi mladi Tomas Man (1875-1955), Anton ehov (1860-1904), naroito s njegovim lirskim dramama i drugi. 147. EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam (od lat. Ekspressio izraz) jeumetniki i knjievni pokret na poetku ovogaveka, koji se javio u Nemakoj uoi i za vreme Prvogsvetskog rata i koji je imao snanog odjeka u svimevropskim zemljama . (futurizam u Italiji i Rusiji, dadaizam uFrancuskoj, modernizam u junoslovenskimzemljama. 148. U prethodnike ekspresionizma moemo ubrojiti presvega neke filozofe koji su svoje stavove vezivali zaumetniko stvaranje: danski filozof Seren Kjerkegor(1813-1855), nemaki filozof Fridrih Nice (1844-1900), francuski filozof Andri Bergson (1859-1941), nemaki filozof Edmond Huserl (1859-1938). Ekspresionizam je nastao iz spoja likovnih umetnosti iknjievnosti oko nekih avangardnih asopisa, aizraavao je pobunu mladih umetnika protivmehanizacije ivota i stravine sudbine oveanstva(ratovi, glad, beda i umiranje). 149. Ta pobuna ogledala se pre svega u negiranju celeprethodne umetnosti, u odbacivanju kulta klasinelepote i harmoninosti, u poricanju svake logikekauzalnosti u ivotu oveka i drutva, i u zahtevanjupotpune slobode kako u ivotu tako i u knjievnosti iumetnosti. Glavni predstavnici ekspresionizma u Nemakoj i uAustriji su: pesnici G. Hajm, F. Verfel, K. Beher, A.Starm, K. Hajnike, Georg Trakl; dramatiari OskarKokoka, E. Barlah, G. Kajzerl. U Rusiji najznaajnijipredstavnici bili su V. Hljebnikov i V. Majakovski(1893-1930). U junoslovenskim zemljama ekspresionizam je imaosnanog odjeka: T. Seliskar, S. Kosovel, E. Kocbek, A B.Simic, U. Donadini, M. Crnjanski. 150. FUTURIZAM Futurizam (od lat. Futurum budunost) je radikalnavarijanta ekspresionizma u Italiji, koju je proklamovaoF. T. Marineti (1876-1944) svojim Manifestomfuturizma, objavljenim u pariskom listu Figaro20.02.1909. godine. Futurizam je kao i ekspresionizam, negirao svetradicionalne forme u istoriji umetnosti, filozofiji icelokupnoj kulturi, kao i u javnom i politikomivotu, zahtevajui konani raskid s proslou. 151. Marineti je zasnivao novu umetnost na ritmu itendencijama moderne, mainske civilizacije: naenergiji i ludoj smelosti, drskosti i pobuni, nazahuktaloj brzini trkakog automobila i aviona, nalepoti i zanosu borbe, na plamenu rata, kojipredstavlja jedinstvenu higijenu sveta. U ovoj poslednjoj fazi futurizam se razlikovao i odekspresionizma i od nadrealizma, kao i od ruskogfuturizma, koji su svi bili izrazito antiratnoraspoloeni. 152. Futurizam je imao mnogo vie umetniko-kreativnihcrta u Rusiji, gde su ga predstavljala dva velika pesnika:Velimir Hlebnjikov i Vladimir Majakovski (1893-1930). Ruski futurizam je u jednom svom toku imao izrazitorevolucionarni karakter i sa italijanskim futurizmomsu ga spajali samo neki formalno-izraajni elementi. Futurizam je takoe imao odjeka uUkrajini, Poljskoj, Maarskoj, vedskoj, Finskoj, paniji, pa ak i u Americi. 153. DADAIZAM Dadaizam (od dejeg tepanja da da) ekstremnavarijanta ekspresionizma, nastala u toku Prvogsvetskog rata u Cirihu (1916. godine) u grupi mladihslikara i knjievnika raznih narodnosti (RumunTristan Cara; Nemci: H. Bal i H. Hilsenbek;Holananin van Hodis), koji su se skupljali u kabareuVolter. Ime pokreta je nastal od od prve rei na koju su nailiu nasumice otvorenom reniku; deja rec da daupravo je odgovarala infantilno-agresivnom negiranjudotadanje kulture i literature i svih estetskih i etikihtradicija. 154. Dadaizam je poeo da se iri najpre u vajcarskoj;grupi su se pridruzili, kasnije uveni slikari Kandiski, Kle, de Kiriko., a poeo je da izlazi i asopisDada, u ijem je trecem broju (1918.) Cara objavioManifest Dada. Od 1920. godine, centar pokreta prenosi se u Pariz; tumu se pridruuju kasnije poznati nadrealisti:Supo, Breton, Aragon, Kokto i drugi. Pokret prihvatajui neki ugledniji asopisi. Meutim, Breton sa grupom ostalih udaljuje se odradikalnog nihilizma Tristana Cara; ve oko 1923.godine Breton zasniva novi pravac nadrealizam, kojioznaava kraj i produenje dadaizma. Oko 1920. godine pokret se preneo i u Berlin; jednagrupa je delovala i u Njujorku, ali nije bila dueg veka. 155. ZENITIZAM Zenitizam je jugoslovenska varijantaekspresionizma, nastala oko asopisa Zenit, koji jeizlazio najpre u Zagrebu, zatim u Beogradu, od 1921-1926. godine, sa oznakom Internacionalna revija zaumetnost i kulturu. asopis je ureivao Ljubomir Mici koji je bio i glavniteoretiar pokreta, a u njemu su saraivali i MiloCrnjanski, Rastko Petrovi, Stanislav Vinaver, DraganAleksi i drugi pisci, okupljeni oko grupe Alfa -beogradska literarna zajednica. 156. asopis Zenit se ukljuio u evropski ekspresionistikipokret; u njemu su saraivali, na nemakom jeziku,pesnici Ivan Gol, H. Valden, H. Hajne, a nemakiekspresionistiki asopis Juris, koji je u Berlinupokrenuo jo od 1910. godine H. Velden objavljuje 1924.godine lanak Ljubomira Micia Zenitozofija ilienergetika stvaralakog zenitizma, koji je posle bioobjavljen i na francuskom jeziku. Nemaki naucnik P. Pertner uneo je u svoje znaajnodelo dokumenta o evropskom ekspresionizmu iMicieve Manifeste. U svome manifestu objavljenom uJurisu Mici je u deset taaka izneo opte principezenitizma, koji uglavnom izraavaju vitalistiko-futuristiki i borbeno-ekspresionistiki karakter ovogmodernistikog pravca u naoj knjievnosti. 157. NADREALIZAM Nadrealizam (franc. Surrealisme iznad realizma)jedan je od najznaajnih evropskih knjievnih pokretaizmeu dva rata, koji je, preko dadaizma, predstavljaofrancusku varijantu ekspresionizma. Za srpsku knjievnost izmeu dva rata nadrealizam jeznaio ono to je ekspresionizam znaio za hrvatsku islovenaku knjievnost; paralelno ukljuivanje usavremene tokove evropske literature, izgraivanjesvoje sopstvene moderne knjievnosti i u slucajusrpskog nadrealizma, dalju razradu i specifinumetamorfozu ovog evropskog pravca. 158. Nadrealizam se zaeo i formirao u Francuskoj kaonastavak i prevazilaenje dadaizma, koji su lansiralipisci oko asopisa Literatura, pod urednitvom LujaAragona, Andre Bretona i Filipa Supoa, koji je bioprebaen iz vajcarske. Brenton, voa francuskih nadrealista, objavljuje 1924.godine svoj Nadrealistiki manifest, a u decembruiste godine zapoinje desetogodinja era ovogknjievnog pravca. Nadrealizam e ostaviti dubokog traga u francuskojknjievnosti i nastaviti da ivi i posle II svetskog rata iformalno kao grupa, i jo vie, kao knjievni stil. 159. Nadrealizam je, isto kao i ekspresionizam, futurizam idadaizam, nastao u otporu prema dotadanjoj iliteraturi, i kulturi, i ivotu uopste, naroitodrutvenom. Od svih modernih pokreta, tzv. izama, nadrealizam jeimao najnaglaeniju socijalno revolucionarnu crtu. Inadrealizam je imao svoje prethodnike, svojefilozofske utemeljivae, kao i glavne predstavnike. Sami nadrealisti su kao svoje dalje ili blize pretkenavodili: anonimne tvorce srednjovekovnih lakrdijacrni ili gotski roman XVIII veka, markiza de Sada(1740-1814), nemakeromantiare, Nervala, Bodlera, Remboa, Lotreamona,Malarmea, Uismansa i Sen-Pol-Rua, i GIjoma Aplineraneposrednog preteu nadrealizma. 160. Treba istai: Seljaka iz Pariza i Raspravu o stilu LujaAragona; Umetnost i smrt Antoana Artoa (1896-1948); Nadju, Spojne sudove i Ludu ljubav AndreBretona (1896-1966); Slobodu ili ljubav RoberaDesnoa (1900-1945); Umreti da se ne bi umrlo, Javnuruu Pola Elijara (1895-1952). Od srpskih treba istai: Javnu pticu i Marsijasa(1927) Milana Dedina (1902-1967); Bez mere(1928), Marginalije (1929), Turpitudu (1938) MarkaRistia; Koren vida (1928) i Humor zaspalo (1932)Aleksandra Vuca i naroito posleratna dela nekihistaknutih pisaca kojima je nadrealizam znaio velikoknjievno iskuenje i iskustvo: zbirke eseja MarkaRistia, zbirke pesama Duana Matia (1898-1980), zbirke pesama i romani Oskara Davica i druga. 161. POSTMODERNIZAM Termin postmodernizam je prvi put uao u upotrebu 1870-ih godina. Tada je izmeu ostalog Don Votkins apmangovorio o postmodernom stilu slikanja. Godine 1917. Rudolf Panvic je koristio termin da biopisao filozofski orijentisanu kulturu. 1920-ih godinapoinje da se koristi za nove pravce u umetnosti imuzici, a kasnije i u arhitekturi. Postmoderna knjievnost po pravilu oznaavaliteraturu koja je uslovljena sa dobi u kojojivimo, odnosno objanjava izvesne tendencije uknjievnosti posle Drugog svetskog rata. 162. U to doba slabi hrianska tradicija, menja se ivotnistil koji tei ka pluralizmu misli i time se dolazi dofilozofskih misli postmoderne. Epoha postmoderneliterature poela je 1950-ih godina, sa delom LolitaVladimira Nabokova (1955). Neki smatraju da je poetak postmodernizma oznailodelo ekajui Godoa Semjuela Beketa (1953). Postmoderna literatura je nastavakeksperimentijalizma i otvorenosti umetnikog dela, alii reakcija na ideje o prosvetiteljstvu, koje su prisutne umodernoj literaturi. Postmoderna literatura, kao i postmodernizamuopte, nije lako definisati. Puno je razliitih stavova uvezi sa tanim karakteristikama i znaaja postmoderneliterature. 163. Dok moderna literatura generalno traga za smislom uhaotinom svetu, postmoderni pisci od togaodustaju, esto na aljiv nain, i knjievna dela postajuparodije na to traganje. Za razliku odmoderne, postmoderna literatura potujeproblematine osobenosti individue. Odlikapostmoderne literature jeste stilski pluralizam, kojiesto zavrava u miksturi detalja iz razliitih perioda. Neka postmoderna dela kombinuju postmoderniknjievni stil sa elementima postmoderne filozofije, naprimer Njujorka trilogija Pola Ostera (19851986). 164. Autori koji se obino smatraju postmodernimpiscima, sem pomenutih, su na primer RolanBart, an-Fransoa Liotar, ak Derida, ak Lakan, anBodrijar, Gi Debor, Julija Kristeva, Miel Fuko, DuditBatler, Umberto Eko, Kurt Vonegat, Don Bart, TomasPinon, Josif Brodski, Vilijam Gibson, Orhan Pamuk idrugi. Krajem 20. veka i srpskom knjievnou dominirao jepostmodernizam, poev od Hazarskog renikaMilorada Pavia. Neki drugi srpski postmoderni piscisu David Albahari, Nemanja Mitrovi i SvetislavBasara. 165. DETALJNIJE O SRPSKOJ KNJIEVNOSTI 166. Aleksandar Dini IV-b Nikola Pavievi IV-b Dimitrije ivkovi IV-bU saradnji sa prof. Srpskog jezika iknjievnosti Mirjanom Radojkovi