Електронске изложбе

у 2013.

Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске приредила је 178 изложби у витринама.

Од јануара 2011. године изложбе се презентују у електронском облику, у јавном каталогу Библиотеке.

Електронски каталози изложби се трајно чувају на cd-у и доступни су у Библиотеци, а заједно са

штампаним каталозима досад постављених изложби, и на сајту

www.bms.rs

Изложбе БМС у 2013. години

205. Рихард Вагнер, 200 година од рођења (3 – 28. јануар)

206. Богдан Поповић, 150 година од рођења (28. јануар – 22. фебруар)

207. Дени Дидро, 300 година од рођења (22. фебруар – 18. март)

208. Ерих Кош, 100 година од рођења (18. март – 15. април)

209. Едвард Мунк, 150 година од рођења (15. април – 8. мај)

210. Томас Стернс Елиот, 125 година од рођења (8. мај – 3. јун)

211. Албер Ками, 100 година од рођења (3. јун – 1. јул)

212. Ранко Маринковић, 100 година од рођења (1 – 29. јул)

213. Серен Кјеркегор, 200 година од рођења (29. јул – 23. август)

214. Светолик Ранковић, 150 година од рођења (23. август – 19. септембар)

215. Петар II Петровић Његош, 200 година од рођења (19. септембар –25. октобар)

216. Ђузепе Верди, 200 година од рођења (25. октобар – 18. новембар)

217. Шандор Вереш, 100 година од рођења (18. новембар – 6. децембар)

218. Константин Сергејевич Станиславски, 150 година од рођења (6 31. децембар)

Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила изложбу

поводом 200 година од рођења песника, владара и владике

Петра II Петровића Његоша. Електронски каталог изложбе садржи

попис дела и литературе са сигнатурамa.

Петар II Петровић Његош

(1813 1851)

Aутори

Оливера Михајловић

и Ивана Гргурић

Уредник

Миро Вуксановић

ЊЕГУШИ

КУЋА БРАЋЕ ПЕТРОВИЋА НА ЊЕГУШИМА У КОЈОЈ ЈЕ РОЂЕН ЊЕГОШ 1/13. НОВЕМБРА 1813.

ЊЕГОШЕВА РОДНА КУЋА У ЊЕГУШИМА

КУЋА ЊЕГОШЕВА ОЦА, ТОМА МАРКОВА ПЕТРОВИЋА, НА ЊЕГУШИМА, ПОДИГНУТА 1836.

УНУТРАШЊОСТ ЊЕГОШЕВЕ РОДНЕ КУЋЕ

ЦРКВА СВ. ЂОРЂИЈА НА ЊЕГУШИМА, ЗАДУЖБИНА ТОМА МАРКОВА ПЕТРОВИЋА,

ПОДИГНУТА 1856.

ЈЕДАН ОД ПРВИХ ЊЕГОШЕВИХ ПОТПИСА, 1830.

ТОПЛА КОД ХЕРЦЕГ НОВОГ

КУЋА НА ТОПЛИ У КОЈОЈ ЈЕ, КОД КАЛУЂЕРА ЈОСИФА ТРОПОВИЋА,

ЊЕГОШ ПОХАЂАО ШКОЛУ 1825-1827.

Т. КАРАЧАЈ: ЦЕТИЊЕ, АКВАРЕЛ, 1838.

В. СЛАВИК: БИЉАРДА НА ЦЕТИЊУ, ЊЕГОШЕВА РЕЗИДЕНЦИЈА OД 1838, ЦРТЕЖ

Е. Л. МИТФОРД: ЦЕТИЊЕ, ЦРТЕЖ, 1839.

В. ЕБЕЛ: ЦЕТИЊЕ, ЦРТЕЖ, 1842.

Ш. ИРИАРТ: ЊЕГОШЕВА БИЉАРДА, ЦРТЕЖ, 1878.

ГЛАВАРИ ЦРНЕ ГОРЕ И БРДА ЗАКЛИЊУ СЕ, НА ДАН ИЗБОРА ЊЕГОША ЗА ГОСПОДАРА

19/31. ОКТОБРА 1830, НАД КОВЧЕГОМ ПЕТРА I ДА ЋЕ ДРЖАТИ МИР И СЛОГУ

ЦРНОГОРСКИ И БРДСКИ ГЛАВАРИ ПОТВРЂУЈУ ТЕСТАМЕНТ ПЕТРА I И ПРОГЛАШАВАЈУ

РАДА ТОМОВА ПЕТРОВИЋА ЗА ГОСПОДАРА ЦРНЕ ГОРЕ, 19/31. ОКТОБРА 1830.

ЦРНОГОРСКОГА ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧЕГА СЕНАТА ПЕЧАТ

ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР, ЦРТЕЖ

Б. БИАЗОЛЕТО: ЦЕТИЊЕ И ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР, 1841.

Џ. Г. ВИЛКИНСОН: ТАБЉА, 1844.

Џ. Г. ВИЛКИНСОН: ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР И ЊЕГОШЕВА БИЉАРДА, ЦРТЕЖ, 1844.

Р. ЗМОРСКИ: МАНАСТИР И БИЉАРДА, 1856.

УЉАНИК У ДВОРИШТУ ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА

СОБА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ У КОЈОЈ ЈЕ, ПОСЛЕ СМРТИ ПЕТРА I,

РАДИО ЊЕГОШ ОД 1830. ДО 1838. ГОДИНЕ

ХОДНИЦИ ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА

ИЗВОР У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

АРКАДЕ ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА

ПЕКАРА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

ПУШКАРНИЦА НА ЗИДУ ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА

ЗАТВОР У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ, НАЗВАН ГУВЕРНАДУРИЦА

ГЕОГРАФСКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ, 1820.

ГЕОГРАФСКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ, 1838.

ГЕОГРАФСКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ, 1838.

ГЕОГРАФСКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ, 1844.

БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА НА ОСТРВУ КОМУ, У СКАДАРСКОМ ЈЕЗЕРУ, У КОЈОЈ ЈЕ ЊЕГОШ

РУКОПОЛОЖЕН ПОЧЕТКОМ 1831. ЗА АРХИМАНДРИТА, И ДОБИО ИМЕ ПЕТАР

Џ. Г. ВИЛКИНСОН: ГОРЊИ МАНАСТИР ОСТРОГ, ЦРТЕЖ, 1844.

Џ. Г. ВИЛКИНСОН: ДОЊИ МАНАСТИР ОСТРОГ, ЦРТЕЖ, 1844.

МОРГУНОВ: ЊЕГОШ, ЛИТОГРАФИЈА, 1833.

Ј. ТОМИНЦ: ЊЕГОШ, УЉЕ, 1837.

Б. БИАЗОЛЕТО: ЊЕГОШ, 1838.

А. ОРОУ: ЊЕГОШ С ПРАТЊОМ, ПРИЛИКОМ РАЗГРАНИЧЕЊА ЦРНЕ ГОРЕ И АУСТРИЈЕ,

ТЕМПЕРА, 1839.

А. ЈОВАНОВИЋ: ЊЕГОШ, 1847.

ПРИНЦХОФЕР: ЊЕГОШ, 1847.

ПРИНЦХОФЕР: ЊЕГОШ, 1847.

А. БОЦАРИЋ: ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

Ј. БЕС: ЊЕГОШ, УЉЕ, 1847.

А. ЈОВАНОВИЋ: ЊЕГОШ, ДАГЕРОТИПИЈА, 1851.

А. ЈОВАНОВИЋ: ЊЕГОШ, ЛИТОГРАФИЈА

ДОБРСКА ЋЕЛИЈА, МАНАСТИР У ДОБРСКОМ СЕЛУ БЛИЗУ ЦЕТИЊА, У КОМЕ ЈЕ ЊЕГОШ

ОСНОВАО ДРУГУ ПО РЕДУ ОСНОВНУ ШКОЛУ У ЦРНОЈ ГОРИ

ШТАМПАРИЈА ЈЕРМЕНСКОГ МАНАСТИРА МЕХИТАРИСТА У БЕЧУ, У КОЈОЈ ЈЕ

ШТАМПАН ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ 1847.

Отовић II 4

Р19 Ср III 321

Р19 Ср II 856

P19 Ср III 143.1

P19 Ср III 320.1

Р19 Ср II 855.1

Р19 Ср III 97.1

P19 Ср III 144.2

Р19 Ср II 854.1

Р19 Ср II 250.1

ДEO ЊEГОШЕВЕ БИБЛИОТЕКЕ У БИЉАРДИ

ЊЕГОШЕВА РАДНА СОБА У БИЉАРДИ

БИЛИЈАРСКА САЛА У БИЉАРДИ

ЊЕГОШЕВА НАСЛОЊАЧА

ЊЕГОШЕВА ФОТЕЉА

ЊЕГОШЕВА СТОЛИЦА

ГВОЗДЕНИ ОКВИР ЊЕГОШЕВЕ СТОЛИЦЕ

ЦРНОГОРСКА ДРЖАВНА КАСА ИЗ ЊЕГОШЕВОГ ВРЕМЕНА

ЊЕГОШЕВА ВЛАДИЧАНСКА ОДЕЖДА

ЊЕГОШЕВЕ ТОКЕ

ЊЕГОШЕВ ПОЈАС (СИЛАВ)

ЊЕГОШЕВА МИТРА

ЊЕГОШЕВ НАПРСНИ КРСТ

ЊЕГОШЕВ ПРСТЕН

ЊЕГОШЕВ СОБНИ САТ

ЊЕГОШЕВО ПЕРО

ЊЕГОШЕВА МАСТИОНИЦА

ЊЕГОШЕВЕ ГУСЛЕ

ЊЕГОШЕВА ЛЕДЕНИЦА (МАЛА ПУШКА)

ЊЕГОШЕВО ОРУЖЈЕ

ИСКРИВЉЕНИ ЏЕФЕРДАР ИЗ БОЈА НА САЛКОВИНИ

ЗАПЛЕЊЕНИ ТУРСКИ ТОПОВИ

СРЕБРНА МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ, УСТАНОВЉЕНА 1841.

ЗЛАТНА МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ МИЛОШ ОБИЛИЋ, УСТАНОВЉЕНА 1847.

РУСКИ ОРДЕН СВ. АНЕ I СТЕПЕНА, КОЈИМ ЈЕ ЦАР НИКОЛАЈ I 1842. ОДЛИКОВАО ЊЕГОША

ЊЕГОШЕВА ВЛАДИЧАНСКА ДИПЛОМА ОД 18/30. АВГУСТА 1833.

ДИПЛОМА ДРУШТВА ЉУБИТЕЉА ИСТОРИЈЕ И СТАРИНЕ У ОДЕСИ ИЗДАТА ЊЕГОШУ

ПОСЛЕ ЊЕГОВОГ ИЗБОРА ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА, 8/20. ЈАНУАРА 1842.

ДИПЛОМА ДРУШТВА СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ У БЕОГРАДУ,

ДОДЕЉЕНА ЊЕГОШУ 1/13. ЈУЛА 1842.

ЊЕГОШЕВА МИТРОПОЛИТСКА ДИПЛОМА ОД МАРТА 1844.

ПОСЛЕДЊИ ЊЕГОШЕВ ПОТПИС 16/28. ОКТОБРА 1851.

ГРОБ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ, У КОЈЕМ ЈЕ ЊЕГОШ БИО САХРАЊЕН 1851.

ЊЕГОВИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРЕНЕТИ СУ НА ЛОВЋЕН 1855.

ЛОВЋЕН, ЈЕЗЕРСКИ ВРХ

КАПЕЛА НА ЛОВЋЕНУ КОЈУ ЈЕ ЊЕГОШ САГРАДИО СЕБИ ЗА ГРОБНИЦУ 1845.

КАПЕЛА НА ЛОВЋЕНУ КОЈУ ЈЕ ЊЕГОШ ПОДИГАО 1845.

П. ПОЧЕК: ЊЕГОШЕВ ГРОБ У КАПЕЛИ

М. ВРБИЦА: КАПЕЛА НА ЛОВЋЕНУ, КОЈУ ЈЕ ЊЕГОШ ПОДИГАО

ОСТАЦИ ЊЕГОШЕВЕ КАПЕЛЕ НА ЛОВЋЕНУ, КОЈУ СУ АУСТРИЈАНЦИ ПОРУШИЛИ 1916.

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ОФИЦИРИ И ВОЈНИЦИ ПО ЗАВРШЕТКУ РАДОВА

НА ОБНОВИ КАПЕЛЕ НА ЛОВЋЕНУ 1925.

ОБНОВЉЕНА ЊЕГОШЕВА КАПЕЛА, 1925.

УЧЕСНИЦИ У ПОВОРЦИ НА РУКАМА НОСЕ ЊЕГОШЕВ КОВЧЕГ КА ЈЕЗЕРСКОМ ВРХУ

УНУТРАШЊОСТ ОБНОВЉЕНЕ КАПЕЛЕ С ЊЕГОШЕВИМ ГРОБОМ

ЊЕГОШЕВ ГРОБ У КАПЕЛИ

БЛАГО ТОМЕ КО ДОВИЈЕК ЖИВИ...

ЛИТЕРАТУРА(избор)

III 3031

Отовић III 112

III 5529

II 5546

II 919

Дм II 1025

III 9186

III 417369

III 23272

II 28669

III 1345

II 438518

II 24137

II 28466

III 30862

IV 10214

A III 1/493

III 468273

Отовић III 54

III 80550

III 77505/1-2

I 35862

III 86991

II 407733

Отовић III 47

III 412775

II 420091

III 1345

III 432933III 410448

III 427640

III 419048

II 435507

II 441312Отовић II 124

II 16464

III 422101

Отовић II 111

IV 222661/1

II 444974

II 461726

III 428427

I 45967

III 444219III 434414

A III 8/113

III 448575 П II 17343

II 504081

РЕКЛИ СУ О ЊЕГОШУ

...то је најмисаонији човек,

најбоља филозофска глава,

најјачи и најдубљи дух међу

свима српским писцима.

Јован Скерлић

Његош Господар, то је

резултат историски;

Његош поет и мислилац,

то је мистериј.

Исидора Секулић

Али и ако је (...) песимист (...),

песимизам Његошев није

апсолутни, ескстремни

песимизам, који оптимизму,

у ма коме облику његовоме,

не даје никаква места.

Бранислав Петронијевић

И као песник и као

владалац, и као човек,

он је чисто оличење

косовске борбе, пораза и

несаломљиве наде.

Иво Андрић

У Лучи Његош је песник,

државник и мислилац;

у Горском вијенцу песник,

устаник и историчар.

Миодраг Поповић

Нема ниједног нашег песника

који је морао прећи тако

огроман пут у свом књижевном

развитку,

ни у тако кратком времену,

као Његош.

Јован Деретић