Petrović Nikola 10934 2

8/7/2019 Petrovi Nikola 10934 2

1/49

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJALESKOVAC

SEMINARSKI RADTEMA:UVOZNI POSAO

Mentor: Student:Mr. Saa Sari Petrovi Nikola 10934/09

Turizam i ugostiteljstvo

Leskovac, 2011. god.


2/49

Uvoz, kao grana spoljnotrgovinske delatnosti, po svojoj vanosti i obimu zadatakakoje izvrava, zauzima veoma znaajno mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni. Predmetposlovanja u uvoznoj delatnosti spoljnotrgovinskih preduzea je posve razliit, jer surazliile i potrebe koje takav uvoz treba da zadovolji. Niz kategorija dobara i usluga, kojene proizvodimo ili ih proizvodimo u nedovoljnim koliinama prema tekuim potrebama

trita, uvoze se iz veoma velikog broja zemalja u svetu. U pitanju je katkada i dopunapostojeeg asortimana proizvoda na tritu, pa se uvoze i kategorije robe koje i samiproizvodimo ali ih ipak uvozimo iz vie zemalja. U pogledu namene uvoznih dobara, onasu raznolika. Uvozi se roba za proizvodnu potronju (sirovine, polufabrikati i drugepreraevine), roba za iroku potronju (najee gotovi proizvodi vrlo irokog asortimanai njihove ue namene i trajnosti) i, najzad, roba za proirenu reprodukciju (oprema,usluge i sl.).

U zavisnosti od vida uvoznog posla tj. za iji raun treba da se obavi inicijativa, ipripremne radnje su razliite. Ako je u pitanju uvozni posao za tui raun (komisioniposao), onda ovome prethodi zakljuenje tzv. ugovora o komisionom poslu izmeunalogodavca (komitenta - proizvodnog ili trgovakog preduzea na veliko, ustanova i sl.)

s jedne i uvoznika s druge strane. Tim ugovorom se odreuje zadatak uvoznog posla iuvoznika uopte i reguliu uslovi pod kojima uvoznik treba da izvri uvozni posao.Komitent u sluaju potrebe obavljanja obimnijeg uvoznog posla moe traiti ponude viezainteresovanih uvoznika za taj posao ili raspisati javnu licitaciju izmeu uvoznika upogledu uslova ponuenih za izvrenje predmetnog uvoznog posla. Komitent e, imajuiu vidu sve faktore od uticaja na kvalitet izvrenja posla, zakljuiti ugovor o komisionomposlu sa najpovoljnijim uesnikom na licitaciji. Sve rizike uvoznog posla, sem sluaja dase radi o gruboj profesionalnoj greci ili propusta uvoznika, snosi komitent (nalogodavac)za iji raun se obavlja uvozni posao. Trini rizik, za uvoznika, koji je karakteristiankod posla za svoj raun, kod komisionog posla ne postoji. Uvoznik treba struno i urednoda obavi uvozni posao i za to e naplatiti uvozniku maru, ija je visina odreenakomisionim ugovorom, a njeno plaanje obino dospeva sa konanom likvidacijomuvoznog posla.

Posao uvoza za sopstveni raun uvoznik preduzima na osnovu detaljne procene ikalkulacije mogunosti plasmana uvezene robe, pod uslovima koji nude zadovoljavajuiposlovni rezultat. Na toj osnovi se sastavlja lista potreba (najee roba iroke potronje,zatim, neke kategorije sirovina i polufabrikata i, najzad, standardni i kurentni artikliopreme). Posebno treba podvui znaaj solidnog prouavanja domaeg trita i njegovihpotreba po obimu i asortimanu proizvoda, jer uvoznik tada snosi puni trini rizik, usluaju da njegova procena i kalkulacija ne budu realne. A pripada mu zarada u celini kadje trgovaka operacija uspela. Na toj osnovi uvoznik sastavlja specifikaciju potrebne robeiz uvoza u saglasnosti sa organima ija je delatnosti usmerena na sreivanje i stabilizacijuodnosa na domaem tritu, odnosno strunom slubom u preduzeu za reprodukcionimaterijal proizvoaa.

U s p o s t a v lj a nj e p o s l o v n o g k o n t a k t a s a p r o d a v c i m a.Ostvaruje se na vie naina, ali pod kvalitativno razliitim uslovima u odnosu na one kojipostoje kod realizacije izvoznog posla. Ranije je ukazano, da je savremeno meunarodnotrite, u stvari, trite kupca. Prodavci, pogotovu, gotovih industrijskih proizvoda, na niznajrazliitijih naina, nastoje da uspostave i odre kontakte sa tekuim i potencijalnimuvoznicima u svim zemljama gde takva mogunost i poslovni razlozi postoje. Prema


3/49

tome, obrada trita kod uvoznog posla ni izdaleka ne zahteva one napore i svestranostmera, koji su preduslov za uspeh kod izvoznog posla.

Najee praktikovani vid uspostavljanja poslovnog kontakta po konkretnomuvoznom poslu se ostvaruje preko domaeg zastupnikog preduzea koje zastupainostranu firmu - interesenta za prodaju artikala od uvoznikovog interesa. Zahtev za

dostavljanje ponude se upuuje preko zastupnika, ili, ako ovoga nema u zemlji kupca,onda se obraa direktno inostranim ftnnama - proizvoaima. Potrebno je izbegavati sveinostrane posrednike ftrme i stupati u poslovni kontakt neposredno sa proizvoaima,gde god je to moguno.

Meunarodne licitacije su, takoe, vid uspostavljanja poslovnog kontakta, aobavezne su kao postupak pri nabavci opreme iz uvoza znaajnije vrednosti u toku jednekalendarske godine. Uvoznik u ovom sluaju moe uee na licitaciji uslovitiprethodnim postupkom utvrivanja podobnosti ponuaa. Na meunarodnoj licitaciji semogu pojaviti i domai ponuai, koji u konkurenciji sa inostranim imaju prednost podjednakim ili nebitno razliitim uslovima kupoprodaje.

a) PREDRADNJE UVOZNOG POSLA

Ova faza obrade uvoznog posla treba da omogui uvozniku da na osnovupouzdanih podataka sagleda uslove izvrenja i poslovni rezultat iz nameravanog uvoznogposla. On treba, jo jedanput, na osnovu ovog materijala da proveri realnost uvoznikepretkalkulacije, pa tek na toj osnovi da se odlui za najpovoljnijeg ponuaa. U tom ciljutreba da poslui obrada i analiza prikupljenih ponuda. Prema tome, predradnje uvoznogposla obuhvataju sledee operacije: prikupljanje ponuda sa svim potrebnim prilozima,obrada cene i analiza ponuda, voenje trgovakih pregovora i najzad zakljuenjekupoprodajnog ugovora.

P r i k u p l j a n j e p o n u d a . Kad se ustanove obim i struktura potreba zauvoznim dobrima (specifikacija robe) pristupa se prikupljanju ponuda na jedan odnavedenih naina - posredstvom zastupnikog preduzea ili direktno od proizvoaa izinostranstva.48 Da bi se kroz uslove ponude dobilo zaista ono to se eli, a to je realnosagledavanje uslova nabavke i izbegla sva naknadna objanjenja elja i potreba kupca,potrebno je to detaljnije specificirati robu i naznaiti eljene uslove isporuke u pogledupariteta isporuke robe,49 roka isporuke, kao i nekih drugih bitnih uslova. Ponuau seobino ostavlja primeran rok za izradu ponude i njeno dostavljanje. Duina tog rokazavisi od kategorije robe koja treba da bude predmet ponude. Pri tome, ako se radi ostandardnim, tekuim potronim dobrima, ponuda se moe dobiti za najkrae vreme:telegramom, kraim dopisom sa priloenim cenovnikom, katalogom i proforma-fakturomi odgovarajuim uzorcima roba. Ako je, meutim, u pitanju ponuda za obimnije isporukeinvesticionih dobara ili usluga, ili i jedno i drugo, za njenu izradu esto su potrebna i nekaprethodna tehnika i tehnoloka ispitivanja i nalaenja odgovarajuih reenja, da bi sesagledao zadatak i obim isporuke. U tim sluajevima izrada ponuda traje due, jer onepredstavljaju itave elaborate i studije. Prijem ovakve ponude potrebno je potvrditipodnosiocu na odgovarajui nain. Sadraj i struktura ponude obraeni su odgovarajuekod izvoznog posla.


4/49

Po isteku roka dostavljanja ponuda, pretpostavlja se da su one prispele od svihzainteresovanih ponuaa, pa se pristupa o b r a d i i a n a l i z i p o n u d a na nainkako je to izloeno u odeljku o obradi cena u spoljnotrgovinskom poslu. Iz te akcije trebada proizae jedan logian redosled ponuaa po stepenu prihvatljivosti njihovihprodajnih uslova za kupca-uvoznika.

V o e nj e t r g o v a k i h p r e g o v o r a i z a k lj u e nj e k u p op r o d a j n i h u g o v o r a za uvozni posao u svemu su objanjeni u poglavlju oizvoznom poslu.

b) IZVRENJE UVOZNOG POSLA

Umnogome je slino postupcima u toku izvrenja izvoznog posla, ali postoje ibitne razlike u pogledu redosleda i uloge stranaka u odnosu na radnje i mere okorukovanja robom, koja je predmet kupoprodaje. To proizlazi iz uloge kupca kao

nalogodavca u poslovima ove kategorije, koja se svodi na staranje i preduzimanje merada prodavac u svemu izvri svoje ugovorne obaveze u pogledu blagovremene isporukerobe ugovorenog kvaliteta i izvrenja usluga na ugovoreni nain. Sa strane kupca stojiobaveza da preuzetu robu, ili u njegovu korist izvrenu uslugu, plati o roku na ugovoreninain.

Zakljueni kupoprodajni ugovor za uvozni posao se predaje u potrebnom brojuprimeraka nadlenoj uvoznoj poslovnici - odeljenju, po merilu vrste robe ili komitenta,ako je u pitanju komisioni uvozni posao, na izvrenje preko odreenog referenta u njoj.Referent, ukoliko i sam nije uestvovao u zakljuenju predmetnog posla, prethodno se dodetalja upoznaje sa ugovorom i sutinom koncepcije uvoznog posla. Potom pristupaizvrenju nunih predradnji za sagledavanje redosleda i dospea obaveza po konkretnomugovoru i registraciji posla u preduzeu i kod nadlenih organa drutvene evidencije ikontrole (izrada rokovnika i prijavljivanje posla nadlenoj banci i dr.) da bi se ispunilipotrebni uslovi za stupanje ugovora na snagu na ugovoreni nain.

I z r a d a r o k o v n i k a za uvozni posao je identina, u sutini, sa postupkomizrade rokovnika za izvozni posao. Razlika je u tome to je poenta panje ovde naobavezama i njihovom dospeu od strane prodavca, kako bi se plaanje robe izvrilo nanajsigurniji nain i pri svemu tome, da se ne povrede ugovorne klauzule. Iz dotadanjegiskustva u radu na ovim poslovima potrebno vreme za predradnje do stupanja ugovora nasnagu unapred se sagledava i time rok od kada se u rokovniku mogu raunati dospeaobaveza ugovornih strana iz ugovora. Potom se obaveze stranaka, hronoloki sreene poredosledu njihovog dospea iz rokovnika predmeta, unose u rokovnik referata, na ranijeizloeni nain.

O t v a r a n j e p r e d m e t a po uvoznom poslu vri se odmah upisivanjemosnovnih podataka o poslu na fasciklu ili se otvara klaser u koji e se odlagatidokumentacija i prepiska po predmetnom zakljuku. Ustrojava se interna podelapredmeta, a zatim se pristupa registraciji posla.

P r i j a v a o z a k l j u e n o m u g o v o r u o u v o z u . Sve reeno po ovompitanju kod izvoznog posla, vai i za uvozni posao.


5/49

Za stabilnost spoljnotrgovinske kalkulacije oduvek je vailo naelo da e se nacelo izvrenje spoljnotrgovinskog posla primenjivati dejstvo instrumenata reimaspoljnotrgovinske razmene, onako kakvo je postojalo na dan pre zakljuenja posla. Tostanje je sluilo kao baza za kalkulaciju spoljnotrgovskog preduzea na osnovu koje seono odluilo da ue u konkretni posao. To preduzeu daje sigurnost da e posao biti

ostvaren pod dejstvom ovih instrumenata koji su mu, u vreme zakljuenja posla, bilipoznati jer su bili na snazi. Svaka izmena tih instrumenata, ukoliko pogaa poslove utoku, na njih se ne odnosi ili se kod nekih sluajeva izvozno-uvoznim preduzeimaostavlja da biraju reim koji e se primeniti - onaj koji je postojao uoi zakljuenja ilinovi koji je kasnije uveden. To je veoma vano naelo, naroito kod izvoznih poslova,koje je u posleratnom periodu uvaavano i nije povreeno. Ono daje odreenu stabilnostspoljnotrgovinskim preduzeima u njihovim poslovima na koje se, pod konkretnimokolnostima, odluuju da uu.

Saglasno kategoriji uvoza, s obzirom na vrstu robe koja je predmet kupoprodajereava se i uvozni status robe (slobodan uvoz, kontigentirani uvoz i uvoz dozvola), a stim i pitanje sredstava za plaanje robe. Potom se razailju trgovaki upiti i kad stignu sve

ponude, posle njihove analize vode se trgovaki pregovori sa najpovoljnijim ponuaem izakljuuje ugovor u svoje ime i za svoj raun ili za raun komitenta (komisioni posao) sanadlenom poslovnom bankom o prodaji inostranih sredstva plaanja za podmirenjepotreba po konkretnom uvoznom poslu. Kad je reeno pitanje uvozne dozvole iinostranih sredstava plaanja, do stupanja ugovora na snagu, preostaju jo radnje okoizdavanja bankarske garancije, uplate avansa i drugo kako je ugovoreno.

Stupanje ugovora na snagu sa strane kupca, bez odlaganja se saoptava napouzdan nain (telegram, teleprinter i telefaks, potom potvrda preporuenim pismom)prodavcu, naglaavajui da je kupac izvrio sve ugovorom predviene obaveze da biugovor mogao stupiti na snagu (dostavljena bankarska garancija za plaanje celog posla,izvrena doznaka avansa - naplativog uz predaju kontragarancije banke prodavca, otvorenakreditiv, dostavljena traena tehnika utanaenja za robu, deponovane aktceptovanemenice ako je tako ugovoreno kod kreditnog posla, dostavljena bankarska garancijabanke kupca po kreditnom poslu, dobijena dozvola za uvoz robe, isteklo ugovorenovreme od datuma zakljuenja ugovora i sl.). U isto vreme kupac zahteva da mu prodavacbez odlaganja saopti da je ugovor stupio na snagu i sa njegove strane i da je i on takoedo tada obavio sve predradnje za ispunjenje svojih obaveza u ovom smislu (dobijanjeizvozne dozvole, regulisanje pitanja osiguranja i kredita kod nadlene ustanove i sl.).Kada su izmenjeni dopisi na ovaj nain, utvren je datum stupanja ugovora na snagu dokojeg se obino raunaju sva dospea rokova u toku celog izvrenja uvoznog posla. Timaktom ugovorne obaveze postaju neopozive za obe ugovorne strane. Do dana stupanjaugovora na snagu ne preduzimaju se nikakve mere izvrenja ugovornih obaveza koje suskopane sa materijalnim trokovima, izdacima ili ulaganjima na bilo kojoj strani.

Obavetenje komitentu o stupanju ugovora na snagu se alje bez odlaganja,ako je u pitanju komisioni uvozni posao. U isto vreme, komitentu se dostavlja sva do tadapribavljena dokumentacija o izvrenju posla (jedan ili dva primerka ugovora, prijava ozakljuenom poslu, podaci o izvrenom plaanju avansa u ugovorenom iznosu, podaci ijedan primerak bankarske garancije date po ovom poslu i prepiska, utanaenja i slino uvezi sa stupanjem ugovora na snagu, zajedno sa rokovnikom izvrenja uvoznog posla izkojeg e komitent videti kada mu prispevaju obaveze plaanja i kada treba da rauna sa


6/49

prispeem robe iz uvoza i sl.). Jednovremeno od komitenta uvoznik trai pismenauputstva o dopremi robe, pored onoga to je ugovoreno u kupoprodajnom ugovoru(uputna stanica, industrijski kolosek, primalac robe, preuzimanje robe i sl.). Ako je upitanju uvozni posao za sopstveni raun uvoznika, onda otpadaju sve obavezeobavetavanja komitenta na izloeni nain ali se, odgovarajue internom redu u

preduzeu, obavetava i dri u toku stvari nadlena sluba, koja robu treba da prihvati izuvoza i dalje smesti u skladite ili plasira na domaem tritu preko sopstvenogskladita ili direktno trgovini na veliko ili u sopstvene prodavnice na malo. U tom sluajupodatke za transportnu dispoziciju uvoznoj slubi u preduzeu treba da da sektorunutranjeg prometa, koji robu iz uvoza treba da prihvati i dalje disponira s njom u smisludonetih zakljuaka pri konceptiranju posla u njegovom poetku.

Po uvoznom poslu na osnovu zakljuenog ugovora o poslovnoj saradnjiproizvodnog i spoljnotrgovinskog preduzea uvoznik, takoe, dostavlja odgovarajuojslubi u komercijalnom sektoru proizvodnog preduzea obavetenje da je ugovor stupiona snagu po ispunjenju ugovorenih uslova i inidbi na strani kupca. Istovremeno, uvoznikdostavlja primerak zakljuenog i sada punovanog kupoprodajnog ugovora (sa ili bez

prevoda - po dogovoru), prijavu o zakljuenom ugovoru uvoza, kopije svih do tada datihnaloga i ispostavljenih dokumenata sa jednim primerkom rokovnika predmeta poodnosnom uvoznom poslu, iz koga e proizvoa moi da sagleda rokove izvrenjasvojih obaveza. Tom prilikom, izvoznik zahteva da mu se dostave pismena uputstva zadopremu robe iz uvoza (sve ono to je neophodno, a ugovorom nije bilo mogueregulisati - odredite, industrijski kolosek, pakovanje, obeleavanje, dokumenta, carinskipostupak i dr.).

Dispozicija za dopremu, osiguranje i prevoz robe. Odmah po stupanju ugovorana snagu, na osnovu podataka dobijenih od komitenta (komisioni posao) ili sopstvenogsektora unutranjeg prometa, uvozni referat daje transportnu dispoziciju pediteru.Uvoznik je duan, u tom smislu, da obavesti inostranog prodavca, navodei naziv iadresu domaeg peditera, kojem je povereno izvrenje i organizovanje svih neophodnihradnji oko pedicije i transporta robe po uvoznom poslu. Na taj nain kupac - uvoznik jesvom inostranom partneru predstavio domaeg peditera kao svog opunomoenika upogledu prihvata i otpreme robe u smislu ugovornih odredaba.

Domae peditersko preduzee, po prijemu dispozicije od uvoznika, razraujeplan najekonominijeg izvrenja posla po liniji prihvata, otpreme i transporta robe. U tomsmislu od posebnog znaaja je izbor najpovoljnije marute, pravca prevoza robe i s tim uvezi odgovarajueg vida transporta u elji da se garantuje najekonominije iodgovarajue ekspeditivno izvrenje poverenog zadatka pediteru. Odluka u ovompogledu se donosi na osnovu odgovarajuih strunih analiza, kalkulacija, tekstadispozicije kao naloga i ugovora o izvrenju usluge za raun izvoznika. Svako odstupanjeod instrukcija sadranih u dispoziciji treba da bude i pismeno odobreno od straneuvoznika. To znai da peditersko preduzee ne moe da ispolji svoju strunost iinicijativu u pronalaenju najekonominijih reenja za izvrenje zadataka koji su jojpovereni. Naprotiv, ona treba da predlae i struno obrazlae nalogodavcu da se prihvatinajpovoljnije reenje i u tom smislu odgovarajue izmene transportne dispozicije.

Na osnovu stvorenog plana izvrenja zadatka, domae peditersko preduzeepristupa tzv. opozivu robe stavljajui se u vezu s izabranim inostranim pediterom uzemlji prodavca ili svojom pediterskom korespondentskom vezom u toj zemlji. Tom


7/49

prilikom domae peditersko preduzee daje sve potrebne instrukcije za izvrenje poslana zamiljeni nain u odnosu na ovaj deo koji treba da se obavi u zemlji prodavca i upogledu njihove saradnje na tom poslu. Inostrana pediterska firma po prijemutransportnih instrukcija od kupevog ovlaenog peditera po konkretnom poslu, odmahse stavlja sa prodavcem, odnosno njegovom nadlenom slubom, u vezu radi utanaenja

mera i postupaka za izvrenje posla. Do tog vremena je kod prodavca prispela obavestkupca kome je poverio izvrenje poslova oko pedicije i transporta po zakljuenom poslu.Istovremeno domae peditersko preduzee, na osnovu podataka o robi i poslu iz

dobijene transportne dispozicije, vri tzv.p r e d o s i g u r a nj e r o b e. Tek kad domaepeditersko preduzee primi ugovoreni telegram o izvrenoj otpremi robe, sa podacimakoji u potpunosti daju obim poiljke, vrednost, vid transporta, vozilo i drugo, onda seprijavljuje d e f i n i t i v n o o s i g u r a nj e r o b e, uplauje premija osiguranja i dobijapolisa, kao dokaz o izvrenom osiguranju, ako po ugovorenom paritetu isporuke robekupac to treba da izvri.

Do dospea roka otpreme robe, jo treba da se obave sledee radnje u zemljiprodavca i u zemlji kupca: preuzimanje robe, na jedan od ranije opisanih naina u zemlji

prodavca ili na odreditu u zemlji kupca; zatim, dostavljanje pediteru potrebnih podatkai obrazaca za obavljanje uvoznog carinjenja robe, plaanje robe i najzad komisijskipregled ispravnosti prispele robe iz uvoza na odredinoj stanici ili na skladitu kupca(posebno kada je u pitanju kvarljiva roba).

P l a a n j e r o b e k o d u v o z n o g p o s l a . Kupoprodajnim ugovorom se,redovno, utanauje vreme i dinamika plaanja tj. kad, u odnosu na datum stupanjaugovora na snagu, i koliko od ukupno ugovorene vrednosti predmeta kupoprodaje kupactreba da plati i na koji nain. Avans se, obino, ugovara kod veih i obimnijih nabavki ion se plaa najee d o z n a k o m u korist prodavca, uz predaju uobiajene pismenepotvrde (priznanice) o prijemu doznaenog iznosa i bankarske garancije za povraajavansa u sluaju deliminog ili potpunog neizvrenja isporuke robe i predaje fotokopijeizvozne dozvole za robu koja je predmet kupoprodaje ili izjave prodavca da je izvozpredmetne robe iz njegove zemlje slobodan. Pre izvrenja ma kakvog plaanja uinostranstvu, moraju se od komitenta (kod komisionog posla) ili nadlene slube usopstvenom preduzeu (finansijski sektor) imati izdvojena dinarska sredstva -protivvrednost, a devizna sredstva su ve obezbeena kako je ranije reeno - sopstvena,kupovinom ili ugovorom o kreditu sa nadlenom poslovnom bankom.

Ostatak ugovorene vrednosti robe, ili cela ugovorena vrednost ako se ne plaaavans, najee se plaa otvaranjem dokumentarnog akreditiva, u korist inostranogprodavca kod banke koja je ugovorom oznaena ili banke korespondenta, banke kupca utoj zemlji, ako se nita ne ugovori. Otvaranje akreditiva obino usledi na pismeni izvetajprodavca da je roba spremna za otpremu (jedan mesec pre roka otpreme robe) tako dablagovremeno prodavcu stigne notifikacija (avizo) akreditiva, da ne bi bilo zadravanjaotpreme robe zbog zakanjenja sa prispeem akreditiva. Za prodavca je tek ondastoprocentno praktino osigurano plaanje robe, koja e se isporuiti, kada on dobijeavizo o otvaranju akreditiva ugovorenih karakteristika (neopozivi, deljivi, prenosivi,pokriveni i dr.). Karakteristike, iznos, vreme trajanja i domicil akreditiva se redovnoutanauju kupoprodajnim ugovorom. Otvaranje akreditiva se vri davanjemodgovarajueg naloga poslovnoj banci na propisanom obrascu, koji sadri sve potrebnerubrike sa podacima o akreditivu, a tu ima mnogo varijanti i mogunosti podeavanja


8/49

akreditiva po svojim karakteristikama, konkretnoj poslovnoj situaciji. Nalog za otvaranjeakreditiva u preduzeu potpisuju dva ovlaena lica, kao i sve druge dokumente i nalogematerijalne prirode. Propisani su obrasci odgovarajue sadrine i rubrika i za plaanjedoznakom (avans, na primer), kao i za izdavanje garancija i druge poslovne dogaaje uvezi sa bankarskim poslovanjem. Ako su osigurana odgovarajua sredstva (inostrana

sredstva i dinarska protivvrednost) banka izvrava nalog uvoznika u svemu kako je tooznaeno, ukljuujui i stepen hitnosti plaanja (telegrafski, preporuenom potom i sl).Po prispeu aviza akreditiva kod prodavca vie ne stoje nikakve formalne ili

sutinske prepreke da se roba na ugovoreni nain otpremi po dispoziciji kupca i daprodavac moe naplatiti ugovorenu fakturnu vrednost uz ispunjenje akreditivompropisanih uslova u pogledu dokumenata koje mora predati banci u vremenu u kojem seto mora izvriti (trajanje vanosti za utovar robe, za naplatu protivvrednosti saakreditiva). Kupac potom, eka najavljeno prispee robe koja je otpremljena i dostavuhonorisanih dokumenata o robi putem svoje banke, preko koje je dao nalog za otvaranjeakreditiva u inostranstvu kod naznaene banke prodavca.

Slian je postupak i kod meninog kredita. Nakon to je od svoje banke kupac

dobio od prodavca na kupca vuene menice, kupac ih posle provedene evidencije menicau preduzeu, na propisan nain akceptira potpisom dva ovlaena lica sa tambiljem naodreenom mestu. Ugovorom je utanaen broj menica, njihovi iznosi (glavnih menica imenica koje nose kamatu i finansijske trokove ili oboje zajedno), vreme i mestonjihovog neopozivog deponovanja u korist prodavca i nain ispunjavanja jo nedostajuihpodataka u njima (menina svota poslednje menice u snopu, rok dospea svih menicavuenih i dr.) i domicil menica tj. mesto gde se o roku imaju prezentirati radi njihovenaplate u zemlji kupca ili u inostranstvu kod odreene banke. Vreme neopozivogdeponovanja akcepta u korist prodavca moe biti ugovoreno ubrzo po stupanju ugovorana snagu, a moe biti i pred samo dospee roka otpreme robe, kad se obino otvaraakreditiv.

Postupak banke, koja jenotificirala neopozivi depozit meninih akcepata

ukorist prodavca, u svemu je slian postupku prilikom honorisanja dokumenata o izvrenojotpremi robe iz sume otvorenog akreditiva u korist prodavca. Posle izvrenog ispitivanjaispravnosti (formalne) podnetih dokumenata o izvrenoj otpremi robe, banka postupa uduhu naloga koji je dobila od nalogodavca - kupca, koji je menice deponovao neopozivou korist prodavca. U nalogu kupca, na osnovu ugovorenog teksta, ovlauje se banka daunese potrebne i nedostajue podatke na akceptirane menice saglasno podnetimdokumentima od strane prodavca, koji su naeni kao ispravni. U meri vrednostiotpremljene robe po trgovakoj fakturi, umanjenoj za procentni iznos uplaenog avansa(ako je bio ugovoren i plaen ranije pri stupanju ugovora na snagu) uruuje se prodavcutoliko meninih akcepata po vrednosti, koliko iznosi faktika vrednost isporuene robe.Na taj nain roba je plaena u celosti ili, ako je tako ugovoreno, jedan deo meninihakcepata se uruuje prodavcu kasnije (pri prezentaciji zapisnika o pozitivnom ishodukolaudacije robe ili po isteku garantnog roka i sl.).

Po meninom kreditu, dalji zadatak uvoznog referata je u tome da o roku dospeasvake pojedine menice, koji su vidljivi iz rokovnika u predmetu i evidencije menica ihartija od vrednosti u preduzeu, blagovremeno da nalog banci kupca za otkup menicestavljajui na raspolaganje iznos u inostranim sredstvima plaanja na koja glasi menica.Nalog se daje najkasnije na 15 dana pre dospea menice, na obrascu za doznaku u


9/49

inostranstvo. Tako se postupa do otkupa i poslednje menice, koje dospevaju sukcesivnona svakih est meseci od dana njihovog uruenja i to bez obzira da li su menicedomicilirane u zemlji kupca ili prodavca ili negde na treem mestu, kako je ugovoreno.Najzad, uvozni referat mora voditi rauna da se po isteku vanosti bankarske garancije zakreditni posao, bez obzira da li je ona upotrebljavana ili nije, ista na ugovoreni nain

povrati i preda kupcu, ime je kreditni posao u pogledu plaanja u potpunosti likvidiran.0 svakom i deliminom izvrenju naloga, bilo da se radi o honorisanjudokumenata o izvrenoj otpremi robe sa otvorenog akreditiva ili o uruenju meninihakcepata na izloeni nain, banka uredno obavetava nalogodavca o svim nastalimpromenama i, po okonanju izvrenja naloga, dostavlja konaan izvetaj i obraun.

Produenje vanosti otvorenog akreditiva ili roka uruenja meninih akcepata, natraenje prodavca, kupac dozvoljava cenei poslovnu umenost takvog postupka, ili nedozvoljava u kom sluaju se neiskorieni deo iznosa ili akcepata vraa kupcu prekobanke.

P r e u z i m a n j e r o b e k o d u v o z n o g p o s l a. Kupoprodajnim ugovoromse utanauju nain, mesto i vreme izvrenja kvalitativne i kvantitativne kontrole

primenom ugovorenog metoda i postupka i preuzimanja robe.Kvalitativno preuzimanje robe ima za cilj da se proverom, na ugovoreni nain,ustanovi da li predmet kupoprodaje u svemu zadovoljava sve ugovorene uslove u pogledunjegovog kvaliteta po svim strunim merilima koja zavise od vrste robe. Izrenje ovogvida ugovorne kontrole robe zahteva odgovarajuu strunost organa kojem se poveravaizvrenje takvog zadatka.

Kvantitativno preuzimanje robe ima za cilj da se ustanovi tana koliinaisporuene robe uzimajui pri tom u obzir praktikovanu toleranciju u koliini robe(obino do 10%) ukoliko to nije mogue tano svesti na ugovorenu koliinu (ivagoveda i sl.). Ona je od posebnog znaaja ako je jedinina cena odreena po koliini kojatreba da se konstatuje kvantitativnim prijemom robe (sirovine, polufabrikati, nekapotrona dobra), dok je manje znaajna kod opreme za kompletna postrojenja, koja posvojoj prirodi moraju predstavljati funkcionalnu celinu.

Preuzimanje robe vri kupac ili od njega ovlaeno struno lice na licu mesta preotpreme u fabrici ili na skladitu prodavca. Preuzimanje robe se vri pregledom iispitivanjima na ugovoreni nain, a zatim merenjem po ugovorenoj jedinici mere. 0naenom stanju u pogledu kvaliteta preuzete robe i koliini sastavlja se pismena potvrdao preuzimanju, koju potpisuje od kupca ovlaeno struno lice. Ovakva pismena potvrdao preuzimanju robe obino slui da, uz ostale dokumente o izvrenoj otpremi robe,prodavac moe naplatiti fakturisani iznos sa otvorenog akreditiva.

Preuzimanje robe angaovanjem strunih firmi za vrenje kontrole robe sepraktikuje kod obimnijih isporuka sa nizom deliminih otprema (prehrambeni artikll -mast, eer, itarice i niza kategorija sirovina i polufabrikata i dr.). Ovaj vid preuzimanjase primenjuje i u svim onim sluajevima kad kupac iz bilo kakvih razloga ne raspolaeodgovarajuim strunjakom ili ne eli da izvri preuzimanje putem svojih predstavnika(udaljena trita prodavca, manja koliina robe i sl.). Nalog za vrenje kontrole ipreuzimanje robe daje kupac strunoj firnu po njegovom izboru. Uz nalog se obaveznoprilae overeni prepis uslova iz ugovora, kojima roba po kvalitetu, opisu i koliini trebada odgovara, kao i eventualne tolerancije, ako su ugovorom precizirane. Nalogu se, istotako, prilau prepisi ugovorenog teksta u pogledu ugovorenog naina vrenja kontrole


10/49

(postupci i metodi analiza i sl.). Ovlaeni organ strune finne za kontrolu robe je duansvemu da se pridrava naloga kupca i meunarodno usvojenih i praktikovanih uzusa utom pogledu, koji treba da su poznati kupcu. Nikakvo odstupanje od naloga, bezsaglasnosti kupca, nije dozvoljeno. Po zavrenoj kontroli i povue izdatu bankarskugaranciju na isti iznos u korist kupca radi obezbeenja garantnog iznosa do kolaudacije

postrojenja.U v o z n o c a r i nj e nj e r o b e. Vri se na graninom prelazu ili drugom mestugde to odredi kupac na teritoriji svoje zemlje. Mesto carinjenja propisuje kupac udispoziciji pediteru u saglasnosti sa poslovnom situacijom po konkretnom poslu.Trokovi carinskog nadzora robe (praenje, plomba, dnevnice i sl.) padaju na teret kupcaukoliko se carinjenje ne izvri na graninom prelazu. Carinjenje uvozne robe vrinadleni carinski organ putem carinskog pregleda nad robom i dokumentima, koji praterobu, a koje podnosi pri tom od kupca ovlaeno peditersko preduzee ili predstavnikkupca. Dokumenti za vrenje carinjenja, koji prate robu potiu delom od prodavca(original tovarnog lista, trgovaka faktura prodavca sa specifikacijom robe i listamapakovanja, uverenja koja su potrebna za carinjenje odreene vrste robe - o poreklu,

sanitarno, veterinarsko, fitopatoloko i dr.), a delom i od uvoznika ili od njega ovlaenogpeditera (prijava o zakljuenom poslu, jedinstvena carinska isprava, trgovaka fakturaprodavca overena od kupca, koju mu je prodavac direktno dostavio i dr.).Po izvrenom carinskom pregledu robe, carinski radnik stavlja odgovarajue zabeleke nadokumente i izvreno carinjenje overava svojim potpisom i peatom carinarnice. Prisutnipediter sa raunom za usluge i dokumentima o trokovima najhitnije dostavlja uvoznikudokumente o izvrenom carinjenju na dalji postupak. Po izvrenom carinjenju roba semoe staviti u slobodan promet na domaem tritu. Pred prispee robe, uvoznik moestaviti svom pediteru na raspolaganje dinarska sredstva za plaanje carine i poreza napromet putem doznake odgovarajueg iznosa na raun peditera ili predavanja blankopotpisanog bariranog eka.

K o m i s i j s k i p r e g l e d p r i s p e l e r o b e i z u v o z a. Vri se bezodlaganja po njenom prispeu na uputnu stanicu po dispozicijji kupca, na skladitu ili ufabrici kupca. Vano je bez odlaganja izvriti ovaj komisijski pregled prispele robe, da nebi proao rok za prijavljivanje odtetnog zahteva po osnovu osiguranja, bez obzira kosnosi trokove osiguranja i vrenje reklamacionog zahteva prema prodavcu. Pregled imaza cilj da se strunim uvidom u stanje prispele robe ustanovi da li je bilo kakvih oteenjana putu i da li sadrina koleta u svemu odgovara prispelim robnim dokumentima. Poinjese pregledom stanja ambalae. Ako je ona negde oteena, postoji verovatnoa da je injena sadrina, prema karakteru robe, takoe, oteena. Potom se vri dokumentarnouporeenje po stavkama specifikacije robe i lista pakovanja sa stvarno prisutnom robom,jer moe se dogoditi da je prodavac u pakovanju i nenamemo propustio da upakuje nekideo robe, koji je pokazan u dokumentima. 0 naenom stanju se sastavlja komisijskizapisnik koji potpisuju svi prisutni lanovikomisije, koja je izvrila pregled prispele robe.Meu njima obavezno treba da bude prisutan i predstavnik poslednjeg vozara iosiguravajue ustanove. U stavu komisije se mora nalaziti predstavnik najbliecarinarnice i struno lice od strane kupca ili strune firme za kontrolu robe.50 Ovajkomisijski zapisnik se najhitnije dostavlja uvozniku, radi preduzimanja potrebnih mera(obino ne kasnije od osam dana od dana prispea robe na uputnu stanicu), kao i radiuzimanja podataka za evidenciju o izvrenju uvoznog posla. U sluaju oteenja ili


11/49

manjka robe, uvoznik najhitnije o tome podnosi izvetaj nadlenoj carinarnici, prilauijedan primerak komisijskog zapisnika o naenom stanju, koga je potpisao prisutnipredstavnik najblie carinarnice. Tako se izbegava ponovno plaanje uvoznih dabina zaoteeni nedostajui deo robe, koji e biti naknadno isporuen.

c) LIKVIDACIJA UVOZNOG POSLA

Bilo da se radi o uvoznom poslu za sopstveni raun ili komisionom uvoznomposlu, naredne faze obrade su u potpunosti identine onima koje su detaljno raene kodizvoznog posla. U odnosu na inostranog prodavca se, u osnovi, nastoji da se naplati svakoodstupanje od ugovorom predvienih uslova. Nadoknada kvaliteta ili nedostatka nekihdelova isporuke se ima bez ostatka naplatiti vraanjem novanih iznosa (bonifikacije) ilinaknadnim isporukama robe bez plaanja. U tom smislu ima da poslui izvetaj onaenom stanju posle izvrenog pregleda prispele poiljke robe iz inostranstva. Nadlena

carinarnica e o tome uzeti potrebnu zabeleku i odgovarajue postupiti prilikomnaknadnih isporuka robe bez plaanja dabine po ranijem zakljuku.O b r a u n s a k o m i t e n t o m vri se u svemu na bazi prethodno zakljuenog

ugovora o komisionom poslu po uvozu. Inae ovaj obraun postoji samo kod uvoznihkomisionih poslova i vri se u svemu na nain i u rokovima, kako je to izneto kodobrauna sa komitentom po izvoznom komisionom poslu.

O b r a u n i l i k v i d a c i j a p o t r a i v a nj a o s t a l i h u e s n i k a uizvrenju uvoznog posla (inostrani posrednik - ako ga je bilo, pediter, vozar,osiguravalac, banka - domaa i strana, ugovorna kontrola i preuzimanje robe, javnaskladita i sl.) vri se u svemu po iznetom za izvozni posao - na bazi ugovora, datihnaloga, sporazuma o visini naknade za usluge i fakturisanih stvarnih trokova saoriginalnim dokumentima, koji snosi nalogodavac - uvoznik.

L i k v i d a c i j a p r e d m e t a - z a k lj u k a. Formalna i sutinska stranaorganizacije, unutranjeg rasporeda materijala i voenja predmeta po uvoznom poslu,kako u odnosu na inostranog partnera, tako i na domaeg komitenta (kod komisionogposla), poslovnu banku, likvidaciju zakljuka i uvanje predmeta u svemu je ista kako jeizneto kod izvoznog posla.

d) ANALIZA REZULTATA UVOZNOG POSLA

To je poslednja faza rada uvoznog referenta pre nego to predmet pripremi i predaarhivi na uvanje. Bez obzira na okolnost da li se radi o uvoznom poslu za sopstveniraun (proizvodno preduzee uvozi potrebe za sebe ili trgovako preduzee uvozi roburadi dalje prodaje na tritu) ili o komisionom poslu, uvek se pravi analiza posla i o tomeostavlja pismeni trag. U posebno karakteristinim sluajevima rezultat analize sedostavlja i nadlenim slubama u preduzeu, da se iz svega izvuku nuni zakljuci ipouke za dalji rad. Radu na analizi rezultata uvoznog posla uvek prethodi i z r a d a k o na n e k a l k u l a c i j e. Brojke, zakljuci i analitiki zahvati na osnovu konane


12/49

kalkulacije posla sa dokumentacijom u predmetu zakljuka predstavljaju polaznu osnovuanalize uvoznog posla.

S a d r a j i c i lj e v i a n a l i z e u v o z n o g p o s l a . Kako svakispoljnotrgovinski posao, po svojoj konstrukciji i uslovima izvrenja, predstavlja sticajokolnosti za sebe, to bi onda bilo veoma teko reiti da postoje neki abloni za ovu

analizu, koji bi vaili za sve sluajeve u praksi. Za praktine potrebe rada u preduzeumogu se dati samo neki pogledi i sugestije u odnosu na ciljeve ovog zahvata i ukazati naputeve kojima se do njih moe doi. Sve ostalo je stvar inventivnosti obradivaa ovematerije gde on sam treba da uoi ta je bitno po interese poslovanja preduzea. Prematome, analiza uvoznog posla bi, u osnovi trebalo da otkrije sledee tokove i zavisnosti poosnovnim merilima od interesa za uvoznika:

Robni deo izvrenja posla- k v a l i t e t i s p o r u e n e r o b e - kako u tom pogledu glasi certifikat o

ugovornoj kontroli i preuzimanju robe i zapisnik o prijemu robe prispele iz uvoza tj.kakva je roba isporuena po koliini i kvalitetu i kakva je stigla na odredite (skladitekupca), po nijansama kvaliteta i izgleda i kompletnosti isporuke (da li je sve prispelo to

je navedeno u prateim dokumentima), da li u tome postoje odstupanja i kako su konanoregulisana izmeu ugovornih stranaka;- u r e d n o s t i s p o r u k e - u pogledu blagovremenosti, na nain i pod uslovima

iz ugovora ili sa zakanjenjem i kolikim; kvalitet upotrebljenog materijala za ambalau iurednost pakovanja i obeleavanja i priloenih robnih dokumenata po njihovoj sadrini iblagovremenosti dostave;

- k a k o s u k o r i e n a p r e v o z n a s r e d s t v a - po njihovom osovinskompritisku, stepenu iskoriavanja nosivosti, urednosti utovara robe, higijeni vozila (istoavozila, strani mirisi, mehanika neistoa, zagaenost, ostaci druge robe i sl);

- n e s u g l a s i c e i p r o b l e m i p r i u g o v o r n o j k o n t r o l i i p r e u z i ma nj u r o b e - da li ih je bilo, kakve su prirode i kako su reene.

Finansijski pokazatelji izvrenja posla- neto cena po jedinici mere robe franko skladite kupca - ostvarena i oekivanana bazi kalkulacije po prodajnoj ceni iz ugovora; objasniti eventualne razlike po obimu injihovoj strukturi (neobuhvaeni trokovi, uobiajeni poslovni rizik, razlike u koliinirobe - tolerancije i franize, koliinski gubici - kalo, kvar, rastur i lom i sl.);

- trokovi izvrenja posla po obimu i strukturi u inostranstvu i u zemlji -uporeeno sa stanjem po pretkalkulaciji i konanoj kalkulaciji posla; ukazati na mesta irazloge znatnijih odstupanja u jednom ili drugom pravcu. Objasniti ta je od razlogasubjektivno, a ta je bilo objektivna nunost;

- realnost zaraunatih forfetnih stavova u pretkalkulaciji i praktini zakljuci iztoga;

- stvarni uticaj korienja sopstvenih i pozajmljenih finansijskih sredstava zaizvrenje posla - domaa i inostrana (plaene kamate, finansijski i bankarski trokovikredita, garancija, osiguranja i sl.);

- poslovni rezultat iz uvoznog posla - zarada kod poslova za sopstveni raun ucilju dalje prodaje na domaem tritu ili reeksportu; da li se neto nabavna cena robeuklapa u izvrene prethodne kalkulacije trokova proizvodnje kod proizvodnih preduzea,neto ostvareni iznos zaraunate mare (provizije) kod komisionog posla.

Ostala zapaanja o poslu


13/49

- potrebno vreme izvrenja uvoznog posla, raunato od datuma ponude do danaprispea robe na skladite kupca. To je posebno znaajan pokazatelj za prozvodnopreduzee pri nabavkama potreba za reprodukciju iz uvoza; osvrnuti se i na ostaleponuae, koji nisu doli u obzir zbog ponuenih uslova kupoprodaje;

- kratak osvrt na rezultate izvrene analize i obrade materijala ponuda i cena pre

odluke o plasiranju porudbine i izbora najpovoljnijeg ponuaa; uporediti tadanjestavove sa ve poznatim stanjem stvari, posle izvrenja, naroito sa gledita da li jeanaliza zaista nala pravo reenje u pogledu izvora dobavljaa;

- uoeni stepen stabilnosti prilika na tritu zemlje prodavca i povoljan uticajovog stanja na izvrenju uvoznog posla; - opti utisak o poslovnoj solidnosti i kulantnostiinostranog prodavca da li se radi o perspektivnom partneru ili ne i zbog ega;

- ocena kvaliteta usluga ostalih uesnika u poslu - poimenino i obrazloeno zasvakog od njih.

K o r i e n j e r e z u l t a t a a n a l i z e u v o z n o g p o s l a . Tekst izvreneanalize, naroito znaajnijeg, obimnijeg i dugoronijeg uvoznog posla, obavezno sedostavlja svim zainteresovanim slubama u preduzeu (u predmet zakljuka, evidencija

poslovnice - odeljenja uvoza, sluba istraivanja trita, konjunkturno-informativnasluba, direktor sektora nabavki-uvoza, komercijalni direktor, proizvodno-tehniki sektor- priprema proizvodnje i dr.). Odgovarajue slube u preduzeu podatke i zakljuke izovih analiza, koji su od opteg znaaja za budue poslovanje, evidentiraju na odreenazbirna mesta, da takve napomene i sugestije mogu korisno sluiti i ostalim sektorima radai poslovanja. Na toj osnovi ovaj materijal treba koristiti u sledee svrhe:

- unapreenje i dalja racionalizacija poslovanja uvozne slube u preduzeu.Uoene zakonomernosti u radu, kroz zapaanja u tekstu analiza, treba da poslue prioformljenju stavova preduzea po sledeim pitanjima:

- po robnim sektorima (ta je karakteristino u radu na uvozu pojedinih kategorijaroba razliite namene, stepena obrade i masovnosti prometa),

- po zemljama i regionalnim podrujima inostranih prodavaca rokovi isporuke,potrebno vreme za prispee robe na skladite kupca, nivo prateih trokova posla uinostranstvu, priblian odnos u nivoima prodajnih cena za robu istog kvaliteta i paritetaisporuke i dr.,

- po statusu inostranog prodavca - proizvoaka, trgovaka ili posrednika firma;- korienje saznanja iz prethodnih poslova radi donoenja pravilnih i poslovno

najcelishodnijih odluka pri konceptiranju i oformljenju narednih uvoznih poslova, kako upogledu uslova prodaje, tako i u pogledu izbora najpovoljnijeg prodavca u regionalnom istatusnom pogledu (proizvoa, trgovaka kua, posrednika firma i st.).

Ovako sprovedena i koriena analiza izvrenja uvoznih poslova moe pruitidragocene koristi preduzeu u narednom periodu poslovanja.

6. SPECIJALNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI

Savremene okolnosti na tritu sve vie uslovljavaju potrebu uspostavljanja novihodnosa izmeu partnera i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Ti odnosi postepeno odstupajuod klasinih vidova kupoprodaje kod kojih roba ide u jednom, a novac u drugom,obrnutom pravcu. Tako je to do sada vekovima bilo, a sada se upravo nalazimo na


14/49

vremenskoj prekretnici kad je takav proces oigledan. Spoljnotrgovinska razmena nijevie samo zbir pojedinanih akata kupoprodaje u jednom i drugom pravcu. Ona, postrukturi, postaje takva da se u akt razmene, sve oiglednije prepliu i razni vidovimeusobnog interesovanja poslovnih partnera za neke akcije na vrlo duge vremenskeperiode, koje znae pripremu trita za vreme i prilike koje tek dolaze. Ove pripreme

trita obuhvataju ak i ulaganja, pojedinana ili zajednika, najee u saradnji sadomaim privrednicima u proizvodnji i prometu. Ove okolnosti, uz neke nesavrenostifunkcionisanja savremenog trita i meunarodnog obrauna spoljnotrgovinskog prometakoje su inae trajna propratna pojava i karakteristika rada na ovom podruju privrivanja,ine da se uz postojee i ranije poznate oblike specijalnih spoljnotrgovinskih poslovapojavljuju novi koji su nastali u opisanim savremenim trinim okolnostima.

Zbog svega navedenog, specijalni spoljnotrgovinski poslovi po svojojekonomskoj sutini, uslovima primene, koncepciji, vidovima oformljenja, tehniciizvrenja i finansijske likvidacije predstavljaju posebnu kategoriju akata kupoprodaje.Oni su umnogome razliiti od uobiajenih poslova klasinog izvoza i uvoza. Sem toga i uokviru same kategorije specijalnih spoljnotrgovinskih poslova pojedini njegovi modaliteti

se meusobno veoma razlikuju. Kreu se od oblika razmene robe i usluga najnieg tipa(trampa) do najsloenijih trgovakih operacija i poslovnih transakcija robne i valutnearbitrae, poslova zajednikih ulaganja i najsloenijih poslova po sistemu inenjeringa.Do primene ovakvih vidova akata kupoprodaje doveli su tekue stanje na tritu i potrebada se u uslovima nepovoljnim za odvijanje spoljnotrgovinske razmene, zbog defektnostidejstva mehanizma cena, plaanja, obrauna i niza vanekonomskih uticaja, ipakodravaju privredni odnosi sa inosiranstvom. Da naa roba i usluge i posle najsloenijihtrgovakih transakcija ipak dospeju tamo gde mi elimo, uz ostvarenje finansijskogrezuttata koji smo oekivali. Meu osnovne faktore koji uslovljavaju postojanje okolnostineophodnih za poslovnu umenost primene ove kategorije poslova u spoljnotrgovinskojrazmeni ubrajaju se:

- nepostojanje redovnih meudravnih i trgovinskih odnosa;- nepovoljan klirinki saldo u razmeni gde takav sistem obrauna

spoljnotrgovinskog prometa postoji;- nepovoljni uslovi transfera i konvertovanja valuta razliitog stepena boniteta

(konvertibilnost, stabilnost);- potreba obezbeenja od dejstva kursnog rizika kod terminskih i drugih

dugoronijih spoljnotrgovinskih poslova;- nepodesna alokacija deviznih kvota po svojoj strukturi za potrebe proizvoaa iz

uvoza;- postojanje nekurentne robe koja se tee prodaje pod postojeim trinim

uslovima u redovnom trgovinskom prometu;- doputanje ovog vida prometa i kroz odredbe redovnih meudravnih

trgovinskih sporazuma i poslovnih aranmana;- prodiranje na nova trita i trita intenzivnih mera zatite (razna ogranienja,

monopolski sporazumi u raznim vidovima i sl.);- potpunije i unosno zaposlenje sopstvenih proizvodnih kapaciteta i korienje

eljenih proizvodnih usluga u inostranstvu;- postojanje znatnije razlike u visini cena za istu robu na tritu razliitih zemalja

zbog defektnog delovanja meunarodnog trita.


15/49

Navedena struktura uslova i okolnosti u kojima se primenjuje ova kategorijaspoljnotrgovinskih poslova ukazuje na njihov ekonomski znaaj za nacionalnu privredu.Oni se primenjuju uvek i svuda gde ne postoje redovni uslovi u kojima bi se moglipraktikovati poslovi koji bi omoguavali neposredni, najkrai put robe i finansijskelikvidacije izmeu ugovornih stranaka. irina mogunosti za njihovu primenu u raznim

zemljama je razliita. To najee stoji u zavisnosti od karaktera drutveno-ekonomskogsistema zemlje, preputeno odreenom uskom krugu privrednih organizacija pod strogomkontrolom organa dravne uprave ili je preputeno poslovnom interesu i inicijativiprivrednika da primene ovaj put ako do cilja nije mogue doi nekim drugimracionalnijim. Gotovo da svaki od navedenih sticaja okolnosti, u kojima treba obavljatispoljnotrgovinsku razmenu, ima i svoj tip posla ija koncepcija odgovara uslovima ukojima ga treba oformiti. Specijalni spoljnotrgovinski poslovi, prema tome, obuhvatajubrojne modalitete koje susreemo u svakodnevnoj praksi. Meu njima su najvaniji:kompenzacioni poslovi, vezani poslovi, reeksportni poslovi, poslovi prepravnog prometa(dorada, prerada, obrada, popravke), tranzitni poslovi i svi-poslovi.

Vii oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu obuhvataju: poslovi izvoza-

uvoza po inenjering-sistemu, kupoprodaja prava industrijske svojine, dugoronaproizvodna kooperacija, zajedniko ulaganje, poslovno-tehnika saradnja i lizing-poslovi.K o m p e n z a c i o n i p o s l o v i, izvoz odreenih proizvoda ili usluga, vezan

za uvoz robe ili usluga, najee odgovarajue protivvrednosti, bez upotrebe klirinkihslobodnih ili bilo kojih drugih inostranih sredstava plaanja, naziva se kompenzacioniposao. To je, u osnovi, razmena robe za robu (trampa) izvrena pod ugovorenim uslovimai na odreeni nain. Izuzetno se, neizbeni vikovi isporuke u jednom pravcu za veliinunastale razlike izravnavaju plaanjem, upotrebom deviznih sredstava u drugom pravcu.

Od osoblja koje ih konceptira, zakljuuje i izvrava, zahteva se izvanrednaposlovna rutina, iskustvo i opreznost u radu. I pored toga, ovaj tip spoljnotrgovinskihposlova, po svojoj sutini, predstavlja najnii vid razmene, kojise i u savremenimuslovima primenjuje. Zbog svega toga, izvrenje ovakvog posla podlee prethodnomodobrenju nadlenog organa, koji plasman i nabavku robe ovim putem odobrava samo usluaju kada se ovo delimino ili u celini ne moe obaviti putem redovne robne razmene.Pored toga, takav posao treba da obezbeuje zadovoljavajue uslove kupoprodaje uodnosu na one koji se redovno postiu; zatim, da se radi o robi iz uvoza koja treba dazadovolji posebno vane potrebe u proizvodnji i irokoj potronji; i najzad, da se i timputem unapreuju poslovne veze sa tritima i zemljama sa kojima jo ne postoje redovnitrgovinski odnosi.

Komplikovanost konstrukcije ovakvih poslova proizlazi iz niza raznovrsnihfaktora, koji se po dejstvu i vremenski moraju uskladiti da bi uopte dolo do posla. Upitanju je, pre svega, roba za koju e inostrani partner biti zainteresovan da kupi ijednovremeno da proda. Dalje, da li e se nai roba i partneri, u dve razliite zemlje, kojie biti direktno zainteresovani za robu koju kupuju i prodaju ili e u taj lanac moratiuvoditi nove uesnike zainteresovane za uvezenu robu. Od kombinacije sticaja ovihfaktora zavisi vid konstrukcije kompenzacionog posla, od kojih se najee primenjuju upraksi spoljnotrgovinskog poslovanja sledea tri: direktan, proiren i triangularni vidkompenzacionog posla.

Direktan kompenzacioni posao postoji kad poslovni partneri u razliitimzemljama uvoze robu za koju imaju neposredni interes. U izvrenju posla uestvuju samo


16/49

dva partnera, koja su u isto vreme izvoznici za robu koju prodaju, a uvoznici za robu kojukupuju. U meri isporuke robe s jedne strane isporuuje se odgovarajua koliina robe povrednosti s druge strane. Izmeu uesnika u razmeri stoji, kao lice od obostranogpoverenja -poverenik (banka, pediterska organizacija, osiguravajui zavod, ili firma odobostranog poverenja). Roba se neopozivo stavlja povereniku na raspolaganje sa

nalogom da je urui ugovornom partneru im od njega, pod istim uslovima, primi robuodgovarajue ugovorene vrednosti. Ugovorne strane snose sve trokove u vezi sarazmenom robe do odreenog pariteta isporuke, a to je najee paritet franko granicazemlje kupca. Vremensko i koliinsko ujednaavanje isporuka, ako je to poslovnoneophodno, obavlja poverenik koji uruuje robu i dokumente.

Na ovakvoj osnovi se mogu razmenjivati, uz postojanje ostalih preduslova, iproizvodne usluge: kao na primer, razmena usluga dorade ili prerade u picevimaoptereenosti kapaciteta koji vremenski nejednako padaju.

ema likvidacije posla:Partner I iz zemlje A isporuuje robu a posredstvom poverenika (P) na izloeni

nain, partneru II u zemlji B koji jednovremeno, ili uz odreene garancije kasnije

isporuuje robu b preko poverenika P u korist partnera 1 i u zemlji A. Ako je vrednostisporuenih koliina robe a, jednaka vrednosti isporuenih koliina robe b, potrgovakim fakturama i ugovorenim cenama, onda je posao koliinski i vrednosnolikvidiran.

A zemlja B zemlja

Proireni kompenzacioni posao postoji u sluaju kad u jednoj ili obe zemljeuesnici u poslu nisu u isto vreme izvoznici i uvoznici, nego se radi prihvata i plasmanauvezene robe na domaem tritu u posao uvodi i uvoznik. Prema tome, kod ovog vida

kompenzacionog posla postoje tri ili etiri uesnika (dva izvoznika i jedan uvoznik, ilidva izvoznika i dva uvoznika). Ako su tri uesnika ukupno, onda je to tzv. meovitikompenzacioni posao, jer s jedne strane imamo neposredan kompenzacioni posao (jedanuesnik - u isto vreme izvoznik i uvoznik), a s druga dva uesnika (izvoznik i uvoznik).Jedan od uesnika na svakoj strani (obino izvoznik) je tzv. nosilac kompenzacionogposla i na njega se izdaje nadleno odobrenje za izvrenje kompenzacionog posla.Tehnika primopredaje, razmene robe izmeu partnera u raznim zemljama je uglavnomista kao i kod direktnog kompenzacionog posla, ali je samo plaanje finansijska


17/49

likvidacija posla, posve razliita. Prema tome, ema likvidacije posla izgleda ovako:Partner I iz zemlje A izvozi posredstvom poverenika P robu a, koju uvozi partner II uzemlju B; u meri prispele robe a partner II (uvoznik), na ugovoreni nain, plaa udomaoj valutiiznos (x) u korist partnera II u zemlji B, koji bez odlaganja isporuuje robub,posredstvom poverenika P u korist partnera IV u zemlji A; u meri prispele koliine

robe b partner IV plaa u domaoj valuti iznos (x) u korist partnera I u zemlji A.

Time je krug zatvoren i ukoliko se isporuka ugovorene koliine robe sastojala izjednog lota iste vrednosti u oba pravca posao je likvidiran.Partner I iz zemlje A je, uz obezbeenje uslova potrebne sigurnosti naplate (bankarskagarancija ili sl.), otpoeo prvi sa isporukom robe i kod njega se lanac isporuka i plaanjazavrio. Posao je zavren, plaanja u devizama nije bilo. Odnosi izmeu partnera,uesnika u kompenzacionom poslu (uvoznik i izvoznik) u istoj zemlji se redovno reguliuputem ugovora izmeu njih; taj ugovor predstavlja dodatni deo ugovora okompenzacionom poslu sa inostranim partnerom, koji svi uesnici punovano potpisuju.

Triangularni kompenzacioni posao nije tako esto primenjen u praksispoljnotrgovinskog poslovanja. Takav vidkompenzacionog posla predstavlja reenje

sitaucije kad dva partnera iz dve zemlje nemogu da nau podudarne vrste robe za izvoz, nego moraju u tom cilju da uvode ak itreu zemlju sa jednim ili dva uesnika. Naime, kako je roba ili usluga a potrebnauvozniku, u zemlji B, a ovaj ima na raspolaganju robu b za izvoz, koja u zemlji Anema uslova za povoljan plasman (ili plasman pod uslovima koje bi partner iz zemlje Bbio spreman i mogao da prihvati), onda se trai izlaz u nekoj treoj zemlji, gde se roba


18/49

b moe unosno plasirati. Prema tome, ema isporuka robe i plaanja kod ovog vidakompenzacionog posla izgleda ovako: Partner I iz zemlje A isporuuje odreenu koliinurobea posredstvom poverenika(najeejedna banka, koja garantuje plaanjeisporuene robe svim uesnicima u poslu) P u korist partnera II u zemlji B; ugovorenuprotivvrednost robe a partner II u zemlji B plaa u iznosu x partneru III u valuti

zemlje B, partner III u zemlji B potom, bez odlaganja na ugovoreni nain, isporuujerobu b u korist partnera IV zemlji C, koji kao uvoznik odmah plaa protivvrednost obeb u valuti zemlje u iznosu x u korist partnera V iz zemlje C; partner V u emlji C poprijemu iznosa x, bez odlaganja isporuuje robu c u korist artnera VI - uvoznika uzemlji A, koji odmah isplauje iznos x u valuti zemlje u korist partnera I u zemlji A.Time je lanac isporuka i plaanja zatvoren i, ako e obaveza isporuke robe postojala u viduisporuke jednog lota robe a, b, c - i ako u se vrednosti isporuenih koliina robepoklapale, onda bi time operacija bila otova, bar to se tie odnosa izmeu partnera izraznih zemalja, koji su duni, na dreeni nain, dokumentarno da pravdaju izvreni izvozi uvoz robe po dnosnom kompenzaciom poslu kod nadlenih organa za vrenje nadzoraove vste.

Obraun i likvidacija potraivanja izmeu uesnika u kompenzacionom oslu uokviru jedne zemlje vri se u valuti te zemlje. Obraun uesnika u kompenzacionomposlu iz razliitih zemalja vri se u ugovorenoj valuti obraunski dolar, valuta neke odzemalja uesnika ili neke tree zemlje i sl.), a ikvidacija potraivanja vrednou urobnom obliku tj. isporukom robe ili renjem ugovorenih usluga u korist poverioca.

Konstrukcija i tehnika izvrenja kompenzacionog posla umnogome zavisi odnjegovog usvojenog vida, obima i asortimana robe koja je predmet upoprodaje-razmene.Konstrukcija kompenzacionog posla se razvija po fazama jegove obrade i esto uzavisnosti od uslova na tritu zemalja uesnica i ogunosti dobijanja nadlenesaglasnosti za projektovani posao ove vrste. nicijativa za ovakav posao, obino, potie odpartnera sa kojim se ranije ma u ojem vidu poslovalo. On izlazi sa predlogom jedne listerobe, orijentacionog zgleda, koju nudi u okviru kompenzacionog posla (na primer:rezervni delovi za otorna vozila, sanitarna i graevinska keramika i pozamanterija i sl.), aizraava e spremnim da u okviru istog posla, u odgovarajuoj vrednosti, preuzme robu polisti koju trai (vone pulpe i sukusi, kuina, lanin, vino i sl.). Inicijator naznaujerijentacioni obim posla i rok izvrenja u oba pravca, strukturu isporuka i slino. oto jeprimio na znanje inicijativu inostranog partnera, domai partner pre vega ispitujemogunost dobijanja prethodne saglasnosti za robnu listu po izvozu uvozu, a potom iuslove realizacije jedne i druge liste na domaem tritu. Za rtikle izvoza ispituje ikalkulie uslove nabavke i izvoza; za uvoznu robu - spituje apsorpcionu mo domaegtrita i uslove plasmana, po obimu i roku prispea robe.

Ako su prvi utisci o poslu povoljni, jer postoji mogunost ili izgledi da se dobijenadlena saglasnost, a trite moda trai i neke korekcije u strukturi isporuke s jedne ilidruge strane, onda se o tome obavetava partner na pogodan nain i pristupa se tzv .podeavanju lista po obimu i strukturi. Domai partner e, svakako, nastojati da u listu uoba prava unese artikle za koje e najlake dobiti nadlenu saglasnost i sa kojima enajpovoljnije proi, tj. arlikle koje e jeftino i bez tekoa moi da pripremi za izvoz, a dauveze artikle koje trite trai i na kojima e da ostvari najpovoljniji poslovni rezultat(esencijalna dobra za reprodukciju i nedostajua roba na tritu).


19/49

Pitanje cena robe u oba pravca je osnovni problem celog posla. Jedinine cene setretiraju i izraavaju na uobiajeni nain kao i kod obinih izvoznouvoznih poslova, apotom i ugovaraju u obraunskim dolarima, u valuti neke od zemalja uesnica ili u valutineke tree zemlje, po izboru i dogovoru. U formiranju nivoa cena u oba pravca, polazi seod vaeih trinih cena na odnosnim tritima za robu koja je u pitanju, uzimajui u

kalkulaciji u obzir dejstvo postojeih instrumenata reima spoljnotrgovinske razmene ipraktikovani obraunski, intervalutarni kurs. Kad se partneri saglase o obimu i strukturiisporuke u oba pravca, imajui u vidu sada reeno u pogledu mehanizma formiranja cenapoprojetkovanom kompenzacionom poslu, trebalo bi, idealno uzev, da je ukupnavrednost izvozne robe jednaka ukupnoj vrednosti uvozne robe, raunato u domaoj valutiza paritet isporuke, na primer, franko granica zemlje kupca. To se, meutim, u praksinikad ne deava, nego se uvek ispostavi jedna manja ili vea razlika, koja se mora reitina trgovakoj osnovi, kao osnovni problem postavljanja posla uopte. Ukoliko se nepostigne izjednaenje ovih odnosa u prihvatljivoj fonni, onda posao, kao takav, zaodnosnog uesnika postaje apsolutno neinteresantan. Uostalom, kad bi se to pitanje takolako moglo reavati, onda predmetni artikli ne bi ni doli na listu kompenzacionih

poslova, nego bi se prodavali u redovnom robnom prometu izmeu zemalja uesnica, barto se tie dejstva faktora trita i odnosa cena. Upravo je ekonomska ulogakompenzacionih poslova u tome da se kroz odnose cena za robu koja se uvozi i robu kojase izvozi, pronalazi reenje problema nepovoljnog odnosa cena. Obino se ispostavlja daje realizovana vrednost uvozne robe manja od one koja se u domaoj valuti mora platitiizvozniku da izveze robu odreenog asortimana i koliine. Reenje problema se nalazi utome, da se to pre uoi koja kategorija robe u listi predstavlja njen esencijalni deoisporuke u oba pravca, a da je pri tom uesnik u poslu posebno zainteresovan da na tajnain rei problem plasmana svoje moda i nedovoljno kurentne robe, ili robe koja jeproizvedena po visokim trokovima pa je zato dola u nezavidan poloaj. Od uticaja je istepen hitnosti potrebe odreene robe na tritu gde nedostaje. Kad se uoi, a u tokutrgovakih pregovora se to mora uoiti, ko je najvie zainteresovan, kome je robanajhitnije potrebna, na njega se vri pritisak da u izvesnoj meri, moda zajedno sa jonekim od uesnika u poslu, premira kritine stavke u lancu razmene da bi uopte dolodo posla. To bi, na primer, u iznetoj strukturi liste bili rezervni delovi za motorna vozila,iji bi izvoznik trebalo da bude spreman da prihvati deo ili u celini teret izjednaenjacena. Tada nastaje tzv. podeavanje cena na bazi pismenog pristanka, na primer,prodavca rezervnih delova da e prodaju nekih kritinih pozicija uvozne robe po ovomkompenzacionom poslu na domaem tritu premirati sa nunim procentnim iznosomod vrednosti uvozne robe. Time bi problem cena, kao osnovni, bio skinut sa dnevnogreda.

Do zakljuenja ugovora ostaje jo da se rei pitanje redosleda isporuka i, s tim uvezi, pitanje poverenika, odnosno garancije plaanja za isporuenu robu, kao i brojauesnika u ovom poslu s jedne i s druge strane. Idealno sinhronizovanje isporuka, ak ikod direktnog kompenzacionog posla sa jednom vrstom robe u jednom lotu isporuke,tehniki je u praksi teko izvodljivo bez prateih teta (learina, uskladitenje robe,osiguranje, kalo, kvar, lom, isparenje i sl.). Najprikladnije reenje za manjekompenzacione poslove sa prostijom strukturom robne liste je izbor poverenika odobostranog poverenja i to, po mogunosti, sa poslovnom ispostavom negde u blizinimesta ugovorenog pariteta isporuka robe. Kod obimnijih i dugotrajnih kompenzacionih


20/49

poslova to treba zameniti izdavanjem bankarske garancije odgovarajueg teksta, kojomse garantuje plaanje robe svim zainteresovanim uesnicima. Banka dalje, na bazipodnetih dokumenata, na vie naina ima mogunosti da utie u ovom pogledu(uzajamno otvaranje akreditiva bez pokria pa se bankarskim putem oslobaa prispelaroba na bazi podnetih dokumenata, na vie naina ima mogunosti da utie u ovom

pogledu (uzajamno otvaranje akreditiva bez pokria pa se bankarskim putem oslobaaprispela roba na bazi podnetih dokumenata o izvrenoj isporuci i sl.). Na bazi otvorenogdokumentarnog akreditiva u kurist recimo jugoslovenskog partnera u kompenzacionomposlu, ovaj moe otvoriti tzv. protiv - akreditiv pod istim uslovima korienja i vremenatrajanja vanosti u korist njegovog inostranog partnera. Tim putem se, na bazi podnetihdokumenata o izvrenim otpremama robe, na obe strane garantuje ispuruka robe usuprotnom pravcu. Ovaj nain obezbeenja uesnika u kompenzacionom poslu je poznatu SAD pod nazivom Secondary-Credit; eng. back-to-back-credit ili counter-railing-credit;franc. dos-ados accreditiv; ncm. Gegenakkreditiv. Cilj je da se osigura plaanje sa tomanjim rokom ekanja od datuma izvrene isporuke robe do prijema kontraisporuke robepreko granice ili izvrenja obrauna unutar zemlje izmeu uesnika (uvoznika -

izvoznika). To meufinansiranje uesnika treba smanjili na najmanju moguu meruputem usklaivanja rokova isporuka. Tako e recimo izvoznik rezervnih delova poeti sisporukom svog dela robe kao prvi, na bazi dobijene garnacije od poverenika, banke-garanta. Polazi se da je plasman rezervnih delova od strane uvoznika obezbeen i ponjihovom prispeu uvoznik, bez odlaganja, isplauje njihovu protivvrednost u dinarimadomaem izvozniku recimo vonih pulpi i sukusa, koji potom u najkraem rokuisporuuje svoj deo robe. Tako to sve krui dok se krug ne zatvori potpunim izvrenjem iplaanjem svih isporuka. Pitanje broja uesnika u kompenzacionom poslu, po svomreenju, zavisi od irine asortimana listom obuhvaene robe u izvozu i uvozu. Gde god jeto mogue, uesnici su zainteresovani da se preko njih obavi promet robe u oba pravca(izvoz i uvoz). Ako to nije mogue, posao se obavlja po uvozu - preko uvoznika zaodnosnu spoljnotrgovinsku struku, a izvoz - preko odgovarajueg izvoznika koji jeobino i nosilac kompenzacionog posla.

Po utanaenju svih naprcd navedenih elemenata koji utiu na odluke uesnika zaprihvatanje obaveza iz projektovanog posla, pristupa se zakljuenju ugovora okompenzacionom poslu. Tekst tog ugovora, koji se u bitnom ne razlikuje od uobiajenogkupoprodajnog ugovora, treba da formulie i sadri sva do tada postignuta utanaenja idogovore po konkretnom poslu izmeu uestvujuih stranaka. Kao posebna karakteristikaovog ugovora moe se oznaiti utanenje isporuka robe ili usluga u oba pravca navodeinjihovu detaljnu specifikaciju i vrednost, iz kojih treba da proizae obimkompenzacionog posla ucelini. Zatim, ugovor redovno sadri odredbu da e stupiti nasnagu danom njegovog odobrenja od strane nadlenih organa u zemljama obeju stranauesnica.

Ugovor odmah pri zakljuenju obavezno potpisuju svi uesnici ukompenzacionom poslu i to preko svojih opunomoenih predstavnika. Sledea faza radaje pribavljanje odobrenja kompenzacionog posla od strane nadlenog organa u obezemlje partnera uesnika.51 U tom cilju se priprema odgovarajua dokumentacija o poslui sve podnosi na odobrenje. Odobrenje kompenzacionog posla se izdaje u pismenoj formina ime nosioca posla. Pri tom se odreuju obaveze domaih uesnika u poslu u pogleduplaanja kaucije, roka izvrenja posla, posledice neizvrenja ili deliminog neizvrenja


21/49

posla, kao i neke posebne odredbe o reimu obrauna razlike u ceni, ako se u tom posluodstupa od postojeeg za odnosne kategorije spoljnotrgovinskih poslova i vrste robe. Usvemu ostalom imaju se primeniti postojei instrumenti reima spoljnotrgovinskerazmene.

Prijava registracije za kompenzacioni posao se podnosi nadlenom seditu

narodne banke republike odnosno pokrajine u roku od 15 dana od dana prijemaodobrenja. Kao datum zakljuenja posla oznaava se datum izdavanja odobrenja, a naodgovarajuem mestu se oznaava da se radi o kompenzacionom poslu navodei brojodobrenja nadlenog organa. Svaki od uesnika u poslu podnosi prijavu zakljuka za svojdeo posla odmah po prijemu pismene potvrde od narodne banke republike odnosnopokrajine da je kod nje izvrena uredna registracija kompenzacionog posla i na njemu jeobaveza dokumentarnog pravdanja izvrenog spoljnotrgovinskog posla i na njemu jeobaveza dokumentarnog pravdanja izvrenog spoljnotrgovinskog posla na uobiajeninain i u odreenim rokovima. Nosilac posla, koji je i primio potvrdu o registraciji poslaobavezan je jo da pravda i dokazuje uredno izvrenje celog posla na odgovarajui nainradi obezbeenja vraanja uplaene kaucije.

U svemu ostalom izvrenje kompenzacionog posla se odvija, na nainpraktikovan kod poslova redovnog uvoza ili izvoza robe ili usluga.V e z a n i p o s l o v i. Ova kategorija specijalnih spoljnotrgovinskih poslova

(engl. barter; franc. troc; nem. Kuppelgeschaft) je novijeg datuma u praksi nameunarodnom tritu. Posledica je ranije izloenih uslova rada na poslovimameunarodnog robnog prometa i posredovanja, gde se konstrukcijom specijalnih poslovaposebnih karakteristika ele postii odreeni efekti u korist nacionalne privrede.

Vezani posao je takva konstrukcija izvrenja razmene robe ili usluga pri kojoj sekupoprodaja u jednom pravcu (obino uvoz) povezuje sa obavezom izvrenjakupoprodaje robe ili usluga u obratnom pravcu (izvoz). Na osnovu ovako fiksiraneobaveze, poslovi u jednom i drugom pravcu se mogu obavljati vremenski i finansijskipotpuno nezavisno, bar to se tie uesnika u vezanom poslu iz razliitih zemalja.

Po svojoj sutini vezani poslovi imaju dosta slinosti sa kompenzacionimposlovima, ali i bitnih razlika. Slinost je u tome to se razmena u jednom pravcuuslovljava razmenom robe ili usluga u suprotnom pravcu. Razlika je, meutim, u nainuplaanja i obrauna vezanih poslova, koji se obavljaju u redovnom platnom prometu, tokod kompenzacionih poslova nije sluaj. Dalje, po kompenzacionom poslu obim isporukarobe ili usluga u oba pravca, u principu, treba da se poklapa po vrednosti, to kod vezanihposlova nije sluaj. U kolikoj meri e isporuke u jednom pravcu (npr. uvoz) bitivrednosno pokrivene isporukama u suprotnom pravcu (izvoz) stvar je trgovake pogodbei sporazuma u zavisnosti od zainteresovanosti uesnika na konkretnom poslu. Pokrieisporukama u suprotnom pravcu moe biti potpuno, ali i delimino.

Ekonomski smisao vezanih poslova, je u osnovi, dvojak.- Sa gledita nacionalne privrede zemlje inicijatora vezanog posla:Prodiranje na trita od interesa sa sopstvenim proizvodima, pogotovu sa

artiklima od perspektivnog znaaja (novi sopstveni proizvodi i sl.);Poboljanje strukture razmene s inostranstvom;Poveanje obima priliva sredstava plaanja upravo sa trita konvertibilnog

podruja.- Sa gledita interesa inicijatora vezanog posla:


22/49

Olakanje plaanja robe i usluga iz uvoznog posla stvaranjem odgovarajuegfonda inostranih sredstava plaanja u zemlji porekla uvozne robe;

Povezivanjem poslova od obostranog interesa uesnika, moe se povoljno uticatina nivo cena robe ili usluga u eljenom smislu, ukoliko je to interes nacionalne privrede iuesnika u vezanom poslu. Inicijator vezanog posla, na odreeni nain, moe i

neposredno materijalno da bude zainteresovan za kupoprodaju u suprotnom pravcu putemuea u paralelnom poslu ili njegovom poslovnom rezultatu.Vezanim poslovima u naem savremenom spoljnotrgovinskom prometu treba dati

odgovarajui znaaj jer oni kao forma robne razmene, mogu odigrati veoma znaajnuulogu u naem prodiranju na trite razvijenih zemalja.

Konstrukcija i postupak izvrenja vezanih poslova. U zavisnosti od obima iinteresantnosti posla za inostranog partnera, domai inicijator po prijemu izvoznikeponude na uobiajeni nain stavlja do znanja inostranom prodavcu da se postavlja uslovparalelne isporuke, odgovarajue vrednosti uvoznog dela vezanog posla. U tom cilju se utoku trgovakih pregovora za uvozni deo vezanog posla jednovremeno pregovaraju iutanauju uslovi kupoprodaje u suprotnompravcu. Konstrukcija posla se veoma

uproava, ako inostrani partner ima direktnog interesa za robu po listi u suprotnompravcu. Pri ugovaranju i zakljuenju kupoprodajnog ugovora za uvozni deo posla,jednovremeno se zakljuuje i kupoprodajni ugovor za izvozni deo posla. Kod poslovamanjih po obimu, obino se vrednosti isporuke robe ili usluga u oba pravca meusobnopoklapaju. Ta dva ugovora, koji prestavljaju paralelne isporuke u razliitim pravcima, dotrenutka njihovog stupanja na snagu meusobno su uslovljeni i povezani, a od togmomenta u toku izvrenja oni su posve podvojeni poslovi. To znai da ugovor zaisporuku u jednom pravcu ne moe stupiti na snagu pre ili bez stupanja na snagu ugovoraza isporuku u suprotnom pravcu. Kod obimnijih vezanih poslova, koji e trajati duevreme, ak i vie godina, moe se dogoditi da u vreme zakljuenja ugovora nije moguerazumno sagledati asortiman robe za isporuku u suprotnom pravcu po odreenimvremenskim periodima dospelih obaveza isporuke. U tom sluaju se sa inostranimpartnerom u vezanom poslu zakljuuje tzv. okvirni ugovor o paralelnim isporukama uvezanom poslu. Ta forma konstrukcije vezanog posla nije tako efikasna i vrsta kao onaprva. Okvirnim ugovorom se predvia neopoziva obaveza inostranog kupca da, povaeim trinim okolnostima i uslovima kupoprodaje, kupi od domaeg prodavcavrednosno odreenu koliinu robe, odreene vrste po utvrenoj dinamici isporuke. Ostajejo da se na bazi posebnih ugovora, u vreme dospea obaveze otkupa robe, utanaujurobne liste u detalje i cene robe po tekuim trinim uslovima. Poto se ovde radi onedostatku dva bitna elementa kupoprodajnog ugovora (cena i detaljan opis robe), moedoi do nesporazuma ugovornih stranaka prilikom uta-naenja uslova deliminihisporuka a time, na odreen nain, i do izigravanja obaveze kupovine robe po okvirnomugovoru. Ta se situacija moe u znatnoj meri poboljati kroz preciznije definisanjeobaveza inostranog partnera putem izdavanja bankarske garancije sa garantovanjemodgovarajueg obeteenja domaeg prodavca u sluaju nepreuzimanja robe po okvirnomugovoru. I u ovom sluaju stupanje ugovora na snagu je meusobno uslovljeno i onotreba da usledi jednovremeno, bez obzira to se isporuke u jednom pravcu mogu prezavriti od onih u drugom pravcu. To je sve odgovarajue regulisano odnosnimugovornim tekstovima i fiksna obaveza postoji.


23/49

Dalji postupak oko registrovanja zakljuaka po vezanom poslu i njihovogizvrenja je u svemu identian sa postupcima pri kupoprodaji u redovnoj robnoj razmeniizmeu zemalja uesnica u vezanom poslu. U nekim industrijski razvijenim zemljama(SR Nemaka i druge), u cilju unapreenja izvoza sopstvenih proizvoda i u okvirukonstrukcije vezanih poslova, organizovane su posebne firme specijalizovane za dalju

prodaju ili reeksport robe uvezene po ovoj osnovi. To je neposredna i velika pomoizvoznicima i u istovreme mera znaajne podrke sopstvenog izvoza, jer je za izvoznikaveliki problem kako i pod kojim uslovima dalje prodati uvezenu robu. Za ovaj deoizvrenja izvoznog posla izvoznik najee nema sklonosti, odgovarajuu organizaciju iobraeno domae i strano trite. Meutim, savremene okolnosti na tritu estoprimoravaju izvoznika da ulazi i u konstrukciju vezanih poslova.

R e e k s p o r t n i p o s l o v i. Zbog estih sluajeva deficita u bilateralnombilansu plaanja izmeu niza zemalja, postojanja dosta krutih deviznih ogranienja iitavog sistema restriktivnih mera regulisanja spoljnotrgovinskog prometa, bilo jeoteano uravnoteiti sve te odnose na eljeni nain. Cilj je da se s jedne strane, beztekoa i uredno mogu aktivirati klirinka potraivanja, a s druge da se sa robom u

izvozu, bar to se tie mehanizma plaanja, moe dospeti tamo gde je ona realno traena.Trebalo je i u tim uslovima nalaziti adekvatno reenje, te se kroz razne konstrukcijespecijalnih spoljnotrgovinskih poslova, ispitivala i pronalazila svaka mogunosi da sestvar pokrene, kad zastane, kombinujui esto robne i valutne operacije raspoloive ukonkretnim okolnostima. Na taj nain se nastojalo da se trajnije sauvaju trita odinteresa, koja pod stvorenim okolnostima odnosa u redovnom prometu nisu dalje bila ustanju da kupuju nau robu. Primenom triangularnih operacija kod plaanja, pa ak iprometa robe, uspevalo se zadrati odnosno trite i u tom kritinom periodu klirinkihodnosa.

Reeksportni posao postoji onda kada se roba kupuje u jednoj zemlji radi njenogizvoza u drugu zemlju sa ili bez naknadne dorade ili oplemenjivanja i dodirivanjasopstvene carinske teritorije. Finansijska likvidacija ove trgovake operacije se moeobaviti na vie naina, ali najee da se roba prodavcu u zemlji porekla plati uklirinkom prometu, a naplata iste robe iz zemlje namene u valuti te ili neke tree zemlje,po sporazumu ugovornih stranaka. Plaanje i naplata robe u ovakvom poslu se u pogleduvalute i izvora sredstava, odreuje saglasno postavljenom zadatku posla i najpovoljnijemposlovnom rezultatu, koji treba da se ostvari.

Kroz reksportne poslove se ostvaruju vrlo osetljivi i odgovorni zadaci po domauprivredu i odnose u spoljnotrgovinskoj razmeni:

- konverzija klirinkih potraivanja iz mekih u tvrde - slobodne univerzalnokonvertibilne valute. Nabavkom robe u klirinkom prometu u zemlji sa mekom valutom inegativnim saldom u odnosu na nau zemlju ima za cilj da se trgovakom robnomoperacijom ublai disproporcija kursnih odnosa (disaija - diskont), koja bi se inaemorala platiti u valutnoj operaciji;

- alimentacija kliringa je u stvari suprotna operacija od konverzije klirinkogpotraivanja. Treba na odgovarajui nain odstranjivati nepovoljan razvoj u klirinkimodnosima sa zemljom gde se to eli iz razloga ekonomskeopravdanosti. Reeksport uzemlje sa takvom tendencijom kretanja klirinkih odnosa svakako e povoljno uticati napoboljanje stanja;


24/49

- oivljavanje spoljnotrgovinske razmene u klirinkom prometu intervencijom naodgovarajui nain i

- prodiranje na nova trita i pariranje mera konkurencije na postojeim. im se,usled nepovoljnih odnosa u redovnom trgovinskom prometu, umanji mogunostodravanja uvedenih sopstvenih proizvoda na odnosnom tritu, zbog nedostatka

odgovarajuih platenih sredstava, inostrana konkurencija nastoji da potisne naeizvoznike sa tog trita sa povoljnom ponudnom svoje robe. Putem reekspontnih poslovase omoguuje dalje odravanje nae robe na odnosnom tritu u kritinom periodupremetanja manipulativnog kredita (swinga) u kliringu, na taj nain to izvoz u tu svrhuplaa neka trea zemlja u korist domaeg reeksporta.

Vrsta reeksportnih poslova zavisi od toga za iji se raun oni obavljaju, a mogu seobavljati za sopstveni raun reeksportera, za raun inostranog ili domaeg nalogodavca(izmeu ostalih i Narodne banke Jugoslavije).

P o s l o v i d o r a d e, p r e r a d e i p o p r a v k e. U sutini ovi poslovipredstavljaju vrenje proizvodnih usluga za raun nalogodavca iz inostranstva ilidomaeg za robu koja je namenjena izvozu. Prema karakteru svojine nad predmetom rada

u ovom poslu odreuje se i njegova kategorija koja moe biti dvojaka: aktivni posao ipasivni posao. Ako se vri proizvodna usluga za raun inostranog nalogodavca u vidudorade, prerade, popravke, obrade ili sline usluge na njegovim sirovinama ilipolufabrikatima - onda je to tzv. aktivni posao. Kroz taj posao se ostvaruje devizni prilivu spoljnotrgovinskom prometu, a praktikuje se i plaanje u robnim kontraisporukama (naprimer, plaanje u ostvarenim proizvodima - ulje, eer i sl.).

Ako, meutim, domaa privredna organizacija izvozi svoje sirovine ilipolufabrikate radi njihove obrade, dorade, prerade ili oplemenjivanja u bilo kojem vidu uinostranstvu, onda je to tzv. p a s i v n i p o s a o. Takav posao znai odliv za domaiplatni promet, jer je u pitanju uvoz proizvodnih usluga. Treba posebno ukazati na velikiekonomski znaaj ove kategorije poslova, kad je u pitanju izvoz ma koje vrsteproizvodne, turistike i druge uslune delatnosti. Vrenje proizvodnih usluga za rauninostranih nalogodavaca, pogotovu onih iz privredno razvijenih zemalja, imamnogostruki znaaj i korist za nagu privredu:

- potpunije zaposlenje slobodnih proizvodnih kapaciteta (industrija, poljoprivreda- rasad i razmnoavanje cvea, semenske robe i sl.);

- preradom sirovina u naoj zemlji po nacrtu i recepturi i slino, za rauninostranih nalogodavaca - naroito onih iz industrijski razvijenih zemalja, stiu se novaznanja i iskustva u proirenju asortimana i poboljanju kvalileta sopstvene proizvodnjenamenjene izvozu na slina trita i dragocene poslovne reference;

- omoguuje se unoenje stavke proizvodne usluge u listu robe i usluga, koje ebiti predmet meudravne, bilateralne razmene pod tekuim trgovinskim sporazumima,kao jedna od najunosnijih stavki koje su tamo uopte sadrane.

Vrenje ovakvih usluga, pod oreenim uslovima, moe uivati odgovarajueolakice u primeni instrumenata reima spoljnotrgovinske razmene. Izvoznik, odnosnouvoznik proizvodnih usluga obavezni su na dokumentarno pravdanje materijalnihrezultata izvrene usluge u zemlji, odnosno inostranstvu. Osnova za primenu dejstvainstrumenata reima spoljnotrgovinske razmene je stvarno poveanje vrednosti rada(sirovine ili polufabrikati) posle izvrene usluge.


25/49

T r a n z i t n i p o s l o v i . Tranzit, kao pojam, znai da roba na svom putu odmesta proizvodnje ili otpreme do mesta opredeljenja u zemlji namene prolazi ili dodirujejedno ili vie carinskih podruja drugih, usputnih zemalja. Takvo stanje stvaripretpostavlja obavljanje raznih usluga po nalogu i za raun stranih firmi, vlasnika robe naputu. Obavljanje tih usluga je samo jedna od faza u obradi i izvrenju izvoznih poslova.

Poto svaka usluga u isto vreme znai i obavezu i troak za nalogodavca, tospoljnotrgovinske firmne, u naelu, nastoje da sve robne transakcije obavljaju udirektnom saobraaju izmeu zemlje otpreme i zemlje namene robe. Meutim, tonajee nije mogue, pogotovo ne za one zemlje iji geografeki poloaj i mreasaobraajnih puteva ne omoguavaju robni promct s inostranstvom bez tranzita. Sapoveanjem obima meunarodne robne razmene i poveanjem proseka puta robe(tona/kilometar) od mesta proizvodnje do mesta privoenja konanoj nameni u svetu,rastu i uloga i znaaj tranzitnog posla u spoljnotrgovinskom prometu. U tom smisludejstvuju i mere unapreenja ove grane spoljnotrgovinske delatnosti, koje se ogledaju udavanju niza olakica i uproavanja postupka oko izvravanja tranzitnih poslova(povlaene transportne tarife, povlaene tarife uslunih delatnosti u tranzitnom

prometu, niz mera za poveanje propusne moi saobraajnih tokova i dr.).Sadrina usluga u okviru tranzitnog posla u spoljnotrgovinskom prometu proizlaziiz naloga vlasnika robe i zavisno od okolnosti da li se ona na inostranoj teritoriji zadravaili ne, da li se prelovara i uskladituje ili ne, da li se sa robom ili na robi imaju obavitineke druge radnje ili ne. Obim i struktura usluga tranzitnog posla zavise od stepenakomplikovanosti poslovne konstrukcije u kupoprodajnom odnosu. Usluge i matenjalniizdaci na teret nalogodavca u tranzitnom poslu u toku izvrenja naloga (dispozicija) surazliiti:

- usluge rukovanja robom (istovar, utovar, uskladitenje, nega, hranjenje, pojenje,doleivanje, pakovanje i prepakivanje robe, sortiranje i meanje robe, obeleavanjepoiljki, osiguranje robe na putu i skladitu, prevoz, trebovanje ikontrola podobnosti

vozila za prevoz odreene kategorije robe, pribavljanje i ispostavljanje transportnih idrugih dokumenata i sl.);- usluge i trokovi statusne prirode za robu (trokovi tranzita, takse, uverenja,

robna i druga dokumenta): zdravstveno stanje robe, sanitarno, veterinarsko, fitopatoloko,carinski pregled i nadzor u tranzitu s ispostavljanjem potrebnih dokumenata, tranzitnotrgovako posredovanje i drugo. Stvarni iznosi nastalih trokova izvrenja tranzitnogposla pravdaju se na bazi orginalnih dokumenata o isplatama koje su usledile za rauninostranog nalogodavca, a mara (provizija za tranzitera, koji je obino pediter) sedokumentuje ispostavljenom trgovakom fakturom za izvrenje usluge po nalogu. Uzavisnosti od vida tranzitnog prometa i obima usluga, koje pri tom vre domae uslunetrgovake i druge organizacije (meunarodno trgovinsko posredovanje, meunarodni

transport i pedicija, prevoznik, skladitar, carinska sluba, zdravstvene inspekcije i dr.)postoje tri vrste tranzitnog posla;Direktan tranzitni posao postoji kada inostrana roba prelazi preko carinskog

podruja odreene zemlje ili ga samo dodiruje na nekom graninom prelazu, ali bezneuobiajenih zadravanja. U tom sluaju tranzitni posao obuhvata usluge prevoza ipediterske usluge rukovanja i praenja robe u tranzitu.

Lomljeni tranzitni posao postoji u sluaju kada se inostrana roba, u tranzit prekodomae carinske teritorije, zadrava izvesno vreme radi pretovara, a po potrebi i


26/49

uskladitenja i vrenja nekih drugih usluga rukovanja robom pre njene dalje otpreme podispoziciji sopstvenika iz inostranstva (ienje, meanje, sortiranje, pakovanje iliprepakivanje, obeleavanje poiljaka i sl.). Tu se mogu ubrojati i usluge koje imajukarakter neke doradne faze na robi (fermentiranje, odleavanje i sl.). Kod takvog posla,pored direktnog tranzita, znaajno se proinije izbor usluga odgovarajuih privrednih

organizacija - uesnika u izvrenju naloga, kao to su: istovar, utovar, pretovar,uskladitenje, iskladitenje, nega i uvanje robe na skladitu, uzorkovanje robe i drugo.Tranzitno posredovanje, pored usluga iz lomljenog tranzitnog posla, moe da

obuhvati i odreene usluge trgovakog posredovanja kod dalje prodaje robe u vlasnitvuinostrane firme, a koja se nalazi na domaoj teritoriji uskladitena i pod carinskimnadzorom. Na primer, roba poreklom iz Indije nalazi se uskladitena u lukom skladitu -Bar, u tranzitu ka zemljama srednje Evrope. Jugoslovensko preduzee za meunarodnotrgovinsko posredovanje u meuvremenu treba tu robu da proda kupcima iz Maarske,ehoslovake, Poljske i Austrije. Za inostranog nalogodavca usluga ovakve vrste moeda bude jedna od faza obrade i izvrenja reeksportnog posla, pri emu roba ne mora ni dadodirne carinsku teritoriju zemlje domicila njenog vlasnika.

Zavisno od domicila nalogodavca, za obavljanje ovakvih usluga tranzitni poslovimogu biti aktivni, ako se usluga vri po nalogu i za raun inostrane firme ipasivni, kadainostrana firma vri takve usluge po nalogu i za raun domaih preduzea.

S v i (s w i t c h) - p o s l o v i. Pojam svi-posla je novijeg datuma uspoljnotrgovinskoj praksi. To su poslovi valutne ili robne arbitrae ili kombinacija jedne idruge arbitrae u istom poslu. Odvijaju se kroz promet robe ili deviza, pri emu se koristipostojei pad ili razlika u cenama ili kursevima. Zbog kursne razlike izmeu vrstih(slobodnih, konvertibilnih) i mekih (klirinkih) valuta, u toku izvrenja svi-posla robnipromet se kanalie ka posredniku (svieru) koji moe da posreduje - sviuje izmeuvrstih i mekih valuta i time omogui dalju kupoprodaju robe, do onoga ko je za nju nakraju zainteresovan. Usled toga se svi-poslovi uglavnom odvijaju kroz vrenje raznih

vrsta tranzitnih trgovakih poslova, pri emu svaki od uesnika, na odreeni nain,ostvaruje izvesnu zaradu za sebe (kao kursna razlika ili kao razlika u ceni). Usled toganastala povienja trokova prometa snose krajnji uesnici u ovoj operaciji saglasnonjihovoj stvarnoj ulozi u poslu. Krajnji uesnici u takvim poslovima se najee i nepoznaju, a po potrebi, i pitanje porekla robe se ne postavlja.

U zavisnosti od krajnjeg cilja trgovake operacije sa robom tj. da li se roba koja jeu pitanju eli, primenom svi-posla, prodati ili potrebna roba nabaviti, razlikujemo dvevrste: uvozni svi-posao i izvozni svi-posao.

Uvozni svi-posao se esto praktikuje. Na primer, alokacijom deviza domaiproizvoa nije dobio dovoljno vrstih deviza za podmirenje svojih potreba ureprodukcionom materijalu. Kalkulacija zamene deviza uz plaanje disaije pokazuje

loiji poslovni rezultat nego kad se angauje domae preduzee za meunarodnotrgovako posredovanje, koje za raspoloive meke devize kupuje pogodnu robu ireeksportuje je u zemlji sa vrstom valutom. Ukoliko postoje smetnje za direktan uvozpotreba za domaeg proizvoaa iz zemlje gde su reeksportom stvorena devizna sredstva,ukljuuje se svier-firma iz tree zemlje, koja e svievanjem omoguiti nabavku eljenerobe za domae potrebe.

Izvozni svi-posao se, takoe, primenjuje u sluajevima gde to nije mogueostvariti u direktnom trgovakom prometu, bilo da se radi o tekoama plaanja na strani


27/49

zemlje kupca u odnosu na nau zemlju, ili da uopte ne postoje redovni trgovinski odnosisa zemljom kupca, pa se ukljuuje svier koji treba da omogui tu operaciju naodgovarajui nain za obe strane uesnice u poslu.

7. VII OBLICI SARADNJE U SPOLJNOTRGOVINSKOMPROMETU

Nauka postaje izuzetno mona proizvodna snaga kad konkretizacijom njenihdostignua prerasta u trino orijentisanu tehnologiju. Savremena dostignua nauke,tehnike i tehnologije u privredno razvijenim zemljama sve ee utiu na izmeneasortimana proizvodnje pa ak i na uslove njenog prometa u zemlji i inostranstvu.Posebno su prisutna i vidljiva nastojanja i se u okviru poslova kupoprodaje materijalnihdobara i usluga razmenjuju u raznim vidovima i dostignua savremene tehnologije. Tako

je u poslednje vreme spoljnotrgovinskom prometu nastalo jedno posebno podruje viihoblika saradnje. U osnovi koncepta svakog pojedinog od ovih oblika, manje ili vienaglaen, sadran je neki od vidova transfera tehnologije, kao zatienih ili nezatienihprava industrijske svojine.

P o s l o v i i z v o z a u v o z a p o i n e n j e r i n g - s i s t e m uPojam i odlike. Inenjering je zbirni pojama za vie sukcesivnih radnji na

ostvarenju zamisli investitora po projektnom zadatku. On podrazumeva: reenje problematehnologije i tehnolokog postupka, koncepciju najcelishodnijeg radnog procesa uproizvodnji i ostalim delatnostima preduzea, projektovanje postrojenja objekata i sl.),organizaciju i izvoenje radova na ostvarenju projekla do kraja uz obezbeenjeorganizacionih, materijalnih i kadrovskih pretpostavki za uspean rad novoizgraenog

objekta sa sagledavanjem njegovih tehnolokih i ekonomskih efekata u radu. To je itavaoblast proizvodnje i prometa investicionih dobara i usluga, radnih iskustava i znanja odznaaja za racionalnu organizaciju radnih procesa i urednu eksploataciju izvrenogulaganja. Koristei tekovine savremenih tehnikih dostignua i naune principeracionalne podele rada i organizacije radnih procesa u preduzeu, inenjering, kao sistem,na najcelishodniji nain objedinjuje sve faze priprema, izvrenja i provere oekivanihrezultata ulaganja. Iz niza razloga ekonomske, tehnike i finansijske prirode u poslednjimgodinama kod nas i u inostranstvu, rad po sistemu inenjeringa privlai posebnu panjustrunih krugova u proizvodnji i prometu investicionih dobara i usluga. Inenjering, kaopojam, pokriva podruja veoma heterogenih delatnosti u oblasti privreivanja(ekonomska, tehniko-tehnoloka, trgovaka, organizaciona, pravna, finansijska ,i dr.). U

prometu investicionih dobara i usluga na domaem tritu i u spoljnotrgovinskoj razmeni,inenjering kao sistem rada u primeni nudi znaajneprednosti materijalne, finansijske,organizacione i kadrovske prirode. Njegove savremene koncepcije u primenipredstavljaju krajnji domet sprezanja nauke, istraivakih poduhvata i praktine primeneovih postavki. Kao metod rada, dalje, omoguava prenoenje tehnikih znanja,proizvodnih i organizacionih znanja, i iskustava po sistemu Know-How i podstie rad uovoj oblasti iji rezultati ne moraju biti od koristi samo za firme angaovane ukonkretnom poslu, ve i ire od toga, za nacionalnu privredu, pa ak i za savremenu


28/49

nauku i praksu. Utvrujui koncepcije tehniko-tehnolokih i organizacionih reenjaradnih procesa po odnosnom projektnom zadatku kupca-investitora, na bazi obaveza podatim garancijama projektanta i njihovih obostranih dejstava u predmetnom pravnomposlu, rad po sistemu kompleksnog inenjeringa u primeni nudi brojne prednosti:

- omoguuje potpunije zaposlenje domaih kapaciteta u proizvodnji opreme,

ureaja i aparata ukomponovanih projektom u postrojenje. Ovo stoga to svaka bitnijapovreda postavki projekata u pogledu utvrivanja elemenata (maine, ure

Documents

Petrović Nikola 10934 2