Crna Gora za vrijeme Kralja N

15.02.2012

Knjaz Nikola I se obrazovao u Parizu, primivši vladu u 19. godini života. Prvih godina upravljao je uz pomoć i saradnju svoga oca, velikog vojvode Mirka . Godine 1862. poveo je zbog oslobođenja Hercegovine prvi rat sa Turskom. Rat je bio težak za Crnu Goru, ali se svršio časnim mirom. Godine 1868, mladi knjaz Nikola putovao je prvi put u Rusiju i tom prilikom je sa carem Aleksandrom III još više razvio veze koje su sa Rusijom bili utvrdili njegovi preci. Po povratku s puta otpočeo je živi rad na preuređenju države. Uredio je vojsku, koja mu je bila prva briga; otvorio je po zemlji sudove i škole. Godine 1876, u zajednici sa Srbijom, sa kojom je knjaz Nikola još pod vladom kneza Mihaila sklopio savez, Crna Gora je objavila Turskoj rat za ujedinjenje i oslobođenje srpskog naroda . U mladosti je bio član Ujedinjene omladine.

Kralj Nikola Petrović (1840

Nikola I. Petrović (na crnog. ćirilici Никола I Петровић Његош; Njeguši, Crna Gora, 19.

listopada 1841. – Antibes, Francuska, 1. ožujka 1921.), sedmi i posljednji državni poglavar iz

crnogorske dinastije Njegoš, na prijestolju od 1860. do 1921. godine, kao knez (crnog. knjaz) a

od 1910. i kao kralj, za Crnogorce neprikosnoveni Gospodar, također i književnik.

Pod njegovom je upravom crnogorska država 13. srpnja 1878. na Berlinskom kongresu dobila

međunarodno priznanje i od onih država Europe koje je dotad nisu priznavale. Nakon

višestoljetne izolacije, Crna Gora je oružanim i diplomatskim putem tada silno uvećala svoj

teritorij i izbila na Jadransko more - Crnogorsko primorje.

Reformirao je Nikola I. državnu upravu, ustanovio Ministarski savjet, modernizirao Crnogorsku

vojsku, Općim imovinskim zakonikom udario temelj pravnom sustavu, otvorio vrata inozemnim

investiranjima. Godine 1905. je Nikola I. oktroirao Ustav Knjaževine Crne Gore nakon čega je i

sazvana Crnogorska narodna skupština.

Dorsa crkva na Ćipuru (Cetinje) u kojoj je od 1989. g. sahranjen Nikola I. Petrović

Bio je uspješni vojskovođa tijekom balkanskih ratova 1912. i 1913. ali ne i u Prvom svjetskom

ratu kada je Kraljevina Crna Gora pružila hrabar otpor austro-ugarskoj invaziji, no morala je

siječnja 1916. kapitulirati.

Kralj Nikola se sa Vladom i Dvorom sklonio u Francusku, u egzil iz kojeg se nikada nije vratio.

Unatoč vojnim (Božićna pobuna i crnogorski komitski pokret koji je potrajao do 1929. godine) i

pokušajima crnogorske diplomacije na Versajskoj konferenciji, Crna Gora nije uspjela povratiti

svoj međunarodno-pravni suverenitet izgubljen krajem 1918. okupacijom i aneksacijom koje je

izvršila Kraljevine Srbije.

Kralj Nikola I. je umro izoliran u emigraciji, a pokopan je u ruskoj crkvi u San Remu (Italija).

Njegovi i posmtrni ostatci njegove supruge kraljice Milene Petrović će, uz najviše državne

počasti, biti 1989. vraćeni i pokopani na Cetinju, u Dvorskoj crkvi na Ćipuru.

Kralj Nikola I. ogledao se i u književnosti a najuspjeliji mu je rad Balkanska carica

http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Cetinje-004-p1010040.jpg

Као што су скоро све угледније

породице црногорске током

времена досељене у Crn из других

српских земаља, тако је досељена и

породица Петровића Његоша, и то,

према предању које се у тој

породици чува, из Босне, из

мјестаЗенице. Претпоставља се да

се досељење десило у доба

владавине Ивана Црнојевића (1471-

1490.). По досељењу су се

настанили у Његушима у Катунској

нахији.

Dinastija Petrović - Njegoš

О поријеклу и животу ове породице прије њиховог

досељења у Црну Гору мало је познатог, осим што

предање казује, да су за неко кратко вријеме прије

досељења боравили у Требињу, а затим

у Његошу планини, у мјесту Мужевице. По тој планини

су и добили династичко име које је први

употребио владика Данило I кад је ишао у Русију.

Судећи по једном потпису владике Данила I, гдје се он

назива „Војводић српске земље“, може се

претпоставити, да је то била једна од старих

властелинских српских породица, која је, као и многе

друге, због прилика које настадоше у Босни, пошто је

Турци заузеше, напустила своје старо сједиште

Porodično stablo Petrovi

Porodica kralja Nikole

Стоје (с лијева на десно): велики кнез

Петар Николајевич, кнез Франц Јозеф

од Батенберга, књагињица Вјера

Петровић Његош, књагињица Ксенија

Петровић Његош, књаз-

престолонасљедник Данило Петровић

Његош, књаз Мирко Петровић Његош,

књаз Петар Петровић Његош

Сједе (с лијева на десно):

кнегиња Милица-Јута од

Макленбург-Нојстерлица,

кнегиња Ана од Батенберга,

италијанска краљица Јелена,

краљица Милена Петровић

Његош, краљ Никола Петровић

Његош, велика кнегиња Милица

Николајевич, италијански краљ

Виторио Емануел, кнегиња

Наталија Константиновић

Сједе на тепиху (с лијева на десно):

кнегињица Јелена Карађорђевић, кћи

великог кнеза Петра Николајевича

принцеза Галицин, престолонасљедник

Србије Александар Карађорђевић.

Potomci Kralja Nikole I Kraljice MIlene

Никола Петровић Његош (1841-1921)

постао је књаз Црне Горе и Брда 1860.

када се и оженио Миленом (1847-

1923), рођеном Вукотић. 1910. године

Никола је проглашен за краља Црне

Горе. Изродили су дванаесторо дјеце

- девет кћери и три сина

Рођена је 23. децембра 1864. године

на Цетињу. На крштењу је добила име

Љубица, кум је био српски кнез

Михаило Обреновић кога је у Цетињу

на крштењу заступао државни

саветник Ђорђе Ђоша Миловановић

(1813—1885). [1] Од милоште је

названа Зорка. Била је прво од

укупно дванаесторо деце црногорског

кнеза Николе I Петровића и кнегиње

Милене.

За кнеза Петра Карађорђевића удала

се 1883. године и са њим изродила

петоро деце

PRINCEZA JELENA KAO DIJETE -Rođena je na Cetinju 28. decembra 1872. g. kao šesto dijete a peta kćer knjaza Nikole i knjeginje Milene. Njen otac knjaz Nikola u braku sa knjeginjom Milenom imao je dvanaestoro djece (devet kćeri i tri sina) koji su se rodili ovim redom: Princeza Zorka (1864-1890) udata 1883. za knjaza a kasnije kralja Srbije Petra Karađorđevića.Princeza Milica (1866-1951) udata 1889. g. za velikog ruskog knjaza Petra Nikolajeviča (imala izvjesnih literarnih sklonosti). Princeza Stana (1867-1935) udata 1889. g. za ruskog knjaza Đorđa Maksimilijanoviča Romanova, a 1907. g. za velikog ruskog knjaza Nikolaja Nikolajeviča.

Ксенија (1881-1960) и Вјера (1887-1927)

се нијесу удавале.

Стана (1867-1935) се удала 1889. за

руског кнеза Ђорђа

Максимилијановича Романовског, а

потом се 1907. удала за Великог кнеза

Николу Николајевича Романова

Ана (1874-1971) се удала 1897. за

Франца Јозефа од Батенберга.

Принц Мирко (1879-1918) се оженио

1902. Наталијом (1882-1950), рођеном

Константиновић, чији је отац по

женској линији био унук Јеврема,

брата србијанског књаза Милоша

Обреновића. Мирко и Наталија су

изродили пет синова: Стевана (1903-

1908), Станислава (1905-1907),

Михаила (1908-1986), Павла (1910-

1933), Емануела (1912-1928). Принц

Михаило се оженио 1941. кћерком

француског лекара Женевјевом и

добио 1944. сина Николу.

Kralj Nikola je bio “stožer rusofilstva u Crnoj Gori” i nije mu bila strana deviza da je na Crnogorcima da se bore, pa ako “dobije Rusija i mi ćemo dobiti”, ali je zapažao da su ruske diplomate na Crnogorce gledali sa “nekom naduvenošću, kao na podjarmljeni narod”, a na crnogorskog ministra inostranih djela “kao nekog svog agenta, koji je obavezan držati ih u toku stvari svojih poslova”.Dolazilo je do čestih razmimoilaženja sa ruskim zastupnicima, koji su izglađivani neposrednim kontaktima sa Petrogradom. Postojalo je više linija uticaja i veza sa ruskim dvorom, što je ponekad nanosilo štetu odnosima. Suštinski nesporazumi su dolazili od nepodudarnosti interesa i zbog opredjeljenja ruske vlasti i diplomatije da favorizuje Srbiju, kao svoga glavnog saveznika na Balkanu.

Diplomatske aktivnosti kralja Nikole

Kralj Nikola je bio prinuđen da vodi fleksibilniju spoljnu politiku, sa više lukavstva, a manje arogancije, i da se oslanja, ne samo na Rusiju, već i Austrougarsku i Italiju. Na Austrougarsku, koja je zamijenila Veneciju na granicama, Crnogorci nijesu gledali kao na iskrenog prijatelja. “Svi austrijski diplomati imaju jednu kilu među smrštenim obrvama, koja uliva nepovjerenje”. Austrija je bila kurtoazna i predusretljiva prema crnogorskom knjazu i njegovoj porodici prilikom njihovih čestih putovanja preko Beča, ali u međudržavnim poslovima Austrougarska diplomatija je bila neumoljiva prema Crnoj Gori, smatrajući je za ruskog saveznika, koji stoji na putu njihovih aspiracija na Balkanu.

Nikola Petović je bio čovjek

velikog i dugotrajnog

pregnuća,oslonjenog na

naduhnuće,koje je uvjek po-

prirodi pjesničko.Pjesnik je

iznutra potomagao vladara

,pregaoca,vladar je nadahnjivao

pjesnika.To je njegova

formula.Ovakav karakterni

sklop,u savremenom svijetu,bio

bez uspjeha i apsurdan,u

kasnoromantičarskom

vremenu,on je još uvjek bio

moguć,i,očito,mogao je da

donese uspjeha.

O njegovim djelima:

Zato je njegova poezija

ostala,u dobroj mjeri ,pod

znakom državne ideologije,i u

dobrom dijelu,prigodnog

karaktera.U tome leži osnovna

slabostpjesništva Nikole

Petrovoća,odtuda njegova

opširnost i preopširnostu

poeziji.Osjećao je ,da poezija

daje okrepu i znanje ,koje

druge intelektualne I

praktične aktinosti ne mogu

da daju.

Bitke Kralja NikoleOpsada Skadra, koja se ponekad naziva i Bitka za Skadar, jeoperacija koju je crnogorska vojska poduzela s ciljem dazauzme osmanlijsko utvrđenje Skadar u Severnoj Albaniji , zavreme prvog balkanskog rata krajem 1912. i početkom 1913. godine

Crnogorska vojska je, uz pomoć srpske vojske, opsedala Skadaršest meseci i tokom tog perioda je više puta bezuspešnopokušavala da zauzme grad. Krajem aprila 1913. godinezapovednik odbrane Esad Paša je predao Skadar Crnogorcima,ali su oni već početkom maja pod pritiskom međunarodnihsnaga bili primorani da se povuku, a grad je pripaonovoosnovanoj državi Albaniji, sukladno odlukama Londonske

konferencije.

Uzrok opsade su bile teritorijalne pretenzije CrneGore, temeljene na činjenici da je Skadar bioprestonica Zete u srednjem veku. U vreme balkanskograta, većinsko stanovništvo skadarske oblasti sučinili Albanci.

Gradjevine Kralja Nikole :

Cewtinjski Manastir

Biljarda (Cetinje )

Dvorac kralja Nikole (Nikši

Dvorac kralja Nikole (Bar)

Dvorac kralja Nikole (Cetinje)

Projekat Nikšića (Josip Slade )Posle

oslobođenja

Nikšića od

Turaka , Kralj

Nikola dovodi

Josipa Sladea

da ispod zidina

starog

Onogošta

projektuje novu varoš – Nikšić.

Crkva Sv. Vasilija Ostroškog

(Nikšić)

Grupu čine:

1.Nađa Drašković2.Jelena Živković3.Miloš Bulajić4.Momir Vujović

VIII2