Porodinopravna zatita od nasilja u porodiciPravosudni centar, Beograd, jun 2006. Prof. dr Nevena Petrui E-mail: adis@bankerinter.net

injenice o nasilju u porodicida je porast nasilja u drutvu direktno povezan sa porastom nasilja u porodici; da osoba moe biti izloena nasilju u porodici tokom celog svog ivota, od najranijeg detinjstva do duboke starosti; da su najee rtve nasilja u porodici ene, deca i stare osobe;da nasilje u porodici obuhvata raznovrsne radnje i ponaanja, koje jedan lan porodice preduzima, odn. ispoljava prema drugom kako bi uspostavio mo i kontrolu i/ili zadovoljio neke svoje potrebe na tetu drugog lana; da su posledice izloenosti nasilju brojne i bitno utiu na mentalno zdravlje onih koji su im neposredno izloeni, ali i onih koji ga posmatraju; da je pojava nasilja u porodici rezultat interaktivnog delovanja niza inilaca, individualnih i drutvenih, i da "koliina" nasilja doivljena u detinjstvu doprinosi razvoju i pribegavanju nasilju u meuljudskim odnosima u odraslom dobu ivota.

Podaci o rasprostranjenosti nasilja u porodicisvaka druga ena doivljava neki oblik psihikog nasilja u porodici, svaka 3. ena doivela je fiziki napad od nekog lana porodice, svaka 4. ena izloena je pretnjama nasiljem,u preko 92% sluajeva izvrioci krivinog dela nasilja u porodici su mukarci,najrasprostranjeniji oblik nasilja je brano nasilje,najee rtva nasilja u porodici su supruge ili bive supruge nasilnika.

Da li znate...da je svaka TRI MINUTA jedna ena fiziki zlostavljana,da je svakih PET MINUTA jedna ena silovana,da je svakih DESET MINUTA jedna devojica zlostavljana,da je jedna od dve ene pretrpela bar jedan incident nasilja do svoje 16. godine,da preko 80% nasilja nad enama vre njihovi partneri (suprug, vanbrani partner, raniji brani ili vanbrani partner),da je 75% ena nasilju izloeno dugo godinada 52% ena nasilje trpe SVAKODNEVNO...

Medjunarodni dokumenti Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena, (usvojena 1979. godine, stupila na snagu 3. 9. 1981. godine). Deklaracija o eliminaciji nasilja prema enama (1993.godine). Pekinka deklaracija i Platforma delovanja (1995. godine Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema enama u demokratskoj Evropi (1993. godine) Prevencija kriminala i mere krivinog pravosua za eliminisanje nasilja nad enama UN, (1998), Preporuka Odbora ministara Saveta Evrope zemljama lanicama za zatitu ena od nasilja (Rec2002/5),

Proces izgradnje domaeg integralnog sistema pravne zatite od nasilja u porodici Aktivnosti NGO i strukovnih udruenjaIstraivanja, kampanje, savetovalita, Model pravne zatite od nasilja u porodici - VDS, javno zagovaranje i lobiranje Aktivnosti na zakonodavnom planu Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakona Republike Srbije (Sl. glasnik RS, 10/2002 )novo krivino delo nasilje u porodici (l. 118a)silovanje brane supruge (l. 103) Porodini zakon ("Sl. glasnik RS", 18/2005)sistem porodinopravnih mera zatite Krivini zakonik RS (Sl. glasnik RS, 85/2005) ublaava sankcije i predvidja poseban oblik krivinog dela nasilja u porodici

l. 10. PZ zabranjeno je nasilje u porodici; svako ima pravo na zatitu od nasilja u porodici, u skladu sa zakonomIX deo PZ - Zatita od nasilja u porodici mere porodinopravne zatite9. odeljak X dela PZ Postupak u sporu za zatitu od nasilja u porodici.Porodinopravna zatita od nasilja u porodici

l. 197. PZst. 1. opta definicija nasilja u porodici "Ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. zatiene vrednosti: telesni i duevni integritet i zdravljest. 2. karakteristini vidovi nasilja nanoenje telesnih povreda; pokuaj nanoenja telesnih povreda, prisiljavanje na seksualni odnos, navodjenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navrilo 14 godina ivota ili sa nemonim licem, ograniavanje sloboda kretanja ili komuniciranja sa treim licima, vreanje svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaanjeOperacionalna definicija nasilja u porodiciIMENOVANI I NEIMENOVANI OBLICI NASLJA

Pravni standardi drsko ponaanjebezobzirno ponaanje zlonamerno ponaanjeSudska konkretizacija pravnih standarda objektivne i subjektivne okolnostiMerila za konkretizaciju nulta tolerancija na nasilje!!!! - uticaj linog odnosa sudije prema nasilju u porodici znaaj individualnog praga tolerancije rtve na nasilje

Popunjavanje sadrine pravnih standardaPitanja za diskusiju:Moe li se nasilje u porodici biti izvreno neinjenjem?Da li potrebno da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja?

Oblici psihikog nasilja imenovani odredbama PZograniavanje slobode kretanjaograniavanje slobode komuniciranja sa treim licimaizolacija rtve Oblici ispoljavanja psihikog nasilja koji nisu imenovani odredbama PZ

Oblici ispoljavanja psihikog nasiljaPitanja za diskusiju:

Koji su neimenovani oblici ispoljavanja psihikog nasilja? Koji su oblici ispoljavanja ekonomskog nasilja?

suprunici ili bivi suprunici deca, roditelji i ostali krvni srodnici, lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja ive ili su ivela u istom porodinom domainstvu, vanbrani partneri ili bivi vanbrani partneri, lica koja su meusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iako nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu Titulari prava na porodinopravnu zatitu od nasilja u porodici (l. 197. st. 3. PZ)Tekoe u dokazivanju: porodinog domainstva (ta je porodino domainstvo?) vanbrane veze - (Vanbrana zajednica je trajnija zajednica ivota ene i mukarca, izmeu kojih nema branih smetnji (vanbrani partneri - l. 4. PZ) emotivne veze seksualne veze

Svrha mera: zatita fizikog i psihikog integriteta, zdravlja i line bezbednosti rtve nasilja, spreavanje ponovnog izvrenja nasilja u porodici kroz otklanjanje okolnosti koje pogoduju ili podstiu ponavljanje nasilja, odn. izvrenje drugih vidova nasiljaSutina mera - ograniavanje (privremena zabrana) odravanja linih odnosa nasilnika sa rtvom nasiljaVrste mera taksativno odredjene:izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice Mere porodinopravne zatite od nasilja u porodici l. 198. PZ

Vrsta i oblik ispoljavanja nasiljaOkolnosti pod kojima je nasilje izvrenoOkolnosti vezane za izvrioca nasilja - znaaj subjektivnog odnosa nasilnika (kajanje, davanje obeanja...)Procena opasnosti od ponavljanja nasilja kljuni faktorDa li je i u kojoj meri relavantna subjektivna procena opasnosti od ponavljanja nasilja same rtve?

O emu treba voditi rauna?O potrebi za adekvatnom i pravovremenom reakcijom na nasilje O potrebi da mere kumulativno odredjene mere budu kompatibilne Okolnosti od kojih zavisi vrsta, broj i vremensko trajanje mera zatite

Vremensko trajanje mere odredjuje ga sud maksimalno trajanje godinu danaUraunavanje vremena provedenog u pritvoru i svako lienje slobode u vezi s krivinim delom, odn. prekrajem u vreme trajanja mere zatite od nasilja u porodici l. 198. st. 3. PZ. Pitanja za diskusiju: Za koje krivino delo, odn. prekraj? (Koja vrsta dela? Ko je rtva dela? Kako je delo kvalifikovano?) Da li se uraunava vreme koje e tueni provesti u pritvoru, odn. zatvoru ili samo ono vreme za koje je tueni faktiki bio lien slobode do trenutka zakljuenja glavne rasprave? Mogunost izdavanja vie mera l. 198. st. 1. PZProduavanje trajanja mera l. 199. PZneogranieni broj puta, dok ne prestanu razloziMere porodinopravne zatite od nasilja u porodici

Da li izdavanjem naloga za iseljenje iz porodinog stana, odn. kue izvrilac nasilja gubi pravo da do isteka mere trai deobu zajednike svojine na toj nepokretnosti, ako je ona sastavni deo brane tekovine? Da li postoji mogunost izdavanja naloza za iseljenje kada je stan, odn. kua u kojoj porodica ivi u iskljuivoj svojini treeg lica?Da li ima mesta izdavanju naloga za iseljenje izvrioca nasilja iz porodinog stana, odn. kue ako se tokom trajanja sudskog postupka izvrilac nasilja faktiki iselio, tako da u vreme zakljuenja glavne rasprave ne ivi u porodinom stanu, odn. kui? Kriterijumi za odredjivanje udaljenosti ispod koje se izvrilac nasilja ne sme pribliavati rtvi Da li postoji mogunost izdavanja mere zabrane pristupa u prostor mesta rada rtve nasilja i ako u vreme zakljuenja glavne rasprave rtva nasilja nije zaposlena i nema mesto rada van kue?

Pitanja za diskusiju:

Tubom Aktivno legitimisani subjekti: lan porodice prema kome je nasilje izvreno, njegov zakonski zastupnik, javni tuilac i organ starateljstvaPo slubenoj dunostiSud moe po slubenoj dunosti izdati meru zatite (pokrenuti adhezoni postupak za zatitu od nasilja u porodici) uz postupak u branim parnicama - l. 226. PZ, uz postupak u parnicama o oinstvu i materinstvu - l. 260. st. 3. PZuz postupak u parnicama za zatitu prava deteta, za vrrnje i za lienje roditeljskog prava 273. st. 3. PZ PITANJA: Moe li sud moe po slubenoj dunosti izdati meru zatite od nasilja u porodici radi zatite lica koje je tueni u osnovnom postupku?Moe li sud izdati meru radi zatite od nasilja odraslog lana porodice, ako se osnovni postupak vodi radi zatite i ostvarivanja prava deteta? Od ega zavisi ova mogunost? Parnicu za prestanak mere zatite od nasilja moe pokrenuti iskljuivo lan porodice protiv koga je mera odreena Pokretanje postupka za zatitu odnasilja u porodici

Tuba za zatitu od nasilja u porodici ima i konstitutivni i kondemnatorni elementKonstitutivni element tube zahtev da sud izrekne odredjenu promenu zabrana odn. ograniavanje vrenja odredjenog prava (npr. prava na slobodu kretanja, pravo na odravanje linih odnosa...) Kondemnatorni element tube zahtev da sud izrekne konkretnu zapovest tuenom, tj. da mu naloi da, saglasno izreenoj zabrani, neto uini (da se iseli, da dopusti useljenje) ili da se suzdri od nekog injenja (da se ne pribliava tuiocu, da se pristupa u prostor oko mesta stanovanja odn. rada na odredjenoj udaljenosti...) Formulisanje tubenog zahtevaVEBA Analiza tubenih zahteva

Naelo naroite hitnosti - tuba se ne dostavlja tuenom na obavezan odgovor, postupak se sprovodi na najvie dva roita, kratki rokovi za zakazivanje roitaNaelo dispozicije bitno je sueno - sud nije vezan granicama tubenog zahteva, moe odrediti meru zatite od nasilja u porodici koju tuilac nije traio Istrano naelo - sud samostalno istrauje i prikuplja injenice i proverava njihovu istinitost i kad meu strankama nisu sporne Iskljuenje javnosti Neelo diskrecije - podaci iz sudskih spisa predstavljaju slubenu tajnu, koju su duni da uvaju svi uesnici kojima su ti podaci dostupni Naela postupka

Uloga suda na glavnoj raspraviSaglasno principu tzv. otvorenog pravosudjenja, sud je duan:

da stranke permanentno upoznaje sa svojim hipotezama, radnim kvalifikacijama i ocenama u pogledu pravne stvari, da potpuno otvoreno saoptava strankama svoje stavove, pravna shvatanja i koncepciju kojom se rukovodi prilikom prikupljanja i ocenjivanja procesne grae, da strankama prua potrebna razjanjenja i upoznaje ih sa svojim vienjima pravne stvarida zajedno sa strankama razmotri sve injenine i pravne aspekte istaknutog pravozatitnog zahteva, da stranke pozove da iznesu svoje primedbe, da upozna stranke i sa svojim stavom o materijalnopravnoj normi koju bi, po njegovom miljenju, trebalo primeniti i sa svojom interpretacijom sadrine te pravne norme,da postavi radnu tezu u pogledu mere koju namerava da odredi i da sa tim otvoreno upozna stranke, kako bi im omoguio da o tome raspravljaju. da strankama objasni smisao i svrhu svake od mera zatite od nasilja u porodici, kao i posledice odredjivanja mera zatite od nasilja u porodici

Pravni lekovi alba (ne zadrava izvrenje)Revizija uvek dozvoljena Postupak za zatitu odnasilja u porodiciTrokovi postupka i dostavljanje odluke O trokovima sud odluuje po slobodnoj oceni, vodei rauna o razlozima pravinosti Odluka se dostavlja strankama, oraganu starateljstva na ijoj teritoriji ima prebivalite, odnosno boravite lan porodice prema kome je nasilje izvreno i organu starateljstva na ijoj teritoriji ima prebivalite odnosno boravite lan porodice protiv koga je mera zatite odreena

Da li je doputeno donoenje jednostranih presuda (presude zbog proputanja, presude na osnovu priznanja i presude na osnovu odricanja) i sklapanje sudskog poravnanja?

Da li u parnicama koje se vode radi zatite odraslog lana porodice sud treba da obezbedi da dete ostvari svoje pravo na izraavanje miljenja (l. 65, l. 265. - l. 267. PZ)?Pitanja za diskusiju:

Kako biste odluili?U toku postupka utvrdili ste sledee injenice Budimir Petrovi je bivi vanbrani partner Katarine Petrovi. Ne ive zajedno skoro godinu dana. ... U toku noi, pred jutro, Budimir je upao kroz otvoren prozor, priao do kreveta u kome se spavala Katarina, mahao je noem ispred njene glave, rekao joj je da ustane iz kreveta i poe sa njim. Ona je pokuavala da se zatiti, pa je po dlanovima zadobila posekotine. ... Zatim je stavio no na Katarinin vrat i gurao je prema vratima. Od noa je zadobila posekotine po vratu i grudima. Kada se Katarina sagla, vrhom noa je povredio levu butinu. ... Budimir je vodio Katarinu sporednim ulicama i za to vreme je rukama udarao po licu i vukao za kosu. Zatim je pozvao taksi i odvezili su se u njegov stan. U tom stanu bila je zakljuana itavog narednog dana, sve do sutradan ujutru. Budimir je pretio noem i reima da ne sme da izae iz stana, ak ni na terasu... ... Katarina je posle dva dana uspela da pobegne...... Posle tog dogaaja, Budimir je i nastavio da uznemirava Katarinu telefonom, dolazi kod nje na posao i eka je ispred kue u kojoj ivi.Koje biste mere zatite odredili?Formuliite deo dispozitiva odluke kojom odredjujete mere zatite.