Поглавље 28: Заштита потрошача и здравља Правне тековине у складу са поглављем o Заштити потрошача и здравља се састоје од инструмената хоризонталне политике, укључујући финансијску подршку, регулаторне и управне мере, као и вертикалне политике. Оне, с једне стране, детаљно описују механизме заштите безбедности потрошача и његових/њених економских интереса и, с друге стране, јавног здравља људи. Правне тековине у области заштите потрошача подразумевају следеће инструменте: општи оквир финансирања и правила која регулишу заштиту потрошача на нивоу Европске уније (ЕУ) и нивоу држава чланица, укључујући мере забране и приступ правди, уз мере за спровођење сарадње државних власти држава чланица (CPCS). Дати оквир се такође односи на аспекте у вези са општом безбедношћу потрошачких производа, као што су опасне имитације, одговорност за производе са недостацима и систем брзог узбуњивања ЕУ (RAPEX), као и на теме као што су продаја потрошачке робе и гаранције у вези са тим, неповољни услови уговора, навођење цена, продаја од врата до врата, продаја на даљину, маркетинг финансијских услуга на даљину, потрошачки кредити, лажно и упоредно оглашавање, непоштена трговина, тајмшер закуп, пакет путовања и права путника који лете. Правне тековине EУ у области јавног здравља обухватају мере у вези са општим оквиром финансирања и мере за регулисање ове области Такође решавају питања везана за контролу дувана, преносиве болести, крв, ткива и ћелије, ментално здравље, превенцију зоупотребе дрога, здравствену неравноправност, исхрану, смањење штетног дејства алкохола, скрининг рака, здраву околину укључујући и спречавање повреда, промовисање безбедности и Европску акцију у области ретких болести. Државе чланице треба да у своје национално законодавство транспонују дате правне тековине ЕУ. Примена и спровођење политика заштите потрошача и здравља захтева адекватне административне капацитете и инфраструктуру на националном, регионалном и локалном нивоу. У погледу јавног здравља, потребан је адекватан административни капацитет у циљу правилне примене и спровођења здравственог законодавства ЕУ, посебно у области крви, ткива и ћелија. У погледу заштите потрошача, ово се односи на ефикасни надзор тржишта и одговарајуће независне судске и вансудске механизме решавања спорова. Такође је потребно подићи јавну свест, консултовати се са јавношћу и активно укључити потрошаче у ефикасну примену политике, информишући и едукујући потрошаче и обезбеђујући улогу потрошачким удружењима.

I. ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА

А. Хоризонтални аспекти

1. Молимо да опишете подручје које обухвата вашу политику заштите потрошача. Да ли је заштита потрошача препозната као посебна политика у вашој земљи? Постоје ли посебна правила о заштити потрошача у другим областима политике?

Политика заштите потрошача у Републици Србији обухвата скуп прописа и институција намењених заштити здравља, безбедности и економских интереса потрошача, као физичких лица која на тржишту прибављају робу или услуге у сврхе

које нису намењене њиховој пословној или другој комерцијалној делатности, у односу са трговцима, то јест, правним или физичким лицима која наступају на тржишту у склопу своје пословне делатности или у друге комерцијалне сврхе. Заштита потрошача представља посебну политику у Републици Србији. Заштита потрошача је уставна категорија. Члан 90. Устава Србије утврђује да Република Србија штити потрошаче, да су забрањене радње усмерене против здравља, безбедности и приватности потрошача, као и све нечасне радње на тржишту. Члан 78. Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица и Републике Србије утврђује обавезу Републике Србије на сарадњу при усаглашавању са стандардима заштите потрошача у Заједници, спровођењем активне политике заштите у складу са комунитарним правом, укључујући већу информисаност и развој независних организација, усклађивање законодавства, пружање делотворне правне заштите ради побољшања квалитета потрошачке робе и одржавања одговарајућих стандарда безбедности, надзор над спровођењем правила, омогућавање приступа правди у случају спора и размену информација о опасним производима. Основни законски оквир представља Закон о заштити потрошача („Службени гласник РС” 73/2010), чија је примена почела 1. јануара 2011. године, који садржи норме којима се уређују основна права потрошача, услови и средства заштите потрошача, права и обавезе удружења и савеза чија је област деловања остваривање циљева заштите потрошача, успостављање система вансудског решавања потрошачких спорова, као и права и обавезе државних органа у области заштите потрошача. На основу Закона о заштити потрошача из 2005. (Сл. гласник, 79/05), донет је Национални програм заштите потрошача за период од 2007-2012, којим се конкретизују основни циљеви и задаци политике заштите потрошача, планови, начин остварења, динамика и индикатори даљег развоја, носиоци и рокови за остварење задатака, те неопходни људски, финансијски и организациони капацитети. Национални програм се извршава путем годишњих оперативних планова. Чланови 124. и 153. Закона о заштити потрошача из 2010. године прописују обавезу Владе Републике Србије да, у року од 6 месеци од почетка примене закона, донесе петогодишњу Стратегију заштите потрошача, којом се утврђују дугорочни циљеви и активности неопходни ради целовитог остварења политике заштите права и интереса потрошача и одговарајући акциони план. Правила од значаја за заштиту потрошача у другим областима јавне политике налазе се у посебним прописима о оглашавању, општој безбедности производа, безбедности хране, електронској трговини, облигационим односима, конкуренцији, трговини, телекомуникацијама итд. Дакле, поред Закона о заштити потрошача као кровног и основног документа за ову област, постоји и низ других законских и подзаконских аката важних за систем заштите потрошача. С обзиром на значај финансијских услуга, Народна банка Србије је приступила заштити корисника финансијских услуга и тиме омогућила заштиту њихових права и интереса приликом коришћења финансијских производа и услуга. Наиме, Народна банка Србије је још 2006. године у оквиру Пројекта заштите корисника започела с процесом успостављања функције заштите корисника финансијских услуга у свим областима ослањајући се на позитивна искуства у области заштите корисника услуга осигурања, а 2007. године и формирала Центар за кориснике финансијских услуга.

2. Молимо да опишете институционално уређење за послове који се односе на заштиту потрошача у вашој земљи.

Институционални оквир за заштиту потрошача у Републици Србији састоји се из два сегмента. Први чине државне институције, а други представља невладин сектор, односно удружења за заштиту потрошача. Полазећи од тога да је заштита потрошача мултидисциплинарна област, постојећи систем у Републици Србији чине:

- Влада Републике Србије - креирање политике заштите потрошача;

У оквиру Владе делује Национални савет за заштиту потрошача, као консултативно тело које окупља све релевантне заинтересоване стране

- Министарство трговине и услуга (МТУ) - носилац политике заштите потрошача. У оквиру Сектора за трговину, цене и заштиту потрошача, постоји

посебна јединица, Одељење за заштиту потрошача (директно одговорно за спровођење политике заштите потрошача, предлаже Стратегију заштите потрошача, предузима мере и активности за унапређење система заштите потрошача и врши хармонизацију са релевантним потрошачким правом ЕУ).

У оквиру одељења делује и Центар за заштиту потрошача, као бесплатна телефонска линија за потрошаче и макроаналитичка јединица (as a free-of-charge consumer hotline and a macroanalytic nexus).

Сектор тржишне инспекције, који у управном поступку примењује мере за заштиту потрошача.

- Невладина, аутономна удружења и савези удружења за заштиту потрошача - Судови – редован судски поступак - Нису предвиђена посебна тела за вансудско решавање потрошачких спорова – вансудско решавање се одвија у оквиру струковних удружења (више о томе у одговору на питање 5.)

Поред Министарства трговине и услуга и следеће институције у свом делокругу имају послове који се директно или индиректно односе на заштиту потрошача, а то су: Министарство здравља, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство животне средине и просторног планирања, Министарство економије и регионалног развоја, Министарство рада и социјалне политике, Министарство рударства и енергетике, Министарство за телекомуникације и информационо друштво, Народна банка Србије, Комисија за заштиту конкуренције, Републичка агенција за телекомуникације (РАТЕЛ), Агенција за енергетику, Агенција за енергетску ефикасност, Институт за стандардизацију и др.

Народна банка Србије спроводи активности на пољу заштите права и интереса корисника финансијских услуга, као и активности информисања и финансијске едукације. Као овлашћени предлагач закона из своје надлежности Народна банка Србије је припремила нацрт закона којим се уређује област заштите корисника финансијских услуга, а који је Влада Србије усвојила.

Разматрањем приговора корисника финансијских услуга и спровођењем поступка посредовања Народна банка Србије пружа неопходну помоћ у решавању спорних односа који настају између финансијских институција чији рад супервизира (банке, друштва за осигурање, лизинг компаније и друштва за управљање добровољним пензијским фондовима) и корисника њихових услуга, и истовремено предузима низ активности које су усмерене на превенцију нових спорних односа путем информисања и едукације корисника финансијских услуга.

3. Требало би навести да ли унутар јавне управе постоје тела која су надлежна за:

а) Општу координацију питања потрошача: да ли је општа надлежност за политику заштите потрошача додељена једном одређеном телу које је одговорно за покретање иницијатива и координацију активности у области заштите потрошача?

Министарство трговине и услуга, сходно Закону о министарствима (Сл. Гласник РС 65/2008) има општу надлежност за политику заштите потрошача и праћење стања у овој области. Ради унапређења система и сарадње надлежних органа, организација и других носилаца заштите потрошача, у оквиру Владе делује као консултативно тело Национални савет за заштиту потрошача, (члан 126. Закона о заштити потрошача), чије се чланство састоји из представника министарстава и других државних органа и носилаца јавних овлашћења, удружења и савеза за заштиту потрошача, привредних и професионалних комора и других учесника на тржишту, као и независних стручњака из области заштите потрошача. У његова овлашћења нарочито спадају учествовање у изради Стратегије заштите потрошача и спровођењу акционих планова, извештавање Владе о стању у области заштите потрошача, као и предлагање мера и активности на унапређењу стања, а нарочито у погледу саветовања, помоћи и обавештавања потрошача и јавности о релевантним питањима. Националним саветом председава министар надлежан за послове заштите потрошача.

b) Тржишни надзор/општа безбедност производа: постоје ли независне управне структуре и извршна овлашћења за мониторинг тржишта производа опште употребе и у циљу откривања кршења правила о безбедности производа и како би се осигурало да су иста отклоњена? То укључује поступање по жалбама потрошача и кршења прописа [Посебна питања о безбедности производа и тржишни надзор налазе се у поглављу B. испод.] Институционални оквир за тржишни надзор/безбедност производа у Републици Србији чине следећи државни органи:

Табела: Области тржишног надзора/безбедности производа и административни капацитети надлежних органа (Подаци су из Стратегије тржишног надзора – септембар 2010. године)

Министарство/надлежни орган

Инспекција/област надзора

Број инспектора/лица овлашћених за вршење надзора

Укупан број радних места

МТУ Тржишна инспекција:

општи надзор: заштита потрошача; заштита носилаца права интелектуалне својине, остале опште процедуре инспекцијског надзора

технички надзор:

485 495

Министарство/надлежни орган

Инспекција/област надзора

Број инспектора/лица овлашћених за вршење надзора

Укупан број радних места

општа безбедност производа;

усаглашеност непрехрамбених производа са техничким захтевима за производе

МЕРР/ДМДМ Мерни инструменти 20 120

МРСП Инспекторат рада 273 323

МИ Државни путеви Друмски транспорт Железнички саобраћај Водни саобраћај Ваздушни саобраћај

8 23 3

19 0

11 31 6 32 3

МЗ Здравствена инспекција Санитарна инспекција Лекови и медицинска средства (за хуману употребу)

47

230

1

50

243

13

МРЕ Опрема под притиском (ИОП)

Опрема и заштита система за коришћење у потенцијално експлозивној средини само у рударским објектима (РГИ)

8

7

8

8

Министарство/надлежни орган

Инспекција/област надзора

Број инспектора/лица овлашћених за вршење надзора

Укупан број радних места

МТИД Телекомуникације - -

МПШВ Ветерина Фитосанитарна Пољопривреда Водопривреда Шумарство и ловство

3471 962 126 28 61

347 96

126 28 61

МЗЖСПП Животна средина Грађевинарство Просторно планирање

127 93

-

133 9

-

МУП Хитне ситуације – безбедност од пожара

182

МФ/Управа царина Царински надзор 2706

Овај преглед надлежних државних органа се односи на органе Републике Србије, у делу њихове надлежности за спровођење активности и предузимање мера да би обезбедили да производи испуњавају захтеве уређене техничкима прописима и да не угрожавају здравље, безбедност потрошача и друге аспекте јавног интереса.

Сектор тржишне инспекције у Министарству трговине и услуга је координатор (контакт тачка) у систему брзе размене информација о опасним производима који је установљен на основу Закона о општој безбедности производа („Службени гласник РС“, број 41/09) и Уредбе о начину успостављања и рада система брзе размене информација о опасним производима („Службени гласник РС“, број 89/09).

1 – Укључујући јединице на граници 2 – Укључујући јединице на граници 3 – Податак се односи само на Министарство, нису укључени инспектори јединица локалне самоуправе

СТРУКТУРА ПОДНЕТИХ ЖАЛБИ ПОТРОШАЧА И ПРЕДУЗЕТИХ МЕРА ОД СТРАНЕ ТРЖИШНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ

У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ПОТРОШАЧА ПО ГОДИНАМА

Год.

Укупан број

поднетих жалби

СТРУКТУРА ПОДНЕТИХ ПРИЈАВА ПРЕДУЗЕТЕ МЕРЕ

рекламациони

поступак

бесправан рад

обмањ

ујуће оглашавањ

е

неиздавање рачуна

више наплаћене цене

нетачно мерењ

е

остале

пријаве

захтев

за привредни

преступ

захтев

за покретањ

е прекрш

ајног поступка

пријаве суду

части

решењ

е којим

је налож

ено

испуњењ

е оправданих

захтева купаца

решењ

е о забрани

обављањ

а делатности

2008 5.169 1.040 377 40 334 36 9 3.333 18 396 44 98 172

2009 5.818 3.566 775 70 363 140 72 833 34 543 1.874 187 278

2010 5.471 2.694 955 67 379 166 38 809 19 442 52 1.243 298

c) Тржишни надзор/заштита економских интереса потрошача: постоје ли независне управне структуре и извршна овлашћења за мониторинг тржишта за производe опште употребе и услуге потрошача у циљу откривања кршења правила која штите економске интересе потрошача и како би се обезбедило да се иста отклоне? То укључује поступање по жалбама потрошача (жалбе појединаца и случајеви који штете заједничким интересима потрошача) и кршење прописа. [Види и поглавље С. испод.]

- Информација треба да да општи преглед мандата, одговорности и овлашћења (нпр. истрага, упућивање предмета Суду итд.), као и структура и организација служби у чијој је надлежности потрошачка политика, укључујући везе између централног, регионалног и локалног нивоа. - Молимо наведите људске и финансијске ресурсе који су додељени сваком сектору. - Молимо објасните како је обезбеђена координација између надлежних органа. - Молимо објасните како решавате кршења закона о заштити потрошача која штете заједничком интересу потрошача у прекограничним случајевима.

Заштита економских интереса потрошача је један од основних облика заштите потрошача, према подацима тржишне инспекције у поступању по жалбама потрошача. Извршна овлашћења за мониторинг прописана су чл. 148. и 149. Закона о заштити потрошача („Службени гласник РС“, број 73/10), који не искључује примену

овлашћења за надзор, која инспектори имају према чл. 22-33. Закона о државној управии према чл. 58. Закона о трговини („Службени гласник“ бр. 53/10). Наведени законски оквир, поред судске заштите, уређује посебна овлашћења за заштиту потрошача у управном/инспекцијском поступку и утврђује надлежност Тржишне инспекције за надзор у области трговине и услуга и туристичке инспекције у области туризма (и угоститељства). Поред репресивних мера, надлежни органи предузимају и превентивне мере, као редовну активност која се спроводи према годишњем плану рада. Годишњи план рада се припрема и прилагођава у зависности од броја и садржине примљених пријава (жалби) и захтева потрошача и организација потрошача. Управни-инспекцијски поступак за заштиту потрошача у Министарству трговине и услуга обавља Сектор тржишне инспекције, који је овлашћен да поступа по појединачним или по колективним захтевима потрошача. Претежно, овај сектор добија појединачне захтеве потрошача које решава у убрзаном поступку. За пријем и решавање ових захтева Сектор тржишне инспекције има организовану дежурну службу. Тржишна инспекција је територијално надлежна за надзор у области заштите потрошача на подручју територије Републике Србије. Координација рада се обавља преко Одељења за општи надзор у седишту Тржишне инспекције, а непосредно извршавање овлашћења се спроводи преко 24 подручне јединице, према следећој организационој шеми:

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ И УСЛУГА

СЕКТОР ТРЖИШНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ

Помоћник министра – главни тржишни инспектор

Одељење за општи надзор

Одељење за технички надзор

Одељење за обуку и извештавање

Одељење за контролу ажурности и заступање у судским поступцима

Одсек за контролу промета

Одсек за спречавање нелојалне конк. и заштиту потрошача

Одсек за кон. усаглаш. и безбедн.производа

Група за поступање са одузетом робом

Група за обуку тржишних инспектора

Група за извештавање

24 регионална одељења ТИ 4 одељења функционални принцип 20 одељења територијални принцип

Виши саветник за развој и унапређење рада Сектора

Виши саветник за координацију и унапређење међуресорне и регионалне сарадње

У тржишној инспекцији запослено је 485 тржишних инспектора. Средства за рад тржишне инспекције обезбеђују се у буџету (програмски/пројектни буџет), на основу обједињеног/интегрисаног плана Министарства трговине и услуга, где је у 2010. години за Сектор тржишне инспекције, односно за Програм контроле и надзора тржишта обезбеђено 38.217.000,00 динара (≈ 362.250 евра). Сектор тржишне инспекције обезбеђује координацију између надлежних органа у делу размене информација о опасним производима која се обавља преко установљеног система НЕПРО и подразумева обавезујућу сарадњу свих органа који имају информације о безбедности производа пласираних на тржиште. Такође постоји сарадња у вези са решавањем жалби потрошача. Тржишна инспекција организује и заједничке радне састанке и радионице са другим надлежним органима тржишног надзора. Тржишна инспекција је сарађивала са Републичком радиодифузном агенцијом и Управом за игре на срећу у решавању жалби потрошача у вези са непоштеним трговачким праксама (преварно и обмањујуће оглашавање). Овлашћења за налагање мера прописана су чл. 105. и 106. Закона о оглашавању (“Службени гласник РС“, бр. 79/05). Министарство трговине и услуга Републике Србије, Одељење за заштиту потрошача, формирало је 18. марта 2010. године бесплатни контакт Центар за заштиту потрошача, на који се потрошачи могу јавити уколико сматрају да им је одређени економски интерес или право угрожено. Центар са једне стране делује као чвориште, а са друге као разврставач - уколико је у пријави потрошача наведен прекршај одређене законске одредбе од стране трговца, прослеђује пријаву потрошача надлежној инспекцији, а за правна питања и савете, Центар прослеђује регионалним саветовалиштима. Ради формирања оваквог целовитог система, Министарство трговине и услуга расписало је 2010. године конкурс за пројекте ради отварања 4 регионална саветовалишта потрошача, вођених од стране невладиних удружења за заштиту потрошача. Удружења која су изабрана на конкурсу добила су финансијску помоћ од Министарства трговине и услуга за обављање пројектног задатка – саветовања и правне помоћи потрошачима у свом региону, укључујући обраду пријава прослеђених из Центра за заштиту потрошача. Регионална саветовалишта имају право да контактирају другу страну - трговца и покушају да постигну обострано задовољавајуће решење проблема. О свом раду и резултатима саветовалишта достављају извештај Министарству трговине и услуга у циљу праћења ситуације и оправдања добијених средстава. Сарадња невладиног и владиног сектора се, на овај начин, врши ради анализе ситуације на макроплану и превентивног колективног деловања, решавања појединачних проблема и креирања јединствене базе података. У периоду 18.03-1.12. 2010. Центар за заштиту потрошача је примио 2080 пријава; решеним се сматра 16034. Судови представљају крајњу инстанцу за заштиту економских интереса потрошача. Посебне норме у Закону о заштити потрошача предвиђају овлашћења удружења за заштиту потрошача за покретање поступка за заштиту колективних интереса потрошача против неправичних уговорних одредаба и непоштеног пословања. Ништа од наведеног не омета потрошача у покушају решавања проблема вансудским путем. Прекогранична сарадња у решавању економских проблема потрошача се, на формалној и институционалној основи, тренутно не остварује.

4 До новембра 2010, пријава је имала наведени статус уколико је потрошач контактиран и обавештен о својим законским правима и потенцијалним наредним корацима. Са почетком рада саветовалишта, статус „решена“ има пријава при којој је потрошач, након контакта са обе стране, остварио своје право, обавештен да нема законски засновано право, или упућен на могућност покретања поступка, уз помоћ и подршку адвоката које ангажују саветовалишта.

Активности на заштити корисника финансијских услуга, као што је претходно већ поменуто, спроводе се у оквиру Народне банке Србије – Центра за кориснике финансијских услуга, у оквиру којег је ангажовано 12 запослених.

Центар за кориснике финансијских услуга на основу разматрања основа приговора и уочених неправилности у раду финансијских институција својим активностима подстиче финансијске институције да коригују своје пословање које није у складу са прописима и добрим обичајима.

Народна банка Србије је 2008. године објавила препоруке намењене банкама, како би подстакла банке да сачињавају уговоре са прецизније дефинисаним условима уговарања и истовремено промовисала добру праксу пословања нарочиту у делу који се односи на промену каматних стопа и уговарање валутне клаузуле. Међутим, како наведене препоруке нису имале обавезујући карактер, Народна банка Србије је донела Одлуку о начину и поступку спровођења општих услова пословања које банка примењује у односу с клијентима физичким лицима („Службени гласник РС“, број 74/2009) којом је потпуније уредила ово питање. На исти начин се поступа и у односу на проблеме уочене код других финансијских институција чији рад супервизира Народна банке Србије.

Надзор над спровођењем Закона о заштити потрошача у области туризма врши Сектор туристичке инспекције Mинистарства економије и регионалног развоја, у редовном надзору или по пријавама странака. Туристички инспектори Сектора туристичке инспекције су надлежни за надзор на целој територији Републике Србије. Туристички инспектори организационо су распоређени у пет одељења. У Сектору туристичке инспекције запослено је 93 инспектора. Финансијска средства за рад обезбеђују се из буџета на основу годишњег оперативног плана. На питања потрошача које се односе на област туризма, запослени у Сектору за туризам пружају потребне информације и дају званична мишљења о примени законских одредби, а по поднетим жалбама и пријавама потрошача инспектори Сектора туристичке испекције поступају у складу са законом. Туристички инспектори имају овлашћењe у области заштите потрошача да непосредном контролом утврде чињенично стање, односно да ли је оправдан захтев потрошача нарочито у остваривању права у области туристичких путовања. Туристички инспектори пружају помоћ у договарању како би се о спорним питањима постигла сагласност и потрошачу за неизвршене услуге вратиo новац. Туристички инспектори су овлашћени да поднесу пријаву надлежном суду за учињено кривично дело или привредни преступ, односно поднесу захтев за покретање прекршајног поступка када утврде повреду закона из своје надлежности за коју је прописана санкција.

d) Постоје ли редовни статистички процеси којима се прате нивои и оцењивање цена за потрошачке робе и услуге? Постоје ли анкете које имају за циљ да утврде ниво задовољства предметима опште употребе потрошача или проценат потрошача који су променили свог пружаоца услуга?

Републички завод за статистику у месечној периодици прикупља податаке о ценама роба и услуга у промету на мало. На основу прикупљених података израчунавају се просечне цене за изабране производе као и индекси цена за групе и подргрупе производа. Ови подаци се користе за анализу нивоа и динамике цена.

За сада је урађена само радна верзија методологије за израчунавање индекса задовољства потрошача, која предвиђа да се истраживање спроводи квартално за одређени број делатности и да се за сваки квартал израчунава Индекс задовољства који ће на крају године резултирати једним композитним индексом. Укупан индекс се рачуна као пондерисани просек индекса у изабраним делатностима.

4. Да ли су утврђене структуре или поступци за консултацију да би се омогућило да интереси потрошача буду заступљени у расправама о политици заштите потрошача, приликом израде нацрта закона и његовог спровођења?

На припреми и изради Закона о заштити потрошача, у складу са уобичајеном праксом у државној управи, формирана је радна група за израду закона од стручних људи за ову област из министарстава, представника невладиних удружења за заштиту потрошача и релевантних представника академске заједнице. После израде нацрта закона може се организовати јавна расправа5, стављањем нацрта на сајт министарства, организовањем трибина и скупова. На тај начин се прикупљају примедбе и све конструктивне примедбе се уграђују у нацрт закона. Тако формиран нацрт доставља се на мишљење свим министарствима и тек по усвајању тих примедби доставља се влади након чега постаје предлог закона који се упућује у скупштинску процедуру на разматрање, амандманске примедбе и коначно усвајање. Између осталог, законски предлог се разматра и на седницама Одбора за трговину и Одбора за европске интеграције Нароне скупштине, у чијем су раду учествовали и представници организација потрошача. Законом о заштити потрошача („Сл. гласник РС“ бр. 73/10, члан 126.) прописано је формирање Националног савета за заштиту потрошача, као саветодавно-консултативног тела и наставка пређашњег Савета министра. Национални савет, чија је сврха управо унапређење сарадње надлежних органа, организација и других носилаца заштите потрошача, чине представници министарстава и других државних органа и носилаца јавних овлашћења, удружења и савеза за заштиту потрошача, привредних и професионалних комора и других учесника на тржишту, као и независни стручњаци из области заштите потрошача. Представници удружења за заштиту потрошача који, заједно са осталим члановима Савета, равноправно учествују у формулисању политике заштите потрошача, нацрта Стратегије заштите потрошача и годишњих програма заштите потрошача, прате спровођење законске регулативе из области заштите потрошача и покрећу иницијативу за израду нове или измену и допуну постојеће законске регулативе. Закон о заштити потрошача (ЗЗП) (чл. 129, 130.) предвиђа и категорију евидентираних удружења, у складу са препорукама Европске организације потрошача (BEUC). Евидентирана удружења имају посебна овлашћења - учешће у саветодавним телима у области заштите потрошача, заступање потрошача у поступцима судског (укључујући поступак изрицања мера забране непоштеног пословања и неправичних уговорних одредби, чл. 137.) и вансудског решавања потрошачких спорова (медијација, арбитража) и пред другим државним органима.

5 У случају Закона о заштити потрошача, одржано је више јавних расправа, на којима су прилику за изражавање својих ставова имала удружења за заштиту потрошача, али и други релевантни актери, укључујући и привреду. Неке од одржаних јавних расправа су: Регионална привредна комора Ниш (17.09.2009), Регионална привредна комора Ваљево (22.09.2009), Регионална привредна комора Крагујевац (28.09.2009), Београд - Покрет за заштиту потрошача (06.10.2009), Регионална привредна комора Зајечар (09.10.2009), Привредна Комора Војводине, Нови Сад (12.10.2009), Регионална привредна комора Суботица (12.10.2009), Регионална привредна комора Ужице (16.10.2009), Привредна комора Београда (27.10.2009), Регионална привредна комора Панчево (11.09.2010)...

Контакти и консултације са удружењима за заштиту потрошача одвијају се на редовној основи, разменом дописа, телефонским путем и личним контактом. Поводом решавања значајних питања из политике заштите потрошача, на редовном нивоу се организују састанци са удружењима за заштиту потрошача.

5. Приступ правосуђу: које су мере на снази, ако постоје, да би се потрошачима олакшао приступ правди преко судова у циљу тражења индивидуалног обештећења? Постоје ли мере за поједностављивање и убрзање парница мале вредности одштете? Постоје ли вансудска тела која нуде системе алтернативног решавања спорова (нпр. системи посредовања, арбитраже или мирења)?

Потрошач има право да се обрати суду ради заштите свог права, у складу са општим правилима. Не постоје посебне одредбе, процедуре или специфичне мере које олакшавају потрошачима као таквим поступак пред судом у парничном поступку. Не постоје ни специфичне мере које омогућавају убрзану процедуру само за потрошачке спорове мале вредности. Законом о заштити потрошача, чланом 132. предвиђено је да се потрошачки спорови могу решавати вансудским путем. Закон о арбитражи („Сл. гласник РС“ 46/06) и Закон о посредовању – медијацији („Сл. гласник РС“ 18/05) представљају основне прописе, којима се уређују наведени поступци. Са институционалне стране, више струковних удружења нуде шеме за медијацију – Привредна комора Србије, Народна банка Србије (Центар за заштиту корисника финансијских услуга, медијација у споровима насталим између корисника финансијских услуга и пословних банака), Национална асоцијација туристичких агенција (YUTA - Арбитражни суд, решава спорове настале из уговора туристичких агенција и путника). Влада Републике Србије основала је Центар за медијацију, као јавну установу, где се може на миран начин доћи до решења спорног питања (постао оперативан у марту 2007.) Отежавајућу околност представља чињеница да медијација пред овим телом није бесплатна и могућа је само уз обострани пристанак. Према програму обуке (који је прописан од стране Министарства правде) едуковано је преко 500 медијатора, а до сада су формирана одељења Центра за медијацију у Београду, Суботици, Бачкој Паланци, Зрењанину, Шапцу, Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Краљеву, Јагодини, Лесковцу, а и припреми су одељења у Новом Пазару, Пироту, Панчеву и Сремској Митровици. На иницијативу Привредне коморе Србије започето је отварање посебних одељења овог центра при регионалним привредним коморама, са циљем да се на терену брже и јефтиније решавају спорови из привредних односа. Многа удружења неформалним путем врше посредовање између потрошача и трговца, укључујући и путем регионалних саветовалишта. У оквиру привредних комора Србије и Београда делују и судови части, надлежни да изричу мере члановима комора за повреде добрих пословних обичаја и морала.

Спорни однос корисника финансијских услуга са поједином финансијском институцијом може бити решен у току поступања по приговору, као и у поступку посредовања које спроводи Центар за кориснике финансијских услуга Народне банке Србије. У оквиру Центра за кориснике финансијских услуга овај поступак воде запослени који поседују лиценцу овлашћеног посредника Центра за медијацију.

Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС“ 125/04) у члановима 465-478. предвиђа посебан поступак за спорове мале вредности, који се може применити и на потрошачке

спорове. Спором мале вредности се сматра спор о потраживању који не прелази износ од 100.000 динара (≈ 950 евра) (осим непокретности, радних односа и сметања државине). Поступак је убрзан у одређеној мери – туженом се тужба доставља уз позив на главну расправу, не доставља се тужба на одговор, не одржава припремно рочиште, дозвољена посебна жалба само против решења којим се окончава поступак, недолазак уредно позваног тужиоца на рочиште сматра се повлачењем тужбе, недолазак уредно позваног туженог уследиће доношењем пресуде због изостанка (уколико обе стране не дођу, сматра се да је тужба повучена), осим уколико су чињенице на којима се заснива тужбени захтев у супротности са доказима које је тужилац понео или општепознатим чињеницама.

6. Да ли у потрошачкој области постоји суд или управни поступак којим се омогућава субјектима као што су организације потрошача/државни органи да траже мере забране за заустављање нелегалне праксе трговаца и да опишу дати систем?

Законом о заштити потрошача, у члановима 137-146. предвиђен је посебан поступак забране неправичних уговорних одредаба и непоштеног пословања (unfair commercial practices), као и одузимања противправно стечене имовинске користи. Предлог може поднети сам оштећени потрошач, али и евидентирана удружења за заштиту потрошача и њихови савези, у случају повреде колективног интереса (члан 137.). Поступак се покреће пред надлежним судом, у складу са прописима којима се уређује парнични поступак. Исти суд надлежан је у поступку за изрицање привремене мере коју суд може изрећи, а којом се налаже обустава примене неправичних уговорних одредаба или обустава непоштеног пословања, на предлог подносиоца захтева, до доношења правоснажне судске одлуке по захтеву. За поступак за забрану неправичних одредаба у потрошачким уговорима, поступак за забрану непоштеног тржишног поступања и поступак за одузимање противправно стечене користи, предвиђена је сходна примена одредби Закона о парничном поступку. Министарство надлежно за заштиту потрошача је, по члану 141, дужно да публикује доступну судску праксу у вези поднетих захтева и донетих одлука, на основу података које добије од министарства надлежног за послове правосуђа, као и да наведене податке објави на својој интернет презентацији ради доступности широј јавности. По члану 143, суд ће, на предлог овлашћених лица, утврдити ништавост уговорне одредбе у складу са правилима о неправичним уговорним одредбама која су прописана истим законом (чл. 44–48.) односно утврдити да одређено поступање представља непоштено пословање (чл. 19–25.); наредити трговцу да без одлагања престане да уговара неправичне одредбе у пословању с потрошачима, односно да престане са непоштеним пословањем; наредити трговцу да о властитом трошку исправи јавни оглас који према одредбама овог закона представља вид непоштеног пословања; наредити да се одлука објави о трошку трговца, односно лица које препоручује или подржава уговарање неправичних одредаба у пословању с потрошачима. Захтев за покретање поступка за мере забране се може покренути само пред судом и није предвиђена самостална административна процедура. У пракси тржишне инспекције, заснованој на правилима општег управног и инспекцијског поступка и рада органа државне управе, прихватају се пријаве организација потрошача које те организације подносе у име већег броја оштећених потрошача и по тим жалбама се поступа уз учешће организације потрошача у поступку. На тај начин се организацијама потрошача даје могућност да објасне конкретне проблеме потрошача и њихове захтеве. Такође, примају се пријаве других органа који

објашњавају уочене праксе кршења закона и по тим пријавама се организују инспекцијске контроле.

7. Да ли је влада израдила неки едукативни, информативни и програм подизања свести о питањима заштите потрошача који би помогли потрошачима да се упознају са својим правима и да их остваре?

Национални програм за заштиту потрошача предвиђа континуиране активности информисања и образовања потрошача. У циљу подизања свести потрошача о њиховим правима али и свести о политици заштите потрошача осталих релевантних субјеката и група на тржишту, Влада Републике Србије је спровела низ едукативних и информативних акција: у сарадњи са пројектом CARDS 2006 – „Пројекат унапређење заштите потрошача у

РС“ (ЗАП пројекат), првим пројектом у области заштите потрошача у Србији који је финансирала ЕУ, а чији је главни корисник било Министарство трговине и услуга Републике Србије, израдило серију од 7 лифлета. Теме лифлета су нека од кључних питања тренутних потрошачких проблема у Србији као што су промотивна путовања, мобилна телефонија, електронска трговина, изнуђена куповина, ТВ квизови, потрошачке картице и скривени трошкови. Поводом Светског дана потрошача 15. марта 2010. године, брошуре су дистрибуиране у 163 општине у Србији и инсертоване у дневним новинама. С обзиром да су млади веома активни потрошачи и њихова информисаност о правима и обавезама је битна за разумевање тржишта, у 2009. години, МТУ је у сарадњи са ЗАП пројектом израдило и дистрибуирало више од 7.000 календара са корисним упутствима из области заштите права потрошача у 497 средњих школа. Садржај календара, поред општих тема куповине, штедње, рекламе, скривених трошкова чине и теме, које су овом узрасту нарочито интресантне: коришћење интернета, мобилних телефона, коришћење козметичких средстава, тетовирање, брза храна и др;

израда плаката „Едукација потрошача у области услуга“, који на илустративан начин представља најбитније одредбе Закона о заштити потрошача. Истовремено се приказују карактеристичне ситуације у којима се налази просечан потрошач у Републици Србији, када су његова потрошачка права угрожена, али и сугерише пружаоцима услуга како да послују у складу са одредбама Закона. Тиме се с једне стране обезбеђује већи степен заштите потрошача, а с друге стране јача конкурентност привредних субјеката у сектору услуга у Републици Србији. Плакат садржи и контакте институције којој се треба обратити у случајевима нарушавања права потрошача (Сектор тржишне инспекције и Сектор за услуге МТУ).

дистрибуција едукативних тематских материјала „Заштита потрошача и Споразум о стабилизацији и придруживању“, „Безбедност производа и Споразум о стабилизацији и придруживању“ и „Водич за куповину преко Интернета“;

иницирање издавања новинског додатка «Потрошач» у дневном листу Политика који разматра актуелне потрошачке теме не само из угла државних институција већ и организација потрошача. Такође, обезбеђена је и даља стручна и финансијска подршка раду овог новинског додатка;

спроведен конкурс 2009. године за финансирање пројеката организација потрошача и њихових асоцијација на тему „Информисање и образовање потрошача“ у вредности од 4 милиона динара. Одабрана су два пројекта и то: штампани часопис „Потрошачки репортер“ и електронски часопис „Потрошач-инфо“;

израда и дистрибуција два лифлета за имплементацију новог Закона о заштити потрошача на теме „Непоштено пословање (unfair commercial practice)“ и „Гаранције“

израда и дистрибуција 10.000 информативних налепница о телефонској линији

Центра за заштиту потрошача широм земље, преко 4 регионална саветодавна центра и трговаца.

Представници државне управе активно су учествовали на стручним семинарима као предавачи, на бројним округлим столовима и јавним трибинама и активно су били укључени у презентацију новог Закона о заштити потрошача потрошачима и привреди. У циљу едукације потрошача о законским могућностима за остваривање својих права и интересе, оцене садашњег стања и упознавањем са планираним активностима за побољшање положаја потрошача, представници државне управе су учествовали у интервјуима са представницима електронских и штампаних медија и гостовали у бројним телевизијским и радио емисијама. Министарство је организовало 2 семинара са темом „Управљање пројектним циклусом” у циљу јачања капацитета организација потрошача, тј. упознавања са процедурама припреме и спровођења пројеката финансираних из домаћих и страних извора финансирања, посебно ЕУ фондова. Такође, у сарадњи са ЗАП пројектом организовани су семинари и радионице на теме: „Управљање потрошачким организацијама”, „Укључивање организација потрошача у спровођење политике заштите потрошача”, „Саветовање потрошача”, „Колективне тужбе”, „Управљање пројектним циклусом”, „Вансудско решавање потрошачких спорова” и „Угрожени потрошач”.

Сектор тржишне инспекције, као корисник Пројекта ИПА 2010 „Јачање тржишног надзора непрехрамбених и прехрамбених производа у Србији“ у припремним активностима је припремио брошуру и летак који објашњава који су органи у Републици Србији надлежни за тржишни надзор и које су активности и мере прописане у области тог надзора. Затим, припремљен је летак који објашњава због чега је важно да потрошачи захтевају да им се изда фискални рачун за купљену робу и извршену услугу. Израђен је Програм тржишног надзора за 2011. годину, који је доступан потрошачима, како би могао бити прилагођаван њиховим интересима, током његове реализације у планираном периоду. На веб сајту Министарства трговине и услуга објављују се препоруке које тржишна инспекција упућује потрошачима.

Истовремено су спровођене и активности усмерене на информисање и едукацију корисника у области финансијских услуга.

Наиме, Народна банке Србије је као члан међународне мреже земаља које се баве финансијском едукацијом у оквиру ОЕЦД објавила препоруке ОЕЦД и припремила студију о потреби финансијске едукације грађана и начину њеног спровођења. У оквиру наведених активности покренут је и нов сајт Народне банке Србије Твој новац www.tvojnovac.nbs.rs који је намењен корисницима финансијских услуга и јавности уопште. Садржај сајта писан је јасним, разумљивим језиком који је прилагођен најширој јавности.

Такође, 5. јануара 2009. године у пет филијала Народне банке Србије (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш и Ужице) отворене су Канцеларије за финансијску едукацију грађана чиме је Народна банка Србије омогућила да грађанима широм Србије буду доступне разумљиве и свеобухватне информације о финансијским производима који се нуде на нашем финансијском тржишту.

У новембру 2010. године одржане су три трибине за грађане у филијалама Народне банке Србије. Наведене активности спроводиће се током 2011. годинe и у другим градовима Србије уз активно учешће канцеларија за едукацију.

Народна банка Србије је донела Одлуку о начину и поступку спровођења општих услова пословања које банка примењује у односу с клијентима физичким лицима којом се директно подстиче повећање информисаности клијената, јер, с једне стране, обавезује банке да пруже све неопходне информације у вези са својим производима и услугама, а с друге стране, клијентима банака пружа могућност да у различитим фазама куповине и коришћења одређеног банкарског производа дођу до свих потребних информација неопходних за доношење одлуке о коришћењу одређеног производа или услуге.

8. Постоје ли у вашој земљи невладине организације које представљају интерсе потрошача? Ако је то случај, молимо вас да опишете њихову ситуацију: Колико их има? Када су основане? Ко су њихови чланови? Представљају ли интересе потрошача на националном нивоу? Да ли Влада промовише и потпомаже њихов развој? Који су њихови циљеви? Које врсте активности обављају? Који су главни извори финансирања? Колико имају запослених?

Невладине огранизације, укључујући удружења за заштиту потрошача, у Србији се оснивају и делују у складу са Законом о удружењима („Службени гласник РС”, број: 51/09). У Републици Србији постоје 62 регистрована удружења за заштиту потрошача, која су већином окупљена и функционишу у оквиру 5 савеза удружења за заштиту потрошача. Пет наведених савеза су:

1. Асоцијација потрошача Србије (АПОС) - 6 удружења за заштиту потрошача 2. Центар потрошача Србије (ЦЕПС) - 10 удружења за заштиту потрошача 3. Национална организација потрошача Србије (НОПС) - 20 удружења за заштиту

потрошача 4. Национални савез потрошача Србије - 10 удружења за заштиту потрошача 5. Савез организација потрошача Србије (СОПС) - 4 удружења за заштиту

потрошача

Редни број и број решења

Назив савеза/удружења

Контакт особа Адреса

1 5790/03 7433/09

Асоцијација потрошача Србије (АПОС)

Едина Попов Ивана Грубер

Хелена Миличевић

21000 Нови Сад др Светислава Касапиновића

32/VI/32

2 14196/08

Центар потрошача Србије (ЦEПС)

Вера Вида

11000 Београд Тадеуша Кошћушка 36

3 7807/04

Национална организација потрошача Србије (НОПС)

Горан Паповић Канцеларија председника:

21000 Нови Сад Уроша Предића 5

4 14178/08

Национални савез потрошача Србије (НСПС)

Петар Милутиновић Маја Георгијевска

11000 Београд Високог Стевана 31

5 534/96

БУ 799/09

Савез организација потрошача Србије (СОПС)

Милић Марковић

16000 Лесковац Војводе Мишића 22

6 5722/03

Покрет за заштиту потрошача-Београд

Петар Богосављевић 11000 Београд Савска 9/III

7 5758/03 (НОПС)

Удружење потрошача Новoг Београда

Зоран Бошњак

11070 Нови Београд Аутопут 2 Јурија Гагарина 205/22

(кућа)

8 11544/ 07 (ЦЕПС)

Центар за едукацију и заштиту потрошача-Београд

Стана Вранић Дугалић Вера Вида

11000 Београд Теразије 43

9 12385/ 07 (НСПС)

Саветодавни потрошачки центар Чукарица-Београд

Љиљана Вељковић Зоран Вељковић

11000 Београд Кедрова 8/17

10 12493/ 07 Републичка унија потрошача

Денис Перинчић Милош Скенџић

11000 Београд Војводе Степе 26 11070 Нови Београд

Народних хероја 63, л.17

11 5372/03

Удружење за зашт. права корис. телеком., информ.-комуникац.,телев. и радио

усл. «Телекобра»

Тихомир Живановић 11000 Београд Цара Лазара 10

12 11563/ 07

Удружење грађања РЕ-

АКЦИЈА

Jasmina Lechleitner

11000 Београд Дувањска 5

(Димитрија Туцовића 83)

13 13290/08 (НОПС)

Организација потрошача «Храм»

Наталија Вранешевић Драган Вранешевић

11000 Београд Крушедолска 1 б (Врачар)

14 831/ 02

Центар за заштиту потрошача и унапређење квалитета живота грађана

«Форум»

Јован Јовановић Живота Цветковић

(заменик)

18000 Ниш Генерала Боже Јанковића 9/III

15 754/97

13679/2008(НОПС)

Градска организација потрошача Ниша

проф. др Љиљана Станковић мр Милосав Милићевић

Новица Ранђеловић

18000 Ниш Старца Вујадина 8 а (Патриса

Лумумбе 6/37)

16 834/03

Удружење грађана потрошача електичне

енергије Ниш Златко Стојковић

18000 Ниш Булевар Немањића 20а/4

17 7959/05 (НОПС)

Организација потрошача Пирот

Драгана Лилић

18300 Пирот Српских владара 90/IV

18 51/98

(НОПС) Општинска организација потрошача Прокупље

Снежана Апостоловић

18400 Прокупље Даринке Несторовић 30

19 91/02

(НСПС) Покрет потрошача Сокобање

Саша Михаиловић

18230 Сокобања Драговићева 16

20 8460/05 (НОПС)

Организација потрошача Дољевац

Драган Алић

18410 Дољевац 18411 Белотинац

21 10354/06 (НОПС)

Организација потрошача «Звезда»

Мирослава Кнежевић Петровић

18420 Блаце Светог Саве 2/4 Краља Петра 70

22 12316/07 (НОПС)

Организација потрошача пчињског округа-Врање

Живко Стаменковић Aлександра Новаковић

17500 Врање Београдска 39

23 5/ 70

233/90 БУ 560/09

(СОПС)

Градска организација потрошача Лесковац

Милић Марковић

16000 Лесковац Војводе Мишића 22

24 Општинска организација Новица Јовановић 16210 Власотинце

84/02 (НОПС)

потрошача Власотинце Трг ослобођења 7 a

25 5731/03 (АПОС)

Покрет потрошача Бор Зоран Андрејић Дамир Будровац

19210 Бор Ђорђа Андрејевића Куна 4/1

26 14098/08

Саветодавни центар за заштиту потрошача Неготин

Владимир Николић

19300 Неготин ЈНА 1/11

27 517/03

(НОПС) Организација потрошача

Крагујевац Зоран Николић

34000 Крагујевац Краља Александра I Карађорђевића

98 (p.fah 84)

Симе Тепића 23

28 6801/04 (НОПС)

Организација потрошача Крушевац

Оливера Веселиновић

Јелена Здравковић

37000 Крушевац Чупићева 13

29 9952/05

(17.12.2009. иступили из НОПС )

Удружење за заштиту потрошача «Крушевац»

Небојша Смиљковић 37000 Крушевац Шумадијска 54

30 12170/07 (НОПС)

Организација потрошача Рашка

Срђан Арсовић 36350 Рашка Игора Никића 6

31 13887/08 (НОПС)

Организација потрошача Ужице

Милан Николић 31000 Ужице

Димитрија Туцовића 52 (Маге Магазиновић 26/61)

32 5568/03 (НСПС)

Удружење потрошача и корисника услуга Чачак

Србољуб Милошевић

32000 Чачак Карађорђева 17

33 6671/04 (СОПС)

Организација потрошача Јагодина

Љубиша Андрејић

35000 Јагодина Максима Горког 5

34 10006/05 (НСПС)

Центар за заштиту потрошача Ваљево

Владица Ђурић Небојша Ножица

14000 Ваљево Рудничка бб

Димитрија Туцовића 37а

35 9604/05

Покрет за заштиту потрошача и услуга Ваљево

Ратко Бјелић

14000 Ваљево Сувоборска 171

36 13196/08 (НОПС)

Организација потрошача Ваљева

Слободан Петронић Драган Јанковић

Предраг Мартиновић

14000 Ваљево Насеље oслободиоци Ваљева 24

(канцеларија у МЗ)

37 10173/06 (НОПС)

Центар за заштиту потрошача Шабац

Миленко Јелесић 15000 Шабац

Адама Лазаревића 38

38 7941/05 (АПОС)

Удружење потрошача и корисника јавних услуга

Драгана Симић Антонијевић

15000 Шабац Јована Цвијића 15/40

39 5520/03 (АПОС)

Покрет потрошача Пожаревац

Драгана Стојковић

12000 Пожаревац Трг Радомира Вујовића 10/29

40 2608/01

Слободни грађани Пожаревца

Љиљана Живановић Богдан Живановић

12000 Пожаревац Синђелићева 4

41 15097/09

Организација потрошача Смедерево

Милић Станојевић Огњен Петровски

11300 Смедерево Карађорђева 18/1

(НОПС) (стан Огњена П.)

42 946/93

(СОПС) Покрет потрошача Војводине

Радојка Николић

21000 Нови Сад Алберта Томе 2 а

43 851/91

(СОПС) Покрет потрошача Новог

Сада Радојка Николић

21000 Нови Сад Алберта Томе 2 а

44 3042/01 (НОПС)

Удружење за заштиту потрошача Војводине

Горан Паповић 21000 Нови Сад Уроша Предића 5

45 4363/02 (АПОС)

Удружење потрошача и корисника јавних услуга

Борислава Дејановић

21000 Нови Сад Трг слободе 2

46 8779/05

Удружење потрошача производа и услуга јавних и јавно комуналних предузећа

«Lege artis»

Слободан Влаисављевић

21000 Нови Сад Марије Бурсаћ 117

47 247/04

(АПОС)

Удружење потрошача Илија Зрнић

24000 Суботица

Саве Шумановића 2

48 231/03

(није више у АПОС-у)

Удружење грађана-ки ЈАВНОСТ

Милорад Сантрач

24000 Суботица Алеја маршала Тита 28/10

49 14518/09 (ЦЕПС)

Центар за едукацију и заштиту потрошача-Бачка

Топола Анико Дудаш 24300 Бачка Топола Сутјеска 12

50 11569/07 (ЦЕПС)

Центар за заштиту потрошача општине Сента

Иштван Кираљ 24400 Сента Арпадова 92 ц

51 13725/08 (ЦЕПС)

Центар за заштиту потрошача-Кањижа

Хајналка Хармат 24420 Кањижа Ади Ендреа 21

52 10585/06 (НОПС)

Организација потрошача «Поларис» Зрењанин

Слободан Еремић

23000 Зрењанин Пупинова 6 а (Карађорђев трг 15)

53 12862/07 (НОПС)

Удружење потрошача Кикинде (УПОК)

Александар Кораћ

23300 Кикинда Микронасеље-Блок Б-Ламела 2/12

54 12846/07 (ЦЕПС)

Центар за заштиту потрошача-Чока

Душица Божин

23320 Чока Маршала Тита 7

55 8185/05 (НОПС)

Центар за заштиту потрошача «Панчево»

Мирослава Матић 26000 Панчево Илариона Руварца

3/2

56 87/99

(НСПС) Покрет потрошача Панчево-

Јужни Банат Томислав Бекер 26000 Панчево Моравска 6/5

57 8511/05 (НСПС)

Асоцијација потрошача општине Панчево

Добросав Ускоковић Томислав Бекер

26000 Панчево Војвођански булевар 42

(Моравска 6/5)

58 339/99

(НСПС) Покрет за заштиту

потрошача Светозар Ђерић

26000 Панчево Цара Душана 104

59 8124/05 (АПОС)

Удружење грађана за заштиту потрошача

«Кошава» Олгица Лукач

26300 Вршац Светосавски трг 10

(Тржни центар «Бахус», локал 16, Стеријина 34)

60 12364/07

Центар за едукацију и заштиту потрошача -

Драгана Мамојка Маријана Бугарин

26310 Алибунар Милоша Црњанског 72

(ЦЕПС) Алибунар

61 5824/03 (НСПС)

Покрет потрошача Бела Црква

Јелена Павловић 26340 Бела Црква

Војске Југославије 45 а

62 12366/07 (ЦЕПС)

Центар за едукацију и заштиту потрошача-Бела

Црква

Смиљана Јовановић Јелена Ђурашевић

26340 Бела Црква Партизанска 9

63 12365/07 (ЦЕПС)

Центар за едукацију и заштиту потрошача-

Пландиште

Зоран Цимеша Владимир Кисељев

26360 Пландиште Ђуре Јакшића 25

64 9239/05 (НСПС)

Едукативни центар за заштиту потрошача Глогоњ

Маја Георгијевска

26202 Глогоњ Дом културе «Младост»

1.маја 82

65 12656/07 (ЦЕПС)

Центар за едукацију и заштиту потрошача-

Ковачица

Ференц Доша

26101 Ковачица Чапловичова 13

66 11856/07 (НСПС)

Центар за заштиту потрошача месне заједнице

Качарево Слободан Ћурчић

26212 Качарево Маршала Тита бб

67 13862/08 (ЦЕПС)

Центар за заштиту потрошача Инђија

Славица Родић Зденка Јокић

22320 Инђија Војводе Степе 24

Највећи део од укупног броја удружења и савеза удружења је основан у периоду од 2001. до 2008. године. Њихов укупни утицај, и поред великог броја, је мали и везан за јединице локалне самоуправе. Са друге стране, савези представљају интересе потрошача на националном нивоу. Кључна функција и улога удружења за заштиту потрошача јесте информисање и саветовање потрошача, промоција и заштита интереса потрошача, упоредно тестирање роба и услуга, као и заступање потрошача пред институцијама, са основним циљем подизања нивоа свести и јачања позиције потрошача у тржишној привреди. Не постоје адекватни централизовани подаци о чланству и укупним изворима финансирања за удружења или савезе. Влада Републике Србије је са праксом финансијске подршке удружењима за заштиту потрошача отпочела 2007. године. Од 2008, ослањајући се на европску праксу, са линеарног је прешла на пројектни принцип финансирања удружења за заштиту потрошача кроз спровођење конкурса за доделу подстицајних средстава која су предвиђена буџетом Министарства трговине и услуга. За 2008. годину Министарство трговине и услуга доделило је подстицајна средства удружењима за заштиту потрошача на тему „Унапређење заштите потрошача у Републици Србији“, у 2009. години „Информисање и саветовање потрошача“, a у 2010. „Регионална саветовалишта потрошача“ за 4 саветовалишта, чије је подручје деловања равномерно распоређено према регионалном принципу. 2007. година додељена средства: 7.940.000,00 (≈ 75.260 евра)

Назив удружења/савеза удружења за заштиту

потрошача

Место Одговорна особа Износ уплаћених

средстава

Национална Београд Милић Марковић 1.824.000,00

организација потрошача Србије

(≈ 17.290 евра)

Асоцијација потрошача Србије Нови Сад Едина Попов 456.000,00

(≈ 4.320 евра) Покрет за заштиту потрошача Београд

Београд Петар Богосављевић

240.000,00 (≈ 2.275 евра)

Организација потрошача Лесковац

Лесковац Милић Марковић 240.000,00 (≈ 2.275 евра)

Центар за заштиту потрошача „Форум“ Ниш Јован Јовановић 240.000,00

(≈ 2.275 евра) Удружење за заштиту потрошача Војводине Нови Сад Горан Паповић 240.000,00

(≈ 2.275 евра) Организација

потрошача Крагујевац Крагујевац Зоран Николић 240.000,00

(≈ 2.275 евра) Удружење потрошача и корисника јавних

услуга Нови Сад

Борислава Дејановић

240.000,00 (≈ 2.275 евра)

Удружeње потрошача Нови Београд

Нови Београд Зоран Бошњак 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Центар за едукацију и заштиту потрошача-

Београд Београд Вера Вида 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Организација потрошача Пирот

Пирот Драгана Лилић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Општинска организација

потрошача Прокупље Прокупље Снежана

Апостоловић 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Покрет потрошача Сокобање

Сокобања Саша Михаиловић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Организација потрошача Дољевац

Дољевац Драган Алић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Организација потрошача „Звезда“ Блаце

Мирослава Кнежевић Петровић

120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Општинска организација потрошача Власотинце

Власотинце Новица Јовановић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Покрет потрошача Бор

Бор Зоран Андрејић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Организација потрошача Крушевац

Крушевац Оливера Веселиновић

120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Удружење за заштиту потрошача

„Крушевац“ Крушевац Небојша

Смиљковић 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Удружење потрошача и корисника услуга

Чачак Чачак Србољуб

Милошевић 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Организација потрошача Јагодина

Јагодина Љубиша Андрејић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Центар за заштиту потрошача Ваљево

Ваљево Небојша Ножица 120.000,00

(≈ 1,138 евра) Центар за заштиту потрошача Шабац

Шабац Миленко Јелесић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Удружење потрошача и корисника јавних

услуга Шабац Драгана Симић

Антонијевић 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Покрет потрошача Пожаревац

Пожаревац Драгана Стојковић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Покрет потрошача Новог Сада

Нови Сад Радојка Николић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Удружење потрошача производа и услуга јавних и јавно комуналних

предузећа „Lege artis“, Нови Сад

Нови Сад Слободан Влаисављевић

120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Удружење потрошача Суботица Илија Зрнић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Удружење грађана-ки ЈАВНОСТ Суботица Милорад Сантрач 120.000,00

(≈ 1,138 евра) Центар за заштиту потрошача Сента

Сента Амбруш Селеш 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Организација потрошача „Поларис“

Зрењанин Зрењанин Слободан Еремић 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Центар за заштиту потрошача „Панчево“

Панчево Мирослава Матић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Асоцијација потрошача општине

Панчево Панчево Добросав

Ускоковић 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Покрет потрошача Панчева-Јужног

Баната Панчево Томислав Бекер 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Удружење грађана за заштиту потрошача

„Кошава“ Вршац Олгица Лукач 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Покрет потрошача Бела Црква

Бела Црква Јелена Павловић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Едукативни центар за заштиту потрошача

Глогоњ Глогоњ Маја Георгијевска 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Покрет за заштиту потрошача и услуга

Ваљево Ваљево Ратко Бјелић 120.000,00

(≈ 1,138 евра)

Удружење грађана потрошача

електричне енергије Ниш

Ниш Златко Стојковић 120.000,00 (≈ 1,138 евра)

Центар за заштиту потрошача месне заједнице Качарево

Качарево Слободан Ћурчић 90.000,00 (≈ 853 евра)

Саветодавни Београд Љиљана Вељковић 60.000,00

потрошачки центар Чукарица-Београд

(≈ 568 евра)

Организација потрошача пчињског

округа-Врање Врање Живко

Стаменковић 60.000,00

(≈ 568 евра)

Организација потрошача Рашка

Рашка Срђан Арсовић 60.000,00 (≈ 568 евра)

Центар за едукацију и заштиту потрошача –

Алибунар Алибунар Драгана Мамојка 60.000,00

(≈ 568 евра)

Центар за едукацију и заштиту потрошача-

Бела Црква Бела Црква Смиљана Јовановић

60.000,00 (≈ 568 евра)

Центар за едукацију и заштиту потрошача

Пландиште Пландиште Владимир Кисељев 60.000,00

(≈ 568 евра)

Републичка унија потрошача

Београд Милош Скенџић 50.000,00 (≈ 474 евра)

Центар за едукацију и заштиту потрошача-

Ковачица Ковачица Ференц Доша 40.000,00

(≈ 380 евра)

Удружење потрошача Кикинде

Кикинда Александар Кораћ 20.000,00 (≈ 190 евра)

2008. година додељена средства: 6.707.680,00 (≈ 63.580 евра)

Пројекат

Назив удружења/савеза удружења за заштиту

потрошача

Место Одговорна

особа

Износ уплаћених средстава

ЛАЗАР ПОТРОШАЧ И ЈЕЦА ПОТРОШАЧ

Организација потрошача Пирот

Пирот Драгана Лилић

669.980 (≈6.350 евра)

ОРДИНАЦИЈА ПО МЕРИ ПАЦИЈЕНТА

Удружење грађана

„Реакција“ Београд

Јасмина Лехлајтнер

1.685.000 (≈ 15.970 евра)

УПОЗНАЈ СВОЈА ПОТРОШАЧКА ПРАВА

Национална организација

потрошача СрбијеБеоград

Милић Марковић

1.997.800 (≈ 18.936 евра)

НАУЧИМО СВОЈА ПРАВА

Центар за едукацију и заштиту потрошача

Београд Вера Вида 1.670.000 (≈ 15.830 евра)

Саветовање ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА НОВОГ

ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА И

КОМПЛЕМЕНТАРНОГ ЗАКОНОДАВСТВА СА

ЦЕНТРАЛНИМ ОБЕЛЕЖАВАЊЕМ 15. МАРТА

– СВЕТСКОГ ДАНА ПОТРОШАЧА

Национална организација

потрошача СрбијеБеоград

Милић Марковић

684.900 (≈ 6.490 евра)

2009. година додељена средства: 3.725.000,00 (≈ 35.308 евра)

2010. година додељена средства: 4.112.740,00 (≈ 38.983 евра)

Пројекат

Назив удружења/савеза удружења за заштиту

потрошача

Место Одговорна

особа

Износ додељених средстава

Регионално саветовалиште за Јужну и

Источну Србију

Центар за заштиту потрошача Форум Ниш

Јован Јовановић

1.028.940,00 (≈ 9.753 евра)

Регионално саветовалиште за Шумадију и Западну Србију

Организација потрошача Јагодина Јагодина

Љубиша Андрејић

1.030.000,00 (≈ 9.763 евра)

Регионално саветовалиште

Београда

Центар за едукацију и заштиту потрошача

Београд Вера Вида 1.024.000,00

(≈ 9.706 евра)

Пројекат

Назив удружења/савеза удружења за

заштиту потрошача

Место Одговорна особа

Износ додељених средстава

УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА И ОБИМА ИНФОРМАЦИЈА У ЧАСОПИСУ „ПОТРОШАЧКИ

РЕПОРТЕР“

Асоцијација потрошача Србије

Нови Сад Едина Попов

1.850.000,00 (≈ 17.535 евра)

ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ЧАСОПИСА „ПОТРОШАЧ-

ИНФО“

Удружење за заштиту потрошача Војводине

Нови Сад Горан

Паповић

1.875.000,00 (≈ 17.770 евра)

Регионално саветовалиште за Војводину

Асоцијација потрошача Србије

Нови Сад

Едина Попов

1.029.800,00 (≈ 9.761 евра)

Упоредо са финасирањем пројеката, Министарство је организовало низ едукативних активности за представнике удружења за заштиту потрошача из области управљања пројектним циклусом. Представници удружења за заштиту потрошача активно су били укључени у рад као чланови Савета министра за заштиту потрошача. Представник Националне организације потрошача Србије, као члан радне групе, био је укључен у израду Закона о заштити потрошача, а припадници удружења су учествовали у бројним јавним расправама о нацрту закона. Такође, представник Националне организације потрошача Србије је био укључен у рад Комисије за праћење кретања цена и животног стандарда коју је Влада Републике Србије формирала на предлог Министарства трговине и услуга како би се ублажили ефекти економске кризе на куповну моћ и стандард грађана. Национална организација потрошача Србије, Асоцијација потрошача Србије и Покрет потрошача Београд придружени су чланови светске федерације потрошачких организација Consumers International. Поред наведеног финансирања по пројектима од стране Министарства, скромни извори финансирања леже у буџетима локалне самоуправе и донацијама међународних организација. Проблем недовољних финансијских средстава прати и недостатак канцеларијског простора, опреме и повезаности са надлежним државним органима, као и са другим удружењима за заштиту потрошача и њихових савеза, што има утицај на њихову ефикасност. Према незваничним подацима којима Министарство располаже, највећи део рада у удружењима за заштиту потрошача се води на волонтерској бази, без стално запослених лица.

9. Да ли сте развили неке облике сарадње са другим земљама у погледу заштите потрошача (нпр. активности прекограничне сарадње, размена информација и најбољих пракси итд.)?

Сарадња државних органа Републике Србије са другим земљама на подручју заштите потрошача одвија се кроз размену информација о релевантним националним прописима у овој области и њиховој имплементацији, али и кроз конкретне активности. Тако је Република Србија од 2007. године укључена у Пројекат Владе Немачке GTZ Open Regional Fund - Legal Reform - Пројекат Хармонизација правног оквира и успостављање мреже институција за заштиту потрошача у региону (Србија, Македонија, Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Албанија), који треба да допринесе интензивирању сарадње наше земље са земљама из окружења. Главни циљеви пројекта су јачање заштите потрошача кроз успостављање доследне политике заштите потрошача у земљама Југоисточне Европе, виши степен заштите потрошача у региону у складу са стандардима ЕУ и унапређено тржиште роба и услуга у региону. Такође, стални дијалог са другим државама у области заштите потрошача води се кроз учешће представника Републике Србије на међународним конференцијама и узвратне посете колега ради продубљивања регионалне сарадње. У вези са тим, Министарство трговине и услуга организовало је у 2010. години, на Златибору, конференцију на тему „Регионална сарадња у области заштите конкуренције, заштите потрошача и европских интеграција“, на којој је учествовала и делегација Босне и Херцеговине. Учесници су представили постојећи законски оквир, реализоване и будуће активности на унапређењу и спровођењу законодавног оквира.

Министарство трговине и услуга је у октобру 2010. потписало Меморандум о разумевању са Националном управом за заштиту потрошача Републике Мађарске. Циљ Меморандума је сарадња органа надлежних за заштиту потрошача и тржишни надзор у обезбеђивању ефикасног тржишног надзора и система заштите потрошача путем размене информација и најбољих пракси, посебно у области контроле и тестирања роба и услуга. Потписан је и Протокол о сарадњи Министарства трговине и услуга Србије и Министарства трговине и туризма Републике Српске. Предмет сарадње је помоћ у изради важних закона који треба да се усвоје у наредне две године, нарочито у области заштите потрошача и безбедности производа, у чему ће бити драгоцена искуства Србије. У складу са споразумом, већ су одржане две радионице на тему транспозиције релевантних прописа Европске уније у национално законодавство. Потписан је Меморандум о техничкој помоћи у процесу европских интеграција између влада Словеније и Републике Србије. Договорена је сарадња у области заштите потрошача кроз организацију радионица и стручних скупова и развој информационог система за заштиту потрошача. Активности ће бити реализоване у првој половини 2011. године. О сарадњи у области заштите потрошача је разговарано за време студијске посете представника Министарства трговине и услуга Србије чешком Министарству индустрије и трговине у јануару 2010. године.

Тржишна инспекција је укључена у регионалне пројекте тржишног надзора који се финансирају из ИПА фондова и спроводе се преко радионица и стручних скупова за размену искустава и информација између органа тржишног надзора у региону и царинских органа.

B. Мере које се односе на безбедност производа:

Законодавство

10. У оквиру ваше политике заштите потрошача, наведите да ли су обухваћени следећи сектори и у којој мери су у складу са одговарајућим правним тековинама ЕУ:

- Директива о општој безбедности производа (2001/95/EЗ) Директива 2001/95/ЕЗ преузета је Законом о општој безбедности производа („Службени гласник РС“, број 41/09), који се у Србији примењује од 11. децембра 2009. године. Овим законом се уређују критеријуми за оцењивање усаглашености производа са општим захтевом за безбедност, обавезе произвођача и дистрибутера, услови и начин информисања и размена информација у вези са ризицима које производ представља по здравље и безбедност потрошача. Закон се примењује на општу безбедност производа намењених потрошачима и другим корисницима.

- смернице за RAPEX систем (Одлука 2010/15/ЕУ) У 2009. години донета су и подзаконска акта за спровођење Закона о општој безбедности производа и то: Уредба о начину успостављања и рада система брзе размене информација о опасним производима („Службени гласник РС“, број 89/09) и Правилник о облику и садржини обавештења о опасним производима („Службени гласник РС“, број 112/09). На овај начин успостављена је обавезујућа, усклађена и координирана сарадња надлежних органа и организација у размени информација о опасним производима који

представљају ризик за здравље и безбедност потрошача и других корисника и размени информација, како о принудним мерама надлежних органа, тако и о добровољним активностима које предузимају произвођачи и дистрибутери. Надлежни органи у систему брзе размене информација су: Управа царина и инспекције које надзиру општу безбедност производа у складу са овлашћењима из члана 18. Закона о општој безбедности производа, пре свега тржишна инспекција, здравствена и санитарна инспекција, затим инспекција рада и друге инспекције које у свом делокругу располажу информацијама о опасним производима и ризицима које ти производи представљају за здравље и безбедност потрошача и других корисника. Обједињавање и дистрибуцију информација о опасним производима на које се уредба односи, обавља Министарство трговине и услуга преко тржишне инспекције. За потребе функционисања овог система, Сектор тржишне инспекције користи ИТ опрему и софтвер (NEPRO, као еквивалент RAPEX), обезбеђен средствима из програма CARDS 2006.

- ограничења у вези са стављањем у промет нових упаљача и оних са сигурносним механизмом за децу (Одлука 2006/502/ЕЗ допуњена Одлукама 2007/231/ЕЗ, 2008/322/EЗ, 2009/298/EЗ и 2010/157/EУ) У складу са регистром важећих техничких прописа које води Министарство економије и регионалног развоја, Сектор за инфраструктуру квалитета, не постоје посебно прописани технички или други захтеви за упаљаче. Одлуке 2006/502, 2007/231, 2008/322, 2009/298 и 2010/157 биће део правног система по уласку у ЕУ и за сада није предвиђено у оквиру усклађивања са прописима ЕУ. Сходно томе, безбедност упаљача покривена је Законом о општој безбедности производа.

- забрана пласмана производа који садрже биоцид диметилфумарат (Одлука 2009/251/ЕЗ допуњена Одлуком 2010/153/ЕЗ) Према Закону о биоцидним производима, члан 33. („Службени гласник РС“ бр. 36/09), који је усклађен са Директивом ЕУ 98/8/ЕЗ, Агенција за хемикалије прописује забрану или ограничење стављања у промет и коришћења биоцидног производа или активне супстанце у складу са прописима којима се уређују хемикалије. Одлука 2009/251/ЕЗ још увек није транcпонована у одговарајући подзаконски пропис - Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину („Службени гласник РС“ бр. 89/10).

- Директива о производима који имитирају храну (Директива Савета 87/357/ЕЕЗ) Директива 85/374/ЕЕЗ која се односи на обмањујуће производе је у целости преузета у текст Закона о општој безбедности производа. Чланом 6. Закона о општој безбедности производа забрањена је производња, извоз, увоз и стављање на тржиште обмањујућих производа. Напомињемо да се у Србији обмањујући производи сматрају опасним производима, што значи да се на њих примењују сва општа правила о општој безбедности производа, поред оних правила која су карактеристична само за обмањујуће производе. - Одговорност за производе са недостацима (Директива 85/374/ЕЕЗ) Директива о одговорности за штету од производа са недостатком транспонована је Законом о заштити потрошача („Сл. гласник РС“ 73/10).

11. Да ли постоји законодавство које се односи на одговорност за производе са недостатком?

Као што је наведено у одговору на питање 10, одговарајућа регулатива о вануговорној објективној одговорности налази се у Закону о заштити потрошача, глава I, чланови 4-5 (дефиниције и обим примене), као и глава VII, чланови 59-65. Покривена су питања попут дефинисања недостатка, постојања штете, објективне одговорности, начина ослобађања од одговорности, одговорности више лица за штету, као и застарелости потраживања. Такође, члан 179. Закона о облигационим односима („Сл. лист СРЈ“ бр. 31/93) предвиђа на општи начин одговорност за лица која стављају у промет ствар коју су произвели, а која, због недостатка за који он није знао, представља опасност штете за лица или ствари. Уколико произвођач није предузео све што је потребно да штету, коју је могао предвидети, спречи путем упозорења, безбедне амбалаже или другом одговарајућом мером, сносиће одговорност.

12. Да ли су на снази прописи који утврђују начело објективне одговорности или одговорности без кривице произвођача у случају штете узроковане производом са недостатком? Ако су такве одредбе на снази, постоји ли правило о заједничкој одговорности у случају да је више лица одговорно за исту штету?

Члан 61. Закона о заштити потрошача гласи да произвођач одговара за штету насталу од производа са недостатком, без обзира да ли је знао за недостатак. Члан 63. одређује да, уколико је више лица одговорно за исту штету, одговарају солидарно – што представља конкретизацију члана 206. Закона о облигационим односима. Под солидарном одговорношћу, српско право подразумева одговорност по којој свако лице одговорно за штету одговара повериоцу за целу обавезу и поверилац има право да од било ког лица одговорног за штету захтева испуњење читаве обавезе док не буде испуњена, али уколико је један дужник испуни у целости, сви се ослобађају обавезе, уз међусобно право на регрес. Од више солидарних дужника, сваки може дуговати са различитим роком испуњења и условима.

13. Ако су на снази прописи о одговорности за производ, које производе обухватају? Да ли су неки производи изузети из примене ових прописа? Која је дефиниција „штете“?

Закон о заштити потрошача (члан 5, став 1, тачка 12)) дефинише производ као сваку робу и услугу, укључујући непокретности, права и обавезе, као и, у смислу одредби које уређују одговорност произвођача ствари са недостатком, покретну ствар која је одвојена или уграђена у другу покретну или непокретну ствар, укључујући енергију која је произведена или сакупљена за давање светлости, топлоте или кретања. Не постоји изузетак по врсти производа. Члан 59. недостатак дефинише као ситуацију у којој производ не обезбеђује сигурност која се с правом очекује с обзиром на све околности, укључујући рекламу, употребу производа која се разумно могла очекивати и време када је производ стављен у промет – а неће се сматрати тим случајем уколико је касније стављен у промет квалитетнији производ. Члан 5, став 1, тачка 25) дефинише штету, у смислу одредби о одговорности произвођача ствари са недостатком, као последицу која настаје смрћу или телесном повредом, као и последицу насталу уништењем или оштећењем неког дела имовине којег оштећени обично користи за личну употребу или потрошњу. Закон о

облигационим односима, као општи за материју накнаде штете (без обзира на одговорност за производе са недостатком), у члану 16. дефинише забрану проузроковања штете, у члану 154. основе одговорности, укључујући и могућност прописивања објективне одговорности законом, а у члану 155. дефинише штету као умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист).

14. Ако су на снази прописи о одговорности за производ, како се дефинише произвођач, која правила се примењују за терет доказивања?

У смислу одредби о одговорности произвођача за ствари са недостатком (члан 5, став 1, тачка 15) Закона о заштити потрошача) произвођач је лице:

(1) које производи или увози готове производе, робу, сировине и саставне делове у Републику Србију ради продаје, закупа, лизинга или друге врсте промета,

(2) које се представља као произвођач стављањем свог назива, заштитног знака или другог обележја на робу,

(3) трговац производа који не садржи податке о произвођачу ако у одређеном року не обавести оштећеног о идентитету произвођача, односно лица од кога је набавио производ,

(4) трговац увозног производа који садржи податке о произвођачу, али не садржи податке о увознику. Члан 60. одређује да терет доказивања лежи на оштећеном - има право на накнаду штете уколико докаже да је претрпео штету, да је производ имао недостатак и да постоји узрочна веза између тог недостатка и претрпљене штете, при чему оштећени има право на накнаду неимовинске штете према општим правилима о одговорности.

15. Ако су на снази прописи о одговорности за производ, постоје ли правила којима се произвођач ослобађа одговорности (нпр. произвођач није пустио производ у промет, недостатак који узрокује штету се појавио након што је произвођач ставио производ у промет, производ није произведен за продају у сврху стицања добити, производ није ни произведен ни дистрибуиран током произвођачевог пословања, у тренутку пуштања производа у промет, расположива стручна и научна сазнања нису била таква да је било могуће откривање недостатка, недостатак је настао због усклађивања производа са обавезујућим прописима које су донели државни органи)?

Одредбе о ослобађању од одговорности произвођача налазе се у члану 62. Закона о заштити потрошача. Произвођач неће бити одговоран за штету од производа са недостатком ако докаже да:

1) није ставио производ у промет;

2) недостатак није постојао у време када је ставио производ у промет или да се појавио касније;

3) није произвео производ намењен продаји или другој врсти стављања у промет и да производ није произведен у оквиру његове редовне делатности;

4) је недостатак настао услед усаглашавања својстава производа са обавезујућим прописима донетим од стране надлежног органа.

За произвођача саставног дела производа предвиђено је да неће бити одговоран за штету од производа са недостатком ако докаже да се недостатак може приписати дизајну производа или да је последица упутства датог од стране произвођача. Стање научног и техничког знања у време стављања производа у промет није прихваћено као основ за ослобађање од одговорности по српском праву.

16. Ако су на снази прописи о одговорности за производ, мења ли се произвођачева одговорност у случају када је штета узрокована и неисправношћу производа и деловањем или пропустом трећег лица?

Члан 60. Закона о заштити потрошача у ставу 3. предвиђа да се произвођач може делимично или потпуно ослободити одговорности за штету од производа са недостатком, ако је оштећени или лице за које је он одговоран својом кривицом допринео настанку штете. Уколико је настанку штете од производа са недостатком делимично допринело треће лице, искључиво је одговоран произвођач.

17. Ако су на снази прописи о одговорности за производ, постоје ли правила о застаревању одговорности?

Предвиђено је чланом 64. Закона о заштити потрошача да потраживање накнаде штете од производа са недостатком застарева у року од три године од дана када је оштећени дознао за штету, недостатак и идентитет произвођача. Апсолутни рок почиње да тече од тренутка стављања у промет производа са недостатком и износи 10 година.

18. Да ли постоје планови за измену постојећих прописа? Молимо да наведете детаље и динамику.

Претходни Закон о одговорности произвођача ствари са недостатком („Сл. гласник РС“ бр. 101/05), који је престао да важи са почетком примене Закона о заштити потрошача из 2010, садржао је одређена неслагања са европским правом. Дерогирањем наведеног прописа и преношењем ових правила у Закон о заштити потрошача добило се на целовитости регулативе, усаглашености са ЕУ и одговорило се на одређена питања која су се поставила у пракси. Тренутно не постоје планови за даље измене прописа по овом основу.

Примена и спровођење

19. Молимо да дате осврт на битне аспекте инфраструктуре за општу безбедност производа, као што је испод наведено, тако што ћете наводити информације о вашем националном систему тржишног надзора:

а) органи надлежни за тржишни надзор/спровођење закона са дефинисаним одговорностима и довољно овлашћења и ресурса да прате да ли производи испуњавају услове прописане директивом и да реагују на притужбе;

У складу са делокругом надлежних органа уређеним Закон о министарствима и посебним законима који уређују област техничких захтева за производе и поступање

органа надзора, инспекцијски надзор у области безбедности производа у Републици Србији је организован на нивоу целе државе, претежно у оквиру ресорних министарстава у чијем саставу су инспекцијски или други органи, односно сектори, одељења или друге организационе целине са задатком да надзиру безбедност одређених производа, групе производа или одређених аспеката ризика које производи представљају за здравље и безбедност потрошча. Општа правила за поступање ових органа су заједничка, док су посебним законима који уређују поступање надлежног органа у специфичним, посебним сегментима надзора, различита. У примени инспекцијских мера заступљена је двостепеност у одлучивању, односно могућност преиспитивања одлука надлежних инспекција, уз примену краћих рокова за жалбу, претежно осам дана од дана уручивања акта о предузетој мери, док је општи рок за жалбу у другим управним поступцима 15 дана. Овај приступ и краћи рокови за коришћење правних лекова за преиспитивање одлука о предузетим мерама инспекцијског надзора оправдава се хитношћу спровођења мера које се предузимају за заштиту здравља и безбедности, односно за заштиту потрошача и других јавних интереса. Сви инспекцијски органи су овлашћени да реагују на притужбе потрошача и да подносе пријаве правосудним органима за кажњавање прекршилаца, с тим што је, због недостатка информатичке инфраструктуре и мреже инспекцијских са правосудним органима отежано праћење изречених казни и њихово извршење. Комуникација у том делу се обавља редовном, класичном поштом, а инспектори су задужени да воде евиденцију о раду, о изреченим мерама и исходу тих мера. Постоје иницијативе да се те евиденције воде у електронској форми тако да се у оквиру органа развијају софтвери за евиденцију рада и тако стварају интерне базе података. Сектор тржишне инспекције је у току 2008. и 2009. године покренуо пројекат за унапређење евиденције о раду и извештавању (Мрежа инспекцијских органа), са циљем да у првој фази унапреди интерну евиденцију и извештавање, а да у наредним фазама успоставља везу са другим инспекцијским органима, са Управом царина, правосудним органима, регистром привредних субјеката, односно са оним органима који располажу инфраструктуром и поседују базе података доступне за потребе делотворнијег рада тржишне инспекције. Спроведена је прва фаза овог пројекта и имплементирано програмско решење за евиденцију рада и извештавање у оквиру одобрених буџетских средстава. Наставак овог пројекта је од великог значаја за унапређење рада тржишне инспекције и повезивање са другим инспекцијама тако да се наставак активности планира у периоду реализације средњорочног финансијског плана Министарства трговине и услуга. Успостављена је сарадња Министарства економије и регионалног развоја, Министарства трговине и услуга - Сектора тржишне инспекције и Министарства финансија - Управе царина, у области размене информација и података од значаја за ефикасно спровођење активности и предузимање мера тржишног надзора, планирање заједничких активности и развој информатичке инфраструктуре, на начин усаглашен протоколом ових органа. У сарадњи са експертима ЕУ, Тржишна инспекција ће добити усмерења за свеобухватно уређивање тржишног надзора новим Законом о тржишном надзору, којим ће бити преузете одредбе Уредбе (ЕЗ) број 765/2008. На овај начин ће се у Републици Србији успоставити одговарајућа структура тржишног надзора на принципима тржишног надзора у Европској унији. Стратегија тржишног надзора садржи правце развоја сарадње и координације на националном нивоу, регионалном и међународном нивоу.

b) брз и функционалан правни систем за предузимање мера у случајевима кршења прописа и одговарајућих инструмената за обештећење у погледу предузетих мера;

Инспекцијски органи у Србији имају овлашћења за брзо предузимање мера у случајевима кршења закона.

На основу чл. 22-33 Закона о државној управи из 1999. године, инспектор има право и дужност да:

1) прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију; 2) саслуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица; 3) прегледа пословне просторије, објекте, постројења, уређаје, предмете и робу; 4) узима узорке робе и других предмета ради анализе, експертизе и сл.; 5) наређује мерења која обавља друга стручна организација кад предузеће или друга

организација сама или преко одређене стручне организације врши мерења у одговарајућим областима, а резултати мерења пружају основ за то;

6) предузима друге мере и радње за које је овлашћен законом односно уредбом. Инспектори су самостални у раду у границама овлашћења утврђених законом и другим прописима и за свој рад су лично одговорни. Инспектор обавештава министра о појавама битнијег нарушавања самосталности и незаконитог утицаја на његов рад. Инспектор је посебно одговоран: 1) ако у вршењу надзора не предузме, предложи или не одреди меру за коју је

овлашћен, 2) ако не предложи или не покрене поступак пред надлежним органом због утврђене

незаконитости, односно неправилности, 3) ако прекорачи границе овлашћења. О сваком извршеном инспекцијском прегледу и радњама инспектор саставља записник, који садржи налаз стања и предложене, односно наложене мере. Записник се обавезно доставља предузећу, односно установи и другој организацији односно грађанину над чијим је пословањем, односно поступањем, извршен увид. Предузеће, установа и друга организација, односно грађанин обавештавају инспектора о предузетим мерама наложеним у записнику. Инспектор у границама овлашћења може: 1) наложити решењем извршење мера и радњи уз одређивање за то потребног рока; 2) изрећи мандатну казну; 3) поднети пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни

преступ и поднети захтев за покретање прекршајног поступка; 4) издати привремена наређења, односно забране у складу са законом; 5) донети мере обезбеђења у случају опасности за живот и здравље људи или за друге јавне интересе; 6) обавестити други орган ако постоје разлози за предузимање мера за које је тај орган

надлежан; 7) покренути иницијативу код овлашћеног органа за обустављање од извршења,

односно за поништавање или укидање прописа или другог општег акта органа, или организације која врши послове државне управе, односно за обустављање од извршења општег акта предузећа, установе и друге организације ако нису у складу са Уставом и законом;

8) предузимати друге мере и радње за које је законом и другим прописом овлашћен. Инспектор у вршењу послова надзора сарађује са другим инспекторима, правосудним органима, прекршајним органима и другим заинтересованим органима и организацијама. Инспектор је дужан да предузима и предлаже потребне превентивне мере и акције у циљу спречавања повреде закона и других прописа. Органи, предузећа, установе и друге организације односно грађани дужни су да инспектору омогуће несметано вршење послова, ставе на увид потребна документа и предмете и пруже другу тражену помоћ. Инспектор је дужан да узме у поступак пријаве грађана, предузећа и других организација у вези са пословима из њихове надлежности и да о резултатима поступка обавести подносиоца пријаве. Ако инспектор оцени да је повредом прописа учињено кривично дело, привредни преступ, прекршај или повреда радне дужности над чијом применом врши надзор, дужан је да без одлагања поднесе пријаву за учињено кривично дело или привредни преступ, захтев за покретање прекршајног поступка и захтев за утврђивање одговорности због повреде радне дужности. Орган или организација, којој је поднет захтев за покретање прекршајног поступка, односно захтев за покретање поступка за утврђивање одговорности због повреде радне дужности, дужан је да о исходу поступка обавести инспектора. Ако у вршењу инспекцијског надзора дође до сазнања да општи акт органа или организације није у сагласности са законом или другим прописом, инспектор ће указати на то органу, или организацији који је тај акт донео и предложити да се утврђене незаконитости, односно неправилности, отклоне најдуже у року од 60 дана. Ако орган или организација не поступи по предлогу из става 1. овог члана, инспектор обавештава о томе орган надлежан за предузимање мера против аката који нису у складу са Уставом, законом и другим прописима. Инспектор је дужан да чува, као службену тајну, податке до којих дође приликом вршења надзора или које му органи, организације и грађани доставе у вршењу надзора. Инспекцијске послове може обављати лице које има високу стручну спрему одговарајућег смера, положен стручни испит за рад у органима управе и најмање три године радног искуства. Изузетно, законом се може одредити да поједине мање сложене послове инспекцијског надзора обављају инспектори који имају вишу стручну спрему. Инспектор мора имати легитимацију приликом вршења надзора, којом доказује својство инспектора. Образац легитимације и начин издавања прописује министар надлежан за послове управе. Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености и Законом о општој безбедности производа органи тржишног надзора овлашћени су да предузимају мере ограничавања испоруке на тржишту, забране стављања производа на тржиште или испоруке на тржишту, повлачења, односно опозивања производа ако се утврди да производи нису усаглашени са техничким прописом, односно са општим захтевом за безбедност производа. Према члану 22. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености производа, надлежни инспектор је овлашћен да предузима мере ограничавања испоруке на тржишту, забране стављања производа на тржиште или испоруке на тржишту, повлачења, односно опозивања производа у складу са законом, ако се утврди да производ који је усаглашен са техничким прописом може да угрози

јавни интерес, а нарочито ако је угрожена безбедност, живот и здравље људи, безбедност и здравље животиња и биљака, животна средина, безбедност потрошача и других корисника и имовина (заштитна клаузула). Према члану 9. Закона о општој безбедности производа, орган надлежан за предузимање одговарајућих мера у складу са овлашћењима утврђеним овим и другим законима (у даљем тексту: надлежни орган) може да предузме одговарајуће мере ако постоје докази да је производ опасан иако тај производ испуњава захтеве за безбедност који су утврђени посебним прописима из члана 2. овог закона, односно испуњава критеријуме за оцењивање усаглашености из чл. 7. и 8. Закона о општој безбедности производа. Ако због одређених околности у току тржишног надзора надлежна инспекција процени да је производ опасан, могу се предузети мере повлачења или опозива предметног производа са тржишта и онда када је произвођач испунио и доказао да је испунио све прописане техничке захтеве (заштитна клаузула). Надлежни инспектор тржишног надзора је овлашћен да у контроли безбедности производа предузме све мере прописане чланом 17. и 18. Закона о општој безбедности производа, и то: 1) за сваки производ;

- да организује, у одговарајућем обиму, проверу својстава производа која утиче на његову безбедност, све до последње фазе његове употребе, односно коришћења и трошења;

- да наложи достављање информација потрошачима и другим корисницима; - да узима узорке производа ради испитивања својстава који утичу на његову

безбедност; 2) за сваки производ који би могао да представља ризик у одређеним околностима:

- да наложи да производ на тржишту буде означен одговарајућим, јасним и разумљивим упозорењима о ризицима које производ може да представља;

- да наложи стављање на тржиште таквог производа претходним испуњењем додатних услова, како би се тај производ учинио безбедним;

3) за сваки производ који би могао да представља ризик за одређена лица, да наложи да та лица буду благовремено и на одговарајући начин упозорена на ризик, укључујући и објављивање упозорења преко средстава јавног информисања; 4) за сваки производ који би могао да буде опасан, да привремено забрани нуђење, излагање, испоручивање и чињење доступним производа, за време које је потребно да се изврше провере својстава производа која могу да утичу на безбедност и здравље потрошача и других корисника;

- за сваки опасан производ да забрани нуђење, излагање, испоручивање и чињење доступним производа и одговарајућим мерама обезбеди спровођење те забране;

- да нареди или организује његово хитно повлачење и упозори потрошача на ризике које производ представља;

- да нареди, координира или, по потреби, организује са произвођачима и дистрибутерима опозивање производа од потрошача и других корисника, укључујући и принудно спровођење мера опозивања производа, као и уништавање таквог производа на одговарајући начин од стране и на терет произвођача, односно дистрибутера;

5) за сваки обмањујући производ да забрани производњу, увоз, извоз или стављање на тржиште.

Обештећење у погледу предузетих мера (накнада штете), по правилу, остварује се у судском поступку на основе тужбе оштећеног лица.

Према члану 73. Закона о трговини, трговац има право на накнаду штете у случају поништења решења којим је одређена мера, у висини стварне штете, као и трошкова спровођења мере. Захтев за накнаду штете се може поднети министарству надлежном за послове трговине, ради вансудског поравнања.

с) систематски приступи (програми надзора, праћење научних и техничких сазнања, преглед и измена спровођења активности) како би се обезбедио успешан тржишни надзор;

Недавно донета Стратегија тржишног надзора („Службени гласник РС“, број 68/10) обавезује на системски приступ спровођењу активности и предузимању мера тржишног надзора. Уз помоћ експерата ЕУ урађени су приоритети за Програм надзора у 2011. години. Стратегијом је предвиђено праћење научних и техничких сазнања и адаптибилност у спровођењу програма тржишног надзора.

d) систем сарадње између тржишта/надзорних тела која имају одговорности у вези са спровођењем прописа за различите врсте потрошачких производа, као и сарадња са царином (Уредба (EЗ) број 339/93, Уредба (EЗ) број 765/2008 која од 1. јануара 2010. године замењује Уредбу (EЗ) број 339/93);

Ова сарадња објашњена је у одговору на питања 10 и 19а. Планирани Закон о тржишном надзору преузеће одредбе Уредбе 765/2008.

e) дефинисана методологија процене ризика и приступа техничкој експертизи и надлежним независним установама за проверавање усклађености производа;

Активности тржишног надзора спроводе се у зависности од процене ризика, а мере тржишног надзора предузимају се на основу испитивања која се спроводе преко овлашћених лабораторија.

Методологија процене ризика је дефинисана и примењује се као основни инструмент тржишног надзора, заснован на информацијама којима располажу надлежни органи тржишног надзора, укључујући обавештења произвођача и дистрибутера производа и информације о производима до којих надлежни органи долазе прегледом доступних међународних база података. За потребе надлежних органа који примењују методологију процене ризика, организују се заједничке радионице, као и обукe за привреднике. Упутства за процену ризика објављена су на сајту Министарства трговине и услуга (www.mtu.gov.rs) уз Образац обавештења о опасном производу, ради лакше комуникације између произвођача и дистрибутера и надлежних органа за тржишни надзор, нарочито у делу попуњавања података о ризику, према дефинисаној методологији процене ризика.

Списак надлежних независних установа за проверу усаглашености производа налази се на веб сајту Акредитационог тела Србије www.ats.rs .

f) могућност приступа јавности информацијама о опасностима производа поштујући професионалну тајну и ограничења у вези са активностима праћења надзора и истраге;

Информације о опасним производима доступне су јавности преко НЕПРО портала, који представља електронску базу података доступну најширој јавности на основу Уредбе о начину успостављања и рада система брзе размене информација о опасним производима, која је донета у складу са Законом о општој безбедности производа.

Чланом 13. Закона о општој безбедности производа прописани су услови, начин информисања и размена информација о опасним производима. Информације којима располаже надлежни орган у вези са ризиком који производ представља за безбедност и здравље потрошача, доступне су јавности.

На основу Закона о општој безбедности производа и закона којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, надлежни орган је дужан да сваком лицу, на његов захтев, достави информације о ризицима које производ представља, као и податке о предузетим мерама и активностима надлежног органа, произвођача и дитрибутера, са циљем отклањања или смањења ризика на прихватљив ниво. Подаци о предузетим мерама и активностима произвођача и дитрибутера не могу бити доступни јавности ако се ти подаци односе на научно, техничко или технолошко решење које представља пословну тајну. g) систем сарадње и обавештавања између произвођача и дистрибутера и удружења потрошача у погледу пружања и примања информација и размене искустава;

Органи тржишног надзора сарађују са произвођачима и дистрибутерима и са организацијама потрошача у размени искустава и информација, на основу чега планирају, спроводе активности и предузимају одговарајуће мере. Овај приступ тржишном надзору заснован је на примени Закона о општој безбедности производа и представља једно од основних начела тржишног надзора, који ће се даље развијати кроз имплементацију Стратегије тржишног надзора, коју је Влада усвојила 2. септембра 2010. године.

Организације потрошача и представници привредних комора заступљени су у Савету министра за заштиту потрошача, а биће заступљени и према новом законском решењу у Националном савету за заштиту потрошача.

h) систем за брзо пружање информација потрошачима и привреди путем медија;

Поред информисања потрошача и пословних субјеката преко НЕПРО портала, припремају се и саопштења за јавност која се објављују путем електронских и штампаних медија.

i) систем којим се обезбеђује сарадња са другим земљама;

Систем сарадње са другим државама је развијан у оквиру регионалних пројеката CARDS и IPA. У претходном периоду се ова сарадња односила на организовање заједничких радионица, обуку и размену искустава. Постоје потребе и иницијативе за административним облицима сарадње. Одржано је неколико регионалних састанака на којима се дискутовало о потребама, идејама и облицима сарадње надлежних органа тржишног надзора у региону. Ово је била и једна од кључних тема на радионици која је организована у оквиру CEFTA WEEK у Београду средином новембра 2010. године

Према меморандуму о сарадњи Управе за заштиту потрошача Мађарске и Министарства трговине и услуга Републике Србије, Сектор тржишне инспекције и наведена управа су започели заједнички рад на размени информација и искустава у спровођењу надзора у области заштите потрошача.

j) сарадња са националним телом за стандардизацију у погледу употребе стандарда у складу са директивом и да би се обезбедила сарадња свих заинтересованих страна (укључујући потрошаче ) у развоју стандарда везаних за потрошачке производе;

Представници органа тржишног надзора учествују у радним групама за израду стандарда. На тај начин се размењују информације до којих органи тржишног надзора долазе у вези са применом стандарда, нарочито о незгодама везаним за потрошачке производе.

Сарадња свих министарстава са Институтом за стандардизацију Србије, као националним телом за стандардизацију, одвија се преко Министарства економије и регионалног развоја, у чијој су надлежности послови из области стандардизације. На захтев Министарства економије и регионалног развоја, а на основу Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС“, бр. 36/09) и Закона о општој безбедности производа („Службени гласник РС“, бр. 36/09), Институт за стандардизацију Србије припрема листу српских стандарда и сродних докумената којима се преузимају хармонизовани европски стандарди и сродни документи у складу са Директивом о општој безбедности производа. Листа хармонизованих стандарда се објављује у „Службеном гласнику РС“. Према Закону о стандардизацији („Службени гласнику РС“ бр. 36/09), чл. 4, постоји право добровољног учешћа свих заинтересованих страна у пословима стандардизације. У смислу овог Закона заинтересоване стране су органи државне управе, привредна друштва, предузетници, организације потрошача и остала правна и физичка лица која показују интерес за стандардизацију. На основу члана 7. став 2. Закона о општој безбедности производа, министар економије и регионалног развоја донео је Правилник о утврђивању листе српских стандарда из области опште безбедности производа („Службени гласник РС“, број 58/10), који је обухватио 35 српских стандарда из области опште безбедности производа. k) систем за прикупљање података о повредама изазваних производом (као што је програм EU EHLASS);

Не постоји систематизован начин прикупљања података о повредама изазваних производима.

l) број обављених контрола и резултати, разлози вршења контроле (лична иницијатива/притужбе), врсте производа који су контролисани, географско подручје обухваћено контролама, начин обављања контроле (визуелно испитивање/тестирање)

Статистички подаци о контролама и испитивањима која су иницирана притужбама, приказани су у одговору на питање 3 б).

Следећи подаци се односе на број обављених контрола, резултате и испитивања извршена на иницијативу тржишне инспекције:

Година Врста производа Број контрола Мере

Одлука-налог за отклањање неправилности

Повучено са тржишта

Пријава правосудним органима

2008. Текстилни производи 2692 723 314

Електрични апарати 746 120 79 Козметика/хемијски

производи 3.367 18 12

Намештај 299 43 39 Играчке 85 186 20 Нафта и нафтни

деривати 757 24 45

Грађевински материјал 711 186 91

Остало 1.629 240 2009. Текстилни

производи 2.198 555 298

Заштитне кациге 288 39 55 Детерџенти/средства

за хигијену 1871 27 16

Електрични апарати 398 45 45 Мазива,

индустријска уља и сродни производи

450 24 16

2010. Опасни производи 455 31.367 Усаглашеност

производа 981 247 131

УЗОРКОВАНИ ПРОИЗВОДИ – 2010. година

Назив производа Број узетих узорака

Број узорака који нису одговарали прописаним

захтевима/стандарда

Пропис/стандард

Гориво 44 15

Правилник за течна горива нафтног порекла, као и захтеви стандарда СРПС ЕН 590

Течни нафтни гас 5 1 Стандард СРПС ЕН 589

Моторно уље 10 1 Правилник о техничким

захтевима за мазива, индустријска уља и сродне производе

Плинске боце за домаћинство 9 1 Стандард

Резервоари за гориво 5

Угаљ 10 1 Стандард Антифриз 10 Пуњачи за мобилне телефоне

10

Текстил и обућа 30 4 Декларисани квалитет

Електрични апарати 15 -

Правилник о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених граница напона

20. Молимо да наведете неке показатеље о нивоу активности на подручју тржишног надзора, достављајући расположиве статистичке податке који се односе на неки од следећих примера

a) број примљених притужби, од кога и које су радње предузете;

Статистички подаци тржишне инспекције о броју примљених притужби потрошача које се односе на кршење прописа и о предузетим радњама дати су у одговору на питање 3 б.

Овде прилажемо детаљнији графички приказ ових података.

УКУПАН БРОЈ ПОДНЕТИХ ПРИЈАВА

2008, 34%

2009, 33%

2010, 33%1

2

3

СТРУКТУРА ПОДНЕТИХ ПРИЈАВА

4%

46%

5%

40%

4%

1%

0%

рекламациони поступак

бесправан рад

обмањујуће оглашавање

неиздавање рачуна

више неплаћене цене

нетачно мерење

остале пријаве

ПРЕДУЗЕТЕ МЕРЕ

2%

55%

6%

13%

24%

захтев за привредни преступ

захтев за покретањепрекршајног поступка

пријаве суду части

решење којим је наложеноиспуњење оправданихзахтева купаца

решење о забрани обављањаделатности

Статистички подаци тржишне инспекције о спроведеним активностима и предузетим мерама тржишног надзора (безбедност производа) дати су у одговору на питање 19 л.

Табела са подацима о поступањима туристичких инспектора по пријавама потрошача у области туризма у 2008. и 2009. години:

Год.

Бр. примљених пријава од потрошача

Бр. пријава за Бр. пријава

за привредни преступ

Бр. пријава за

кривична дела

Бр. захтева за покретање прекршајног поступка

Бр. пријава суду части

Бр.реш: налог за оклањање неправилн

ости

Испуњење захтева

потрошача поравнањем са

тур.агенц Угост. Туризам

2008.

1437 1003 434 1 3 520 9 485 152

2009.

1417 1068 349 / 1 502 2 461 73

Министарство здравља – Одељење санитарне инспекције

1. Број примљених притужби: 1.1.од правних лица, предузетника ...............................................182 1.2.од потрошача..............................................................................648 1.3. уступљених од других министарстава......................................32 2. Које су радње предузете: 2.1.уступљено другим министарствима.........................................116 2.2.извршено ванредних прегледа..................................................746 2.3.узети узорци хране.......................................................................21 2.4.узети узорци предмета опште употребе.....................................19 2.5.узети брисеви ...........................................................................1450

Метролошки надзор у Републици Србији, који се односи на производњу, промет, увоз, уградњу, употребу, одржавање и поправку мерила, обавља се да би се проверило да ли та мерила испуњавају прописане захтеве, односно да ли се та мерила користе у складу са законом и другим прописима из области метрологије, као и провера тачности количина назначених и садржаних у претходно упакованим производима, прописан је Законом о метрологији („Службени гласник РС”, број 30/10), ступио је на снагу 15. маја 2010. године. Уредба о начину вршења метролошког надзора („Службени гласник РС”, број 88/10) која ближе уређује начин вршења метролошког надзора, ступила је на снагу 1. децембра 2010. године. У складу са том уредбом, метролошки надзор може да буде редовни и ванредни. Редовни метролошки надзор спроводи се према плану метролошког надзора који доноси Дирекција за мере и драгоцене метале. Ванредни метролошки надзор се спроводи по захтеву надлежног органа, заинтересованих страна или по службеној дужности. Имајући у виду изнето, указујемо да је Дирекција за мере и драгоцене метале преко лица овлашћених за вршење метролошког надзора почела да врши метролошки надзор тек након ступања на снагу новог Закона о метрологији. С тим у вези, указујемо на следеће активности у вршењу метролошког надзора, а нарочито на надзор обављен по притужбама грaђана (број примљених притужби 38) и то за следећа мерила:

справе за мерење течних горива – четири метролошка надзора (шест мерила привремено стављено ван употребе са роком за отклањање недостатака од 30 дана);

водомери, ванредни преглед мерила у употреби – 32 метролошка надзора (утврђено је да је 17 мерила радило на штету корисника или је истекао рок важења жига Дирекције);

бројила електричне енергије, ванредни преглед мерила у употреби – два (исправна мерила);

неаутоматске ваге које се користе на пијацама (метролошки надзор предвиђен од 4. јануара 2011. године).

b) број и врста мера које су предузеле власти надлежне за тржишни надзор;

Број и врста мера које је предузела тржишна инспекција у области тржишног надзора дати су у одговору на питање 19 л).

Министарство здравља – Одељење санитарне инспекције

Број и врста предузетих мера: 1. Мере наложене решењем: 1.1. број донетих решења....................................................................221 1.2. број донетих решења за отклањање недостатака......................145 1.3. број донетих решења – забрана коришћења.................................41

1.4. број донетих решења - забрана промета.......................................21 1.5. број донетих решења - о уништењу хране.....................................9 1.6. број донетих решења - о уништењу предмета опште употребе ..5 2. Казнене мере 2.1. број мандатних казни......................................................................53 2.2. број захтева за покретање прекршајног поступка .....................111 2.3. број пријава за привредни преступ................................................35

Министарство животне средине и просторног планирања – подаци о броју и врстама мера које су предузеле инспекцијске службе у надлежности овог министарства налазе се у одговору на питање број 13. у Поглављу 27.

Министарство рада и социјалне политике - Инспекторат за рад не располаже статистичким подацима о свим случајевима у вези са општом безбедношћу производа који се користе у процесу рада – опрема за рад и средства и опрема за личну заштиту на раду – јер се сва обраћања запослених (уколико их има) контролишу у оквиру редовног инспекцијског надзора и о томе се, за сада, не воде статистички подаци.

Најчешће утврђени недостаци у поступку вршења надзора у области безбедности и здравља на раду односе се на непостојање прописане документације на српском језику за средства и опрему за личну заштиту на раду и за опрему за рад, на основу које би корисник могао да изврши процену ризика у вези са употребом производа.

Најчешћа обраћања запослених инспекцији рада тичу се ненабављања средстава личне заштите од стране послодаваца.

У свим случајевима када су се запослени обраћали инспекцији рада ради остваривања својих права у вези са Законом о општој безбедности производа, инспектори рада су их упућивали на друге органе.

Министарство унутрашњих послова - Сектор за ванредне ситуације, сходно Закону о заштити од пожара, Закону о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима и Закону о промету експлозивних материја врши инспекцијски надзор и надзор над законитошћу аката. То подразумева утврђивање просторних услова - локације, надзор над заступљеношћу мера заштите од пожара и експлозија у инвестиционо - техничкој документацији и њихове спроведености након изградње, као и у току експлоатације објеката, уређаја и инсталација. У свом делокругу овај орган спроводи и инспекцијски надзор над прометом експлозивних материја (експлозиви, барути, пиротехничка средства, иницијална средства...).

У Стратегији тржишног надзора предвиђено је да ће тржишни надзор над опремом под притиском и једноставним посудама под притиском вршити инспекција опреме под притиском и тржишна инспекција. Инспекција опреме под притиском врши инспекцијски надзор над израдом и надзор над ванредним и редовним прегледима опреме под притиском. У Одељењу за инспекцију опреме под притиском евидентирано је у периоду јануар - новембар 2010. године 2410 предмета, а окончан је поступак у 2001 предмету, при чему је извршен инспекцијски надзор над следећом опремом под притиском:

1. парни вреловодни котлови 198 2. посуде под притиском 1071 3. челичне боце, покретне посуде 27257

Рударска инспекција врши надзор опреме и заштите система за коришћење у потенцијално експлозивној средини на рударским објектима. Рударски објекти који раде у потенцијално експлозивној средини су рудници угља у подземној експлоатацији, рудници угља у површинској експлоатацији (дробилична постројења угља, акумулаторске станице, бензинске пумпе), сушаре угља, класирнице угља, сепарације и флотације. Потенцијално експлозивну атмосферу у подземној експлоатацији чини присуство метана и експлозивне прашине, а у површинској експлоатацији експлозивна и запаљива прашина, експлозивни гасови и паре. У подземној експлоатацији угља на територији Србије има 10 јама угрожених метаном и експлозивном угљеном прашином. Рударска инспекција је при вршењу редовних инспекцијских прегледа, у 130 случаја у 2010. години и 120 случаја у 2009. години, наложила да се изврше исправке у вези неправилности у погледу исправности противексплозијских електричних уређаја и инсталација, периодичних прегледа и испитивања, и сертификације. За сада у Србији нема званичне установе која може извршити категоризацију јамских просторија по степену опасности од експлозивне угљене прашине и метана. У површинској експлоатацији при вршењу редовних инспекцијских прегледа у 2009. години констатоване су неправилности на местима која су угрожена експлозивном и запаљивом угљеном прашином у 45 случајева, а на местима са просторима угроженим од експлозивне атмосфере (експлозивни гасови и паре) у 35 случајева. У 2010. години констатоване су неправилности на местима која су угрожена експлозивном и запаљивом угљеном прашином у 40 случајева, а на местима са просторима угроженим од експлозивне атмосфере (експлозивни гасови и паре) у 30 случајева. Већина наложених мера се углавном односила на неправилности у погледу исправности противексплозијских електричних уређаја и инсталација, периодичних прегледа и испитивања, и сертификације. Дирекција за мере и драгоцене метале, преко лица овлашћених за вршење метролошког надзора, обавила је надзор по плану метролошког надзора Дирекције за мере и драгоцене метале за 2010. годину, и то за следећа мерила:

мерила масе - 35 метролошких надзора (29 мерила је привремено стављено ван употребе са роком за отклањање недостатака);

справе за мерење течних горива – два метролошка надзора (10 мерила привремено стављено ван употребе са роком за отклањање недостатака);

таксиметри – 45 метролошких надзора (37 мерила је привремено стављено ван употребе са роком за отклањање недостатака);

бројила електричне енергије - четири метролошка надзора (22 мерила је привремено стављено ван употребе са роком за отклањање недостатака).

Показатељи планираних метролошких надзора су, осим непостојања или истека рока важности жига Дирекције за мере и драгоцене метале, и неусклађеност са Уверењима о одобрењу типа мерила. С тим у вези, указујемо да домаћи произвођачи производе мерила у складу са важећим метролошким прописима, док је транспоновање европских директива којe се односe на мерила (MID, 2004/22/EЗ) и неаутоматске ваге (NAWI, 2009/23/EЗ) планирано за 2011. годину.

с) број и врста мера које су предузеле надлежна царинска тела;

Царински органи спроводе Одлуку о одређивању роба за чији је увоз, извоз, транзит неопходно прибављање одређених исправа („Сл. гласник РС“, број 7/10 од 19.02.2010. године) кроз коју се, између осталог, врши примена и Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Сл. гласник РС“, број 36/09 од 15.05.2009. године). Царински органи контролишу да ли су увозници приложили исправе о усаглашености прописане напред наведеним законом, као и да ли приложене исправе одговарају декларисаној роби. Шифра за исправу о усаглашености уписује се у рубрику 44 царинске декларације ``Приложене исправе и додатне информације``. На територији РС, за период од 01.04. - 20.12.2010. године укупно је у 73578 наименовања декларисана роба за коју је приложена исправа о усаглашености.

d) број и врста случајева везаних за безбедност производа које решава суд, просечан временски период потребан за доношење одлуке и просечан временски период потребан за њено извршење;

Примена Закона о општој безбедности производа почела је 11. децембра 2009. године и још увек не постоје подаци о судској пракси.

e) број и врста мера брзе размене информација упућених ка централној служби или од ње и документација о даљем поступању по добијању датих обавештења;

Број обавештења достављених централној

контакт тачки Врста обавештења

Документација достављена уз обавештење

10 Обавештење произвођача/дистрибутера о опозиву производа

Фотографија производа

Листа привредних друштава која су обавештена о опасном производу

Копија обавештења објављеног у штампаним медијима

138 Обавештење од тржишног инспектора Подручне јединице

Фотографија

Извештај лабораторије Инспекцијски налаз

Број обавештења послатих од централне контактне

тачке Врста обавештења

Документација достављена уз обавештење

1 Обавештења за Управу Подаци о опасном производу

царине пореклом из увоза

Други подаци и фотографије доступне кроз систем брзе размене информација НЕПРО

66 Обавештења за јавност Обавештење са информацијама о опасном производу и подацима од значаја за јавност

Фотографија

f) активности (састанци, информативни документи итд.) предузете у циљу осигурања координације активности између власти и интеракције између привредних субјеката и потрошачких организација;

У оквиру пројекта „Анализа правног и институционалног оквира тржишног надзора и предлога мера за унапређење тог оквира у Републици Србији“, која је започета у другој половини 2009. године и завршена у мају 2010. године, одржано је више радних састанака на којима су учествовали представници свих органа тржишног надзора, представници Привредне коморе Србије, Управе царина и других заинтересованих страна. За све учеснике тог пројекта обезбеђени су штампани едукативно-информативни материјали, укључујући превод документа публикованог у оквиру европског пројекта ЕМАРС „Унапређење тржишног надзора кроз најбоље праксе“ и Смерница за заједничко управљање системом брзе размене информација о опасним производима – RAPEX. Такође, спроведене су информативно-едукативне активности (округли столови, радионице, семинари, штампање и дистрибуција брошура, лифлета и сл.) са циљем да се све заинтересоване стране упознају са садржином Закона о општој безбедности производа, Правилником о форми и садржини обавештења о опасним производима и Уредбом о начину успостављања и рада система брзе размене информација о опасним производима, који су у примени од децембра 2009./јануара 2010. године. Резултат ових активности јесте и постигнута сагласност о начину координације тржишног надзора преко владиног тела, које ће бити образовано у првој фази имплементације Стратегије тржишног надзора, усвојене 2. септембра 2010. године.

g) активности информисања јавности;

Информисање јавности обавља се путем електронских и штампаних медија, веб сајта и НЕПРО портала.

h) стандардни поступци и састанци власти надлежних за безбедност производа и царине у циљу обезбеђивања координације царинске контроле;

Успостављена је сарадња Министарства економије и регионалног развоја, Министарства трговине и услуга-Сектора тржишне инспекције и Министарства финансија-Управе царине, у области размене информација и података од значаја за ефикасно спровођење активности и предузимање мера тржишног надзора, планирање заједничких активности и развој информатичке инфраструктуре, на начин усаглашен протоколом ових органа.

Постоји сарадња у размени информација по писаном захтеву, путем и-мејла и на заједничким радним и едукативним састанцима. Планирани су, одобрени и започети пројекти који имају за циљ унапређење ове сарадње и координације.

i) детаљне информације о системима којима се обезбеђује систематски приступ активностима контроле;

Систем брзе размене информација о опасним производима (НЕПРО), обезбеђује системски приступ активностима контроле. У овај систем, поред Тржишне инспекције, повезана је Управа царине, Инспекција рада и Санитарна инспекција. Системски приступ раду обезбеђује и софтвер-Мрежа инспекцијских органа који за сада повезује централна одељења тржишне инспекције са одељењима подручних јединица са циљем повезивања тржишне инспекције са другим органима тржишног надзора и са Управом царине.

Уз експерата ЕУ и уз учешће осталих органа тржишног надзора, Сектор тржишне инспекције израдио је план контрола за 2011. годину.

Министарство трговине и услуга планира израду Закона о тржишном надзору у сарадњи са осталим органима тржишног надзора, којим би се транспоновала Уредба 765/2008.

j) статистички подаци о повредама које су изазване производима;

Не располажемо статистичким подацима о повредама које су изазване производима.

k) системи који су успостављени да би се обезбедило учествовање потрошача у одговарајућем процесу стандардизације;

У оквиру Института за стандардизацију Србије основана је, као техничко радно тело, комисија за стандарде и сродне документе за област заштите потошача. Комисија има задатак да обезбеди усаглашеност српских стандарда и сродних докумената са међународним и европским стандардима из области производа намењених потрошачима. Састав ове комисије чине представници Министарства трговине и услуга, представници организација потрошача, научно-наставних установа и представници привреде. Представници организација потрошача заступљени су у Стручном савету за опште области стандардизације Института и чланови су скупштине Института.

l) статистички подаци о продаји производа опште употребе, пореклу производа итд.

Статистички подаци на основу праћења примене Закона о општој безбедности производа на целој територији Републике Србије у периоду јануар - новембар 2010: Опис производа Предузета мера повлачења

производа -количина-

Порекло производа

Електрична посуда за кување кафе

1450 Произведено у РС

Украсне сијалице за јелке 606 комада 464 метра

Произведено у Кини

Утичнице 697 Непознат произвођач/порекло

Плинске боце 15 Непознат произвођач/порекло

Бренер за бутан боце 13 Произведено у РС Стоне лампе 80 Непознат

произвођач/порекло Мердевине 5.567 Кина Упаљачи 52 Произведено у Кини Сајле за вучу возила 6 Непознат

произвођач/порекло Фен за косу 3 Увозног порекла Текстилни производи 11.954 Кина,Турска;Србија Кациге 87 Кина Обућа 1228 Кина Шлауфи за пливање 32 Непознат

произвођач/порекло

21. За које од ових производа су обављене посебне активности тржишног надзора у последње три године?

Претходних година није постојао посебан надзор над доле поменутим производима који могу садржати одређене опасне хемикалије. Производи који садрже хемикалије до сада су контролисани са аспекта здравствене исправности, a ту контролу је вршило Министарство здравља преко санитарних инспектора. Међутим Закон о хемикалијама („Службени гласник РС“ бр. 36/09), који дефинише правни оквир за ограничење и забране стављања у промет одређених производа, усвојен је 2009. Сва ограничења и забране стављања у промет одређених производа у ЕУ транспонована су у Правилнику о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину („Службени гласник РС“ бр. 89/10) који је ступио на снагу 7. децембра 2010. Овај правилник усаглашен је са одредбама Анекса XVII Уредбе (ЕЗ) 1907/2006 – REACH. Надзор над применом одредби овог правилника врши Министарство животне средине и просторног планирања преко својих инспектора у индустријским посторјењима и велепродаји и Министарство трговине и услуга преко тржишних инспектора у малопродаји.

a) производи за децу (нпр. округле гумене глодалице, ланци за цуцле, дубак, оградице на расклапање);

Следећи фталати CAS No: 117-81-7, 84-74-2, 85-68-7, 28553-12-0, 26761-40-0, 68515-49-1 и 117-84-0, а услови ограничења су:

1. Забрањено је користити их као супстанце, или у смешама у концентрацијама већим од 0,1 % масених у пластификованим материјалима у играчкама и предметима намењеним за негу деце.

2. Забрањено је стављати у промет играчке и предмете намењене за негу деце који садрже више од 0,1 % масених ових фталата.

Будући да је Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину ступио на снагу 7. децембра 2010, још увек не постоје подаци о предузетим активностима тржишног надзора. Тржишна инспекција је у 2010. години наложила повлачење 117 комада носиљки за бебе са аспекта опште безбедности производа.

b) опрема за игралишта;

Не располажемо статистичким подацима.

c) намештај (нпр. кревети на спрат, запаљивост тапацираног намештаја);

Следеће супстанце CAS број 8001-58-9, 61789-28-4, 84650-04-4, 90640-84-9, 65996-91-0, 90640-80-5, 65996-85-2, 8021-39-4, а услови ограничења су: Забрањено је коришћење дрвета третираног овим супстанцама: - унутар стамбених објеката без обзира на намену,

- за израду играчака, - на игралиштима, - у парковима, вртовима, на отвореним јавним површинама намењеним

рекреацији или одмору, на свим местима где могу доћи у контакт са кожом, - у производњи баштенског намештаја, - за производњу и коришћење или за било какво поновно коришћење:

- саксија и жардињера, - код израде посуда које би могле да контаминирају сировине, полупроизводе или производе намењене за људску или животињску употребу, као и

- за друге предмете који би могли да контаминирају горе наведене производе.

Будући да је Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину ступио на снагу 7. децембра 2010, још увек не постоје подаци о предузетим активностима тржишног надзора. Тржишна инспекција је у 2010. години наложила повлачење 9 комада намештаја са аспекта опште безбедности производа.

d) опрема „уради сам“ (нпр. лествице);

У 2010. години предузимане су активности и мере тржишног надзора којима је обухваћена мера забране дистрибуције и продаје 5.567 комада мердевина.

e) предмети за употребу у слободно време (нпр. бицикли, опрема за пењање, дворци за скакање на надувавање);

Тржишна инспекција је у 2010. години наложила повлачење 87 комада кацига за мотоциклисте са аспекта опште безбедности производа.

f) одећа (ризик од запаљења, ризик од дављења);

Следеће супстанце CAS број: 126-72-7, 545-55-1, 59535-65-1, а услови ограничења су: 1. Забрањено је коришћење у текстилним производима као што су одећа, доње

рубље и платна која долазе у додир са кожом. 2. Производе из тачке 1. који садрже ову супстанцу забрањено је стављати у

промет.

Будући да је Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину ступио на снагу 7. децембра 2010, још увек не постоје подаци о предузетим активностима тржишног надзора. Тржишна инспекција је у 2010. години наложила повлачење 11.954 комада одевних предмета са аспекта оште безбедности производа.

g) украсни предмети (нпр. вештачко воће, Божићни украси, свеће);

У 2010. години предузете су активности и мере за забрану дистрибуције и продаје 606 комада и 464 метра украсних сијалица из увоза (порекло: Кина).

h) производи који садрже хемикалије (нпр. фталати у производима од ПВЦ-а, биоцид диметилфумарат у обући, одећи и намештају);

Одредбама Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину, дефинисани су сви производи за које важе забране односно ограничења.

Будући да је Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину ступио на снагу 7. децембра 2010, још увек не постоје подаци о предузетим активностима тржишног надзора.

i) производи за децу осим играчака (нпр. производи који су привлачни деци, шлауфи за пливање са седиштем, оградице за бебе);

Наведеним Правилником о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину, дефинисани су производи намењени за негу деце – одговор под a). Будући да је Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину ступио на снагу 7. децембра 2010, још увек не постоје подаци о предузетим активностима тржишног надзора. Тржишна инспекција је у 2010. години наложила повлачење 32 комада шлауфа за пливање са аспекта опште безбедности производа.

j) упаљачи за цигарете;

Тржишна инспекција је у 2010. години наложила повлачење 52 упаљача који подсећају на играчке.

k) ласерски показивачи;

Не располажемо статистичким подацима.

l) лекови.

Што се тиче активности тржишног надзора у последње три године у области лекова спроводе се две врсте надзора:

- редовни, који се планира на годишњем нивоу и подразумева надзор апотека, велепродаја и произвођача лекова

- ванредни, који се обавља на захтев странака, или на захтев АЛИМС-а (Агенција за лекове и медицинска средства ).

22. За категорије производа за које нису обављене активности: из ког разлога нису обављене активности?

Активности тржишног надзора су планиране и предузимане на основу процене ризика, односно анализе притужби потрошача за одређене врсте производа. За ове врсту производа није било пријава потрошача.

23. За категорије производа за које јесу обављене активности: насумице одаберите неке производе који спадају у категорије производа наведене у 21. питању као примере за које ћете одговорити на следећа питања:

a) Зашто сте одабрали ове производе?

Примери:

Несреће изазване производима.

Ризик који је пријавио произвођач.

Ризик који су пријавила тела за процену усклађености (тестирање, сертификација).

Ризик који је пријављен путем мреже за упозорење.

Ризик који је пријављен путем националне мреже за упозорење (нпр. болничке службе).

Иницијатива потрошачких удружења или појединаца.

Притужба конкурента.

Информације из друге земље (билатерални контакт).

Ризик који је пријавила царина.

Посебан ризик обухваћен секторским или сезонским програмом надзора.

Насумична провера.

1. Као пример су узети текстилни производи јер је у 2010. години било највише случајева повлачења са тржишта управо ове врсте производа.

Коришћене су информације у медијима и информаторима потрошачких организација о хемијском ризику који садрже текстилни производи и информације из доступних међународних база података (RAPEX) о опасним текстилним производима, међу којима

су и производи за децу који имају ризик од гушења (нпр. пиџаме са пертлом). У раду су коришћене и информације из других земаља.

2. У примеру носиљки за бебе од текстила увозник је идентификовао ризик од гушења и донео добровољну одлуку о опозиву овог производа и о томе обавестио Тржишну инспекцију у Србији, а Тржишна инспекција је у сарадњи са инспекцијама других земаља установила да је произвођач о томе обавестио све дистрибутере у региону. Увозник је информацију о опозову објавио на свом веб сајту и у средствима јавног информисања. У наведеном случају увозник је обавештење о ризику доставио контакт тачки у националној мрежи за узбуњивање.

b) Како је био организован надзор за дате производе?

Примери:

Време и учесталост вршења провера (нпр. пре стављања на тржиште, током царињења, након стављања на тржиште, током употребе).

Места вршења провера (нпр. место пројектовања, производње, паковања, складиштења, продаје, током употребе, возила за превоз робе, на путевима, царинска контрола).

Поступци контроле (нпр. провере документације или провере на лицу места, визуелне провере (означавање итд.), захтеви за техничка документа, узорковање, тестирање у владиним лабораторијама, тестирање у приватним лабораторијама).

Коришћени ресурси (нпр. укључене управне и правосудне власти, број додељеног особља, трошкови)

Временски период између прве провере и коначне одлуке.

1. Дат је налог из седишта Тржишне инспекције за контролу текстилних производа са објашњењем начина на који се спроводе активности и предузимају мере, укључујући узорковање и испитивање усаглашености са техничким захтевима и прописаним критеријума за општу безбедност производа. Налог за контролу садржао је податке о врсти ризика и смернице за процену ризика.

Налогом је одређен период за контролу, а када је активност предвиђена годишњим планом рада, спроводи се у континуитету током целе године.

Контрола се обавља у малопродајном објекту, а по потреби проширује на складишта, дистрибутивне центре, место производње и др.

Врши се провера документације и узимају се узорци производа који са достављају акредитованој лабораторији, изабраној јавним позивом у складу са процедуром јавних набавки (тендер).

Нпр. у 2010. год. извршено је 30 узорковања текстилних производа, за које су добијени извештаји акредитоване лабораторије. Према тим извештајима 3 узорка нису задовољавала прописане захтеве о усаглашености.

Коришћени су људски и материјални ресурси Тржишне инспекције/буџетска средства у оквиру Програма контроле тржишта (38.217.000,00 дин), наведена у одговору на питање бр. 3 ц, алинеја 2.

Временски производ између прве провере од тренутка узорковања производа ради испитивања усаглашености са прописаним захтевима до коначне одлуке засноване на извештају акредитоване лабораторије је од 3 до 7 дана.

2. Дат је налог од стране контакт тачке према подручним јединицама са прослеђеним информацијама из обавештења увозника и до краја је праћено спровођење добровољне мере према одлуци увозника. Информација о овом опасном производу постављена је на НЕПРО портал ради информисања најшире јавности.

c) Које су мере предузете као резултат провера? (Ако су мере биле привремене колико дуго су се примењивале?).

Примери:

Производи који су се сматрали усаглашеним.

Од одговорне стране само тражено да усагласи производ.

Производ је забрањен на тржишту до свог усаглашавања.

Производ је повучен са тржишта до свог усаглашавања.

Производ је заплењен.

Наређено уништавање производа.

Производ повучен.

Обавештавање и упозоравање потрошача (на који начин?).

Повлачење производа од потрошача (на који начин?).

Прекршајне и кривичне санкције (коме?).

1. Као резултат провере предузете су мере повлачења производа са тржишта.

Ова мера је предузета у 247 случајева због непотпуне декларације, недостатака у погледу упутства за употребу, техничког упутства и сл.

Тржишна инспекција није предузимала меру заплене производа из разлога безбедности.

Пријаве тржишне инспекције које су поднете правосудним органима због прекршаја по прописима о безбедности производа, дати су у табели у одговору на питање 19 л.

2. Као резултат провере предузете су мере опозива производа од потрошача. Ова мера је предузета као добровољна мера произвођача и дистрибутера који су о томе обавештавали тржишну инспекцију. Спровођење те мере било је под надзором тржишне инспекције.

Потрошачи су у овом примеру обавештени путем медија, на сајту увозника и на НЕПРО порталу.

24. Да ли су ове активности и стечено искуство утицали на даље активности тржишног надзора?

Поменуте активности и стечено искуство приликом њиховог предузимања значајно су утицале на наредне активности, као и на планове и пориоритете за 2011. годину, с обзиром да се ради о примени нових прописа.

25. Ко је био обавештен о датој активности и/или њеном исходу – уопште или у погледу одређеног производа (нпр. медији, друге државе, и сл.)?

Јавност је била информисана путем медија о активностима и крајњим резултатима који се односе на специфичне производе и на информације од јавног значаја. Произвођачи и дистрибутери који имају огранке у другим државама у региону, обавештавали су надлежне органе у другим државама, давали информације и путем свог веб сајта и путем медија.

26. На које практичне потешкоће се наишло током обављања датих активности?

Обуке за практичну примену прописа везане су за процес усаглашавања са прописима ЕУ и почетак примене одређеног прописа, тако да постоји изражена потреба за јачањем административних капацитета Тржишне инспекције, а нарочито кроз додатне обуке и провере знања.

C. Мере које нису везане за безбедност (заштита економских интереса потрошача)

Законодавство

27. У оквиру ваше политике заштите потрошача, наведите да ли су обухваћени следећи сектори и у којој мери су у складу са одговарајућим правним тековинама ЕУ:

- одређени аспекти продаје потрошачке робе и пропратне гаранције (Директива 1999/44/ЕЗ)

Закон о заштити потрошача преузима релевантне одредбе у глави I, чланови 4-5, глави VI, члановима 49-58. Прекршајне санкције налазе се у глави XIII, члану 151.

- непоштени услови у потрошачким уговорима (Директива 93/13/EEЗ)

Закон о заштити потрошача преузима релевантне одредбе у глави I, члану 5, глави V, члановима 44-48 и глави XIII, 137-146.

- навођење цена производа који се нуде потрошачима (Директива 98/6/ЕЗ)

Закон о заштити потрошача преузима релевантне одредбе у глави I, члану 5, глави II, члановима 6-18, уз прекршајне санкције у члану 151.

- уговори склопљени ван пословних просторија (Директива 85/577/EEЗ)

Закон о заштити потрошача преузима релевантне одредбе у глави I, члановима 4-5, глави IV, члановима 28-43, уз прекршајне санкције у члану 151.

- уговори на даљину (Директива 97/7/ЕЗ)

Закон о заштити потрошача преузима релевантне одредбе у глави I, члановима 4-5, глави IV, члановима 28-43, уз прекршајне санкције предвиђене у члану 151.

- маркетинг на даљину финансијских услуга намењених потрошачима (Директива 2002/65/EЗ којом се мењају и допуњавају Директиве 90/619/EEЗ, 97/7/EЗ и 98/27/EЗ)

Закон о заштити потрошача, у глави I, члановима 4-5, глави IV, члановима 28-43, садржи одређене норме релевантне за област финансијских услуга. Закон о заштити корисника финансијских услуга, који је Влада усвојила и тренутно је у процесу усвајања у парламенту, у сарадњи Министарства трговине и услуга и Народне банке Србије, преузима одредбе ове директиве.

- кредитни уговори за потрошаче (Директива 2008/48/EEЗ)

Закон о заштити потрошача из 2005. у члановима 29. и 30. садржи основне и начелне одредбе везане за материју потрошачког кредита, које не преузимају на адекватан начин ову директиву. Народна банка Србије у сарадњи са Министарством трговине и услуга припремила Предлог закона о заштити корисника финансијских услуга.

- обмањујуће и упоредно оглашавање (Директива 2006/114/ЕЕЗ)

Закон о оглашавању, тренутно у фази усвајања у потпуности преузима одредбе ове директиве. У важећем Закону о оглашавању („Сл. Гласник“ бр. 79/05), у глави III, члановима 30-33, ова материја је покривена, али само делимично у складу са правилима ЕУ.

- непоштено пословање (Директива 2005/29/ЕЗ)

Закон о заштити потрошача преузима релевантне одредбе у глави I, члану 5, глави III, члановима 19-27. и глави XIII, 137-146.

-одређени аспекти временски подељеног коришћења некретнине (тајмшер), дугорочни уговори о одмору, препродаја или размена уговора (Директива 2008/122/ЕЗ)

Закон о заштити потрошача преузима релевантне одредбе у глави I, члановима 4-5, глави X, члановима 111-123 и 151.

- пакет путовања, пакет одмори и пакет аранжмани (Директива 90/314/ЕЕЗ)

Закон о заштити потрошача преузима релевантне одредбе у глави I, члановима 4-5, глави X, члановима 93-110 и 151.

- привремене мере забране у вези са заштитом интереса потрошача (Директива 2009/22/EEЗ)

Закон о заштити потрошача преузима релевантне одредбе у глави I, члану 5, глави XIII, члановима 137-146.

- начела која се примењују на тела надлежна за вансудско решавање спорова с потрошачима (Препорука Комисије 98/257/ЕЗ)

Закон о заштити потрошача у глави XII, чланови 132-136, садржи основне одредбе којима се уређује вансудско решавање потрошачких спорова. Ове норме су, пре свега, начелне природе и њима се не преузима препорука Комисије. Више о томе у одговору на питање 28.

- начела за вансудска тела укључена у споразумно решавање спорова са потрошачима (Препорука Комисије 2001/310/ЕЗ)

Погледати претходни одговор.

- предуговорне информације које су кредитори који нуде стамбене кредите дужни да дају потрошачима (Препорука Комисије 2001/193/ЕЗ)

Поред Одлуке о начину и поступку спровођења општих услова пословања које банка примењује у односу с клијентима физичким лицима, која је делимично усаглашена са правним актима ЕУ који регулишу област заштите потрошача - корисника финансијских услуга, напомињемо да Предлог закона о заштити корисника финансијских услуга, који је припремила Народна банка Србије у сарадњи са Министарством трговине и услуга, транспонује Директиву 2008/48/ЕЗ о кредитирању потрошача, Препоруку Комисије 2001/310/ЕЗ о начелима за вансудска тела укључена у споразумно решавање спорова са потрошачима и Препоруку Комисије 2001/193/ЕЗ о предуговорним информацијама које су кредитори који нуде стамбене кредите дужни да дају потрошачима.

28. Молимо да за сваки од горе наведених прописа наведете основне одлике вашег одговарајућег прописа, укључујући механизме извршења и планове реформи. У погледу препорука у вези са АДР-ом, молимо наведите начине усаглашености тела за Алтернативно решавање спорова у Србији са Препоруком Комисије 98/257/ЕЗ и Препоруком Комисије 2001/310/ЕЗ.

- одређени аспекти продаје потрошачке робе и пропратне гаранције (Директива 1999/44/ЕЗ)

Закон о заштити потрошача покрива опште одредбе које се примењују на однос између трговца и потрошача из уговора о продаји робе: испоруку робе, прелазак ризика (до тренутка предаје робе потрошачу или лицу које је он одредио, сноси трговац – уколико потрошач раскине уговор или тражи накнаду штете због несаобразности, ризик остаје на трговцу), обавезе поводом саобразности робе уговореној, те уговорним гаранцијама.

Закон уводи категорију „саобразности робе“ у потрошачким уговорима, што представља законску гаранцију од две године. Претпоставке саобразности су: да одговара опису који је дао трговац, и ако има својства робе коју је трговац показао потрошачу као узорак или модел; да има својства потребна за нарочиту употребу за коју је потрошач набавља, а која је била позната трговцу или му је морала бити позната у време закључења уговора; да има својства потребна за редовну употребу робе исте врсте; да по квалитету и функционисању одговара ономе што је уобичајено код робе исте врсте и што потрошач може основано да очекује с обзиром на природу робе и јавна обећања о посебним својствима робе дата од стране трговца, произвођача или њихових представника, нарочито ако је обећање учињено путем огласа или на амбалажи робе.

Трговац одговара за несаобразност која је постојала у часу преласка ризика на потрошача, без обзира на то да ли је за то знао, а одговара уколико се појави после преласка ризика на потрошача, ако потиче од узрока који је постојао пре тога. Неће одговарати ако је у часу закључења уговора потрошачу било познато или му није могло остати непознато да роба није саобразна уговору или ако је узрок несаобразности у

материјалу који је дао потрошач. Уколико се несаобразност робе покаже у року од 6 месеци од преласка ризика на потрошача, претпоставља се да је постојала у часу преласка ризика на потрошача и терет доказивања супротног је на трговцу. Права потрошача у случају да роба није саобразна уговору су да захтева да трговац отклони несаобразност бесплатном оправком или заменом робе, као први корак, а као други, да захтева снижење цене или једнострано раскине уговор, осим уколико отклањање несаобразности неким од наведених начина представља несразмерно оптерећење за трговца (ако у поређењу са умањењем цене и раскидом уговора ствара претеране трошкове, узимајући у обзир вредност робе коју би имала да је саобразна уговору; значај несаобразности у конкретном случају; да ли се несаобразност може отклонити без значајнијих неугодности за потрошача). Произвођач јемчи за обавезе трговца у вези са саобразношћу. Трговац има право регреса према претходнику у ланцу снабдевања у складу са општим правилима уговорног права.

Члан 56. Закона о заштити потрошача под гаранцијом сматра сваку изјаву којом њен давалац даје обећање у вези са робом, која је правно обавезујућа под условима датим у изјави, као и оглашавању у вези са том робом и траје сходно периоду на који се трговац обавезао у тој изјави. Гаранција, сходно томе, у српском праву представља додатни, уговорни корак на који се трговац одлучи не би ли пружио веће бенефиције потрошачу, али је он оваквом изјавом обавезан. Може се доказивати путем гарантног листа, који представља исправу у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о правима потрошача у случају несаобразности, називу и адреси даваоца гаранције, садржини уговорне гаранције и условима за остваривање права из уговорне гаранције, а нарочито о њеном трајању и просторном важењу и непреносивости, у случају да су права из гаранције непреносива. Давалац гаранције је дужан да на захтев потрошача изда гарантни лист. На пуноважност гаранције не утиче повреда обавезе даваоца гаранције и потрошач може да захтева да се гаранција испуни у складу са датом изјавом. Гаранција не искључује нити утиче на права потрошача у вези са саобразношћу робе уговору. При закључењу уговора о продаји робе и оглашавању поводом продаје, трговац је дужан да се уздржи од употребе израза „гаранција” и израза с тим значењем, ако по основу уговора о продаји потрошач не стиче више права него што има у складу са законом.

- непоштене одредбе у потрошачким уговорима (Директива 93/13/EEЗ)

Законом о заштити потрошача уређују се права потрошача када се у уговору са трговцем налази одредба која је према њему неправична, укључујући и посебне погодбе о чијој садржини је потрошач преговарао или је могао да преговара и опште одредбе чију садржину је унапред одредио трговац или трећа страна. Уговорна одредба обавезује потрошача ако је изражена једноставним, јасним и разумљивим језиком и ако би је схватио разуман човек потрошачевог знања и искуства. Трговац је дужан да са садржајем уговорне одредбе упозна потрошача пре закључења уговора на начин који, с обзиром на употребљено средство комуникације, потрошачу пружа стварну могућност да се упозна са садржином. Уговорна одредба чију је садржину одредио трговац на начин који наводи да је потрошач пристао на њу, осим ако изричито не нагласи да одредбу није прихватио, не обавезује потрошача. Спорне одредбе потрошачког уговора треба тумачити у корист потрошача. Закон прописује ништавост као санкцију за неправичне уговорне одредбе. Таквим сматра одредбе које за последицу имају значајну несразмеру у обавезама уговорних

страна на штету потрошача, односно околност да извршење уговорне обавезе оптерећује потрошача без оправданог разлога или се извршење уговора значајно разликује од онога што је потрошач основано очекивао, које су противне захтеву јавности у поступању трговца, или супротне начелу савесности и поштења. Критеријуми на основу којих се утврђује да ли је одређена одредба уговора неправична су: природа робе или услуга на које се уговор односи, околности под којима је уговор закључен, остале одредбе потрошачког или повезаног уговора, начин на који је постигнута сагласност и потрошач обавештен о садржини уговора. Закон преузима црну (неправичне у сваком случају, забрањене) и сиву (трговац доказује да у конкретном случају нису неправичне) листу неправичних уговорних одредби из Анекса Директиве. Такође, у складу са чланом 7. Директиве, предвиђене су мере забране и привремене мере за забрану неправичних уговорних одредби у потрошачким уговорима које изриче суд, а за чије покретање су, поред оштећених потрошача, овлашћени и евидентирани савези и удружења потрошача.

Одлуком о начину и поступку спровођења општих услова пословања које банка примењује у односу с клијентима физичким лицима дефинисано је да писмени уговор који банка закључује с клијентом обавезно садржи минимум услова утврђених овом одлуком, као и да одредбе уговора морају бити јасне, потпуне, прецизне, недвосмислене и разумљиве за клијента. Предмет обавезе за клијента мора бити одређен, односно одредив на такав начин да се клијент у току трајања уговорног односа у сваком тренутку може обавестити у којим случајевима се може променити висина његове обавезе, на који начин и под којим условима.

- навођење цена производа који се нуде потрошачима (Директива 98/6/ЕЗ)

Закон о трговини (чл. 1) и Закон о заштити потрошача (чл. 5-14) преузимају директиву 98/6/ЕЗ у потпуности, укључујући захтеве за приказивање укупне малопродајне цене (са урачунатим порезима, евентуалном распродајом, пратећом робом и додатним трошковима), као и јединичну цену. Ако је јединична цена робе и/или услуге једнака укупној цени трговац није дужан да истакне јединичну цену робе и/или услуге, а уколико се за одређену врсту упаковане робе може изразити нето маса и нето маса суве материје, трговац може да истакне цену по јединици нето масе суве материје. Ако роба није упакована него се мери у присуству потрошача, трговац је дужан да истакне само јединичну цену. Обавезе истицања цене важе и при повезаном оглашавању. Постоје и посебне норме које прецизирају обавезе истицања цене услуга, струје, гаса, грејања, воде, бензинских станица и паркиралишта, угоститељских објеката итд.

- уговори склопљени ван пословних просторија (Директива 85/577/EEЗ)

Уговором закљученим изван пословних просторија, према Закону о заштити потрошача, сматра се уговор закључен изван трговачког објекта или пословних просторија трговца (локала, салона, бироа, канцеларија) намењених за продају или пружање услуга, укључујући продајне и сајамске штандове, али уз истовремено физичко присуство трговца и потрошача.

Трговац је дужан да поред обавештења из члана 16. Закона о заштити потрошача, потрошачу пружи додатна обавештења карактеристична за ову врсту уговора. Тако је чланом 28. Закона о заштити потрошача прописана обавеза трговца да потрошача обавести о условима за једнострани раскид уговора и поступку у коме може да оствари

то право, адреси на којој трговац послује ако не послује на адреси у којој му је седиште или пребивалиште и адреси трговца у чије име поступа на коју може да упути притужбе, постојању кодекса понашања који обавезује трговца и начину на који се може извршити увид у тај кодекс и др. Посебно се регулише и обавеза обавештавања потрошача о вршењу права на једнострани раскид и обавеза трговца да ова обавештења буду написана на поруџбеници, као и да поруџбеница садржи образац за једнострани раскид уговора. Уговор изван послових просторија може пуноважно настати само ако је потрошач потписао поруџбеницу, а ако поруџбеница није на папиру, онда само у случају да је потрошач примио копију попуњене поруџбенице одштампане на папиру (члан 32. Закона о заштити потрошача). Рок у коме потрошач може једнострано раскинути уговор закључен изван посовних просторија је 14 дана од када је потрошач потписао поруџбеницу. Ако трговац благовремено не обавести потрошача о постојању права на једнострани раскид уговора, рок од 14 дана почиње да тече од тренутка када потрошач прими обавештење од трговца у писменој форми о свом праву да једнострано раскине уговор, односно на трајном носачу записа (трајном медијуму) ако се потрошач са тим сагласи. У овим случајевима, потрошач може да раскине уговор у свако доба, укључујући време које претходи пријему закаснелог обавештења о постојању права на једнострани раскид. Једностраним раскидом престају обавезе трговца и потрошача да изврше уговорне обавезе. Трговац је после раскида дужан да потрошачу врати износ који је потрошач платио по основу уговора у року од 30 дана од дана пријема изјаве о раскиду, са затезном каматом. Једностраним раскидом престаје дејство и свих повезаних уговора без додатних трошкова за потрошаче. Прописује се да је трговац дужан да своју обавезу из уговора закљученог изван пословних просторија изврши у року од 30 дана када му је потрошач послао поруџбеницу, осим ако нешто друго није уговорено. Закон му забрањује да пре него што изврши своју обавезу захтева од потрошача да унапред изврши плаћање. Потрошач не може једнострано раскинути уговор који се закључује изван пословних просторија, осим ако је другачије уговорено, у случају:

- уговора закључених изван пословних просторија код испоруке хране, пића или друге робе намењене свакодневној потрошњи у домаћинству, коју је потрошач унапред изабрао путем средства комуникације на даљину и коју на адресу пребивалишта, боравишта или радног места потрошача доставља трговац који ту врсту робе редовно продаје у својим пословним просторијама;

- да је потрошач у циљу отклањања непосредне опасности захтевао извршење уговорне обавезе од трговца без одлагања, осим у погледу додатне робе која је продата односно додатних услуга које су пружене, ако нису у непосредној вези са отклањањем непосредне опасности.

Ако употребом средства комуникације на даљину потрошач изричито захтева од трговца да изврши поправку или одржавање одређене имовине у његовом стамбеном објекту, може да једнострано раскине уговор у погледу додатне робе и резервних делова који су том приликом продати, односно додатних услуга које су пружене, ако нису у непосредној вези са извршеном поправком или одржавањем имовине.

- уговори на даљину (Директива 97/7/ЕЗ)

Закон о заштити потрошача под уговором на даљину сматра уговор који се закључује без непосредног присуства трговца и потрошача на истом месту у исто време. За овај

начин уговарања је карактеристично да трговац нуди робу или услуге користећи неку од техника комуникације на даљину (на пример, слање на адресу потрошача насловљених, ненасловљених штампаних ствари, стандардних писама или каталога, оглашавање у штампи, позивање телефоном, позивање употребом аутоматске машине за позивање, електронска пошта, телевизијско емитовање (телешопинг) и слично), а потрошач одговара коришћењем исте или неке друге технике комуникације. Трговац је дужан да поред обавештења из члана 16, потрошачу пружи додатна обавештења карактеристична за ову врсту уговора. Тако је чланом 28. Закона о заштити потрошача („Сл.гласник РС” број: 73/10) прописана обавеза трговца да потрошача обавести о условима за једнострани раскид уговора и поступку у коме може да оствари то право, адреси у којој трговац послује ако не послује на адреси у којој му је седиште или пребивалиште и адреси трговца у чије име поступа на коју може да упути притужбе, постојању кодекса понашања који обавезује трговца и начину на који се може извршити увид у тај кодекс и др. У ситуацијама када трговац позове телефоном потрошача у намери да са њим закључи уговор на даљину дужан је да одмах по успостављању везе предочи потрошачу свој идентитет и да га позива у комерцијалне сврхе. Посебно се регулише и обавеза обавештавања потрошача о вршењу права на једнострани раскид и обавеза трговца да ова обавештења буду дата потрошачу у писменој форми пре закључења уговора, а најкасније приликом испоруке робе или започињања пружања услуге. Рок у коме потрошач може једнострано раскинути уговор закључен изван пословних просторија је 14 дана од закључења уговора. Ако се потрошач изричито сагласио да пружање услуге започне пре истека рока од 14 дана, потрошач нема право на једнострани раскид уговора након што је пружање услуге започето. Ако трговац не обавести потрошача благовремено о постојању права на једнострани раскид уговора, рок од 14 дана почиње да тече од тренутка када потрошач прими обавештење од трговца у писменој форми о свом праву да једнострано раскине уговор, односно на трајном медијуму У овим случајевима, потрошач може да раскине уговор у свако доба, укључујући време које претходи пријему закаснелог обавештења о постојању права на једнострани раскид. Једностраним раскидом престају обавезе трговца и потрошача да изврше уговорне обавезе у року од 30 дана од дана пријема изјаве о раскиду. Трговац је дужан да потрошачу врати износ који је потрошач платио по основу уговора, са затезном каматом. Једностраним раскидом престаје дејство и свих повезаних уговора без додатних трошкова за потрошаче. Регулисане су и ситуације у којима потрошач нема право на једнострани раскид уговора, осим ако је другачије уговорено и то код пружања услуга, ако је уз изричиту сагласност потрошача трговац започео пружање услуге пре истека рока за једнострани раскид уговора. Када је у питању продаја робе или пружање услуга чија цена зависи од промена на финансијском тржишту на које трговац не може да утиче. Испорука запечаћених аудио или видео снимака или рачунарског софтвера, ако је потрошач испоручену робу отпечатио и код игара на срећу. Поред овог, за питање уговора на даљину, Законом су дефинисана ограничења употребе појединих средстава комуникације и то непосредно оглашавање, слање ненаручених пошиљки и оглашавање средствима комуникације на даљину. - непоштено пословање (Директива 2005/29/ЕЗ)

Непоштено пословање је забрањено. Терет доказивања тачности података у вези са производом које је дао пре, за време и након закључења уговора, сноси трговац. Сматра се да је пословање непоштено уколико је 1) противно захтевима професионалне пажње и 2) битно нарушава или прети да битно наруши економско понашање, у вези с

производом, просечног потрошача на кога се то пословање односи или коме је изложен, односно понашање просечног члана групе, када се пословање односи на групу. Сматра се да трговац битно нарушава економско понашање потрошача ако својим пословањем битно умањује способност потрошача да разборито одлучује, услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео, изузев уобичајеног и допуштеног оглашавања, које подразумева и давање претераних изјава или изјава које не треба узимати дословно. Непоштено пословање је незатворени, кровни термин, који посебно укључује обмањујуће пословање, насртљиво пословање, као и повреда дужности обавештавања потрошача, у складу са законом. Обмањујућим пословањем закон сматра давање нетачних обавештења или на други начин довођење просечног потрошача у заблуду у погледу постојања или природе производа, одређених основних обележја производа, обавеза трговца и разлога за одређено тржишно поступање, цене, детаље сервисирања, идентитета и права трговца, као и права потрошача. То укључује и стварање општег утиска (без обзира на тачност обавештења) путем оглашавања или кршења кодекса понашања којем је трговац приступио. Обмањујућим се сматра и пропуштање трговца, узимајући у обзир све околности случаја, просторна и временска ограничења употребљеног средства комуникације и допунске мере које је предузео у циљу обавештавања потрошача, уколико ускрати потрошачима битна обавештења која су просечном потрошачу потребна за разумно одлучивање, чиме наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, односно скрива битне информације или информације пружа неблаговремено или на нејасан, неразумљив или двосмислен начин или пропусти да истакне пословну сврху свог обраћања потрошачима чиме наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео. Усвојена је и црна листа облика пословања који се апсолутно сматрају обмањујућим из Анекса директиве. Насртљиво пословање, по члану 24. Закона о заштити потрошача, постоји ако узимајући у обзир све околности конкретног случаја, трговац узнемиравањем, принудом, укључујући физичку принуду или недозвољеним утицајем (злоупотребом позиције моћи), нарушава или прети да наруши слободу избора или понашање просечног потрошача у вези са одређеним производом и на тај начин наводи или прети да наведе потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео. Критеријуми за утврђивање насртљивог пословања су време, место, природа и трајање насртљивог пословања, употреба претећег или увредљивог језика или понашања, свесна злоупотреба несрећног случаја или тешких околности које утичу на способност за расуђивање потрошача, тешка или несразмерна вануговорна препрека потрошачу који жели да оствари своје уговорно право, те претња трговца да ће према потрошачу предузети одређену радњу која није у складу са законом. Усвојена је и црна листа облика пословања који се сматрају насртљивим, у складу са Анексом директиве. Закон предвиђа и могућност формирања, контроле и обавештавања потрошача о примени кодекса понашања трговаца и у области непоштеног пословања, уз подршку Министарства. У складу са чланом 11. директиве, предвиђене су мере забране и привремене мере за забрану непоштеног пословања које изриче суд, а за чије покретање су, поред оштећених потрошача, овлашћени и евидентирани савези и удружења потрошача. Овлашћења суда у овим случајевима су утврђивање одређеног пословање непоштеним, наложи трговцу да без одлагања обустави непоштено пословање, утврди обавезу трговцу да о свом трошку исправи део огласа који се сматра непоштеним пословањем, наложи трговцу да у средствима јавног информисања о свом трошку објави да му је одлуком надлежног суда изречена мера забране неправичних уговорних

одредаба у потрошачким уговорима или мера непоштеног пословања, те посебне казнене мере одузимања противправно стечене користи, уколико трговац не поступи по захтеву у предвиђеном року.

-одређени аспекти временски подељеног коришћења некретнине (тајмшер), дугорочни уговори о одмору, препродаја или размена уговора (Директива 2008/122/ЕЗ)

У области временски подељеног коришћења непокретности, Закон о заштити потрошача у потпуности следи Директиву 2008/122/ЕЗ и уређује четири именована уговора: (1) уговор о временски подељеном коришћењу непокретности (тајмшеринг); (2) уговор о трајним олакшицама за одмор; (3) уговор о помоћи приликом препродаје временски подељеног коришћења непокретности или трајних олакшица за одмор; и (4) уговор о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности. Пре закључења уговора трговац мора обавестити потрошача заинтересованог за временски подељено коришћење непокретности о низу појединости (о непокретности, њеним ознакама, основним одликама и локацији, услугама од заједничког интереса којима би потрошач могао приступити, цени, укључујући накнаду за услуге од заједничког интереса, накнаду за коришћење заједничких система уређаја, итд) наведеним на типском информативном обрасцу. Обавештења о овим појединостима морају бити дата потрошачу бесплатно, на папиру или дугом трајном носачу записа (трајном медијуму) који је лако доступан потрошачу, на јасан и разумљив начин. У случају да трговац јавно оглашава временски подељено коришћење непокретности, дужан је да у огласу нагласи да потрошачи имају могућност да добију обавештење о овим појединостима и објасни поступак њиховог добијања, а ако временски подељено коришћење непокретности лично нуди, на неком промотивном или продајном скупу, и да обезбеди да обавештење о наведеним појединостима буде доступно потрошачу све време трајања скупа. Уговор се мора закључити у писаној форми, на папиру или другом трајном носачу записа и садржати све појединости о којима је потрошач обавештен пре закључења уговора. Исто важи и обавештавање о промени појединости пре закључења уговора. Промена појединости је могућа само ако се трговац и потрошач изричито сагласе или ако је настала као последица више силе. Потрошачу се, приликом закључења уговора, предаје барем један примерак уговора. Потрошач је код уговора о временски подељеном коришћењу непокретности посебно заштићен правом на једнострани раскид уговора у року од 14 дана, без посебног образложења. О том праву и његовом трајању трговац је обавезан да обавести потрошача пре закључења уговора, а потрошач се потписује поред одредбе у уговору о праву на једнострани раскид. Трајање рока се продужава, ако трговац пропусти да потрошачу достави образац за раскид уговора или га не обавести о појединостима о којима га је пре закључења уговора морао обавестити. Ако одлучи да раскине уговор, потрошач треба да достави трговцу своју изјаву о раскиду у писаној форми, на папиру или другом трајном носачу записа, а у ту сврху може користити и посебан образац за раскид уговора који му је трговац предао. Једностраним раскидом престају обавезе уговорних страна и повезани уговори, а потрошач не сноси никакве трошкове у вези раскида, нити је дужан да плати услуге које су му пружене пре него што је раскинуо уговор. Закон о заштити потрошача забрањује и прописује да код ових уговора остају без правног дејства одредбе о плаћању унапред, пружању средстава обезбеђења, изричитом признању дуга или другом извршењу обавезе према трговцу или трећем лицу пре истека рока за једнострани раскид. Одређено одступање у погледу забране плаћања

унапред постоји код уговора о помоћи приликом препродаје. Код овог уговора, којим се трговац обавезује да потрошачу помогне приликом куповине или продаје временски подељеног коришћења непокретности или трајних олакшица за одмор, Законом је прописао да забрана плаћања унапред траје до закључења уговора о продаји временски подељеног коришћења непокретности, односно док трговац на други начин не испуни своје обавезе из уговора о помоћи приликом препродаје. Потрошач има право да захтева од трговца да откупи временски подељено коришћење непокретности или трајне олакшице за одмор, ако трговац не испуни своју дужност саветовања приликом препродаје временски подељеног коришћења непокретности, односно трајних олакшица за одмор. Сви трговци у ланцу продаје временски подељеног коришћења непокретности, као и посредници у продаји, солидарно су одговорни потрошачу за извршење уговорних обавеза и за правне последице неизвршења. Прописана је сходна примена правила о гаранцијама за туристичка путовања у случају инсолвентности. - пакет путовања, пакет одмори и пакет аранжмани (Директива 90/314/ЕЕЗ)

Директива 90/314/ЕЕЗ тренутно се налази у поступку преиспитивања, а у време израде Закона није објављен нацрт директиве којом би се извршила њена ревизија. Ипак, постоје значајне одлуке Европског суда правде која дају одговор на одређена спорна питања, којих је у вези са овом, нешто старијом, директивом био приличан број. Те одлуке узете су у обзир приликом израде ЗЗП. Примера ради, дефиниција туристичког путовања садржана у ЗЗП узима у обзир одлуку Европског суда у случају Ц-400/00 која се односи на појам пакет аранжмана. Појам туристичког путовања из ЗЗП обухвата и уговор о боравку студента или ученика у породици домаћину у иностранству, у трајању од три месеца или дуже. Појмови трговца и потрошача су у овом поглављу ЗЗП проширени у односу на основне дефиниције. Поред лица која организују туристичка путовања у оквиру своје пословне делатности, трговцем се сматра и оно лице које пружа услуге у области туризма изван своје пословне делатности, професије или заната, на пример спортско удружење, добротворно друштво или друга непрофитна организација. Појам потрошача проширен је тако да обухвата и физичко лице које путује у оквиру своје пословне делатности, професије или заната, као и физичко лице које путује по основу уговора између трговца и трећег лица, на пример дете које путује на основу уговора између трговца и родитеља. ЗЗП прописује детаљан списак појединости о којима је трговац дужан да обавести потрошача пре закључења уговора о туристичком путовању. Тај списак је нешто шири него у Директиви 90/314/ЕЕЗ, а његово проширење извршено је у правцу у којем иде расправа о будућој ревизији те директиве. ЗЗП гарантује потрошачу право на једнострани раскид уговора, али обавезује потрошача да трговцу накнади трошкове а у случају неблаговременог одустанка и изгубљену добит. Трговац је дужан да пре закључења уговора обавести потрошача о начину на који се ова накнада израчунава. Она мора бити економски оправдана и сразмерна времену које је преостало до поласка. Ако потрошач одустаје од уговора из оправданих разлога које није могао предвидети, избећи нити отклонити, трговац има право само на накнаду административних трошкова. Трговац је дужан да потрошачу пружи туристичко путовање које је саобразно уговору и одговара за недостатак те саобразности. Туристичко путовање саобразно је уговору ако има све одлике и вредност које је трговац изричито и прећутно гарантовао потрошачу, односно ако одговара уобичајеној или уговореној намени. Поред тога, ЗЗП садржи одредбе о низу међусобних обавеза трговца и, у одређеном обиму, потрошача

током извршавања уговора о туристичком путовању а у складу са начелом савесности и поштења. Ту спадају, примера ради: дужност трговца да потрошачу пружи непосредну помоћ у случају несаобразности; одговорност трговца за штету услед несаобразности, што у складу са одлуком Европског суда правде у случају Ц-168/00 обухвата и моралну штету; правило да потрошач губи право да захтева снижење цене ако несавесно пропусти да укаже на несаобразност пружених услуга ономе што је уговорено. Према одредбама ЗЗП трговац је дужан да пружи довољне гаранције да ће потрошачу бити враћена цена туристичког путовања коју је платио, у случају неизвршења уговора због инсолвентности трговца, те да ће трошкови повратка потрошача у место поласка бити покривени у случају инсолвентности трговца. Ову своју обавезу трговац испуњава осигурањем од неплаћања услед инсолвентности, или банкарском гаранцијом на први позив. - вансудско поравнање потрошачких спорова (Commission Recommendation 98/31/EC) Закон о заштити потрошача дефинише потрошачки спор, који се вансудски може решавати у поверљивом и хитном поступку, у коме су стране равноправне. Ову материју Закон уређује једним начелним освртом на матичне прописе – Закон о арбитражи („Сл. гласник“ бр. 46/06) и Закон о посредовању – медијацији („Сл. гласник“ бр. 18/05). Иако су основни принципи (непристрасност, транспарентност, ефикасност) које наведени акти уређују у суштини исти, усклађеност са специфичним захтевима које препорука поставља при вансудском решавању потрошачких спорова није на адекватном нивоу. Опште процедуре и институције (укључујући наведене у одговору под 5), устројене су у складу са општим начелима вансудског решавања - добровољности, равноправности страна, приватности, поверљивости, хитности (члан 33. Закона о арбитражи и чланови 3-7. Закона о медијацији).

Народна банке Србије је 2005. године донела Одлуку о начину заштите права и интереса осигураника, корисника осигурања и трећих оштећених лица и поступку посредовања ради мирног решавања спорних односа насталих из основа осигурања („Службени гласник РС“, број 46/2005), а 2006. и Одлуку о ближим условима и начину поступања банке по приговору клијента („Службени гласник РС“, број 114/2006) којима је уређен поступак посредовања који се спроводи у складу са Законом о посредовању – медијацији („Службени гласник РС“, број 18/05).

- начела која важе за тела укључена у вансудско решавање потрошачких спорова (Commission Recommendation 2001/310/EC) Погледати претходни одговор. Народна банка Србије је донела Одлуку о начину и поступку спровођења општих услова пословања које банка примењује у односу с клијентима физичким лицима (даље у тексту: Одлука), која је ступила на снагу 7. септембра 2009. године, а којом је утврђена обавеза банака да донесу акт који садржи минимум услова који су прописани за производе и услуге које банка нуди, и којом је регулисано да клијенти могу да дођу до свих потребних информација пре куповине и у току коришћења одређеног производа како би благовремено и детаљно били упознати са свим својим правима и обавезама.

Наведеном Одлуком делом су инкорпориране препоруке дате у следећим актима EU acquis:

- маркетинг на даљину финансијских услуга намењених потрошачима (Директива 2002/65/EЗ којом се мењају и допуњавају Директиве 90/619/EEЗ, 97/7/EЗ и 98/27/EЗ)

- кредитни уговори за потрошаче (Директива 2008/48/EEЗ)

- предуговорне информације које су кредитори који нуде стамбене кредите дужни да дају потрошачима (Препорука Комисије 2001/193/ЕЗ)

Банка је дужна да клијенту обезбеди да се упозна са општим условима њеног пословања тако што ће га, на његов захтев, обавестити да може добити писмене информације о оним општим условима пословања банке који су у вези са овим захтевом и тражити одговарајућа објашњења и инструкције који се односе на примену тих услова.

Банка је дужна да клијенту, на његов захтев, пружи информације о условима који се односе на пријем депозита, одобравање кредита, отварање, вођење и гашење рачуна клијента, као и издавање и коришћење платних картица (понуда банке).

Информације које су у вези с пријемом депозита и одобравањем кредита треба да буду утврђене и исказане на обрасцима који се односе на основне податке о депозиту, односно кредиту, на начин који клијента ниједног тренутка неће довести у заблуду, а банка их уручује клијенту и обавештава га да, на свој захтев, може добити, без накнаде, текст уговора о депозиту, односно кредиту – као предлог за њихово закључивање.

Банка је такође дужна да клијента који намерава да с њом закључи уговор о отварању, вођењу и гашењу рачуна или уговор о издавању и коришћењу платних картица обавести да, на свој захтев, може добити, без накнаде, текстове тих уговора – као предлог за њихово закључивање.

- обмањујуће и упоредно оглашавање (Директива 2006/114/ЕЕЗ)

Одредбе чл. 30-33 Закона о оглашавању („Службени гласник РС“ број 79/05) односе се на неистинито, преварно и упоређујуће оглашавање. Забрањено је оглашавање којим се неистинито означава идентитет оглашивача, његова активност, производ или услуга; изостављање важних података, употреба неодређених и вишезначних израза, застарелих или неажурних навода или других података који изазивају заблуду о идентитету оглашивача, његовој активности, производу или услузи (врста, својство, квалитет, порекло) и другим препорукама упућених примаоцу огласних порука. Такође, није дозвољено оглашавање које представља подражавање или копију другог лица, његове активности, производа или услуге и оглашавање производа или услуга као имитације или верне копије производа или услуга које су заштићен трговачки знак, као и коришћење заштићеног знака или друге ознаке по којој се препознаје конкурент. Коришћење угледа или огласне поруке другог лица није дозвољено без одобрења тог лица. Чланом 53. Закона о оглашавању, забрањено је у огласној поруци упоређивати претходне цене производа и услуга са важећом ценом, ако је претходна цена одређена као фиктивна, ако је претходна цена битно виша од тржишне цене, ако је претходна

цена била у понуди занемарљиво кратко време или роба никада није била нуђена по тој цени и ако је разлика између претходне и важеће цене занемарљива. Потпуно усклађивање са Директивом 2006/114/ЕЕЗ, извршиће се новим Законом о оглашавању, који је урађен и припрема се за достављање Влади на разматрање и утврђивање Предлога закона о оглашавњу.

Банка је дужна да своје производе и услуге оглашава у складу са општим условима пословања, на јасан и разумљив начин, при чему ово оглашавање не сме да садржи нетачне информације, односно информације које могу створити погрешну представу о условима под којима клијент користи те производе и услуге.

Банка је обавезна да, при оглашавању о депозитима и кредитима из своје понуде у рекламним оглашавањима (средства јавног информисања и др.) – у својим просторијама (брошурама, рекламним лецима и сл.) и на својој Интернет страници прецизно и јасно наведе који трошкови падају на терет клијента, као и следеће податке:

- врсту депозита, односно кредита, - висину и променљивост годишње номиналне каматне стопе, - ефективну каматну стопу, - валуту у којој се прима депозит, односно одобрава кредит, - период на који се прима депозит, односно одобрава кредит, - критеријуме за индексирање/ревалоризацију депозита, односно кредита.

- привремене мере забране у вези са заштитом интереса потрошача (Директива 2009/22/EEЗ)

Закон о заштити потрошача, када третира поступак забране неправичних уговорних одредаба и непоштеног пословања преузима директиву 2009/22/EЗ. Члан 137. предвиђа право потрошача чије је право или интерес повређен, као и евидентираног удружења, односно савеза удружења потрошача да поднесе захтев надлежном суду за забрану неправичних уговорних одредби, забрану непоштеног пословања, односно одузимање противправно стечене користи. У наведеним поступцима, суд је овлашћен да огласи ништавом сваку неправичну уговорну одредбу у потрошачком уговору и утврди да је одређено пословање непоштено, наложи трговцу да без одлагања обустави уговарање неправичних уговорних одредаба у пословању са потрошачима и непоштено пословање са потрошачима, утврди обавезу трговцу да о свом трошку исправи део огласа који се према одредбама овог закона сматра непоштеним пословањем или наложи трговцу да у средствима јавног информисања о свом трошку објави да му је одлуком надлежног суда изречена мера забране неправичних уговорних одредаба у потрошачким уговорима или мера непоштеног пословања. Такође, предвиђена је и привремена мера којом се трговцу налаже обустава примене неправичних уговорних одредава, односно обустава непоштеног пословања до доношење коначне одлуке суда.

Вредност предмета спора се утврђује у висини укупне вредности робе, односно услуга у појединачним случајевима садржаним у захтеву, а највише у висини од 500.000 динара (≈ 4.740 евра). Процесну претпоставку представља позив на решавање спора вансудским путем. Уколико трговац против којег је донета правоснажна судска одлука не поступи по тој одлуци у остављеном року, свако лице које има за то оправдани интерес, може да поднесе суду захтев за доношење мере одузимања противправно стечене користи. У овом поступку, ако у предметним појединачним случајевима вредност робе, односно

услуга износи мање од 2.000 динара (≈ 19 евра) по потрошачу, суд ће утврдити износ накнаде за противправно стечену корист у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини укупне вредности робе, односно услуга у случајевима на које се односе утврђене непоштене уговорне одредбе, односно непоштено пословање, а највише до 5% од укупног годишњег прихода трговца, обрачунатог у складу са прописима који уређују заштиту конкуренције. Наплата новчаног износа мере из става 2. овог члана, врши се у корист буџета Републике Србије. Прописана је сходна примена закона којим се уређује парнични поступак, а у члану 141. је предвиђена и обавеза Министарства на публиковање судске праксе у вези поднетих захтева, на основу података добијених од министарства надлежног за послове правосуђа.

29. Молимо да наведете да ли, у оквиру ваше политике о заштити потрошача, постоје државне власти које могу преузети на себе обавезе прописане Уредбом Савета 2006/2004 о Сарадњи у области заштите потрошача.

Уредба Савета 2006/2004 није имплементирана у правни поредак Републике Србије. Инспекцијски органи и агенције са овлашћењем надзора за одговарајуће области имају основни капацитет да преузму обавезу из уредбе, уз потребу даљег развоја капацитета, стручног усавршавања и обуке кадрова.

1. Директива 2006/114/EЗ Европског парламента и Савета од 12. децембра 2006. која се односи на обмањујуће и компаративно оглашавање

МТУ – Тржишна инспекција РАТЕЛ

2. Директива Савета 85/577/EEЗ од 20. децембра 1985. за заштиту потрошача у погледу уговора склопљених изван пословних просторија

МТУ – Тржишна инспекција

3. Директива 2008/48/EЗ Европског парламента и Савета од 23. априла 2008. која се односи на потрошачке кредите

Народна Банка Србије МТУ – Тржишна инспекција

4. Директива Савета 89/552/EEЗ од 3. октобра 1989. о координацији појединих одредби закона, уредби или управних поступака у државама чланицама у вези са активностима телевизијског емитовања

РАТЕЛ

5. Директива Савета 90/314/EEЗ од 13. јуна 1990. о пакет аранжманима и пакет турама

МЕРР – Туристичка инспекција

6. Директива Савета 93/13/EEЗ од 5. априла 1993. о непоштеним одредбама у потрошачким уговорима

МТУ – Тржишна инспекција

7. Директива 2008/122/EЗ Европског парламента и Савета од 14. јануара 2009. о заштити купаца у делу одређених аспеката уговора који се односе на временски ограничено коришћење непокретности

МЕРР – Туристичка инспекција

8. Директива 97/7/EЗ Европског парламента и Савета од 20. маја 1997. о заштити потрошача у вези уговора на даљину

МТУ – Тржишна инспекција

9. Директива 98/6/EЗ Европског парламента и Савета од 16. фебруара 1998. о заштити потрошача приликом истицања цена понуђених производа

МТУ - Тржишна инспекција

10. Директива 1999/44/EЗ Европског парламента и Савета од 25. маја 1999. о неким аспектима продаје робе широке потрошње и пратећим гаранцијама

МТУ - Тржишна инспекција

11. Директива 2000/31/EЗ Европског МТУ – Тржишна инспекција

Законом о заштити потрошача утврђени су систем и стратегија заштите потрошача, а као носиоци заштите потрошача одређени су надлежно министарство и други органи и организације у оквиру својих надлежности као и удружења и савези удружења чија област деловања остваривања циљева заштите потрошача, привредне и професионалне коморе и други учесници на тржишту. Ради унапређења система заштите потрошача и сарадње надлежних органа, организација и других носилаца заштите потрошача Влада Републике Србије образује национални савет за заштиту потрошача.

Имајући у виду да Народна банка Србије врши контролу пословања банака и других финансијских институција, односно врши надзор над обављањем делатности осигурања, Народна банка Србије ће у оквиру своје надлежности предузимати све неопходне активности како би се обезбедило да финансијске институције поступају у складу са важећим законима.

парламента и Савета од 8. јуна 2000. о одређеним правним аспектима услуга информационог друштва, посебно електронске трговине, на унутрашњем тржишту

МТИД – Инспекција за поштанске услуге, инспекција за телекомуникације и

информатику

12. Директива 2001/83/EЗ Европског парламента и Савета од 6. новембра 2001. о коду Заједнице који се односи на медицинске производе за људску употребу

Министарство здравља

13. Директива 2002/65/EЗ Европског парламента и Савета од 23. септембра 2002. о продаји на даљину потрошачких финансијских услуга

Народна Банка Србије МТУ - Тржишна инспекција

14. Уредба (EЗ) No 261/2004 Европског парламента и Савета од 11. фебруара 2004. о утврђивању заједничких правила надокнаде и помоћи путницима у авио саобраћају у случају немогућности укрцавања и отказивања или дугог кашњења летова

/

15. Директива 2005/29/ЕЗ Европског парламента и Савета од 11. маја 2005. у вези са непоштеним пословањем према потрошачу на унутрашњем тржишту

МТУ - Тржишна инспекција

30. Наведите који су органи надлежни за израду нацрта релевантних закона и како се они доносе (првенствено кроз скупштинску процедуру или министарске наредбе и уредбе).

Министарство трговине и услуга, као ресорно надлежно за питања заштите потрошача према Закону о министарствима, одговорно је за припрему закона који уређује област заштите потрошача. Уобичајена пракса у припреми закона је формирање радне групе за израду радне верзије закона, коју чине стручњаци из конкретне области, представници удружења потрошача, пословне заједнице и других заинтересованих страна, као и стручњака министарства. У случају припреме новог Закона о заштити потрошача (2010) постојала је и стручна помоћ страних експерата, преко пројекта подршке Европске комисије (ЗАП пројекат). Након израде радне верзије закона, тај текст је предмет јавне расправе, која се спроводи преко тематских скупова и путем пријема појединачних примедби и коментара. По окончању овог поступка, Министарство израђује текст нацрта закона који се упућује на међуресорну расправу, односно на мишљења других министарстава и државних органа. На основу датих примедби и мишљења, усаглашава се и усваја текст предлога закона, који Влада упућује у парламент, на разматрање и усвајање. Подзаконске акте, доноси орган предвиђен законом на основу којег се доноси подзаконски акт, а то су, по правилу, Влада или ресорни министар. На основу одредаба Закона о заштити потрошача, Влада уредбом ближе уређује законске услове у погледу критеријума за одређивање угрожених потрошача у појединим областима услуга од општег економског интереса, на предлог министра и министра надлежног за одговарајућу област (чл. 84), и садржину обрасца за једнострани раскид уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности, на предлог министра и министра надлежног послове за туризма (чл. 113). Стратегију заштите потрошача, којом се утврђују дугорочни циљеви и активности неопходне ради целовитог остварења политике заштите права и интереса потрошача и акциони план за реализацију стратегије, доноси Влада на предлог министарства надлежног за послове заштите потрошача и уз учешће Националног савета за заштиту потрошача, који чине представници министарстава и других државних органа и носилаца јавних овлашћења, удружења и савеза за заштиту потрошача, привредних и професионалних комора и других учесника на тржишту, као и независни стручњаци из области заштите потрошача (чл. 124. и 126). Министар надлежан за послове заштите потрошача ближе прописује законске услове за упис у евиденцију удружења и савеза за заштиту потрошача, садржину и начин вођења евиденције удружења и савеза, као и садржину пријаве за упис у ту евиденцију (чл. 129). Народна банка Србија је надлежна за доношење прописа из области пословања банака и других финансијских организација чији рад супервизира, као и давање мишљења и сугестија у вези са допунама и изменама закона о заштити потрошача и другим прописима који се односе на заштиту корисника финансијских услуга.

31. Молимо да наведете друге постојеће прописе којима се штите економски интереси потрошача (нпр. правила о поспешивању продаје, правила оглашавања, правила за смањење цена, општи захтеви за декларисање производа).

Поред Закона о заштити потрошача, одређена питања у вези заштите економског интереса потрошача, као што су правила оглашавања производа и услуга, уређује Закон о оглашавању (Сл. гласник 79/2005), укључујући правила о оглашавању расродаје, обећања поклона, гаранције, повраћаја новца и сл (чл. 49-60). Закон о трговини (Сл. Гласник, 53/10), поред осталог, предвиђа правила о декларацији, истицању цене и продајним подстицајима, као што су распродаје, промоције, попусти и сл. (чл. 40, 41 и 44).

Прописи Народне банке Србије из области заштите корисника финансијских услуга:

- Одлука о ближим условима и начину поступања банке по приговору клијента („Службени гласник РС“, број 114/2006);

- Одлука о начину и поступку спровођења општих услова пословања које банка примењује у односу с клијентима физичким лицима („Службени гласник РС“, број 74/2009);

- Одлука о условима и начину обављања мењачких послова („Службени гласник РС“, број 67/2006, 68/2006 - испр., 116/2006, 24/2007, 50/2007, 118/2007, 120/2008, 11/2010 и 18/2010);

- Одлука о минималним условима за закључење уговора о финансијском лизингу и о начину исказивања лизинг накнаде и других трошкова који настају закључењем тог уговора („Службени гласник РС“, број 4/2006, 64/2006, 15/2009 и 7/2010);

- Одлука о начину заштите права и интереса осигураника, корисника осигурања и трећих оштећених лица и поступку посредовања ради мирног решавања спорних односа насталих из основа осигурања („Службени гласник РС“, број 45/2005);

- Одлука о оглашавању добровољних пензијских фондова и стандардизованом тексту приликом оглашавања („Службени гласник РС“, број 23/2006);

- Одлука о ближој садржини и стандардизованом формату уговора о чланству у добровољном пензијском фонду („Службени гласник РС“, број 9/2009);

- Одлука о ближој садржини и стандардизованом формату проспекта добровољног пензијског фонда („Службени гласник РС“, број 23/2006);

- Одлука о отварању, вођењу и преносу индивидуалних рачуна чланова добровољног пензијског фонда („Службени гласник РС“, број 24/2008).

Примена и спровођење

32. Уколико постоје државни органи који штите економске интересе потрошача, молимо да наведете овлашћења којима располажу и дате неколико примера извршених активности, укључујући и овлашћења и активности у прекограничним случајевима

Закон о заштити потрошaча у члану 147. одређује надлежност за надзор над применом закона и то тако да надзор врши министарство надлежно за заштиту потрошача, за послове туризма, енергетике, телекомуникација. Инспекцијски надзор врше ова министарства преко инспектора надлежних за вршење надзора у одговарајућој области. Овом врстом надзора штите се економски интереси потрошача.

У вршењу инспекцијског надзора надлежни инспектор има сва права, дужности и овлашћења прописана Законом о заштити потрошача и законима којима се уређује инспекцијски надзор у одговарајућој области. Надлежни инспектор има овлашћење да проверава да ли трговац истиче цене у складу са Законом, саопштава комерцијалну сврху обавештавања потрошача пре закључења уговора, непоштено послује, шаље пошиљке које потрошач није наручио, врши оглашавање посредством средства комуникације на даљину противно закону, злоупотребљава израз гаранција, одговара потрошачу на рекламацију у року од 14 дана, оглашава или нуди туристичко путовање и временски подељено коришћење непокретности противно закону, доставља гаранцију за случај неспособности плаћања код туристичког путовања и временски подељеног коришћења непокретности. Ако надлежни инспектор утврди неки од ових недостатака доноси решење којим одређује рок у коме је трговац дужан да отклони утврђени недостатак. Ако трговац не отклони утврђени недостатак у року одређеним у решењу, инспектор доноси решење о привременој забрани продаје робе, односно пружања услуге, до отклањања недостатка због којих је та мера изречена. Народна банка Србије започела је процес успостављања функције заштите корисника финансијских услуга у свим сегментима финансијског сектора који супервизира. Формирањем посебног организационог дела – Центра за кориснике финансијских услуга, Народна банка Србије је иницирала успостављање института заштите корисника финансијских услуга, настављајући да грађанима још активније пружа помоћ у остваривању њихових права, као и помоћ у разумевању и коришћењу услуга финансијског сектора. Уколико корисник неке од финансијских институција чији рад супервизира Народна банка Србије сматра да су његова права у односу са банком, друштвом за осигурање или друштвом за управљање добровољним пензијским фондовима нарушени, односно да се нека од поменутих финансијских институција не придржава добрих пословних обичаја, корисник мора прво да покуша да у директном обраћању финансијској институцији разреши настали проблем. Уколико не буде задовољан одговором, има право да упути писмени приговор. Ако финансијска институција након тога не достави одговор или корисник буде незадовољан предложеним решењем, може се приговором обратити Народној банци Србије. Народна банка Србије - Центар за кориснике финансијских услуга разматра приговор корисника, тражи изјашњење од финансијске институције и уколико процени да је могуће постићи мирно решење спорног односа у поступку посредовања, предлаже и, уколико обе стране то прихвате, организује поступак посредовања. Дакле, Центар за кориснике не доноси одлуку по проговору корисника нити изриче било какве мере финансијским институцијама. Имајући у виду да банке обавештавају Народну банку Србије у вези са приговорима поднетим тим институцијама и води евиденцију о приговорима поднетим Народној банци Србије, основи тих приговора се евидентирају и о томе се доставља информација надлежном сектору за контролу. Сектор контроле узима наведене информације у обзир приликом редовне контроле пословања. О предузетим мерама не обавештавају се подносиоци приговора. Народна банка Србије није надлежна за поступање по евентуалним приговорима у вези са прекограничним спорним односима.

33. Молимо да дате детаљне информације о спровођењу прописа у области финансијских услуга, нарочито потрошачких кредита.

У Поглављу 9 - Финансијске услуге детаљно је објашњено спровођење прописа у области финансијских услуга. Народна банка Србије је надлежна за контролу примене Одлуке о начину и поступку спровођења општих услова пословања које банка примењује у односу с клијентима физичким лицима, као и примену свих других одлука које регулишу питање заштите корисника финансијских услуга.

Предлогом закона о заштити корисника финансијских услуга такође је установљена надлежност Народне банке Србије за предузимање одговарајућих мера у случају непоступања у складу за тим законом.

II Јавно здравље

А. Хоризонтални аспекти

34. Бела књига Комисије „Заједно за здравље: Стратешки приступ Европске уније 2008-2013.“, Документ КOM(2007) 630 коначни, утврђује здравствену стратегију Европске Уније (ЕУ). Други програм ЕУ Акција у области здравља 2008-2013.(Одлука 1350/2007/ЕЗ) је кључни инструмент за подршку циљева дате стратегије. Да ли ваша држава има стратегију за здравље? Који су њени главни приоритети? Да ли се спроводе активности у тим областима? Ако је одговор потврдан, молимо да дате кратак опис. Примери су:

-Општи циљеви здравствене политике

-Активности промовисања здравља

- Активности надзора и приправности

- Иновације у здравству/здравственој технологији

- Родна димензија

-Програми просвећивања у области здравља

- Механизми консултовања

- Анализе и извештавање о здравственом статусу (као подршка циклусима државне здравствене политике, као проблеми јавног здравља и њихове детерминанте – у различитим групама становништва – су важне за креаторе политике).

Република Србија има здравствену стратегију. У почетку процеса реформе здравственог сектора, основни елементи и суштина промена дефинисани су у документу „Боље здравље за све у трећем миленијуму“. Овај документ је имао три стратешке компоненте: Здравствена политика Србија (2002), Визија система здравствене заштите у Србији и Стратегија и Акциони план реформе здравственог система. Овај документ је заснован на Декларација СЗО о одговорности државних органа за здравље народа у свим државама чланицама, Универзална декларација о људским правима, Европска политика и „Циљеви здравља за све у 21. веку.“ Циљеви дефинисани Здравственом политиком Србије су:

1. очување и унапређење здравственог стања становништва Србије и јачање здравственог потенцијала нације; 2. правичан и једнак приступ здравственој заштити свим грађанима Србије, за исте потребе, као и унапређење здравствене заштите угрожених популација; 3. постављање корисника (пацијента) у центар система здравствене заштите; 4. одрживост здравственог система, уз транспарентност и селективну децентрализацију у области управљања ресурсима, и ширење извора и начина финансирања; 5. побољшање функционисања, ефикасности и квалитета здравственог система уз дефинисање посебних националних програма у области кадрова, мреже институција, технологије и медицинског снабдевања; 6. дефинисање улоге приватног сектора у пружању здравствених услуга становништву; 7. унапређење кадровске базе здравствене заштите (хумани ресурси за здравље). Здравље има изузетно важан утицај на способност људи да живе свакодневни живот, на допринос друштвеном и економском развоју, односно општем успеху земље. Стога здрављу треба прићи као великом националном ресурсу који заслужује континуирани стратешки развој. Поред тога, право на здравље и здравствену заштиту је једно од основних људских права и сви би требало да уживају у најбољем здрављу – свака особа у Републици Србији треба да има прилику на избор здравих начина живота и живот у окружењу које даје подршку здрављу.

План развоја здравствене заштите Републике Србије (у даљем тексту: План) је стручни и политички документ, на основу кога се усмерава развој здравственог система у складу са укупним развојем друштва. Овај документ дефинише основне циљеве и правце развоја здравствене заштите у Републици Србији и резултат је експертски вођеног консултативног процеса. Доношење овог документа засновано је на општем друштвеном значају који има здравље и потреби да се представници друштва у целини одреде према циљевима и мерама здравствене заштите. План представља инструмент за даљи развој система здравствене заштите и промена које треба да обележе наредни период у смислу унапређења и успостављања равнотеже између ефикасности и квалитета и безбедности здравствене заштите на свим нивоима система, уважавајући околности везане за друштвена кретања, демографске промене, ниво образовних и културолошких достигнућа становништва, здравствено стање становништва, као и низ других фактора који могу утицати на одрживи развој здравствене заштите. Основа за доношење Плана План се доноси на основу члана 16. Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 107/05 и 72/09-др. закон), а полазећи од стратегија и националних програма које је донела Влада, а посебно: Здравствене политике Србије (2002), Стратегије за смањење сиромаштва у Србији (2003), Националних миленијумских циљева развоја у Републици Србији (2006), Стратегије развоја здравља младих у Републици Србији (2006), Националне стратегија о старењу 2006-2015 (2006), Стратегије контроле дувана (2007), Стратегије развоја заштите менталног здравља (2007), Националне стратегије одрживог развоја (2008), Стратегије за борбу против дрога (2009), Стратегије за превенцију и контролу хроничних незаразних болести (2009), Стратегије за унапређење положаја Рома (2009), Стратегије јавног здравља Републике Србије (2009) и других.

35. Молимо да пружите информације о здравственом статусу становништва у вашој држави. Требало би, по половима, обухватити специфичне и комбиноване информације о кључним здравственим показатељима као што су морталитет новорођенчади и очекивани животни век; структура морталитета и морбидитета; ситуацију по питању заразних и полно преносивих болести, године здравог живота. У том циљу, молимо вас да посетите страницу Генералног директората за заштиту здравља и потрошача о Здравственим индикаторима Европске заједнице (ECHI) и то узмете као пример за праћење овог првог сета кључних здравствених показатеља. ((http://ec.europa.eu/health/indicators/echi/list/index_en.htm).

Показатељи виталне демографске статистике У природном кретању становништва Србије карактеристичне су следеће тенденције:

смањење наталитета – стопа наталитета (на 1000 становника) је са 10,4 у 2002. години смањена на 9,6 у 2009. години;

пораст општег морталитета – стопа опште смртности (на 1000 становника) је повећана са 13,7 у 2002. години на 14,2 у 2009. години;

смањење природног прираштаја – стопа природног прираштаја (на 1000 становника) има тренд опадања, и то са -3,3 у 2002. години на -4,6 у 2009. години;

смањење опште стопе смртности одојчади – од 2002. године стопа смртности одојчади на 1000 живорођене деце смањена је са 10,1 на 6,7, колико је износила у 2008. години, док је у 2009. години забележен пораст овог показатеља на 7,0.

Витални догађаји, Србија, 2002 – 2009.

Показатељ 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Стопа наталитета (на 1000 становника)

10,4 10,5 10,5 9,7 9,6 9,2 9,4 9,6

Стопа опште смртности (на 1000 становника)

13,7 13,8 14,0 14,3 13,9 13,9 14,0 14,2

Стопа природног прираштаја (на 1000 становника)

-3,3 -3,3 -3,5 -4,6 -4,3 -4,7 -4,6 -4,6

Смртност одојчади (на 1000 живорођене деце)

10,1 9,0 8,1 8,0 7,4 7,1 6,7 7,0

Извор података: Републички завод за статистику Републике Србије Неповољан демографски показатељ је и старосна структура становништва. Подаци пописа из 2002. године потврђује чињеницу да је становништво Србије у тренду прогресивног старења. Наиме, становништво старије од 65 година чинило је 16,5% целокупне популације.

Очекивано трајање живота

Очекивано трајање живота на рођењу, за период од 1997. до 2009. године, и за мушки и женски пол, показало је благу тенденцију пораста. У 2009. години очекивано трајање живота износило је 71,1 година за мушкарце и 76,4 године за жене, док је у 1997. години износило 69,6 година за мушкарце и 74,6 година за жене Смртност одојчади Стопа смртности одојчади као значајан и осетљив индикатор како здравственог стања и здравствене заштите становништва, тако и стања у социјално-економској и другим сферама друштва дугорочно је у опадању. Забележен је пад ове стопе са 12,1/1000 живорођених у 1997. години на 7,0/1000 живорођених у 2009. години Здравствено стање становништва На здравствено стање становништва утицала су, поред старења популације, и негативна социјално-економска кретања у последњој деценији прошлог века. Здравствени потенцијал нације се истрошио због чега се у времену социјално-економског опоравка, али уз све тешкоће које са собом носи транзиција државе и друштва, не може очекивати брзо заустављање негативних показатеља здравља и њихово жељено побољшање. Морбидитет Испитивање здравља становништва Србије у 2006. години је показало да више од половине одраслих становника Србије (55,9%), према сопственом исказу, имало је једну од 19 наведених хроничних болести. Најучесталије обољење које је икад откривено код просечног становника Србије је повишен крвни притисак (23,0%), а следе реуматска обољења зглобова (16,8%), повишене масноће у крви (7,9%), обољења бубрега (6,0%) и алергије изузев астме (5,3%) Морбидитет у примарној здравственој заштити Најчешће регистроване групе болести у примарној здравственој заштити у 2009. години су биле болести система дисања са учешћем од 26,1%, фактори који утичу на здравствено стање са 11,4%, болести система крвотока са 9,1%, болести мокраћно-полног система са 6,5% и болести мишићно – коштаног система са 5,4%. Ове групе болести чине 59,0% укупног морбидитета док су остали узроци оболевања заступљени са 41,0% у укупном морбидитету становништва. Редослед и структура најчешћих група болести по појединим областима примарне здравствене заштите и кроз године незнатно се разликују.

Болнички морбидитет Према извештају о хоспитализацијама (појединачни извештаји) у болницама Србије у 2009. години лечено је укупно 1.065.083 особa. У структури болнички лечених лица у 2009. години било је 486.779 мушкараца (45,7%) и 578.304 женa (54,3%). У односу на групе болести према МКБ-10, редослед три најчешћа обољења, стања и повреда лечених у болницама је следећи: 1. Болести система крвотока (IX) 158.911 2. Тумори (II) 148.625 3. Болести система за варење (XI) 92.619

Најчешћи појединачни узрок хоспитализације мушкараца у 2009. години била је препонска кила. Други најчешћи узрок био је стезање у грудима, а затим следе шећерна болест, инсулино зависни облик, друга хронична опструктивна болест плућа, и инфаркт мозга – изумирање ткива мозга. Код свих наведених узрока хоспитализације забележен је тренд повећања у периоду од 2000. до 2009. године Уколико се изузму хоспитализације због спонтаног порођаја, најчешћи узрок хоспитализације жена у 2009. години био је злоћудни тумор дојке (C50). Ово обољење у 2000. години није се налазило на листи десет најчешћих узрока хоспитализације жена са стопом хоспитализације од 1,2 на 1000 становника. У 2007. години стопа хоспитализације од злодућног тумора дојке била је 3,0 на 1000 становника, а 2009 се попела на 4,0 на 1000 становника. Остали најчешћи узроци хоспитализације жена су, шећерна болест, инсулино зависни облик, повишен крвни притисак непознатог порекла, инфаркт мозга – изумирање ткива мозга и стезање у грудима. Хроничне незаразне болести које представљају највећи јавноздравствени проблем

Незаразне болести (болести срца и крвних судова, малигни тумори, шећерна болест, опструктивна болест плућа и друге) већ деценијама доминирају у нашој националној патологији и представљају највећи јавноздравствени проблем. За акутни коронарни синдром, рак и шећерну болест формирани су национални/популациони регистри. Акутни коронарни синдром Акутни коронарни синдром (АКС), акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис, представља један од водећих здравствених проблема. Према подацима регистра за АКС, у Србији је у 2008. години са дијагнозом АКС евидентирано 22.058 случајева. Инциденција АКС у Србији износила је 300,1 на 100.000 становника. Рак На основу података регистра за рак централне Србије, у 2007. години, оболело је 25.662 особе од малигних тумора (13.475 мушкараца и 12.187 жена), а 14.373 особе (8290 особа мушког пола и 6083 особe женског пола) је умрло од рака. У централној Србији у 2007. години, мушкарци су најчешће оболевали од малигних тумора плућа, колона и ректума, простате и мокраћне бешике, а код жена, малигни тумор најчешће је био локализован на дојци, колону и ректуму, грлићу материце и плућима. Мушкарци у централној Србији, током 2007. године, најчешће су умирали од малигних тумора плућа, колона и ректума, простате и желуца, а жене су најчешће биле жртве малигног процеса на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце Шећерна болест Процењује се да данас у Србији са дијагнозом дијабетеса болује приближно 600.000 особа или 8,2% популације. Број особа са дијабетесом типа 2 је многоструко већи (95%) у односу на особе са дијабетесом типа 1. Према подацима популационог регистра за дијабетес, у 2008. години, евидентирано 274 новооболелих особа узраста до 29. година са дијагнозом тип 1 дијабетеса. Исте године регистровано је 15.409 новооболелих особа од тип 2 дијабетеса.

Морталитет У 2009. године, стопа умрлих од свих узрока смрти на 1000 становника (општи морталитет) износила је 14,2 на 1000 становника. У структури морталитета, болести срца и крвних судова чиниле су више од половине свих смртних исхода (54,8%), а свака пета умрла особа (20,6%) била је жртва малигног тумора. У последњој деценији забележеноје смањење учешћа у умирању од болести система крвотока у укупном броју смртних исхода са 57,2% у 1999. години на 54,8% у 2009. години, али пораст учешћа у умирању од малигних тумора са 17,1% у 1999. години на 20,6% у 2009. години. Стопа морталитета од малигних болести повећала се у последњих девет година са 247,4 у 2002. години, на 287,3 на 100.000 становника у 2009. години, као и стопа морталитета од шећерне болести која се повећала са 34,1 у 2002. години, на 41,9 на 100.000 становника у 2009. години. Оболевање и умирање од заразних болести

Заразне болести данас не представљају већи здравствени проблем у Србији пре свега, захваљујући редовном вакцинисању и релативно добром предузимању осталих превентивних мера. У 2009. години пријављенo je 431.666 оболелих од заразних болести, првенствено оболелих од респираторних заразних болести, са инциденцијом од 5872,83 на 100.000 становника. У односу на 2008. годину (стопа инциденције од заразних болести је износила 4791,3/100.000), у 2009. години пријављен је мањи број епидемија заразних болести, али са знатно већим бројем оболелих, због проглашене епидемије новог грипа од већег значаја. Број оболелих од плућне туберкулозе у 2009. години износио је 1630 случајa (инциденција 22,17/100.000), што је значајно смањење у односу на 2003. годину када је инциденција била 37,9/100.000. То се може тумачити увођењем Стратегије директно опсервиране терапије (DOTS) у 2002. години, и значајним трендом опадања броја новооболелих лица од плућне туберкулозе. Од последица заразних болести у 2009. години је умрло 245 лицa, са стопом морталитета 3,32/100.000, што је највиша вредност од 1999. године (1,99/100.000) . Повећање морталитета у односу на 2008. годину (2,57/100.000) је последица епидемије новог грипа, током које су до краја 2009. године умрле 52 особе. Вакцинабилне болести Од болести које се могу превенирати вакцинама у 2009. години оболеле су 302 особе, што чини 0,07 % укупног оболевања од заразних болести и најмања је вредност у посматраном петогодишњем периоду. Одржава се одсуство дифтерије и хуманог беснила. Последњи случај полиомијелитиса изазваног дивљим полиовирусом у Србији регистрован је 1996. године. У Европи је 2002. године проглашена ерадикација дечије парализе и од тада се одржава статус региона/земље без полиомијелитиса. Стопа инциденције морбила у 2009. години бележи вредност од само 0,01/100.000.

Имунизације Планиране имунизације против дифтерије, тетануса, великог кашља (ДТП) и дечије парализе (ОПВ) спроведене су са високим обухватом од 97,4%. Такође, ревакцинације деце у другој години живота, ревакцинације предшколске и школске деце против тетануса, дифтерије и полиомијелитиса обављене са високим обухватом изнад 96%. Обухват ММР вакцинацијом износио је 95,9%, а ревакцинацијом 95,3% (у седмој години) односно 88,8 % ( у 12. години ). Обухват вакцинацијом хепатитис Б (уведена у календар вакцинације 2005. године) вакцином деце у првој години живота био је 95,2%, а деце у 12. години живота 61,8%. HIV и AIDS У периоду од 1985. године, када су регистровани први случајеви, закључно са 2009. годином пријављено је 1489 оболелих од Morbus HIV (AIDS,сида) од којих је 970 (65%) особа умрло. Током 2009. године регистрованe су 52 новооболеле особе (стопа инциденције 0,71 на 100.000 становника), док је 25 особа умрло (стопа морталитета 0,34 на 100.000 становника). Због доступне и делотворне антиретровирусне терапије, региструје се пад оболелих и умрлих од AIDS-а у Србији у последњих десет година

Уз описне податке, молимо вас да такође назначите:

a) Који се подаци израђују на националном нивоу, ко има приступ њима и у којој мери су упоредиви са осталим државама ЕУ?

У Србији, следећи подаци се сматрају здравственим: подаци о демографским и социјалним карактеристикама становништва, понашање и начин живота (лични фактори ризика), загађење ваздуха, квалитет вода, одлагање чврстог и течног отпада (еколошких фактора ризика), морталитета и морбидитета становништва, коришћење услуга (коришћења услуга од стране становништва) и учинка здравственог система - ресурси (здравствених установа, људски ресурси, опрема) и активности/пружања и квалитету услуга, као и податке о финансијским ресурсима и трошковима за здравствену заштиту (Национални здравствени рачуни). Што се тиче упоредивости података са другим земљама ЕУ, извештаји Републике Србије су регуларни једногодишњи скуп података о здравственим индикаторима (подаци о смртности, узроцима смрти, морталитету мајки, људских ресурса, коришћење услуге, итд), као и осталим здравственим индикаторима (Преваленција пушења, стање ухрањености , итд.) намењени СЗО и свим њеним Здравственим базама података. Република Србија има Focal point експерта у пројекту ECHIM (Европска заједница здравствених индикатора) од 2007. Развој методологије индикатора здравља у Европи, нарочито Echi-shorth листа која се састоји од 88 индикатора, пажљиво је испраћена, што значи да се у потпуности слаже са досадашњим ECHI захтевима. Србија спада у групу „осталих“ земаља. За ECHI кратку листу индикатора који се заснивају на European Health Interview Survey, Србија примењује већину питања у свом националном здравственом истраживању. Србија је веома добро усаглашена са осталим ECHI индикаторима који су у складу са захтевима Еуростата или СЗО за Европу. Због неопходности једнобразног извештавања у ЕУ, и коришћења најбоље могуће теорије и праксе за развој ECHI индикатора, Србија као и све остале државе чланице организује систем са циљем да користи све показатељи из листе.

b) Какви су подаци о доступности и коришћењу здравствених услуга, финансирању примарне и секундарне здравствене заштите, морбидитету, морталитету, инциденци, болничким објектима, здравственом кадру, годинама здравог живота, регионалним разликама?

Према Плану мреже, укупан број здравствених установа у државној својини је 375 и то: 167 домова здравља, 41 апотека, 16 завода на примарном нивоу, пет здравствених центара, 40 општих болница, 40 специјалних болница за акутна и хронична стања и за рехабилитацију, пет клиничко-болничких центара, шест клиника, 13 института, Војно-медицинска академија, четири клиничка центра, 37 института и завода који обављају делатност на више нивоа, од којих су четири институти и 23 заводи за јавно здравље. Укупан број постеља у стационарним здравственим установама у Србији у 2009. години износио је 39.572 постеља (без постеља дневних болница) или 540,6 постеља на 100.000 становника. Обезбеђеност постељама у Србији је мања од просека у Европском региону (656 на 100.000 становника), а нешто већа од просека ЕУ (530 на 100.000 становника). У здравственим установама из Плана мреже 2009. године било је укупно 114.175 запослених. Почетком 2009. године у Републици Србији било је регистровано преко 5.000 облика здравствене службе у приватној својини (здравствене установе и приватна пракса), од чега су 7 домови здравља, 72 болнице, затим 136 поликлиника, око 1200 лекарских ординација, 2000 стоматолошких ординација, 1400 апотека и 200 различитих лабораторија и дијагностичких ординација. У Републици Србији у 2009. години све здравствене установе (државне и приватне) располагале су са: два апарата за позитрон емисиону томографију (ПЕТ скенер) (0,27 на милион становника), 38 апарата за магнетну резонанцу (МР) (5,17 на милион становника), 90 апарата за компјутеризовану томографију (ЦТ) (12,24 на милион становника), 14 линеарних акцелератора (LINAC) (1,9 на милион становника) и 75 мамографа (10,2 на милион становника) од којих су два покретни дигитални мамографи. Просечан број посета службама у примарној здравственој заштити у 2009. години износио је 8 посета, што је знатно више од просека у ЕУ (6,8). У 2009. години било је 15,5 хоспитализовани на 100 становника што је ниже од просека у европском региону СЗО (18,3) и ЕУ (17,7) по становнику. На сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић - Батут” www.batut.org.rs налазе се подаци ресурсима, раду здравствених установа и коришћењу здравствене заштите публиковани у Здравствено-статистичком годишњаку, и Националном здравственом рачуну: показатељи расхода; индикатори здравствене потрошње; анализе извора финансирања здравствене заштите (финансијера и пружалаца здравствених ислуга, анализа ресурса, макроекономске променљиве) и финансирање јавних здравствених установа.

c) Колики је број лекара, медицинских сестара и зубара и другог здравственог особља по глави становника?

Укупан број лекара у установама из Плана мреже у 2009. години је износио 20 825; број стоматолога – 2273; број медицинских сестара и техничара – 39 853.

На основу броја запослених у здравственим установама из Плана мреже, постигнута је обезбеђеност од 284 лекара на 100 000 становника, док је у ЕУ тај број нешто већи – 321 лекар на 100 000 становника. У примарној здравственој заштити постигнута је обезбеђеност од 90 лекара на 100 000 становника, односно једног лекара на 1112 становника. Уколико се посматра обезбеђеност становништва лекарима у односу на укупан број лиценцираних лекара у Републици Србији (28 413 према подацима Лекарске коморе Србије) она износи 387 лекара на 100.000 становника. Број медицинских сестара-техничара (узимајући у обзир запослене у здравственим установама из Плана мреже) на 100 000 становника је 572, док је у ЕУ тај број већи за једну трећину и износи 745 на 100 000 становника. Међутим, ако узмемо у обзир укупан број лиценцираних медицинских сестара и здравствених техничара (50 801 према подацима Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије), онда је обезбеђеност становништва медицинским сестрама ближа просеку ЕУ и износи 721 медицинска сестра на 100 000 становника.

d) Која је просечна дужина боравка у болницама и здравственим институцијама?

Просечна дужина боравка у болницама у Србији континуирано опада из године у годину. Године 1997. износила је 13,3 дана, док је у 2009. смањена на 9,4 дана, чиме се просечна дужина боравка у болницама у Србији приближила просечној вредности у ЕУ (8,7 дана).

e) Које су главне детерминанте болести?

Социјално – економске детерминанте здравља Социјално-економске прилике и здравље становништва су нераскидиво повезани и снажно међусобно зависни. У Републици Србији период после 2000. године обележила су позитивна кретања низа социјално-економских показатеља, попут раста бруто домаћег производа, релативне монетарне стабилности и раста издвајања у области здравствене потрошње. Међутим, низак ниво БДП-а и висока стопа незапослености представљају озбиљан лимитирајући фактор одрживог финансирања здравствене заштите. Животне навике

Животне навике су директно повезане или су саме по себи фактори ризика као што су пушење, хипертензија, хиперхолестеролемија, алкохол, гојазност, неправилна исхрана и физичка неактивност који доприносе настанку хроничних незаразних болести од већег јавноздравственог значаја. Наведени фактори ризика заједнички су за бројне хроничне незаразне болести, чији је настанак, с обзиром на мултифакторску етиологију, повезан са присуством два или више наведених фактора ризика. Истраживање здравља становништва Србије, 2006. године, показало је да: 33,6% одраслог становништва пуши; 23% је изјавило да има хипертензију, док 46,5% има хипертензију и потенцијалну хипертензију; 40,3% свакодневно или повремено конзумира алкохол; 18,3% је гојазно и 74,3% није довољно физички активно. У односу на претходно истраживање из 2000, међу одраслим становништвом Србије 2006. године, смањена је учесталост пушења за 6,9%, конзумирања алкохола за 7,2% и физичке неактивности за 12%. У истом периоду, преваленција хипертензије порасла је за 2% и гојазности за 1%.

Преваленција (%) фактора ризика код одраслог становништва Србије, 2000. и 2006. године Фактори ризика

Преваленција (%) 2000. година 2006. година

Пушење 40,5 33,6 Хипертензија 44,5 46,5 Алкохол 47,5 40,3 Гојазност 17,3 18,3 Физичка активност три пута недељно

13,7 25,7

Извор: Истраживање здравља становника Србије, 2000. и 2006.

Истраживање здравља становништва Србије, 2006. године обезбедило је драгоцене податке о социјално-економским одредницама здравља, здравственом стању на основу самопроцене испитаника, функционалним способностима, коришћењу здравствене службе и трошковима за здравствену заштиту, посебно о животним стиловима за које је ова врста истраживања једини извор података. Ови подаци омогућавају евалуацију политика и програма у периоду између два истраживања, идентификовање приоритетних проблема и реализацију одговарајућих мера и активности за унапређење здравља и здравствене заштите становника, праћење здравственог стања и епидемиолошких трендова разболевања, формулисање циљева здравствене политике и дефинисање стратегија развоја здравственог система. Издвајају се и детаљније приказују следећи: Учесталост повишеног крвног притиска На мерењу је 46,5% одраслих становника имало повишен систолни (≥140 mmHg) или дијастолни (≥90 mmHg) крвни притисак, или су узимали лекове за снижавање крвног притиска, односно били са хипертензијом и потенцијалном хипертензијом (повишени крвни притисак). Проценат становника са повишеним крвним притиском је у 2006. години био значајно већи у односу на 2000. годину када је износио 44,5%. Повишени крвни притисак је био присутнији код мушкараца, становника старијих од 45 година, у југоисточној Србији, као и код становника са најнижом школском спремом (62,7%), најсиромашнијих (53,1%) и сиромашнијих (49,3%) према индексу благостања.

Антихипертензивне лекове је узимало 24,1% одраслих становника. Свака друга особа са хипертензијом или потенцијалном хипертензијом (51,3%) узимала је антихипертензивне лекове, што је значајно више него у 2000. години (46,5%). Проценат становника који су узимали лекове је био значајно већи код жена (62,1%), а значајно мањи код мушкараца (42,5%). Такође, проценат је био већи и код становника старијих од 55 година, становника југоисточне Србије (59,8%), становника са завршеном основном школом (56,9%) и становника у чијем је домаћинству приход по члану домаћинства био већи од 15.000 динара (56,6%).

Ухрањеност На основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ) било 38,3% нормално ухрањених, док је свака друга особа била са прекомерном телесном масом (54,5%), и то

18,3% гојазних а 36,2% предгојазних. Потхрањених је било 2,3%. Највећи проценат гојазних је забележен код становника са најнижом школском спремом (23,1%), средњег слоја према индексу благостања (20,8%) и становника Војводине (20,5%) и источне Србије (21,4%), док је предгојазност заступљенија код мушкараца (42,2%) и најбогатијих (38,3%). Проценат гојазних и предгојазних становника расте са старошћу до 64 године, с тим што у популацији старијој од 75 година долази до значајног пада процента гојазних. Праћење и саветовање у вези са ризицима за хроничне незаразне болести Скоро сваки други одрасли становник је примио савет за промену стила живота (49,7%). Више од трећине становника је у години која је претходила истраживању променило нешто у понашању према здрављу (37,8%). Исхрана Један од најважнијих показатеља здравог животног стила/здраве исхране је конзумација свежег воћа и поврћа. Свеже поврће је свакодневно конзумирало 54,8% одраслих становника, што је значајно више него 2000. године када је то чинило 42,4%. У Војводини и централној Србији је значајно мање становника који су свакодневно јели свеже поврће (44,0% и 49,3%). Свеже воће је свакодневно конзумирало 44,0% становника. И учесталост конзумирања свежег воћа је порасла у односу на 2000. годину када је износила 34,4%. Становници западне Србије и Београда су јели свеже воће значајно више (51,4% и 51,0%), за разлику од становника централне Србије (35,4%) и Војводине (40,4%). Богатији и најбогатији становници у својој исхрани су чешће користили свеже поврће и воће.

Сваки пети одрасли становник Србије (19,9%) при избору начина исхране никад није размишљао о здрављу. О здрављу су, при избору начина исхране, најмање размишљали становници старији од 75 година, становници југоисточне Србије, и најсиромашнија популација. Употреба алкохола Проценат одраслих становника који дневно конзумирају 50 и више грама етанола представља показатељ „тешког пијења“. У овој групи која је под високим ризиком за настанак дуготрајних болести, односно здравствених проблема као последице употребе алкохола, налазило се 3,9% одраслих становника Србије. У источној Србији је забележен већи проценат становника који су припадали овој категорији (7,6%), као и у групи најсиромашнијих становника (6,1%). Знање о HIV/AIDS За постојање HIV вируса, односно болести сиде (AIDS), зна 90,5% одраслих становника и то значајно више у градским насељима у односу на остала. Информисаност о HIV-у и AIDS-у је била највећа у Београду, док је значајно мања била у западној и југоисточној Србији. Нешто више од трећине одраслих становника Србије (37,9%) знало је где се може тестирати на HIV. Информисаност о месту тестирања је била већа код жена, а мања код

мушкараца. У Србији се 4,2% одраслих становника тестирало на HIV. Обезбеђен је приступ HAART-у (Високо активна антиретровирална терапија) и трошкови терапије су покривени од стране Републичког завода за здравствено осигурање. Mање знања у вези са превенцијом HIV инфекције, а више предрасуда према инфицираним особама, регистровано је у западној Србији, код становника у ванградским насељима, као и код сиромашних и ниже образованих становника. Ипак, у односу на 2000, у 2006. години бележи се повећање процента становника који немају предрасуде према особама инфицираним HIV-ом, највише у узрасној групи од 35 до 45 година, са 13,7% на 18,9%. У централној Србији је у 2006. години забележен највећи проценат становника овог узраста без дискриминаторног става, 29,2%. Нешто више од петине младих (20,3%) у Србији узраста од 15 до 24 године имало је довољно стеченог знања о HIV-у и AIDS-у, односно правилно су идентификовали начине превенције сексуалне трансмисије и истовремено одбацивали заблуде везане за трансмисију HIV-а, што је скоро три пута више него 2000. године (7,3%).

Оптерећење становништва факторима ризика

Број изгубљених година живота коригованих у односу на неспособност (DALI/1000 становника) за поједине факторе ризика према полу у 2000. години и уједно највеће оптерећење факторима ризика међу мушкарцима у 2000. години могло се приписати пушењу, а затим хипертензији, физичкој неактивности и гојазности. Жене највише су биле оптерећене хипертензијом, а потом физичком неактивношћу, пушењем и гојазношћу

Укупно оптерећење наведеним факторима ризика било је веће за мушкарце него за жене.

Изгубљене године живота кориговане у односу на неспособност (DALI/1000 становника) за поједине факторе ризика према полу, Србија 2000.

Фактори ризика

DALI/1000

Мушкарци Жене

Пушење 35,2 12,5 Хипертензија 21,7 17,5 Хиперхолестеролемија 3,1 1,7

Конзумирање алкохола 5,7 1,5 Гојазност 14,9 12,2 Физичка неактивност 19,5 16,3 Извор: The Burden of Disease and Injury in Serbia. Belgrade: Ministry of Health of the Republic of Serbia; 2003 Животна средина Животна средина са својим физичким, биолошким, хемијским, друштвеним и психосоцијалним факторима има значајан утицај на здравље људи, премда њихово дејство на здравље може бити примећено углавном након много година. Проценат становништва који има прикључак за воду у кући, односно стану висок и износи 95,2%, а безбедне изворе воде за пиће користи 99,1% популације што показује је

висок проценат прикључености на систем водоснабдевања и доступност воде за пиће. Квалитет воде за пиће разликује се од округа до округа и зависи од самог порекла воде, састава земљишта и техничко-технолошког третмана прераде воде. У последњих десет година, уочен је тренд побољшања микробиолошке исправности и физичко-хемијског квалитета воде за пиће. Утицај загађења ваздуха доприноси развоју хроничних респираторних болести. Главни извори аерозагађења припадају енергетском сектору (термо-електране), рафинеријама нафте, локалним топланама, кућним ложиштима на течна и чврста фосилна горива, саобраћају, као и несанитарним депонијама чврстог отпада, док су главни узроци аерозагађења сагоревање неквалитетног лигнита, нерационално и неефикасно трошење енергије, неефикасне технологије сагоревања фосилних горива, као и неадекватно одржавање индустријских постројења. Међу највеће загађиваче ваздуха спадају рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, цементаре у Беочину, Косјерићу и Поповцу и хемијски комбинати у Панчеву, Крушевцу, Шапцу и Смедереву. У све већем броју насеља обавља се континуирано мерење основних параметара загађења ваздуха. Посебно критична област управљања чврстим и течним отпадним материјама, нарочито медицинским отпадом. Отпад се прикупља неселективно, па се често у комуналном отпаду налазе и поједине категорије индустријског и медицинског отпада. Када је у питању чврсти отпад, највећи проблем је његово неконтролисано одлагање и стварање „дивљих” депонија. У циљу отклањања и умањења утицаја ризичних фактора на здравље становништва последњих година интензивиран је мултисекторски приступ. Решавање проблема медицинског отпада, увођењем његовог организованог одлагања, започето је 2006. године и успешно се наставља.

f) Које болести изазивају највећи број превремених смрти и инвалидности?

Према студији „Оптерећење болешћу у Србији”(ОБС) из 2003. године, у 2000. години у Србији је било укупно 104 042 смртних исхода, или 13,8 смрти годишње на 1 000 становника. Од ових, 53 751 (51,7%), јавило се међу мушкарцима, а 50 291 (48,3%) међу женама. Мушкарци су имали 6,9 процената више смртних исхода од свих узрока него жене. Превремени морталитет, мерен годинама изгубљеног живота, био је одговоран за 814 022 година изгубљеног живота, или 107,8 YLL-а изгубљених годишње на 1 000 становника (са коришћеном стопом умањења од 3% за једну годину), у Србији у 2000. години. Мушкарци су изгубили 31,3% више година живота него жене. Кардиоваскуларне болести, канцери и повреде били су одговорни за 80% укупног оптерећења морталитетом, како код мушкараца, тако и код жена.

36. Узимајући у обзир институционални оквир и административне капацитете, молимо вас да одговорите на следећа питања:

a) Ко су главни актери у области јавног здравља у вашој држави? Колико људи је тренутно запослено у Министарству здравља и осталим институцијама јавног здравља?

ПРЕГЛЕД ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА И НАМЕШТЕНИКА

У МИНИСТАРСТВУ ЗДРАВЉА

Назив

Седиште

Ван седишта

Државни секретар 2 - Сектор за здравствену заштиту 19 - Сектор за здравствено осигурање и финансирање у здравству

23

-

Сектор за инспекцијске послове 19 214 Секретаријат Министарства 19 - Самостални извршиоци изван свих унутрашњих јединица

2

-

Кабинет министра 1 - Управа за биомедицину 4 - Укупно 303

Одговор на ово питање садржан је у одговору на питање 35. б).

b) С обзиром на то да државе кандидати морају да пренесу све правне тековине ЕУ из области здравства у своје национално законодавство и да их примене, потребни су одговарајући институционални и административни капацитети и инфраструктура да би се правила и норме ЕУ применили на националном, регионалном и локалном нивоу. Молимо вас да опишете тренутну ситуацију у вашој држави. Да ли постоје планови за промене?

Обавезе предвиђене претходним Националним планом интеграција остварене су у року. Било је предвиђено доношење Закона о узимању и пресађивању делова људског тела (трансплантација) у сврху лечења. Уместо наведеног закона, Народна скупштина Републике Србије је 31. августа 2009. усвојила три закона, који су усклађени са следећим директивама ЕУ: - Директива 2004/23/ЕЗ Европског парламента и Савета о постављању стандарда квалитета и безбедности за донацију, набавку, тестирање, прераду, чување, складиштење и дистрибуцију људског ткива и ћелија; - Директива 2006/17/ЕЗ за имплементацију директиве Европског парламента и Савета о одређеним техничким захтевима за донацију, добављање и тестирање људског ткива и ћелија; - Директива 2006/86/ЕЗ Европског парламента и Савета која се тиче захтева плаћања, нотификације, озбиљних нежељених реакција и догађаја, као и одређених техничких захтева за кодирање, прераду, складиштење и дистрибуцију људских ткива и ћелија. Усвојени закони који уређују поменуте области су: Закон о трансплантацији органа, Закон о трансплантацији ћелија и ткива и Закон о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења. Народна скупштина Републике Србије је 31. августа 2009, усвојила Закон о трансфузиолошкој делатности „Сл. гласник РС 72/09“, у складу са директивама којима су утврђени стандарди обезбеђења квалитета и безбедности крви и компонената крви.

На седници Владе 26. марта 2009, усвојена је Стратегија о јавном здрављу, усклађена са Програмом акције ЕУ у области јавног здрављао за период од 2003. до 2008, објављена у „Сл. гласнику 22/09“, а Народна скупштина Републике Србије је 31. августа 2009, усвојила и Закон о јавном здрављу („Сл. гласник РС“ 72/09), који је усклађен са Стратегијом ЕУ за развој здравства за период од 2008 - 2013. Стратегија за обезбеђивање адекватних количина безбедне крви и компонената крви у Републици Србији, објављена у „Сл. гласнику РС“ бр. 20/09, усаглашена је са препорукама Светске здравствене организације, као и Директивом 2002/98/ЕЗ Европског парламента и Савета о постављању стандарда квалитета и безбедности у прикупљању, тестирању, обради, чувању и дистрибуцији крви и компонената од крви; амандман на овај документ Директива 2001/83/ЕЗ, као и Препоруке Савета Европе Но.Р(88)4 и Но.Р(95)15 компонената крви, које јасно указују на потребу формирања и унапређења добро организованих служби за трансфузију крви са препознатљивим стандардима квалитета. Уредба о националном програму за превенцију колоректалног карцинома, објављена у „Сл. гласнику РС“ бр. 20/09. Уредба о националном програму за превенцију рака дојке, објављена у „Сл. гласнику РС“ бр. 15/09. Уредба о националном програму за превенцију рака грлића материце, објављена у „Сл. гласнику РС“ бр. 54/08. Актуелна је израда националног програма, скрининг, едукација кадра и унапређење водича добре праксе у сарадњи са републичком комисијом стручном за ту област. Уредба о националном програму „Србија против рака“, објављена у „Сл. гласнику РС“ бр. 20/09. Ради се на изради националног програма, унапређењу здравља становника и квалитета онколошке здравствене заштите, унапређењу водича добре праксе и организовању скрининга, у сарадњи са републичком комисијом стручном за онкологију. Поменуте уредбе су усклађене са препоруком Савета министара од 2. децембра 2003. која се односи на скрининг карцинома. Приоритети До краја 2010. биће донети: Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет („Сл. лист СФРЈ”, бр. 26/83, 61/84, 56/86, 50/89 и 18/91) биће изменама и допунама усаглашен са Директивом 88/378/ЕЕЗ која се односи на безбедност играчака и са Директивом 76/768/ЕЕЗ која се односи на козметичке производе. Израђен је Закон о заштити становништва од излагања дуванском диму и усвојен на Скупштини. Овим законом уређују се мере ограничења употребе дуванских производа ради заштите становништва од излагања дуванском диму, контрола пушења и надзор над спровођењем овог закона. Закон је усклађен са прописима Европске уније у овој области, и то са „Зеленом књигом (Green Paper) – Ка Европи слободној од дуванског дима: политичке опције на нивоу Европске уније“ Европске комисије, објављеном 2007. и Оквирном конвенцијом о контроли дувана Светске здравствене организације, коју је Република Србија ратификовала 9. фебруара 2006, а која је ступила на снагу 9. маја 2006. До краја 2011. године биће донет: Закон о предметима опште употребе, који ће бити усклађен са следећим директивама:

Директива 78/142/ЕЕЗ - материјали са винил-хлорид мономером; Директива 81/432/ЕЕЗ - метод анализе винилхлорида које ослобађа материјал; Директива 82/711/ЕЕЗ - испитивање миграције саставних делова пластике; Директива 2002/72/ЕЗ - пластични материјали у контакту са прехрамбеним производима, Директива 89/109/ЕЕЗ – материјали и предмети са којима се долази у додир, Директива 85/572/ЕЕЗ – листа симуланата, Директива 80/590/ЕЕЗ, Директива 84/500/ЕЕЗ - керамички делови у контакту, Директива 93/10/ЕЕЗ Регенерисана целулоза у контакту, Директива 93/11/ЕЕЗ Испуштање Н-нитросаминес; Директива 2002/16/ЕЗ - епоксидни деривати.

37. У погледу реформи система здравства, молимо да опишете:

а) све реформе које су у току или се планирају

Републичким Законом о здравственом осигурању (члан 146.) дефинисано је питање изабраног лекара који се бира најмање на годину дана из области опште медицине или медицине рада, педијатрије, гинекологије и стоматологије.

Сви одрасли имају право на лекара опште праксе, а за жене и девојке старије од 15 година предвиђено је да имају и изабраног лекара гинеколога.

Изабрани лекар требало би да:

буде посвећен промоцији здравља и превентивним здравственим услугама (нпр. обављање скрининга – за тумор дојке, тумор грлића материце, шећерну болест и др.),

упозорава пацијенте на факторе ризика који угрожавају здравље, препоручује пацијентима здрав начин живота.

Ради остваривања ових циљева, Министарство здравља Републике Србије и Европска унија спроводе пројекат: „Подршка примени капитације у примарној здравственој заштити у Србији“ финансиран средствима Европске уније. Активности на пројекту започете су у септембру 2007. године и трајаће до краја 2010. године.

Циљ пројека је техничка и стручна помоћ у реорганизацији и унапређењу рада домова здравља, како би се сваком пацијенту пружила брза и ефикасна здравствена услуга. Реорганизација домова здравља заснива се на принципу изабраног лекара. Нови начин финансирања примарне здравствене заштите (капитација) пратиће ову реформу.

У пројекат је укључено 28 домова здравља - Суботица, Кикинда, Панчево, Сомбор, Нови Сад, Сремска Митровица, Шабац, Пожаревац, Крагујевац, Ћуприја, Зајечар, Ужице, Чачак, Крушевац, Ниш, Пирот, Лесковац, Нови Београд, Земун, Палилула, Вождовац, Звездара, Смедерево, Савски Венац, Врачар, Краљево, Ваљево и Врање.

Активности на пројекту започете су у септембру 2007. године и трајаће до краја 2010. У оквиру пројекта за 28 домова здравља набављена је рачунарска опрема у вредности од 2 милиона евра.

Увођење и имплементација новог болничког система плаћања, онај који награђује резултат и квалитет пружене услуге, од суштинског је значаја за болнице у Србији, ка повећању степена продуктивности, чиме се смањује неефикасност јавне потрошње. Реформа платног механизма подразумева усмеравање напора на пет различитих активности: (1) увођење минималног националног сета података (НМДС), (2) избор поступка систем кодирања , (3) коришћење Case Mix Grouper (CMG) за коначну категоризацију пацијената, (4) спровођење методологије обрачуна трошкова по активностима и (5) формулисање и спровођење клиничких путева.

b) Који је био обим претходних реформи (од 1990. године)?

Од 1992. године постоје два системска закона која регулишу здравствени систем: Закон о здравственој заштити и Закон о здравственом осигурању. Године 1996. усвојенин су амандмани на ова два закона. Ови закони су централизовали област здравствене заштите. Било је неколико покушаја да се спроведу реформе у периоду од 1990-1999. године, али сврсисходне активности у циљу реформе здравственог система су почеле тек доласком нових демократских власти 2001. године. Реформа система здравствене заштите у Србији подразумева остварење следећих циљева здравствене политике: очување и унапређење здравственог стања становништва и јачање здравственог потенцијала нације и правичан и једнак приступ здравственој заштити свим грађанима, за исте потребе, као и унапређење здравствене заштите угрожених популација. Министарство здравља Републике Србије дефинисало је 2003. године визију реформе примарне здравствене заштите до 2015. године. Ова визија је у међувремену преточена у законска акта која имају обавезујући карактер за све учеснике у систему.

Визија реформе примарне здравствене заштите до 2015. године: јасно раздвојити нивое здравствене заштите (ЗЗ) - примарни, секундарни,

терцијарни, оснажити улогу примарне ЗЗ као “чувара капије” према вишим нивоима ЗЗ

(омогућити да примарна ЗЗ апсорбује преко 80 одсто свих услуга), померити фокус примарне ЗЗ са куративе на превентиву, омогућити равномерно, равноправно и правично коришћење здравствених

услуга свим корисницима, оснажити и дефинисати права пацијента, извршити децентрализацију одговорности за примарну ЗЗ (укључивање локалне

заједнице у финансирање и одлучивање), развити “тржишне” моделе финансирања примарне ЗЗ, омогућити и регулисати учешће приватног сектора у пружању ЗЗ .

c) Да ли се реформе прате и процењују? Ако је одговор потврдан, у којој мери?

Процес реформе здравствене заштите се континуирано прати и оцењује, а у циљу припреме свеобухватног плана развоја, преглед тренутног стања здравствене заштите у Републици Србија је учињен. Преглед је заснован на основу података из извештаја из различитих истраживачких студија спроведених у Републици Србији у периоду од 2000. до 2009. године (Истраживање здравља становника Србије 2000. и 2006. године, Истраживање вишеструких показатеља стања деце и жена Србије 2000. и 2005. године, Студија о животном стандарду 2002. и 2007. године, Оптерећење болешћу и повредама у Србији, 2003. године, Европско истраживање о употреби алкохола и других дрога међу младима у Србији, 2008. године, Извештај Светске Банке бр. 48620-YФ Србија:

Како са мање урадити више, 2009. године);као и великом броју других извештаја, изјава, анализа и публикација Министарства здравља Републике Србије, Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић-Батут" (Аналитичка студија 1997-2007. година – Здравље становника Србије, Здравствено-статистички годишњак Републике Србије, Република Србија – Одабрани здравствени показатељи), Републичког завода за статистику (Статистички годишњак Србије, Демографска статистика, Анкета о радној снази, Анкета о потрошњи домаћинства), Министарства финансија и Републичког завода за здравствено осигурање. Приликом упоређивања у погледу показатеља са земљама ЕУ и другим земљама Европског региона СЗО коришћени су подаци из базе података СЗО „Здравље за све” (за 2007. годину или најсвежији доступни).

d) Који део система здравствене неге треба реформисати?

У складу са Планом развоја здравстевне заштите Републике Србије (у даљем тексту: План) који је усвојен 23. новембра 2010. године од стране Скупштине Републике Србије, циљеви здравствене политике Републике Србије су следећи:

1. очување и унапређење здравственог стања становништва Србије и јачање здравственог потенцијала нације;

2. правичан и једнак приступ здравственој заштити свим грађанима Србије, за исте потребе, као и унапређење здравствене заштите угрожених популација;

3. постављање корисника (пацијента) у центар система здравствене заштите; 4. одрживост здравственог система, уз транспарентност и селективну

децентрализацију у области управљања ресурсима, и ширење извора и начина финансирања;

5. побољшање функционисања, ефикасности и квалитета здравственог система уз дефинисање посебних националних програма у области кадрова, мреже институција, технологије и медицинског снабдевања;

6. дефинисање улоге приватног сектора у пружању здравствених услуга становништву;

7. унапређење кадровске базе здравствене заштите (хумани ресурси за здравље). Многи циљеви здравствене политике у значајном степену су достигнути, попут развијености мреже здравствених установа или одговарајуће стопе обезбеђености становништва здравственим радницима, посебно у примарној здравственој заштити, али неопходно је и даље праћење и преиспитивање њихове реализације узимајући у обзир новонастале промене. Такође, неопходно је убрзати процес реализације појединих циљева као што су обухват становништва изабраним лекаром, унапређење квалитета, децентрализација итд., као и започети реализацију већег броја циљева – финансијска одрживост здравствене заштите (нови извори и начини финансирања) или функционална повезаност државне и приватне здравствене службе. Главни циљ Плана, чије су основне премисе садржане у циљевима здравствене политике, јесте очување и унапређење здравља становништва Републике Србије и одрживост система здравствене заштите. Да би се то постигло, неопходно је обезбедити солидарност и једнакост (између здравих и болесних, сиромашних и богатих, старих и младих), као и родну равноправност, са акцентом на вулнерабилне групације становништва, уважавање права и указивање на обавезе грађана према сопственом здрављу. Здравствени систем мора да осигура физички, географски и економски доступну и приступачну, интегрисану (вертикалну повезаност примарног, секундарног, терцијарног нивоа и хоризонталну повезаност у систему и у односу на локалну заједницу) и квалитетну здравствену заштиту (стално унапређење квалитета здравствене заштите и право корисника на избор лекара и информисаност), развој

здравствених кадрова, одрживост финансирања, децентрализацију управљања и финансирања здравствене заштите и постављање грађанина у центар система здравствене заштите. Посебно треба истаћи да се доношење Плана одвија у условима када је наша земља попут највећег броја земаља у свету суочена са ефектима светске економске кризе из 2008. године и великим напорима да се спречи ескалација негативних последица ове кризе на економију и остале области друштва, а самим тим и на здравствену заштиту. Светска економска криза доводи до преиспитивања основних вредности свих друштава и заједница широм света, а одговор система здравствене заштите и државе на ову кризу требало би да буде усмерен с једне стране, ка социјалној правди а с друге, инсистирању на економској добити од инвестирања у здравље, са посебним акцентом на социјално економске детерминанте здравља. Стога је од велике важности да се спровођење Плана посматра као циклус у коме је поред дијагностиковања приоритетних проблема и анализе узрока њиховог настанка, најважнија етапа постављање циљева које треба достићи у дефинисаном временском року. Ништа мање важна етапа је доношење одлука за спровођење одговарајућих мера и активности. Евалуација, као завршна етапа, представља неизоставну активност на основу које је једино могуће уочити „слабе тачке” и проценити одрживост појединих решења, након чега је могуће редефинисати одређене циљеве како би се испунила настојања садржана у Плану.

e) Нарочито, које стратегије електронског здравства постоје у вашој држави? Како су уграђене у општу стратегију здравства и у стратешку оријентацију и планове улагања у здравство? Нарочито, на који начин (се планира) оне доприносе безбедности пацијената, квалитету здравствене заштите (мерење и побољшавање) и томе да се време здравствених стручњака и координисаност неге користи на ефикасан начин?

Важан и стратешки оријентисан документ под називом Правилник о ближој садржини технолошких и функционалних захтева за успостављање интегрисаног здравстевеног информационог система – „Е-здравље“ је усвојен новембра 2009. године и дефинише права и улоге здравствених радника у управљању подацима пацијента домена (право уласка и право на приступ подацима) - Глава 2.3.1, поштовање основних права на заштиту личних података - Глава 2.8. У наредном периоду до 2012, интегрисани здравствени информациони систем ће бити успостављен у Србији. Тренутни ИТ пројекат ће резултирати увођењем информационог система у све установе примарне здравствене заштите и више од 80% установа секундарне и терцијарне здравствене заштите. Посебан акценат ће бити стављен на телемедицину. Тренутно, телемедицина је присутна у неколико здравствених установа, на пример, Општа болница Ваљево, путем телемедицине прима консултације од врхунских стручњака у Клиничком центру Србије. Сви захтеви из Правилника о ближем садржају технолошких и функционалних захтева за успостављање интегрисаног здравственог информационог система су усклађени са оквиром Европског комитета за стандардизацију (CEN) у вези са здравственом информатиком: целокупном архитектуром здравственог информационог система, укључујући и комуникацију и размену порука, приватност података и безбедност информација. Конкретна прекогранична сарадња доноси активно учешће националних асоцијација медицинске информатике у европским институцијама EFMI и Evro Rec. ProRec Србија, као пуноправни члан EuroRec је учесник једног од EuroRec пројеката - EHR-Q-TN, финансираног од стране Европске комисије (2009-2012). То је пројекат тематске мреже

који припрема здравствену заједницу широм Европе за систематизацију и упоредив квалитет осигурања и сертификацију е-Health производа, тачније за Electronic Healthcare Record systems. Пројекат промовише сертификацију софтвера потврђивањем EuroRec функционалне изјаве (преко 1.400 изјава), превођење значајног дела њих на више од 20 различитих европских језика, као и потврђивање EuroRec алата и процедура за сертификацију.

f) На који се начин здравство, као хоризонтални приоритет, укључује у све политике?

Здравље је по хоризонталном принципу ЕУ битан елеменат стратегија које се доносе на нивоу Владе Републике Србије. Здравствена политика је део великог броја стратешких докумената који су усвојени и имплементирани на државном нивоу: Стратегије за смањење сиромаштва у Србији (2003), Националних миленијумских циљева развоја у Републици Србији (2006), Стратегије развоја здравља младих у Републици Србији (2006), Националне стратегија о старењу 2006-2015 (2006), Стратегије контроле дувана (2007), Стратегије развоја заштите менталног здравља (2007), Националне стратегије одрживог развоја (2008), Стратегије за борбу против дрога (2009), Стратегије за превенцију и контролу хроничних незаразних болести (2009), Стратегије за унапређење положаја Рома (2009), Стратегије јавног здравља Републике Србије (2009) и других.

g) На који начин се здравство разматра за будућу израду нацрта националног стратешког референтног оквира за коришћење структурних фондова?

У току је израда Стратешког оквира за период 2012-2013. Здравство је укључено у Оперативни програм Економски развој у Проритетну осу Животна средина и требало би да учествује у пројектима који се односе на унапређење водовода и квалитета воде за пиће, јер се квалитет воде за пиће контролише у мрежи института и завода за јавно здравље, који морају бити адекватно опремљени. Такође, медицински отпад спада у претњу животној средини и када се говори о решавању проблема опсаног отпада, све категорије опасног медицинског отпада треба узети у обзир. Такође, мрежа института и завода за јавно здравље обавља и мерења квалитета ваздуха у локланим срединама и унапређење њихових капацитета од значаја је за локалне заједнице и локалне мреже за мониторинг квалитета ваздуха. У Опеартивном програму Развој људских ресурса, у Проритетној оси Социјална инклузија, важно место треба да заузима партнерско решавање проблема деинституционализације и социјалне инклузије вулнерабилних група између Министарства удравља и Министарства за рад и социјалну политику. Све ове чињенице требало би да буду узете у обзир у коначном тексту Стратешког оквира.

h) Које врсте индикатора квалитета здравствене неге се користе у вашој земљи?

Опредељење за организовани, системски приступ сталном унапређењу квалитета здравствене заштите присутно је од 2004. године, а у јулу 2010. године Министарство здравља је донело нов Правилник о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС” 49/10). Овим Правилником су дефинисани процесни и исходни показатељи квалитета здравствене заштите који се прате у свим здравственим установама примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите. Посебна пажња је усмерена и на листе чекања, безбедност пацијената, задовољство корисника

здравственом заштитом, задовољство запослених у здравственој установи, стицање и обнову знања и вештина запослених, као и рад комисија за унапређење квалитета у оквиру здравствених установа.

i) На који начин су различите заинтересоване стране у здравству, нарочито стручњаци и пацијенти, укључене у дефинисање, валидацију, примену и процену стратегија здравствене неге? Који механизми управљања постоје за ту сврху?

У току доношења стратешких документа врши се представљање јавности нацрта документа и у одређеном периоду се документ налази на јавној расправи. Коначан текст укључује и примедбе око којих је постигнут консензус у току јавне расправе. За стручну јавност, тј. здравствене раднике, организују се у овом процесу и такозване Консензус конференције на којима се посебно обављају сручне расправе о предложеним документима. Такође, у Републици Србији обавља се периодично испитивање задовољства становништва квалитетом пружене здравствене заштите и услуга, кроз које се обавља спровођење стартегија. Прво овакво истраживање обављено је 2004. године и од тада се периодично обавља.

38. Колики је удео услуга менталног здравља који се пружа у оквиру институција? Постоје ли и другачији начини лечења (нега у оквиру заједници)? Који су критеријуми одабира за пријем и отпуштање из институција? Ко израђује планове лечења? Која су права пацијента?

Пацијенти се прегледају у свим психијатријским установама у Србији у складу са нивоом експертизе (примарни, секундарни, терцијерни). У неким здравственим центрима (на примарном нивоу) постоје психијатри који воде рачуна о проблемима менталног здравља. Највећи део пацијената упућују лекари са примарног нивоа у установе на секундарном и терцијерном нивоу где их прегледа тим експерата који одлучује каква помоћ је потребна (амбуланта, стационар, дневна болница, пуна хоспитализација). Критеријуми за пријем на болничко лечење су добро познати и зависе од клиничке слике и декомпензације – тим експерата одлучује да ли ће особа са менталним проблемом бити примљена на одељење за збрињавање акутних случајева, да ли ће бити потпуно хоспитализована или примљена у дневну болницу. Отпуштање са болничког лечења такође обављају тимови који постоје на свим одељењима у зависности од стања пацијента. Пацијенти са најтежим симптомима се примају на одељења интензивне неге након чега се пребацују на одељења где се лече пацијенти са лакшим симптомима. Лечење се често наставља у дневним болницама, а затим у амбулантама, где пацијенти имају сопственог психијатра који брине о њима колико год је потребно. Планове лечења праве тимови на сваком одељењу. Сваки пацијент се представља тиму и прави се индивидуални план лечења. Права пацијената се поштују у склопу општих права пацијената, која су одређена у Закону о здравственој заштити. Национални комитет за ментално здравље је припремио нацрт Закона о заштити права особа са менталним проблемима у оквиру Пројекта за ментално здравље Пакта за стабилност југоисточне Европе (200-2008) и доставио га је Министру здравља у децембру 2004. године. У свакој психијатријској установи постоји омбудсман који се брине о притужбама пацијената. Постоје центри за негу у заједници, као на пример у општини Медијана у Нишу (на југу Србије) који је отворен као пилот центар у оквиру Пројекта за ментално здравље Пакта

за стабилност југоисточне Европе (200-2008). Институт за ментално здравље у Београду такође има центар за негу у заједници за превенцију и лечење у општини Вождовац где се млади зависници од већег броја супстанци и одрасли зависници од алкохола лече заједно са својим породицама. Највећи број психијатријских установа у Србији има дневне болнице за лечење неуротских поремећаја, поремећаја личности, афективних и психотичних поремећаја, као и за лечење болести зависности (на пример, Институт за ментално здравље у Београду).

39. Колики су ваши садашњи трошкови у здравству, изражени као проценат БДП-а и у апсолутним износима (у еврима) и како су структурисани, укључујући износе који се троше у јавном и у приватном сектору, износе који се троше за превенцију и промовисање здравља?

Финансирање здравствене заштите у Републици Србији у основи је засновано на Бизмарковом моделу, пошто се преко 90% средстава за остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбеђује из средстава доприноса за обавезно здравствено осигурање. Међутим, Законом о здравственој заштити предвиђено је и финансирање здравствене заштите из буџета Републике, за лица која нису обухваћена обавезним здравственим осигурањем, а која су изложена повећаном ризику оболевања (неосигурана лица, избеглице и интерно расељена лица са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија, примаоци социјалне помоћи и други) што је иначе карактеристика Бевериџевог модела. Стога се може рећи да је у Србији присутан мешовити систем финансирања, кога карактерише готово искључиво јаван извор финансирања, јер се финансирање највећим делом остварује из средстава доприноса и из буџета Републике. Здравствена заштита у Републици Србији финансира се и средствима из донација, као и директним плаћањем од стране корисника здравствене заштите (партиципација и плаћање услуга које се не обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања). За сваку наплаћену партиципацију здравствена установа је обавезна да изда рачун који је прописао РЗЗО. Уколико осигураник сматра да му је партиципација, односно здравствена услуга неосновано наплаћена, има право да својој матичној филијали поднесе захтев за рефундацију, тј. повраћај новца. Укупан износ партиципације који осигураник може да плати у току календарске године је лимитиран на највише половину месечне зараде, односно пензије исплаћене за последњи месец у календарској години. Укупан износ наплаћене партиципације из здравствених установа у 2009. години на основу Извештаја о финансијском пословању Републичног завода за здравствено осигурање, износи 1,164,959.00 дин што представља 0,65% од укупних прихода за 2009.годину. Обавезним здравственим осигурањем осигураним лицима обезбеђује се право на здравствену заштиту и право на новчане накнаде у складу са Законом о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, бр. 107/05 и 109/05). Обавезно здравствено осигурање обезбеђује се и спроводи у Републичком заводу за здравствено осигурање (у даљем тексту: РЗЗО). Поред обавезног, Закон о здравственом осигурању уређује и добровољно здравствено осигурање. Уредбом о добровољном здравственом осигурању („Службени гласник РС”, бр. 108/08 и 49/09) прописане су врсте добровољног здравственог осигурања, услови, начин и поступак организовања и спровођења добровољног здравственог осигурања.

Расподела финансијских ресурса и плаћање давалаца услуга Укупни расходи за здравствену заштиту могу се поделити на јавне и приватне. Јавни расходи представљају расходе из јавних прихода (обавезно здравствено осигурање, буџет Републике, буџет аутономне покрајине и буџет локалне самоуправе). Такође, јавни расходи су и инвестиције у систем здравствене заштите из државних фондова попут фонда Националног инвестиционог плана, за изградњу инфраструктуре и финансирање набавке медицинске опреме. Приватни расходи за здравствену заштиту су из приватних извора, као што су директно плаћање (партиципација и плаћање од стране корисника здравствене заштите) и добровољног осигурања. У 2007. години, према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, укупни расходи за здравствену заштиту у Републици Србији износили су 9,6% бруто друштвеног производа (БДП). Учешће јавних расхода за здравствену заштиту у БДП-у износило је 6,1%. Тако су јавни расходи за здравствену заштиту износили 63,8%, а приватни 36,2% укупних расхода за здравствену заштиту. Укупни расходи за здравствену заштиту, посматрани према становнику, показују стабилан раст у периоду 2003-2007. година, да би 2007. године достигли 384 евра, односно 525 америчких долара по становнику. Посматрајући издвајања за здравствену заштиту као проценат БДП-а у 2007. години, Република Србија је била изнад просека ЕУ (8,9%), односно приближно на нивоу Данске (9,8%), Грчке (9,6%) и Исланда (9,3%). Такође је била изнад Чешке, Мађарске, Италије, Пољске, Словачке и низа других земаља. Међутим, због релативно ниског нивоа БДП-а, Србија издваја у апсолутном износу релативно мала средства за здравствену заштиту у поређењу са другим европским земљама. Расподела средстава прикупљених по основу доприноса за обавезно здравствено осигурање, односно плаћање надокнаде здравственим установама за пружање здравствене заштите (трошкови за зараде запослених, трошкови превоза, утрошене енергије, трошкови за лекове, санитетски и уградни материјал, трошкови исхране и других потреба корисника односно осигураника) је у надлежности РЗЗО. Укупни приходи на рачуну РЗЗО за 2009.годину су износили 178.979.564.000 динара тј. 1.864.370.458 евра. У односу на тај износ, 69% чине средства социјалних доприноса, а 1,5% су трансфери из буџета Министарства здравља. Дистрибуција средстава се обавља по систему финансирања капацитета здравствених установа. У структури расхода из средстава обавезног здравственог осигурања у 2009. години највећи проценат су имале зараде 104.000 запослених (уговорени број) у здравственим установама – 48%, трошкови услуга здравствене заштите (енергенти, вакцине, лекови, потрошни и уградни материјал и сл.) – 32%, лекови издати на рецепт – 13%, накнаде за боловања и путне трошкове – 4%, надокнаде (за помагала и погребне трошкове) – 2%, док су трошкови спровођења здравственог осигурања и отплата камата и кредита износили 2,14% укупних расхода. Плаћање здравствених услуга утврђује се уговором са даваоцима здравствених услуга, односно откупом плана рада здравствене установе у оквиру средстава планираних предрачуном средстава РЗЗО. План рада садржи број и врсту здравствених услуга и број и структуру запослених. Плате запослених у здравственим установама из Плана мреже исплаћују се у складу са Законом о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01 и 62/06) и Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама. За извршење плана рада давалац здравствених услуга доставља извештаје о пруженим здравственим услугама у складу са актом РЗЗО којим су утврђени критеријуми и мерила за уговарање са даваоцима здравствених услуга.

Што се тиче структуре расхода здравствене заштите у 2009. години на: - примарну здравствену заштиту од 40.179,09 милиона динара или 24,25% трошкова здравствене заштите, односно 22,66% укупних расхода. У односу на план ови трошкови су остварени са 99,17%; - секундарну и терцијалну здравствену заштиту од 88.138,24 милиона динара или 53,19% расхода здравствене заштите, односно 49,71% укупних расхода. Ови трошкови су извршени са 100,00% у односу на план. Из буџета Министарства здравља је 2009. године за програм Превентивна здравствена заштита издвојено 27 319 954,73 евра (2 622 715 654,72 дин), што чини 49% од укупног буџета Министарства. Капиталне инвестиције у систему здравствене заштите се у највећем обиму финансирају из буџета Републике, буџета аутономне покрајине и буџета локалне самоуправе, као и из средстава донација. Из буџета Министарства здравља у 2009. години за финансирање изградње здравствених установа издвојено је 66 милиона динара. Из средстава кредита Светске банке и Европске инвестиционе банке за исте намене у 2009. години уложено је укупно 947.916.454 дин, тј. 9.874.130 евра, што је 18% од укупног буџета Министарства. Део средстава који се користе за финансирање здравствене заштите обезбеђује се наплатом услуга које нису покривене из фонда здравственог осигурања, Износ наплаћених услуга током 2010. године у Државном здравственом сектору износио је 6.635.989.021,29 динара. Имајући у виду да је у Републици Србији регистровано и 3033 приватне лекарске ординације (од тога 1268 амбуланти и 1765 стоматолошких ординација), значајан део здравствене заштите финансирају сами корисници, о чему сведочи њихов промет који је у 2010. години износио 12.274.899.205 динара. Удео наплаћених стоматолошких услуга у приватном сектору у укупном промету износио је 1.535.111.825, што представља 50% износа наплаћеног у државним установама . Због непотпуне фискализације и пореске евиденције пословања приватног здравственог сектора податке о промету и наплати здравствених услуга којима располаже пореска управа треба узети са резервом јер је у стварности обим и висина наплате услуга значајно већи.

40. У погледу промовисања здравља и превенције болести:

- Које мере предузимате да бисте побољшали промоцију здравља и превенцију болести, нпр. 3 врсте скрининга рака (колоректални карцином, карцином дојке и карцином грлића материце)?

У циљу унапређења здравља и превенције болести у Србији се спроводе следеће активности:

Развијање, учествовање и праћење спровођења интервентних националних програма промоције здравља у заједници попут:

- Програма промоције здравља у установама примарне здравствене заштите;

- Програма промоције здравља у поливалентној патронажној служби;

Развијање, спровођење, координација, праћење и евалуација програма промоције здравља, укључујући и националне кампање, у циљу усвајања знања и ставова у вези са здравим стиловима живота и смањења фактора ризика за оболевање од заразних и незаразних болести;

Развијање, координација и јачање партнерства између државног, приватног и цивилног сектора на решавању јавноздравствених проблема у заједници;

Спровођење едукације и стручног усавршавања здравствених радника и сарадника у области васпитања за здравље;

Развијање и спровођење програма унапређења здравља посебних и вулнерабилних група становништва (деца, труднице, мајке, стари, маргинализоване групе), као што су:

- Програм унапређења здравља ученика у основним школама - Програм унапређења здравља ученика у средњим школама - Програм очувања и унапређења оралног здравља деце и омладине

Републике Србије - Програм васпитања за здравље деце у предшколским установама

„Здрав вртић". Здравствено информисање становништва Србије кроз континуирани рад са

медијима; Спровођење програма заштите становништва од заразних болести за део

здравственог васпитања. У области превенције и контроле заразних болести активности обухватају организацију, спровођење и контролу епидемиолошког надзора над заразним болестима, надзор над болничким инфекцијама.

Програм имунизације обухвата: - надзор над обавезном активном имунизацијом лица одређеног узраста, - обавезну имунизацију лица експонираних одређеним заразним болестима, - активну имунизацију по клиничким индикацијама, - и активну имунизацију путника у међународном саобраћају, применом законом

прописаних мера, ради заштите становништва од заразних болести, са циљем њиховог спречавања, сузбијања, одстрањивања и искорењивања.

У области превенције и контроле водећих хроничних незаразних обољења активности које се примењују обухватају:

- Процену преваленције фактора ризика одговорних за појаву водећих ХНО на основу резултата популационих, циљаних и других истраживања.

- Спроводе се активности из акционог плана Националне стратегије за превенцију и контролу ХНО. На основу спроведених истраживања могућа је идентификација ризичних група становништва за интервенцију на промоцији здравих стилова живота.

Програмске активности у области превенције и контроле водећих ХНО ближе су

регулисане: - Националним програмом „Србија против рака“ чији су интегрални делови

Национални програм за превенцију рака дебелог црева и ректума, Национални програм за превенцију рака дојке и Национални програм за превенцију рака грлића материце.

- Националним програмом превенције и контроле КВБ у Републици Србији до 2020. године „Србија за здраво срце“.

Правилником о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2010. годину у коме су јасно дефинисане превентивне активности у складу са националним програмима.

Код особа 19-35 година старости предвиђен је први систематски преглед који обухвата општи клинички преглед и преглед по системима, основне лабораторијске анализе и друга испитивања у зависности од присутних фактора ризика. Код особа 35 и више година систематски преглед једном у 2 године, уз допуну прегледа по потреби, код особа 50 и више година предвиђено је једанпут годишње тестирање на постојање окултне крви у столици, дигиторектални преглед, палпаторни преглед простате. Колоноскопија код високо ризичних је предвиђена једном у 3 године. Код жена узраста 15 и више година предвиђен је први превентивни гинеколошки преглед, а затим један у 3 године, уз палпаторни преглед дојки једном у 5 година. У узрасту 25-69 година код жена се ради једном годишње циљани преглед ради раног откривања рака грлића материце и рака дојке, у узрасту 30-69 година даје се препорука и упутство за самопреглед дојке. Од 40 година старости жене имају клинички преглед дојке једном годишње, а жене од 45-69 година мамографски преглед једном у 2 године.

41. Да ли примењујете ОЕЦД приручник „Систем здравствених рачуна “? Ако је одговор негативан, када то планирате?

Нису испуњене законске претпоставке за институционализацију „Националног здравственог рачуна“ и Министарство здравља је у поступку израде Закона о медицинској документацији којим ће бити дефинисана методологија прикупљања података и успостављен систем „Националних здравствених рачуна“. Упутства „A system of Health accounts” Version 1.0. примењујемо од 2005. године у оквиру Института за јавно здравље Србије. Србија је део OECD групе за ревизију Система здравствених рачуна путем електронске дискусије од 2008. године.

42. У погледу прекограничне здравствене заштите, молимо вас наведите следеће:

a) Да ли имате прекограничне договоре за лечење пацијената са неком од држава чланица ЕУ или неком другом државом кандидатом за чланство?

Република Србија има закључене Споразуме о социјалном осигурању који обухватају здравствено осигурање по принципу осигурања и по принципу реципроцитета са следећим земљама: По принципу осигурања: Аустрија, Белгија, Немачка, Холандија, Луксембург, Француска, Румунија, Италија, Чешка, Македонија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Мађарска (само болнички трошкови и трошкови превоза), Црна Гора. Осигураници ових држава за време привременог боравка у нашој земљи, као и наши осигураници у тим земљама, имају право на хитну и неопходну здравствену заштиту. Да би остварили право на здравствену заштиту осигураници треба да буду снабдевени двојезичним обрасцима –потврдама о праву на коришћење здравствене заштите . Када је у питању примена конвенције са Француском, а ради се о привременом боравку, врши се директна наплата здравствених услуга француским осигураницима – туристима и испоставља им се рачун. По принципу реципроцитетa: Велика Британија, Бугарска, Словачка, Пољска и Мађарска. Здравствена заштита са овим земљама је регулисана по принципу реципроцитета, што значи да осигураници једне државе уговорнице који су са привременим боравком на

територији друге државе уговорнице могу да користе хитну и неопходну здравствену заштиту на основу Споразума и то на терет оне државе уговорнице на чијој територији бораве. У 2009. години у Републичком заводу издато је 7569 потврда за време привременог боравка у иностранству за земље са којима имамо закључен споразум. Осигураници Републике Србије упућују се на лечење у иностранство за обољења прописана Правилником о условима и начину упућивања на лечење у иностранство, и то у следеће установе (са којима је РЗЗО закључио уговор):

1. The Harley Street Clinic, London. 2. Herzzentrum Leipzig GmbH, Lajpcig. 3. Centre cardio-thoracique de Monaco, Monako. 4. Gottsegen Hungarian Institute of Cardiology, Budimpešta. 5. Deutches Herzentrum Berlin, Berlin. 6. Great Ormond Street Hospital, London. 7. Instituto Per l'Infazia 'Burlo Garofolo', Trst. 8. Ospedale San Gerardo, Monca. 9. IRCCS Policlinico San Mateo, Pavia. 10. IGR-Institut Gustave-Roussy, Pariz. 11. Ospedale S.Camillo-Forlanini, Rim. 12. Ospedale riuniti di Bergamo, Bergamo. 13. Ospedale civile maggiore, Verona. 14. Klinik fur Knochmarktransplantation und Hematologi, Oberštajn. 15. AKH-Allgemeines Krankenhaus der Statd Njien, Beč. 16. The Chaim Sheba Medical Center, Tel-Hashomer. 17. Schneider Children's Hospital, Tel Aviv. 18. Bnei Zion Hospital, Haifa. 19. Groupe hospitalier Necker, Pariz. 20. Azienda sanitaria ospedaliera O.I.R.M.-S.Anna, Torino. 21. Klinikum der Johannes Gutenberg, Majnc. 22. Ospedali riuniti di Bergamo, Bergamo. 23. University Urology clinic, Hajdelberg. 24. Schneider Children's Hospital, Njujork. 25. Universitats Spital Zurich, Cirih. 26. Universitatsklinik fur Kinder-und Jugendheilkunde, Insbruk. 27. Azienda Ospedaliera di Verona, Verona. 28. The Scientific institute for neurosurgery, Budimpešta. 29. Reaserch-praktical center of endovascular neurona, Kijev. 30. Clinic of Neurology, Pečuj. 31. KBC Zagreb, Klinika za neurokirurgiju, Zagreb. 32. MGH Massachusetts General Hospital, Boston. 33. Centre hospitalier Sainte-Anne, Pariz. 34. Ospedale Bellaria C.A. Pizzardi, Bolonja. 35. Saint Bartholomew's and The Royal London Hospital, London. 36. Policllinico Gemelli, Rim. 37. Hacettepe universitesi, Ankara 38. Universitatsklinikum Aachen, Ahen. 39. Cliniques universitaires Saint-Luc, Brisel. 40. Universitats-Augennklinik, Erlangen. 41. Queen Victoria Hospital, London.

42. Hospital ophtalmique Jules Gonin, Lozana. 43. Centre Hospitalier Universitaire Vaudois, Vaduz. 44. KF GU MNTK 'Microhirurgiya glasa', Kaluga. 45. John Hopkins International, Baltimor. 46. Na Homolce Hospital, Prag. 47. Eye clinic of Karl's University, Prag. 48. Hadassah University Hospital, Jerusalim. 49. Kerckoff Heart-Center, Bad Nojhajm. 50. Universitatsklinikum Leipzig, Lajpcig. 51. Universitatsklinikum Heildelberg, Hajdelberg. 52. Landeskrankenhaus-Universitatsklinikum Graz, Grac. 53. Groupe Hospitalier Pitie-Salpetriere, Pariz. 54. Universitatsklinukum Bonn, Bon. 55. Krankenhaus Mara GmbH, Bilefeld. 56. Acibadem Healthcare Group, Istanbul. 57. Gamma Knife Radiosurgery-Goethe University, Frankfurt.

b) Колики је годишњи проток пацијената у и из ваше земље, разврстано по земљама које упућују или примају пацијенте?

Упућивање осигураника Републичког завода за здравствено осигурање на лечење у иностранство: У 2004 години, број упућених лица 31, износ у милионима динара 57.790.000 У 2005 години, број упућених лица 59, износ у милионима динара 62.290.000 У 2006 години, број упућених лица 64, износ у милионима динара 106.000.000 У 2007 години, број упућених лица 104, износ у милионима динара 107.180.000 У 2008 години, број упућених лица 148, износ у милионима динара 187.140.000 У 2009 години, број упућених лица 202, износ у милионима динара 259.000.000 Пацијенти су били послати на третмане из области кардиохирургије, неурохирургије, гастроентерологије, неурологије, офтамологије, оториноралинологије, онкологије и хематологије, ортопедије, урологије, нефрологије.

c) Колики је годишњи издатак (изражено у процентима БДП-а и укупан износ у еврима) за лечење пацијената из ваше земље у иностранству?

Трошкови лечења у иностранству укупно су износили 569.804.269,52 динара. (подаци РЗЗО за 2009. годину) Од тога:

1) здравствена заштита по Споразуму о социјалном осигурању (осигураници који бораве у иностранству, односно у земљи са којом је Република Србија закључила наведени споразум, па им се укаже хитна здравствена заштита) - 312.425.797,50 динара,

2) здравствена заштита осигураника који живе у иностранству (упућени на рад, дипломатски представници, трошкове сносе сами, а РЗЗО им рефундира по повратку у земљу) - 7.391.744,63 динара,

3) трошкови слања осигураних лица на лечење у иностранство (у складу са Правилником о упућивању осигураних лица на лечење у иностранство) - 249.986.727,39 динара. То је 2.505.630,22 ЕУР по средњем курсу.

Учешће трошкова лечења у иностранству у Бруто домаћем производу Србије (2.953,5 милијарди динара) у 2009. години износи 0,0193%, а појединачно, односно по наведенима тачкама:

1) здравствена заштита по Споразуму о социјалном осигурању - 0,0106%,

2) здравствена заштита осигураника који живе у иностранству – 0,0002%,

3) трошкови слања осигураних лица на лечење у иностранство – 0,0085%.

d) Без обзира на договоре, које информације о прекограничном лечењу се сада прикупљају?

Постоје евиденције о броју осигураника упућених на лечење у иностранство и трошковима лечења. Републички завод за здравствено осигурање такође има евиденцију о броју осигураника, по споразумима о социјалном осигурању и трошковима пружених услуга.

43. Да ли су ваше здравствене установе чланице неке европске мреже или мреже СЗО? Ако је одговор потврдан, које?

Република Србија је земља чланица Светске здравствене организације и сардња се одвија кроз програме који су дефинисани у оквиру Двогодишњег уговора о сарадњи. Многе здравствене институције и стручна удружења чланови су многих европских асоцијација. Министар здравља Републике Србије је члан Извршног одбора СЗО. Република Србија је, такође, чланица Здравствене мреже Југоисточне Европе. Многе здравствене институције и стручна удружења чланови су многих европских асоцијација.

44. Према информацијама о здравству и сазнањима, да ли су ваше статистичке здравствене институције чланице неке Евростат мреже? Ако је одговор потврдан, које?

Сарадња са Еуростатом одвија се искључиво преко Републичког завода за статистику (РЗЗС). У овој фази придруживања ЕУ, наша земља нема чланство у Еуростат институцијама, већ више статус посматрача и то преко ИПА пројеката. Министарство здравља је недавно од РЗЗС добило захтев да предложи представнике за техничке групе (Health care data -CARE, Causes of death statistics -COD, Health and disability interview surveys -HIS and Morbidity statistics -MORB) у оквиру пројекта European Statistical System Network project on Public Health Statistics - (ESSnet-PH), што је и урађено.

45. ЕУ је основала мрежу надлежних органа у области информисања и сазнања у здравству. Има ли ваша земља административни капацитет, укључујући и људске и материјалне ресурсе, да учествује у раду сличних мрежа? Молимо вас да опишете систем који се користи за сакупљање, анализирање и извештавање о здравственим подацима и информацијама у вашој земљи.

Постоје институционални и људски капацити за рад у оквиру Јавне Здравствене Статистике - ЕУРОСТАТ-а, СЗО, као и недостатак финансијских ресурса. Национални здравствени статистички систем на челу Института за јавно здравље Србије је део система националне статистике под управом Завод за статистику Републике Србије. За национални статистички системаи здравствене заштите (рутински подаци и информације), важно је да проток података иде из свих здравствених установа (у већини случајева без података из приватног сектора), до 22 Регионална завода за јавно здравље. Регионални Заводи за јавно здравље шаљу податке Институту за јавно здравље Србије. Институт за Јавно здравље Србије прикупља, складишти, обрађује и анализира здравствене статистичке податке.Институт за Јавно Здравље има главни допринос у протоку информација намењених Министарству здравља. Национална здравствена статистика и информатика је тренутно послује у складу са усвојеним правним актима: законима, подзаконским актима и прописима, као правним основом за прикупљање здравствених података, од 1978 до 2009. Испод су дати у хронолошком редоследу са неким неопходним коментарима. 1. Закон о евиденцијама у области здравствене заштите („Службени лист СФРЈ“ бр. 28/78) Коментар: Health Records Act је одговарајуће енглески назив за српски Закон о евиденцији у области здравствене заштите (покрива медицинску документацију, извештавање, итд) 2. Упутство o јединственом методолошким принципима и статистичким стандардима за вођење евиденције у области здравствене заштите (Службени лист СФРЈ, бр 13/79) 2,1. Методолошки документ. Упутство за упис здравствених података од интереса за целу земљу,прикупљања и извештавања о подацима. Завод за документацију заштите на раду, Ниш; 1978. 3. Закон о Eвиденцијама у области здравствене заштит (Службени гласник СРС број 14/81, 23/85, Службени гласник РС бр. 44/91, 53/93, 67/93, 48/94) 4. Правилник о вођењу медицинске документације, начину уписивања података и састављању извештаја (Службени гласник СРС број 40/81) 5. Упутство о јединственим методолошким принципима и статистичким стандардима за евидентирање података, састављање и достављање извештаја у области здравствене заштите(Службени гласник СРС број 54/81) 6. Закон о евиденцијама у области здравствене заштите (Сл. лист СРЈ, бр 12/98) Коментар: Међународна класификација болести МКБ (10. ревизија) је званично уведена у здравствени систем у Србија. МКБ - 10 је објавио Савезни завод за јавно здравље, обуке за коришћење МКБ-10 су одржане током 1997.

7. Упутство о јединственим методолошким принципима и статистичким стандардима за вођење евиденције у области здравства (Службени лист СРЈ ", број 6 / 2000) Коментар: У складу са овим упутством само два облика су прихваћени широм земље: Преглед извештаја о дијагнози, здравствених проблема и повреда за услуге примарне здравствене заштите (Образац број СИ-06), Појединачни нотификациони извештај о заразним болестима (Образац број ди- 07 / 1) и извештај о раку, односно индивидуално обавештење оболелих од рака (Образац ДИ-08 / 1) 8. Декрет-Правилника о медицинској документацији, евиденцији и извештавању о особљу, опреми, изградњи простора и лековима у здравственим установама ("Службени гласник РС бр 29/2000) Коментар: Овај акт прописује обавезу Институту за јавно здравље Србије да успостави базу података људских ресурса и медицинске опреме у сектору здравства 9. Закон о заразним болестима (Закон о заштити становништва од заразних болести) (Службени гласник РС "бр 125/04) 10. Правилник о поступку издавања, као и форми потврде о смрти ("Службени гласник РС бр 08/05) 11. Објашњење са разлозима за увођење ревидираног обрасца матичне књиге рођених (потписан од стране министра здравља, број 200-00-01/05-02) 12. Правилник о пријављивања заразних болести и других случајева утврђених законом. ("Службени гласник РС бр 98/05) 13. Правилник о имунизацији и начину заштите лековима (Службени гласник РС "бр 11/06) 14. Закон о здравственој заштити (Службени гласник РС Но.107/05) Глава VIII, 6 потпоглавље. Вођење медицинске документације и евиденције, члан 73, први став: "Здравствена установа, приватна пракса, установе социјалне заштите, заводи за извршење заводских санкција, факултети здравствене струке који обављају одређене послове здравствене делатности, као и друга правна лица која обављају одређене послове здравствене делатности у складу са законом, дужни су да воде здравствену документацију и евиденцију и да у прописаним роковима достављају индивидуалне, збирне и периодичне извештаје надлежном заводу, односно институту за јавно здравље, као и другим организацијама на начин прописан посебним законом." 15. Правилник о квалитету показатеља здравствене заштите (Министарство здравља, број 110-00-198/07-02) 16. Уредба о програму рада,развоја и организацији интегрисаног здравственог информационог система - "Е-здравље" (Службени гласник РС бр 55/09)

17. Правилник о ближој садржини технолошких и функционалних захтева за успостављање интегрисаног здравственог информационог система ("Службени гласник РС бр 95/09) Важни правни докуменати у блиској вези и у употреби са свим поменутим законским и подзаконским актима су: Закон о заштити личних података("Службени гласник РС бр 97/08, 104/09), Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Службени гласник РС бр 120/04, 54/07, 104/09) који регулишу приступ подацима, односно прикупљање, обраду, извештавање и дистрибуцију података из примарне регистроване индивидуалне здравствене документације и све податке добијене из појединачних медицинских документација . Исто се односи на податке прикупљене из националних разговора и прегледа истраживања здравља становништва. У овом тренутку, после много година, развој Закона о евиденцијама у области здравствене заштите је на свом месту. Овај закон, а потом и Подзаконски акти, ће уредити област података у здравству, од примарне регистрације до индивидуалне употребе и агрегирања здравствених података.

46. У погледу радне снаге у здравству, молимо вас да наведете следеће:

a) постоји ли мобилност клиничког особља (медицинских сестара/доктора) између ваше земље и држава чланица ЕУ, држава кандидата за чланство и потенцијалних кандидата за чланство или других? Ако је одговор потврдан, у којој мери и са којим земљама?

Постоје ретки појединачни случајеви, с обзиром да дипломе Медицинских факултета морају бити нострификоване, уколико раде са пацијентима.

b) На који начин се здравствено особље поставља и каква је његова распрострањеност у земљи?

Здравствене установе запошљавају медицинско особље у складу са систематизацијом радних места. Механизми за планирање државних здравствених установа су Кадровски план усвојен у складу са Правилником о ближим условима за обављање праксе у здравственим установама и издат од стране Министарства здравља. Нова радна места подлежу сагласности Министарства здравља.

c) Колико њих се креће преко граница?

Према подацима Националне службе за запошљавање, број медицинских радника послат на рад у иностранство је 16 (8 у Немачкој и 8 у Либији).

d) Образовање и обучавање

Лекари се образују на Медицинским факултетима, а специјализације, субспецијализације, магистеријуми и докторати су виши степени образовања. Обука обухвата лекарски стаж, а вештине се уче на специјалистичком стажу.

e) Где се здравствено особље обучава?

Лекари се обучавају у здравственим установама (домови здравља, болнице).

f) До ког образовног нивоа се обучавају медицинске сестре (нпр. степен стручне спреме)?

Медицинске сестре се обучавају као средње, високо и више образовање.

g) Који су механизми планирања броја обучених лекара и медицинских сестара? Нпр. да ли је на снази numerus clausus (затворени број)

План за до-дипломске студије, више и високо образовање здравствених радника су припремљени од стране образовних установа, које су у надлежности Министарства просвете.

План (обављања) праксе специјализације и субспецијализације за све здравствене установе подлеже одобрењу од стране Министарства здравља.

h) Да ли број особља одговара потребама становништва?

На нивоу државе – да, одговара. Али, упркос високој обезбеђености кадровима на нивоу државе и даље је присутан проблем територијалане неједнакости у погледу обезбеђености становништва здравственим радницима. Тако, у 2008. години, број лекара (запослених у установама из Плана мреже) на 100.000 становника у управним окрузима се кретао у распону од 151 (Сремски управни округ) до чак 437 (Нишавски управни округ), а медицинских сестара од 314 (Сремски управни округ) до 657 (Зајечарски управни округ).

i) Да ли се обука плаћа из државног буџета или полазници сами сносе пуне трошкове?

Трошкови обуке су у надлежности Министарства просвете.

j) Постоје ли политике да се лекари и медицинске сестре испробавају и задрже у систему здравства?

Здравствена политика Републике Србије има јасан концепт који подржава образовање у здравству и његово даље унапређење као неопходан предуслов за квалитетан кадровски потенцијал и самим тим виши здравствени стандард земље. Такође, позната је чињеница, односно искуство међународних здравствених система да што је више пружалаца квалитетне медицинске неге, то је конкурентност здравственог система већа. С тим у вези, улагања у образовање средњег здравственог кадра представљају ревезибилан процес који у коначном исходу подразумева и његово очување као озбиљне, респектабилне инвестиције целокупног здравственог система Србије.

k) Да ли постоји процена броја обучених стручњака у области здравства који тренутно не раде у здравству?

Проценама (односно бројевима који се мењају можда и на дневном нивоу) о броју обучених здравствених радника који не раде у струци а који траже посао, располаже Национална служба за запошљавање. Истовремено напомињемо да постоји и евиденција о броју здравствених радника који су укључени у процес рада и то кроз платне евиденције РЗЗО – а и, наравно, Коморе здравствених радника (Лекарске и

стоматолошке коморе Србије, Коморе фармацеута, биохемичара и коморе медицинских сестара и техничара). B. Дуван

47. У погледу контроле дувана, колика је стопа пушача у вашој земљи, по половима и старосним групама (у процентима)?

Србија има велику преваленцу пушења међу одраслима и једну од највиших преваленци за жене пушаче у европском региону. Пушење је главни појединачни узрок највећег броја болести (срца и крвних судова, болести респираторног тракта, рака и многих других проблема), који могу бити спречени у српској популацији. Људи који оставе пушење значајно смањују њихов ризик за многе болести. Национални преглед Здравствено стање, здравствене потребе и коришћење здравствене заштите у Србији, спроведен 2000. године од стране Института за јавно здравље Србије, показао је да је преваленца одраслих пушача у општој популацији била 40,5% и да су сваки други човек и свака трећа жена у Србији пушачи. После више година спровођења свеобухватних мера контроле дувана наметнутих од стране Министарства здравља Републике Србије, поновљенo Истраживање здравља становника Србије у 2006. години је забележио значајан пад стопе пушења код одраслих, за 6,9% у поређењу са 2000. годином. Смањење пушача је било веће међу мушком (за 9,8%) него међу женском популацијом (за 3,8%). Година Преваленција пушења

(%) Укупно Мушкарци Жене 2000. 40,5 47,9 33,7 2006. 33,6 38,1 29,9 Изложеност дуванском диму код куће је била виша за жене (62,1%), док су мушкарци били више изложени на послу (49%). Највећи проценат изложености дуванском диму код куће (64,6%) и на послу (50,5%) је забележен код људи са високошколским образовањем (66,8% и 51,8%). У односу на узраст, изложеност дуванском диму код куће је била највиша у узрасним групама од 20-30 и 35-44 године. Детаљни подаци о преваленци пушења у Србији се могу наћи у Извештају о сагласности законодавства за контролу дувана и мера у Србији са Оквирном конвенцијом СЗО о контроли дувана: http://www.who.int/fctc/reporting/srb/en/index.html .

48. У погледу следеће листе правних тековина ЕУ, молимо вас да одговорите на питања постављена испод од а) до d):

- Директива 2001/37/ЕЗ Европског парламетна и Савета од 5. јуна 2001. године о ускалђивању закона, уредби и других прописа држава чланица у вези са производњом, представљањем и продајом дуванских производа

- Директива 2003/33/ЕЗ Европског парламента и Савета од 26. маја 2003. године о ускалђивању закона, уредби и других прописа држава чланица о рекламирању и спонзорствима дуванских производа

- Одлука Комисије 2003/641/ЕЗ од 5. септембра 2003. године о употреби фотографије у боји или других илустрација у виду упозрења на дуванским кутијицама

- Одлука Комисије 2005/1452 од 26. маја 2005. године о библиотеци изабраних извора документације која садржи фотографије у боји или друге илустрације за свако од додатних упозорења наведених у анексу 1 Директиве 2001/37/ЕЗ Европског парламента и Савета

- Одлука Комисије 2006/1502 којом се допуњава Одлука Комисије C(2005) 1452 од 26. маја 2005. године о библиотеци изабраних извора документације која садржи фотографије у боји или друге илустрације за свако од додатних упозорења наведених у анексу 1 Директиве 2001/37/ЕЗ Европског парламента и Савета

- Директива 2007/65/ЕЗ Европског парламента и Савета од 11. децембра 2007. године којом се мења и допуњава Директива Савета 89/552/ЕЕЗ о усклађивању одређених одредби закона, уредби или административних деловања у државама чланицама у вези са остварењем телевизијског емитовања

- Препорука Савета 2003/54/ЕЗ од 02. децембра 2002. године о превенцији пушења и иницијативама да се побољша контрола дувана

- Одлука Савета 2004/513/ЕЗ од 02. јуна 2004. године о закључењу Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО

- Комисија је 30. јуна 2009. године усвојила предлог за Препоруку Савета о животној средини без дувана (КОМ (2009) 328 коначни). Препорука је усвојена од стране Савета 30. новембра 2009. године и њено објављивање ће уследити благовремено.

Питања:

а) Да ли су у вашој земљи на снази правне, регулаторне или административне одредбе које обухватају ове области? Ако постоје, молимо вас да пошаљете сажетке и, ако је могуће, комплетне текстове на енглеском.

У Републици Србији су на снази следећи закони који регулишу област контроле дувана:

Наслов Датум

издавања

Доносилац

Службени лист

Датум ступања на снагу

Закон о акцизи 2001-2010.

Министарство финансија Републике Србије

Службени гласник Републике Србије, бр. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04,

8 дана од објављивања Закона у Службеном гласнику Републике Србије

55/04, 135/04 и 46/05, 3/10

Закон о оглашавању - уређује услове и начин оглашавања, права и обавезе оглашивача, произвођача и преносилаца огласних порука, као и права прималаца огласних порука; садржи и посебно поглавље Оглашавање дуванских производа (regulating the conditions and manner of advertising, rights and duties of advertisers, producers and transmitters of advertisements, as well as receivers of advertisements; contains a special chapter Advertising of tobacco products) – забрањује: оглашавање дувана на ТВ-у, радију, штампи, билбордима, у биоскопима, пласирање производа на ТВ-у, у филмовима, промотивне попусте, производе без дувана са бренд називом дувана, дистрибуцију бесплатних узорака цигарета, промотивне попусте, спонзорисање такмичења, медијских и спортских догађаја као и спонзорисање појединаца који учествују у тим догађајима и такмичењима, спонзорисање догађаја где наступају малолетници или оних догађаја који се углавном обраћају омладини.

16. септембар 2005.

Министарство трговине, туризма и услуга

Службени гласник Републике Србије, бр. 79/2005

21. новембар 2005.

Нови Закон о дувану:

Увео ИСО стандарде за тестирање и мерење дуванских

21. децембар 2005.

Министарство финансија

Службени лист Републике Србије, бр.

1. јануар 2006.

производа; 101/2005

Поново спровео забрану продаје дувана малолетним особама;

21. новембар 2005.

Забранио продају путем продајних аутомата и самоуслужних излога;

21. новембар 2005.

Увео нови пропис за лиценцирање малопродаваца;

21. новембар 2005.

Утврдио специфичан буџет за превентивне активности везане за контролу дувана;

21. новембар 2005.

Забранио изразе “низак ниво катрана”, “лаке”, “ултра лаке” и “благе”;

1. јануар 2007.

Увео нове мере за обелодањивање дуванских производа од стране свих произвођача – упозорења која треба да пруже информацију о токсичном садржају дуванских производа, нарочито катрана, никотина и угљен моноксида.

1. јануар 2007.

Издао правило да свака јединица, пакет или паковање дуванских производа треба да носи снажно здравствено упозорење, у складу са међународним стандардима.

1. јануар 2007.

Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму

05. мај 2010.

Министарство здравља Републике Србије

Службени гласник Републике Србије, бр. 30/2010

180 дана од објављивања Закона у Службеном гласнику Републике Србије.

Поред тога, 17. јануара 2007. године Влада Републике Србије је усвојила Стратегију и акциони план контроле дувана Републике Србије, који се заснива на Оквирној конвенцији о контроли дувана Светске здравствене организације. Стратегија контроле дувана Републике Србије донета је за период 2007-2015. година, а Акциони план контроле дувана за период 2007-2011. година.

Оквирна конвенција о контроли дувана Светске здравствене организације је у Републици Србији ратификована 8. фебруара 2006. године, а на снагу је ступила 9. маја 2006. године.

У прилогу се налази извештај о усклађености регулативе и мера контроле дувана са Оквирном конвенцијом о контроли дувана СЗО, који је достављен Секретаријату Конвенције 2008. године и доступан је на сајту http://www.who.int/fctc/reporting/srb/en/index.html .

b) У случају да на снази нису правне, регулаторне или административне одредбе, да ли у припреми постоје нацрти или предлози за њих ? Ако је такав случај, наведите детаље о њима и рокове потребне за њихово усвајање.

Како одредбе важећег Закона о оглашавању нису у потпуности хармонизоване са Аcquis Communautaire а имајући у виду тржишну релевантност нових медија (недовољно третирани у актуелном Закону), у Министарству трговине и услуга именована је Посебна радна група за израду радне верзије Закона о оглашавању. Задатак Посебне РГ је да припреми Нацрт Закона о оглашавању у којем ће бити инкорпориране следеће директиве Европске уније:

- Directive 89/552/EEC of the European Parliament and of the Council - Directive 97/36/EC of the European Parliament and of the Council - Directive2007/65/EC of the European Parliament and of the Council - Directive 2006/114/EC of the European Parliament and of the Council - Directive 2003/33/EC of the European Parliament and of the Council - Directive 2005/29/EC of the European Parliament and of the Council

Планирано је да Нацрт закона буде достављен Влади Републике Србије на одобрење у III кварталу 2010. године, а потом Народној скупштини на усвајање.

c) У случајевима кад не постоји ништа од горе наведеног, да ли постоје неки планови за почетак припреме предлога? Молимо вас објасните, наводећи предвиђену динамику.

Погледати одговор на исто питање под а) и b).

d) Да ли ваша земља има потребне административне капацитете, укључујући људске и материјалне ресурсе, како би се испунили захтеви у горе наведениом законодавству ЕУ.

Потребни административни капацитети МТУ за имплементацију Закона о оглашавању постоје у Сектору за тржишну инспекцију, али је потребно константно усавршавање и обука кадрова, укључујући техничко опремање и унапређење организације рада. Напомињемо да значајну улогу у пословима надзора у области коју регулише Закон, припада Републичкој радио-дифузној агенцији (РРА), која није под ингеренцијом овог ресорног министарства. е) Србија је ратификовала Оквирну конвенцију о контроли дувана СЗО (ФЦТЦ). Каква су ваша искуства о примени ФЦТЦ-а? Да ли учествујете у праћењу ФЦТЦ-а, укључујући рад Конференције уговорних страна и међувладиних преговарачких тела? Република Србија је ратификовала FCTC, 8. фебруара 2006. године. Конвенција је ступила на снагу у Србији 9. маја 2006. Први извештај о реализацији (двогодишњи) био је достављен Секретаријату Конвенције 15. маја 2008, а доступан је на сајту Конвенције- http://www.who.int/fctc/reporting/srb/en/indek.html Поред мера које су описане у извештају, у мају 2010 Скупштина Србије усвојила нови Закон о забрани пушења у затвореним просторијама И његова пуна имплементација је почела 11. новембра 2010. Нови закон потпуно забрањује пушење у здравственим и установама социјалне заштите, образовним, , спортским објектима И установама културе, на састанцима, у свим зградама јавне управе, у објектима где се лекови и храна припремају или складиште, шопинг центрима итд . На другим радним местима могу се одредити посебне просторије за пушаче, у складу са строгим стандардима дефинисаним законом. Што се тиче ресторана и барова, потпуно без дуванског дима морају бити само они који се налазе у склопу објеката у којима је пушење потпуно забрањено. Значајне су и казне наметнуте власницима и управницима зграда у којима је забрањено пушење. До 6. децембра 2010 општа сагласност је била веома добра. Делегација Републике Србије учествовала је на COP3 у Дурбану, Јужна Африка, у 2008, на свим INB састанцима, као и на недавно организованом COP 4 у Punta del Este, Уругвај. C. Заразне болести

49. Везано за заразне болести, молимо:

а) Опишите ваш систем епидемиолошког надзора (праћења болести), а нарочито механизам извештавања, укључене стране и њихове одговарајуће улоге, као и листу заразних болести о којој је обавештен национални надлежни орган за послове јавног здравља.

Епидемиолошки надзор над заразним болестима у Републици Србији спроводи се у координацији Института за јавно здравље Србије са мрежом од 22 института/завода за јавно здравље у Србији, који су надлежни на територији 25 округа, а на основу закона о Заштити становништва од заразних болести („Службени гласник РС” 125/04) и Правилника о пријављивању заразних болести и других случајева утврђених Законом о

заштити становништва од заразних болести („Службени гласник РС” 98/05) и односи се на 70 заразних болести које се обавезно пријављују. Послови општинског нивоа су:

Клиничка и према доступним могућностима, лабораторијска дијагностика и класификација случаја (прелиминарна или коначна),

Пријављивање случајева (извештавање - нулто, хитно, појединачно, збирно) недељно, месечно окружном нивоу,

Прикупљање узорака материјала за лабораторијско испитивање у договору са окружним нивоом и лабораторијом

Једноставно табеларно и графичко приказивање и периодично и годишње извештавање.

Послови на окружном (мрежа ИЗЈЗ/ЗЗЈЗ) нивоу су:

Обрада и испитивање случаја које није могуће реализовати на општинском нивоу (нпр. прикупљање узорака од контаката и случаја, транспорт узорака до референтне лабораторије)

Анализа података са општинског нивоа у погледу:

епидемиолошке повезаности случајева болести у надзору

трендова болести на територији округа

успеха у реализацији контролних дефинисаних циљева

Обезбеђивање додатних лабораторијских анализа и дијагностичких поступака у мери у којој је то могуће на овом нивоу

Истраживање "сумњивих" продора болести

Обезбеђивање повратних информација општинском нивоу

Достављање нултих пријава по чл. 5, копија хитних пријава сумњи, као и пријава обољења и смрти од болести дефинисаних чл.7 и чл. 12 Правилника6, као и тромесечно достављање кодираних пријава носилаштва антитела на ХИВ ради заштите идентификационих података, односно пријава и одјава епидемија заразних болести централном нивоу, односно Институту за јавно здравље Србије

Достављање седмодневних (недељних), месечних, тромесечних и годишњих извештаја по критеријумима и роковима дефинисаним Правилником.

Напомена: нултом пријавом пријављује се одсуство АФП, малих богиња и КРС; збирном пријавом: шарлах, полна хламидијаза, варичела, шуга, стрептококни фарингитис и тонзилитис, грип идентификовани вирус и грип неидентиоковани вирус и запаљење плућа; хитном пријавом пријављује се сумња да постоји обољење од: колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусних хеморагичних грозница, полиомијелитиса, дифтерије, малих богиња и ботулизма. Послови централног нивоа у надзорним активностима су:

6 Прaвилник о пријaвљивaњу зaрaзних болести и других случaјевa утврђених Зaконом о зaштити стaновништвa од зaрaзних болести, Службени глaсник РС број 98, 2005

На овом нивоу се у контроли и превенцији болести креира политика за све активности здравствене службе у реализацији те политике, односно Програма. Централни ниво игра кључну улогу у подршци окружном и општинском, обезбеђивањем услуга које се на тим нивоима не могу реализовати:

Високо специјализоване лабораторијске и епидемиолошке услуге

Обука, стручно-методолошка подршка и координација рада

Оспособљеност за решавање проблема од националног значаја

анализа глобалних, регионалних и националних трендова болести и усмеравање средстава за контролу болести у високо ризична подручја,

сарадња са другим земљама и међународним институцијама у одговору на продоре болести од међународног значаја према Међународном здравственом правилнику7, као и у доношењу заједничких одлука држава о циљевима контроле или елиминације болести у надзору,

приступ алтернативним изворима података као што су националне референтне лабораторије, које би требало да дају податке о идентификацији неуобичајених микроорганизама.

Обезбеђење глобалне подршке и координација националних надзорних активности

Обезбеђење лабораторијске дијагностике, која није доступна окружном/регионалном нивоу

Анализа података са окружног/регионалног интермедијерног нивоа:

- епидемиолошка повезаност

- трендови

- успех циљева контроле

Стручна подршка окружном/регионалном нивоу:

- обрада (решавање) случаја

- лабораторијско испитивање

- епидемиолошко испитивање

- едукација

- логистика (техничка подршка)

Достављање повратне информације окружном нивоу

Достављање извештаја СЗО у складу са међународним обавезама

Координација и сарадња са немедицинским секторима као што су пољопривреда, ветеринарство и екологија, када је то потребно (код болести које се преносе храном, водом, векторима).

Испитивање случаја

7 World Health Assembly, International Health Regulartions, Geneve, 2005

Епидемиолошко испитивање, према Закону о заштити становништва од заразних болести, спроводи се ради откривања извора и начина ширења заразних болести, као и ради откривања епидемије заразне болести, утврђивања узрочника епидемије заразне болести и спречавања и сузбијања тих болести. Епидемиолошко испитивање спроводе институти, односно заводи за јавно здравље у сарадњи са домовима здравља, и то у следећим случајевима: сумња да постоји обољење од појаве заразне болести: колере куге великих богиња жуте грознице вирусних хеморагичких грозница полиомијелитиса дифтерије малих богиња трбушног тифуса паратифуса друге салмонелозе шигелозе кампилобактериозе јерсиниозе туларемије антракса бруцелозе лептоспирозе листериозе великог кашља менингококне болести легионелозе сифилиса гонореје лајмске болести орнитозе-пситакозе кју-грознице беснила крпељског вирусног енцефалитиса вирусног хепатитиса (Б,Ц,Е) ХИВ болести маларије лајшманијазе тетануса трихинелозе синдрома урођене рубеоле ботулизма и Кројцфелд-Јакобове болести

b) Опишите ваш систем упозорења и реакције, а нарочито механизам комуникације, процену ризика и управљање ризиком за кризне ситуације у области јавног здравља, од међународног значаја у области заразних болести, укључене актере и њихове одговарајуће улоге; пружите неке примере који показују како овај систем функционише.

Алерт се спроводи на територији на којој институт, односно завод за заштиту здравља, односно ИЗЈЗ Србије процени да постоји опасност од: појаве епидемија заразних болести у елементарним несрећама, катастрофама и организованим масовним окупљањима, код ширења епидемије и после предузимања противепидемијских мера за време трајања епидемије заразне болести, појаве нове или недовољно познате заразне болести, појаве недовољно дефинисаних симптома и стања, биолошког агенса у случају сумње на употребу агенса. Пријављивање алертом почиње одмах по сазнању да постоји опасност и спроводи се све време док постоје разлози. Допуном Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији послова Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од 8. марта, 2010. године, при Центру за контролу и превенцију болести, формиран је Комуникациони центар. Једна од основних активности овог Центра би требало да буде унапређење комуникације по питању заразних болести, рана детекција, процена ризика и брзи одговор на кризу ситуацију у јавном здрављу на националном и међународном нивоу. Мисија Центра је да унапреди комуникацију у вези са заразним и другим болестима, као и факторима ризика по здравље становништва, поштујући препоруке ECDC и стандарде ЕУ, а базирајући се на активностима епидемијског обавештавања и примени савремених информационих и комуникационих технологија. Према Стратешком плану Центра, стратешки програми који се односе на унапређење и развијање механизама комуникације, а који су у вези са детекцијом претњи, проценом ризика и доношењем мера су:

- Увођење и рад на активностима епидемијског обавештавања

- Развијање СОП

- Развијање оперативног плана у случају посебног догађаја у јавном здрављу

- Организација вежби за симулацију спремности у случају посебног догађаја у јавном здрављу

- Успостављање механизама извештавања ка ECDC.

Основна улога Комуникационог центра је да постави оквире за рано откривање ризика и претњи по здравље становништва, проузрокованих првенствено заразним болестима, али и биолошким агенсима и узрочницима непознатог порекла. Такође је потребно развити механизме за брзи одговор и извештавање у односу на новонасталу ситуацију и претње, како би се у сарадњи са Центром за превенцију и контролу болести Института ефикасно и правовремено реаговало.

c) Назначите да ли сте усвојили национални план о приправности у случају епидемије, укључујући и план о приправности у случају пандемије грипа. Штавише, од 5. фебруара 2008. године у вашој земљи ступиле су на снагу Међународне здравствене регулативе (ИХР 2005). Наведите који је ваш

национални централна тачка за ИХР и каква је ваша динамика за израду националних акционих планова за спровођење и испуњавање захтева из ИХР (2005) у циљу јачања националног капацитета.

Национални план у случају претње од епидемијског ширења заразних болести дефинисан је за пандемијски грип, импортовање дивљег полио вируса, регистровање морбила. Контрола и сузбијање епидемија заразних болести је регулисано Законом о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник РС“ бр. 125/04) и Правилником о пријављивању заразних болести („Службени гласник РС“ бр. 98/05), члан 13. Пријаву епидемије заразне болести попуњава доктор медицине, епидемиолог института/завода за јавно здравље који утврди епидемију, и подноси је Институту за јавно здравље Србије, на одговарајућем обрасцу, одмах, а најкасније у року од три дана од дана када је епидемија утврђена. У случају епидемије заразне болести настале употребом животних намирница и воде пореклом из објеката под санитарним надзором, одмах се на начин погодан за брзо обавештавање, обавештава и орган управе надлежан за послове санитарног надзора на територији на којој је епидемија утврђена. Одјава епидемије врши се по истеку двоструког најдужег инкубационог периода одређеног за заразну болест која је проузроковала епидемију.

Национални центар за спровођење Међународног здравтсвеног правилника је ИЗЈЗ Србије “Др Милан Јовановић Батут”, а временски оквир за имплементацију Међународног здравственог правилника је 2009-2012. година. d) Наведите ваше програме имунизације и њихов обим.

Имунизација се спроводи у складу са Правилником о имунизацији и начину заштите лековима (Сл Гласник РС 11/06). Имунизација против одређених заразних болести обухвата: обавезну активну имунизацију лица одређеног узраста (против туберкулозе, дечије парализе,дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња, заушака и рубеле, хепатитиса Б, обољења изазваних Х. инф. тип б), обавезну имунизацију лица експонираних одређеним заразним болестима (против хепатитиса, беснила, тетануса), активну имунизацију лица по клиничким индикацијама (против грипа обољења изазваних Х. инф. тип б, обољења изазваних стрептококусом пнеумоније, менингококног менингитиса, великог кашља ДТаП), активну имунизацију путника у међународном саобраћају (жуте грознице, менингококног менингитиса, трбушног тифуса, колере, дифтерије и других заразних болести). КАЛЕНДАР ОБАВЕЗНИХ ИМУНИЗАЦИЈА ЛИЦА ОДРЕЂЕНОГ УЗРАСТА BCG - одмах по рођењу, односно у првом месецу живота HB - прва доза + *HBIG (код новорођенчади HBsAg + мајки) HB – у другом месецу живота друга доза DTP, OPV, Hib – у трећем месецу живота (одмах после навршеног другог месеца) прва доза DTP, OPV, Hib – са навршена три и по месеца живота друга доза HB, DTP, OPV, Hib - након навршеног шестог месеца живота трећа доза MMR – од навршених 12 до навршених 15. месеци DTP, OPV – од навршених 17 до навршен1 24 месеца OPV, MMR, DT – у седмој години пре уписа у први разред основне школе

Hep B – у 12. години живота три дозе (0,1,6) уколико дете није вакцинисано раније OPV, dT – у 14. години, у завршном разреду основне школе TT – након навршених 30 година R4, након навршених 40 година R5, након навршених 50 година R6, након навршених 60 година R7 Процењен и званичан обухват имунизацијом у Србији у 2009. години

РЕЗУЛТАТИ СПРОВЕДЕНИХ ИМУНИЗАЦИЈА (%) У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ПЕРИОДУ ОД 1999. ДО 2009. ГОДИНЕ

Спроведена имунизација

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА ВОЈВОДИНА

живорођени

планирани

имунизовани

по извештају

процена

живорођени

планирани

имунизовани

по извештају

процена

живорођени

планирани

имунизовани

по извештају

процена

ДТП 3 вакцинација

69083 67066 65313 97,4 94,5 507444889

2 4768

5 97,5

94,0

18339

18174

17628 97,0 96,1

ДТП ревакцинација 1

68102 67539 64894 96,1 95,3 497224933

8 4726

3 95,8

95,1

18380

18201

17631 96,9 95,9

ДТ ревакцинација 2.

78101 71298 69693 97,7 89,2 580715183

6 5068

1 97,8

87,3

20030

19642

19012 96,8 94,9

дТ ревакцинација 3.

86236 81238 78918 97,1 91,5 637375942

6 5780

3 97,3

90,7

22499

21812

21115 96,8100,

0

ТТ ревакцинација

26674

1 71541 26,8

171739

36812

21,4 9500

2 34729 36,6

ОПВ 3 вакцинација

69083 67120 65327 97,3 94,6 507444894

4 4770

4 97,5

94,0

18339

18176

17623 97,0 96,1

ОПВ ревакцинација 1.

68102 67596 65139 96,4 95,6 497224940

8 4750

8 96,2

95,5

18380

18188

17631 96,9 95,9

ОПВ ревакцинација 2.

78101 71497 69853 97,7 89,4 580715203

9 5082

5 97,7

87,5

20030

19458

19028 97,8 95,0

ОПВ ревакцинација 3.

86236 81250 78804 97,0 91,4 637375946

7 5769

9 97,0

90,5

22499

21783

21105 96,9100,

0

ММР вакцинација

68102 67151 64387 95,9 94,5 497224918

0 4685

5 95,3

94,2

18380

17971

17532 97,6 95,4

ММР ревакцинација 7. г.

78101 71108 67799 95,3 86,8 580715163

6 4881

3 94,5

84,1

20030

19472

18986 97,5 94,8

ММР ревакцинација 12.г.

79716 65944 58587 88,8 73,5 590714610

3 3971

0 86,1

67,2

20645

19841

18877 95,1100,

0

ХБ вакцинација 1.г.

69083 67629 64384 95,2 93,2 507444942

3 4681

7 94,7

92,3

18339

18206

17567 96,5100,

0

ХБ вакцинација 12.г.

79716 81991 50699 61,8 63,6 590715988

6 3239

1 54,1

54,8

20645

22105

18308 82,8 88,7

Хиб вакцинација

69083 67092 64629 96,3 93,6 507444883

8 4713

5 96,5

92,9

18339

18254

17494 95,8 95,4

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Спроведена имунизација 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

DTP 3 вакцинација 97 97 97 97 97 98 97 97 98 98 97

OPV 3 вакцинација 97 97 97 97 98 98 97 97 98 98 97

MMR вакцинација 92 87 95 93 95 97 95 96 97 96 96

HB вакцинација 1. г. 65 92 94 94 95

HB вакцинација 12. г. 57 80 78 62

HiB вакцинација 74 91 97 96

ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

DTP 3 вакцинација 97 97 97 98 97 98 97 97 98 98 98

OPV 3 вакцинација 97 97 97 97 97 98 97 97 98 98 98

MMR вакцинација 91 88 95 93 95 96 94 96 97 96 95

HB вакцинација 1. г. 57 91 93 92 95

HB вакцинација 12. г. 58 75 72 54

HiB вакцинација 79 92 97 97

ВОЈВОДИНА

DTP 3 вакцинација 97 97 97 97 98 97 97 96 98 97 97

OPV 3 вакцинација 98 97 97 97 98 97 98 97 98 98 97

MMR вакцинација 94 82 97 94 96 97 98 96 97 98 98

HB вакцинација 1. г. 87 96 96 97 97

HB вакцинација 12. г. 55 93 96 83

HiB вакцинација 62 89 98 96

е) Наведите следеће информације у вези са заразним болестима:

50. Постоји ли акциони план или акциони планови у случају избијања болести на националном нивоу? Ако је то случај, молимо вас да доставите превод једног.

У складу са Законом о заштити становништва од заразних болести и Правилником о пријављивању заразних болести и других случајева утврђених Законом о заштити становништва од заразних болести, епидемиолошко испитивање се врши у случају појаве епидемије било које заразне болести. Пријаву епидемије епидемиолог надлежног Института/Завода за јавно здравље подноси Институту за јавно здравље Србије на прописаном обрасцу одмах, а најкасније у року од три дана од дана откривања епидемије. О појави епидемије настале употребом животних намирница и воде пореклом из објеката под санитарним надзором одмах се путем начина погодног за брзо обавештавање, обавештава и орган управе надлежан за послове санитарног надзора на територији на којој је епидемија утврђена. Одјаву епидемије на прописаном обрасцу врши епидемиолог надлежног Института, односно Завода за јавно здравље који утврди престанак епидемије по истеку двоструког најдужег инкубационог периода за болест која је проузроковала епидемију.

Заводи за јавно здравље на територији Аутономне покрајине Војводине пријаву и одјаву достављају Институту за јавно здравље Војводине који исте доставља Институту за јавно здравље Србије. У циљу унапређења надзора, минимални сет података у извештавању о епидемији треба да садржи:

- Број изложених / оболелих / хоспитализованих људи, - Број смртних исхода, - Датум првог случаја, линијску листа случајева - Анализу извора инфекције и механизама преноса - Анализу фактора који доприносе појави и ширењу епидемије и ризика од појаве нових

случајева - Основну демографску и топографску анализу (пол, узраст, припадност

групама/колективима, место и време заражавања, топографско ширење епидемије уколико је од значаја)

- Предузете противепидемијске мере - Процену даљег тока епидемије (гашење, сузбијање, ширење, ауторегулација)

План за одржавање статуса државе без 2009-2011 у Србији и План активности за ерадикацију морбила и рубеле и превенцију конгениталне рубела инфекције у Србији су у прилогу.

51. Да ли постоји правни основ за праћење отпорности на антибиотике? Како је тај систем организован?

Законска основа постоји (члан 14 Закона - обавезном пријављивању подлеже резистенција бактерија на антимикробне лекове), али без подзаконских аката односно Правилника (који је својевремено најављен), а којим би се ова област детаљније регулисала.

Као референтна лабораторија за антимикробну резистенцију је одређена лабораторија Института за јавно здравље Војводине у оквиру пројекта који финансира ЕУ „Јачање служби за јавно здравље лабораторија у Србији. Увидом у извештаје о учесталости болничких инфекција уочава се да не постоји јединствени стандард и методологија у одређивању антимикробне резистенције; наиме, примењују се два стандарда (CLSI И EUCAST), амерички и европски, а то представља проблем када је неопходно упоредити и евалуирати податке.

52. Можете ли доставити Комисији програм обуке у области епидемиологије?

Медицински факултет Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу организује и спроводи специјализацију из Епидемиологије.

53. Који је број одељења у болницама и број болничких кревета за лечење заразних болести?

Према подацима из 2009.године, број одељења за лечење инфективних болести у стационарним здравственим установама у Србији је 28 са 788 постеља.

54. Да ли постоји систем обезбеђења квалитета који се примењује у раду лабораторија? Колико лабораторија има акредитацију?

Постоји систем за обезбеђење квалитета у раду медицинских лабораторија, које спроводи Акредитационо тело РС. Према последњим подацима од 31.12.2008.г. акредитовано је 5 лабораторија према стандарду SRPS ISO/IЕC17025

55. Узимајући у обзир следећу листу правних тековина ЕУ, молимо вас да одговорите на питања која се налазе испод од а) до d):

Основни акт

- Одлука бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета од 24. септембра 1998. године о успостављању мреже за епидемиолошки надзор и контролу заразних болести у Заједници - Службени лист L 268/1; 03.10.1998.

Измењени и допуњени акти:

- Уредба (ЕЗ) бр. 1882/2003 Европског парламента и Савета од 29. септембра 2003. године прилагођава Одлуци Савета 1999/468/ЕЗ одредбе које се односе на одборе који помажу Комисији у спровођењу извршних овлашћења дефинисаних у инструментима који подлежу поступку неведеном у члану 251 Уговора ЕЗ – Службени лист L 284/1; 31.10.2003.

- Уредба (ЕЗ) бр. 596/2009 Европског парламента и Савета од 18. juна 2009. године прилагођава број инструмената који подлежу процедури неведеној у члану 251 Уговора ЕЗ Одлуци Савета 1999/468/ЕЗ која се односи на регулаторни поступак са темељним разматрањем – Прилагођавање регулаторном поступку са темељним разматрањем – Четврти део - Службени лист L 188/14; 18.07.2009.

- 2003/534/ЕЗ: - Одлука Комисије од 17. јула 2003. године којом се мења и допуњава Одлука бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета и Одлука 2000/96/ЕЗ када је реч о заразним болестима поменутим у тим одлукама и у измењеној и допуњеној Одлуци 2002/253/ЕЗ везано за дефиниције у случају заразних болести - Службени лист L 184/35; 23.07.2003.

- 2007/875/ЕЗ: - Одлука Комисије од 17. јула 2003. године којом се мења и допуњава Одлука бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета и Одлука 2007/96/ЕЗ када је реч о заразним болестима поменутим у тим одлукама и у измењеној и допуњеној Одлуци 2002/6355/ЕЗ везано за дефиниције у случају заразних болести - Службени лист L 344/48; 23.07.2003.

Спроведене мере

- 2000/96/ЕЗ: Oдлука Комисије од 22. децембра 1999. године о томе да заразне болести буду постепено обухваћене мрежом Заједнице у Одлуци бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета – Службени лист, L 28/50; 03.02.2000.

- 2000/57/ЕЗ: Oдлука Комисије од 22. децембра 1999. године о систему брзог упозорења и реакције за превенцију и контролу заразних болести обухваћена Одлуком бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета. Службени лист, L 21/32; 26.01.2000.

- 2002/253/ЕЗ: Oдлука Комисије од 19. марта 2002. године којом се утврђују дефиниције о пријављивању заразних болести мрежи Заједнице обухваћена

Одлуком бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета – Службени лист, L 86/44; 03.04.2002.

Измењени и допуњени акти:

- Одлука Комисије 2003/534/ЕЗ од 17. јула 2003. године којом се мења и допуњава Одлука бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета и Одлука 2000/96/ЕЗ када је реч о заразним болестима поменутим у тим одлукама и у измењеној и допуњеној Одлуци 2002/253/ЕЗ везано за дефиниције у случају заразних болести - Службени лист, L 184/35; 23.07.2003.

- 2003/542/ЕЗ: - Одлука Комисије од 17. јула 2003. године којом се мења и допуњава Одлука бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета и Одлука 2000/96/ЕЗ када је реч о заразним болестима поменутим у тим одлукама и у измењеној и допуњеној Одлуци 2002/253/ЕЗ везано за дефиниције у случају заразних болести - Службени лист L 185/55; 24.07.2003.

- 2007/875/ЕЗ: Одлука Комисије од 18. децембра 2007. године којом се мења и допуњава Одлука бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета и Одлука 2000/96/ЕЗ када је реч о заразним болестима поменутим у тим одлукама - Службени лист L 344/48; 28.12.2007.

- 2008/351/ЕЗ: Одлука Комисије од 28. априла 2008. године којом се мења и допуњава Одлука 2000/57/ЕЗ када је реч о догађајима који се пријављују у оквиру система брзог упозорења и реакције за превенцију и контролу заразних болести - Службени лист, L 117/40; 01.05.2008.

- 2008/426/ЕЗ: Oдлука Комисије од 28. априла 2008. године којом се мења и допуњава Одлука 2002/253/ЕЗ којом се утврђују дефиниције о пријављивању заразних болести мрежи Заједнице обухваћена Одлуком бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета – Службени лист, L 159/46; 18.06.2008.

- 2009/312/ЕЗ: Одлука Комисије од 02. априла 2009. године којом се мења и допуњава Одлука 2000/96/ЕЗ када је реч о мрежама надзора посвећеним заразним болестима - Службени лист, L 91/27; 03.04.2009.

- Oдлука Комисије 2009/363/ЕЗ од 30. априла 2009. године којом се мења и допуњава Одлука 2002/253/ЕЗ којом се утврђују дефиниције о пријављивању заразних болести мрежи Заједнице обухваћена Одлуком бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета – Службени лист, L 110/58; 01.05.2009.

- Oдлука Комисије 2009/539/ЕЗ од 10. јула 2009. године којом се мења и допуњава Одлука 2000/96/ЕЗ о томе да заразне болести буду постепено обухваћене мрежом Заједнице у Одлуци бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета – Службени лист, L 180/22; 11.07.2009.

- Одлука Комисије 2009/540/ЕЗ од 10. јула 2009. године којом се мења и допуњава Одлука 2002/253/ЕЗ када је реч о дефиницијама у случају пријављивања грипа А (H1N1) мрежи Заједнице - Службени лист, L 180/24; 11.07.2009.

- Oдлука Комисије 2009/547/ЕЗ од 10. јула 2009. године којом се мења и допуњава Одлука 2000/57/ЕЗ о систему брзог упозорења и реакције за превенцију и контролу заразних болести обухваћена Одлуком бр. 2119/98/ЕЗ Европског парламента и Савета – Службени лист, L 181/57; 01.07.2009.

Основни акт

Уредбом (ЕЗ) бр. 851/2004 Европског парламента и Савета од 21. априла 2004. године којом се успоставља Европски центар за превенцију и контролу болести – Службени лист, L 142/1, 30.04.2004.

Питања:

а) Да ли су у вашој земљи на снази правне, регулаторне или административне одредбе које обухватају ове области? Ако јесу, молимо вас да пошаљете сажетке и, ако је могуће, комплетне текстове на једном од званичних језика Европске уније.

Постоји Закон о заштити становништва од заразних болести („Сл.гласник РС“, бр.125/04) и Правилник о пријављивању заразних болести и других случајева утврђених Законом о заштити становништва од заразних болести („Сл. гласник РС“ бр. 98/2005).

b) У случају да на снази нису правне, регулаторне или административне одредбе, да ли у припреми постоје нацрти или предлози за њих ? Ако је такав случај, наведите детаље о њима и рокове потребне за њихово усвајање.

Решењем Министра здравља РС од 16.7.2010.године образована је посебна радна група за израду Нацрта Закона о заштити становништва од заразних болести. Задатак радне групе је израда Нацрта Закона у складу са Међународним здравственим правилником и регулативом Светске здравствене организације. Рок за израду радне верзије је 31.3.2011. године Након формирања, Радна група је спровела следеће активности: - Евалуација система надзора над заразним болестима; - Систематско ишчитавање легислативе других земаља; - Анализа легислативе Европске уније; - Анализа Међународног здравственог правилника; - Прибављање мишљења релевантних институција о примени постојећег Закона; - Анализа постојећег Закона; - Именовање чланова радних група за израду подзаконских аката у области заразних болести и то:

o Правилник о епидемиолошком надзору над заразним болестима o Правилник о пријављивању заразних болести и епидемија, епидемиолошком

испитивању и истраживању o Правилник о имунизацији o Правилник о обавезним здравственим прегледима одређених категорија запослених

лица и њиховом стицању знања о заштити становништва од заразних болести o Правилник о превенцији и контроли болничких инфекција o Правилник о обавезном здравственом надзору, превозу, изолацији и карантину o Правилник о примени Међународног здравственог правилника o Правилник о врстама обавезних здравствених прегледа којима подлежу одређене

категорије становништва o Правилник о поступању са посмртним остацима умрлих лица o Правилник о одређивању заразних болести из групе зооноза о којима се врши узајамно

извештавање o Правилник о лабораторијским испитивањима у циљу утврђивања узрочника заразних

болести o Правилник о формирању и раду Републичке комисије за заразне болести

c) У случајевима кад не постоји ништа од горе наведеног, да ли постоје неки планови за почетак припреме предлога? Молимо вас објасните, наводећи предвиђену динамику. У претходним одговорима је дато објашњење.

d) Да ли ваша земља има потребне административне капацитете, укључујући људске и материјалне ресурсе, како би се испунили захтеви у горенаведеном законодавству ЕУ.

Да, наша земља има неопходне капацитете за испуњење захтева Заједнице.

56. Молимо вас да испуните доле наведену табелу о структурама и механизмима у вези са заразним болестима у Србији.

СТРУКТУРЕ И МЕХАНИЗМИ

УПУЋИВАЊЕ КОМЕНТАРИ ДРЖАВЕ

УНОШЕЊЕ

1. Структуре и/или власти које су, на државном нивоу и под одговорношћу те државе, надлежне на националном нивоу и задужене за прикуљање информација о епидемиолошком надзору заразних болести.

Члан 1 Одлука 2119/98/ЕЗ

Члан 9 Одлука 2119/98/ЕЗ

Члан 1 Одлука 2000/57/ЕЗ

Члан 4 Одлука 2000/96/ЕЗ

1) Навођење стуктуре(а) и власти

Епидемилолошки надзор организују и спроводе институти, односно заводи за заштиту здравља у сарадњи са домовима здравља а у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести Сл гл. РС бр. 125/2004.

2) Контакт детаљи за другу страну(е) државе

3) Познавање структура на нивоу ЕУ

Са основним смерницама су упознати експерти, епидемиолози за заразне болести Националног Института за јавно здравље Србије

2. Поступци за дистрибуцију релевантних података о надзору на нивоу ЕУ

Члан 1 Одлука 2119/98/ЕЗ Познавање поступака ЕУ

Са основним поступцима ЕУ су упознати експерти, епидемиолози за заразне болести Националног Института за јавно здравље Србије

3. Власти компетентне за јавно здравље у држави одговорне за одређивање мера које могу бити захтеване ради заштите јавног здравља.

Члан 1 Одлука 2119/98/ЕЗ 1) Навођење власти одговорних за јавно здравље

Министарство здравља РС, Институт за јавно здравље Србије, мрежа института и завода на територији РС

2) Контакт детаљи за другу страну(е) државе

4. Дефиниције за „епидемиолошки надзор”и за „превенцију и контролу заразних болести”

Члан 2 Одлука 2119/98/ЕЗ 1) Навођење терминологије која се користи на националном нивоу

Епидемиолошки надзор је стално,систематско прикупљање, анализирање и тумачење података о заразним болестима, као и упућивање повратних информација. (члан 3 тачка 2 Закона).

Спречавање појаве заразние болести је скуп мера које се континуирано спроводе у циљу предупређивања појаве инфекције или заразне болести (члан 3 тачка 3 Закона).

Сузбијање заразне болести је скуп мера које се спроводе против већ орисутне болести, у циљу смањивања њене учесталости (члан 3 тачка 4

Закона).

2) Размишљање о кохерентности између националне терминологије и терминологије ЕУ

Tерминологија је углавном усклађена

5. Заразне болести које треба постепено обухватити епидемиолошким надзором

Члан 3 Одлука 2119/98/ЕЗ

Члан 4 Одлука 2000/96/ЕЗ

Анекс 1 Одлука 2000/96/ЕЗ

1) Навођење заразних болести и специјалних питања која се односе на здравље на расположивом националном нивоу

Према Закону о заштити становништва од заразних болести Сл гл. РС бр. 125/2004 70 заразних болести подлеже обавезном пријављивању у циљу заштите здравља становништва РС (члан 2, став1).

Уколико се појави опасност од заразне болести која није наведена у ставу 1, члана 2 а може угрозити здравље становништва РС на предлог министра здравља може одлучити да се за заштиту становништва од те болести примењују одговарајуће мере прописане законом као и мере које природа те болести налаже.

2) Навођење посвећених мрежа надзора које су расположиве на националном нивоу

Институт за јавно здравље

Србије, мрежа института и завода на територији РС

3) Навођење заразних болести које захтева извештаје о случајевима на националном нивоу

Eпидемије и заразне болести за које је обавезна хитна пријава сумње и уколико се појави опасност од заразне болести која није наведена у ставу 1, члана 2, а може угрозити здравље становништва РС

6. Критеријуми за селекцију заразних болести у посебним областима које треба обухватити епидемиолошким надзором

Члан 3 Одлука 2119/98/ЕЗ

Анекс II Одлука 2000/96/ЕЗ

1) Навођење критеријума доступних на националном нивоу

Eпидемије и заразне болести за које је обавезна хитна пријава сумње и уколико се појави опасност од заразне болести која није наведена у ставу 1, члана 2 а може угрозити здравље становништва РС

2) Размишљање о кохерентности између националних критеријума и критеријума ЕУ

Потребне допуне

7. Дефиниције у случају пријављивања заразних болести, укључујући клиничке, лабораторијске и епидемиолошке

Члан 3 Одлука 2119/98/ЕЗ

Члан 5 Одлука 2002/253/ЕЗ

1) Навођење дефиниција доступних на националном нивоу

Постоје дефиниције за

критеријуме као и класификације у тим случајевима

Анекс Одлука 2002/253/ЕЗ морбиле, АФП, конгенитални рубела синдром, грип, болничке инфекције.

Морбили Клиничка дефиниција случаја (суспектан случај): свака особа са температуром, и макулопапулозном оспом (не везикуларном), и кашљем, коризом (цурењем из носа) или коњунктивитисом (црвене очи) Клинички потврђен: случај који испуњава критеријуме клиничке дефиниције случаја, код кога није тестиран узорак на морбиле и који није епидемиолошки повезан8 са лабораторијски потврђеним случајем. Лабораторијски потврђен: случај који испуњава критеријуме клиничке дефиниције случаја и који је лабораторијски потврђен. Епидемиолошки повезан случај: случај који испуњава критеријуме клиничке дефиниције случаја, није тестиран на морбиле, али постоји епидемиолошка повезаност са лабораторијски потврђеним случајем. Одбачен случај: суспектан случај морбила који је комплетно испитан, укључујући и сакупљање адекватног узорка крви, а

8 Епидемиолошка повезаност се дефинише као директан контакт са другим лабораторијски потврђеним случајем, 7-18 дана пре појаве оспе.

који по критеријумима серолошке евиденције инфекције вирусом морбила не може да се класификује, осносно случај који не испуњава критеријуме ни клинички ни лабораторијски потврђеног случаја. Импортован случај: случај морбила који је настао ван земље/региона у периоду унутар 7-18 дана пре почетка осипа, или случај рубеле који је настао ван земље/региона унутар 14-21 дан пре почетка оспе. Генотип вируса треба да буде конзистентан изложености према географској области. Случај повезан са импортованим: случај који је део ланца трансмисије, који потиче од импортованог. Рубела Клиничка дефиниција случаја (суспектан случај): Сваки случај са следећим знацима и симптомима: макулопапуларна оспа, и цервикална, субокципитална или пост-аурикуларна аденопатија, или артралгија/артритис. Клинички потврђен: особа има болест која одговара критеријумима наведеним у дефиницији суспектног случаја рубеле. Лабораторијски потврђен: Лабораторијски потврђен случај је суспектан случај

са позитивним серолошким тестом на ИгМ рубела антитела или детекцијом вируса (нпр. ПЦР или изолација вируса). Напомена: Лажно позитивни резултати теста ИгМ антитела на рубелу могу бити пријављени код особа са другим вирусним инфекцијама (нпр. акутна инфекција Епстеин-Барр вирусом (инфективна мононуклеоза), скорашња цитомегаловирусна инфекција и парво вирусна инфекција, или у присуству реуматоидног фактора. Пацијенти који имају лабораторијску потврду о скорашњој инфекцији морбилама се искључују. Епидемиолошки повезан случај: особа има болест која одговара клинички потврђеном случају рубеле, узорак није тестиран на рубелу, али постоји епидемиолошка повезаност9 са лабораторијски потврђеним случајем. Одбачен случај: суспектан случај рубеле који је комплетно испитан, укључујући и сакупљање адекватног узорка крви, а који по критеријумима серолошке евиденције инфекције вирусом рубеле не може да се класификује, осносно случај који не

9 Епидемиолошка повезаност се дефинише као директан контакт са другим лабораторијски потврђеним случајем, 14-21 дан пре појаве оспе.

испуњава критеријуме ни клинички ни лабораторијски потврђеног случаја. Конгенитални рубела синдром Суспектан случај КРС одојче узраста 0-11 месеци са срчаном маном, или катарактом(а), или глувоћом и/или одојче чија мајка има суспектну или потврђену рубела инфекцију у трудноћи Клинички потврђен случај КРС: Код одојчади код које је лекар специјалиста детектовао две компликације од следећих: — катаракта, — конгенитални глауком, — конгенитална срчана мана, — губитак слуха, — пигментна ретинопатија или лекар специјалиста детектује један од претходних и један од следећих знакова: — пурпура, — спленомегалија, — микроцефалија, — ментална ретардација, — менингоенцефалитис, — радиолуцентна болест костију, — жутица унутар 24 сата од рођења Лабораторијски потврђен случај КРС: Свако одојче

са клинички потврђеним КРС које има позитиван серолошки налаз на ИгМ рубела специфична антитела;(100% тих одојчади ће бити позитивно у узрасту од 0 до 5 месеци, 60% у узрасту 6-11 месеци). Где постоје лабораторијске могућности за детекцију рубела вируса у узорцима бриса назофаринкса или урина код одојчади са суспектним КРС обезбеђује се лабораторијска потврда КРС (60% ових одојчади излучује вирус у узрасту 1-4 месеца, 30% у узрасту 5-8 месеци, 10% у узрасту 9-11 месеци). Дефиниција случаја АФП Клиничка дефиниција случаја Свака особа испод 15 година старости са акутном флакцидном парализом*, или свака особа са паралитичком болести било ког узраста код које постоји сумња на полиомијелитис. *укључујући Гуиллаин-Барре синдром Лабораторијски потврђен случај Случај акутне флакцидне парализе код кога је изолацијом потврђен дивљи полио вирус. Класификација случаја Суспектан случај је случај који испуњава критеријуме клиничке дефиниције

случаја. Потврђен случај је случај АФП код кога је изолацијом потврђен дивљи полиовирус. Импортациони статус Аутохтони случај је сваки случај за који не може да се докаже да је импортован (лабораторијска потврда на основу соја који је у циркулацији). Импортовани случај је случај који има извор инфекције изван земље (одређене територије), почетак болести у року од 3 до 35 дана од уласка у земљу. За класификацију случаја АФП у систему активног епидемиолошког надзора, постоје 3 могућности: 1. одбачен полиомијелитис 2. потврђен полиомијелитис 3. случај компатибилан са полиом (случај компатибилан са полиом указује на пропусте у систему надзора да се адекватно обради случај АФП и тиме омогући да он буде класификован, или као "потврђен" или као "одбачен" полио. Овакве случајеве треба пратити временски и просторно). Напомена: Наведене дефиниције су у складу са препорученим дефиницијама у документима СЗО имајући у виду зацртане циљеве у Европском региону СЗО по

питању наведених болести (смањење стопе КРС, елиминација болести и одржавање статуса " полио фрее"). Обољење слично грипу Обољење код којег постоји изненадна појава фебрилности (изнад 38), праћена боловима у мишићима и зглобовима, сувим кашљем и симптомима од стране горњих респираторних путева (према Стручнометодолошком упутству за спровођење епидемиолошког надзора над грипом у сезони 2010/2011 године у РС) Дефиниције болничких инфекција преузете од CDC , преведене и штампане као приручник који је издао Институт за јавно здравље Србије 1998. године (доштампано 2009. године)

2) Размишљање о кохерентности између националних дефиниција и дефиниција ЕУ

Нова законска регулатива у оквиру заразних болести која је у току обухватиће и дефиниције усклађене са ЕУ.

8. Природа и тип података и информација које треба припити и пренети на поље епидемиолошког надзора и начини на које такви подаци могу бити упоредиви и компатибилни

Члан 3 Одлука 2119/98/ЕЗ

Члан 5 Одлука 2002/253/ЕЗ

Уредба (EЗ) 851/2004)

1) Навођење података (природе и типа) и информација за скупљање и дистрибуцију доступних на националном нивоу

Податке о епидемиолошком надзору

над заразним болестима , њиховој појави и кретању на територији Републике, систематски обједињује, анализира, тумачи и

2) Размишљање о упоредивости и усклађености епидемиолошких података на националном нивоу и на нивоу ЕУ

Потребне допуне

9. Методе епидемиолошког и микробиолошког надзора

Члан 3 Одлука 2119/98/ЕЗ

Члан 5 Одлука 2002/253/ЕЗ

Уредба (EЗ) 851/2004)

1) Списак метода

Рутинско прикупљање података о заразним болестима на основу пријава заразних болести у складу са Законом; АЛЕРТ систем раног упозоравања на основу надзора над синдромима; сентинел надзор, популациони надзор, сентинел хоспитал САРИ, рано откривање и надзор над АРДС у области праћења обољевања од грипа (у сезони); прикупљање података о евентуалним претњама по јавно здравље у оквиру Центра за комуникацију Института за јавно здравље Србије; нулто извештавање (АФП, рубела синдром и морбили)

2) Размишљање о кохерентности између националних метода и метода ЕУ

За одређене болести методе епидемиолошког надзора сагласне са методама ЕУ

10. Смернице о мерама заштите које треба

Члан 3 Одлука 2119/98/ЕЗ Није применљиво.

спровести

11. Смернице о информацијама и водичима за добру праксу у јавности

Члан 3 Одлука 2119/98/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

Није применљиво.

12. Адекватна техничка средства и поступци којима ће подаци бити дистрибуирани и анализирани

Члан 3 Одлука 2119/98/ЕЗ

Члан 4 Одлука 2000/96/ЕЗ

Анекс III Одлука 2000/96/ЕЗ

Уредба (EЗ) 851/2004)

1) Навођење техничких средстава и поступака за дистрибуцију и анализу података доступних на националном нивоу

Регионални заводи/институти податке достављају путем поште, електронским путем, а факсом и телефоном у случајевима хитних пријава;

Постоје електронске базе са могућносшћу анализе података прикупљених из надзора над грипом. (популациони и сентинел надзор)

2) Размишљање о усклађености средстава и поступака извештавања за дистрибуцију и анализу података

Потребно ускладити и допунити

13. Обавештење о информацијама које се тичу појављивања или поновног избијања заразних болести на националном нивоу, заједно са информацијама о примењеним мерама контроле

Члан 4 Одлука 2119/98/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

1) Потврђивање обавештења/ захтеви за објављивање таквих информација на националном нивоу

Пријава се, од стране регионалних завода, прослеђује у складу са одредбама Правилника о пријављивању заразних болести и других случајева утврђених Законом, а Национални институт након провере валидности

и релевантности података обавештава јавност; постоје и посебни комуникациони канали у мрежи завода/института према Националном институту (посебне маил адресе)

2) Навођење механизама комуникације и средстава обавештавања која су расположива на националном нивоу

Недељно извештавање о популационом и сентинел надзору над обољењима сличним грипу; недељни и месечни извештаји о кретању заразних болести; недељни извештај о потенцијалним претњама по јавно здравље; достављају се мрежи завода /института као и другим релевантним институцијама

Јавност обавештава путем веб страница и медија (www.batut.org.rs)

3) Размишљање о усклађености између националних система обавештавања и система обавештавања ЕУ

Потребно ускладити

14. Обавештење о информацијама које се тичу напредовања епидемиолошке ситуације

Члан 4 Одлука 2119/98/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

Наведено у питању бр.13

15. Обавештење о информацијама о неуобичајеним епидемиолошким феноменима или новим заразним болестима

Члан 4 Одлука 2119/98/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

Наведено у питању бр.13

непознатог порекла 16. Обавештење о информацијама којима располаже држава везано за све случајеве заразних болести и нових заразних болести непознатог порекла у земљама које не припадају ЕУ

Члан 4 Одлука 2119/98/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

Наведено у питању бр.13

17. Обавештење о информацијама које се тичу постојећих и предложених механизама и поступака за превенцију и контролу заразних болести, посебно у хитним околностима

Члан 4 Одлука 2119/98/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

Наведено у питању бр.13

18. Обавештење о разматрањима која би помогла у координацији напора за превенцију и контролу заразних болести на нивоу ЕУ, укључујући и све примењене против-мере

Члан 4 Одлука 2119/98/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

Наведено у питању бр.13

19. Информација саопштена под тачкама 14-18 је одмах прослеђена

Члан 5 Одлука 2119/98/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

Размишљање о томе како побољшати постојеће механизме и средства успостављена на националном нивоу и о усклађености са системом обавештавања/пријављивања ЕУ.

Предвиђа се новим Законом о заразним болестима као и подзаконским актима.

20. Поступци за информације, консултације и координацију обухваћени системом брзог упозорења и реакције (EWRS)

Члан 6 Одлука 2119/98/ЕЗ

Члан 2 Одлука 2000/57/ЕЗ

Анекс II Одлука 2000/57/ЕЗ

1) Потврђивање таквих поступака на националном нивоу

Рано откривање неуобичајених сигналних догађаја као врста надзора над грипом (према Стручнометодолошком упутству за спровођење

епидемиолошког надзора над грипом у сезони 2010/2011 године у РС) 2) Размишљање о усклађености поступака успостављених на националном нивоу и на нивоу ЕУ

Потребно ускладити

21. Категорије заразних болести

Анекс Одлука 2119/98/ЕЗ Поређење подручја примене

Све болести из Анекса су обухваћене надзором

22. Догађаји које треба пријавити у оквиру система брзог упозорења и реакције (EWRS)

Члан 1 Одлука 2000/57/ЕЗ

Анекс 1 Одлука 2000/57/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

1) Навођење врсти догађаја пријављених на националном нивоу

Спровођење једне врсте надзора над грипом и кроз рано откривање сигналних, неуобичајених догађаја

2) Поређење подручја примене

Потребно ускладити за друге болести

23. Скупљање и размена информација о догађајима и мерама усвојеним као одговор на те догађаје или показатеље таквих догађаја, на пример коришћењем националног система надзора

Члан 1 Одлука 2000/57/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

1) Потврђивање таквог прикупљања и размене информација о догађајима и мерама на националном нивоу

Подаци се прикупљају и анализирају на нивоу Националног института одакле иде повратна информација заједно са препорукама

2) Навођење система брзог упозорења и реакције

Координира Институт за

јавно здравље Србије

3) Размишљање о усклађености између националног и система брзог упозорења и реакције ЕУ

Потребно ускладити

24. Праћење уговора Члан 2а Одлука 2000/57/ЕЗ

Анекс III Одлука 2000/57/ЕЗ

(Уредба (EЗ) 851/2004)

1) Потврђивање активности праћења уговора на националном нивоу и њихово пријављивање кроз национални систем брзог упозорења и реакције

2) Потврђивање посебних поступака који се тичу обраде личних података везаних за активности праћења уговора на националном нивоу

3) Размишљање о усклађености поступака за обраду личних података успостављених на националном нивоу и на нивоу ЕУ

25. Вакцинација против сезонског грипа

Препорука Савета 2009/1019/ЕУ

1) Навођење националних акционих планова

Вакцинација против сезонског грипа спроводи се у складу са Правилником о имунизацији и начину заштите лековима ( Сл. Гласник РС 11/06). У протеклих 5 година вакцинише се просечно око 300 000 лица ( око 4% популације), од којих око 55% чине особе старије од 65 година живота. Препорука Савета ЕУ 2009/2019 у вези са обухватом од 75% популације узраста преко

65 година живота као и хронично оболелих лица узраста од 6 месеци живота и старијих до 2014-2015 године ће бити разматрана при доношењу новог Правилника о имунизацији, након чега би требао да се донесе национални акциони план за реализацију циља ( уколико се прихвати).

2) Информације о њиховој имплементацији

26. Превенција и контрола здравствене заштите у вези са инфекцијом (HCAI)

Препорука Савета 2009/C 151/01

1) Навођење националних стратегија

Национална стратегија је регулисана Програмом здравствене заштите становништва од заразних болести 2002 до 2010 године (тачка 12.) У току је евалуација и доношење новог Програма за наредних 10 година. Програм предвиђа јачање улоге Комисије за болничке инфекције, формирање тимова едукованих особа за надзор над болничким инфекцијама. Број особа зависи од броја постеља здравствене установе.

У јуну 2010. на снагу ступиле измене Правилника о показатељима квалитета здравствене заштите, посебно поглавље се односи на безбедност пацијента, а у оквиру тога и део који се односи на болничке инфекције

Именована је референтна лабораторија за одређивање

резистенције узрочника болничких инфекција;

Препоруке за рационалну примену антимикробних супстанци као и контрола њихове употребе на националном нивоу не постоје.

2) Информације о њиховој имплементацији

Информације које су неопходне у складу са Правилником о квалитету здравствене заштите (део безбедност пацијената) а односе се на болничке инфекције, обезбеђује рутински надзор над болничким инфекцијама

27. Мудра употреба антимикробиолошких супстанци у медицини људи

Препорука Савета 2002/77/ЕЗ

Као у 26.

D. Безбедност и квалитет крви, људских ткива и ћелија, донација и трансплантација органа

56. Узимајући у обзир следећу листу правних тековина ЕУ, молимо вас да одговорите на питања која се налазе испод од а) до d):

- Директива 2002/98/EЗ Европског парламента и Савета од 27. јануара 2003. године о успостављању стандарда квалитета и безбедности прикупљања, тестирања, обраде, складиштења и дитрибуције људске крви и њених компоненти и измењена и допуњна Директива 2001/83/ЕЗ.

- Директива Комисије 2004/33/ЕЗ од 22. марта 2004. године која спроводи Директиву 2002/98/ЕЗ Европског парламента и Савета у вези са одређеним техничким захтевима за крв и њене компоненте

- Директива Комисије 2005/61/ЕЗ од 30. септембра 2005. године која спроводи Директиву 2002/98/ЕЗ Европског парламента и Савета у вези са захтевима следивости и обавештавањем о озбиљним негативним реакцијама и догађајима

- Директива Комисије 2005/62/ЕЗ од 30. септембра 2005. године која спроводи Директиву 2002/98/ЕЗ Европског парламента и Савета у вези са

стандардима и спецификацијама Заједнице који се односе систем квалитета за седишта крви

- Директива 2004/23/EЗ Европског парламента и Савета од 31. марта 2004. године о успостављању стандарда квалитета и безбедности донације, набавке, тестирања, обраде, чувања, складиштења и дитрибуције људских ткива и ћелија

- Директива Комисије 2006/17/ЕЗ од 08. фебруара 2006. године која спроводи Директиву 2004/23/ЕЗ Европског парламента и Савета у вези са одређеним техничким захтевима за донацију, набавку и тестирање људских ткива и ћелија

- Директива Комисије 2006/86/ЕЗ од 24. октобра 2006. године која спроводи Директиву 2004/23/ЕЗ Европског парламента и Савета у вези са захтевима следивости и обавештавањем о озбиљним негативним реакцијама и догађајима и одређеним техничким захтевима за кодирање, обраду, чување, складиштење и дистрибуцију људских ткива и ћелија

- Директива Комисије 2010/45/EЗ Европског парламента и Савета од 07. јула 2010. о стандардима квалитета и безбедности људских органа намењених за трансплантацију.

- Саопштење Комисије о Акционом плану за донацију и трансплантацију органа (2009-2015) Ојачана сарадња између држава чланица (КОМ (2008)819/3).

Питања:

а) Да ли су у вашој земљи на снази правне, регулаторне или административне одредбе које обухватају ове области? Ако јесу, молимо вас да пошаљете сажетке и, ако је могуће, комплетне текстове на једном од званичних језика Европске уније?

Према стратегији и акционом плану под називом „Боље здравље за све у трећем миленијуму“ Министарства здравља Републике Србије из фебруара 2003. године, донешени су стратегија, план и програм за реформу здравственог система и унапређење здравствене заштите становништва Србије. Резултат такве активности су нови Закон о здравственој заштити и Закон о здравственом осигурању 2005. године, са пратећим прописима. Посебан напредак и искорак у прилагођавању и усклађивању законодавства Србије са високим европским стандардима, прописима, организацијом и функционисањем, следивошћу, квалитетом и контролом квалитета, учињен је 2009. године усвајањем четири закона из области биомедицине и трансфузиолошке делатности:

- Закон о трансплантацији органа, - Закон о трансплантацији ћелија и ткива, - Закон о лечењу неплодности поступцима БМПО и - Закон о трансфузиолошкој делатности. -

Законом о трансплантацији органа утврђено је формирање Управе за биомедицину у оквиру Министарства здравља, која је почела да функционише са именовањима првих запослених 03.06.2010. године и пред којом су велики задаци и изазови на успостављању свеобухватног и одрживог система активности, унапређења и развоја

трансплантацијских делатности у сврху лечења, обављања послова државне управе и стварања институционалних капацитета и ресурса за примену нових закона у пракси, као и успостављања сарадње и повезивања са сродним институцијама ЕУ. Спроводи се пројекат под називом „Србија- трансплант“ којим се води широка кампања на промоцији завештања органа и подизања свести и обавештености становништва о потреби завештања органа и потреби што већег броја донирања органа, ткива ћелија и крви. Ради се на успостављању нових система функционисања здравствених установа које обављају делатности из обласи медицине и биологије, обавештавању здравствених радника, едукацијама експлантацијских и трансплантацијских тимова и координатора, на формирању кадровских и просторно-техничких капацитета као и на едукацији запослених у Управи за биомедицину. Законима из области биомедицине и трансфузиологије створени су услови за обављање трансплантације органа, ћелија и ткива, трансфузиолошке делатности и биомедицински потпомогнутог оплођења (БМПО) у Републици Србији, у складу са најсавременијим стандардима и смерницама медицинске науке и праксе и према прописима Европске Уније. У овим законима имплементиране су тековине, прописи и директиве ЕУ: -Директива 2002/98/ЕЗ Европског парламента и Савета, од 27. 01. 2003. год. - Директива Комисије 2004/33/ЕЗ, од 22.03. 2004. год. - Директива Комисије 2005/61/ЕЗ од 30.09.2005. год као имплементација Директиве 2002/98/ЕЗ Европског Парламента и Савета; - Директива Комисије 2005/62/ЕЗ од 30.09.2005. год као имплементација Директиве 2002/98/ЕЗ Европског Парламента и Савета; - Директива 2004/23/ЕЗ Европског парламента и Савета, од 31.03.2004. год. - Директива Комисије 2006/17/ЕЗ, од 08.02.2006. год. - Директива Комисије 2006/86/ЕЗ, од 24.10.2006. год. - Guide to safety and quality assurance for the transplantation of organs, tissues and cells, 1st, 2nd and 3rd edition and addendum 2002 to 2009. - Препоруке за припрему, употребу и обезбеђење квалитета компонената крви, 12. издање, 2006. год, Савет Европе; - Публикације и препоруке WHО, и друго.

b) У случају да на снази нису правне, регулаторне или административне одредбе, да ли у припреми постоје нацрти или предлози за њих ? Ако је такав случај, наведите детаље о њима и рокове потребне за њихово усвајање.

Ради се на изради пратећих подзаконских аката – Правилника о ближим условима за спровођење ових закона. Рок за њихову израду је 18 месеци од дана оснивања Управе за биомедицину (укупно најкасније до краја 2011.). У Правилнике ће се уврстити достигнућа савремене науке и праксе кроз стандарде, смернице, протоколе, водиче добре праксе, унутрашњу организацију, спровођење и контролу квалитета,слободу избора и одлучивања, медицинску документацију и друго.

c) У случајевима кад не постоји ништа од горенаведеног, да ли постоје неки планови за почетак припреме предлога? Молимо вас објасните, наводећи предвиђену динамику.

Сви документи су горе наведени, а у прилогу достављамо неке од њих.

d) Да ли ваша земља има потребне административне капацитете, укључујући људске и материјалне ресурсе, како би се испунили захтеви у горенаведеном законодавству ЕУ.

У овом тренутку не располажемо у потпуности потребним капацитетима, али су припреме за обезбеђивање у току. Интензивирањем активности, нарочито оних који се тичу развоја административних капацитета и људских ресурса, очекујемо испуњење ових услова до оптималног у релативно кратком року.

е) У случају да још увек немате потребни административни капацитет, који су ваши планови да га подигнете до стандарда ЕУ (обука, инфраструктура, материјали, људски ресурси, итд.)?

Законом о трансплантацији органа утврђено је формирање Управе за биомедицину у оквиру Министарства здравља, која је почела да функционише са именовањима првих запослених 03.06.2010. године и пред којом су велики задаци и изазови на успостављању свеобухватног и одрживог система активности, унапређења и развоја трансплантацијских делатности у сврху лечења, обављања послова државне управе и стварања институционалних капацитета и ресурса за примену нових закона у пракси, као и успостављања сарадње и повезивања са сродним институцијама ЕУ. Спроводи се пројекат под називом „Србија- трансплант“ којим се води широка кампања на промоцији завештања органа и подизања свести и обавештености становништва о потреби завештања органа и потреби што већег броја донирања органа, ткива ћелија и крви. Ради се на успостављању нових система функционисања здравствених установа које обављају делатности из области биомедицине, обавештавању здравствених радника, едукацијама експлантацијских и трансплантацијских тимова и координатора за трансплантацију, на формирању кадровских и просторно-техничких капацитета као и на едукацији запослених у Управи за биомедицину. Законима из области биомедицине и трансфузиологије створени су услови за обављање трансплантације органа, ћелија и ткива, трансфузиолошке делатности и биомедицински потпомогнутог оплођења (БМПО) у Републици Србији, у складу са најсавременијим стандардима и смерницама медицинске науке и праксе и према прописима Европске уније. Ради се на изради пратећих подзаконских аката – Правилника о ближим условима за спровођење ових закона. Рок за њихову израду је 18 месеци од дана оснивања Управе за биомедицину (укупно најкасније до краја 2011. год, али очекујемо да ћемо да их довршити раније). У правилнике ће се уградити сва достигнућа савремене науке и праксе кроз стандарде, смернице, протоколе, водиче добре праксе, унутрашњу организацију, спровођење и контролу квалитета, следивост, слободу избора и одлучивања, медицинску документацију и друго.

f) Што се тиче Акционог плана о донацији и трансплантацији органа, да ли сте успоставили или планирате да успоставите неку од предложених приоритетних акција?

Акциони план о донацији и трансплантацији органа (2009-2015): Јачање сарадње међу државама чланицама у својој основи садржи 10 приоритетних акција које су груписане у 3 главна циља:

- Повећање доступности органа - Побољшање ефикасности и доступности трансплантационом систему - Побољшање квалитета и безбедности Законима из области биомедицине и трансфузиологије створени су услови за обављање трансплантације органа, ћелија и ткива, трансфузиолошке делатности и биомедицински потпомогнутог оплођења (БМПО) у Републици Србији, у складу са најсавременијим стандардима и смерницама медицинске науке и праксе и према прописима Европске уније. Закон о трансплантацији органа предвиђа и подразумева да се: - системски уреди област трансплантације органа, односно узимање органа или делова органа са живог или умрлог лица ради пресађивања у тело другог лица у сврху лечења, организација здравствене службе за трансплантацију, надзор над спровођењем овог закона и обављање послова државне управе у области трансплантације органа, као и друга питања од значаја за организацију и спровођење трансплантације органа или делова органа; - створе услови за обављање трансплантације органа у складу са савременим стандардима медицинске науке и праксе, с обзиром на то да је трансплантација област медицине која се интензивно развија и нуди велике могућности за лечење до сада неизлечивих болести; - да се створе услови за промоцију трансплантације органа на националном и европском нивоу у циљу информисања и упознавања грађана са значајем донирања органа; - да се област трансплантације органа уреди у складу са прописима и стандардима Европске уније у овој области.

Такође, Закон о трансплантацији органа усклађен је са прописима Европске уније у овој области, и то:

- Директивом 2004/23/ЕЗ Европског парламента и Савета од 31. марта 2004. године,

- Директивом Комисије 2006/17/ЕЗ од 8. фебруара 2006. године, - Директивом Комисије 2006/86/ЕЗ од 24. октобра 2006. године, - Конвенцијом о људским правима у биомедицини. - Оквирним протоколом за спровођење Конвенције о људским правима у

биомедицини. Законом о трансплантацији органа обезбеђена је примена највиших европских стандарда и достигнућа у пракси, тајност података, достојанство и интегритет личности даваоца и примаоца, као и редовна и континуирана спољна институционална контрола и надзор (преко Управе за биомедицину Министарства здравља и редовном инспекцијском делатношћу), те стална (унутрашња) индивидуална одговорност и контрола квалитета стручног рада и функционисања система трансплантацијске делатности - организацијом рада и применом Водича за квалитет и сигурност у трансплантацији органа, ћелија и ткива Савета Европе. Активности које подразумева акциони план имају за циљ успостављање система за трансплантацију високог квалитета и безбедности што је у складу са нормативима и циљевима који су постављени доношењем Закона о трансплантацији органа, а који је

усклађен са поменутим прописима Европске уније, а чији део је и Акциони план о донацији и трансплантацији органа (2009-2015). Један од важнијих циљева акционог плана је именовање Координатора за трансплантацију у здравственим установама које обављају трансплантацијску делатност, што је био и приоритетни задатак Управе за биомедицину одмах по њеном формирању. Дакле, именовани су Координатори за трансплантацију органа у здравственим установама у којима се дијагностикује и утврђује мождана смрт и врши експлантација и трансплантација органа. Спроводи се континуирана едукација Координатора за трансплантацију тако што се шаљу на едукацију за трансплант координаторе у Барселону „Advanced International Training Course in Transplant Coordination“ који је подржан од стране Одбора за трансплантацију Савета Европе, у циљу усвајања специфичних стручних знања која су у вези са донацијом и трансплантацијом органа. Координатори за трансплантацију у Републици Србији заузимају важно (кључно) место у организацији Републичког програма трансплантације, имају веома одговорну улогу у организацији, спровођењу и повезивању целокупне трансплантацијске делатности, те је приступ најстручнијим едукацијама обезбедило ефикасно и квалитетно спровођење Програма трансплантације у Републици Србији. Промоција добровољног давалаштва органа представља континуирано упознавање и давање информација грађанима о значају трансплантације, могућностима и условима за донирање органа, како би се грађани за живота одлучили да постану даваоци органа и како би чланове своје породице упознали са својом жељом да буду даваоци органа. Председник Србије и министар здравља позвали су све грађане да подрже националну кампању “Продужи живот” која је покренута у октобру 2009. године, а чији је циљ стварање што веће мреже добровољних давалаца органа Промоција добровољног давалаштва органа кроз националну кампању „Продужи живот“ је усмерена ка општој јавности да развије позитиван став о трансплантацији органа и ка здравственим радницима да се едукују и припреме за активности које су утврђене законом. Кампања се спроводи континуирано у свим градовима Србије. Доношењем и применом Закона о трансплантацији органа створили су се услови за промоцију донаторства органа и подизање свести грађана о значају трансплантације, како би се повећала доступност органа онима којима је трансплантација неопходна, затим обезбеђивање ефикасније и приступачније здравствене службе која обавља сложене поступке трансплантације, чиме ће се повећати број трансплантација и унапредити квалитет и безбедност пружене здравствене заштите у складу са савременим стандардима.

57. На који начин је регулисана репродуктивна употреба ткива и ћелија у Србији? Постоје ли планови за преношење правних тековина ЕУ о квалитету и безбедности везано за ова ткива и ћелије?

У уводном делу закона, којим се уређују начела, права, етички принципи и безбедност, између осталих начела, чланом 6. утврђује се да се „ поступак трансплантације спроводи на начин који обезбеђује да је интерес и добробит појединца изнад интереса друштва и науке и који гарантује поштовање достојанства и интереса појединца и његових законом утврђених права, без дискриминације“. Интегритет личности даваоца и примаоца и тајност свих података из медицинске документације која се води, загарантовани су многим члановима закона и провлаче се

као основно и најважније правило и право кроз читав закон, у свим сегментима поступка трансплантације ћелија и ткива, од почетка до краја поступка. У свим сегментима Закона све одредбе су недвосмислене, јасне и концизне и конкретно дефинишу шта је дозвољено, а шта је „забрањено“. Чланови 26. до 30. утврђују одређене недвосмислено забрањене активности: забрана оглашавања односно рекламирања потреба односно нуђења ћелија или ткива, забрана трговине ћелијама и ткивима; забрана размене ћелија односно ткива (чл. 29.) у супротности са међународним уговором којим се обезбеђују највиши професионални стандарди медицинске науке и струке, безбедност, квалитет и спречавање преношења заразних болести, а дозволу за сваки појединачни случај издаје министар на предлог Управе за биомедицину, те (чланом 30.) забрана употребе ћелија односно ткива у производњи или изради козметичких производа. Једнако су недвосмислене егзактне одредбе Закона које се односе на слободу избора, сигурност поступка, процену ризика и тајност података, а са дефинисањем тих предуслова обезбеђује се заштита интегритета личности даваоца и примаоца ћелија односно ткива. Чланом 24. утврђује се обавеза Управе за биомедицину да води Јединствени републички регистар давалаца ћелија односно ткива, начин и поступак вођења података у Регистру, подаци који се воде, упис давалаца, чување и заштита података, поступак приступа подацима и начин и поступак давања и чувања шифре за добијање одобрења за позивање на податке који се воде. Чланом 25. уређује се доступност података из Јединственог регистра давалаца (ћелија и ткива), а ставом 1. тога члана одређује се „да су подаци из Јединственог републичког регистра давалаца доступни искључиво лицима која имају овлашћење да траже и добију податке који се воде“; тачка 2. наводи да се овлашћеном здравственом раднику додељује шифра за добијање одобрења за позивање на податке који се воде у Регистру, а став 3. истог члана наводи да Министарство може користити само статистичке податке из Јединственог регистра давалаца. Чл. 38. наводи да „подаци о даваоцу и примаоцу ћелија односно ткива представљају службену тајну, коју су дужна да чувају сва лица која учествују у поступку трансплантације и лица којима су ти подаци доступни“. Чл. 39. уређује забрану давања и коришћења података, и ставом 1. наводи да је давање ћелија односно ткива анонимно; став 2. наводи да је „забрањено“ податке о примаоцу дати даваоцу, односно његовој породици, као и обрнуто. Став 4. утврђује да је „забрањено“ да (службено) лице које учествује у поступку трансплантације „даје податке о личности даваоца или примаоца, као и податке о лицима која су обавештена о намераваној или могућој трансплантацији“. Ставови 5. и 6. утврђују да „сви подаци о личности даваоца и примаоца, укључујући и генетске податке који су доступни трећим лицима, морају бити анонимни, тако да није могуће идентификовати даваоца и примаоца“, а „ради заштите података, сви учесници у поступку трансплантације дужни су да предузимају мере заштите података о личности, као и мере заштите од неовлашћеног додељивања података, брисања или мењања података у бази података који се воде“. Чл. 41, 42 и 43. Закона утврђују начин, поступак и податке који се прикупљају, обрађују, воде и користе о даваоцу, односно примаоцу и медицинска документација, рокове чувања, као и заштиту података о даваоцу односно примаоцу, а чл. 44. утврђује „забрану коришћења и изношења података о личности даваоца односно примаоца“. Чл. 49. Закона утврђује следеће: „Забрањено је узимање ћелија и ткива од живог даваоца ако постоји ризик по живот и здравље даваоца ...., односно ако је ризик по здравље живог даваоца у несразмери са очекивањем користи за примаоца“.

Чл. 59. Закона дефинише забрану узимања ткива у случају мождане смрти лица које то не жели, са обрасцем писмене изјаве. Формирана Управа за биомедицину почела је да функционише са именовањима првих запослених 03.06.2010. године и она ради на имплементацији нових Закона из области биомедицине у пракси, обавља одређене послова државне управе и ствара институционалне капацитета и ресурсе за примену нових закона у пракси. Уједно и можда најважније, Управа за биомедицину врши редовну и сталну контролу и надзор организације и функционисања система здравствених установа које обављају делатност трансплантације ћелија и ткива, органа, трансфузиолошке делатности и БМПО - у смислу испуњености услова у погледу кадра, простора, опреме, вођења медицинске документације и свега у вези имплементације нових законских решења. Чланови 9. до 13. Закона утврђују услове за издавање, обнављање односно одузимање дозволе за трансплантацијску делатност, а чланови 67. до 74. услове у погледу оснивања и делатности банака ћелија односно ткива. Контролу испуњености услова врши Управа за биомедицину, а на основу инспекцијског надзора Управе и предлога директора Управе за биомедицину - министар издаје, обнавља или одузима дозволу за трансплантацијску делатност установама. На тај начин врши се редовна институционална контрола и надзор делатности у овлашћеним здравственим установама. Унутрашња стручна контрола и надзор обезбеђени су у здравственим установама са формирањем тимова за трансплантацијску делатност (чл. 9. Закона), именовањем координатора у свакој здравственој установи (чл. 14. до 16.) и активношћу Етичког одбора у свакој установи (чл. 17. Закона). Поред тога, свака банка ћелија и ткива дужна је да има Одговорно лице за управљање системом квалитета (чл. 76. Закона). На ове начине обезбеђена је редовна и континуирана спољна институционална контрола и надзор (преко Управе за биомедицину Министарства здравља са својом инспекцијом) и стална (унутрашља) индивидуална одговорност и контрола квалитета стручног рада и функционисања система трансплантацијске делатности својом организацијом рада. Чланови 98. до 100. дефинишу кривичну одговорност, а чланови 101. до103. прекршајну одговорност особа укључених у ову делатност, са озбиљним санкцијама за непоступање или противно поступање према овом Закону, и оне су саме по себи суштински систем обезбеђења личне одговорности запослених и спровођења Закона. Сматрамо да су нтегритет личности даваоца и примаоца и тајност свих података из медицинске документације која се води, довољно загарантовани многим члановима Закона и провлаче се као основно и најважније правило и право кроз читав Закон, у свим сегментима поступка трансплантације ћелија и ткива, од почетка до краја поступка. E. Mental health, socio-economic determinants of health, health inequalities, drug abuse prevention, healthy lifestyle, nutrition, eHealth, alcohol abuse prevention, cancer screenings, and healthy environment including prevention of injury, promotion of safety and European action in the field of rare diseases

58. Узимајући у обзир следећу листу Препорука Савета ЕУ, Резолуција Савета и Закључака Савета у области јавног здравља, молимо вас да одговорите на питања од а) до d):

Ментално здравље

- 2000/86/01/ЕЗ: Резолуција Савета од 18. новембра 1999. године о промоцији менталног здравља - Con. 02/6/01/ЕЗ Закључци Савета од 15. новембра 2001. године о проблемима везаним за борбу против стреса и депресије - Con. 03/9688/1/ЕЗ: Закључци Савета од 02. јуна 2003. године о борби против стигме и дискриминације везано за менталну болест - Con. 05/9805/ЕЗ: Закључци Савета од 03. јуна 2005. године о акцији Заједнице везаној за ментално здравље - Европски пакт о менталном здрављу и добробити, Конференција на високом нивоу, јун 2008. године

Кад је у питању здравствена политика Републике Србије усвојене су следеће стратегије које, између осталог пружају оквир и за активности у области заштите менталног здравља, а то су: Стратегија развоја заштите здравља младих, која је фокусирана на болести зависности, из 2006. године, Стратегија одрживог развоја Републике Србије из 2008. године и Стратегија јавног здравља из 2009. године. Као производ вишегодишњих напора за свеобухватним стратешким документом у области очувања и унапређења менталног здравља, настала је Стратегија развоја заштите менталног здравља са акционим планом Стратегија одрживог развоја Републике Србије наводи очување и унапређење менталног здравља као један од приоритета јавног здравља и то путем:

1. Развоја законодавства у области менталног здравља и поштовање међународних стандарда,

2. Усвајања и спровођење националне стратегије у области менталног здравља, 3. Превенције менталних поремећаја (депресија) и унапређење менталног здравља, 4. Унапређења служби, људски ресурси и образовање (превенција, развој служби за

ментално здравље на локалном нивоу, скраћивање хоспитализације, развој дневних болница и диспанзерско лечење),

5. Подизања нивоа пружених услуга и усвајање стандарда (добра клиничка пракса, критерији акредитације, надзор и праћење и др.),

6. Развијања програма међусекторске сарадње у области ресорних министарстава (здравља, рада и социјалне политике, образовања, правде),

7. Информисања јавности и образовања .

Влада Републике Србије је јануара 2007. године усвојила Стратегију развоја заштите менталног здравља са aкционим планом (у даљем тексту национална стратегија). Национална стратегија је настала у оквиру Пројекта Пакта за стабилност југоисточне Европе ,,Јачање социјалне кохезије кроз јачање служби за заштиту менталног здравља у заједници”, као иницијатива за реформу заштите менталног здравља у региону југоисточне Европе, а због озбиљних и комплексних проблема у овој области, посебно у земљама у транзицији. Производ је рада експерата Националне Комисије за ментално здравље, основане у јануару 2003. године од стране Министарства здравља.

Идентификована подручја деловања националне стратегије су следећа:

1. Законодавство и људска права, 2. Организација служби,

3. Превенција менталних поремећаја и унапређење менталног здравља, 4. Људски ресурси, едукација и истраживање, 5. Побољшање квалитета, 6. Информациони системи, 7. Међусекторска сарадња (партнерство за ментално здравље), 8. Заступање и јавно заговарање.

Покренуто је неколико пројеката у овој области, финансираних из међународних средстава и то:

1. Јачање социјалне кохезије кроз јачање служби за заштиту менталног здравља у заједници (Здравствена мрежа Југоисточне Европе, имплементиран у периоду од 2002. до 2008. године),

2. Развој регионалног модела интегрисаних служби за ментално здравље и социјалну кохезију (Канцеларија МАТRA - Министарство спољних послова Краљевине Холандије, имплементиција планирана за период од 2007. до 2010. године),

3. Промоција менталног здравља у Републици Србији (ИПА фонд ЕУ, Каритас Италиана, Каритас Србија и Црна Гора, имплементиран у периоду од 2008. до 2010. године). Пројекат менталног здравља југоисточне Европе (Меntal Health Project for south eastern Europe) ,,Јачање социјалне кохезије кроз јачање служби за заштиту менталног здравља у заједници у југоисточној Европи” представља део ширих напора приближавања региона југоисточне Европе ЕУ. Иницијатива је покренута 1999. године када је основан Пакт за стабилност Југоисточне Европе са циљем да ојача социјалну стабилност региона подстицањем мира, демократије, заштите људских права и економског просперитета. 2001. године Пакт за стабилност jугоисточне Европе у оквиру своје иницијативе везане за социјалну кохезију уводи здравље у своју агенду, као једно од пет приоритетних области. У септембру исте године СЗО Регионална канцеларија за Европу и Савет Европе оснивају Здравствену мрежу југоисточне Европе (у даљем тексту Здравствена мрежа). Циљ Здравствене мреже био је унапређење здравља становништва у региону југоисточне Европе. Потписивањем Декларације у Дубровнику, септембра 2001. године на Министарској конференцији за југоисточну Европу чији је нагласак био на унапређењу здравља вулнерабилних група у региону, створени су услови за имплементацију пројеката који би се бавили овом тематиком. Званична одлука о започињању Пројекта менталног здравља југоисточне Европе, донета је у Данској у мају 2002. године. Здравственој мрежи тренутно припадају следеће земље: Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Бугарска, Молдавија, Румунија, Србија, Црна Гора и Македонија. Босна и Херцеговина је лидер овог пројекта у региону . Главни циљ пројекта био је постављање служби за заштиту менталног здравља у заједници у центар система за заштиту менталног здравља.

Карактеристике менталног здравља грађана Републике Србије

Стање менталног здравља становништва Републике Србије карактерише се порастом стопе морбидитета и морталитета од поремећаја менталног здравља и поремећаја понашања везаних за стрес, што је последица догађаја којима је становништво било изложено у последњој деценији XX века (ратови у региону; хиперинфлација 1993. године; санкције уведене од стране Уједињених Нација које су трајале три и по године; НАТО бомбардовање 1999. године које је трајало 11 недеља; социјална транзиција,

финансијска криза и висока стопа незапослености). По подацима Института за јавно здравље Републике Србије, преваленција менталних поремећаја и поремећаја понашања је порасла за 13% од 1999. до 2002 године. Поремећаји везани за стрес нису једина последица прошлих година. Други поремећаји су, такође, у порасту: депресија, број самоубистава, поремећаји због злоупотребе психоактивних супстанци, психосоматски поремећаји; делинквенција и насиље су у екстремном порасту, нарочито међу младима. Према резултатима истраживања „Оптерећење болестима и повредама у Србији” исхемијска болест срца, цереброваскуларна болест, рак плућа, униполарна депресија и дијабетес, чинили су скоро две трећине укупног оптерећења рачунатог за 18 поремећаја здравља у Србији 2000. године . У Србији има 5 великих психијатријских болница (у Горњој Топоници, Новом Кнежевцу, Вршцу, Ковину и Београду “Др Лаза Лазаревић”. Поред тога постоји 46 психијатријских одељења у општим болницама, а амбулантне службе постоје у 71 општинском дому здравља. Има око 6000 постеља, од којих 3000 представљају такозване лоше кревете јер се налазе у великим болницама. Просечна дужина лечења је 31 дан (у Београду) и 153 дана у специјалним психијатријским болницама. У Србији постоји 947 психијатра, од којих 336 ради у Београду. Овај број је сасвим довољан, али треба нагласити да многи од њих раде као неуролози, нарочито у унутрашњости. Неједнакости у здрављу - Рез. 00/C218/3/ЕЗ. Резолуција Савета од 29. јуна 2000. године о акцији везаној за детерминанте здравља

Превенција злоупотребе лекова и смањење штетног дејства

- 2003/488/ЕЗ: Препорука Савета од 18. јуна 2003. године о превенцији и смањењу нарушавања здравља везаном за зависност од лекова

- Обавештење 2008/C 326/09: Акциони план ЕУ о лековима за 2009-2012.

Један од приоритетних циљева развоја здравства у Србији је смањење разлика у здрављу. Циљ здравствене политике је да утиче да се разлике у здравству не продубљују, већ да се смање кроз циљане и активне мере прерасподеле здравствених добара и ресурса према угроженим деловима друштва. Ради реализације овог циља Влада Републике Србије је преко Министарства здравља омогућила, кроз процес, реформе система здравља Србије једнак приступ здравственој заштити свим грађанима без обзира на пол, старост (деца и старији су као вулнерабилене групе заштићене у области унапређења и очувања здравља кроз велики број докумената који су утемељени на Закону о здравственој заштити и Закону о здравственом осигурању. Овај процес се усмерава, пре свега на следећи начин:

Развој финансијски стабилиног здравственог система, уз једнак приступ услугама здравствене

Побољшањем квалитета услуга здравствене заштите и смањење неједнакости у приступу услугама здравствене заштите.

Активношћу на уклањању конкретних баријера приступу услугама здравствене заштите као што су време чекања, терет трошкова за лекове и лечење као и

административне тешкоће добијању приступа услугама здравствене заштите, а наравно и уклањање физичких баријера приступу.

Превенција злоупотребе лекова и смањење штетности тј. шкодљивости њихове примене Агенција за лекове и медицинска средства у поступку добијања дозволе за стављање лека у промет а на основу података из документације, експертске процене и саветодавне улоге Комисије за лекове, врши класификацију лекова у циљу утврђивања релевантних правила у вези издавања одобрења о стављању лека у промет (регистрација лекова). Лекови који имају малу токсичност, велику терапијску ширину, безбедност у предозирању, минималне интеракције, чије су индикације добро познате пацијенту-кориснику и служе за самолечење, издају се у апотекама без рецепта. Лекови који садрже опојне дроге или психотропне супстанце, у складу са међународним конвенцијама из ове области, издају се у складу са специфичним режимом издавања одређеним у дозволи за стављање тих лекова у промет. Лекови се не могу издавати односно продавати супротно условима утврђеним у дозволи за њихово стављање у промет. Такође, Агенција обавља послове информисања и едукације о лековима и даје информације од значаја за спровођење мера за рационално коришћење лекова чиме доприноси смањењу њихове злоупотребе. У Закону су јасно дефинисане обавезе здравствених радника с једне стране и представника фармацеутске индустрије с друге стране када је реч о обавештавању о испољеним нежељеним дејствима након примене лекова. Информације о безбиедности примене лекова, представљају основ да Агенција у циљу очувања јавног здравља предузме регулаторне мере. Закон о лековима и правилници из ове области су хармонизовани са: - 2003/488/ЕЗ: Препорука Савета од 18. јуна 2003. године о превенцији и смањењу нарушавања здравља везаном за зависност од лекова - Обавештење 2008/С 326/09: Акциони план ЕУ о лековима за 2009-2012. Здрав начин живота

- Con. 04/С221/ЕЗ: Закључци Савета од 02. децембра 2003. године о здравом начину живота: образовање, информисање и комуникација.

У циљу унапређења здравља и превенције болести у Србији се спроводе следеће активности:

Развијање, учествовање и праћење спровођења интервентних националних програма промоције здравља у заједници попут:

- Програма промоције здравља у установама примарне здравствене заштите;

- Програма промоције здравља у поливалентној патронажној служби;

Развијање, спровођење, координација, праћење и евалуација програма промоције здравља, укључујући и националне кампање, у циљу усвајања знања и ставова у вези са здравим стиловима живота и смањења фактора ризика за оболевање од заразних и незаразних болести;

Развијање, координација и јачање партнерства између државног, приватног и цивилног сектора на решавању јавноздравствених проблема у заједници;

Спровођење едукације и стручног усавршавања здравствених радника и сарадника у области васпитања за здравље;

Развијање и спровођење програма унапређења здравља посебних и вулнерабилних група становништва (деца, труднице, мајке, стари, маргинализоване групе), као што су:

- Програм унапређења здравља ученика у основним школама - Програм унапређења здравља ученика у средњим школама - Програм очувања и унапређења оралног здравља деце и омладине

Републике Србије - Програм васпитања за здравље деце у предшколским установама

„Здрав вртић". Здравствено информисање становништва Србије кроз континуирани рад са

медијима; Спровођење програма заштите становништва од заразних болести за део

здравственог васпитања. У области превенције и контроле заразних болести активности обухватају организацију, спровођење и контролу епидемиолошког надзора над заразним болестима, надзор над болничким инфекцијама.

Програм имунизације обухвата: - надзор над обавезном активном имунизацијом лица одређеног узраста, - обавезну имунизацију лица експонираних одређеним заразним болестима, - активну имунизацију по клиничким индикацијама, - и активну имунизацију путника у међународном саобраћају, применом законом

прописаних мера, ради заштите становништва од заразних болести, са циљем њиховог спречавања, сузбијања, одстрањивања и искорењивања.

У области превенције и контроле водећих хроничних незаразних обољења активности које се примењују обухватају:

- Процену преваленције фактора ризика одговорних за појаву водећих ХНО на основу резултата популационих, циљаних и других истраживања.

- Спроводе се активности из акционог плана Националне стратегије за превенцију и контролу ХНО. На основу спроведених истраживања могућа је идентификација ризичних група становништва за интервенцију на промоцији здравих стилова живота.

Програмске активности у области превенције и контроле водећих ХНО ближе су

регулисане: - Националним програмом „Србија против рака“ чији су интегрални делови

Национални програм за превенцију рака дебелог црева и ректума, Национални програм за превенцију рака дојке и Национални програм за превенцију рака грлића материце.

- Националним програмом превенције и контроле КВБ у Републици Србији до 2020. године „Србија за здраво срце“.

Правилником о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2010. годину у коме су јасно дефинисане превентивне активности у складу са националним програмима.

Код особа 19-35 година старости предвиђен је први систематски преглед који обухвата општи клинички преглед и преглед по системима, основне лабораторијске анализе и друга испитивања у зависности од присутних фактора ризика. Код особа 35 и више година систематски преглед једном у 2 године, уз допуну прегледа по потреби, код особа 50 и више година предвиђено је једанпут годишње тестирање на постојање окултне крви у столици, дигиторектални преглед, палпаторни преглед простате. Колоноскопија код високо ризичних је предвиђена једном у 3 године. Код жена узраста 15 и више година предвиђен је први превентивни гинеколошки преглед, а затим један у 3 године, уз палпаторни преглед дојки једном у 5 година. У узрасту 25-69 година код жена се ради једном годишње циљани преглед ради раног откривања рака грлића материце и рака дојке, у узрасту 30-69 година даје се препорука и упутство за самопреглед дојке. Од 40 година старости жене имају клинички преглед дојке једном годишње, а жене од 45-69 година мамографски преглед једном у 2 године. Исхрана код гојазних - Con. 05/9803/ЕЗ: Закључци Савета од 03. јуна 2005. године о физичкој активности и активности при исхрани

У оквиру настојања да се смањи број оболелих од хроничних незаразних болести, обрађени су задаци који се односе на исхрану и физичку активност у превенцији хроничних незаразних болести . Закључци стручњака о гојазности, едукација о правилној исхрани и физичкој активности са посебним акцентом примењују се у здравственој заштити вулнерабилних категорија становништва (одојчад, деца предшколског и школског узраста, адолесценти и старије добне групе) . За промоцију правилне исхране и физичке активности и за лечење гојазности као ризико фактора у настанку хроничних незаразних болести у оквиру институција здравствене заштите постоје специјалистичке службе и саветовалишта за правилну исхрану. Електронско —здравство - (Децембар 2009.) Закључци Савета о „Безбедној и ефикасној здравственој нези кроз електронско здравство”, о томе како најбоље увести и искористити информациону и комуникациону технологију како би се побољшала зравствена нега, са циљем да се пређе са теоретске размене искустава на конкретну прекограничну сарадњу и стварање структуре за сарадњу која може да уједини и да да резултате свих текућих иницијатива и пројеката у области електронског здравства.

- (Јул 2008.) Препорука Комисије о прекограничној интероперабилности електронских система за праћење здравља (коју води Генерални директорат Информационог друштва), чији је циљ да се створе средства где овлашћени здравствени професионалци могу да удруже остварени приступ основним информацијама о здрављу пацијената (водећи рачуна о основним правима на заштиту личних података)

- (Новембар 2008.) Заједничка комуникација о телемедицини од стране делегата Рединга и Василиоуа. Заједничка Комуникација је покренула четворогодишње друштво са циљем да пацијентима олакша приступ сигурној и високо квалитетној здравственој нези, чак и у удаљеним областима, преко услуга телемедицине. Комуникација се фокусира на телемониторинг за пацијенте који болују од хроничних болести, нарочито старије људе, и телерадиологију проналазећи решења за мањак кадра. Она истиче потребу да се обезбеде докази о утицају, да се ангажују здравствени професионалци и пацијенти, да се обезбеди правна сигурност на националним нивоима и на нивоу ЕУ и да се реше преостали технички проблеми.

- (Мај 2007.) 409 обавезни стандарди Европских стандардизованих тела (ЦЕН, ЦЕНЕЛЕК и ЕТСИ) у области информационих и комуникационих технологија, са циљем да се наведу, прихвате и препоруче постојећи стандарди релевантни за електронско здравство.

Стратегијом развоја информационог друштва у Републици Србији („Службени гласник РС", бр. 87/06) као један од приоритета је и Е- здравље, где је предвиђено да коришћење ИКТ-а треба да омогући промену система здравствене заштите тако да се побољшају јавно здравље, здравствена заштита корисника система, смање трошкови, уштеде новац и време и пруже информације за техничку, научну, административну, књиговодствену и управљачку употребу. Развој информационих технологија у области здравства су дефинисана усвојеним стратешким документима у 2009. години: - Програм рада, развоја и организације Интегрисаног здравственог информационог система - еЗдравље (Сл.гласник, јули 2009.) - Правилник о ближој садржини технолошких и функционалних захтева за усопстављање Интегрисаног здравственог информационог система (Сл.гласник, новембар 2009.) (еЗдравље) Влада Републике Србије је на предлог Министарства здравља усвојила Уредбу о Програму рада, развоја и организацији интегрисаног здравственог информационог система „е-Здравље" („Службени гласник РС", бр. 55/09). Ова Уредба представља основ за дефинисање приоритета „Примена ИКТ-а у систему здравствене заштите" који је саставни део Предлога Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године. Основна улога информационих и комуникационих технологија у систему здравствене заштите је подршка извођењу делатности система здравствене заштите, као и да обезбеди подршку реформе система здравствене заштите. Очекује се да Влада Републике Србије усвоји овај Предлог стратегије до краја другог квартала 2010. године. Имплементација Програм рада, развоја и организације Интегрисаног здравственог информационог система — „е-Здравље“ (Акционим планом су предвиђене активности до 2015) тренутно се одвија кроз три велика ИТ пројекта Министарства здравља финансирана од стране међунардних институција (ИПА фонд и зајамови Светске банке). Очекивани резултати ових пројеката су:

информатизација комплетне примарне здравствене заштите (уводјење ИКТ у 157 домова здравља и повезивање 1886 амбуланти са централним зградама домова здравља):

увођење болничког информационог система у 30 стационарних здравствених установа;

повезивање свих здравствених установа, из државног сектора, на заједничку информационо комуникациону мрежу;

наставак рада на регулативи која уређује ову област (Правилници који треба да прате нови Закон о евиденцијама у области здравства, чије усвајање се очекује 2010. године и даље унапредјење и усаглашавање Правилника о ближој саџини технолошких и функционалних захтева за усопстављање Интегрисаног здравственог информационог система, како са споменутим Законом тако и са ЕУ регулативом). Економска криза се дубоко одразила и на овом пољу. Редукција републичког

буџета и буџета локалних самоуправа, која су планирана за здравство, има за резултат недовољна финансијска средстава да би се обезбедила имплементација Акционог плана до 2015. године. Превенција злоупотребе алкохола - Con. (2009/C 302/07): Закључци Савета о алкохолу и здрављу, 1. децембар 2009. године

- Con. 16165/06: Закључци Савета о стратегији ЕУ да се смањи штета изазвана алкохолом

Од 30. новембра до 1. децембра 2006. године

- КОМ(2006) 265 коначни: Саопштење Комисије од 24. октобра 2006. године: Стратегија ЕУ да се подрже државе чланице у смањењу штете изазване алкохолом

- Рез. 01/458/ЕЗ: Препорука Савета од 5. јуна 2001. године о конзумирању алкохола од стране младих људи, нарочито деце и адолесцената

- Con. 01/C175/ЕЗ: Закључци Савета од 5. јуна 2001. године о стратегији да се смањи штета изазвана алкохолом

Употреба алкохола представља фактор ризика за настанак менталних поремећаја, цирозе јетре, хипертензије, можданог удара, појединих облика карцинома, као и све повреде, а посебно оне настале у саобраћају, док код трудноће може довести до рађања деце с алкохолним феталним синдромом. У Републици Србији постоје бројне законске, регулаторне или административне одредбе на снази које се односе на пијење/коришћење алкохола и на разне мере које имају за циљ да смање штету изазвану коришћењем алкохола. Међутим, ови законски и подзаконски акти нису систематизовани по областима те је тако тешко издвојити резимеа. Неки од примера законских и подзаконских акта који у неком свом делу обухватају ове области су: 1 .Здравствена заштита Закон о јавном здрављу План здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања у РС за 2010. годину сл.гласник 6/2010 приритети Уредба о интегрисаној превентивној здравственој заштити становништва од ХБО

2.Образовање Правилник о измени правилника о наставном плану и програму основног образовања и васпитања, Правилник о екскурзијама за ученике основних школа

(забрањено је пушење, конзумирање алкохола и опојних средстава за све учеснике екскурзија) 3. Законски акти из области рада и запошљавања Кодекс пословне етике (Забрањено узимање наркотика и алкохола за време обављања послова и радних задатака) Правилник о заштити на раду Колективни уговори јавних предузећа такође садрже одредбе о употреби алкохола у време обављања радних задатака под претњом отказа уговора о раду 4.Кривични закон 5. Закон о јавном реду и миру 6. Националне стратегије Национална стратегија за младе Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности Национална стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља Национална стратегија развоја социјалне заштите Национална стратегија развоја спорта Национална стратегија развоја заштите менталног здравља Национална стратегија развоја здравља младих Национална стратегија за борбу против дрога Национална стратегија за унапређивање положаја Рома Национална стратегија за превенцију и контролу ХНБ Стратегија јавног здравља 7. Правилници из области трговине и производње - Правилник о обележавању дувана и алкохолних пића и акцизама - Регистар произвођача 8. Правилници из области саобраћаја Закон о безбедности саобраћаја на путевима Закон о безбедности у железничком саобраћају 9. Закон о донацијама и хуманитарној помоћи 10. Порески прописи посебно третирају ову врсту роба 11.Закон о порезу 12. У припреми је стратегија за алкохол (Превенција прекомерне употребе алкохола) Злоупотреба дрога Постоје Законски, регулаторни и административни документи у нашој земљи који се односе на злоупотребу дрога .Неке од ових докумената је сачинила и одобрила Влада 2009. године, неке је одобрила 2010. године, али се сви спроводе у овом тренутку. Неки су били пропраћени поступком евалуације (нпр. Национална стратегија за борбу против злоупотребе дрога). Ови документи су Владини документи, у чијем сачињавању су учествовали стручњаци и заинтересовани актери из Србије, и сви су усаглашени са потребама дефинисаним потписивањем и приступањем обавезама, које Република Србија има у претприступној фази, на путу ка Европској унији. У прилогу достављамо документе (верзије на енглеском језику) који су усвојени у Републици Србији, а чије је спровођење обавезно. Стратешки документи повезани са унапређењем менталног здравља, као и са превенцијом, лечењем и рехабилитацијом зависника од дрога су:

1. Национална стратегија за борбу против злоупотребе дрога у Републици Србији (усвојена у фебруару 2009.) 2. Акциони план за спровођење Националне стратегије за борбу против злоупотребе дрога (усвојена у фебруару 2009. год. за период од 2009. до 2013.) 3. Закон о јавном здрављу - Владаје Закон о јавном здрављу усвојила 2010. године и овај Закон обухвата многе области и активности које имају за циљ унапређење менталног здравља и јавног здравља у Србији. У прилогу доставјамо и овај Закон. 4. Нацрт Закона о психоактивним супстанцама - Постоји нацрт Закона о психоактивним супстанцама (Закон о ПАС - Нацрт), који се у овом моменту налази у финалној фази поступка за одбрење. У прилогу дописа достављамо Нацрт овог Закона. 5. Кривични закон (Службени гласник Републике Србије , бр.85/05) (У прилогу достављамо извод из Кривичног закона). У вези са превенцијом, лечењем и рехабилитацијом корисника дрога, у плану је израда Закона о превенцији, лечењу и рехабилитацији корисника дрога у 2010. год. Овај Закон ће бити израђен уз подршку горе наведеног пројекта (ИНСАДА), којег финансира ЕУ, у ту сврху биће ангажовани и стручњаци ЕУ, како би добили Закон о превенцији, који ће се односити и на смањење штете, лечење, као и на рехабилитацију корисника дрога. Очекује се да ће Закон бити финализиран до краја 2010. године. Људски ресурси не представљају проблем. Постоји потреба за додатном обуком запослених који већ раде у тој области, сходно европским смерницама и предлозима у вези са добром праксом у области менталног здравља и болести зависности. Међународне везе у овој обласи су веома важне и оне ће бити дефинсане као приоритет у наредним годинама. Размена искустава, знања, итд, су кључ за унапређење праксе у вези са дрогама у Србији. Структура система менаџмента у области дрога биће успостављена као што је дефинисано Националном стратегијом. Закон о ПАС, дефинише главне структуре канцеларије или неке јединице за дроге, коју је одредило Министарство здравља, а која ће бити оформљена због бољег квалитета менаџмента превенције, лечења и рехабилитације корисника дрога у Републици Србији. Мултидисциплинарни приступ и међународна сарадња су кључни предуслови за постизање већине циљева дефинисаних Стратегијом за борбу против дрога, која је усвојена 2009. године. Финансијски ресурси су веома потребни и нема довољно доступних ресурса за овај проблем услед рестриктивног буџета за 2010. годину у Србији. Нпр. Буџетски фонд је недовољан за примену већине модерних техника у области превенције, лечења и смањења штете у вези са дрогама. Садашња финансијска криза је наравно утицала и на ово поље активности. У овом тренутку постоји пројекат који финансира ЕУ, а који је подржао доста поступака умрежавања, што је веома важно, али он ће бити окончан у октобру 20 1 0. И даље постоји потреба за донацијама и бесповратном помоћи. Министарство здравља ће наставити да ради на развоју предлога пројеката заснованим на актуелним потребама у овој области, а који ће се финансирати у блиској будућности. Такође, спроводићемо сарадњу са земљама у региону, као и са земљама на нивоу ЕУ, у највећој могућој мери од сада, пошто је размена сваког знања и искуства веома важна за унапређење ове области у Републици Србији. Карцином - Рез. 03/878/ЕЗ: Препорука Комисије од 02. септембра 2003. године о испитивању присуства карцинома

- КОМ(2008) 882: Извештај Комисије Савету, Европском парламенту, Европском комитету региона - Примена препоруке Савета од 02. децембра 2003. године о скринингурака (2003/878/ЕЗ) Соn. 10/06/2008: Закључци Савета о смањењу оптерећења рака - КОМ (2009). Саопштење Комисије Европском парламенту, Савету, Европском економском и социјалном комитету и Комитету региона о акцији Европско партнерство против рака - Соn. 13/09/2010: Закључци Савета о акцији против рака

Министарство здравља је решењем од 6. августа 2010. године, образовало Саветодавни одбор за спровођење програма за рано откривање и скрининг рака дојке, грлића материце и дебелог црева. Задаци Саветодавног одбора су да

предложи модел организације, прати и контролише спровођење националних скрининг програма;

обезбеди координацију и стручну подршку институтима/заводима за јавно здравље који су укључени у организацију спровођења локалних скрининг програма;

прати и контролише националну базу података за скрининг; организује прикупљање податка о постојећим људским, материјалним и

инфраструктурним капацитетима и припрема извештаје са препорукама за развој и финансирање скрининг програма;

формира институционалну базу за обезбеђење квалитета, праћење спровођења скрининг програма, као и за праћење и евалуацију рада пружалаца здравствених услуга укључених у Програм;

планира и спроводи активности у складу са националним и међународним стандардима.

Законски оквир и постојећа стратешка документа Најважнија усвојена законска докумената која се односе на спровођење програма за рано откривање и скрининг рака дојке, грлића материце и дебелог црева су:

Национални програм Србија против рака („Службени гласник РС”, број 107/05, 55/05,

71/05-исправка, 101/07 и 65/08); Национални програм за превенцију рака грлића материце (Службени гласник

РС, бр. 54/08); Национални програм за превенцију рака дојке (Сл. гласник РС, бр. 15/09); Национални програм за превенцију колоректалног карцинома („Службени

гласник РС”, број 107/05, 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08); Стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести („Службени

гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08), Стратегија јавног здравља Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 55/05,

71/05 –исправка, 101/07 и 65/08), Стратегију за стално унапређење квалитета здравствене заштите и безбедности

пацијената („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 75/05 – исправка, 101/07 и 65/08)

Стратегија за палијативно збрињавање („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08);

Стратегија контроле дувана („Службени гласник РС”, бр. 55/05 и 71/05 – исправка).

Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, број 107/05); Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, број 107/05, 109/05 –

исправка); Програм „Србија против рака“ представља интегрисану, свеобухватну, координисану и одрживу акцију друштва, усмерену на превентабилне факторе ризика и социјално-економске детерминанте здравља, уз активно укључивање и одговорност свих сектора друштва на унапређењу и јачању система здравствене заштите у циљу ефикасније превенције и контроле малигних болести. Циљеви програма „Србија против рака“ пројектовани су тако да се у наредних пет година, коришћењем постојећих ресурса на најбољи могући начин, у нашој земљи:

унапреди здравље нације, превенира настанак малигних болести (посебно код особа са повећаним ризиком

за њихов настанак), смањи број новооболелих и умрлих од малигних болести, побољша рано откривање рака, унапреди дијагностика и лечење малигних болести, продужи живот оболелих од

рака, оболелима од малигних болести обезбеди одговарајући стандард услуга на свим

нивоима здравствене заштите, унапреди квалитет живота оболелих од рака и њихових породица и унапреде научна истраживања у онкологији.

Принципи квалитета засновани на: Водичу “Еuropean guidelines for quality assurance in cervical cancer screening, 2nd edition, 2008” (International Аgency for Research on Cancer) Водичу“Еuropean guidelines for quality assurance in breast cancer screening and diagnosis, 4th edition, 2006, (Еuropean Бreast Cancer Network Coordination Office, International Аgency for Research on Cancer) и “Guidelines on the standards for the training of specialised health professionals dealing with breast cancer” (Еuropean Society of Mastology (ЕUSOMА), Еuropean Journal of Cancer, 43, (2007) 660 – 675. Од усвајања националних програма, у буџету Министарства здравља се планирају средства намењена финансирању пројеката који се односе на програме превенције малигних болести.Током 2010. године одобрено је преко педесет пројеката, који су финансирани средствима из буџета министраства здравља, којима је главни циљ превенција и унапређење лечења малигних болести.Одобрено је преко двадесет едукација за лекаре у земљи и иностранству за увођење нових метода лечења малигних болести. За почетак спровођења Националних програма скрининга рака дојке, дебелог црева и грлића материце, у току године ће бити створени додатни услови, набавком мамографа, колоноскопа и остале пропратне опреме за центре у којима је планирано да

се ови програми спроводе (средства су обезбеђена из донације Владе Јапана и из претприступних фондова ИПА Европске Уније). Евиденција против електромагнетних поља - Рез. 99/519/ЕЗ: Препорука Савета од 12. јула 1999. године о ограничењу излагања опште јавности електромагнетним пољима (0 Нг до 300 СНх) Превенција повреда и промовисање безбедности

- Рез. 07/С164: Пепорука Савета од 31. маја 2007. године о превенцији повреда и промовисању безбедности.

У складу са Законом о здравственој заштити, Законом о раду, законом о ванредним ситуацијама, постоје дефинисане мере и поступци за заштиту јавне, личне као и безбедности на раду. Безбедност у кућним условима није посебно регулисана, али постоје прописи који се тичу изградње и положаја уређаја који се налазе у простору за становање. Такође постоје прописи који регулишу безбедност у саобраћају. Неопходно је нагласити да је питање безбедности мултисекторска и у надлежности већег броја министарстава, као што су Министарство радa и социјалне политике, Министарство унутрашњих послова, Министарство здравља, Министарство животне средине и просторног планирањa, итд.

Безбедност пацијента - Препорука Савета од 15. новембра 2001. године о мудрој употреби антимикробиолошких супстанци у медицини људи - Рез. 2009/С 151/01: Пепорука Савета од 09. јуна 2009. године о безбедности пацијената, укључујући превенцију и контролу инфекција повезаних са здравственом негом Министарство здравља је израдило Стратегију за стално унапређење квалитета здравствене заштите и безбедности пацијената („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 75/05 – исправка, 101/07 и 65/08) Стратешки циљеви су да смањи:

Неуједначен квалитет здравствених услуга; Неприхватљив ниво варирања у исходима по здравље лечених пацијената; Неефикасно коришћење здравствених технологија; Време чекања на медицинске процедуре и интервенције; Незадовољство корисника пруженим здравственим услугама; Незадовољство запослених у систему здравствене заштите; Трошкове који настају због лошег квалитета.

Стратегија је у складу са препорукама о безбедности пацијената Савета Европе 2006. године. Институт за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут” је у 2009. години преко окружних института/завода за јавно здравље прикупио податке о квалитету рада здравствених установа, анализирао показатеље, и сачинио Извештај о унапређењу квалитета рада у здравственим установама у Републици Србији у 2009. години.

Поједине установе, које су јединствене у својој области у Републици, саме су анализирале показатеље и доставиле извештаје. Њихови се извештаји налазе у прилогу.На основу анализе прикупљених података извршено је рангирање према квалитету најбољих домова здравља и општих болница у Републици. Показатељи који су праћени у примарној здравственој заштити од 2004. године мењали су се мање–више у протеклим извештајним периодима (6 или 12 месеци) и у зависности од променљивости прописа од стране РЗЗО, као и увођењем нових или предефинисањем старих показатеља 2007. године. У односу на претходну годину коју карактеришу пре свега промена номенклатура услуга у примарној здравственој заштити, електронско фактурисање услуга, промена и извештавању реализованих услуга као и планирању услуга, карактеристичан је пораст издавања упута за дијагностичке процедуре и специјалистичке консултације. У неким службама је дошло до пада процента превентивних услуга, а у неким до пораста. Заправо, овде је реч о релативном броју, тј. уделу превентивних услуга у укупном броју свих услуга. Како је укупан број услуга порастао у свим службама, апсолутни број пружених превентивнх услуга је порастао у свим посматраним службама, а посебно у гинеколошким. Из анализе показатеља квалитета стационарних здравствених установа може се закључити да је просечна дужина лечења у свим установама (и секундарног и терцијарног нивоа ) смањена. Просечна дужина преоперативног боравка у болници је остала иста у просеку – 1 дан пре операције. Такође, смањен је леталитет од инфаркта миокарда, док је леталитет од цереброваскуларног инсулта и на нивоу установе остао углавном исти кроз све периоде праћења. Проблеми који су и даље присутни огледају се у лошим и мањкавим подацима о обдукцијама и подударности клиничких и обдукционих дијагноза, као и о подацима о болничким инфекцијама. Правилником о показатељима квалитета здравствене заштите („Сл. гласник РС” бр.57/07) од јануара 2008. године извештавање о показатељима квалитета вођења листа чекања за одабране процедуре је прешло на годишњи ниво и то на начин дефинисан стручно–методолошким упутством. У 2004. години је број пацијената на Листи чекања за Републику Србију био већи од броја урађених интервенција/операција да би тај број увођењем софтверског пакета РЗЗО и бољом евиденцијом и контролом са једне стране као и повећаним поверењем пацијената у доступност здравствене заштите са друге стране, полако растао и кривуља се пењала до броја 65469 што представља укупан број пацијената на листама чекања свих процедура у 2009. години. Истовремено, укупан број урађених интервенција/операција пацијената са листа чекања од 20882 у 2004. години, брзо расте да би у 2009. години укупан број пацијената којима је урађена процедура био 94428. Овај број је достигнут великим улагањима Министарства здравља као и Републичког завода за здравствено осигурање кроз, пре свега, опремање, набавку апарата, едукацију кадрова, отварањем нових центара (ангио сале), посебним уговорима са здравственим установама о додатним финансијским средствима за извршење услуга ван уговореног плана рада и др. И поред ових резултата, оно што је остало да се реши у следећем периоду јесте формирање „НАЦИОНАЛНЕ ЛИСТЕ ЧЕКАЊА” чије формирање увођењем показатеља просечне дужине чекања као и показатеља укупног броја пацијената који чекају у извештајном периоду, постаје више него оправдан. Национална Листа чекања даје могућност слања осигураника из здравствене установе са великом Листом чекања у другу здравствену установу, где је Листа чекања краћа.

Испитивање задовољства корисника је постало редовни метод за проверу и унапређење квалитета рада. Истраживање је спроведено у свим здравственим установама предвиђеним методом испитивања. Средње оцене у свим службама примарне здравствене заштите на нивоу Републике су једнаке и износе 4,00, разлике нема ни у регионима (изузев Косова и Метохије који чине 0,5% узорка) што указује на исти квалитет здравствене заштите у свим установама и свим регионима (Војводина, Централна Србија и Град Београд). Средња оцена болничким лечењем у целини, а и поједини испитивани аспекти, има највишу вредност од када се испитивања спроводе. Пред здравствене раднике поставља се велики изазов да ову високу оцену и задрже у наредним годинама. Више од половине запослених у здравственим установама Републике Србије је задовољно и веома задовољно послом који обавља. Када се посматра професионално задовољство здравствених радника, тај проценат је још већи. Опште задовољство запослених у здравственим установама се није променило у односу на 2008. годину, а веће је у односу на 2006. и 2007. годину. Запослени су и у 2009. години били најзадовољнији истим аспектима посла којима су били задовољни и у претходним годинама. После вишегодишњег искуства у праћењу и унапређењу квалитета (од 2004. године) донет је закључак да је потребно доношење новог Правилника о показатељима квалитета и тај правилник је донет 30.јуна 2010. године (Сл. Гласник 49/2010). Континураним процесом сталног унапређења квалитета здравствене заштите показатељи квалитета представљају информацију о пруженим здравственим услугама. Они пружају могућност да се превенира настанак било ког проблема који може резултирати као резултат лошег квалитета здравствене заштите, како би се открили и кориговали ти проблеми и омогућило достизање високог стандарда заштите и подизање просечног нивоа квалитета заштите. Европска акција у области ретких болести - Рез. 2009/С 151/02: Препорука Савета од 09. јуна 2009. године за акцију у области ретких болести - Дек. 2009/872/ЕЗ: Одлуком Комисије од 30. новембра 2009. године успоставља се Комитет експерата Европске уније за ретке болести 59. Са посебним освртом на ментално здавље, молимо вас да одговорите на следећа питања: а) Које су мере које предузимате као подршку социјалној инклузији људи који пате од менталних здравствених проблема? Које су мере предузете да се смањи стигма и дискриминација и да се осигурају људска права људи који пате од менталних здравствених проблема?

Влада Републике Србије је јануара 2007. године усвојила Стратегију развоја заштите менталног здравља са aкционим планом (у даљем тексту национална стратегија). Национална стратегија је настала у оквиру Пројекта Пакта за стабилност југоисточне Европе ,,Јачање социјалне кохезије кроз јачање служби за заштиту менталног здравља у заједници”, као иницијатива за реформу заштите менталног здравља у региону југоисточне Европе, а због озбиљних и комплексних проблема у овој области, посебно у земљама у транзицији. Производ је рада експерата Националне Комисије за ментално здравље, основане у јануару 2003. године од стране Министарства здравља.

Идентификована подручја деловања националне стратегије су следећа:

1. Законодавство и људска права, 2. Организација служби, 3. Превенција менталних поремећаја и унапређење менталног здравља, 4. Људски ресурси, едукација и истраживање, 5. Побољшање квалитета, 6. Информациони системи, 7. Међусекторска сарадња (партнерство за ментално здравље), 8. Заступање и јавно заговарање.

Покренуто је неколико пројеката у овој области, финансираних из међународних средстава и то:

1. Јачање социјалне кохезије кроз јачање служби за заштиту менталног здравља у заједници (Здравствена мрежа Југоисточне Европе, имплементиран у периоду од 2002. до 2008. године),

2. Развој регионалног модела интегрисаних служби за ментално здравље и социјалну кохезију (Канцеларија МАТRA - Министарство спољних послова Краљевине Холандије, имплементиција планирана за период од 2007. до 2010. године),

3. Промоција менталног здравља у Републици Србији (ИПА фонд ЕУ, Каритас Италиана, Каритас Србија и Црна Гора, имплементиран у периоду од 2008. до 2010. године).

Пројекат менталног здравља југоисточне Европе (Меntal Health Project for south eastern Europe) ,,Јачање социјалне кохезије кроз јачање служби за заштиту менталног здравља у заједници у југоисточној Европи” представља део ширих напора приближавања региона југоисточне Европе ЕУ. Иницијатива је покренута 1999. године када је основан Пакт за стабилност Југоисточне Европе са циљем да ојача социјалну стабилност региона подстицањем мира, демократије, заштите људских права и економског просперитета. 2001. године Пакт за стабилност jугоисточне Европе у оквиру своје иницијативе везане за социјалну кохезију уводи здравље у своју агенду, као једно од пет приоритетних области. У септембру исте године СЗО Регионална канцеларија за Европу и Савет Европе оснивају Здравствену мрежу југоисточне Европе (у даљем тексту Здравствена мрежа). Циљ Здравствене мреже био је унапређење здравља становништва у региону југоисточне Европе. Потписивањем Декларације у Дубровнику, септембра 2001. године на Министарској конференцији за југоисточну Европу чији је нагласак био на унапређењу здравља вулнерабилних група у региону, створени су услови за имплементацију пројеката који би се бавили овом тематиком. Званична одлука о започињању Пројекта менталног здравља југоисточне Европе, донета је у Данској у мају 2002. године. Здравственој мрежи тренутно припадају следеће земље: Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Бугарска, Молдавија, Румунија, Србија, Црна Гора и Македонија. Босна и Херцеговина је лидер овог пројекта у региону . Главни циљ пројекта био је постављање служби за заштиту менталног здравља у заједници у центар система за заштиту менталног здравља.

b) Да ли осетљивим групама, као што су старији, деца, млади и избеглице, обезбеђујете специјализоване установе за ментално здравље?

У Србији има 5 великих психијатријских болница (у Горњој Топоници, Новом Кнежевцу, Вршцу, Ковину и Београду “Др Лаза Лазаревић”. Поред тога постоји 46 психијатријских одељења у општим болницама, а амбулантне службе постоје у 71 општинском дому здравља. Има око 6000 постеља, од којих 3000 представљају такозване лоше кревете јер се налазе у великим болницама. Просечна дужина лечења је 31 дан (у Београду) и 153 дана у специјалним психијатријским болницама. У Србији постоји 947 психијатра, од којих 336 ради у Београду. Овај број је сасвим довољан, али треба нагласити да многи од њих раде као неуролози, нарочито у унутрашњости. c) Које се мере спроводе за подршку менталном здрављу и добробити деце и адолесцената у успостављању образовања?

Лакши облици менталних поремећаја школске деце и омладине се могу лечити у домовима здравља код лекара опште праксе и психијатара на примарном нивоу здравствене заштите (у 71 дому здравља).Уколико је потребна консултација психијатра на вишем нивоу или хоспитализација, постоји 46 психијатријских одељења у општим болницама, као и Клиника за неурологију и психијатрију деце и омладине у Београду.

d) Да ли људима који пате од менталних здравствених проблема омогућавате решавање менталних проблема у заједници?

Услуге засноване на заједници нису обезбеђене у целој земљи. Међутим, постоји Центар за ментално здравље заједнице у Јужном делу Србије (Ниш). Поред тога, у већини домова здравља у Србија постоји тим за ментално здравље (психијатар, социјални радник, психолог) који обезбеђује бригу о менталном здрављу становништва.

60. У погледу приступа систему здравствене заштите, да ли су на снази посебне мере којима се најсиромашнијим људима, мањинама и људима који станују у сеоским и удаљеним подручјима обезбеђује једнак приступ систему здравствене неге у вашој земљи?

Здравствена заштита у Србији се спроводи на основу начела приступачности и једнакости, што заправо значи да је здравствена заштита физички, географски и економски доступна свим групацијама становништва, укључујући и оне које су изложене већем ризику од обољевања и социјално угроженом становништву, са нагласком на примарну здравствену заштиту. Примарна здравствена заштита је основна, активна и припада првом нивоу контакта са пацијентом (обухват од 2000 – 50000 становника). Здравствена делатност примарног нивоа организована је на следећи начин: дом здравља, апотека и завод (завод за здравствену заштиту студената, завод за здравствену заштиту радника, завод за хитну медицинску помоћ, завод за геронтологију, завод за стоматологију, завод за плућне болести и ТБЦ, завод за кожне и венеричне болести). Први контакт с пацијентом остварује се у домовима здравља, здравственим станицама и амбулантама. На територији Републике Србије постоје 158 домова здравља, здравствених амбуланти има укупно 838 (771+67) а здравствених станица 401 (377+24). У 19 домова здравља има и 370 постеља организованих у стационаре или породилишта. Своје здравствене потребе из домена здравствене заштите становници и у најнеприступачнијим пределима остварују на удаљености мањој од десет километара. У циљу доступности здравствене заштите старим и немоћним лицима сви лекари имају обавезу пружања услуга у кући. Корисници заказују прегледе у договору са својим

изабраним лекаром и према потребама у сопственој кући, те им је здравствена заштита у потпуности доступна. У случајевима хитне медицинске потребе корисници имају право на хитну медицинску помоћ на местима где се налазе у случају потребе. Када говоримо о корисницима здравственог система, односно здравственим осигураницима, важно је нагласити да систем не покрива само неосигурана лица преко 26 година живота и странце којима није потребна хитна медицинска помоћ. Права на здравствену заштиту која се обезбеђују обавезним здравственим осигурањем:

Мере превенције и раног откривања болести; Прегледе и лечење жена у вези са планирањем породице, као и у току

трудноће, порођаја и материнства до 12 месеци након порођаја; Прегледе и лечење у случају болести и повреда; Прегледе и лечења уста и зуба; Медицинску рехабилитрацију у случају болести и повреда; Лекове и медицинска средства; Медицинско – техничка помагала.

Дакле, здарвствена заштита, између осталог обухвата и :

материјално необезбеђена лица која примају материјално обезбеђење по прописима о социјалној заштити и заштити бораца, војних и цивилних инвалида рата, као и чланове њихових породица ако нису здравствено осигурани;

кориснике сталних новчаних помоћи по прописима о социјалној заштити као и помоћи за смештај у установе социјалне заштите или у друге породице;

незапослена лица и друге категорије социјално угрожених лица чији су месечни приходи испод прихода утврђених у складу са законом којим се уређује здравствено осигурање;

Србија је била суочена са таласом избеглица и расељених лица у време протекљих догађаја у окружењу. У циљу реализовања потпуне заштите за све, буџетом Србије се обезбеђују средства за лечење избеглица и расељених лица у јавним здравственим установама на територији Србије, под истим условима као и за остале осигуранике Фонда за здравствено осигурање. Стање здравља ромске популације директно је условљено степеном образовања, нивоом сиромаштва и условима живота и становања. Проблем додатно отежава чињеница да велики број припадника ромске популације не поседује лична документа. У циљу превазилажења ових проблема ромске популације, након регистровања у Србији, добили су права на услугу из домена здравствене заштите на свим нивоима. У оквиру Акционог плана унапређења здравља Рома у 2008. Години, кроз 164 пројекта у 60 домова здравља, обухваћено је 41 908 Рома, а урађен је и софтвер за праћење индикатора здравственог стања Рома и стања у ромским насељима. У 2009. години је одобрено 29 пројеката, а у 2010. години 16 пројеката које зајдено спроводе домови здравља, Институти за јавно здравље и ромске невладине организације. За четири ромске НВО одобрени су пројекти на конкурсу који се финансира из буџета Министарства здравља. У оквиру пројекта „Здравствени медијатор” од 2008 – 2010 запослено је 60 жена – мајки, обухваћено је 34 479 породица, евидентирано је 120 708 Рома, урађено је 80 824 посета, обезбеђена су лична документа и здравстене књижице за 7 347 Рома, вакцинисано је 7 366 деце, урађени систематски преглед за 4 318 жена, контрола здравља за 2 691 трудницу и породиљу, урађене су 593 мамографије, уписано је у школу 1 207 деце, 12 370 Рома изабрало је свог лекара а 4 563 жена свог гинеколога. У

2011. Години је планирано запошљавање још 15 медијатрки у оквиру пројекта Фонда за отворено друштва „Запошљавање ромских здравствених медијатрки” Основни циљеви здравствене политике заштите здравља најсиромашнијег дела становништва у Србији су:

смањење утицаја сиромаштва и слабог образовања на здравље и здравствену заштиту, посебно превентивну, вулнерабилних група становништва;

очување и унапређење здравља и превенције болести ромске и осталих вулнерабилних група популације, односно подизање општег квалитета здравствене заштите за ову популацију.

61. У погледу морталитета новорођенчади, које мере предузимате у области репродуктивне здравствене неге и здравствене неге новорођенчади како би се смањио морталитет међу њима? Влада Републике Србије је усвојила (Службени гласник 28/09) а Министарство здравља спроводи Национални програм здравствене заштирте жена, деце и омладине. Говоримо о превентивним мерама које подразумевају контролне и систематске прегледе патронажне службе и службе педијатрије у периоду од 0-12 месеци. Патронажна служба обавља у периоду од првих месец дана пет посета за породиљу и новарођенче. У току те године за децу која нису под ризиком патронажна служба је у обавези да обави још два прегледа а за децу која су под ризиком још четири. Контролни прегледи обављају се пре сваке вакцинације, укупно три прегледа, а укупно шест систематских прегледа обављају се у 3, 6, 9 и 12 месецу, односно два прегледа за прва два месеца живота.

62. У погледу злоупотребе алкохола, контроле и превенције, како је у вашој земљи регулисана продаја алкохолних пића?

Граница забране продаје и служења алкохолних пића 2005 године подигнута је са 16 на 18 година. Забрана продаје малолетним лицима је регулисана Законом о заштити потрошача. Забрана рекламирања алкохолних пића у Србији ступила је на снагу 2005. године, укључујући и забрану приказивања употребе или опонашања употребе алкохолних пића у рекламним порукама. Забрана рекламирања се делимично односи на рекламирање пива и вина, односно дозвољено је рекламирање ових производа у периоду од 18 х увече до 6 х ујутру ако се не ради о емисијама које се директно обраћају деци и младима. Истим законом забрањено је произвођачима алкохолних пића (укључујући и произвођаче вина) да спонзоришу спортисте и спортска такмичења, малолетна лица као и лица чију публику претежно чине малолетне особе. Забрањено је и рекламирање пива и вина на отвореном простору у близини институција намењених деци и младима на удаљености од 100 метара.

63. У погледу незаразних болести, пошто њихово оптерећење расте, које мере предузимате да промовишете здрав стил живота (престанак пушења, промовисање спорта, здрава исхрана, борбу против злоупотребе алкохола) и да спречите ове болести?

У циљу унапређења здравља и превенције болести у Србији се спроводе следеће активности:

Развијање, учествовање и праћење спровођења интервентних националних програма промоције здравља у заједници попут: - Програма промоције здравља у установама примарне здравствене заштите - Програма промоције здравља у поливалентној патронажној служби.

Развијање, спровођење, координирање, праћење и евалуирање програма промоције здравља, укључујући и националне кампање, у циљу усвајања знања и ставова у вези са здравим стиловима живота и смањења фактора ризика за оболевање од заразних и незаразних болести.

Развијање, координација и јачање партнерства између државног, приватног и цивилног сектора на решавању јавноздравствених проблема у заједници.

Спровођење едукације и стручног усавршавања здравствених радника и сарадника у области васпитања за здравље.

Развијање и спровођење програма унапређења здравља посебних и вулнерабилних група становништва (деца, труднице, мајке, стари, маргинализоване групе), као што су:

- Програм унапређења здравља ученика у основним школама - Програм унапређења здравља ученика у средњим школама - Програм очувања и унапређења оралног здравља деце и омладине Републике

Србије - Програм васпитања за здравље деце у предшколским установама „Здрав вртић". - Здравствено информисање становништва Србије кроз континуирани рад са мас

медијима. - Спровођење програма заштите становништва од заразних болести за део

здравственог васпитања. У области превенције и контроле заразних болести активности обухватају: организацију, спровођење и контролу епидемиолошког надзора над заразним болестима, надзор над болничким инфекцијама. Програм имунизације обухвата: надзор над обавезном активном имунизацијом лица одређеног узраста, обавезну имунизацију лица експонираних одређеним заразним болестима, активну имунизацију по клиничким индикацијама и активну имунизацију путника у међународном саобраћају, применом законом прописаних мера ради заштите становништва од заразних болести са циљем њиховог спречавања, сузбијања, одстрањивања и искорењивања. У области превенције и контроле водећих хроничних незаразних обољења активности које се примењују обухватају: - Процену преваленције фактора ризика одговорних за појаву водећих ХНО на основу резултата популационих, циљаних и других истраживања. - Спроводе се активности из акционог плана Националне стратегије за превенцију и контролу ХНО. На основу спроведених истраживања могућа је идентификација ризичних група становништва за интервенцију на промоцији здравих стилова живота. Програмске активности у области превенције и контроле водећих ХНО ближе су регулисане

o Националним програмом Србија против рака чији су интегрални делови Национални програм за превенцију рака дебелог црева и ректума, Национални програм за превенцију рака дојке и Национални програм за превенцију рака грлића материце.

o Националним програмом превенције и контроле КВБ у републици Србији до 2020. године Србија за здраво срце

Правилником о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2010. годину у коме су јасно дефинисане превентивне активности у складу са националним програмима: Код особа 19-35 година старости предвиђен је први систематски преглед који обухвата општи клинички преглед и преглед по системима, основне лабораторијске анализе и друга испитивања у зависности од присутних фактора ризика. Код особа 35 и више година систематски преглед једном у 2 године, уз допуну прегледа по потреби, код особа 50 и више година предвиђено је једанпут годишње тестирање на постојање окултне крви у столици, дигиторектални преглед, палпаторни преглед простате. Колоноскопија код високо ризичних је предвиђена једном у 3 године. Код жена узраста 15 и више година предвиђен је први превентивни гинеколошки преглед, а затим један у 3 године, уз палпаторни преглед дојки једном у 5 година. У узрасту 25-69 година код жена се ради једном годишње циљани преглед ради раног откривања рака грлића материце и рака дојке, у узрасту 30-69 година даје се препорука и упутство за самопреглед дојке. Од 40 година старости жене имају клинички преглед дојке једном годишње, а жене од 45-69 година мамографски преглед једном у 2 године.

64. У погледу ретких болести, да ли предвиђате имплементацију Националног плана/ Стратегије/ Интегрисаног сета акција у области ретких болести?

Министарство здравља разматра могућности да се изменама и допунама Закона о здравственом осигурању омогући обезбеђивање финансијских средстава за дијагностиковање и лечење ретких болести.