PGR Vreoci 54-2008

Gradona~elnik grada Beograda, 24. decembra 2008. godi-

ne, na osnovu ~lana 52. stav 1. ta~ka 6. Statuta grada Beo-

grada („Slu`beni list grada Beograda”, broj 39/08) i ~la-

na 46. stav 1. Odluke o Gradskoj upravi grada Beograda

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 51/08), doneo je

U P U T S T V O

O NAÊLIMA ZA UNUTRA[WE URE\EWE I SISTE-

MATIZACIJU RADNIH MESTA U GRADSKOJ UPRAVI

GRADA BEOGRADA

á – OSNOVNE ODREDBE

Predmet uputstva

^lan 1.

Ovim uputstvom propisuju se na~ela za unutra{we ure-

|ewe i sistematizaciju radnih mesta u sekretarijatima, po-

sebnim organizacijama i stru~nim slu`bama Gradske upra-

ve grada Beograda (u daqem tekstu: organizaciona jedini-

ca), kao i na~in pripreme i dono{ewa pravilnika o unu-

tra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u orga-

nizacionim jedinicama (u daqem tekstu: pravilnik).

Na~ela unutra{weg ure|ewa i sistematizacije radnih

mesta

^lan 2.

Unutra{we ure|ewe i sistematizacija radnih mesta u or-

ganizacionoj jedinici prilago|ava se delokrugu i radnim

procesima u organizacionoj jedinici tako da garantuje:

1. prilago|enost unutra{we organizacije celini po-

slova organizacione jedinice;

2. stru~no, efikasno, racionalno i uskla|eno vr{ewe

poslova u organizacionoj jedinici;

3. zakonito i blagovremeno odlu~ivawe u upravnom po-

stupku;

4. grupisawe istovrsnih ili srodnih i me|usobno pove-

zanih poslova u odgovaraju}oj celini u organizacionoj je-

dinici;

5. ostvarivawe brzog i efikasnog ostvarivawa prava i

obaveza gra|ana.

Pravilnik

^lan 3.

Unutra{we ure|ewe i sistematizacija radnih mesta u

organizacionoj jedinici ure|uju se pravilnikom.

Pravilnik donosi na~elnik Gradske uprave grada Beo-

grada (u daqem tekstu: Gradska uprava), uz saglasnost Grad-

skog ve}a grada Beograda (u daqem tekstu: Gradsko ve}e).

Sadrìna pravilnika

^lan 4.

Pravilnik se sastoji od dela kojim se propisuje unutra-

{we ure|ewe organizacione jedinice i dela kojim se propi-

suje sistematizacija radnih mesta u organizacionoj jedinici.

Deo pravilnika kojim se propisuje unutra{we ure|ewe

organizacione jedinice sadrì:

1. unutra{we celine u organizacionoj jedinici, wiho-

ve poslove i me|usobni odnos;

2. rukovo|ewe unutra{wim celinama;

3. ovla{}ewe i odgovornosti rukovodilaca unutra-

{wih celina i

4. na~in saradwe organizacionih jedinica sa drugim

organizacionim jedinicama.

Deo Pravilnika kojim se propisuje sistematizacija

radnih mesta u organizacionoj jedinici sadrì:

1. ukupan broj radnih mesta u organizacionoj jedinici

s nazivom, opisom poslova i potrebnim brojem zaposlenih

za svako radno mesto;

2. uslove za svako radno mesto;

3. broj pripravnika, odnosno pripravnika volontera.

Ako organizaciona jedinica ima jedinicu u svom sasta-

vu (u daqem tekstu: jedinica u sastavu), pravilnikom se

propisuju unutra{we ure|ewe i sistematizacija radnih

mesta u jedinici u sastavu, unutra{we celine u wenom sa-

stavu i na~in rukovo|ewa unutra{wom celinom.

Poslovi koji se vr{e na radnim mestima

u organizacionoj jedinici

^lan 5.

Na radnim mestima u organizacionoj jedinici vr{e se

normativni, studijsko-analiti~ki, upravni, upravno-nad-

zorni, informati~ki, finansijsko-materijalni, dokumen-

tacioni, statisti~ko-evidencioni, stru~no-operativni,

kancelarijski, zanatski i manipulativni poslovi.

áá – VRSTE UNUTRA[WIH CELINA

U ORGANIZACIONOJ JEDINICI I USLOVI

ZA WIHOVO OBRAZOVAWE

Sektor

^lan 6.

U organizacionoj jedinici, po pravilu, obrazuje se sek-

tor kao osnovna unutra{wa celina.

Sektor se moè obrazovati i u jedinicama u sastavu.

^lan 7.

Sektor se obrazuje za izvr{avawe poslova koji predsta-

vqaju zaokruènu celinu unutar organizacione jedinice,

odnosno jedinice u sastavu.

Godina LII Broj 54 25. decembar 2008. godine Cena 180 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

Sektorom rukovodi pomo}nik rukovode}eg radnika, ko-

ji za svoj rad i rad sektora odgovara rukovode}em radniku

organizacione jedinice i na~elniku Gradske uprave.

Pomo}nik rukovode}eg radnika jedinice u sastavu, u

kojoj je obrazovan sektor, za svoj rad i rad sektora odgova-

ra rukovode}em radniku jedinice u sastavu, organizacione

jedinice i na~elniku Gradske uprave.

Odeqewe, odsek i grupa

^lan 8.

Odeqewe, odsek i grupa su unutra{we celine koje se,

po pravilu, obrazuju u sastavu sektora.

Kad se u organizacionoj jedinici, odnosno u jedinici

u sastavu ne obrazuje sektor, obrazuju se samo odeqewa, od-

seci i grupe.

Ako to priroda i obim poslova nalaù, unutar odeqewa

mogu se obrazovati odseci i grupe, a unutar odseka – grupe.

Uslovi za obrazovawe odeqewa, odseka i grupe

^lan 9.

Odeqewe se obrazuje za me|usobno povezane normativne,

studijsko – analiti~ke, upravne, upravno-nadzorne, infor-

mati~ke, finansijsko-materijalne, dokumentacione, sta-

tisti~ko-evidencione, stru~no-operativne, kancelarijske,

zanatske i manipulativne poslove koje treba objediniti.

Odsek se obrazuje za me|usobno srodne upravne, uprav-

no-nadzorne, informati~ke, finansijsko-materijalne, do-

kumentacione, statisti~ko-evidencione, stru~no-opera-

tivne, kancelarijske, zanatske i manipulativne poslove

koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu po-

sebnost.

Grupa se obrazuje za me|usobno povezane normativne i

studijsko-analiti~ke poslove.

Rukovodioci odeqewa, odseka i grupe

^lan 10.

Odeqewem rukovodi na~elnik odeqewa, odsekom {ef

odseka, a grupom rukovodilac grupe.

Na~elnika odeqewa, {efa odseka i rukovodioca grupe

raspore|uje na ta radna mesta na~elnik Gradske uprave, na

predlog rukovode}eg radnika organizacione jedinice.

Na~elnik odeqewa, {ef odseka i rukovodilac grupe za

svoj rad i rad unutra{we celine kojom rukovode odgovara-

ju rukovode}em radniku organizacione jedinice, ako je unu-

tra{wa celina van sastava sektora, odnosno rukovode}em

radniku organizacione jedinice i wegovom pomo}niku,

ako je unutra{wa celina u sastavu sektora.

Posebni nazivi za odeqewe, odsek i grupu

^lan 11.

Unutra{we celine u sastavu organizacione jedinice ili

sektora (odeqewe, odsek, grupa) mogu biti druk~ije nazivane,

ako to vi{e odgovara prirodi poslova u organizacionoj je-

dinici, s tim da moraju biti ispuweni uslovi za obrazovawe

odeqewa, odseka ili grupe utvr|eni ovim uputstvom.

Pravilnikom se odre|uje sa kojim se unutra{wim celi-

nama u sastavu organizacione jedinice ili sektora one

upodobqavaju.

Samostalni izvr{ioci

^lan 12.

Pojedine poslove u organizacionoj jedinici mogu vr-

{iti samostalni izvr{ioci izvan unutra{wih celina ako

to nalaù priroda ili obim poslova ili ako to proizila-

zi iz saradwe vezane za evropske integracije, saradwe sa

organima gradskih op{tina ili saradwe sa preduze}ima i

drugim pravnim subjektima.

Samostalni izvr{ilac radi po uputstvima i nalozima

rukovode}eg radnika organizacione jedinice i wemu odgo-

vara za svoj rad.

ááá – GRUPA KOJA SE OBRAZUJE POSEBNIM

AKTOM

Koordinaciona grupa

^lan 13.

Koordinacionu grupu obrazuje na~elnik Gradske upra-

ve radi nesmetanog i {to uskla|enijeg vr{ewa poslova ko-

ji zahtevaju koordiniranu aktivnost dve ili vi{e organi-

zacionih jedinica.

Aktom na~elnika Gradske uprave odre|uje se sastav ko-

ordinacione grupe, rukovodilac, poslovi i rok za wihovo

izvr{ewe, na~in rastere}ewa ~lanova koordinacione gru-

pe od redovnih poslova ili na~in pla}awa wihovog dodat-

nog angaòvawa.

^lan koordinacione grupe je za svoj rad u grupi odgo-

voran na~elniku Gradske uprave.

áâ – POSTUPAK DONO[EWA PRAVILNIKA

Dokumentaciona osnova

^lan 14.

Prilikom pripreme pravilnika, rukovode}i radnik

organizacione jedinice duàn je da pripremi dokumenta-

cionu osnovu za izradu pravilnika (u daqem tekstu: doku-

mentaciona osnova).

U dokumentacionoj osnovi se:

1. odre|uju vrste poslova koji se vr{e u organizacionoj

jedinici, pri ~emu se polazi od delokruga organizacione

jedinice (studijsko-analiti~ki, upravno-nadzorni i drugi

poslovi);

2. prikazuje obim poslova koje je organizaciona jedini-

ca vr{ila u godini koja prethodi izradi dokumentacione

osnove, i to po vrstama i stepenu sloènosti (posebno

upravno-nadzorni i upravni);

3. daju razlozi i obrazlaè predlog za novu organiza-

ciju ili izmenu postoje}e organizacije organizacione

jedinice;

4. navodi zahtevani broj zaposlenih i rukovode}ih rad-

nika u organizacionoj jedinici i wihova stru~na sprema

po vrstama poslova i obrazlaè potreba za tim brojem za-

poslenih i rukovode}ih radnika (npr.: normativni, poseb-

ni zadaci, novi poslovi i sl.);

5. navodi koliko se smawuje ili pove}ava broj zaposle-

nih i rukovode}ih radnika u organizacionoj jedinici i

obrazlaù razlozi za to.

Rukovode}i radnik organizacione jedinice duàn je da

pravilnik zasnuje na stawu utvr|enom u dokumentacionoj

osnovi.

Rukovode}i radnik organizacione jedinice dostavqa

pravilnik zajedno sa dokumentacionom osnovom na mi{qe-

we Sekretarijatu za upravu i Sekretarijatu za finansije.

Saglasnost Gradskog ve}a

^lan 15.

Posle pribavqenih mi{qewa iz ~lana 14. ovog uput-

stva, na~elnik Gradske uprave donosi pravilnik i dosta-

vqa ga na saglasnost Gradskom ve}u sa obrazloèwem onih

predloga i primedaba Sekretarijata za upravu i Sekreta-

rijata za finansije koje nije prihvatio.

Pravilnik na koji je Gradsko ve}e dalo saglasnost, or-

ganizaciona jedinica dostavqa Sekretarijatu za upravu,

radi evidencije i pra}ewa ure|ewa i sistematizacije u

svim organizacionim jedinicama i Sekretarijatu za fi-

nansije, radi obezbe|ivawa potrebnih sredstava.

Broj 54 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 25. decembar 2008.

Izmene i dopune pravilnika

^lan 16.

Na postupak izmena i dopuna pravilnika primewuju se od-

redbe ovog uputstva koje se odnose na dono{ewe pravilnika.

â – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Dono{ewe akata

^lan 17.

Na~elnik Gradske uprave done}e pravilnike o unutra-

{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u organiza-

cionim jedinicama u roku od 15 dana od dana stupawa na

snagu ovog uputstva.

Prestanak vaèwa ranijeg propisa

^lan 18.

Danom stupawa na snagu ovog uputstva prestaje da vaì

Uputstvo o na~elima za unutra{wu organizaciju i sistema-

tizaciju radnih mesta u Gradskoj upravi („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 1/05).

Stupawe na snagu uputstva

^lan 19.

Ovo uputstvo stupa na snagu narednog dana od dana ob-

javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Gradona~elnik grada Beograda

Broj 110-4127/08-G, 24. decembra 2008. godine

Gradona~elnik

Dragan \ilas, s. r.

25. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 54 – 3

AKTI GRADSKIH OP[TINA

VO@DOVAC

Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18.

decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 46. stav 3. Zakona o

lokalnim izborima („Slu`beni glasnik RS”, broj 129/07),

donela je

O D L U K U

O PRESTANKU MANDATA ODBORNIKA SKUP[TINE

OP[TINE VO@DOVAC

1. Utvr|uje se prestanak mandata odbornika Skup{tine

op{tine Vo`dovac Gorana Luka~evi}a, sa izborne liste

Vo`dovac za evropsku Srbiju – Boris Tadi}, zbog podnete

usmene ostavke.

2. Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.

Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izaj-

viti àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 48 ~asova

od dana dono{ewa odluke.

Skup{tina op{tine Vo`dovac

á br. 020-113/2008, 18. decembra 2008. godine

Predsednik

Branko Arsenijevi}, s. r.




donela je

O D L U K U


OP[TINE VO@DOVAC


op{tine Vo`dovac Slavka Popovi}a, sa izborne liste So-

cijalisti~ka partija Srbije – Partija ujediwenih penzio-

nera Srbije, zbog podnete usmene ostavke.


grada”.






Predsednik


Skup{tina gradske op{tine Vo`dovac na sednici odr-

ànoj 18. decembra 2008. godine, na osnovu ~l. 48. i 56. Za-

kona o lokalnim izborima („Slu`beni glasnik RS”, broj

129/07) donela je

O D L U K U

O VERIFIKACIJI MANDATA ODBORNIKA SKUP-

[TINE OP[TINE VO@DOVAC

1. Verifikuje se mandat odbornika Skup{tine op{ti-

ne Vo`dovac izabranog na izborima odrànim 11. maja

2008. godine, i to:

– Strahiwe Marjanovi}a sa izborne liste Vo`dovac za

evropsku Srbiju – Boris Tadi}.

2. Mandat odbornika po~iwe da te~e danom dono{ewa

odluke i traje do isteka mandata odbornika Skup{tine op-

{tine Vo`dovac.

3. Odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Pouka o pravnom leku: protiv ove odluke moè se izja-





Predsednik





129/07) donela je

O D L U K U





2008. godine, i to:

– Radenka Stevovi}a sa izborne liste Socijalisti~ke

partije Srbije – Partije ujediwenih penzionera Srbije.



{tine Vo`dovac.







Predsednik





129/07) donela je

O D L U K U




ne Vo`dovac izabranih na izborima odrànim 11. maja

2008. godine, i to:

– Slavka Vuli}a sa izborne liste Srpska radikalna

stranka – Tomislav Nikoli},

– Milorada Babi}a sa izborne liste Srpska radikalna

stranka-Tomislav Nikoli},

– Vase Jovanovi}a sa izborne liste Srpska radikalna

stranka – Tomislav Nikoli} i

– dr Bojana Luki}a sa izborne liste Srpska radikalna

stranka – Tomislav Nikoli}.



{tine Vo`dovac.


Pouka o pravnom leku: protiv ove pdluke moè se izja-





Predsednik



ànoj 18. decembra 2008. godine, shodno odredbama Zakona

o lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, broj

129/07), Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni glasnik

RS”, br. 9 i 87/02, 61, 66 i 101/05, 62, 85 i 86/06), na predlog

Op{tinskog ve}a donosi

O D L U K U

O TRE]OJ IZMENI I DOPUNI ODLUKE O BUXETU

OP[TINE VO@DOVAC ZA 2008. GODINU

^lan 1.

U ~lanu 1. Odluke o drugoj izmeni i dopuni odluke o bu-

xetu op{tine Vo`dovac za 2008. godinu, iznos:

„690.825.335,07 – ukupna primawa”, zamewuje se iznosom:

„700.548.358,73 dinara”.

^lan 2.

U ~lanu 2. Odluke o drugoj izmeni i dopuni odluke o bu-

xetu op{tine Vo`dovac za 2008. godinu, u tabeli „Prima-

wa” iznos 690.825.335,07 – ukupna primawa I+II+III, zame-

wuje se iznosom 700.548.358,73 dinara.

U ~lanu 3. u tabeli „Izdaci” iznos 690.825.335,07 –

ukupno rashodi, zamewuje se iznosom 700.548.358,73 dinara.

^lan 3.

U ~lanu 4. Odluke o buxetu i ~lanu 3. Odluke o drugoj

izmeni i dopuni odluke o buxetu op{tine Vo`dovac za

2008. godinu, primawa po vrstama i izdaci po namenama,

mewaju se tako da glase:

„PRIMAWA

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ek. kl. Vrsta primawa Iznos

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

á Preneta namenska sr.iz prethodne godine 211.640.801,62

áá Klasi~na primawa u teku}oj godini 298.268.000,00

711 Prihodi od poqoprivrede 1.000.000,00

713 Porez na nasle|e 19.068.000,00

713 Porez na imovinu 22.483.000,00

714,

716, 741 Lokalne komunalne takse 116.444.000,00

733 Transferna sr. iz buxeta

grada za klasi~nu potro{wu 105.928.000,00

741 Prihodi od kamata 13.000.000,00

742 PDV iz zakupa poslovnog

prostora 12.245.000,00

742 Administrativne takse 1.600.000,00

742 Prihodi op{tinskih organa 1.600.000,00

743 Mandatne kazne 300.000,00

745 Me{oviti i neodre|eni prihodi 4.600.000,00

ááá Namenska sredstva – izvorna i ustupqena 52.755.000,00

742 Prihodi od zakupa

posl.prostora (bez PDV) 52.755.000,00

áâ Namenska sredstva – transferi 137.884.557,11

733 Namenska sredstva – transferi 130.255.580,83

733 Namenska sredstva – izbori 7.046.511,28

733 Namenska sredstva – transferi

od republike 582.465,00

––––––––––––––

Ukupno I+II+III+IV 700.548.358,73

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áâ Prihodi iz drugih izvora 73.343.682,31

771,772 Memorand. stavke za

ref. rashoda (refund. bolovawa) 3.500.000,00

Sopstveni prihodi

JP PP Vo`dovac 61.090.000,00

Sopstveni prihodi MZ 8.651.000,00

731 Donacije od inostranih

dràva 102.682,31

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


IZDACI

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razd. Funk. Pozi- Ekon. Opis Sredstva iz Izdaci iz Ukupna

klas. cija klas. buxeta dodat. prih. sredstva

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 SKUP[TINA I OP[TINSKO VE]E

110 Izvr{ni i zakonodavni organi1 417 Naknade odbornika 900.000,00

2 422 Tro{kovi putovawa 250.000,00

3 423 Naknade ~lanova OV 3.100.000,00

4 423 Tro{kovi protokola, inform.i marketinga 1.000.000,00

5 423 Tro{kovi obele`. praznika 0,00

6 423 Tro{kovi reprezentacije 700.000,00

7 423 Stalna konf. gradova 260.000,00

8 423 Usluge po ugovoru (menaxer, savetn. arh.,

koord. za nac. mawine, kabinet) 10.600.000,00

9 423 Gra|anski branilac 1.200.000,00

10 472 Rash. za obr.dece-stipendije 325.000,00

11 481 Finansirawe polit.stranaka 300.000,00

12 481 U~e{}e u finans.projekata neprof. org.

i udruèwa 2.750.000,00

090 Socijalna za{tita13 472 Naknade za soc.za{titu 800.000,00

Izv.fin.za fun.110,090

01 Prihodi iz buxeta 22.185.000,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno razdeo 22.185.000,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 OP[TINSKA UPRAVA

130 Op{te usluge14 411 Plate i dodaci zaposlenih 152.778.830,00

15 412 Soc.dopr.na teret poslodavca 27.321.170,00

16 413 Naknade u naturi (paketi}i) 350.000,00

17 414 Por.bol.i bol.preko 30 dana 0,00 3.500.000,00

18 414 Otpr.zbog odlaska u penziju 150.000,00

19 414 Solidarne pomo}i 450.000,00

20 415 Tro{kovi prevoza 5.000.000,00

21 416 Nagrade,bonusi i sl. 17.900.000,00

22 421 Tro{kovi platnog prometa 1.500.000,00

23 421 Tro{kovi el. energije 2.350.000,00

24 421 Tro{kovi grejawa 3.000.000,00

25 421 Usluge telefona 2.775.000,00

26 421 Usluge po{te i dostave 1.550.000,00

27 421 Usluge obezbe|ewa 3.500.000,00

28 421 Usluge ~i{}ewa 3.800.000,00

29 421 Komunalne usluge 1.400.000,00

30 421 Doprinosi za gra|.zemqi{te 130.000,00

31 421 Osigurawe imovine 175.000,00

32 421 Osigurawe zaposlenih 224.000,00

33 422 Tro{kovi slu`b. putovawa 150.000,00

34 423 Usluge po ugovoru 2.775.000,00

35 423 Usluge {tampawa 400.000,00

36 423 Kompjuterske usluge (odr`.softv.) 1.550.000,00

37 423 Bilten „Moj Vo`dovac” 600.000,00

38 423 Objav.tendera i inf.oglasa 220.000,00

39 423 Ostale usluge 400.000,00

40 425 Odràvawe zgrade 400.000,00

41 425 Odràvawe opreme 750.000,00

42 425 Odràvawe vozila 470.000,00

43 426 Kancelarijski materijal 1.800.000,00

44 426 Mat.za obraz.i usavr{.zaposlenih 1.400.000,00

45 426 Materijal za saobr.-gorivo 1.400.000,00

46 426 Materijal za odr`.higijene 110.000,00

47 426 Ostali materijal 600.000,00

48 482 Porezi,obav.takse i kazne (PDV) 800.000,00

49 512 Administr. i ostala oprema 630.000,00

50 499 Stalna buxetska rezerva 500.000,00

51 499 Teku}a buxetska rezerva 3.971.000,00


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izvor finan. za funk.130


03 Socijalni doprinosi 3.500.000,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno razdeo 243.280.000,00 3.500.000,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3 MESNE ZAJEDNICE

160 Op{te javne usluge52 421 Tro{kovi platnog prometa 15.000,00 142.000,00 157.000,00

53 421 Usluge telefona 80.000,00 370.000,00 450.000,00

54 421 Tro{kovi energije 700.000,00 850.000,00 1.550.000,00

55 421 Komunalne usluge 250.000,00 207.000,00 457.000,00

56 421 Ostali rashodi 426.000,00 29.000,00 455.000,00

57 421 Tro{kovi osigurawa 15.000,00 15.000,00

58 422 Tro{kovi slu`benih putovawa 30.000,00 30.000,00

59 423 Kompjuterske usluge 17.000,00 17.000,00

60 423 Usluge po ugovoru 4.400.000,00 1.550.000,00 5.950.000,00

61 423 Reprezentacija 640.000,00 640.000,00

62 425 Odràvawe zgrada i objekata 39.000,00 2.100.000,00 2.139.000,00

63 425 Odràvawe opreme 101.000,00 101.000,00

64 426 Materijal 10.000,00 682.000,00 692.000,00

65 463 Donacije i transferi 552.000,00 552.000,00

66 472 Socijalna davawa 36.000,00 36.000,00

67 482 Porezi i takse 860.000,00 860.000,00

68 512 Nabavka opreme 470.000,00 470.000,00

Izvori finans.za funk.160


04 Sopstveni prihodi 8.651.000,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno razdeo 5.920.000,00 8.651.000,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4 JP „POSLOVNI PROSTOR VO@DOVAC”

133 Ostale op{te usluge69 411 Plate i dodaci zaposlenih 10.065.000,00 1.937.000,00 12.002.000,00

70 412 Soc.dopr. na teret poslodavca 1.788.000,00 347.000,00 2.135.000,00

71 413 Pokloni deci zaposlenih 35.000,00 35.000,00

72 414 Solidarne pomo}i 70.000,00 70.000,00

73 415 Naknade za zaposlene (prevoz) 230.000,00 0,00 230.000,00

74 416 Jubilarne nagrade 376.000,00 376.000,00

75 421 Stalni tro{kovi 4.396.000,00 4.396.000,00

76 422 Tro{kovi putovawa 100.000,00 100.000,00

77 423 Stru~ne usluge 1.100.000,00 2.596.000,00 3.696.000,00

78 424 Geodetske usluge 8.000,00 8.000,00

79 425 Tek.popr.i odr`. obj.-tezgi 2.220.000,00 2.220.000,00

80 426 Materijal 515.000,00 515.000,00

81 444 Kamate za docwu 50.000,00 50.000,00

82 482 Ostali porezi i takse 1.300.000,00 1.300.000,00

83 482 Porez na dodatu vrednost 13.700.000,00 0,00 13.700.000,00

84 483 Nov~ane kazne i penali 2.500.000,00 2.500.000,00

85 485 Registracija vozila 60.000,00 60.000,00

86 511 Izrada proj.dokument.-kiosci 3.600.000,00 3.600.000,00

87 511 Nabavka privremenih obj.-kioska 40.780.000,00 40.780.000,00

88 512 Nabavka opreme 200.000,00 200.000,00

Izvori finans.za fink.133


04 Sopstveni prihodi 61.090.000,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno razdeo 26.883.000,00 61.090.000,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno klasi~ni rashodi 298.268.000,00 73.241.000,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5 NAMENSKI RASHODI

620 Razvoj zajednice – preneta sr.iz 2007.godine89 512 Nabavka kombija za Institut za

decu obolelu od cereb. paral. 1.000.000,00

90 425 Post.sport.obj. u okv.CKS[umice 2.000.000,00

91 425 Uslu`ni centar B.Potok 5.581.264,20


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

92 425 Adaptacija zgrade 24.980.411,73

93 512 Nabavka name{taja i opreme

(Usl.centar op{ine i B.Potok) 2.900.000,00

94 425 Uslu`ni centar op{tine 12.087.742,37

95 512 Name{taj za op{.usl.centar i arh. 3.559.848,78

96 425 DK Ripaw 13.034.753,80

97 425 Ambulanta Zuce 8.000.000,00

98 425 Ogra|ivawe grobqa i izgr. kapele

u Kumodraù 4.800.000,00

133 99 425 Tek.popr.i odr.obj.i opr.JP PP 1.097.000,00

100 511 Mikrolokacijska razrada 1.239.000,00

101 511 Izrada elektroenerg.saglasnosti 1.480.000,00

620 102 425 Projekat za adaptaciju i rekonstr.

Stare mehane 2.000.000,00

103 425 Rekonstrukcija fasade op{tinske zgrade 2.900.000,00

104 511 Izrada proj.dok.i mere PPZ 1.519.840,00

105 424 Ru{ewe i komunalno ure|ewe 13.856.952,10

106 481 Kancelarija za MSP 1.446.478,00

107 424 Sr.za za{titu ìvotne sredine 7.677.733,00

108 512 Nabavka osnovnih sredstava 538.187,87

109 425 Sanitarni ~vor naseqe Kablar 3.108.572,26

110 512 Nabavka opreme za PU 145.042,88

110 111 483 Sudski tro{kovi 1.300.000,00

112 423 Kulturne manifestacije 116.801,00

620 113 425 Ure|.ul.st.zgrada,DK B.Potok,

MZ Kumodra` á, MZ R.Selo 12.305.754,58

114 425 Trotoari du` Avalskog druma 24.421.025,12

115 425 Tek.odr`.de~.igrali{ta 49.426.494,00

116 425 Rekviziti za de~ije parkove 9.992.365,93

117 512 Nabavka putni~kog automobila 1.400.000,00

118 425 Izgradwa ambulante u selu Zuce 11.391.866,00

119 425 Izgradwa ambulante u Kumodraù 11.650.510,00

133 120 425 Prilazna rampa za ulaz u DZ

Vo`dovac iz Ustani~ke ulice

za inval. i stara lica 1.000.000,00

121 511 Projektna dok.i izgr.obj.lok.

R.Kon~ar 1a 500.000,00

620 122 425 Ure|ewe trga sa fontanom u

nasequ B.Jerkovi} 6.844.428,51

123 425 Ure|ewe trga sa fontanom

na Bawici 35.132.948,18

124 421 CKS [umice 3.000.000,00

125 423 Eko-patrola 6.946.196,08

126 425 Komunalno ure|ewe i ru{ewe 53.323.767,41

127 425 Ure|ewe ulaza stamb.zgrada 10.476.221,58

128 425 Pazl-grad 26.067.556,50

129 512 Nabavka ra~unara za Dom za decu

Jovan Jovanovi} Zmaj 102.682,31

129a 425 Adaptacija prostora op{tine za potrebe PU 2.588.240,77

129b 423 Kancelarija za mlade 582.465,00

129c 484 Sanir.posl.klizi{ta u B.Potoku 4.749.047,64

129d 424 Srbijavode 7.065.332,16

Izv.fin.za fun.620,133 i 110


05 Prihodi od in.dràva 102.682,31

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno razdeo 395.233.847,45 102.682,31

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6 IZBORNA KOMISIJA

160 Op{te javne usluge130 421 Stalni tro{kovi 410.000,00

131 423 Usluge po ugovoru 6.586.511,28

132 426 Materijal 50.000,00

Izv.fin.za fun. 160


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno razdeo 7.046.511,28

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO RASHODI 700.548.358,73 73.343.682,31

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


^lan 4.

Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana obja-

vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”, a primewi-

va}e se od 1. januara 2008. godine.



Predsednik



decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 36. Zakona o lokalnoj

samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, broj 129/07), donela je

R E [ E W E

O IZMENI RE[EWA O IZBORU SAVETA ZA UPRAVU

I LOKALNU SAMOUPRAVU

1. U ta~ki 1. Re{ewa o izboru Saveta za upravu i lokal-

nu samoupravu („Slu`beni list grada Beograda”, broj

33/08) vr{i se slede}a izmena:

– razre{ava se Slavko Popovi},

– bira se Radenko Stevovi}, dipl.in`.organizacije.

2. U ostalom delu re{ewe ostaje neizmeweno.

3. Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik


Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj 18. de-

cembra 2008. godine, na osnovu ~lana 46. stav 3. Zakona o lokal-

nim izborima („Slu`beni glasnik RS”, broj 129/07), donela je

O D L U K U


OP[TINE VO@DOVAC


op{tine Vo`dovac Milana Fursta sa izborne liste Vo-

`dovac za evropsku Srbiju – Boris Tadi}, zbog podnete

usmene ostavke.


grada”.






Predsednik





donela je

O D L U K U


OP[TINE VO@DOVAC


op{tine Vo`dovac Roberta Bobe Toma{a sa izborne liste

Liberalno demokratska partija Vo`dovac – êdomir Jovano-

vi} podno{ewem ostavke od strane podnosioca izborne liste

a u skladu sa ~lanom 47. stav 3. Zakona o lokalnim izborima.


grada”.






Predsednik





129/07) donela je

O D L U K U





2008. godine, i to:

– Gorana Samojlovskog sa izborne liste Vo`dovac za

evropsku Srbiju – Boris Tadi}.



{tine Vo`dovac.







Predsednik





129/07) donela je

O D L U K U





2008. godine, i to:

– Sr|ana Kampereli}a sa izborne liste Liberalno de-

mokratska partija Vo`dovac – êdomir Jovanovi}.



{tine Vo`dovac.







Predsednik




decembra 2008. godine na osnovu ~lana 14. Zakona o lokalnim

izborima („Slu`beni glasnik RS”, broj 129/07) donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANOVA OP[TINSKE IZBORNE

KOMISIJE U STALNOM SASTAVU

á. Razre{avaju se ~lanovi Op{tinske izborne komisije

imenovani Re{ewem SO Vo`dovac á br. 020-5/08 od 20.

februara 2008. godine i to:

– predsednik Milan Bojovi}, dipl. pravnik

– zamenik

predsednika Ivana Milanovi}, dipl. pravnik

1. ~lan Du{anka \uri},

zamenik Biqana Petrovi},

2. ~lan Marko Den~i},

zamenik Predrag Radevi},

3. ~lan Branislav Miqkovi},

zamenik Gordana Popovi},

4. ~lan Vladimir \ukanovi},

zamenik Biqana Jovanovi},

5. ~lan Igor An|elkovi},

zamenik Nada Travica,

6. ~lan Kukurekovi} Dragan,

zamenik Vawa Vuksanovi},

7. ~lan Du{an Despot,

zamenik Dragomir @ivi},

sekretar Zoran Luki}, dipl. pravnik,

zamenik sekretara Vesna Veselinovi}, dipl. pravnik.

Pouka o pravnom leku: protiv ovog re{ewa dopu{tena

je àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 24 ~asa od do-

no{ewa re{ewa.

áá. Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik


Skup{tina op{tine Vo`dovac na sednici odrànoj

18. decembra 2008. godine na osnovu ~lana 14. Zakona o lokal-

nim izborima („Slu`beni glasnik RS”, broj 129/07) donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE

U STALNOM SASTAVU

á. Op{tinska izborna komisija ima predsednika, sedam

~lanova, zamenika predsednika, sedam zamenika ~lanova,

sekretara i zamenika sekretara.

áá. Za predsednika Op{tinske izborne komisije imenu-

je se:

– Zoran [e{i}, dipl. pravnik – na predlog Vo`dovac

za evropsku Srbiju – Boris Tadi}

Za zamenika predsednika Op{tinske izborne komisije

imenuje se:

– Ivana Milanovi}, dipl. pravnik – na predlog Srpske

radikalne stranke – Tomislav Nikoli}.

ááá. Za ~lanove Op{tinske izborne komisije imenuju se:

1. ~lan: Sneàna Roganovi},

– na predlog Vo`dovac za evropsku Srbiju – Boris Tadi},

zamenik: Biqana Jovanovi},

– na predlog Vo`dovac za evropsku Srbiju – Boris Tadi};

2. ~lan: Predrag Radevi},

– na predlog Socijalisti~ke partije Srbije – Partija

ujediwenih penzionera Srbije,

zamenik: Vawa Vuksanovi},


3. ~lan: Marija Bulatovi},

– na predlog G 17 Plus,

zamenik: Biqana Petrovi},


4. ~lan: Nada Travica,

– na predlog Srpske radikalne Stranke – Tomislav Ni-

koli},

zamenik: Nenad Uzelac,

– na predlog Srpske radikalne stranke – Tomislav Ni-

koli};

5. ~lan: Gordana Popovi},


koli},

zamenik: @ivko Mici},


koli};

6. ~lan: Marko Den~i},

– na predlog Demokratske stranke Srbije – Nova Srbi-

ja – Vojislav Ko{tunica,

zamenik: Dejan Pavlovi},

– na predlog Demokratske stranke Srbije – Nova Srbi-

ja – Vojislav Ko{tunica;

7. ~lan: Dragana Bogdanovi},

– na predlog Liberalno demokratske partije Vo`dovac

– êdomir Jovanovi},

zamenik: Bojan @ivkovi},

– na predlog Vo`dovac za evropsku Srbiju – Boris Tadi}.

áâ. Za sekretara Op{tinske izborne komisije imenuje se:

– Milan Bojovi}, dipl. pravnik.

â. Pouka o pravnom leku: protiv ovog re{ewa dopu{te-

na je àlba Okru`nom sudu u Beogradu u roku od 24 ~asa od

dono{ewa re{ewa.



Predsednik


LAZAREVAC

Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odr-

ànoj 17. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1.

Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”,

br. 47/03 i 34/06), ~lana 157. Statuta grada Beograda („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 39/2008) i ~l. 24. i 105.

Statuta gradske op{tine Lazarevac („Slu`beni list gra-

da Beograda”, broj 43/2008), donela je

P L A N

GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQE VREOCI

á – OP[TI DEO

1. Uvodne napomene

Naseqe Vreoci prema popisu iz 2002. godine ima 3.210

stanovnika i 1.088 doma}instava. Na podru~ju naseqa, koje

se nalazi iznad lignitskog leì{ta, nalaze se i brojni

energetski i industrijski objekti (Su{ara, Toplana, „Xel-la”, „Kolubara-metal” i dr.) ~ija funkcija u zna~ajnoj meri

ugroàva ìvotnu sredinu u samom nasequ. Najve}e ogra-

ni~ewe za planiranu eksploataciju lignita u narednih 15

godina predstavqa postoje}e naseqe i splet infrastruk-

turnih sistema iznad leì{ta lignita. Izme{tawe nase-

qa kao i pomenutih infrastrukturnih sistema predstavqa

obiman, sloèn i delikatan poduhvat.

Podru~je KO Vreoci bi}e do 2020. godine najve}im de-

lom zauzeto za potrebe pro{irewa Poqa „D” i otvarawa

novih kopova – „Ju`nog poqa” i poqa „Veliki Crqeni”,

pored ve} zauzetih delova u zoni poqa „Tamnava-Istok” i

Poqa „D” i zbog izme{tawa korita reke Kolubare.


Goca

Highlight

Goca

Highlight

Opravdanost eksploatacije lignitskog leì{ta na

podru~ju KO Vreoci utvr|ena je Idejnim projektom i Stu-

dijom opravdanosti za pro{irewe Poqa „D” (Upravni od-

bor EPS-a broj 613/11 od 23. marta 2006), glavnim projek-

tom za Poqe „V. Crqeni” kao i odgovaraju}om studijom

okonturewa kopa „Ju`no poqe”.

Za naseqe Vreoci posebno su zna~ajne slede}e studije:

„Studija opravdanosti i idejni projekt pro{irewa grani-

ca Poqa „D”, („Kolubara projekt”, 2005); „Studija uslova

preseqewa naseqa Vreoci” sa anketom doma}instava, evi-

dencijom i procenom vrednosti nepokretnosti (IAUS,

2005. god.) i studija „Izbor ograni~ewa i otvarawa povr-

{inskog kopa „Ju`no poqe” u Kolubarskom ugqenosnom

basenu” („Kolubara projekt”, 2006/2007).

U proteklom periodu bilo je vi{e inicijativa za dono-

{ewe urbanisti~kog plana za naseqe Vreoci. S obzirom na

potencijalnu ugroènost naseqa Vreoci od povr{inske

eksploatacije lignita kao i na lo{e stawe ìvotne sredi-

ne u nasequ, neophodno je bilo pokrenuti pripremu odgova-

raju}eg urbanisti~kog plana koji bi ponudio planski osnov

za re{avawe brojnih problema i konflikata u kori{}ewu

prostora. Poseban zadatak urbanisti~kog plana je utvr|iva-

we programa preseqewa naseqa, kojim treba obezbediti

prostorne, ekonomske i funkcionalne uslove za normalnu

egzistenciju postoje}eg naseqa Vreoci u vreme wegovog pre-

seqewa, kao i izgradwe budu}eg(ih) naseqa gde }e biti pre-

seqena doma}instva i izgra|eni javni i komunalni objekti.

Izradi Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci

(u daqem tekstu: Urbanisti~ki plan) pristupilo se na

osnovu Odluke Skup{tine gradske op{tine Lazarevac

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 41 od 6. decembra

2007), koju je organ nadleàn za dono{ewe plana doneo po

prethodno pribavqenom mi{qewu Komisije za planove

gradske op{tine Lazarevac.

Sastavni deo odluke je Program za izradu urbanisti~-

kog plana Vreoca. Program za izradu urbanisti~kog plana

usvojen je istovremeno sa dono{ewem Odluke o pristupawu

izradi urbanisti~kog plana.

2. Zakonski i planski osnov za izradu plana generalne

regulacije

Zakonski osnov za izradu i dono{ewe urbanisti~kog

plana je Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni gla-

snik RS”, br. 47/03, 34/06) i odgovaraju}a podzakonska akta,

Zakon o energetici („Slu`beni glasnik RS”, broj 84/04),

kao i drugi propisi iz oblasti rudarstva, ìvotne sredi-

ne, vodoprivrede i dr.

Planski osnov za izradu urbanisti~kog plana predsta-

vqaju odgovaraju}a re{ewa Prostornog plana Republike

Srbije („Slu`beni glasnik RS”, broj 13/96), Regionalnog

prostornog plana administrativnog podru~ja grada Beo-

grada („Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/04), kao i

Prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog

lignitskog basena.

Prilikom izrade urbanisti~kog plana Vreoca uzeta su

u obzir planska re{ewa usvojenih urbanisti~kih planova

za susedna podru~ja, kao i onih ~ija je priprema bila u to-

ku (Lazarevac, [opi}, Jabu~je, Skobaq, Veliki Crqeni).

3. Granice Planskog podru~ja

Urbanisti~ki plan obuhvata celo podru~je katastarske

op{tine Vreoci sa postoje}im i budu}im naseqskim, pro-

izvodnim i infrastrukturnim sistemima povr{ine

1879,00 ha, kao i delove susednih katastarskih op{tina:

KO [opi} (663.842 ha), KO Medo{evac (92.656 ha), KO Ve-

liki Crqeni (29.111 ha) i KO Cvetovac (14,163 ha).

Ukupna povr{ina planskog podru~ja (sa ura~unatim odgo-

varaju}om povr{inom katastarskih parcela zajedni~kih za

KO Vreoci i druge katastarske op{tine) iznosi 2686.144 ha.

Delovi koridora za izme{tawe infrastrukturnih si-

stema, {irine 600 m, prelaze na podru~je op{tine Lajko-

vac, odnosno koridor {irine 130 m na podru~je naseqa V.

Crqeni. S obzirom na to da }e ti delovi koridora biti

planski definisani u urbanisti~kim planovima za nase-

qa Jabu~je, Skobaq i Veliki Crqeni dati su sa osnovnim

analiti~kim elementima.

Tabela 1: Poloàj koridora za trajno izme{tawe

infrastrukturnih sistema van Planskog podru~ja

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Analiti~ki elementi za definisawe koridora

za izme{tawe infrastrukturnih sistema

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ta~ka X Y1 4 922 993,86 7 439 636,40

2 4 922 136,03 7 438 724,16

3 4 921 156,91 7 438 577,12

4 4 919 911,54 7 438 576,03

5 4 919 476,12 7 438 472,16

6 4 919 806,23 7 439 176,30

7 4 921 164,38 7 439 176,68

8 4 922 137,19 7 439 400,47

9 4 922 536,47 7 440 177,75

10 4 924 257,04 7 443 277,90

11 4 924 949,30 7 443 383,42

12 4 924 970,33 7 443 255,10

13 4 924 292,16 7 443 152,70––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Opis granice Planskog podru~ja

Granica planskog podru~ja odre|ena je kao neprekinuta

linija definisana me|nim ta~kama na granicama obuhva}e-

nih katastarskih op{tina, granicama postoje}ih katastar-

skih parcela i analiti~ki, ta~kama sa koordinatama u dr-

àvnom koordinatnom sistemu,1 sa slede}im opisom:

od po~etne ta~ke – me|na ta~ka (1) na katastarskoj gra-

nici KO Vreoci / KO Cvetovac, spoqnim granicama k.p.

br. 4/1, 4/5, 3/1, 2420/3, 3/2 (sve KO Vreoci); spoqnom gra-

nicom k. p. br. 2395, zajedni~ke sa KO Cvetovac u KO Vre-

oci, spoqnom granicom k.p. br. 830, 829/2, 980/1 (sve KO

Cvetovac); spoqnom granicom k. p. br. 2469/2, 2465, 2467/2,

2464, 2462/2, 2462/1, 2580/1, 952/1, 2456/2, 2452, 2454/2,

2454/1, 2454/3, 2455/2, 2455/3, 2455/1, 2433, 2421/4 (sve KO

Vreoci); daqe spoqnom granicom k. p. br. 2582 u KO Vreo-

ci, zajedni~ke sa KO Cvetovac, do me|ne ta~ke (A5) na gra-

nici KO Vreoci/KO Cvetovac /KO Skobaq i po spoqnoj

granici k. p. br. 2396 zajedni~ke sa KO Skobaq u KO Vre-

oci do me|ne ta~ke (A6) na granici KO Vreoci / KO Sko-

baq / KO Jabu~je; spoqnom granicom k.p. br. 2407 zajedni~-

ke sa KO Jabu~je u KO Vreoci do me|ne ta~ke (A10) na gra-

nici KO Vreoci/ KO Jabu~je / KO [opi}; daqe spoqnom

granicom k. p. br. 2854 zajedni~ke sa KO Jabu~je u KO [o-

pi}, se~e ovu parcelu i daqe spoqnom granicom k. p. br.

676/2, se~e k. p. br. 2903; spoqnom granicom k. p. br. 696,

695/1, 695/2, 694, 693, 692, se~e k. p. br. 2877/2, spoqnom gra-

nicom k. p. br. 701/3, 2787, 1204, 794, 1210, 1211, 1213, 1214,

1215, 1216, 1217, 1218/2, 1219, 1220, 1221, 1222/1, 1222/2,

1224/1, 1224/2, 1200, 1199/3, 1198/1, se~e k. p. br. 2898 i k. p.

br. 2852/2, spoqnom granicom k. p. br. 1237/1, ukqu~iv{i i

spoqne granice k. p. br. 1237/4, 1237/5, spoqnom granicom

k. p. br. 2811/2, 1258, 1250, 1249, 2296, 2292/1, 2291/3, 2291/1,

spoqnom granicom k. p. br. 2291/3 (sve KO [opi}); od me|-

ne ta~ke (7) na granici KO [opi} / KO Lazarevac po toj

granici do me|ne ta~ke (11) i daqe spoqnom granicom k. p.

br. 4936/1, 4935, daqe se~e k. p. br. 5779, mewa pravac i po

spoqnoj granici k.p. br. 4960, 4965, 4966, 4967, 4969, 4970,

5004, 5002, 5786, se~e k.p. br. 5786 do grani~ne ta~ke sa k. p.

br. 2412/2, po spoqnoj granici te katastarske parcele do

me|ne ta~ke (18) na granici KO [opi} / KO Lazarevac; da-

qe po toj granici do me|ne ta~ke (20), po spoqnoj granici

k.p. br. 2412/2 do ta~ke (A26) u kojoj mewa pravac, se~e k. p.

br. 2412/2 i 5786, ponovo mewa pravac i daqe spoqnom gra-

nicom k. p. br. 5786, 4992, i 4991/4, se~e k. p. br. 4991/4 i


––––––––––

1 Koordinate date u urbanisti~kom planu su orijentacione i zahtevaju

proveru u odgovaraju}im urbanisti~kim projektima ili prilikom utvr-

|ivawa op{teg interesa.

spoqnom granicom k. p. br. 4991/1, 4991/3, 4982, 4983, 4862/3,

4862/2, 4864/1 i 4861/1 do k. p. br. 5779 koju se~e, mewa pra-

vac i po spoqnim granicama k. p. br. 4897, 4896, 4893,

4892/2, 4892/1 i 4891, stiè do k. p. br.2412/2, koju se~e i da-

qe po spoqnim granicama k. p. br. 1280/3, 1280/11, 1268/2,

1268/1, 1267/2, 1267/3, 1267/1, 1193/1, 1193/3, 1193/4, 1193/5,

1193/6, 1192, 1191/1, se~e k.p.br. 2811/2, 2898 i 2903, daqe

spoqnom granicom k. p. br. 1202/1, 1202/2, 1204, 2787, 960,

959/2, 958/1, 957/5, 957/4, 957/9, 947/2, 947/1, 946/1, se~e k. p.

br. 2903, 2898 i 2901/1, spoqnom granicom k. p. br. 578/3 i

595, se~e k. p. br. 2852/1i 2781, daqe spoqnom granicom k.

p. br. 966, 603, 968, 969/2, 970/2, 970/3, se~e k. p. br. 974/1,

977/1, 977/2, spoqnom granicom k. p. br. 976/1, spoqnom gra-

nicom k. p. br. 615/1, se~e k. p. br. 2805/2 i spoqnom grani-

com k. p. br. 1002/1, 1002/2, 1003/2, 1003/1, 1006/1, 1007,

1013/6, 1012/3, 5785 do ta~ke (A45) u kojoj se~e tu parcelu i

daqe po spoqnoj granici k. p. br. 3651, 3650/2, se~e k. p. br.

3667/2, 3649/1, po spoqnoj granici k. p. br. 3646/2, se~e k. p.

br. 3645, 3638, 3637, 3635, po spoqnoj granici k. p. br. 3634,

daqe se~e k. p. br. 3632/1, 3631/1, 3628/2, 3628/1, 3627, po

spoqnoj granici k. p. br. 3608, se~e k. p. br. 3622 i 3610, po

spoqnoj granici k. p. br. 3612 i 3595 do k. p. br. 5786, se~e

tu parcelu i daqe po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj gra-

nici k. p. br. 2925 do k. p. br. 2400, se~e ovu parcelu i k. p.

br. 2413/1 (sve KO [opi}) i stiè do me|ne ta~ke (21) na

granici KO [opi} / KO Vreoci; po toj granici do me|ne

ta~ke na granici KO Vreoci / KO [opi} / KO Medo{evac

i daqe po granici KO Vreoci i KO Medo{evac do ta~ke

(A50); po spoqnim granicama k. p. br. 338/2 i 338/4, se~e k.

p. br. 1636/3 i daqe spoqnom granicom k. p. br. 338/3, 339,

1641, 1639 i ponovo 1641, daqe spoqnom granicom k. p. br.

1643, 340 i 341 se~e k. p. br. 1717 i daqe wenom spoqnom

granicom do k. p. br. 701/1, mewa pravac i daqe spoqnom

granicom k. p. br. 1697/2 i 703/1, do k. p. br. 1735/3 koju se-

~e i daqe spoqnom granicom k. p. br. 691, 709/1, 710/2, 711/2,

714/3, 714/4, 714/1, 717, 718/1, 719/1, 719/4, 720/1, 720/5, se~e

k. p. br. 1693 i daqe spoqnom granicom k. p. br. 1287 i

742/17, se~e k. p. br. 1699/2, spoqnom granicom k. p. br. 1289,

1290, 1291, 1292 do k. p. br. 1293/1 koju se~e i daqe spoqnom

granicom k. p. br. 1706/1, 1299, 1300, 1301, 1707, 1306, 1307,

1308/2, 1308/1, 1309 i ponovo 1308/1, daqe spoqnom grani-

com k. p. br. 817/5, 817/4, 816/7, 816/6, 816/5, 803/2, 1706/3,

799/2, 798/2, 797/13, 797/11, 797/9; se~e k. p. br. 1699/1 i daqe

po spoqnoj granici k. p. br. 748/6, 747/3, 742/12, se~e k. p.

br. 743/2, daqe po spoqnim granicama k. p.br. 746/4, 746/3,

745/1, 744/1 i 737/1, se~e k. p. br. 1693 i daqe po spoqnim

granicom k. p. br. 731, 733, 726, 659/2, 659/1, 658, 662, 663,

665, 657, 656, 1713 (sve KO Medo{evac) do granice KO Me-

do{evac i KO Vreoci; po toj granici do k. p. br. 2401 za-

jedni~ke za KO Vreoci i KO Medo{evac u KO Vreoci, po

wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br.1650/3 i

1650/2 do me|ne ta~ke (11) na granici KO Vreoci / KO Me-

do{evac i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2404 u KO Vre-

oci zajedni~ke za KO Vreoci i KO Medo{evac do me|ne

ta~ke (9) na katarskoj granici i po toj granici do me|ne

ta~ke na granici KO Vreoci / KO Medo{evac / KO Veli-

ki Crqeni, daqe po spoqnoj granici k. p. br.2405 u KO

Vreoci zajedni~ke i KO V. Crqeni do me|ne ta~ke (25), po

spoqnoj granici zajedni~ke parcele u KO Vreoci izme|u

me|nih ta~aka (25) i (24) i daqe po granici po KO Vreoci

/ KO Veliki Crqeni do me|ne ta~ke (22), po spoqnoj gra-

nici zajedni~ke parcele br. 2403 u KO Vreoci do ta~ke

(21) i izme|u me|nih ta~aka (21) i (17) po granici kata-

starskih op{tina, daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2040

zajedni~ke za KO Vreoci i KO V. Crqeni do me|ne ta~ke

(16), od me|ne ta~ke (16) po granici katastarskih op{tina

KO Vreoci / KO V. Crqeni do me|ne ta~ke (13) na toj gra-

nici, prati granicu KO Vreoci i KO V.Crqeni po spoq-

noj granici k. p. br. 375/2, 374/2, 373/2, 2418, 2409/3, 2409/4,

369/1, 368/2 i 367/2; mewa pravac i po spoqnoj granici k. p.

br. 1664/1, 1664/3, 1663/1, 1548/1, 1548/3, 1528/1, 1528/2,

1528/3, 1526/1, 1525/1, 1525/3, 1529/4, 1529/6, 1529/3, 1529/1,

1529/5, 1515/6, 1515/1, 1515/5, 2042/1, 1514/11, 1514/1, 1512/1,

1511/2, 1511/2, 1512/2 i 1505/2, se~e k. p. br. 1503, daqe spoq-

nom granicom k. p. br. 1502/1, 1487/1, 1487/2, 1501, ponovo

se~e k. p. br. 1503, mewa pravac i spoqnom granicom k.p.br.

1505/2, 1512/3, 1513/2, 1519 i 1518/2 do k.p.br. 2042/1, se~e tu

parcelu i spoqnom granicom k. p. br. 1518/1 i 1517/1 (sve

KO V.Crqeni) stiè do k. p. br. 2039 u KO Vreoci, zajed-

ni~ke za KO Vreoci i KO V. Crqeni, pa po wenoj spoqnoj

granici stiè do me|ne ta~ke na granici katastarskih op-

{tina KO Vreoci, KO V. Crqeni i KO Cvetovac i daqe

po spoqnoj granici k. p. br. 2394 u KO Vreoci zajedni~ke

za KO Vreoci i KO Cvetovac do po~etne ta~ke.

áá – STAWE, OGRANIÊWA I POTENCIJALI

RAZVOJA PLANSKOG PODRU^JA

1. Rudarsko-energetsko-industrijski kompleks

u Vreocima

Rudarsko-energetsko-industrijski kompleks u Vreoci-

ma je kqu~ni segment razvoja op{tine Lazarevac koji anga-

ùje oko 6000 zaposlenih. Vreoci, kao jedan od vode}ih in-

dustrijskih centara, ima dvostruko mawi broj stanovnika

od broja zaposlenih u privredno – industrijskoj zoni (ko-

ja se svrstava u jednu od najve}ih u Srbiji).


Tabela 1: Kretawe i struktura zaposlenosti prema delatnostima i oblicima svojine, 2007.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zaposleni u Lica koja samostalno

Podru~je UKUPNO preduze}ima, ustanovama, Privredne Vanprivredne obavqaju delatnost

zadrugama delatnosti delatnosti (privatni sektor)

–––––––––––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno Od toga ène Ukupno Od toga ène

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Lazarevac 22338 21146 6487 19274 2206 1467 804

VREOCI 6000 6000 – 6000 150 –

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U nasequ Vreoci nalaze se 82 privatne radwe i predu-

ze}a, od toga 13 u privredno-industrijskoj zoni. Najve}i

broj radwi je evidentiran u trgovini, saobra}aju (autopre-

voznici), servisnim uslugama, ugostiteqstvu, zanatstvu i

dr. U proizvodnim delatnostima postoje ~etiri proizvod-

na pogona – pekara, metaloprerada, proizvodwa sto~ne hra-

ne i {ivara/ tekstilna konfekcija.

Razvoj privatnog preduzetni{tva i malih preduze}a ima

sve ve}u ulogu u ekonomiji lokalne zajednice, posebno u do-

menu zapo{qavawa. U strukturi narodnog dohotka domini-

raju industrija i rudarstvo.

Osnovni nosioci privrednog/industrijskog razvoja

Vreoca i {irih podru~ja su pogoni PD RB „Kolubara”, ko-

je obavqa eksploataciju, preradu i transport ugqa na pod-

ru~ju Kolubarskog lignitskog basena.

Nakon sprovedenih aktivnosti restrukturirawa i re-

organizacije poslovawa, izdvajawem neelektroprivrednih

delatnosti nekoliko preduze}a iz mati~nog sastava PD RB

„Kolubara”, u novoj organizacionoj formi PD RB „Kolu-

bara” d.o.o., prema raspoloìvim podacima za 2007. godi-

nu, ima 8.080 zaposlenih. U okviru PD RB „Kolubara” for-

mirane su direkcije za proizvodwu, unapre|ewe proizvod-

we, ekonomiju i finansije i korporativna direkcija.

U privredno-industrijskoj zoni naseqa Vreoci nalaze se:

(1) deo kapaciteta „Kolubara-Povr{inski kopovi”,

(2) „Kolubara-Prerada”, Vreoci, (3) „Kolubara-Metal”,

Vreoci i (4) „Kolubara – Ugostiteqstvo”.

„Kolubara-Povr{inski kopovi” zapo{qava 7.603 radni-

ka (31. decembra 2005). Najve}u proizvodwu u 2007. godini

realizovali su Poqe „D” (14,3 mil. t), „Tamnava-Zapadno

poqe” (9,0 mil. t) i „Tamnava-Isto~no poqe” (5,0 mil. t).Osnovni problemi u poslovawu povr{inskih kopova su:

znatna izraubovanost osnovne rudarske opreme, nedostatak

dela mehanizacije, nedostatak dela kvalifikovane radne

snage, tehnolo{ki problemi na otkrivci zbog spore rea-

lizacije dinamike eksproprijacije parcela na frontu ra-

dova i re{avawa imovinsko-pravnih odnosa, materijalno-

finansijska ograni~ewa i dr.

PD RB „Kolubara-Prerada”, Vreoci, zapo{qava oko

1.900 radnika (februar 2008). Oko 50 radnika je dobrovoq-

no oti{lo, prema uslovima socijalnog programa JP EPS-

a. Kvalifikaciona struktura zaposlenih je relativno po-

voqna (oko 6% radnika sa VS i VSS, 23,7% VKV, 34,1% KV

radnici, 28% sa SSS). U proizvodnom procesu je eviden-

tan deficit nekih zanimawa. (KV i VKV radnika). Od 1.

decembra 2006. u sastavu „Kolubara-Prerada” su pogoni Su-

{are, Toplane, deo „Mokre separacije” i èlezni~kog

transporta, dok se „Suva separacija” prikqu~uje Poqu „D”,

deo „Mokre separacije” i èlezni~kog transporta se pri-

kqu~uje Poqu „B”. Osnovne organizacione celine-pogoni

u PD RB „Kolubara-Prerada” su: 1) Oplemewivawe (Mokra

separacija, Su{ara, Toplana i Odràvawe), 2) @elezni~-

ki transport i 3) Suva separacija, kao i Direkcija i Cen-

tar za ispitivawe kvaliteta ugqa. Najve}i broj zaposlenih

je u pogonima Oplemewivawe ugqa i Suva separacija i u

èlezni~kom transportu. Preduze}e se bavi preradom i su-

{ewem ugqa i proizvodwom tehnolo{ke pare, kao i proiz-

vodwom tehnolo{ke i pija}e vode. Projektovani kapacitet

Su{are je 800.000-850.000 t godi{we. Stepen kori{}ewa

kapaciteta u Mokroj separaciji je 80%, a u Suvoj separaci-

ji 60-70%. U teku}em poslovawu „Kolubara-Prerada” pri-

sutne su te{ko}e u plasmanu su{enog ugqa izvan PD

TENT-a (kome se isporu~uje preko 90% su{enog ugqa),

zbog nedostatka kupaca. U 2007. godini prera|eno je 14,97

mil. t sirovog ugqa (od ~ega najve}i deo ugqa za TENT, TE

„Kolubara A” i Toplanu), proizvedeno je 549.000 t su{enog

ugqa i oko 560.000 t tehnolo{ke pare. Pro{le godine pre-

neta je distribucija toplotne pare JP za toplifikaciju.

Pored navedenih proizvoda, dnevno se proizvede i 5.100 m3

vode za pi}e i oko 400 m3 tehnolo{ke vode za kombinat RB

„Kolubara”. Oko 300.000 m3 tehnolo{ke vode isporu~uje se

preduze}ima u privrednoj zoni: „Kolubara-Metal” (bes-

platno), „Kolubara-Ugostiteqstvo”, „Xella Srbija” i dr.

Godi{we se proizvede oko 1,8 miliona m3 vode za pi}e ko-

ja se besplatno isporu~uje stanovnicima Vreoca i kori-

snicima u industrijskoj zoni Vreoci. Obrazovana je inve-

sticiona grupa koja zajedno sa op{tinskim institucijama

razmatra na~in preno{ewa distribucije vode za pi}e JKP

iz Lazarevca.

„Kolubara-Prerada” godi{we ispu{ta oko 1,8 miliona m3

otpadnih voda u reku Kolubaru. Godi{wa potro{wa elektro-

energije je oko 48.000 MWh.U okviru kompleksa „Kolubara-Prerade” postoji ogro-

man transport roba/ugqa. Od 14,97 miliona t sirovog ugqa,

oko 11,72 miliona t doprema se transportnim trakama sa

Poqa „D” do Suve separacije, dok se 3,25 miliona t tran-

sportuje industrijskom èleznicom sa Poqa „B” i „D”.

Ukupna povr{ina svih pogona PD RB „Kolubara”-”Pre-

rada” Vreoci je 207,57 ha, od ~ega su povr{ine pogona iz-

gra|enog industrijskog kruga 64,2 ha, postrojewa za pre~i-

{}avawe otpadnih voda 15,01 ha, koloseka industrijske

pruge Vreoci-Ceroviti potok 21,65 ha, parovoda Vreoci-

Lazarevac 18,2 ha, deponija jalovine Mokre separacije sa

ì~arom 59,68 ha, odlagali{ta {qake i pepela iz Topla-

ne koje sada pripada povr{inskom kopu (29,8 ha).

Osnovni problemi u „Kolubara-Prerada” Vreoci, su:

deficit proizvodnih zanimawa, smaweni sme{tajni pro-

stori za jalovinu iz pogona „Mokra separacija” i za ista-

loèni otpadni materijal iz otpadnih voda pogona „Ople-

mewivawe ugqa”, nedostatak pija}e vode (mali broj bunara

u pogonu „Vodovod-Vreoci”), ogroman transport tereta i

neadekvatan kamionski terminal (50-60 kamiona po smeni

za kamionski utovar, uz jo{ ve}i obim na terminalu za su-

{eni ugaq) i dr.

PD „Kolubara-Metal” d.o.o. Vreoci, najve}e je zavisno

preduze}e izdvojeno iz RB „Kolubara” oktobra 2005.godine,

registrovano u delatnosti proizvodwe ma{ina za rudnike,

uz koje ima veoma diverzifikovan proizvodni program i

usluge. Danas ovo PD ima sedam profitnih centara: „Mon-

taà”, „Elmont”, Lajkovac, „Serijska proizvodwa”, Cen-

tar za proizvodwu i reparaciju rezervnih delova, Centar

za remont na terenu, Centar za remont u radionici, Cen-

tar za remont elektromotora, kao i Slu`ba za odràvawe,

Inèwering i Direkcija. Osnovna delatnost preduze}a je

(a) projektovawe i odràvawe opreme i rudarske mehaniza-

cije, (b) regeneracija rezervnih delova i opreme na povr-

{inskim kopovima, (v) proizvodwa rezervnih delova i

opreme, proizvodwa liva, (g) montaà i transport opreme

i druge usluge za RB „Kolubara”, druge korisnike u okviru

EPS-a i izvoz na trì{te Nema~ke, Australije, Gr~ke.

Usluge „Kolubara-Metala” plasiraju se uglavnom u „RB

Kolubara” – teku}e odràvawe i remont rudarske opreme,

ostalim kompanijama JP EPS-a i 2,1% na eksternom trì-

{tu. Najva`nije segmente u proizvodnom asortimanu ~ine

proizvodwa rolni, traka (oko 100.000 rolni/godi{we), re-

zervnih delova i opreme i dr. Preduze}e ima sertifikat

ISO 9001. Zapo{qava 2.765 radnika (februar 2008), od to-

ga: VKV radnika 905, KV radnika 925, radnika SSS 492,

PK radnika 161, radnika sa VS 137, VSS 91 i 45 NK rad-

nika. Godinama im nedostaje deo proizvodnog kadra (KV i

VKV zavariva~i i dr.).

Kapaciteti preduze}a locirani su na tri razli~ita lo-

kaliteta – pored privredno-industrijske zone, sme{teni

su u Lajkovcu („Elmont”) i na lokalitetu O~aga u Lazarev-

cu. Fabrika vijaka, na lokalitetu O~aga, gradi se nekoli-

ko godina. Ovaj pogon je jo{ uvek u vlasni{tvu RB „Kolu-

bara” koji bi prema ugovoru trebalo da ga prenese „Kolu-

bara-Metalu”. Na ovom lokalitetu mogu}a je dislokacija

dela pogona remonta elektri~nih ma{ina.

Evidentan je nedostatak prostora za razvoj ovog PD, ko-

ji se trenutno re{ava iznajmqivawem pojedinih hala (npr. u

Xelli). U okviru kompleksa „Kolubara-Metal” u zoni Vreoci

prisutni su zna~ajni problemi ugroàvawa dela postoje}ih

proizvodnih objekata od strane povr{inskog kopa Poqe

„D” (nestabilnost, slegawe i pucawe pojedinih objekata


Centralnog remonta, Montaè i dr.). Pojedini pogoni su u

veoma lo{im objektima/barakama. Potrebno je obezbe|ewe

normalnog funkcionisawa postoje}ih i razvoj novih pro-

grama u okviru novih lokaliteta za razvoj, uglavnom na pod-

ru~ju grada Lazarevca.

Preduze}e za dru{tvenu ishranu i ugostiteqstvo „Ko-lubara-Ugostiteqstvo” d.o.o. Vreoci, 2005. godine posta-

lo je samostalno izdvojeno preduze}e iz DP RB „Kolubara”

u dràvnoj svojini. Zapo{qava 587 radnika i 117 radnika

na odre|eno vreme. Ministarstvo za privredu RS pokrenu-

lo je 2005. godine inicijativu za privatizaciju ovog pred-

uze}a, koja jo{ nije okon~ana. Preduze}e se nalazi u pri-

vredno-industrijskoj zoni Vreoci i pruà usluge ishrane

za oko 16.000 korisnika/dnevno. Priprema obroka se oba-

vqa u centralnoj kuhiwi u Vreocima, a usluge se distribu-

iraju u okviru 44 kantine na podru~ju basena i brojnim bi-

feima. Preduze}e se pored ugostiteqstva i turizma bavi i

trgovinom na malo robe {iroke potro{we – ima 6 dis-

kontnih prodavnica i Robnu ku}u u Lazarevcu. Oko 95%

prometa realizuju zaposleni iz Kolubarskog basena.

PD „Kolubara-usluge” d.o.o. Lazarevac, krajem 2005. go-

dine postalo je samostalno izdvojeno preduze}e iz RB „Ko-

lubara”. U dràvnoj je svojini i zapo{qava 1.533 radnika

(31. decembar 2005.). Bavi se pruàwem usluga obezbe|ewa

i za{tite, ~i{}ewa i rekultivacije u okviru rudarsko-in-

dustrijskih kapaciteta i objekata na ve}em broju lokacija

na podru~ju Baro{evca, Tamnave, Vreoca, V. Crqena i dr.

Najve}e preduze}e u gra|evinskoj delatnosti je PD „Ko-lubara-Gra|evinar” d.o.o. ranije u sastavu RB „Kolubara”,

sada samostalno pravno lice koje zapo{qava 505 radnika.

Pored gra|evinske delatnosti bavi se i odràvawem indu-

strijskih objekata u Vreocima.

Preduze}e „Xella Srbija” a.d. Vreoci za proizvodwu ele-

menata od gasbetona, uspe{no je privatizovano 2004. godi-

ne od strane nema~kog partnera. Preduze}e zapo{qava 113

radnika i bavi se proizvodwom proizvoda od betona-belog

gra|evinskog materijala od lakog betona poznatog brenda

„Ytong”, sa godi{wom proizvodwom od 112.000 m3, uz ste-

pen kori{}ewa kapaciteta od 58%. Nalazi se u okviru

privredno-industrijske zone Vreoci, na lokaciji povr{i-

ne 8,33 ha sa 17.500 m2 izgra|enih povr{ina.

Rudarsko-energetsko-industrijski kapaciteti u Vreo-

cima koncentrisani su u privredno-industrijskoj zoni po-

vr{ine oko 271,95 ha, koja se nalazi u centralnom delu Ko-

lubarskog basena uz povr{inski kop Poqe „D”. Zonu tan-

giraju ili prolaze kroz wu regionalni putevi Stepojevac-

Lazarevac, Lazarevac-Aran|elovac, èlezni~ka pruga Beo-

grad-Bar i industrijska pruga. Vreoci su zna~ajan mono-

funkcionalni industrijski centar u op{tini Lazarevac,

sa razvijenom preradom ugqa i kompleksom prerade metala.

Glavni korisnici u prostornoj strukturi rudarsko-ener-

getsko-industrijskog kompleksa u zoni Vreoci su „Koluba-

ra-Prerada”, „Kolubara-Metal”, „Kolubara-Ugostiteq-

stvo” i „Hella Srbija” (Tabela 2).


Tabela 2: Kori{}ewe prostora na podru~ju privredno-industrijske zone Vreoca

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Lokalitet Postoje}e Struktura kori{}ewa Izgra|ena povr{ina

povr{ine u ha zemqi{ta, u % pod objektima u m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Privredno-industrijska zona u Vreocima 271,95 100,0 101.875

1. „Kolubara-Metal” Vreoci 51,92 19,1 33 158

2. „Kolubara-Prerada”, Vreoci 207,57 76,3 45 341

3. „Xella Srbija”a.d. Vreoci 8,33 3,1 17 500

4. „ Kolubara-Ugostiteqstvo”, Vreoci 0,53 0,2 1 670

5. RB „Kolubara” Vreoci (biv{i „ Kolubara-Promet”) 3,60 1,3 4 206

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Osnovne prostorne karakteristike organizacije pri-

vrednih delatnosti na podru~ju privredno-industrijske zo-

ne Vreoca jesu:

– veliki obim kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta, uz

oko 6.000 zaposlenih;

– relativno dobra komunalna opremqenost lokaliteta,

me|utim sa povremenim problemima u snabdevawu vodom za

pi}e i sanitarnu upotrebu, nedostatkom parking prostora,

kamionskih terminala, neadekvatno re{enim odlagawem

otpadnih materija, nedostatkom sanitarne i atmosverske

kanalizacije u delu lokaliteta, nedovoqnim higijensko-sa-

nitarnim uslugama, nedovoqnim telekomunikacionim veza-

ma, neure|enim zelenim i slobodnim povr{inama i dr.;

– veoma ograni~ene mogu}nosti {irewa i razvoja po-

stoje}e zone i pojedinih lokaliteta zbog planiranog {i-

rewa povr{inskih kopova, izgra|enosti okolnog prostora,

kao i odsustva kvalitetne infrastrukture;

– negativni ekolo{ki efekti pojedinih privrednih ka-

paciteta u uèm okruèwu zbog neadekvatnih re{ewa tret-

mana otpadnih voda, otpadne jalovine, neefikasnog rada

elektrofilterskih postrojewa toplane, sniàvawa nivoa

podzemnih voda u zoni vodozahvata kod reke Kolubare i sl.

U privredno-industrijskoj zoni Vreoca ostvarena je iz-

razita koncentracija proizvodnih i infrastrukturnih

fondova (veoma visokog stepena amortizovanosti), kao po-

sledica intenzivne investicione aktivnosti u razvoj ru-

darsko-energetsko-industrijskog kompleksa RB „Koluba-

ra”. U okviru zone formirani su kapitalni kompleksi za

preradu ugqa, metaloprerade i proizvodwe i reparacije

rudarske opreme, ma{ina, elektroopreme, transporta, pro-

izvodwe lakih betonskih elemenata, uz druge privredne

delatnosti i aktivnosti u funkciji pruàwa ugostiteq-

skih i trgovinskih usluga RB „Kolubara”. Ovaj kompleks je

ekstenzivni korisnik prostora. Sa aspekta planirawa pro-

stora, osnovne karakteristike razvoja ovog kompleksa su:

– op{te te{ko}e privrednog rasta u posledwih petnae-

stak godina, pad zaposlenosti, rast nezaposlenosti, rast

fizi~kog obima proizvodwe u rudarskom kompleksu;

– kapitalno-intenzivan karakter privrednog rasta, sa

dominacijom proizvodwe i prerade ugqa, energije, ma{i-

nogradwe, industrije gra|evinskih materijala i dr.;

– dru{tveni proizvod po stanovniku na planskom pod-

ru~ju znatno je vi{i od republi~kog proseka (op{tina La-

zarevac 203,4% proseka Republike);

– deficit kadra proizvodnih i drugih zanimawa;

– razvoj lokaciono nefleksibilnih i resursno uslo-

vqenih kapaciteta sa ogromnim obimom sirovina, energe-

nata, repromaterijala, vode, zemqi{ta za lokaciju i veli-

kim obimom transporta tereta;

– zaga|ivawe vazduha, voda, zemqi{ta i ìvotne sredi-

ne – okolnog prostora i {ireg regionalnog podru~ja;

– problemi u re{avawu imovinsko-pravnih odnosa; i

– neadekvatna tehni~ka infrastruktura (vodovod, kana-

lisawe otpadnih voda i dr.).

2. Stanovni{tvo, organizacija javnih slu`bi i uslovi

stanovawa

2.1. Stanovni{tvo

Na planskom podru~ju ìvi 3.687 stanovnika. U nasequ

Vreoci je po popisu 2002. ìvelo 3.210 stanovnika. Prema

rezultatima ankete, sprovedene tokom jula 2007. u delovima

ostalih naseqa planskog podru~ja. ìvi 637 stanovnika i

to u: Velikim Crqenima 82, Medo{evcu 193 i [opi}u 202

stanovnika. U granicama plana je 1,8 % ukupne populacije

naseqa Veliki Crqeni, oko 21% Medo{evca i oko 11%

[opi}a (Tabela 1).

Posmatrano na nivou naseqa u celini, trendovi prome-

na broja stanovnika u dva posledwa me|upopisna perioda

se razlikuju. U Vreocima je u periodu 1981-1991. zabeleè-

na stagnacija (indeks 101,3), a u posledwem me|upopisnom

periodu opadawe broja stanovnika (indeks 96). Naseqe Ve-

liki Crqeni u prvom periodu beleì porast (indeks 106),

a zatim stagnaciju (101,6). U Medo{evcu je evidentno kon-

stantno opadawe broja stanovnika (indeks 59 i 85) {to je

posledica {irewa kopa i preseqewa stanovni{tva, a u

[opi}u konstantan rast (indeks 144 i 125).


Tabela 1: Broj stanovnika i doma}instava na planskom podru~ju

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Broj stanovnika Broj doma}instava

––––––––––––––––––––––––––––––– U~e{}e u –––––––––––––––––––––––––––––––– U~e{}e u

Naseqa ukupno u na podru~ju ukupnom ukupno u na planskom ukupnom

nasequ Plana (%) nasequ podru~ju (%)

– Popis 2002. (anketa 2007) – Popis 2002. (anketa 2007)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Vreoci 3210 3210* 100.0 1088 1088*

Veliki Crqeni 4580 (82) 1.8 1528 (24) 1.6

Medo{evac 925 (193) 20.9 299 (59) 19.7

[opi} 2230 (202) 10.7 646 (56) 9.9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 3687 1227

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Popis 2002.

Doma}instva. Na planskom podru~ju ìvi 1227 doma-

}instava i to: u Vreocima 1088 (popis 2002), Medo{evcu

59, [opi}u 56 i Velikim Crqenima 24 doma}instva i (an-

keta 2007.). Pravci kretawa broja doma}instava i stanov-

nika znatno se razlikuju po naseqima. Samo u Medo{evcu

se broj doma}instva konstantno smawuje zbog raseqavawa

iz zone {irewa kopa, dok ostala naseqa beleè rast broja

doma}instava. Prose~no doma}instvo u Vreocima ima 3,0

~lana, u Medo{evcu 3,3, u Velikim Crqenima 3,4, a u [o-

pi}u 3,6.

Oko 46% ~ine ~etvoro~lana i dvo~lana doma}instva,

ne{to vi{e od tre}ine (38%) su jedno~lana i tro~lana, a

peto~lana i doma}instava sa 6 i vi{e ~lanova u~estvuju sa

oko 16%. (Grafikon 1)

Starosno-polna struktura. Najbrojnije je starije sre-

dove~no (40-59 godina) i mla|e sredove~no stanovni{tvo

(20-39 godina), zastupqeno u istom iznosu (29% : 28%), za-

tim stanovni{tvo do 19 godina (23%), a svaki peti stanov-

nik (21%) je stariji od 60 godina (Grafikon 2). U Vreoci-

ma je brojnije, i zastupqeno skoro u istom broju, mla|e i

starije sredove~no stanovni{tvo (27,8% : 28,2%), a znatno

je mawe, tako|e izjedna~eno, u~e{}e lica do 19 godina i

preko 60 godina (22,0% : 21,6%). I u delu naseqa Medo{e-

vac (anketa 2007.) najbrojnije je stanovni{tvo starosti

40-59 i 20-39 godina (31,1% i 28,5%), sledi stanovni{tvo

do 19 godina (22,4%), a najmawe ima stanovnika sa preko

60 godina (16,1%). Delovi naseqa [opi} i Veliki Crqe-

ni imaju skoro identi~nu starosnu strukturu – najmawe

stanovnika sa preko 60 godina (17,3% i 19,5%), najve}i

broj lica ima izme|u 40 i 59 godina (32,2% i 30,5%), a u od-

nosu na ostala naseqa vi{e u~e{}e mladog stanovni{tva

(27,2% i 26,8%).

Udeo èna u ukupnom stanovni{tvu planskog podru~ja

je ne{to ve}i nego mu{karaca (50,9 : 49,1) i u Vreoci-

ma (51,4 : 48,6), a u ostalim naseqima ve}e je u~e{}e mu-

{karaca – Velikim Crqenima (53,7 : 46,3), Medo{evcu

(51,8 : 48,2) i [opi}u (52,5 : 47,4).

Funkcionalni kontingenti. Na celom planskom pod-

ru~ju, pred{kolska deca (0-6 godina) ~ine oko 7% popula-

cije, osnovno{kolska (7-14 godina) oko 9%. U kontingen-

tu radno sposobnih èna (15-59 godina) je oko 61% ènske

populacije, a kod mu{karaca (15-64 godina) oko 69%. Po-

tencijal ènskog fertilnog stanovni{tva (15-49 godina)

~ini oko 910 èna (49% ukupnog ènskog stanovni{tva).

U Vreocima je (2002) u pred{kolskom uzrastu bilo 223 de-

teta (6,9% ukupne populacija), a u osnovno{kolskom uzrastu

296 (9,2%). Potencijali u radno sposobnom stanovni{tvu su

iznosili za ène 1.004 lica (61% ènske populacije), a za

mu{karce 1.075 lica (69%). @ensko fertilno stanovni-

{tvo ~ini oko 800 èna (49% ènskog stanovni{tva).

U delu atara naseqa Veliki Crqeni bilo je petoro de-

ce pred{kolskog i osmoro osnovno{kolskog uzrasta, {to u

ukupnoj populaciji ~ini 15,9%. Radno sposobno je 66% (25)

ènske i 71% (31) mu{ke populacije. @ensko fertilno

stanovni{tvo ~ini 56 èna (52% ènskog stanovni{tva).

U Medo{evcu je broj dece do 6 i 7-14 godina skoro iz-

jedna~en – 16 (8,3%) i 15 (7,8%). U ènskoj populaciji rad-

no sposobno je 66% (61), a kod mu{karaca 70 % (71). Poten-

cijal ènskog fertilnog stanovni{tva ~ini 19 èna

(50% ènske populacije).

U [opi}u znatno je vi{e dece osnovno{kolskog uzra-

sta – 25 (12,4%) od broja dece pred{kolskog uzrasta – 16

(7,9%). Radno sposobno je 64% (61) ènske i 65% (69) mu-

{ke populacije. @ensko fertilno stanovni{tvo ~ini 39

èna (41% ènskog stanovni{tva).

Aktivnost, profesionalna struktura. U ekonomskoj

strukturi stanovni{tva u Vreocima su dominirala aktiv-

na lica (44%), zatim izdràvana lica (38%), dok su lica s

li~nim prihodom u~estvovala sa 18%. Identi~ne odnose u

ekonomskoj strukturi su imala i ostala naseqa ~iji se de-

lovi atara nalaze u planskom podru~ju. Tako|e, prema poda-

cima iz ankete 2007., Veliki Crqeni imaju najmawe u~e-

{}e zaposlenih lica i penzionera (23% i 11%), u [opi}u

je taj odnos 27% : 19%, dok je u Medo{evcu u~e{}e zaposle-

nih ne{to vi{e (29%), a penzioneri ~ine 17% populacije

ovg dela naseqa.

Vi{edecenijski razvoj REIS-a na ovom podru~ju uticao

je i na profesionalnu strukturu stanovni{tva. Prema po-

pisu 2002, u Vreocima je ve}ina aktivnih lica (oko 60%)

bila angaòvana u rudarstvu i prera|iva~koj industriji (u

Medo{evcu oko tri ~etvrtine, a u Velikim Crqenima i

[opi}u oko polovine). Istovremeno, u Vreocima je 2002.

poqoprivredno stanovni{tvo u~estvovalo sa 5,4% u ukup-

nom stanovni{tvu, Velikim Crqenima 5,9%, Medo{evcu

4,3% i [opi}u 8%.

Tako|e, prema podacima iz ankete 2007. oko polovine

doma}instava u Medo{evcu i [opi}u i oko tre}ine doma-

}instava u Velikim Crqenima poseduje stoku, dok znatno

mawe doma}instava ima poqoprivredne ma{ine (15% u

Medo{evcu, 16% u [opi}u i 28% u Velikim Crqenima).

Ovi procenti ukazuju da se mawi broj doma}instava u ovim

naseqima bavi poqoprivredom, mahom za svoje potrebe.

Formalno obrazovawe stanovni{tva, prema podacima

za naseqa, u celini u upore|ewu sa gradskim naseqima, je

na relativno niskom nivou. Bez zavr{ene osnovne {kole,

bilo je oko 25% stanovnika naseqa Vreoci starijih od 15

godina, oko 28% Medo{evca, a u Velikim Crqenima i [o-

pi}u oko 23%. Stanovnici sa sredwim obrazovawem su naj-

zastupqeniji u Vreocima (44%), Velikim Crqenima (42%),

[opi}u (41%), Medo{evcu (39%), dok se vi{e i visoko

obrazovawe retko sre}e (Vreoci 1,6% i 1,3%, V.Crqeni

2,4% i 1,1%; [opi} 2,3% i 1,4%; Medo{evac 1,4% i 0,4%).

Usled planiranih faznih preseqewa sa planskog pod-

ru~ja, do 2015. godine populacioni potencijali }e se sma-

witi, {to }e imati implikacije na ekonomski i socijal-

ni razvoj.

Najmla|u populaciju ima [opi} sa indeksom starewa

(0.6), zatim Medo{evac i Veliki Crqeni (0.7), a stanovni-

{tvo Vreoca je u{lo u fazu starewa (1.0). Uspostavqena

starosna struktura, opadawe nivoa reprodukcije stanovni-

{tva (Vreoci vi{e od decenije imaju negativan prirodni

prira{taj, a posledwih godina je to slu~aj i u ostalim na-

seqima), kao i planirana preseqewa ima}e uticaj na pro-

ces starewa stanovni{tva.

Posebno treba imati u vidu kategoriju stara~kih sama~-

kih i dvo~lanih doma}instava. U Vreocima je, prema popi-

su 2002., bilo 176 (16,2%) doma}instava bez ~lanova mla|ih

od 65 godina. Prema podacima ankete 2007., doma}instava

bez ~lanova mla|ih od 60 godina u Medo{evcu ima 11

(18,6%), [opi}u 6 (10,7%) i Velikim Crqanima 3 (12,5%).

Ovoj kategoriji doma}instva treba obezbediti za{titu i

pomo} – ukqu~ivawem u programe zbriwavawa starih (raz-

vijawe oblika kompenzacije/naknade za te aktivnosti).

2.2. Javne slu`be

Naseqe Vreoci raspolaè osnovnim javnim slu`bama:

pred{kolska ustanova, osnovna {kola, ambulanta, veteri-

narska slu`ba, dom kulture, po{ta, objekti za sport i re-

kreaciju. U nasequ postoji crkva „Pokrov sv. Bogorodice”.

1) Dom kulture u Vreocima sme{ten je na lokaciji u cen-

tru naseqa (povr{ine 4266 m2) i raspolaè sa oko 1500 m2

vi{efunkcionalnog prostora u objektu namenski izgra|e-

nom 1967. godine. Pored vi{enamenske sale sa oko 300 sedi-

{ta za bioskopske projekcije i pozori{ne predstave, male

sale, drugih prostorija za kulturno-zabavne aktivnosti i

kancelarijskog prostora (slu`ba mati~ara, prostorije me-

sne zajednice), u objektu je sme{tena i Po{ta Vreoci. Pro-

stor ispred objekta ure|en je kao zelena povr{ina sa spomen

obele`jem palim borcima.

U okviru Doma kulture deluju i imaju sedi{te sportska

dru{tva (FK „Turbina”, [ahovski klub „Turbina”, lova~-

ko, ribolova~ko, 2 udruèwa golubara), Ekolo{ko dru{tvo

Vreoci, KUD „Di{a \ur|evi}” sa 200 aktivnih ~lanova,

politi~ke stranke i udruèwa gra|ana.

Dom omladine sa diskotekom i Klub penzionera i in-

valida, nalaze se u zasebnom objektu pored ambulante i

predstavqaju mesta intenzivnog okupqawa gra|ana.

2) Vaspitno-obrazovne ustanove. Osnovna {kola „Di-

{a \ur|evi}” 2004. godine proslavila je 160 godina rada.

Na sada{wu lokaciju preseqena je 1960. godine iz objekta

stare {kole. Objekat stare {kole na lokaciji kod crkve je

u krajwe derutnom stawu, a sem pokretawa inicijative da

se evidentira i za{titi nije ni{ta preduzeto u smislu we-

gove konzervacije i rekonstrukcije.

[kola ima istureno odeqewe (~etvorazredno) u Medo{ev-

cu, gde {kolske 2007/2008. nastavu poha|a 35 u~enika, a u ma-

ti~noj {koli 265 u~enika (u osmom razredu ima 40 u~enika).

[kolska zgrada povr{ine 1740 m2 ima 8 u~ionica, 1 ra-

dionicu za TO, biblioteku sa oskudnim fondom kwiga,

improvizovani kabinet za informatiku i sopstvenu ko-

tlarnicu. [kola nema kuhiwu i fiskulturnu salu. Dvori-

{te je ure|eno i osvetqeno spoqnom rasvetom, poplo~ano,

sa zasadima vo}a i ~etinara i ure|enim ba{tenskim zele-

nilom, letwom u~ionicom na otvorenom, kombinovanim i

terenom za odbojku.

Na istoj lokaciji nalazi se monta`ni objekat u kome je

sme{tena de~ija ustanova za grupu dece pred{kolskog uzra-

sta, organizaciono vezana za pred{kolsku ustanovu u Laza-

revcu. U pripremnoj grupi upisano je dvadesetpetoro dece,

a isti broj se o~ekuje i u idu}oj godini.

3) Zdravstvene ustanove. Zdravstvena za{tita stanov-

ni{tva u nasequ Vreoci obezbe|ena je kroz rad naseqske

ambulante koja je u sastavu Doma zdravqa „\or|e Kova~e-

vi}” u Lazarevcu. U sklopu Doma zdravqa nalazi se i In-

stitut za endemsku nefropatiju.

Ambulanta ima slede}a odelewa/slu`be: op{ta medici-

na pedijatrija i stomatolo{ka slu`ba i zadovoqava stan-

darde zdravstvene za{tite naseqa. Nisu organizovane de-

ùrna i hitna slu`ba ni terenski rad medicinskog oso-

bqa, a u slu~aju potrebe koristi se sanitetsko vozilo Do-

ma zdravqa ili RB „Kolubara”. Ambulanta je 1986. godine

preme{tena iz „Zavoda” na lokaciju u samom centru naseqa

u tipski monta`ni dvokrilni objekat sa odvojenim ulazi-

ma i sadràjima za zdravstvenu za{titu odraslih i dece.

Objekat sadrì 4 ordinacije, 4 previjali{ta, obezbe|eni

prostor za sanitetski materijal, ~ekaonice, mokri ~vor i

dnevni boravak radnika. U neposrednoj blizini ambulan-

te nalazi se privatna apoteka.

4) Veterinarska stanica Vreoci radi kao ispostava

Veterinarske stanice Lazarevac, sa dva zaposlena, od kojih

je jedan deùrni veterinar. Osnovne medicinske usluge i

snabdevawe lekovima, medicinskim i drugim preparatima


ve}inom se obavqa na terenu, s obzirom da sam objekat ne-

ma odgovaraju}e prostorne, sanitarne i druge uslove za po-

trebne intervencije (demontirane su stojnice, ne postoje

ure|eni boksovi i prilaz za ìvotiwe). U okviru objekta,

sa zasebnim ulazom nalazi se stan za deùrnog veterinara.

5) Po{ta „11560 Vreoci” obezbe|uje PTT saobra}aj i

usluge u sistemu JP PTT Srbija, organizaciono je vezana

za RJ Beogradski venac. Sme{tena je u objektu Doma kultu-

re nakon preseqewa iz stare zgrade u kojoj se sada nalazi

KATC.

6) Objekti za sport i rekreaciju. U nasequ postoji ure-

|eno igrali{te – glavni fudbalski teren FK „Turbina”

sa pomo}nom zgradom i mawe tzv. „{qakano igrali{te”.

Izgradwa sportske hale sa vi{enamenskom salom je ob-

ustavqena zbog nere{enih imovinsko-pravnih odnosa pri

postupku legalizacije zapo~ete gradwe.

7) Komunalni servisi su na podru~ju naseqa Vreoci sla-

bo razvijeni:

– prikupqawe i uklawawe sme}a; naseqe nije obuhva}e-

no celovitim sistemom komunalnog ure|ewa, a sme}e se

prikupqa i uklawa samo u nekim delovima naseqa (uz regi-

onalne saobra}ajnice);

– zelena pijaca nije u funkciji;

– vatrogasna slu`ba; ne postoji organizovana profesi-

onalna ili dobrovoqna vatrogasna slu`ba; eventualne in-

tervencije sprovode se u sadejstvu vatrogasnih jedinica RB

„Kolubara” i MUP-a (SUP Lazarevac); i

– snabdevawe motornim gorivom – u industrijskoj zoni

radi benzinska stanica „Vreoci” (NIS „Jugopetrol”, PO

Kolubara-Vaqevo), sa 7 to~ionih mesta i kapacitetom re-

zervoara od 40.000 litara.

U obuhva}enim delovima naseqa Veliki Crqeni, Me-

do{evac i [opi}, nema objekata javnih slu`bi.

Postoje ozbiqni problemi u funkcionisawu objekata

javnih slu`bi. [kola, pred{kolska ustanova i ambulanta

nemaju redovno snabdevawe vodom, {to ograni~ava uredno

i zdravstveno bezbedno pruàwe usluga i ugroàva zdra-

vqe korisnika.

S obzirom na to da se izme{tawe naseqa Vreoci plani-

ra fazno, osnovni problem u sektoru javnih slu`bi je wi-

hovo kontinuirano i kvalitetno funkcionisawe (a) za

stanovnike koji ìve u zonama koje }e biti izme{tene po-

sle 2012. godine, kada je predvi|eno izme{tawe objekata

de~ije ustanove i osnovne {kole i (b) za gra|ane koji se

naseqavaju na novim lokacijama na kojima ove slu`be tek

treba da se organizuju ili da se pro{ire kako bi mogle da

pruàju usluge novim korisnicima.

U skladu sa Programskim osnovama za preseqewe naseqa

Vreoci, obaveza EPS-a je da se obezbedi kvalitetno funkci-

onisawe javnih slu`bi u Vreocima, zakqu~no sa posledwom

fazom preseqewa naseqa i doma}instava. Budu}i da }e se

broj stanovnika postepeno smawivati zbog iseqavawa, kva-

litetno zadovoqewe osnovnih ekonomskih i socijalnih pra-

va stanovni{tva mogu}e je ostvarivati primenom razli~itih

modaliteta organizacije javnih slu`bi koji }e biti prila-

go|eni lokalnim osobenostima (smawewe broja stanovnika

i funkcionalnih kontingenata, uklawawe/ izme{tawe poje-

dinih objekata, organizovan |a~ki i drugi specijalizovani

prevoz ...). Prema planu preseqewa naseqa, do 2011. godine

iseli}e se gotovo 63% sada{weg stanovni{tva Vreoca.

Stanovni{tvo iz dela naseqa Medo{evca bi}e prese-

qeno do 2011. godine, uglavnom organizovano u ve} formi-

rano naseqe na lokaciji „Kusadak”. U ovom nasequ je iz-

gra|ena {kola, koja jo{ uvek ne radi. Stanovni{tvo dela

naseqa Veliki Crqeni se do 2011. godine preseqava na lo-

kaciju „Rasadnik” u Lazarevcu.

Stanovni{tvo koje ostaje u delu naseqa [opi} svoja

prava u oblasti obrazovawa i zdravstvene za{tite ostvari-

va}e u postoje}im objektima javnih slu`bi u ovom nasequ.

2.3. Stanovawe

Stambeni fond na Planskom podru~ju analiziran je na

osnovu podataka iz Popisa 2002. god. i na osnovu Ankete

2007. godine.

U Vreocima je 2002. evidentirano 1269 stambenih jedi-

nica, prose~ne povr{ine 64 m2, od ~ega stanovi za stalno

stanovawe ~ine najve}i deo – oko 97%. Tako|e, od ukupnog

stambenog fonda oko 85% (1072) su nastaweni stanovi,

dok je privremeno nenastawenih oko 12% (152 stana), a na-

pu{tenih 0,9% (11 stanova). Oko 2,5% (30) stanova koriste

se za odmor i rekreaciju. Prose~na povr{ina nastawenih

stanova je 68 m2, dok je povr{ina ostalih kategorija znat-

no mawa.

U V. Crqenima ima 38 stanova u 32 stambena objekta (na

18 oku}nica ima po jedan stambeni objekat, na 7 po dva

stambena objekta). Prose~na povr{ina stana je 79 m2, a

prema na~inu kori{}ewa dominiraju stanovi za stalno

stanovawe. U ukupnom stambenom fondu 95% (36) su nasta-

weni stanovi, a samo 2 stana su privremeno nenastaweni.

Prose~na povr{ina nastawenih stanova je 77m2.

U Medo{evcu ima 76 stanova (61 u individualnim stam-

benim objektima, 8 u dvojnim ku}ama i 7 stanova u objekti-

ma u nizu). I u ovom nasequ dominiraju nastaweni stanovi

– oko 92% (70), 3 stana su privremeno nenastawena, jedan

je nenastawen, a dva su u izgradwi. Prose~na povr{ina na-

stawenih stanova je 82 m2.

U [opi}u je evidentirano 76 stambenih objekata sa 84

stana prose~ne povr{ine 90 m2. Od ovog stambenog fonda,

oko 80% (67) su nastaweni stanovi, privremeno nenasta-

wenih je devet stanova, nenastawenih/napu{tenih je {est,

a dva stana su u izgradwi. Prose~na povr{ina nastawenih

stanova je 89 m2.


Tabela 1: Broj i povr{ina stanova prema kori{}ewu, druge nastawene prostorije

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

STANOVI

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stanovi za stalno stanovawe

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stanovi u kojima se U izgradwi

Broj Ukupno nenastaweni koji se iskqu~ivo

i Nastaweni –––––––––––––––––––––––––––– koriste obavqa

povr- privremeno napu{teni povremeno* delatnost

{ina –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

broj % broj % broj % broj % broj % broj %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Vreoci broj 1269 1072 84.5 152 12.0 11 0.9 31 2.4 3 0.2

m2 82832 72935 88.1 7530 9.1 578 0.7 1318 1.6 471 0.6

Veliki

Crqeni broj 38 36 94.7 2 5.3

m2 3004 2766 92.1 238 7.9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Medo{evac broj 76 70 92.1 3 3.9 1 1.3 2 2.6

m2 6161 5748 93.3 176 2.9 42 0.7 195 3.2

[opi} broj 84 67 79.8 9 10.7 6 7.1 2 2.4

m2 7551 5964 790 466 6.2 870 11.5 251 3.3

PLANSKO

PODRU^JE broj 1467 1245 84.9 166 11.3 18 1.2 31 2.1 3 0.2 4 0.3

m2 99548 87413 87.8 8410 8.4 1490 1.5 1318 1.3 471 0.5 446 0.4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Starost stambenog fonda. U Vreocima je skoro polovina nastawenih stanova (oko 48%) izgra|ena pre vi{e od 35 go-

dina (do 1970), ne{to vi{e od ~etvrtine (oko 26%) u periodu 1971-1980, oko petine (oko 20%) u periodu 1981-1990, a oko

5% posle 1991.

U Velikim Crqenima dve tre}ine nastawenih stanova (24 stana tj. oko 67%) izgra|ena su u periodu 1981-1990, oko

petine (19,4%) u periodu do 1970, tri stana u periodu 1971-1980, a dva stana posle 1991. godine.

U Medo{evcu je, kao i Vreocima, skoro polovina nastawenih stanova (34 tj. oko 49%) izgra|ena pre vi{e od 35 go-

dina (do 1970), ne{to vi{e od ~etvrtine (27%) u periodu 1981-1990, svaki osmi stan (13%) u periodu 1971-1980, a oko

11% posle 1991.

U [opi}u broj stanova izgra|enih u periodu do 1970. i 1971-1980. je izjedna~en (po 18), ne{to mawe (16) datira iz

perioda 1981-1990, svaki {esti stan (11) izgra|en je posle 1991, a za 4 stana je nepoznata godina izgradwe.

Tabela 2: Nastaweni stanovi prema godini izgradwe, Popis 2002. godine

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stanovi izgra|eni

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno do 1970. 1971- 1981- 1991- 1996- posle Nepo-

1980. 1990. 1995. 2000. 2000. znato

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

broj % broj % broj % broj % broj % broj % broj %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naseqe Vreoci – ukupno 1072 512 47.8 281 26.2 210 19.6 33 3.1 16 1.5 6 0.6 14 1.3

Veliki Crqeni 36 7 19.4 3 8.3 24 66.7 0 0 2 5.6 0 0 0.0

Medo{evac 70 34 48.6 9 12.9 19 27.1 1 1.4 2 2.9 5 7.1 0.0

[opi} 67 18 26.9 18 26.9 16 23.9 2 3.0 6 9.0 3 4.5 4 6.0

PLANSKO PODRU^JE 1245 571 45.9 311 25.0 269 21.6 36 2.9 26 2.1 14 1.1 18 1.4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Stanarski status – na~in kori{}ewa. U Vreocima

(2002.) u ne{to vi{e od tri ~etvrtine stanova ìvi poro-

dica vlasnika (oko 79%), u statusu zakupca je 2,6% doma-

}instava, u statusu podstanara 1,9%, a doma}instva u srod-

stvu sa vlasnikom stana ~ine 16,4% korisnika. U katego-

riji ostalo bilo je svega 4 (0,4%) doma}instava.

Bezmalo u svim stanovima ìve porodice vlasnika, dok

je u statusu zakupca samo po jedno doma}instvu u Medo{ev-

cu, Velikim Crqenima, i [opi}u.

Opremqenost stanova. U Vreocima je na naseqsku ka-

nalizaciju prikqu~en samo neznatan broj nastawenih sta-

nova (oko 5%). Dominiraju stanovi koji koriste septi~ke

jame (oko 85%), a oko 10% stanova je bez ikakvog prikqu~-

ka na odvod otpadnih voda. Na javni vodovod prikqu~eno je

oko 93% stanova. Hidrofor koristi samo neznatan broj

stanova (0,7%), dok ne{to mawe od 7% stanova nemaju pri-

kqu~ke za snabdevawe vodom u stanovima. Centralno greja-

we je imalo ne{to mawe od ~etvrtine stanova (oko 23%).

Oko 80% nastawenih stanova ima kupatilo, a svaki peti

stan je bez kupatila u stanu.

U delovima naseqa Veliki Crqeni, Medo{evac i

[opi}, koji se nalazi na Planskom podru~ju nema naseq-

ske kanalizacije. Dominiraju stanovi koji koriste septi~-

ku jamu, a nastawenih stanova bez ikakvog prikqu~ka na od-

vod otpadnih voda u V.Crqenima ima 2, Medo{evcu 7

(10%), a u [opi}u najvi{e – 18 (27%). Prikqu~ak na vodo-

vod nema samo jedan stan u Velikim Crqenima, dva u Me-

do{evcu i pet u [opi}u. Centralno grejawe u Velikim

Crqenima ima oko 29% nastawenih stanova, u Medo{evcu

oko 16%, a u [opi}u oko 9%. U Velikim Crqenima oko

97% nastawenih stanova ima kupatilo, Medo{evcu oko

93% i [opi}u oko 83%.

Posmatran u celini, stambeni fond na Planskom pod-

ru~ju je ne{to starijeg datuma (oko 46% stanova je izgra|e-

no pre vi{e od 35 godina), sa dobrim pokazateqem u pogle-

du povr{ina (prose~na povr{ina stana oko 68 m2; prosek

za seoska naseqa u Centralnoj Srbiji je oko 62 m2). Deo

stambenog fonda je podstandardan, pre svega u pogledu ko-

munalne opremqenosti (neregulisan odvod otpadnih voda

i nepostojawe teku}e vode u stanu/objektu), a nije zanemar-

qiv i broj stanova bez kupatila.

Prema planiranoj dinamici {irewa povr{inskih ko-

pova, preko dve tre}ine stambenog fonda na Planskom

podru~ju }e biti preseqeno do 2011. godine.

3. Kori{}ewe i ure|ewe poqoprivrednog

i {umskog zemqi{ta

3.1. Poqoprivredno zemqi{te i poqoprivreda

Na planskom podru~ju (PP) preovla|uju plodna zemqi-

{ta predisponirana za visokoproduktivnu poqoprivrednu

proizvodwu. Oko 90 % ukupnih povr{ina ~ine á i áá boni-

tetne klase, u koje su svrstana aluvijalna ilovasta (á kl.) i

aluvijalna glinovita (áá kl.) zemqi{ta. Vi{e od jedne tre-

}ine ukupne teritorije je zauzeto za gra|evinske, indu-

strijske i javne namene, ukqu~uju}i aktivne kopove i odla-

gali{ta jalovine (âááá kl.), dok je biolo{ki produktivan

prostor izloèn raznim vidovima degradacije preko va-

zduha i voda, {to bitno umawuje potencijalno visoki pro-

izvodno-ekonomski potencijal zemqi{ta. Dominantan deo

poqoprivrednih zemqi{ta (oko 1009 ha, tj. 63.4 % od ukup-

no 1592 ha) i drugih prirodnih i stvorenih resursa nala-

zi se na podru~ju KO Vreoci (Grafikon 1).

Agrarni resursi Planskog podru~ja nalaze se ve}im de-

lom na frontu {irewa rudarskih kopova. U pogledu nepo-

voqnog uticaja planiranog {irewa povr{inskih kopova

na uslove za razvoj poqoprivrede i stawe ìvotne sredi-

ne, najugroènija je prostorna celina „Ju`no poqe”, koja

ima najve}u ukupnu povr{inu, obuhvataju}i 46 % poqopri-

vrednog zemqi{ta (738,4 ha) i 53,7 % {uma (80,6 ha) celog

Planskog podru~ja. Zatim slede celine: „Infrastruktur-

ni koridori”; neugroèni (vaneksploatacioni) deo pod-

ru~ja; Poqe „D”; i Poqe „Veliki Crqeni” (sa oko 485, 157,

136 i 66 ha poqoprivrednog zemqi{ta, respektivno), dok

„Industrijska zona” ima ve} duè vreme marginalni zna-

~aj za poqoprivrednu proizvodwu (Grafikon 2).

Plansko podru~je je veoma heterogeno u pogledu fizi~-

ke strukture prostora. Najve}i udeo poqoprivrednog ze-

mqi{ta i {uma u ukupnim povr{inama imaju pripadaju}i

delovi KO [opi} i Veliki Crqeni, dok strukturu celine

odre|uje KO Vreoci, odnosno Ju`no poqe (Grafikon 3).

U skladu s blago zatalasanim reqefom i drugim pri-

rodnim pogodnostima, u strukturi kori{}ewa poqopri-

vrednog zemqi{ta preovla|uju wive. Povr{ine pod zasadi-

ma ne odraàvaju stvarni zna~aj proizvodwe vo}a i gro`|a,

koja se ve}im delom zasniva na mnogobrojnim stablima ra-

znih vrsta vo}a i ~okotima vinove loze po dvori{tima i

oku}nicama.

Dosta visoka zastupqenost bara i trstika, kao i hidro-

filnih livada i pa{waka uslovqena je, tako|e, prirodnim

predispozicijama za formirawe mo~varnih terena du` vo-

dotoka Kolubare i Pe{tana (Grafikon 4).

Po nasle|enim odnosima izme|u wiva, vo}waka, livada i

pa{waka, s jedne strane, i skromno zastupqenih {uma, s dru-

ge, delovi Planskog podru~ja koji do sada nisu ja~e zahva}e-

ni rudarsko industrijskim delatnostima pruàju jednoli~nu

sliku intenzivno obra|ivanog poqoprivrednog predela, sa

biocenozom svedenom na monokulturu p{enice, odnosno ku-

kuruza. Time je bitno umawena sposobnost unutra{wih samo-

regulatornih mehanizama zemqi{ta za otklawawe nepovoq-

nih uticaja spoqnih zaga|iva~a i naru{eni su uslovi, kako

za o~uvawe faune tla i drugih elemenata biodiverziteta, ta-

ko i za ekonomi~nu proizvodwu zdravstveno bezbedne hrane.

Za razliku od povr{ina pod javnim namenama, koje su u

svojini Republike Srbije, gotova sva poqoprivredna i

{umska zemqi{ta predvi|ena za eksproprijaciju nalaze se

u privatnom posedu doma}instava sa dominantno nepoqo-

privrednim izvorima prihoda. U okviru prostorne celine

„Vaneksploataciono podru~je” ima svega 5,93 ha zemqi{ta

u svojini zemqoradni~ke zadruge Veliki Crqeni. Budu}i

da migracije sa sela u gradove naj~e{}e nisu pra}ene otu-

|ivawem nasle|ene o~evine, deo privatnog zemqi{ta nije

u posedu lokalnog stanovni{tva. Usled toga, nadoknadu za

imovinska prava u procesu eksproprijacije traì}e i vla-

snici koji vi{e ne stanuju na Planskom podru~ju.

S obzirom na karakteristike celog Planskog podru~ja,

ocena socioekonomskih uslova za razvoj poqoprivredne proiz-

vodwe moè se sa zadovoqavaju}om pouzdano{}u dati na osno-

vu podataka za naseqe Vreoci u kome, prema Popisu 2002, oko

46% od ukupnog broja doma}instva (1088) ima poqoprivredno

gazdinstvo (498), {to je za 24% mawe nego 1991. godine (655).

U istom periodu broj individualnih poqoprivrednika je sma-

wen sa 107 na 84, a ukupan broj doma}instava pove}an sa 1018

na 1088. U kategoriju ukupnog i aktivnog poqoprivrednog sta-

novni{tva ulaze i zaposleni koji obavqaju poqoprivredno za-

nimawe van sopstvenog gazdinstva, pri ~emu se mesto stanova-

wa/popisa ne mora poklapati s mestom zaposlewa. U Vreocima

samo 66% od ukupnog broja aktivnih poqoprivrednika ima po-

qoprivredno gazdinstvo. Ukupan broj poqoprivrednog stanov-

ni{tva iznosio je 122, od ~ega je samo 81 (66,4%) imalo gazdin-

stvo. Visoki stepen dezagrarizacije prati i poodmakla seni-

lizacija poqoprivrednika, na {ta ukazuje, kako visoko u~e{}e

aktivnog u ukupnom broju poqoprivrednog stanovni{tva koje

ima gazdinstvo (76,5%), tako i svega {estoro dece i omladine

u okviru izdràvanog poqoprivrednog stanovni{tva.

Raspolaù}i sitnim posedom i prete`no orijentisani

na zapo{qavawe van gazdinstva, vlasnici poqoprivrednih

gazdinstava se retko opredequju za razvoj sto~arske proiz-

vodwe, naro~ito govedarske. Naj~e{}e se za sopstvene po-

trebe drì po neko grlo sviwa i nekoliko koko{i. Ovce

se, tako|e, retko sre}u, sli~no kao i ko{nice p~ela, vi{e

u vidu hobija nego ekonomske aktivnosti.

I pored toga {to poqoprivreda ima na Planskom pod-

ru~ju karakter uzgrednog zanimawa, ona je od izuzetno ve-

likog zna~aja za o~uvawe prirodnih i ambijentalnih vred-

nosti prostora. Stoga se problemi vezani s planiranim


preseqavawem stanovni{tva ne mogu posmatrati samo sa

stanovi{ta ograni~avawa potencijala za proizvodwu hra-

ne i drugih opasnosti koje donosi kidawe normalnih

funkcionalnih veza na relaciji zemqi{te i qudski re-

sursi potrebni za wegovo obra|ivawe. U obzir treba, tako-

|e, uzeti sloène socioekonomske i emotivne probleme

lokalnog stanovni{tva, kao i nepovoqne ekolo{ke utica-

je uni{tavawa, odnosno neobra|ivawa dominantnog dela

poqoprivrednog zemqi{ta.

Generalno se moè zakqu~iti da usled intenzivnih ru-

darsko-energetskih aktivnosti, poqoprivreda ima na

Planskom podru~ju nepovoqne uslove za razvoj, koji }e se

ubudu}e sukcesivno pogor{avati, sinergetskim delovawem

slede}ih ograni~ewa:

– zauzimawe prete`nog dela povr{ina poqoprivrednog

zemqi{ta za {irewe povr{inske eksploatacije bogatih

lignitskih leì{ta;

– kidawe normalnih proizvodno-funkcionalnih veza

izme|u doma}instava i wihovih zemqi{nih fondova u po-

stupku eksproprijacije, koji prethodi preseqavawu;

– rizici u pogledu dugoro~nih posledica izme{tawa

re~nih tokova i reme}ewa reìma podzemnih voda rudar-

skim radovima;

– zaga|ewa tla od obli`wih elektrana, toplana i obje-

kata za preradu i oplemewivawe ugqa;

– osiroma{ewe biodiverziteta, ne samo pod uticajem

rudarsko – energetskog kompleksa, ve} i zbog suàvawa

strukture proizvodwe na preostalim obradivim zemqi-

{tima, neretko na jednu ili dve ratarske kulture, zaposta-

vqawa razvoja sto~arstva, neadekvatne primene agrohemi-

kalija, uni{tavawa stani{ta divqe flore i faune i sl.;

– izuzetno jaka usitwenost zemqi{nih poseda, pra}ena

visokom zastupqeno{}u nepoqoprivrednih izvora prihoda

lokalnih doma}instava (plate, penzije i sl.); i

– eventualno zauzimawe poqoprivrednog zemqi{ta u

gra|evinske svrhe na terenima izvan eksploatacionog pod-

ru~ja, radi zadovoqavawa egzistencijalnih potreba dela

lokalnog stanovni{tva koje se odlu~i za preseqewe na

druge lokacije u granicama atara Vreoca.

U uslovima predstoje}e marginalizacije poqoprivred-

nih kapaciteta, u prvi plan izbija zna~aj trajnog o~uvawa/ob-

navqawa ekosistemskih funkcija povr{inskog sloja zemqi-

{ne kore, ~ija degradacija ima nepovoqan uticaj na kvalitet

vode i vazduha, biolo{ku raznovrsnost i klimatske promene.

Potencijali za umawewe tih {tetnih uticaja su slede}i:

– razra|ena tehni~ko-tehnolo{ka i organizaciona re-

{ewa za minimizirawe gubitka u povr{inama i kvalitetu

poqoprivrednog zemqi{ta, prelaskom na unutra{wa odla-

gali{ta raskrivke, kontrolisanim razme{tajem energet-

skih objekata, planskim razme{tajem masa litolo{kog stu-

ba otkrivke prema budu}oj nameni i dr.;

– dostupnost prakti~nim iskustvima razvijenih zemaqa

u domenu selektivnog skidawa, deponovawa i ponovnog ko-

ri{}ewa humusnog sloja u postupku rekultivacije i revita-

lizacije degradiranog prostora;

– ohrabruju}a doma}a iskustva na kolubarskim deposo-

lima, zasnovana na rezultatima mnogih poqskih ogleda ko-

ji govore da primena odgovaraju}ih mera rekultivacije

uti~e na pove}awe biolo{ke aktivnosti zemqi{nih mi-

kroorganizama i dovodi do stvarawa stabilnih agregata i

sitnozrnaste strukture, poboq{avawa vodnog i toplotnog

reìma, pove}awa azotnog bilansa, a time i do stvarawa

humusno akumulativnog sloja na kome se moè organizova-

ti uspe{na prizvodwa p{enice, kukuruza, suncokreta, vi-

nove loze, {qive, jabuke, jagode, kajsije i drugog vo}a, ne-

kih vrsta povr}a, medonosnog biqa i drugih poqoprivred-

nih kultura, {to pruà i osnovu za razvoj razli~itih pro-

izvodno-uslu`nih delatnosti, komplementarnih razvoju

seoskog i sportsko-rekreativnog turizma; i

– pozitivna zakonska regulativa u pogledu uvaàvawa

potreba poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine pri re-

{avawu vodoprivrednih problema, izgradwi saobra}ajne

infrastrukture, preseqavawu stanovni{tva i sl.

Pored navedenog, racionalnom iskori{}avawu poten-

cijala za razvoj poqoprivredne proizvodwe moè bitno da

doprinese i nau~no-tehnolo{ki progres. Ekonomski rast

moè da obezbedi lokalnom stanovni{tvu zna~ajne podsti-

caje za supstituciju poqoprivrednog zemqi{ta materijal-

nim faktorima razvoja, pod uslovom uvaàvawa tzv. ekolo-

{kog praga supstitucije, tj. grani~ne sposobnosti zemqi-

{ta za neutralisawe inputa industrijskog porekla. U tim

okvirima naro~ito treba podsticati kori{}ewe plaste-

nika i staklenika u poqoprivrednoj proizvodwi.

3.2. [ume

Na Planskom podru~ju nalazi se 150,5 ha {uma, {to ~i-

ni 5,5 % od povr{ine ukupnog prostora. Oko 70% obraslih

{umskih povr{ina nalazi se na na podru~ju KO [opi}

(Grafikon 5).

Relativno visoki stepen {umovitosti ima „Ju`no po-

qe” (7,5 %), i to u okviru potceline 1, koja }e do 2020. go-

dine biti dominantnim delom zahva}ena {irewem povr-

{inskih kopova. Do 2015. godine kopovima }e biti, tako|e,

uni{teni ostaci {uma na Poqu „D” i Poqu „Veliki Cr-

qeni”, koja sada imaju 2,1 % i 7,5 % {uma u ukupnim povr-

{inama, respektivno. Zna~ajnije povr{ine pod {umom ima,

tako|e, potcelina Infrastrukturni koridori, {to se mo-

è iskoristiti za budu}e za{titne pojaseve (Grafikon 6).

Postoje}e obrasle {umske povr{ine su, uglavnom, izda-

na~kog porekla, izmewenog prirodnog sastava u odnosu na

prirodni potencijal. Raspar~ane na veliki broj sitnih

parcela, prose~ne povr{ine 20–30 ari, nalaze se u privat-

nom posedu porodi~nih gazdinstava. Skromnog su ekonom-

skog potencijala za proizvodwu drvne mase. Mozai~no ras-

pore|ene u prostoru imaju, pre svega, pejza`nu vrednost,

sli~no kao i druge mawe sastojine {umskog drve}a i `bu-

wa na poqoprivrednim povr{inama. Me|utim, {umarci

mawi od 0,4 ha se, po pravilu, ne ubrajaju u {umski fond,

jer nisu sposobni za obavqawe slede}ih sloènih ekosi-

stemskih funkcija:

– retencija voda i regulacija hidrolo{kih uslova u

slivovima;

– formirawe sastava atmosferskog vazduha i toplokli-

matskih uslova, koji na {irem prostoru obezbe|uju slobo-

dan razvoj biolo{kih procesa i povoqne uslove za ~ovekov

ìvot i rad;

– automatsko pokretawe takvih procesa akumulirawa,

preno{ewa i pretvarawa odre|enih faza zaga|ewa, koji

dovode do wihove neutralizacije i ponovnog ukqu~ivawa u

prirodno kruèwe materije; i

– izvor ogreva, gra|e, jestivih gqiva i divqeg vo}a, sta-

ni{te lovne divqa~i i drugih ekonomskih dobara za lo-

kalno stanovni{tvo.

Osim fizi~kog naru{avawa, {ume su na Planskom pod-

ru~ju izloène i biohemijskim poreme}ajima, usled zaga|e-

wa atmosfere. Prekomerno zaga|ewe vazduha jedan je od

uzro~nika masovnog propadawa {umskog fonda i promene

klimatskih ili edafskih faktora. Ove promene deluju na

fiziolo{ko slabqewe biqaka koje, pod uticajem aerozaga-

|ivawa, propadaju jo{ brè. [tetni gasovi i ~vrste ~esti-

ce deluju preko asimilacionih organa i rizosfere, izazi-

vaju}i smrt biqaka. Pojava je naro~ito izraèna u blizi-

ni industrijskih centara. Polutanti se u primarnom, ili


osmu|enom obliku/kiseline, spu{taju na biqku i tlo. Wi-

hovo apsorbovawe se obavqa preko stoma, lenticela, kore-

novog sistema. Sumpor dioksid (SO2), u kontaktu sa vodom,

u biqci se pretvara u sumporastu, a zatim u sumpornu kise-

linu. Kiseline sjediwene s aldehidima i ketonima grade

alfa-hidroksilsulfonat koji deluje na nukleinsku kise-

linu mewaju}i metabolizam protoplazme. Azotovi okisidi

(NOx) u raznim oblicima imaju mawe toksi~no dejstvo, a

simptomi su sivozelene i sivosme|e pege. Naro~ito ose-

tqivi na azotnu kiselinu su hrast, bagrem i javor. Preko-

merno delovawe ozona (O3) izaziva pojavu nekroti~nih pe-

ga na licu mesta i potpuno izbeqivawe, usled razarawa pa-

lisadnog i sun|erastog parenhima.

S obzirom na posebnu namenu Planskog podru~ja, mogu}-

nosti za umawewe nepovoqnih uticaja dosada{wih i pla-

niranih ~ovekovih aktivnosti na stawe {umskog fonda, a

time i na op{te uslove ìvotne sredine, mogu se traìti

samo u okvirima programa rekultivacije degradiranog pro-

stora. To podrazumeva preduzimawe/planirawe aktivnosti

usmerenih ka ostvarivawu vremenski odloènih efekata.

Osnovna ograni~ewa za ofanzivniji pristup sprovo|ewu

ovih programa u planskom periodu (do 2020. godine) proiz-

ilaze iz uslova rudarske eksploatacije, a naro~ito:

– zbog stalnog prostornog pomerawa povr{inskih ko-

pova, ure|ewe prostora u wihovoj neposrednoj okolini

ima, po pravilu, privremeni karakter, tako da je sa|ewe za-

{titnih {uma neracionalno;

– kori{}ewe unutra{wih odlagali{ta smawuje zauzima-

we produktivnih zemqi{ta, ali ujedno vremenski odlaè

mogu}nost sprovo|ewa rekultivacije degradiranog prostora;

– planiranim pove}avawem dubine otkopavawa, odlaga-

we jalovine postaje sloènije, {to jo{ vi{e vremenski

pomera mogu}nost primene odgovaraji}ih mera biolo{ke

rekultivacije; i

– promena mesta, koli~ine i me{awe sedimentnih od-

nosa i drugi vidovi naru{avawa tla tokom i nakon zavr-

{enih rudarskih radova, koji nepovoqno uti~u na fizi~-

ke, hemijske i biolo{ke osobine povr{inskog sloja ze-

mqi{nog pokriva~a, a time i na wegovu sposobnost za

formirawe {umskih biocenoza.

Dugoro~no gledano na Planskom podru~ju postoje zna-

~ajni potencijali za pove}awe povr{ina pod kvalitetnom

{umom, s osloncem na slede}e pogodnosti:

– savremeni imperativ za uskla|ivawem socioekonom-

skih i ekolo{kih aspekata razvoja na globalnom, regio-

nalnom i lokalnom nivou, prema principima Agende 21;

– dosada{wa pozitivna iskustva po{umqavawa deponi-

ja Kolubarskog lignitskog basena;

– tehnolo{ka ograni~ewa za sprovo|ewe selektivne ot-

krivke humusnog sloja daju prednost {umskoj u odnosu na

poqoprivrednu rekultivaciju, posebno sa stanovi{ta ren-

tabilne i ekolo{ki bezbedne proizvodwe biomase;

– povoqni trendovi tra`we tehni~kog drva i proizvo-

da od drva na svetskom trì{tu, kao realna mogu}nost vi-

soke stope povra}aja investicionih ulagawa u rekultiva-

ciju fizi~ki i hemijski uni{tenih zemqi{ta, koja su

zdravstveno rizi~na za proizvodwu, ne samo qudske ve} i

sto~ne hrane;

– limitiraju}i uticaj trì{ne tra`we na rentabil-

nost poqoprivredne proizvodwe na slabim zemqi{tima;

– gubqewe interesa jednog dela vlasnika zemqi{ta za

bavqewe poqoprivrednom proizvodwom i drugi faktori

socioekonomske prirode, koji u savremenom svetu uti~u na

otklawawe konflikata u kori{}ewu zemqi{nih resursa

izme|u poqoprivrede i {umarstva; i

– doprinos re{avawu problema nezaposlenosti, sezon-

skim i/ili stalnim angaòvawem dela radnoaktivnog sta-

novni{tva na podizawu, nezi, ure|ivawu i eksploataciji

{umskih zasada.

Iskori{}avawe navedenih potencijala za pove}awe po-

vr{ina pod {umom i za unapre|ewe stawa {uma, primarno

je uslovqeno obezbe|ewem finansijskih sredstava za izra-

du i realizaciju odgovaraju}ih programa i potrebne teh-

ni~ke dokumentacije.

4. Za{tita prirode i rekultivacija degradiranih

povr{ina

4.1. Za{tita prirode i prirodnih vrednosti

U geomorfolo{kom pogledu, Plansko podru~je predsta-

vqa nizijski predeo, a u privredno-naseobinskom, ima obe-

le`ja poqoprivredno-ratarskog predela, sa visokim ude-

lom rudarsko-energetsko-industrijskih i infrastruktur-

nih elemenata (povr{ina i objekata) pejzaà, skromnim

udelom povr{ina pod drvenastom ({umskom, `bunastom i

vo}wa~kom) vegetacijom i sa relativno visokim stepenom

zauzetosti porodi~nim zgradama, prete`no me{ovitih, od-

nosno nepoqoprivrednih/stambenih funkcija.

U prostoru izrazito dominira biqni pokriva~ vezan za

kategoriju „obradivo zemqi{te”. Dana{wa {umska vegeta-

cija predstavqa rudiment nekada{wih bujnih hrastovih

{uma, pre svega {ume hrasta sladuna i cera, a uz re~ne to-

kove, na vla`nijim ili zamo~varenim terenima javqaju se

ostaci {uma jove, vrba i topola, odnosno prirodni vrbaci,

jo{ici i topoqaci. Hrastove {ume svedene su na mawe i

izolovane enklave (gajeve, zabrane, lugove), ~esto ogra|ene

radi ~uvawa i ispa{e stoke, sa krupnim i pravim stabli-

ma drve}a i relativno siroma{nim podmlatkom i skrom-

nim floristi~kim sastavom, ili su predstavqene ve}im,

kontinuiranim povr{inama i mawim {umarcima izdana~-

kih sastojina, gu{}eg sklopa i ve}eg/bogatijeg u~e{}a

`bunastih vrsta i prizemne flore, sa brojnim prisustvom

semenskih stabala – pre svega hrasta i jasena, ve}ih dimen-

zija. Zna~ajnu i veoma rasprostrawenu pojavu drvenaste,

prete`no `bunaste vegetacije ~ine pojasevi razli~itog

li{}arskog autohtonog rastiwa i bagrema du` korita vo-

dotoka, me|a parcela i puteva (vrzine-ìvice), a vegetacij-

sku osobenost – prirodni drvoredi ili pojedina~na stabla

reprezentativnih dimenzija, prvenstveno hrasta, mawe ja-

sena ili lipe, na me|ama dvori{ta seoskih doma}instava

i puteva. Mestimi~no je izraèn i proces spontanog {i-

rewa {uma na ra~un ekstenzivno obra|ivanih, slabo odr-

àvanih ili zapu{tenih wiva, livada i pa{waka. Mada se

povr{ine vrba i topola na oranicama, drve}a i `buwa du`

vodotoka, poqoza{titni pojasevi i sl. ne ubrajaju u {um-

sko zemqi{te, one zasluùju posebnu za{titu. Doprinose-

}i o~uvawu biodiverziteta i spre~avawu erozije, pojedi-

na~no i grupno {umsko drve}e i `buwe, kao i me|e sa vo}-

nim stablima, odnosno {umskim soliterima, imaju nesum-

wivu ekolo{ku vrednost, pa stoga i pozitivni uticaj na

odrìvi potencijal zemqi{ta.

Sada{wi niski stepen {umovitosti Planskog podru~-

ja je ve}im delom posledica visoke bonitetne vrednosti

zemqi{ta, koja je podsticala pretvarawe {umskih povr{i-

na u obradiva zemqi{ta. Usled toga poqoprivredno ze-

mqi{te ~ini danas najvredniji element lokalne prirodne

sredine, koja je ugroèna {irewem povr{inske eksploata-

cije lignita. Budu}i da se pedolo{ki procesi odvijaju ve-

oma sporo, poqoprivredno zemqi{te jeste, u osnovi, neob-

novqivi prirodni resurs, sastavqen iz mineralnih ~esti-

ca, organske materije, vode, vazduha i ìvih organizama.

Predstavqa prirodnu vezu izme|u zemqe, vazduha i vode, iz-

vor je hrane, biomase i sirovina, ima bitnu ulogu kao pri-

rodno stani{te i mesto ~uvawa genetskih resursa. Pro-

stor je za skladi{tewe, filtrirawe i transformaciju

brojnih sustanci, ukqu~uju}i vodu, hranqive materije i

ugaq. Tako|e je resurs koji ~ini osnovu pejzaà i ~oveko-

vih aktivnosti i ima druge va`ne ekosistemske i socioe-

konomske funkcije.

Na Planskom podru~ju nalazi se memorijalni prirodni

spomenik „[opi}anski lug”, ustanovqen 1965. godine, sta-

vqawem pod za{titu dràve stabla lu~kog jasena (Fraxinusoxicarpa) u sastavu {ireg podru~ja povr{ine 0,3917 ha, na

mestu pogibije Slobodana Penezi}a i Svetolika Lazare-

vi}a. Danas je prostor u zapu{tenom i neurednom stawu,

dok je na hrastovim stablima izraèn proces su{ewa. Po-

{to nije donet novi akt o za{titi kojim bi se eksplicit-

no utvrdio subjekt starawa/upravqawa, smatra se da je da-

na{wi staralac Op{tina Lazarevac. Shodno odredbama


Zakona o za{titi ìvotne sredine, ovaj memorijalni pri-

rodni spomenik moè se proglasiti za spomenik prirode

i kategorisati kao zna~ajno prirodno dobro. Druge izuzet-

no vredne prirodne celine i spomenici prirode stavqeni

pod reìm za{tite nisu identifikovani, kao ni objekti

geonasle|a, koji bi ispuwavali uslove za za{titu kao za-

sebna prirodna dobra. Nije registrovano prisustvo za{ti-

}enih vrsta biqaka, niti drugih prirodnih specifi~no-

sti, karaktera prirodnih retkosti i spomenika prirode,

koje bi trebalo staviti pod poseban reìm za{tite.

Neke od ìvotiwskih vrsta koje se sre}u na ovom pod-

ru~ju za{ti}ene su Zakonom o lovstvu, bilo po osnovu traj-

ne zabrane lova, bilo lovostaja. Trajnom zabranom lova

{tite se slede}e vrste: puh (Glis glis L.), tvor (Putorius puto-rius L.), mala lasica (Mustela nivalis L.), vidra (Lutra lutraL.), vivak (Vanellus vanellus L.), crna ~igra (Sterna hirundoL.), ~ubasta plovka (Aythia fuligula L.), ~apqa danguba (Ardeapurpurea L.), mala bela ~apqa (Egretta garzetta L.), ùta ~a-

pqa (Ardeola ralloides Scop.), mala ~apqica (Ixobrychus minu-tus L.), gak (Nycticorax nycticorax L), soko lastavica (Falcosubbuteo L.), mali soko (Falco columbarius L.), vetru{ka (Fal-co tinnunculus L.), siva vetru{ka (Falco vespertinus L.), ja-

streb mi{ar (Buteo buteo L.), eja livadarka (Circus pygargusL.), poqska eja (Circus cyareus L.), mrka luwa (Milvus migransBodd.), }uk (Otus scops L.) i kukumavka (Athene noctua Scop.).

Osim navedenih vrsta, koje su trajno za{ti}ene kao lov-

na divqa~, posebnim odredbama Zakona o za{titi prirode

za{ti}eni su ri|i {umski mrav (Formica rufa L.) i wegovi

mraviwaci, kao i sve vrste slepih mi{eva (Chiroptera), za-

jedno sa mestima koje oni naseqavaju (torwevi, zvonici, na-

pu{tene zgrade, {upqe drve}e, {tale, pe}ine i sl.).

Generalno se moè oceniti da rudarsko-energetske ak-

tivnosti dovode do naru{avawa biocenoza, bilo da su one

autohtonog ili antropogenog porekla, lokalnog ili regi-

onalnog karaktera. Ovo naru{avawe je definitivno i zah-

teva revitalizciju, koja nailazi na slede}a ograni~ewa:

– mestimi~no uni{tavawe svih komponenti ekolo{kog

sistema, a naro~ito tla, vode, vazduha i biodiverziteta,

kao i naru{avawe biocenoza u {irem okruèwu agensima

fizi~kog i biohemijskog porekla;

– planirano pove}avawe fizi~kog naru{avawa tla, ko-

je se ogleda u promeni mesta, koli~ine i me{awa sediment-

nih odnosa tokom i nakon zavr{enih rudarskih radova;

– obnovqivi potencijal zemqi{ta ne ugroàva samo

fizi~ko uni{tavawe, ve} i drugi brojni faktori, a naro-

~ito: erozija, smawivawe sadràja organskih materija, ra-

znovrsna hemijska zaga|ivawa, zasolavawe, sabijawe fi-

zi~ke strukture, gubqewe biolo{ke raznovrsnosti pedolo-

{kog sloja, zatvarawe/zaptivawe nepropustqivim materi-

jalima i dr.;

– taloèwe odre|enih koli~ina pepela po rastiwu i

zemqi{tu na prostorima koji se nalaze u pravcu duvawa do-

minantnih vetrova od termoelektrana lociranih u sused-

nim atarima;

– naru{avawe vodnih sistema, inèwerskim merama za-

{tite kopova od plavqewa, izme{tawem re~nih tokova,

formirawem nove orografije terena i sl.;

– zaga|ivawe zemqi{ta rastvorima soli, sumpora i dru-

gih agresivnih materija koje prodiru u podzemne vode i ti-

me ugroàvaju izvori{ta;

– {tetno ekolo{ko i klimatsko delovawe sumpor-diok-

sida (SO2), ugqen-dioksida (SO2), ugqen monoksida (SO),

azotnih oksida (NOx) i drugih gasova formiranih spaqi-

vawem fosilnih goriva; i

– nepovoqni uticaji termalnih optere}ewa na kvalitet

vazduha i vodotoka u {irem okruèwu.

Potencijali za otklawawe navedenih i drugih negativ-

nih uticaja dosada{wih i planiranih rudarskih aktivno-

sti na prirodna dobra Planskog podru~ja mogu se aktivi-

rati samo kroz potvr|ivawe i precizirawe zakonske obave-

ze rekultivacije i revitalizacije degradiranog prostora.

4.2. Rekultivacija degradiranih povr{ina

Zbog velike koncentracije postoje}ih i planiranih

objekata energetsko-industrijskog kompleksa, Plansko

podru~je je izloèno sukcesivnoj degradaciji prostora.

Stawe u ovoj oblasti je utoliko nepovoqnije {to primewe-

na tehnologija prekopavawa velikih povr{ina zemqi{ta

i preme{tawa ogromnih koli~ina otkrivke, vremenski od-

laè radove na rekultivaciji o{te}enih zemqi{ta. Izu-

zimaju}i mestimi~nu spontanu sukcesiju korovskih i dru-

gih tzv. pionirskih vrsta biqaka na deposolima, do sada

nije rekultivisan ni pedaq povr{ina zauzetih povr{in-

skim kopovima.

Povr{inskom eksplotacijom ugqa i odlagawem materi-

jala deposola nastaje potpuno nova orografija terena u od-

nosu na prvobitna, dominantnim delom, plodna poqopri-

vredna zemqi{ta. Sastav i kvalitet novoformiranog sup-

strata za potrebe rekultivacije zavise od sastava geolo-

{kog profila iznad ugqenog sloja. Budu}i da geolo{ku

podlogu planskog podru~ja najve}im delom ~ine gline, pe-

skovi i aglomerati tercijera, kao i sedimenti helocenske

starosti, u re~nim dolinama peskovi, ilova~e i gline, a na

vi{im terenima i lesoliki nanosi, procesi pedogeneze su

pod sna`nim uticajem reliktnog polifaznog sedimentova-

wa eolskog materijala. U tim uslovima odloèna otkrivka

je izgra|ena od razli~itih zemqi{nih slojeva, uglavnom,

{qunka, krupnog peska i glinovito-peskovitih i peskovi-

to-glinovitih ilova~a, sa primesama sitnijih i krupnijih

komada ugqa, dok je prirodni humusni sloj zatrpan. Prema

granulometrijskom sastavu, deposoli su vrlo heterogeni i

kre}u se od peskova, ilova~e, peskovito-glinovite ilova~e

do gline., {to odre|uje i wihove vodno-fizi~ke i vazdu{ne

osobine. Po reakciji su u ve}ini slu~ajeva slabo kiseli do

slabo alkalni. Od makrohraniva nivo ukupnog azota i lako

pristupa~nog fosfora je veoma nizak, dok je nivo lako pri-

stupa~nog kalijuma nizak do sredwi. Pristupa~ne koli~i-

ne miktoelemenata (B, Zn, Cu, Fe i Mn) pokazuju veliko ko-

lebawe po parcelama, ali wihov nivo obezbe|enosti je na

granici ili nizak. Ukupne koli~ine te{kih metala (Cd,Ni, Pb, Cr, As, Hg i F) kre}u se u granicama prirodnog sadr-

àja i ispod maksimalno dozvoqenih koli~ina ovih eleme-

nata u poqoprivrednoj proizvodwi.

Pluviometrijski reìm pogoduje procesima lesivira-

wa i pseudooglejavawa zemqi{ta na zaravwenim terenima,

odnosno pospe{uje eroziju na nagnutim terenima.

Generalno, deposoli Kolubarskog basena su, u najve}em

broju slu~ajeva, relativno povoqnog mehani~kog sastava,

po{to ih ~ine sedimenti bogati nasle|enim sekundarnim

mineralima. Kako fizi~ka dubina soluma nije ograni~e-

na, a zemqi{te poseduje solidne vodne kapacitete, to se na

wemu moè uspostaviti biqna proizvodwa. Prema tekstu-

ri, deposoli mogu da se grupi{u u dve krajwe klase (pesko-

vita ilova~a, odnosno glina), kao i u teksturnu klasu sa

prelaznim osobinama (peskovito-glinovita ilova~a). Uzi-

maju}i u obzir dubinu od 70 cm, do koje se u proseku razvi-

ja prete`ni deo biomase korena ve}ine vrsta, vodno fi-

zi~ke osobine deposola prema navedenim teksturnim kla-

sama su slede}e:

– deposoli najlak{eg granulometrijskog sastava (pe-

skovite ilova~e) imaju dosta visoke vrednosti maksimalno

primqene vode, u kojoj zna~ajan deo kapaciteta ~ini gravi-

taciona voda; padavinske vode se brzo infiltriraju u pro-

fil zbog visokog u~e{}a grubih gravitacionih pora u di-

ferencijalnoj poroznosti; rezerva pristupa~ne vode je do-

sta visoka (oko 138 mm), ali je mawa nego kod deposola ko-

ji pripada peskovito glinovitim ilova~ama;

– deposoli koji po teksturnom sastavu pripadaju glina-

ma, pokazuju visok sadràj nepristupa~ne vode koji iznosi

vi{e od polovine maksimalnog vodnog kapaciteta; u wima

se ~esto uspostavqa anaerobno stawe, koje je posledica ma-

log kapaciteta za vazduh; u~e{}e gravitacione vode je ma-

lo, pa na taj na~in nisu povoqni ni infiltraciono-fil-

tracioni uslovi za ki{e ja~eg intenziteta; reqefske de-

presije u okviru ovakvih deposola se lako zabaruju, po{to


prevlaàvawe i zabarivawe ne zavisi od padavinske vode,

ve} i od priliva vode sa padina; glinoviti deposoli ima-

ju najve}e maksimalne vrednosti vodnog kapaciteta od svih

deposola, ali su im rezerve pristupa~ne vode najmawe zbog

vrlo visokih vrednosti nepristupa~ne vode;

– deposoli prelazne teksturne klase (peskovito glino-

vita ilova~a) imaju prelazne vodno-fizi~ke osobine; u od-

nosu na najlak{e deposole, oni imaju mawe vrednosti poq-

skog vodnog kapaciteta, kao i povoqniji odnos vode i va-

zduha pri stawu vla`nosti koja odgovara poqskom vodnom

kapacitetu; raspon vlage izme|u poqskog vodnog kapacite-

ta i vla`nosti vewewa je ve}i nego kod glinovitih i pe-

skovito ilovastih deposola, pa je stoga kod ovog deposola

i najve}a rezerva pristupa~ne vode.

Iz navedenih osobina deposola proizlazi da su na te-

renu mogu}e kombinacije me|usobno pome{anih materijala

u razli~itim odnosima, i da }e u zavisnosti od odnosa iz-

me|u pojedinih supstrata zavisiti osobine deposola u sva-

koj konkretnoj situaciji. Time su ve} u startu u velikoj me-

ri predodre|ene pogodnosti i ograni~ewa pojedinih loka-

cija za primenu odgovaraju}ih mera biolo{ke rekultivaci-

je, a stoga i za budu}e namene kori{}ewa.

Hemijske osobine deposola Kolubarskog basena su ma-

we povoqne. Najve}i nedostatak deposola je nizak sadràj

ukupnog humusa, a time i azota. Me|utim, lako pristupa~ni

oblici fosfora i kalijuma pokazuju u ve}ini slu~ajeva

sredwu obezbe|enost, {to im uz relativno povoqne vodno

fizi~ke osobine, daje i povoqnu ekolo{ko proizvodnu

vrednost za uspevawe {umskih kultura ve}eg broja li{}ar-

skih i ~etinarskih vrsta. Prema dosada{wem iskustvu, ot-

krivka iznad ugqa i jalovine iz proslojaka ima veoma raz-

li~it potencijal plodnosti, pa time izdiferencirani

stepen pogodnosti za gajewe pojedinih kultura. Najgru-

bqom podelom mogu se izdvojiti tri klase deposola:

– klasa A – slojevi koji se mogu koristiti za poqopri-

vredu; obuhvataju veoma male koli~ine zemqi{ta, koje po-

ti~u gotovo iskqu~ivo iz povr{inskog sloja;

– klasa V – slojevi koji se mogu koristiti za {umar-

stvo; najve}i deo rekultivacije sprovedene do 1992. godine

na podru~ju Kolubarskog lignitskog basena zasniva se,

upravo, na po{umqavawu deposola tog sloja; i

– klasa S – sterilni i {tetni slojevi; s obzirom na

planirano produbqavawe kopova, na Planskom podru~ju

postoji opasnost nagomiqavawa velikih koli~ina otkriv-

ke ovog sloja; to predstavqa argument vi{e u prilog zahte-

va da se za nove kopove izvr{i izbor modela rekultivaci-

je jo{ pri izradi glavnog rudarskog projekta, kako bi se

radovi na eksploataciji mogli uskladiti sa ciqevima re-

kultivacije.

Na podru~ju Kolubarskog lignitskog basena u dosada-

{wim postupcima rekultivacije nije posebno ra|en elabo-

rat o odre|ivawu najpovoqnijeg modela rekultivacije. Do-

nekle je po{tovano selektivno odlagawe jalovine, sa na-

~elnim opredeqewem da na povr{inu do|u slojevi koji ni-

su {tetni. Pri ovome, naj~e{}e nije dolazilo do me{awa

slojeva da bi se dobio optimalni granulometrijski sastav.

Na povr{ini se nalaze ili ~isti peskovi ili te{ka gli-

na, koji nemaju povoqne osobine za biolo{ku rekultivaci-

ju i kasnije kori{}ewe za poqoprivredu i {umarsku pro-

izvodwu. Model selektivnog skidawa plodnog sloja zemqe

(humusa) i wegovog nano{ewa posle ravnawa jalovine nije

uop{te primewivan.

5. Za{tita ìvotne sredine

@ivotna sredina na planskom podru~ju dominantno je

ugroèna aktivnostima energetskih i idustrijskih pogona

u Vreocima ukqu~uju}i i transport ugqa, a delom i utica-

jem povr{inskih kopova i emisijama iz TE „Kolubara A”.

Najve}i izvori zaga|ewa ìvotne sredine su pogoni pred-

uze}a „Kolubara-Prerada”: (1) „Toplana”, koja emituje oko

120.000 m³/h dimnih gasova koji sadrè pepeo, sumpor di-

kosid, azotne okside, ugqenmonoksid i druge supstance,

15–25 m³/h otpadnih voda i 40.000 tona/god. pepela i {qa-

ke; (2) „Su{ara”, koja emituje znatne koli~ine ugqene pra-

{ine i fenola i oko 160 m³/h otpadnih voda; (3) „Suva se-

paracija”, koja emituje znatne koli~ine ugqene pra{ine;

(4) „Mokra separacija”, koja emituje oko 60 m³/h otpadnih

voda i oko 200.000 tona godi{we jalovine (kod koje se pri

sagorevawu osloba|aju znatne koli~ine ugqenmonoksida;

(5) Transport ugqa, jalovine i pepela (èlezni~ki, tra~ni

i kamionski), gde se razvejavaju ~estice ugqene pra{ine i

~estice pepela; (6) Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih

voda, gde se osloba|aju ugqovodonici, fenol, amonijak,

formaldehid, akrolein, itd. Iz pogona „Kolubara-Metal”

osloba|aju se dimni gasovi (CO2, CO, SO2 i dim) iz kupol-

ne pe}i i otpadne vode iz pogona termi~ke obrade. Deo po-

vr{inskog kopa „D” koji je ve} u{ao u podru~je plana emi-

tuje znatne koli~ine pra{ine i povi{eni nivo buke. Pro-

izvodwa u „Xella Srbija” a.d. pra}ena je zaga|ivawem vazdu-

ha i zemqi{ta ~vrstim ~esticama, emisijom buke i stvara-

wem ~vrstog otpada.

Rezultanta imisije polutanata na pojedinim lokalite-

tima Vreoca ukqu~uje i doprinos iz drugih lokalnih izvo-

ra zaga|ivawa, kao {to su saobra}aj, loì{ta u doma}in-

stvima (u zimskom periodu), itd. Rezultati vi{egodi{wih

merewa potvr|uju da je vazduh u nasequ Vreoci izuzetno za-

ga|en, pre svega tzv. klasi~nim zaga|uju}im materijama

(NOx, SO2, ~a|, suspendovane ~estice, talo`ne materije).

Prisutna su zaga|ewa i tzv. specifi~nim zaga|uju}im ma-

terijama (akrolein, fenol, formaldehid, isparqivi ugqo-

vodonici, organska azotna i sumporna jediwewa). Emisije

ovih materija poti~u iz suve separacije, su{are i postro-

jewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Wihove koncentra-

cije variraju, a periodi~no (prete`no u zimskom periodu)

znatno prevazilaze propisane GVI. Na osnovu rezultata

monitoringa imisije i mogu}ih receptora mogu se razli-

kovati pet zona ugroènosti ìvotne sredine.

á – Najugroènija zona nalazi na rastojawu 250–500 mseverozapadno od pogona „Su{are”, „Suve separacije” i u

neposrednoj okolini industrijske pruge za Obrenovac i

pruge Beograd-Bar, koju karakteri{e u~estalo prekora~e-

we grani~nih vrednosti imisije suspendovanih ~estica u

vazduhu, ukupnih ugqovodonika, fenola i talo`nih mate-

rija (merno mesto „Suva separacija”).

áa – Zona {irine 100–150 m izme|u pogona „Xella” i „Ko-

lubara-Prerada” izloèna je pove}anom zaga|ewu suspendo-

vanim ~esticama, talo`nim materijama i povi{enoj buci.

áá – Zona u neposrednoj blizini talo`nika otpadnih

voda (100–200 m) izloèna je ~estim prekora~ewima GVI

ukupnih ugqovodonika i fenola, a naro~ito suspendova-

nih ~estica i ~a|i u zimskom periodu (merno mesto „Ot-

padne vode”).

ááa – Zona oko centra MZ Vreoci izloèna je ~estim

prekora~ewima GVI suspendovanih ~estica i ~a|i naro~i-

to u zimskom periodu (merno mesto „Dom kulture”).

ááá – Zone u kojima se javqa mawe i povremeno zaga|ewe

vazduha obuhvataju severoisto~ne i ju`ne delove podru~ja

Plana.

Povr{inske i podzemne vode u podru~ju Vreoca izloè-

ne su intenzivnom uticaju ne samo izvora zaga|ivawa u pod-

ru~ju Plana, ve} i uticaja iz {ireg okruèwa.

Kvalitet vode reke Kolubare trebalo bi da ispuwava

zahteve za áá klasu kvaliteta, me|utim rezultati merewa

kvaliteta vode Kolubare u mreì hidrometeorolo{kih

stanica na podru~ju Vreoca i u okolini (profili Slovac,

Beli Brod i Draèvac), pokazali su da je wen kvalitet is-

pod zahtevanog i uglavnom pripada ááá klasi. Na svim pro-

filima se povremeno uo~avaju promene organolepti~kih

osobina. Vrednosti suspendovanih materija ~esto odgova-

raju ááá ili áâ klasi, dok u periodima velikih voda prela-

ze u vanklasno stawe, uz istovremeno smawewe elektropro-

vodqivosti. Procenat zasi}ewa kiseonikom i broj koli

klica povremeno prelaze propisanu klasu. Povremeno se

pojavquju povi{ene koncentracije ìve, isparqivih fe-

nola, {estovalentnog hroma, sulfida, mineralnih uqa i


drugih {tetnih materija. Saprobiolo{ka ispitivawa po-

kazuju da je vodotok optere}en umerenim organskim zaga|e-

wem. Naru{avawe propisane áá klase doga|a se zbog NBK

koliformnih i stepena saprobnosti, pove}anog sadràja

Cd, Hg, Cu, Ni, mineralnih uqa, amonijaka i fenola.

Kvalitet vode reke Pe{tan se osmatra kod Vreoca, i

prete`no odgovara ááá klasi. Naj~e{}a su prekora~ewa su-

spendovanih materija i promene organolepti~kih osobina.

Povremeno dolazi do pove}awa sadràja rastvorenog kise-

onika i procenta zasi}ewa kiseonikom, mangana, fenola,

gvo`|a i smawewa elektroprovodqivosti.

Reka Lukavica bi tako|e trebalo da pripada áá klasi

re~nih voda. U toku 2005. god. sva ~etiri analizirana uzor-

ka su zna~ajno odstupala od propisane klase zbog zna~ajno

izmewenih fizi~ko-hemijskih parametara, a dva i zbog

zna~ajno izmewenih mikrobiolo{kih parametara. Lukavi-

ca je i 2005. godine bila najzaga|enija pritoka Kolubare,

koja u malovodnom periodu predstavqa otvoreni kolektor

otpadnih voda Lazarevca.

Postoje}i tretman otpadnih voda u PPOV nije zadovo-

qavaju}i. Nakon ispusta otpadnih voda kvalitet Kolubare

se povremeno pogor{ava u parametrima: izgled, mutno}a,

boja vode, specifi~na provodqivost, amonijum jon, nitra-

ti, hloridi, arsen, suspendovane materije, HPK, ponekad

mangan, fenolne materije, gvo`|e.

Regulisani vodotoci Jaruga i Stari Pe{tan su dosta

mali, pa ~iwenica da predstavqaju recipijent otpadnih

voda mokre separacije ugqa uti~e na zna~ajnu koncentraci-

ju zaga|uju}ih materija u wihovom vodnom toku.

Povr{inski kopovi „Poqe D” i „Isto~no poqe” zna-

~ajno su uticali na smawewe nivoa podzemnih voda, kao i

na wihovo zaga|ivawe usled rudarskih radova. U industrij-

skoj zoni tako|e dolazi do zaga|ivawa podzemnih voda

usled neodgovaraju}eg tretmana otpadnih voda i kontami-

nacije zemqi{ta. Merewa kvaliteta podzemnih voda 2007.

godine na lokaciji oko talo`nika pokazala su da su u uzor-

cima vode pijezometara prekora~ene vrednosti slede}ih

parametara: boja vode, rastvoreni kiseonik, HPK, fenol-

ne materije, gvo`|e, BPK5, suvi ostatak filtrirane vode,

suspendovane materije; dok je na lokaciji u blizini Kolu-

bare izmereno prekora~ewe rastvorenog kiseonika, su-

spendovanih i fenolnih materija.

Stawe zemqi{ta se ocewuje sa dva osnovna aspekta: za-

uzimawe povr{ina zemqi{ta zbog rudarskih radova i kon-

taminacija tla otpadnim materijama iz pogona u industrij-

skoj zoni. Do zaga|ivawa zemqi{ta dolazi u zonama oko

Toplane i drugih industrijskih pogona zbog taloèwa ~e-

stica pepela i gasova iz vazduha, |ubrewa oranica muqem

iz filtera za pre~i{}avawe otpadnih voda, izlivawa zaga-

|enih voda, itd. Povremena ispitivawa kvaliteta zemqi-

{ta su pokazala pove}ane koli~ine arsena, dok su neki te-

{ki metali (Cu, Zn, Cr, Pb, Ni, Hg) povi{eni u odnosu na

prirodni sastav zemqi{ta.

Ispitivawa hemijskog sastava jalovine i muqa iz po-

strojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, pokazala su da je

sadràj te{kih metala u muqu bio ispod dozvoqenog, dok

je u pojedinim slu~ajevima registrovano prekomerno pri-

sustvo arsena i fenola. Uzorci zemqi{ta su bili razli-

~ite kiselosti (od slabo kiselih do jako kiselih reakci-

ja), {to se povezuje sa razli~itim talogom kiselih gasova

na razli~itim rastojawima od izvora.

Rezultati merewa koncentracije talo`nih materija u

zoni uticaja industrijskih objekata „Kolubara – prerada”

na sva tri merna mesta (zgrada MZ Vreoci, industrijski

krug Suve separacije i krug pogona otpadnih voda) pokazu-

ju znatna prekora~ewa sredwih godi{wih koncentracija,

~ak i za dva puta. Najve}e koncentracije talo`nih materi-

ja odre|ene su u prole}nim mesecima, a najmawe tokom le-

ta. U talo`nim materijama konstatovano je prisustvo te-

{kih metala: nikla, hroma, kadmijuma, mangana, olova i dr.

Vrednosti koncentracija nikla, hroma i mangana povreme-

no prekora~uju MDK.

Nivo buke se na potencijalno ugroènim lokacijama ne

meri sistematski. Namenska merewa koja su izvr{ena u po-

gonima „Kolubara–Prerade”, pokazala su da se iz tih izvo-

ra emituje buka koja vi{estruko prema{uje norme. Nakon

ugradwe kompenzatora, emisija buke iz su{are je smawena

na nivo ispod GVE. Prisutna je buka iz kopa Poqe „D” i

od kamionskog i èlezni~kog saobra}aja.

Upravqawe komunalnim, industrijskim i opasnim otpa-

dom na Planskom podru~ju nije na zadovoqavaju}em nivou,

kako u pogledu sistema prikupqawa, tako i odlagawa. Or-

ganizovano prikupqawe komunalnog ~vrstog otpada sprovo-

di se samo na oko 30% lokacija. Postoji ve}i broj divqih

deponija, prete`no u nenaseqenom delu pored kopova.

Imaju}i u vidu sada{we nezadovoqavaju}e stawe ìvot-

ne sredine na podru~ju Vreoca i potrebe za unapre|ewe

kvaliteta ìvotne sredine, razvoj povr{inskih kopova na

podru~ju ovog plana suo~ava se sa slede}im ograni~ewima:

– u dosada{wem razvoju podru~ja plana nije se vodilo

ra~una o negativnim uticajima na ìvotnu sredinu;

– povr{inska eksploatacija lignita izaziva promenu

namene poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta, sniàvawe

nivoa podzemnih voda, kontaminaciju povr{inskih i pod-

zemnih voda, vazduha i zemqi{ta, pogor{avawe zdravqa

stanovni{tva, uni{tavawe stani{ta divqe flore i fau-

ne, promenu predela, mikroklimatske promene, buku i vi-

bracije, neravnomerno slegawe tla, itd.;

– razvoj novih povr{inskih kopova direktno fizi~ki

ugroàva ve}i deo naseqa Vreoci i ve}inu postoje}ih

stambenih i javnih objekata, kao i infrastrukturnih si-

stema, te vodotoke i izvori{ta vodosnabdevawa;

– postoje}e tehnologije energetskih i industrijskih

pogona su zastarele i bez odgovaraju}ih ure|aja za za{titu

ìvotne sredine (postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih

gasova, otpadnih voda i dr.);

– optere}ewe putne i uli~ne mreè u Vreocima, kao i

transport ugqa u otvorenim vagonima, trakama i kamioni-

ma izaziva zaga|ewe vazduha i tla, i buku;

– upravqawe komunalnim i industrijskim otpadom nije

adekvatno re{eno;

– zastareo koncept monitoringa i nedovoqni podaci o

stawu ìvotne sredine; i

– nesistematsko i nesinhronizovano upravqawe za{ti-

tom ìvotne sredine u privrednim organizacijama i na

nivou op{tine.

Potencijali za prevazilaèwe navedenih ograni~ewa

generalno su sadràni u savremenim dostignu}ima u teh-

noligiji i organizaciji povr{inske eksploatacije ugqa,

zakonskoj regulativi i tehnolo{kim re{ewima za smawi-

vawe zaga|ewa ìvotne sredine, na mogu}nostima kompen-

zacije za {tete koje razvoj povr{inskih kopova nanosi na-

sequ, stanovni{tvu, dru{tveno-ekonomskom statusu i ì-

votnoj sredini na Planskom podru~ju.

6. Za{tita spomenika kulture

Naseqe Vreoci se prvi put pomiwe u prvoj polovini

XVI veka u turskom popisu vlaha Beogradske nahije, kao se-

lo sa 15 domova i 20 tabija. Po~etkom XIX veka su vr{eni

popisi prema kojima su Vreoci imali od 94 do 112 ku}a, da

bi taj broj do 1856. godine narastao na 173 ku}e. Tada je u

selu sagra|ena i prva {kola.

Prema posledwem popisu iz XIX veka, Vreoci su 1870.

godine imali oko 160 domova i po broju ku}a predstavqali

najve}e selo Kolubarskog sreza. Na osnovu izgleda naseqe-

nog prostora, Vreoci pripadaju tipu poluzbijenog naseqa

sa ku}ama u{orenim uz glavni put i ku}ama seoskog tipa sa

relativno velikim oku}nicama.

Prva zna~ajnija istraìvawa spomenika kulture u Ko-

lubarskom regionu, zapo~eo je pred Prvi svetski rat Jovan

Cviji}, ali su tek posledwih 20 godina istra`ni radovi

intenzivirani, tako da nadle`ne regionalne i republi~-

ke institucije poseduju zna~ajnu dokumentaciju o kultur-

nim dobrima na ovom podru~ju.


Prema podacima Zavoda za za{titu spomenika kulture

grada Beograda, na planskom podru~ju evidentirano je ne-

koliko arheolo{kih lokaliteta i spomenika kulture.

Arheolo{ki lokaliteti:

– „Livade” (Ujalica) nalazi se na desnoj obali napu-

{tenog toka reke Pe{tan. U livadi Ogwena Antonijevi}a

su prilikom kopawa peska prona|eni }upovi i ostala grn-

~arija. Lokalitet nije hronolo{ki odre|en;

– „Velinovac” (Veqinac) nalazi se na desnoj obali re-

ke Kolubare, na imawu porodice Beli}, gde se po predawu

nalazila stara vreo~ka crkva; lokalitet je dobrim delom

uni{ten;

– „Staro selo” (KO Cvetovac) nalazi se neposredno uz

potes Velinovac, u okviru predvi|enog infrastrukturnog

koridora; po predawu, nekada se ovde nalazilo naseqe; lo-

kalitet je zahva}en kopom „Tamnava – istok”.

– „Zovqak” (KO Jabu~je) leì na desnoj obali reke Ko-

lubare (uz granicu Planskog podru~ja) koja ga je erozijom

dobrim delom uni{tila; 1972. sa ovog lokaliteta Narodni

muzej u Beogradu otkupio je nekoliko srebrnih tawira iz

rimskog perioda; sa ovog lokaliteta poti~e i nekoliko

rimskih kamenih spomenika;

– „Crkvine” (KO Medo{evac) leì severno od grobqa u

Medo{evcu, na obodu povr{inskog kopa „Poqe D”; prema

kazivawu me{tana, na ovom mestu nekada se nalazila crkva,

ali vidqivi tragovi wenog postojawa nisu zabeleèni.

Na osnovu iznetih podataka o evidentiranim lokalite-

tima realno je o~ekivati da }e se na planskom podru~ju

prilikom istra`nih radova identifikovati novi arheo-

lo{ki lokaliteti.

Spomenici narodnog graditeqstva:

– Ku}a porodice Mileti} – kulturno dobro-spomenik

kulture (Odluka „Slu`beni glasnik RS”, broj 8/98) je jedi-

na sa~uvana ku}a koja je deo tradicionalnog dela naseqa.

Nalazi se na katastarskoj parceli broj 1060/1, KO Vreoci,

u centru naseqa. Ku}a je prizemna, pravougaone osnove, sa

tremom i isto~nim i zapadnim ulaznim vratima. Podignu-

ta je sredinom HáH veka, u bondru~noj konstrukciji sa zi-

dovima oblepqenim blatnim malterom. Kao varijanta {u-

madijske ku}e moravskog tipa ona predstavqa vredan pri-

mer narodnog graditeqstva. Danas je ovaj objekat u veoma

lo{em stawu, ispucalih zidova i nakrivqenog krova sa ko-

ga otpadaju komadi }eramide. Neophodno je {to pre pristu-

piti sanaciji, odnosno izme{tawu.

Sakralni arhitektonski spomenici:

– Crkva brvnara Vavedewe Presvete Bogorodice – poje-

dina~no dobro pod prethodnom za{titom iz 1815. godine.

Spada u kulturna dobra koja predstavqaju zna~ajne izvore za

poznavawe nacionalne istorije. Pripada nacionalnoj sta-

zi koja povezuje sakralne komplekse crkava-brvnara i spo-

men mesta iz XVIII i XIX veka: prostorna celina u Ora{cu,

kompleks crkve-brvnare u Vrani}u, prostor u selu Drlupi

gde se Kara|or|e borio sa Aganlijom 1804. godine, crkva-

brvnara u Vreocima i u selu Brajkovcu i druge spomenike.

Na osnovu crkvenih letopisa iz 1890, 1891. i 1894. godi-

ne, kao i etnolo{kih podataka, zna se da je pre dana{we

stare crkve koja je podignuta 1815, na ovoj lokaciji bilo

jo{ crkava, izgra|enih tokom druge polovine XVIII i prve

polovine XIX veka. Osnova crkve je povr{ine 72 m2. [iri-

na broda iznosi 5,70 m, ukupna duìna 13,80 m, a visina od

poda do slemena je 5,40 m. Isto~ni i zapadni krajevi zavr-

{eni su petougaono. Gra|evina ima sa~uvana tri dela: trem,

sredi{wi deo i oltar. Ikonostas je delo zografa Konstan-

tina, a ikone je oko 1844. godine uradio Jeremija Popovi}.

Crkva je 1992. godine rekonstruisana i tom prilikom je

stari krovni pokriva~ od {indre zamewen crepom i ura|en

novi pod od cigala. Od okolnog prostora porte, crkva je

odvojena drvenom tarabom. Danas je objekat u dobrom stawu.

– Crkva Pokrov sv. Bogorodice – pojedina~no dobro pod

prethodnom za{titom. Sagra|ena 1872. godine, 20 m zapadno

od crkve brvnare. Koncipirana je kao jednobroda gra|evina

sa petostranom oltarskom apsidom i bo~nim polukru`nim

pevnicama (spoqa petostranim). Na zapadnom delu nalazi se

priprata iznad koje se uzdiè ~etvrtasti zvonik, zavr{en

osmougaonim kubetom. Crkva je spoqa i iznutra omalterisa-

na. Fasade su oìvqene plitkim ni{ama i pilasterima, iz-

me|u kojih se pojavquju frizovi slepih arkadica. Unutra-

{wi zidovi su u novije vreme delimi~no ìvopisani a iko-

nostas sa ikonama akademskog slikara Nastasa Stefanovi-

}a poti~e iz vremena izgradwe crkve. Op{tim arhitekton-

skim izgledom, ova crkva predstavqa primer romanti~arske

arhitekture iz druge polovine XIX veka.

Oba crkvena objekta se nalaze u isto~nom delu naseqa,

udaqenom od centra, u kompleksu od 1,3 ha parkovski ure-

|enog prostora u kome je i nekoliko stabala starijih od

200 godina. Zajedno ~ine arhitektonsko urbanisti~ku ce-

linu koju je kao ambijentalnu vrednost potrebno u celini

za{tititi i sa~uvati.

Na parceli severno od ovog kompleksa je zgrada stare

{kole koja poti~e iz 1854. godine. Izgradili su je sve{te-

nik Milutin Popovi} koji je bio i prvi u~iteq i wegovi

parohijani. Ona je sa {kolama u Barajevu i Malom Borku

jedna od prvih u ovim krajevima. Objekat je u lo{em stawu,

ruiniran, ispucalih zidova i delimi~no uru{enog krova.

– Staro grobqe u Vreocima se nalazi u gorwem delu na-

seqa u tzv. „Jeremi}a kraju”. Formirano je na ravnom tere-

nu, povr{ine oko 9.500 m2, i pruà se u pravcu severoi-

stok-jugozapad. Severnu granicu kompleksa ~ini asfaltni

put ka Junkovcu (Grobqanska ulica).

Stari nadgrobni spomenici su koncentrisani u sredi-

ni sada{weg kompleksa, raspore|eni u pravcu severoistok-

jugozapad. Sa~uvano je oko 70 starih nadgrobnih kamenih

plo~a. Datirani spomenici poti~u iz prve polovine XIXveka, ali se predpostavqa da je lokalitet stariji. Tipovi

spomen-plo~a su raznovrsni, a najstariji datirani spome-

nik je iz 1822. godine. Kako je veliki broj plo~a duboko

utonuo u tlo, te{ko je ustanoviti pravu starost lokaliteta.

7. Saobra}ajna infrastruktura

Na planskom podru~ju postoje zna~ajni saobra}ajni ka-

paciteti od kojih se posebno izdvajaju koridor èlezni~-

ke pruge Beograd – Bar, koridor dràvnog puta prvog reda

M 22, deonica Stepojevac – ]elije, putni pravci R 201 i R

203. Pravac pruàwa svih koridora je sever-jug. Pravac pu-

ta R 201 od ukr{taja sa putem R 203 skre}e na istok.

1) Kapaciteti za drumski saobra}aj su:

– dràvni put M 22, deonica 0230, Stepojevac (V. Crqe-

ni)–Lazarevac 1 i to od putne stacionaè km 250 + 943,00

do km 258 + 904,00 i od putne stacionaè km 259 + 435,00

do km 260 + 321,00;

– dràvni put R 201, deonica 0575, V. Crqeni–Vreoci

i to od putne stacionaè km 26 + 698,00 do km 30 + 153,00

i deonica Vreoci–Kru{evica i to od putne stacionaè

km 30 + 153,00 do km 31 + 584,00;

– dràvni put R 203, deonica Vreoci–Lazarevac 2 i to

od putne stacionaè km 0+ 000,00 do km 1 + 517,00 i

– mreà ulica naseqa Vreoci, lokalnih i slu`benih

puteva u duìni od 51.226 m, kao i mreà saobra}ajnica u

obuhva}enim delovima naseqa [opi}, V. Crqeni i Medo-

{evac.

2) Kapaciteti èlezni~kog saobra}aja su:

– deonica Veliki Crqeni – Lazarevac pruge Beograd –

Bar u duìni od 5.000 m; i

– deonice industrijskog koloseka Vreoci – TENT Obre-

novac i Vreoci – Poqe „B” u duìni od 4600 + 3100 m.

Pruga Beograd-Bar je jednokolose~na i eliktrificira-

na. Od saobra}ajnih kapaciteta postoji jo{ i èlezni~ka

stanica Vreoci sa tri glavna i ~etiri sporedna koloseka.

U sastavu èlezni~ke stanice je i stani~na zgrada, maga-

cin i utovarno-pretovarna rampa.

Razvijenost saobra}ajne infrastrukture dostigla je op-

timalni nivo. Plansko podru~je je na neposredan na~in

povezano sa {irim i uìm okruèwem mreòm savremenih

saobra}ajnica.


Putna mreà

Dràvni put M 22 je savremena saobra}ajnica sa jednom

kolovoznom trakom {irine 7,0 m. To je jedan od zna~ajni-

jih putnih pravaca u Srbiji. Wime se odvija zna~ajan put-

ni~ki i teretni saobra}aj, a izdvaja se kao jedan od opte-

re}enijih putnih pravaca. Saobra}ajnica je mestimi~no

ugroèna prilazima do novoizgra|enih stambenih i pri-

vrednih objekata razli~ite namene.

Saobra}ajnica R 201 je sa savremenim kolovozom {iri-

ne 6,0 m. Zna~ajna je za naseqa kroz koja prolazi jer wome

putuje veliki broj zaposlenih u Kolubarskom basenu. Uz to

je i paralelni pravac putu M 4 i putu M 22.

Saobra}ajnica R 203 je sa savremenim kolovozom {iri-

ne 6,0 m. To je saobra}ajni pravac paralelan putu M 22 od

Lazarevca do Rudnika.

Ukupna duìna regionalnih puteva u okviru Planskog

podru~ja je oko 5.700 m.

Uli~na mreà – saobra}ajnice u nasequ

Uli~na mreà u nasequ u saobra}ajno-tehni~kom smi-

slu nije u dovoqnoj meri razvijena. Formirana je od neka-

da{we mreè poqskih puteva. Ulice su sa promenqivom

{irinom kolovoza a trasirawe nije dobro izvr{eno u od-

nosu na nagnutost terena, pa su uo~qiva vitoperewa kolo-

voza. Raskrsnice i prikqu~ci naj~e{}e nisu dobro obli-

kovani, pa nije omogu}ena dobra preglednost.

Najve}i broj ulica nema ure|ene trotoare i ivi~ne tra-

ke, a berme i kanali su obrasli i ne ~iste se. Asvaltni ko-

lovozi su izvedeni izlivawem tankog sloja asvalta preko

postoje}eg kolovoza. [irine kolovoza su 3–4 m. Izuzetak

je ulica V. Luki}a, regulacione {irine oko 15 m.

Ukr{tawa sa èlezni~kim prugama su izvedena putem

jednog kontrolisanog ukr{tawa u nivou i dva izvan nivoa

pruge sa podvo`wakom.

Javni prevoz putnika

Prevoz putnika u javnom saobra}aju obavqa se redovnim

(prolaznim) linijama dva prevoznika („Lasta”–Beograd i

„Lastra–Lazarevac”) u me|ugradskom i prigradskom sao-

bra}aju. Lokalne prolazne linije su iz Lazarevca za Ste-

pojevac, V.Crqene, Junkovac, Mirosaqce, Leskovac i

Aran|elovac, a interval prolaska je oko 30 minuta. Pored

ovih linija, gra|ani koriste i organizovani autobuski

prevoz radnika. Du` regionalnih puteva ure|ena su autobu-

ska stajali{ta.

@elezni~ki saobra}aj, èlezni~ka mreà i objekti

Magistralna pruga Beograd–Bar prolazi kroz Plansko

podru~je od severa od km 29+332 a do km 34+188 na jugu

ukupnoj duìni od 4.856 m otvorene pruge i prolaznog sta-

ni~nog koloseka.

Pored dva denivelisana ukr{tawa sa drumskim saobra-

}ajnicama u km 29+841 i 36+945, na pruzi se nalaze i put-

ni prelazi u nivou u km 28+616, 31+031 i 36+969 pri ~e-

mu je samo putni prelaz u km 28+616 obezbe|en branicima.

@elezni~ka stanica Vreoci na magistralnoj pruzi Be-

ograd-Bar je od izuzetnog zna~aja za funkcionisawe Elek-

troprivrede Srbije (TENT, TE Morava, JP Kolubara).

Prema zna~aju rangirana je kao stanica áá grupe u sistemu

JP „@eleznice Srbije”.

Stanica je dvonamenska: putni~ka i utovarno-istovar-

na. U okviru putni~kog saobra}aja nema naro~iti zna~aj,

iako u woj staju svi putni~ki i lokalni vozovi i „Beovoz”

koji dnevno saobra}a sa dve garniture do Vaqeva i dve do

Lajkovca.

U teretnom saobra}aju, utovari se i otpremi preko mi-

lion tona ugqa za industrijsku i {iroku potro{wu. Sta-

ni~ni kapaciteti se po potrebi ustupaju RB „Kolubara”.

Pruga je u stani~nom podru~ju osmokolose~na, s tim

{to je jedan kolosek manipulativni a ostali su nameweni

prijemu i otpremi. U sklopu stani~nog podru~ja, povr{ine

od 18 ha su pristupni put (od nadov`waka do stani~ne

ograde), peroni, utovarno-istovarna rampa, stani~na zgra-

da izgra|ena 1950. i rekonstruisana 2000., magacini, dvoj-

na straàra sa dva stana, kolska vaga, vodotoraw i bunar,

TS, dizel-agregat i stani~na oprema. U zgradi je sme{te-

na telekomanda na magistralnom signalnom kablu Resnik

– Poèga, kontrolni ure|aji i ure|aji putnog prelaza.

Industrijski kolosek TENT sluì za potrebe termoe-

lektrana „Nikola Tesla” u Obrenovcu za snabdevawe elek-

trana ugqem. Kolosek je normalni sa elektro vu~om, kate-

gorije D2. Paralelan je koloseku pruge Beograd-Bar sa ko-

jom je u vezi preko stanice Vreoci sa dva pristupna kolo-

seka i pripadaju}im skretnicama na ulaznom i izlaznom

bloku stanice.

Utovar ugqa obavqa se preko utovarnih postrojewa na

kolosecima u èlezni~koj stanici Nikola Tesla opremqe-

noj potrebnom opremom i kolosecima za utovar i manipula-

ciju. Otprema i prijem vozova obavqa se iz stanice Vreoci.

Duìna koloseka je 3.739 m otvorene pruge, prolaznog

koloseka i izvla~waka na bloku 2.

Industrijski kolosek Baro{evac–Vreoci je u vlasni-

{tvu RB „Kolubara” i sluì za dopremu ugqa sa Poqa „D”.

Pruga je uzanog koloseka sa elektro vu~om. Kolosek je pa-

ralelan regionalnom putu R 201.

U Vreocima je raspore|en ve}i broj koloseka za potre-

be drobilane, su{are i klasifikacije ugqa, ali i za po-

trebe odràvawa svih kapaciteta kao i dopreme delova i

opreme.

Ukupna duìna svih koloseka u granicama plana je oko

24.900 m.

Ograni~ewa razvoja saobra}ajnog sistema su:

– dràvni putevi su sa velikim brojem prikqu~aka sa

privatnih parcela;

– ukr{taj sa magistralnom prugom u nivou;

– poloàj trasa saobra}ajnica u odnosu na planove raz-

voja i {irewa kopova;

– planirano raseqavawe naseqa Vreoci; i

– razgranata i brojna visokonaponska prenosna mreà.

Potencijali razvoja saobra}aja su:

– otvarawe novih kopova daje podsticajni impuls za

mnoge privredne delatnosti, {to ima uticaja na razvoj sa-

obra}aja;

– potreba za transportom razli~itih vrsta roba u du-

èm vremenskom periodu; i

– potreba za prevozom velikog broja radnika.

Na osnovu stawa saobra}ajne infrastrukture i plani-

ranog razvoja povr{inskih kopova mogu se izvesti slede}i

zakqu~ci:

– koridor dràvnog puta M 22 nalazi se u zoni plani-

ranog razvoja kopa „Ju`no poqe’’;

– koridor èlezni~ke pruge Beograd – Bar nalazi se u

uzanom pojasu izme|u kopa „Ju`no poqe” i Poqa „D”, {to

nije povoqna varijanta za saobra}ajnicu takvog zna~aja; i

– lokalni putevi }e se na}i u zoni rudarskih radova na

kopovima „Ju`no poqe” i Poqe „D’’; neophodna je fazna

rekonstrukcija mreè lokalnih puteva prema dinamici na-

predovawa rudarskih radova.

8. Telekomunikacije

Fiksne telekomunikacije

Plansko podru~je pripada mre`noj grupi 011 Beograd.

Naseqe Vreoci ima krajwu telefonsku centralu tipa

SI2000 kapaciteta 1200 prikqu~aka na koju su ukqu~ena

1144 telefona. U nasequ je izgra|ena odgovaraju}a mesna

telefonska mreà kapaciteta oko 1200 prikqu~aka koja se

sastoji iz podzemnih TT kablova, samostoje}ih razvodnih

ormana, spoqa{wih TT izvoda na stubu i unutra{wih TT

izvoda. S obzirom na to da je telefonska centrala relativ-

no zastarela i nema mogu}nost za savremenije prikqu~ke, u

nasequ nije ukqu~en jo{ uvek nijedan ISDN prikqu~ak.


Kroz katastarsku op{tinu Vreoci prolaze zna~ajni ma-

gistralni kapaciteti telekomunikacione infrastrukture:

– magistralni opti~ki kabl Beograd–Vaqevo–Uìce-

Podgorica poloèn je pored magistralnog puta M 22 (sa

ovog opti~kog kabla izgra|en je privodni opti~ki kabl sa

kojim je krajwa centrala Vreoci povezana na ~vornu cen-

tralu Lazarevac) i

– me|umesni koaksijalni kabl poloèn pored regio-

nalnih puteva R201 i R203.

Navedeni objekti su vlasni{tvo „Telekom Srbija” AD. Po-

red toga postoje i kablovi koji pripadaju PD RB „Kolubara”.

Mobilna telefonija

Plansko podru~je pokrivaju tri operatera mobilne te-

lefonije: VIP (060 i 061) „Telenor” – raniji „Mobtel”

(062 i 063) i „Telekom Srbija” (064 i 065). „Telenor” ima

u radu jednu baznu stanicu na lokaciji koja nije ugroèna

kopovima. „Telekom Srbija” ima izgra|enu jednu baznu sta-

nicu koja je u industrijskoj zoni i nije ugroèna kopovi-

ma. Do 2010. god. planira se postavqawe jo{ dve stanice.

Telekomunikacioni kablovi PD RB „Kolubara”

PD RB „Kolubara” na podru~ju Vreoca ima zna~ajne sop-

stvene telekomunikacione objekte. U industrijskoj zoni je

locirana ~vorna automatska telefonska centrala koja je

povezana telefonskim kablovima sa zna~ajnim objektima

kombinata i to:

– telefonski kabl kapaciteta 150h4h0,9 prema direkci-

ji u Lazarevcu, du` puteva R 201 i R 203;

– telefonski kabl kapaciteta 100h4h0,9 prema TE „Ko-

lubara B”, postavqen du` puta R 201;

– telefonski kabl kapaciteta 27h4h0,9 prema kopovima

„Tamnava”, postavqen du` puta R 201; i

– telefonski kabl kapaciteta 100h4h0,9 prema elektra-

ni „Kolubara A”, postavqen du` puta R 201.

U prvoj fazi razvoja rudarskih radova (do 2011.), u zna-

~ajnoj meri je ugroèna sva postoje}a telekomunikaciona

infrastruktura i to:

– lokacija sada{we telekomunikacione centrale;

– vi{e od dve tre}ine sada{we mesne telefonske mreè;

– magistralni opti~ki kabl Beograd – Vaqevo, jer se

izme{ta magistralni put M 22 u duìni od oko 6.800 m;

– me|umesni koaksijalni kabl, jer se izme{ta regional-

ni put R-201 u duìni od 1.200 m; i

– telekomunikacioni kablovi PD RB „Kolubara” TD

16 100h4ho0,9; TD16 27h4h0,9 i TD 16 20h4h0,9 u duìni od

po 1.200 m uz regionalni put R 201 na delu gde se isti iz-

me{ta.

9. Elektroenergetska infrastruktura

Na planskom podru~ju je razvijena gusta mreà elektro-

energetskih objekata, kojima upravqaju:

– JP „Elektromreà Srbije” koristi dva dalekovoda od

110 kV;

– PD RB „Kolubara” Lazarevac d.o.o. ~iji elektroener-

getski objekti naponskog nivoa od 6kV do 110 kV sluè za

napajawe sopstvenih pogona; i

– PD „Elektrosrbija Kraqevo” d.o.o., Elektrodistri-

bucija Lazarevac, koja upravqa lokalnom elektrodistribu-

tivnom mreòm naponskog nivoa od 0,4 kV do 35 kV, za na-

pajawe elektri~nom energijom doma}instava i mawih pri-

vrednih objekata.


Objekti 110 kV––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red. br. Naziv Karakteristike Vlasni{tvo Opis

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 TS 110/35 kV Vreoci 3h63mVA PD Kolubara Napaja elektri~nom energijom

povr{inske kopove i pogone za

preradu ugqa

2 DV 110 kV „1112” êli~no re{etkasti stubovi, JP EMS Spaja TE Kolubara i

Al^ 3x240mm2 TS 110/35 kV Vreoci

3 DV 110 kV „1111” êli~no re{etkasti stubovi, JP EMS Spaja TE Kolubara i

Al^ 3x240mm2 TS 110/35 kV Vreoci

4 DV 110 kV 107/1 êli~no re{etkasti stubovi, JP EMS Spaja TE Kolubara i

Al^ 3x120mm2 TS 110/35 kV Jabu~je

5 DV 110 kV 120/1 êli~no re{etkasti stubovi, JP EMS Spaja TE Kolubara i

Al^ 3x150mm2 TS 110/35kV O~aga

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Objekti 110 kV od 1–3 su od velikog zna~aja za napajawe PD RB „Kolubara”, dok su ostali od velikog zna~aja za na-

pajawe elektri~nom energijom regiona.

Objekti 35 kV––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red. br. Naziv Karakteristike Vlasni{tvo Opis

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 TS 35/10 kV Vreoci 2h4mVA Elektro- Napaja elektri~nom energijom

distribucija potro{a~e u Vreocima u

Lazarevac Velikim Crqenima

2 DV 35 kV Betonski stubovi Elektro- Spaja TS Lazarevac 1 i

Lazarevac 1– Vreoci Al^ 3x50mm2 distribucija TS Vreoci

Lazarevac

3 DV 35 kV êli~no re{etkasti stubovi Elektro- Spaja TS Lazarevac 1 sa

Lazarevac 1– Al^ 3x95mm2 distribucija TE Kolubara i TS Unoverzal

Univerzal Lazarevac

4 DV 35 kV Istok 1 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa

Al^ 3x150mm2 TS 35/6 kV Isto~no poqe


Al^ 3x150mm2 TS 35/6 kV Isto~no poqe


Al^ 3x150mm2 TS 35/6 kV Separacija

7 DV 35kV Rudnik 5 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa

Al^ 3x150mm2 TS 35/6 kV, 35/20 kV Zeoke 5

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

8 DV 35 kV Rudnik 6 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa

Al^ 3x150mm2 TS 35/6 kV, Zeoke 3

9 DV 35 kV Rudnik 3 êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa

Al^ 3x150mm2 TS Poqe B i TS Rudovci

10 DV 35 kV Rudnik 4a êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa

Al^ 3x95mm2 TS Poqe D

11 DV 35 kV Rudnik 4b êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa

Al^ 3x95mm2 TS Poqe D

12 DV 35 kV Suva êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa

separacija Al^ 3x95mm2 TS Toplana

13 DV 35V Centralni êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa

remont Al^ 3x95mm2 TS Centralni remont

14 DV 35 kV Nova êli~no re{etkasti stubovi PD Kolubara Spaja TS 110/35 kV Vreoci sa

toplana Al^ 3x150mm2 TS Nova toplana

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Navedeni objekti su zna~ajni za napajawe elektri~nom energijom objekata RB „Kolubara”, kao i potro{a~a Elektro-

distribucije i van planskog podru~ja.

Objekti 10 kV––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red.br. Naziv Karakteristike Vlasni{tvo Opis

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 Izvod 10 kV Mlin iz Drveni stubovi, Elektro- Napaja 1 TS 10/0.4 kV u

TS 35/10 kV Vreoci Cu 3x25mm2 distribucija Vreocima

Lazarevac

2 Izvod 10 kV Betonski, ~eli~no re{etkasti stubovi Elektro- Napaja 7 TS 10/0.4 kV u

Medo{evac iz Al^ 3x50mm2 distribucija Vreocima i 4 u Medo{evcu

TS 35/10 kV Vreoci Lazarevac

3 Izvod 10 kV Veliki Betonski stubovi Elektro- Napaja 8 TS 10/0.4 kV u

Crweni Al^ 3x50mm2 distribucija Velikim Crqenima i

iz TS 35/10 kV Lazarevac daqe spaja sa TS 35/10 kVVreoci Univerzal

4 Izvod 10 kV Montaà Kablovski XHP48 3x70 Elektro Napaja 1 TS 10/0.4 kV u

iz TS 35/10 kV Vreoci distribucija Vreocima

Lazarevac

5 Izvod 10 kV Radqevo Betonski stubovi Elektro- Napaja 4 TS 10/0.4 kV u

iz TS 35/10 kV Vreoci Al^ 3x50mm2 distribucija Vreocima

Lazarevac

6 Izvod 10 kV Betonski stubovi Elektro- Napaja 2 TS 10/0.4 kV u

Univerzal Al^ 3x50mm2 distribucija Vreocima i 1 u Velikim

iz TS 35/10 kV Vreoci Lazarevac Crqenima i daqe spaja

sa TS 35/10 kV Univerzal

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Objekti 10 kV su zna~ajni za napajawe planskog podru~ja (KO Vreoci), posebno, delova naseqenih mesta Veliki Cr-

qeni i Medo{evac.

Niskonaponska mreà

Niskonaponska mreà na planskom podru~ju je izvedena na betonskim stubovima, najve}im delom u blizini lokalnih

puteva. Oko 40% mreè je izvedeno Al^ provodnikom preseka od 25–50 mm2, dok je oko 60% mreè izvedeno provodni-

kom samonose}im kablovskim snopom (SKS) po betonskim stubovima. Orijentacione duìne vodova niskog napona po

trafostanicama 10/0.4 kV, kao i broj potro{a~a su prikazani u tabeli:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Provodnik XOO/O-A Provodnik AL^Red. Trafostanica 6 Inst. Broj –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

br. (10)/0.4kV snaga Potr. 70mm2 35mm2 16mm2 50mm2 35mm2 25mm2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 Mlin 400 214 1800 800 1200 800

2 Kod Crkve 160 152 700 1200 3500 900

3 Zavod 1000 600 3600

4 Vaga 1000 3400 800

5 Luki}i 100 49 500 700 4600

6 Brzak 50 10 200 800

7 Utovarna stanica 250 81 900 3200 800

8 Dom 250 157 600 1000 2900 700

9 Ivanovi}i 800 4100 400

10 VI Reon 100 135 25

11 Petkovi}i 100 96 200 700 3400 1300

12 Preseka 400 2100 3600 1000

13 Savatijevi}i 400 800 3900 500

14 Ujalica 100 76 500 5000 3000 3000

15 @elezni~ka stanica 250 3 500 600 3600 1200

16 Stari vodovod 250 0 300 100 2100

Ukupno: 2010 973 6400 12025 48900 11400 3000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Ograni~ewa koja name}e razvoj rudarskih radova mogu

se razre{iti odgovaraju}im planskim merama:

– izme{tawe i izgradwa elektroenergetskih objekata

se moè planirati samo u infrastrukturnim koridorima

ili prostorima koji nisu rezervisani za rudarske radove;

– trase elektroenergetskih vodova moraju biti uskla|e-

ne sa trasama drugih infrastrukturnih objekata prema va-

è}im pravilnicima;

– elektroenergetski objekti naponskog nivoa 110 kV i

35 kV na lokacijama planiranih rudarskih iskopa, moraju

se izmestiti ili se wihova funkcija mora nadomestiti iz-

gradwom novih objekata;

– objekti naponskog nivoa 110 kV i 35 kV napajaju elek-

tri~nom energijom i potro{a~e izvan Planskog podru~ja,

{to je i razlog wihovog ostavqawa u funkciji;

– ukidawe delova elektroenergetske mreè 10 kV i 0.4 kVmora biti uskla|eno sa dinamikom napredovawa povr{in-

skih kopova i dinamikom iseqavawa; i

– potro{a~i elektri~ne energije koji ne}e biti iseqe-

ni moraju imati uredno napajawe elektri~nom energijom.

Ukoliko su napojni elektroenergetski objekti naponskog

nivoa 10 kV i 0.4 kV ugroèni napredovawem rudarskih

radova, tada je potrebno izgraditi pomo}ne elektroener-

getske objekte za napajawe tih potro{a~a.

10. Toplotna energetika

U industrijskom kompleksu Vreoca je 1979. godine za

potrebe korisnika tehnolo{ke pare (su{are ugqa i fa-

brike gas betona), kao i za potrebe grejawa industrijskih

pogona, izgra|ena toplana sa dva parna kotla, svaki maksi-

malne trajne produkcije po 19,44 kg/s (70 t/h) pregrejane pa-

re pritiska r = 59 bar i temperature t = 450ºS. Kapacitet

jednog kotla je bio dovoqan za ukupne potrebe kompleksa za

tehnolo{kom parom i toplotom za grejawe, dok je drugi ko-

tao bio rezervni. Rezervni kotao se koristi za potrebe da-

qinskog grejawa gradskog jezgra Lazarevca i „Stakleni-

ka” u [opi}u.

Postoje}i sistem snabdevawa korisnika tehnolo{kom pa-

rom i toplotom za grejawe sastoji se iz slede}ih podsistema:

– toplotni izvor, „Toplana Vreoci” sa toplotno-pre-

dajnom stanicom (TPS) i kotlarnica u „Stakleniku”;

– parovod od toplane do korisnika tehnolo{ke pare i

sistema parnog grejawa, odnosno cevna vrelovodna mreà

za korisnike grejawa toplom vodom;

– toplotne podstanice kod korisnika toplote u siste-

mu daqinskog grejawa; i

– sekundarna razvodna mreà i grejna tela kod krajwih

korisnika toplote.

Toplotni izvor. Industrijska kotlarnica Vreoci i to-

plotno predajna stanica (TPS), odnosno pumpno-izmewi-

va~ka stanica (IS) sa pripadaju}om opremom, sme{tena je

u industrijskom krugu Vreoca, u neposrednoj blizini su{a-

re ugqa. Kotlarnica se sastoji iz dva parna kotla. Kao go-

rivo se koristi kolubarski lignit dowe toplotne mo}i

Hd=6500 kJ/kg. Para proizvedena u kotlovima toplane ko-

risti se za potrebe su{ewa ugqa u autoklavama i to 0,325 tzasi}ene pare pritiska p = 31 bar i temperature t = 234ºS

po proizvedenoj toni su{enog ugqa. Suvozasi}ena para r =

31 bar i temperature t = 234ºS se dobija obarawem parame-

tara sveè, pregrejane pare u reducir-rashladnoj stanici.

Predajnik toplote u TPS je vodena para pritiska r = 17

bar i temperature t = 203ºS, koja se, tako|e, dobija sniè-

wem parametara sveè pare iza kotlova u reducir-rashlad-

noj stanici. Toplotno predajna stanica se sastoji iz dve

identi~ne pumpno-izmewiva~ke stanice, koje su potpuno

odvojene i nezavisne u pogonu. Toplotno predajna stanica

je opremqena svim potrebnim ure|ajima (cirkulacione i

diktir pumpe, ekspanzioni sud itd.), kao i merno-regula-

cionom opremom neophodnom za pravilno funkcionisawe.

Regulacija koli~ine toplote koja se predaje korisnicima

je kvalitativna, tj. promenom temperature polazne vode tr,

a bez promene protoka u mreì.

U krugu „Staklenika” u [opi}u postoje dve kotlarni-

ce sa po ~etiri toplovodna kotla loènih te~nim gorivom

– mazutom. Kotlarnice rade kao odvojeni sistemi. Ukupan

kapacitet obe kotlarnice je 8 h 4,652 MJ/s = 37,216 MJ/s.Ponovnim angaòvawem kotlova u „Stakleniku” omogu}e-

no je prikqu~ewe znatnog broja novih individualnih ko-

risnika toplote za grejawe iz „Toplane Vreoci”.

Cevna vrelovodna mreà sistema daqinskog grejawa se

sastoji od dva vrelovoda, jednog polaznog i jednog povrat-

nog, dimenzija cevi Ø610 h 7,1 mm, od TPS u Vreocima do

{ahte na ulazu u Lazarevac, tzv. {ahte [0, uglavnom nad-

zemno vo|eni, delimi~no poloèni u kanalu. Vrelovod

primarne vrele vode je projektovan za maksimalne tempera-

ture u polaznom i povratnom vodu tr/tp = 130/75ºS, odnosno

za toplotnu snagu 160 MJ/s, {to je planirani toplotni

konzum u 2020. godini. Sekundarna cevna mreà sastoji se

od predizolovanih cevi odgovaraju}eg pre~nika, prete`no

ukopanih u zemqu, samo delimi~no poloènih u kanale.

Postoje}i sistem vrelovodnog daqinskog grejawa iz

TPS Vreoci pokriva konzumno podru~je koje obuhvata grad

Lazarevac i mawi broj usputnih korisnika, dok se Stakle-

nik ponovo greje toplotom iz sopstvenih kotlarnica. In-

dustrijski krug u Vreocima se tako|e pokriva potrebnom

koli~inom toplote za grejawe, ali ne vrelovodnim razvo-

dom, ve} parnom razvodnom mreòm.

Sada{wa instalisana toplotna snaga korisnika to-

plote projektovana na osnovu Prostornog plana Republike

Srbije i GUP Lazarevca data je u Tabeli 1. Pri oceni po-

rasta toplotnog konzuma uzet je u obzir plan izgradwe no-

vih pogona Kolubare–Metal u industrijskoj zoni Lazarev-

ca, preko puta fabrike za pripremu pija}e vode, gde su ve}

zavr{eni gra|evinski radovi na izgradwi hale za remont

elektro-motora.

Tabela 1: Postoje}a toplotna snaga instalisana

kod korisnika u kW––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Redni br. Korisnik 2006.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Lazarevac 49 100

2. Staklenik 36 150

3. V. Crqeni –

4. Vreoci –

5. [opi} –

6. Industrija 28 744

––––––––––

Ukupno 1 – 5 85 250

––––––––––

Ukupno 1 – 6 113 994

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U tabeli 1. je data projektna toplotna snaga prema ko-

joj je izvr{eno dimenzionisawe, odnosno instalisana sna-

ga u grejnim telima, predajnim podstanicama i kapacitet

razvodne cevne mreè. Za odre|ivawe stvarno potrebne

snage toplotnog izvora merodavan je faktor stvarnog opte-

re}ewa fstv, koji uzima u obzir nejednovremenost potro{we

toplote kod korisnika, rezerve koje su projektanti bili

du`ni da uzmu u obzir kod projektovawa ku}nih instalaci-

ja, kao i reìm rada sistema daqinskog grejawa (sa ili bez

no}nih prekida). Odre|ivawe faktora stvarnog optere}e-

wa fstv sistema daqinskog grejawa u op{tini Lazarevac je

bio predmet brojnih projekata i kao merodavne vrednosti

ovde su usvojene veli~ine date u Tabeli 2.

Tabela 2: Faktor stvarnog optere}ewa fstv

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

R. br. Deo toplotnog Faktor stvarnog

konzuma optere}ewa fstv––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Lazarevac 0,73

2. V. Crqeni, Vreoci, [opi} 0,82

3. Industrija – Vreoci 0,75

4. Staklenik 1,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Mnoèwem odgovaraju}e instalisane toplotne snage

korisnika sa odgovaraju}im faktorom stvarnog toplotnog

optere}ewa i koeficijentom 1,05 koji uzima u obzir pla-

nirane gubitke u mreì, dobijaju se vrednosti stvarno po-

trebne maksimalne snage toplotnih izvora, koje su date u

Tabeli 3.

Tabela 3: Potrebna snaga izvora u kW pri tsp = – 16ºS

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

R. br. Konzum 2006.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Lazarevac 37 640

2. V. Crqeni –

3. [opi} –

4. Industrija* 20 000

Ukupno 95 600

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

*Samo onaj deo koji se greje toplom vodom, a ne parom.

Korisnici toplote u industrijskoj zoni su:

„Kolubara-Prerada”. U 2005. godini prera|eno je 14,89

mil. t ugqa (od ~ega najve}i deo ugqa za TENT i TE „Kolu-

bara A”, i Toplanu), proizvedeno 642.064 t su{enog ugqa i

oko 632.875 t sve{e pare za tehnolo{ke potrebe i grejawe.

Godi{wa proizvodwa vode na vodozahvatu je oko 3,3 mili-

ona m3, od ~ega je 1,68 miliona m3 pija}e vode koja se ispo-

ru~uje gra|anima Vreoca, Lazarevca i dr. Oko 300.000 m3

tehnolo{ke vode isporu~uje se preduze}ima u privrednoj

zoni Vreoca. „Kolubara-Prerada” godi{we ispu{ta oko

1,8 miliona m3 otpadnih voda u reku Kolubaru. Godi{we

potro{wa tehnolo{ke pare za su{ewe ugqa iznosi

0,325hQ, gde Q ozna~ava planiranu godi{wu proizvodwu

su{enog ugqa. To zna~i da je za ustaqenu godi{wu proiz-

vodwu od 650 000 t su{enog ugqa potrebna produkcija od

oko 26,5 t/h sveè pare 8 400 sati godi{we. Kada se tome

doda sopstvena potro{wa pare (za zagrevawe napojne vode

itd), kao i potro{wa pare za fabriku gas-betona i greja-

we industrijskog kruga u Vreocima, dobija se potrebna go-

di{wa koli~ina za tehnolo{ke potrebe i grejawe potro-

{a~a u industrijskom krugu od oko 320 000 t sveè pare, od-

nosno potrebna produkcija od 40 t/h u toku 8 400 sati rada

toplane. Potrebna koli~ina pare za daqinsko grejawe La-

zarevca je oko 240 000 t pare godi{we, {to daje ukupnu po-

trebnu koli~inu pare od 560 000 t, odnosno prose~nu godi-

{wu produkciju od oko 70 t/h sveè pare.

PD Kolubara-Metal d.o.o. Proizvodne hale se greju pa-

rom, a kancelarijski prostor toplom vodom. Toplotu za

grejawe isporu~uje toplana, koja se nalazi u neposredoj

blizini. Kao energent za grejawe novih proizvodnih hala

u Vreocima, ako ih bude, predvi|a se zemni gas, a nove pro-

izvodne hale u Lazarevcu, na lokaciji „O~aga”, greja}e se

daqinski iz budu}eg izvora toplote za grejawe.

11. Izme{tawe reka i kontrola poplava

Reka Kolubara je glavni vodotok koji, pravcem jug – se-

ver, proti~e kroz centralni deo Kolubarskog lignitskog

basena, odnosno preko leì{ta ugqa i u koju se, u zoni sa-

da{wih i budu}ih kopova, sa desne strane uliva reka Turi-

ja, (koja proti~e severnim obodom eksploatacionog podru~-

ja Basena), Pe{tan i Lukavica (i pritoka O~aga), a sa le-

ve strane reka Kladnica i Vrani~ina.

Ve}ina navedenih vodotoka je u posledwih 50 godina

sukcesivno parcijalno regulisana. Prvi projekti ure|ewa

Kolubare poti~u iz 1957. godine. Neki od navedenih vodo-

toka su u posmatranoj zoni ure|ivani u vi{e navrata i raz-

li~itim povodom ali je ciq wihovog ure|ewa uvek bio za-

{tita dobara u priobaqu (objekata primarne infrastruk-

ture, naseqa i poqoprivrednih povr{ina) od poplava, ra-

di nesmetanog odvijawa privrednih aktivnosti, od kojih je

najzna~ajnija eksploatacija ugqa. Peka Kolubara je dopun-

ski izme{tena i regulisana i zbog otvarawa kopa „Tamna-

va – Isto~no poqe”.

Zna~ajan deo hidrografske mreè se i daqe nalazi u

prostoru budu}ih otkopnih poqa. Daqi razvoj eksploataci-

je ugqa u Kolubarskom basenu zahteva prethodno i blago-

vremeno ure|ewe (regulaciju i izme{tawe) vodotoka koji

direktno kontaktiraju sa kopovima. Potrebno je kvalitet-

no planirati i generalno re{iti pravce i dinamiku izme-

{tawa vodotoka u ciqu obezbe|ewa prostora za daqu povr-

{insku eksploataciju ugqa.

Reka Pe{tan svojim dowim tokom proti~e preko plani-

ranih eksploatacionih poqa „Ju`no poqe” i Poqe „E”.

Kako se radi o perspektivnim kopovima, koji }e u odre|e-

nom trenutku preuzeti glavninu proizvodwe ugqa u Kolu-

barskom basenu, u ciqu wihove za{tite, poplavne vode re-

ke Pe{tan se moraju kontrolisati na delu na kome se re~-

ni tok pribliàva navedenim kopovima.

Posmatraju}i poloàj eksploatacionog dela leì{ta

ugqa i poloàj prirodnih vodotoka na wemu, moè se za-

kqu~iti da se u nastupaju}em periodu mora i daqe vr{iti

sukcesivna ali blagovremena dislokacija vodotoka, u bilo

kom scenariju, odnosno strategiji razvoja i otvarawa no-

vih otkopnih poqa u Kolubarskom lignitskom basenu

(sredworo~no „Ju`no poqe” i Poqe „E”) kao i kratkoro~-

no zbog otvarawa projektovanog kopa „V. Crqeni”. Samo na

taj na~in se osloba|a prostor za razvoj povr{inske eksplo-

atacije ugqa po potrebnoj dinamici i stvaraju uslovi da se

leì{te do kraja iskoristi na optimalan na~in. Daqi

razvoj Poqa „D” nije povezan sa zna~ajnim dislocirawem

i regulacijom prirodnih vodotoka i svodi se na skra}iva-

we potoka Jaruga i wegovih pritoka i to iz pravca vrha

sliva ka wihovom u{}u, {to ne spada u poduhvate visokog

tehni~kog i ekonomskog zna~aja.

S obzirom da se vodotoci moraju posmatrati kao hidra-

uli~ko – morfolo{ke celine, za plansko podru~je je rele-

vantan tok Kolubare nizvodno od izlaska wenog toka iz

granica KO Vreoci i ~ini ga profil mosta na putu V. Cr-

qeni – Obrenovac, odnosno vodozahvata za TE „Kolubara

A” koji je lociran u koritu Kolubare u profilu mosta. Du-

ìna razmatranog sektora reke Kolubare je oko 7,5 km, me-

reno po matici reke a najuzvodniji razmatrani profil je u

zoni u{}a reke Lukavice. Na ovom sektoru Kolubare je lo-

ciran sada{wi povr{inski kop „Tamnava – Isto~no poqe”

kao i prostor isto~no i ju`no od ovog kopa na kome su pla-

nirani budu}a otkopna poqa, „V. Crqeni” i „Ju`no poqe”.

Na posmatranom prostoru, potrebno je analizirati i

pritoke Kolubare i to:

– reku Pe{tan od u{}a u Kolubaru do starog Lazareva~-

kog puta,

– reku Lukavicu u zoni u{}a u Kolubaru, kao i

– vodotoke Jaruga i Stari Pe{tan koji proti~u sredi-

{wim delom KO Vreoci.

Reka Kolubara

U periodu od 1975. do 1977. godine, izvr{eno je izme-

{tawe i regulacija Kolubare u ciqu otvarawa PK „Tama-

nava – Isto~no poqe” i wegove za{tite od poplava. Ova

regulaciona intervencija na toku je drugo drasti~no dis-

locirawe korita i skra}ewe toka Kolubare na sektoru od

vodozahvata do u{}a Vrani~ine. Realizovano re{ewe za-

{tite PK „Tamnava – Isto~no poqe” od voda Kolubare i

wenih levih pritoka, reke Vrani~ine i potoka Skobaq, sa-

stoji se u izme{tawu korita Kolubare na potezu od mosta

na pruzi Vreoci – Obrenovac (km 28+880) do u{}a Vrani-

~ine (km 37+380) i izgradwi odbrambenih nasipa.

U ciqu otvarawa PK „Veliki Crqeni”, tokom 2005. go-

dine otpo~eli su radovi na izme{tawu korita reke Kolu-

bare na potezu od mosta kod vodozahvata za TE „Kolubara

A” (km 30+670 postoje}eg toka Kolubare) do tzv. „Plavog

mosta” (km 34+960) u ukupnoj duìni od 4,65 km. Ovo iz-

me{tawe korita reke Kolubare, tre}e po redu na ovom sek-

toru, je á faza izme{tawa korita reke Kolubare, od tri


faze koje su predvi|ene Generalnim projektom izme{tawa

i regulacije reke Kolubare, Pe{tana, Lukavice i Vrani-

~ine u zoni PK „Tamnava – Isto~no poqe” i budu}ih kopo-

va u centralnom delu Kolubarskog lignitskog basena.

Izme{teno korito na ovom sektoru, delimi~no je (u du-

ìni od 3,13 km), pozicionirano na unutra{wem odlaga-

li{tu jalovine PK „Tamnava isto~no poqe”. Na tom delu

je pove}ana povr{ina proticajnog profila minor korita,

iz razloga da se smawe brzine te~ewa i na taj na~in smawi

eroziono dejstvo toka na dno i obale korita koje je formi-

rano u jalovini.

Na trasi izme{tenog korita Kolubare na mestu neisko-

ri{}ene kasete za pepeo, ~ija je dubina 10–13 m, povr{ina

oko 12 ha i zapremina oko 1.8h106 m3, formirano je proto~-

no jezero koje je uklopqeno u regulisano korito.

Reka Pe{tan

Reka Pe{tan je u svom dowem toku, od u{}a u Kolubaru

(km 0+000) do mosta na pruzi Beograd – Bar (km 3+070),

regulisana 1981. godine. Regulacija se sastojala od izrade

trapeznog korita kao i izgradwe obostranih odbrambenih

nasipa. Regulacija reke Pe{tan se na isti na~in produà-

va i uzvodno od pruge do km 4+255. U regulisanom koritu

Pe{tana, na potezu izme|u u{}a u Kolubaru i Ibarske ma-

gistrale, na km 1+065 izgra|ena je kaskada kojom se kon-

troli{e niveleta dna i kompletnog regulisanog korita u

uzvodnom smeru.

Jaruga i Stari Pe{tan

Vodotoci Jaruga i Stari Pe{tan ~ine ostatak origi-

nalne hidrografske mreè koja je ostala neizmewena u pe-

riodu posle 1957. godine. Sliv potoka Jaruga se prostire

na delu teritorije KO Vreoci i Medo{evac, sa koje ovaj

vodotok drenira povr{inske vode. Jaruga se uliva u Stari

Pe{tan koji daqe, u nizvodnom smeru proti~e ka severu

kroz me|uprostor izme|u sada{weg toka reke Kolubare i

magistralnog puta M 22. Tok Starog Pe{tana, osim kroz

Vreoce, proti~e pribli`no paralelno sa Kolubarom i ma-

gistralom, delom i kroz teritoriju KO Veliki Crqeni i

KO Cvetovac. Stari Pe{tan se uliva u Kolubaru na km30+100 (oko 500 m nizvodno od vodozahvata i CS za TE

„Kolubara A”). Uliv Starog Pe{tana u Kolubaru se vr{i

cevastim propustom kroz desnoobalni nasip.

U Jarugu se, kao u recipijent u zoni pogona prerade

ugqa u Vreocima, uliva otpadna voda od mokre separacije

ugqa, posle tretmana u primarnom talo`niku i lagunama.

Na taj na~in se u Jarugu, kao i u Stari Pe{tan („Crna vo-

da”), upu{ta delimi~no pre~i{}ena voda iz pogona za tret-

man otpadne vode. S obzirom na morfolo{ke karakteri-

stike Starog Pe{tana, pre svega relativno mali podu`ni

pad, kao i koli~ine suspenzije koja se u wega upu{ta, vre-

menom dolazi do taloèwa suspenzije u koritu odnosno iz-

dizawa dna i smawewa proticajnog profila. Drugim re~i-

ma, u sada{wim uslovima, korito Jaruge, a posebno korito

Starog Pe{tana, predstavqaju svojevrstan dopunski talo-

`nik za suspendovane materije od separacije ugqa. Iz tog

razloga je potrebno periodi~no ~istiti korito ovih reci-

pijenata, celom duìnom. U suprotnom, u vreme povodwa,

dolazi do izlivawa atmosferske i otpadne vode po okol-

nom terenu i priobalnom delu naseqa Vreoci, {to brutal-

no naru{ava ìvotnu sredinu.

Reka Lukavica

Reka Lukavica je desna pritoka Kolubare, u koju se uli-

va na km 39+000. Reka Lukavica samo mawim delom prola-

zi kroz teritoriju KO Vreoci i to pri u{}u u Kolubaru.

Lukavica je regulisana u duìni od oko 7,5 km u ciqu za-

{tite poqoprivrednih povr{ina u nizvodnom toku i gra-

da Lazarevca, od km 0+000 (u{}e u Kolubaru) do km 7+419.


Tabela 1: Statisti~ki parametri serija sredwe mese~nih i godi{wih proticaja

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Profil Para- Meseci

metar ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– God.

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kolubara Q(m3/s) 16.96 25.53 29.45 24.32 21.67 17.32 10.88 7.155 5.277 6.545 10.91 15.22 15.94

pre σ(m3/s) 11.03 17.51 21.26 16.59 18.82 13.89 9.275 9.598 3.732 7.256 10.68 12.10 6.760

Pe{tana Cv 0.65 0.69 0.72 0.68 0.87 0.80 0.85 1.34 0.71 1.11 0.98 0.80 0.42

Cs 1.28 0.77 1.00 1.13 1.85 1.91 2.10 4.50 1.71 2.90 1.89 1.34 1.29

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Pe{tan – Q(m3/s) 0.880 1.489 1.691 1.126 1.091 0.892 0.493 0.452 0.226 0.265 0.461 0.719 0.815

u{}e σ(m3/s) 0.819 1.480 1.838 1.474 1.478 1.402 0.714 1.103 0.360 0.428 0.621 0.839 0.584

Cv 0.93 0.99 1.09 1.31 1.35 1.57 1.45 2.44 1.59 1.62 1.35 1.17 0.72

Cs 1.59 1.12 1.97 3.15 2.15 3.82 3.18 4.08 5.02 4.12 3.34 1.81 1.50

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kolubara Q(m3/s) 17.84 27.02 31.14 25.44 22.76 18.21 11.37 7.606 5.502 6.810 11.37 15.94 16.75

posle σ(m3/s) 11.78 18.91 22.93 17.79 20.20 15.08 9.858 10.30 3.924 7.569 11.23 12.88 7.269

u{}a Cv 0.66 0.70 0.74 0.70 0.89 0.83 0.87 1.35 0.71 1.11 0.99 0.81 0.43

Pe{tana Cs 1.32 0.79 1.04 1.21 1.89 2.07 2.16 4.52 1.70 2.90 1.96 1.38 1.32

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 2: Verovatno}a pojave maksimalnih godi{wih proticaja na hidrolo{ki izu~enim vodotocima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Verovatno}a pojave p [%]Reka Profil Fsl (km2) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––– v.s „Analog”

0.1 1 2 5 10

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kolubara Pre u{}a Pe{tana 1959 844 631 566 478 411 B. Brod

Kolubara Posle u{}a Pe{tana 2126 862 650 585 497 428 B. Brod

Pe{tan U{}e 167 237 175 156 130 110 Zeoke

Jaruga áá – talo`nik u Vreocima 2,84 7,91 5,73 3,63 2,60 7,91 hidrolo{ki neizu~en sliv

Stari

Pe{tan ááá – „Plavi most’’ 4,81 9,82 7,28 4,79 3,55 9,82 – // -

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

12. Hidrotehni~ka infrastruktura

Stawe u oblasti voda u uèm i {irem okruèwu Vreoca

je najsloènije u ~itavoj Srbiji. Na to uti~e vi{e razloga.

Taj deo sliva Kolubare je jedno od najmalovodnijih pod-

ru~ja Srbije, sa specifi~nim oticajima koja se kre}u oko

2 L/s·km2, koji su oko 2,8 dva puta mawi od proseka za Srbi-

ju. Igrom prirodnih okolnosti, u toj malovodnoj zoni

skoncentisani su veliki potro{a~i vode, tako da je sve iz-

raèniji nesklad izme|u raspoloìvih vodnih resursa i

zahteva za vodom.

Vodni reìmi Kolubare i wenih pritoka su najneravno-

merniji u Srbiji. To se ogleda u veoma izraènim povodwi-

ma, sa brzim koncentracijama poplavnih talasa, nakon kojih

nastupaju dugi periodi malovo|a, kada su ugroène ne samo

vodoprivredne, ve} i osnovne ekolo{ke funkcije vodotoka.

Zbog toga su za zadovoqewe potreba za vodom u budu}nosti i

za uspostavqawe prihvatqivih vodnih reìma neophodna re-

gulisawa protoka u akumulacijama u slivu. Kqu~an objekat –

akumulacija „Stuborovni” nalazi se u izgradwi i ona je od

odlu~uju}eg zna~aja, jer ure|uje vodne reìme Kolubare.

Stawe kvaliteta vode je kriti~no zbog postojawa veli-

kog broja koncentrisanih zaga|iva~a. Jedan od najve}ih za-

ga|iva~a su proizvodni kapaciteti u industrijskom bazenu

Vreoca. Za razliku od drugih velikih zaga|iva~a u Srbiji,

koji se nalaze na velikim rekama, objekti REIS-a svoje ot-

padne vode ispu{taju u male vodotoke, {to problem za{ti-

te voda ~ini izuzetno sloènim.

Podzemne vode, koje se sada koriste kao izvori{ta za

snabdevawe naseqa, ugroène su zbog delovawa tri proce-

sa: (a) zaga|ewe povr{inskih voda ima sve te{we interak-

cije sa kvalitetom podzemnih voda; (b) realizacija povr-

{inskih kopova i prate}ih drena`nih sistema za wihovu

za{titu od provirnih voda dovodi do radikalnih obarawa

pijezometarskih nivoa u izvori{tima podzemnih voda, {to

jako pogor{ava situaciju u vodovodnim sistemima, ali i

pri individualnom snabdevawu seoskog stanovi{ta buna-

rima; (v) na kvalitet voda uti~u i odlagali{ta pepela i

{qake, {to zahteva sloène mere za{tite.

Stawe u oblasti snabdevawa naseqa

Sada{wi sistemi za snabdevawe vodom naseqa Lazarev-

ca, Vreoca i Velikih Crqena su re{eni kao izolovani au-

tonomni sistemi, {to i jeste wihova osnovna slabost, sa

gledi{ta hidrauli~ke stabilnosti i pouzdanosti funkci-

onisawa u kriznim stawima (malovodni periodi, havarij-

ske situacije, itd.). Kqu~ne odlike tih stawa su slede}e:

– na ve}ini izvori{ta sada se zahvata vi{e vode nego

{to je prirodno prihrawivawe (nesklad izme|u realnog

kapaciteta i zahvatawa), tako da se na vi{e izvori{ta

obaraju pijezometrijski nivoi podzemnih voda, sa posledi-

cama po pouzdanost snabdevawa;

– stawe mreà svih vodovoda, posebno u Vreocima i Ve-

likim Crqenima je vrlo lo{e. Cevni materijal je dotra-

jao (najzastupqenije su ABC cevi), zbog ~ega se javqaju gu-

bici u mreì i preko 50%. Zbog toga je obnova mreà i

svo|ewe gubitaka na mawe od 20% osnovni preduslov za re-

alizaciju Lazareva~kog vodovodnog podsistema;

– doma}instva nemaju vodomere (recidiv nastanka tih si-

stema), {to dovodi do krajwe neracionalne potro{we vode;

– sistemi nemaju dovoqno rezervoarskog prostora, {to

se nepovoqno odraàva na hidrauli~ku stabilost sistema,

posebno u periodima velikih konzumnih optere}ewa;

– u periodima pove}anog konzuma (leti) dolazi do pre-

kida u snabdevawu, tako da sistemi funkcioni{u sa nedo-

voqnom pouzdano{}u. Prekidi u snabdevawu dovode i do

pogor{avawa kvaliteta vode, zbog lo{eg stawa mreè; i

– ve}i broj seoskih naseqa zbog drasti~nih promena re-

ìma podzemnih voda nema mogu}nost snabdevawa iz buna-

ra, te je neophodno povezivawe sa vodovodnim sistemima.

Stawe u oblasti snabdevawa vodom industrije Vreoca

Voda za tehnolo{ke potrebe pogona u industrijskoj zo-

ni Vreoca se zahvatala vodozahvatom iz Kolubare bez ve}ih

ograni~ewa. Zahvatane koli~ine nisu ugroàvale garanto-

vane ekolo{ke protoke u Kolubari. Zbog izme{tawa Kolu-

bare u toj zoni, nov vodozahvat se mora blagovremeno rea-

lizovati na novoj lokaciji, koje je odre|ena na obali Ko-

lubare u zoni izme|u kopova „Tamnava – Isto~no poqe”,

„Ju`no poqe” i „Veliki Crqeni”. Ta mera mora da bude

pra}ena pre~i{}avawem upotrebqenih voda u samom krugu

industrijskih pogona i recirkulacijom.

Stawe kanalisawa i sanitacije naseqa

Stawe sanitacije sva tri naseqa (Lazarevac, Vreoci i V.

Crqeni) je lo{e. Stawe se mora razmatrati kompleksno za sva

tri naseqa koja }e biti objediwena u okviru Lazareva~kog vo-

dovodnog podsistema, jer se postoje}a i budu}a izvori{ta mo-

raju obuhvatiti zajedni~kim merama za{tite, po{to ih sada

ozbiqno ugroàvaju nekontrolisani kanalizacioni izlivi.

Kanalizacija Lazarevca nije sasvim zavr{ena, niti je

finalizovana sa PPOV. Sada se izliva u reku Lukavicu,

{to tu malu reku ~ini jednim od najzaga|enijih vodotoka

Srbije. U Lazarevcu ima vi{e preduze}a koja svoje otpadne

vode upu{taju u gradsku kanalizaciju, {to situaciju ~ini

jo{ teòm. I u blièm okruèwu postoji vi{e velikih

koncentrisanih zaga|iva~a koji svoje otpadne vode ispu{ta-

ju bez pre~i{}avawa u Kolubaru. U Vreocima je sanitacija

naseqa vrlo lo{a, zbog nepotpuno realizovanih delova ka-

nalizacije, koja je izgubila odlike separacionog sistema.

To stawe zna~ajno pogor{avaju preduze}a iz industrijskog

kruga Vreoca, koja su veliki zaga|iva~i Kolubare. U Turiju

su upu{taju otpadne vode iz TE, u Pe{tan otpadne vode pet

naseqa, a kanalizacija V. Crqena se upu{ta bez ikakvog

tretmana u Kolubaru. PPOV Lazarevca se planira u zoni

naseqa [opi}i, pored novog korita reke Lukavice kao re-

cipijenta. Kanalizacija V. Crqena treba da se izvede ko-

lektorom oko 100 m nizvodno od vodozahvata za tehnolo{ku

vodu TE „Kolubara A” i zaokruì realizacijom PPOV op-

{teg tipa, sa primernim i sekundarnim tretmanom.

Stawe kvaliteta voda

Kolubara na razmatranom podru~ju, a delom i wene desne

pritoke (Lukavica, Pe{tan, Turija) spadaju u najugroèni-

je vodotoke sa gledi{ta efluentnog optere}ewa u Srbiji.

Kolubara se kod Slovca nalazila u ááá klasi (propisana ááa

klasa), najve}im delom zbog zaga|ewa organskim materijama

i prekora~ewa broja koliformnih klica. Sa ulaskom u rad

sekundarnog tretmana u PPOV u Vaqevu situacija se poboq-

{ala, tako da se nakon toga nalazila u klasi ááb, delom ááá.

Me|utim, Kolubara nizvodno od prijemnika otpadnih voda u

Lazarevcu, Vreocima i Velikim Crqenima je zbog velikog

efluentnog optere}ewa vrlo ~esto (posebno u malovodnim

periodima) u stawu „van klasa”, ili u granicama oko áâ kla-

se. I na tom potesu su kriti~ni parametri organsko zaga|e-

we i koliformne klice, ali se javqaju i zaga|ewa fenolom,

mineralnim uqima, ìvom, suspendovanim materijama, {to

ukazuje na efluente iz koncentrisanih zaga|iva~a iz indu-

strija u toj zoni. U Draèvcu se stawe kvaliteta Kolubare

ustalilo u granicama III/IV, {to je znatno nepovoqnije od

zahtevane ááa klase. Kvalitet Turije varira od ááá klase do

stawa „van klasa”, pri ~emu su pored poreme}aja u kiseoni~-

nom bilansu, koji upu}uje na organska zaga|ewa registrova-

na zna~ajna zaga|ewa sa Cd, Pb, As, mineralnim uqima, fe-

nolom. Nizvodno od deponije pepela registruju se prekora-

~ewa MDK sulfata, nitrata, arsena, {to je posledica nea-

dekvatnog tretmana otpadnih voda iz REIS-a, i procednih

voda sa deponije pepela. Reka Lukavica na izlasku iz Laza-

revca je u vrlo lo{em stawu kvaliteta, naj~e{}e je u stawu

„van klasa”, usled biolo{kog i hemijskog zaga|ewa komu-

nalnim otpadnim vodama i vodama komunalne privrede koje

se nekontrolisano ispu{taju u kanalizaciju.

Potencijali u oblasti voda

Najvredniji vodni resursi razmatranog podru~ja su iz-

vori{ta koja su najve}im delom ve} iskori{}ena, ali koja


se u svim strategijama razvoja vodoprivredne infrastruk-

ture i daqe zadràvaju, i nakon povezivawa Lazareva~kog

podsistema sa Kolubarskim regionalnim sistemom za

snabdevawe vodom naseqa.

(a) Izvori{te Nepri~ava, na podru~ju op{tine Lajko-

vac, izdan u trijaskim kre~wacima kapaciteta oko

(120÷150) L/s. To izvori{te je jedno od kqu~nih i u budu}em

Lazareva~kom podsistemu, uz procenu da se kapacitet moè

pove}ati i do 200 L/s. (b) Izvori{te Pe{tan, na koga se naslawa istoimeno

postrojewe za pre~i{}avawe vode (PPV). Po{to se PPV

Pe{tan zadràva u svim fazama razvoja kopova, neophodno

je sinhronizovano odràvati dinamiku urednog obnavqa-

wa i odràvawa bunara na postoje}em izvori{tu, sa poste-

penom realizacijom planiranog novog izvori{ta koje ga

zamewuje. U vodnim bilansima se ra~una sa kontinuiranim

radom PPV, sa kapacitetom oko 200 L/s.(v) Izvori{te Vreoci, koje se postepeno zamewuje na

podru~ju unutra{weg odlagali{ta PK Tamnava – Isto~no

poqe, u zoni horsta koji se u rudarskim radovima ne otko-

pava, kao i u blizini industrijskog kruga u Vreocima, ko-

ji se otkopava na kraju eksploatacije ugqa u toj zoni. U

vodnim bilansima se ra~una sa 50 L/s iz tog izme{tenog iz-

vori{ta vodovoda Vreoci.

(g) Izvori{te Veliki Crqeni, koje se postepeno izme-

{ta na lokaciju „Veliki Crqeni – most”, u okolini mosta

preko Kolubare na putu za Tamnavske kopove. U analizama

vodnih bilansa se okvirno ra~una sa kapacitetom od 40 L/siz tog izme{tenog izvori{ta.

Dragocen razvojni resurs tog podru~ja je i voda koja se

iz Kolubare moè koristiti za snabdevawe tehnolo{kom

vodom. Za potrebe industrije Vreoca mogu se obezbediti

sve potrebne koli~ine vode, sa najvi{om obezbe|eno{}u

od 97%. Zbog izme{tawa korita Kolubare mora se realizo-

vati nov vodozahvat u zoni izme|u kopova Tamnava – Isto~-

no poqe – Ju`no poqe – Veliki Crqeni.

Mada je izvan razmatranog podru~ja, najvredniji objekat

Kolubarskog re~nog sistema je akumulacija Stuborovni na

reci Jablanici, koji obezbe|uje regulisawe protoka (zna-

~ajno ublaàvawe velikih i pove}avawe malih voda). Na-

kon realizacije akumulacije Stuborovni ~itava dolina

Kolubare bi}e pouzdano za{ti}ena od tzv. stogodi{wih

velikih voda, dok se male vode pove}avaju do nivoa koji

omogu}ava potpuno pouzdano snabdevawe vodom TE Koluba-

ra B, uz obezbe|ewe propisanog garantovanog ekolo{kog

protoka od 1,8 m3/s i u kriznim malovodnim stawima. Aku-

mulacija Stuborovni omogu}ava da se u celosti realizuju:

(a) Kolubarski regionalni sistem za snabdevawe naseqa,

(b) Kolubarski re~ni sistem, za ure|ewe vodnih reìma,

snabdevawe vodom industije i za{titu kvaliteta voda.

Ograni~ewa u razvoju vodoprivredne infrastrukture

Razvoj vodoprivredne ifrastrukture na Planskom podru~-

ju podvrgnuto je mnogo ve}im ograni~ewima od bilo kog dru-

gog vodoprivrednog sistema koji se realizuje u Srbiji. Kqu~-

na ograni~ewa za razvoj razmatranog podru~ja su slede}a:

– dosta oskudni vodni resursi povr{inskih voda, koji

taj deo sliva Kolubare svrstavaju u najmalovodnija podru~-

ja Srbije, sa specifi~nim oticajima mawim za gotovo tri

puta od prose~nih vrednosti u dràvi;

– izrazito velika vremenska neravnomernost vodnih re-

ìma, me|u najnepovoqnijim u Srbiji, sa odnosom merodav-

nih malih i velikih voda i preko 1:1.000;

– zbog delovawa povr{inskih kopova reìmi podzemnih

voda su veoma poreme}eni po prostoru i vremenu, {to se bitno

odraàva na sva lokalna izvori{ta na razmatranom podru~ju;

– veoma su te{ki uslovi za za{titu kvaliteta voda, po-

sebno u dugim periodima malovo|a, te se za tu svrhu moraju

koristiti akumulacije. Za reku Kolubaru kqu~ni objekat za

tu svrhu je akumulacija Stuborovni, koja omogu}ava tzv. vo-

doprivredne mere za{tite kvaliteta voda;

– zbog razvoja povr{inskih kopova sve su napregnutiji

prostorni uslovi za realizaciju novih izvori{ta i za

obezbe|ivawe koridora za sme{taj linijskih vodoprivred-

nih sistema;

– usled stalnih promena reìma podzemnih voda, ali i

zbog fizi~kih promena u prostoru, moraju se stalno mewa-

ti poloàji izvori{ta (po dinamici koju name}e razvoj

povr{inskih kopova), {to oteàva i poskupquje razvoj

prate}ih objekata sistema (PPV, magistralni cevovodi,

rezervoari) i oteàva uslove za postojano odràvawe hi-

drauli~ke stabilnosti vodovodnih sistema;

– zbog stalnog pogor{avawa reìma podzemnih voda one-

mogu}eno je kori{}ewe lokalnih izvori{ta za individual-

no snabdevawe vodom iz bunara, te su sela, pa i grupe doma-

}instva upu}ene na snabdevawe vodom iz regionalnog siste-

ma, {to mreù ~ini razu|enijom, sloènijom i skupqom;

– naseqa i industrije velike koli~ine otpadnih voda

ispu{taju iskqu~ivo u male vodotoke kao prijemnike, zbog

~ega se postavqaju strogi uslovi: (a) za kanalisawe nase-

qa, jer se traì obuhvat doma}instava ve}i od 90%, (b) za

pre~i{}avawe otpadnih voda, rad PPOV sa najvi{om

efektivno{}u, sa BPK5 ≤ 5 mg O2/L na izlasku iz PPOV,

(v) za industrije, za wihove predtretmane i pre~i{}avawa

otpadnih voda u vlastitim postrojewima, uz primenu re-

cirkulacije vode u tehnolo{kim procesima;

– zbog razvoja povr{inskih kopova moraju se izme{tati

korita vodotoka, po fazama, {to zahteva promenqivu kon-

figuraciju i vodoprivrednih sistema koji moraju da prate

takve radikalne hidrografske promene u prostoru (prome-

ne poloàja vodozahvata, stalne promene konfiguracije

magistralnih dovoda i odvoda, itd);

– veoma su suène mogu}nosti za realizaciju akumulaci-

ja i retenzija za potrebe poboq{avawa vodnih reìma;

– reìmi velikih voda su vrlo nepovoqni (brze kon-

centracije povodwa, sa velikim ekstremnim vrednostima).

To zahteva da se visoka za{tita povr{inskih kopova od po-

plava ostvaruje vrlo sloènim sistemima, sa linijskim

sistemima (nasipi, regulacije), ali i sa aktivnim ublaà-

vawem velikih voda u akumulacijama (slu~aj sa Pe{tanom i

Kladnicom);

– zbog nedostatka vode ne postoje uslovi za realizaciju

iole ve}ih sistema za navodwavawe; mogu se realizovati

samo mawi sistemi za navodwavawe planta`nih kultura

primenom racionalnih metoda tipa „kap po kap’’; i

– iz svih tih razloga – planirani vodoprivredni siste-

mi na razmatranom podru~ju spadaju u najsloènije sisteme

vodoprivredne infrastrukture u Srbiji.

ááá – RAZVOJ RUDARSKIH RADOVA I WIHOV

UTICAJ NA PLANSKO PODRU^JE

1. Razvoj rudarskih radova u kolubarskom basenu

i wihov uticaj na okruèwe

Kolubarski lignitski basen nalazi se na 50 km jugoza-

padno od Beograda. Zauzima delove teritorija op{tine La-

zarevac, Lajkovac i Ub, kao i mawe delove teritorija op-

{tina Koceqeva i Obrenovac, ukupne povr{ine oko 600

km2. Karakteri{u ga ravni~arski i blago zatalasani tere-

ni aluvijuma reke Kolubare i wenih pritoka Tamnave, Pe-

{tana i Turije. Reka Kolubara deli basen na dva dela: is-

to~ni i zapadni. Istraènost leì{ta lignita je dosta

neujedna~ena, isto~ni deo basena je relativno dobro istra-

èn, dok je zapadni deo istraèn samo u zoni kopa „Tamna-

va” i, delimi~no, u zoni budu}eg kopa „Radqevo”. Istra-

`ni radovi se obavqaju kontinualno {to uti~e na prome-

nu bilansnih rezervi ugqa.

Takozvani „produktivni deo” basena (geolo{ke kontu-

re leì{ta lignita u kojima je mogu}a eksploatacija), za-

uzima povr{inu od oko 520 km2, dok povr{ina eksploata-

cionog podru~ja (prema sada{wim procenama) iznosi oko

130 km2.


Ugqeni horizont formiran u periodu doweg i gorweg

ponta pruà se kontinualno. Radijalni tektonski pokre-

ti, koji su se javili u sredwem i gorwem pliocenu, uzroko-

vali su poreme}aj produktivne serije, koja je podeqena na

nekoliko ve}ih ili mawih blokova. Debqina ugqenog slo-

ja varira od 2–10 m na obodu do 25–45 u centralnim delo-

vima, a mestimi~no i preko 100 m („Ju`no poqe”, gde se

lignit pruà u vi{e slojeva). Debqina raskrivke je veoma

razli~ita i kre}e se od 10–150 m, {to zna~i da je i dubina

pojedinih kopova veoma razli~ita. Odnos ugqa i raskriv-

ke kre}e se od 1:1 do 1:5. Eksploatacija lignitskog leì-

{ta u Kolubarskom basenu vr{i se u posledwih 30–40 go-

dina povr{inskim kopovima. Najve}i konflikt u Kolu-

barskom basenu javqa se zbog zauzimawa prete`no poqo-

privrednog zemqi{ta za potrebe kopova, odlagali{ta ja-

lovine i pepela i dr. (u prethodnom periodu je zauzeto oko

3.500 ha, a rekultivisano oko 1.200 ha).

Intenzivna eksploatacija ugqa (proizvodwa 29x106 tgodi{we) ima za posledicu izme{tawe vodotoka, infra-

strukturnih sistema i (delova) naseqa, {to ukqu~uje i pre-

seqewe stanovni{tva iz ugroènih naseqa. Prema jednom

od mogu}ih scenarija razvoja povr{inske eksploatacije u

ovom basenu, obim izme{tawa i preseqavawa u narednom

periodu bio bi intenziviran.

Geolo{ke rezerve Basena ukazuju na to da se u planskom

periodu moè pouzdano ostvariti, planirani rast proiz-

vodwe ugqa sa dana{wih 29,2 h 106 t na 36 h 106 t.Proizvodwu ugqa u RB „Kolubara” u periodu do 2020.

godine karakteri{u problemi prouzrokovani vi{egodi-

{wim zastojem ne samo razvoja povr{inske ekspolatacije

ve} i potrebnog rada na projektovawu i izvo|ewu neophod-

nih istra`nih radova ~iji su rezultati neophodni za kva-

litetno projektovawe. Razvoj povr{inske eksploatacije u

predstoje}em periodu }e biti mnogo sloèniji i teì ne-

go do sada, po{to se pribliàva zavr{etak eksploatacije

na dva velika povr{inska kopa (Poqe „D” i „Tamnava-Is-

to~no poqe”), a nisu stvoreni uslovi da se blagovremeno

otvore i osposobe za sigurnu proizvodwu zamenski kapaci-

teti (Poqe „E”, „Radqevo „ i „Ju`no poqe’’). Situaciju

oteàva i ~iwenica da su uslovi ekspolatacije na Poqu

„D” i „Tamnava–Isto~no poqe” bili mnogo pogodniji i

neuporedivo lak{i od onih u kojima treba otvoriti i

osposobiti za visoku i stabilnu proizvodwu ugqa zamen-

ske kapacitete za kopove ~iji je vek ekspolatacije pri kra-

ju. Dubina zalegawa i morfoza ugqonosne serije, neophod-

nost selektivnog rada u mnogo ve}im razmerama nego do sa-

da, potreba da se postoje}a otkopna oprema revitalizaci-

jom i modernizacijom osposobi za rad na novim kopovima,

mnogo obimnija i sloènija odbrana od podzemnih voda,

potreba izme{tawa infrastrukturnih objekata i re~nih

tokova (Kolubare, Pe{tana), ve}a gustina naseqenosti,

ka{wewe u projektovawu i nabavci dodatne opreme samo su

najva`niji elementi problematike koja se mora uspe{no

re{avati da bi se odrào kontinuitet u snabdevawu ugqem

TE „Nikola Tesla” A i B.

Dugoro~nim programom razvoja PD RB „Kolubara” sa-

gledana je mogu}nost zamenskih kapaciteta za kopove koji

prestaju sa radom u narednom periodu do 2020. godine, (Po-

qe „B”, „Tamnava–Isto~no poqe” i Poqe „D”), zavr{etak

investicionog programa na povr{inskom kopu „Tamnava-

Zapadno poqe” i dostizawe nivoa proizvodwe sa sada{wih

9h106 t godi{we na projektovanih 12h106 t godi{we, zame-

nu zastarele opreme na „Poqu B”, kao i revitalizaciju

opreme sa Poqa „D” ~ime bi joj se produìo vek eksploa-

tacije za narednih dvadesetak godina.

Pored postoje}e potrebe za ugqem, koja u ovom trenutku

iznosi oko 29,2h106 t/godi{we, treba predvideti pove}awe

proizvodwe za potrebe novih termoenergetskih objekata

TE „Kolubara B” (TEKO B) i/ili TE „Nikola Tesla B3”

(TENT B3) (kada do wihove izgradwe do|e) i dodatnom ko-

li~inom ugqa za su{ewe, tako da oko 2015. godine PD RB

Kolubara treba da proizvodi oko 36h106 t/godi{we.

Predvi|eno je da povr{inski kop „Tamnava–Zapadno

poqe” zatvori svoj investicioni ciklus, i od 2010. godine

po~ne da proizvodi 12 miliona tona ugqa godi{we. Ula-

skom ovog kopa u teè leì{ne uslove od 2018. godine,

predvi|a se smawewe proizvodwe na 11h106 t, usled selek-

tivnog reìma rada bagera na otkopavawu ugqa.

Povr{inski kop „Tamnava–Isto~no poqe” zavr{i}e

otkopavawe ugqa polovinom 2008. godine, do kada }e se za-

vr{iti pripreme za otkopavawe ugqa na povr{inskom ko-

pu „Veliki Crqeni”. Otkopavawe ugqa na povr{inskom

kopu „Veliki Crqeni” po~e}e 2009. godine i nadomesti}e

proizvodwu sa PK „Tamnava–Isto~no poqe”. Izme{tawe

reke Kolubare je uslov otvarawa PK „Veliki Crqeni” na

kojem se eksploatacija ugqa zavr{ava 2016. godine.

Prema idejnom projektu sa studijom opravdanosti, pro-

{irewa kopa Poqe „D” do pruge Beograd–Bar po~iwe 2010.

a zavr{ava se 2016. godine.

U periodu do 2011. godine potrebno je izvr{iti pri-

preme za otvarawe novih povr{inskih kopova kako bi se

obezbedile potrebne koli~ine ugqa. Planirana je slede}a

dinamika otpo~iwawa proizvodwe ugqa na povr{inskim

kopovima: „V. Crqeni” – 2009. godine, „Radqevo” – 2014.

godine, „Ju`no poqe” – 2016. godine i „Poqe D” – pro{i-

rewe kopa – 2010. godine.


Tabela 1: Eksploatacija ugqa u Kolubarskom basenu – projekcija do 2020. godine – (u 106 t godi{we)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

God. POQE POQE TAM. TAM. VELIKI POQE „D” POQE JU@NO RADQEVO KOLUBARA

„B” „D” ISTOK ZAPAD CRQENI (PRO[IRENE E POQE

GRANICE )

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2007 1,0 14.3 5,O 9.0 / / / / / 29,3

2008 2.2 14.0 5,0 9.0 / / / / / 30,2

2009 2.5 14.0 2,0 9.0 2,5 / / / / 30,0

2010 2.5 14,3 / 12,0 2,5 / / / / 31.3

2011 2,5 / / 12.0 3.0 12,50 / / / 30.0

2012 2,5 / / 12.0 3,2 12.0 / / / 29,7

2013 3.0 / / 12.0 5.0 12.5 / / / 32,5

2014 3,0 / / 12.0 5.0 12.0 / / 3,0 35.0

2015 0,7 / / 12.0 5,0 12.0 3.0 / 3,3 36.0

2016 / / / 12.0 4,8 4,0 5,2 4,0 6.0 36.0

2017 / / / 12.0 / / 11.0 6,0 7,.0 36.0

2018 / / / 11.0 / / 12,0 6,0 7.0 36.0

2019 / / / 11.0 / / 12,0 6,0 7,.0 36.0

2020 / / / 11.0 / / 12,0 6,0 7,0.0 36.0

19,9 56,6 12,0 156,0 31.0 65.0 55,2 28,0 40.3 464.0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Od 2020. godine do kraja veka (2056–2060), eksploatacija }e se odvijati na preostalim eksploatabilnim rezervama

ugqa. Dostignuti nivo proizvodwe ugqa u 2020. godini od 36.000.000 tona godi{we }e se pove}ati na maksimum 37 mili-

ona tona do 2035. godine. U priloènoj tabeli dinamike proizvodwe ugqa u periodu 2020–2060. data je gruba projekci-

ja prema kojoj }e se proizvodwa ugqa u RB „Kolubara” ostvarivati na ~etiri povr{inska kopa (Tabela 2). O~ekuje se sma-

wewe godi{we proizvodwe na PK „Tamnava – Zapadno poqe” od 2020. godine, usled velikog pogor{avawa leì{nih

prilika (raslojenost ugqonosne serije) u ju`nom delu ovog kopa. Osim toga, u tom periodu bi}e neophodno uskla|ivawe

koli~ina ugqa lo{ijeg kvaliteta (iz kopa „Radqevo” i „Tamnava Zapadno poqe”) sa koli~inama kvalitetnog ugqa (iz

Poqa „E” i „Ju`nog poqa”), po{to je za homogenizaciju ugqa (do koje }e morati da do|e) potrebno da koli~ine lo{ijeg

i kvalitetnog ugqa budu u odgovaraju}oj srazmeri.

Tabela 2: Dinamika proizvodwe ugqa od 2020. godine do kraja veka eksploatacije (h106 t) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

God. TAMNAVA ZAPAD POQE E JU@NO POQE RADQEVO KOLUBARA

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2021 – 2025 55 50 40 40 185

2026 – 2030 55 50 40 40 185

2031 – 2035 55 50 40 40 185

2036 – 2040 33 50 40 40 163

2041 – 2045 50 40 40 130

2046 – 2050 50 40 22 112

2051 – 2055 40 40

2056 – 2060 40 40

198 300 320 222 1 040

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Gruba projekcija daqeg razvoja povr{inske eksploatacije

ugqa u Kolubarskom basenu bazirana je na trenutnom stawu

istraènosti Basena, oceni mogu}nosti da se ugaq dobija na

rentabilan na~in i utvr|enim geolo{kim rezervama ugqa.

Me|utim, u narednom periodu moè do}i do promena raznih

vrsta, na osnovu kojih se moè pove}ati stepen iskori{}ewa

utvr|enih geolo{kih rezervi koje su sada znatno ve}e od utvr-

|enih bilansnih rezervi. To bi omogu}ilo i pro{irewe sa-

da utvr|enog prostora za povr{insku eksploataciju i na ona

poqa koja se svrstavaju u vanbilansne rezerve, kao i na kori-

dor koji je ostavqen za magistralne saobra}ajnice i za indu-

strijske objekte. Period do kada bi se eventualno mogla stvo-

riti mogu}nost {irewa eksploatabilnog podru~ja je relativ-

no dug (preko 20 godina), da se, blagovremeno sprovedu odgo-

varaju}e aktivnosti za produèwe veka eksploatacije. Prak-

sa u svetu je pokazala da predvi|awa do 10 godina daju realnu

prognozu, sa neznatnim odstupawima. Ovakve i sli~ne pro-

grame potrebno je aktuelizovati svakih pet godina. Promene

koje se mogu desiti, pored cene energije, su i nove tehnologi-

je iskori{}ewa energije iz ugqa koje bi uzrokovale mawu po-

tro{wu odnosno produìle vek eksploatacije.

2. Uticaj rudarskih radova na naseqe vreoci

i neposredno okruèwe

Zbog razvoja rudarskih radova u centralnom delu Base-

na do 2020. godine bi}e izme{teni, pored naseqa Vreoci,

i deo magistralnog puta M 22, dalekovoda reda 110, 35 i 10

kV, magistralnog opti~kog kabla, reke Kolubare i reke

Pe{tana, kao i lokalna infrastrukturna mreà, komunal-

ni, mawi privredni i javni naseqski objekti i to na pod-

ru~ju KO Vreoci, KO [opi} , KO Medo{evac, KO Skobaq

i KO Jabu~je.

Predvi|eno je da se preseqewe Vreoca obavi u tri etape:

á do 2008. obuhvata doma}instva u zoni Poqa „V. Crqeni” i

na brdu Vreoca u zoni Poqa „D”; áá od 2008–2011. obuhvata

doma}instva iz centralnog dela naseqa u zoni Poqa „D” i

u prvoj fazi eksploatacije „Ju`nog poqa” kao i koridora

puta M 22; i ááá od 2011–2015. obuhvata doma}instva u zoni

„Ju`nog poqa”, novom infrastrukturnom koridoru i delu

naseqa koje je indirektno ugroèn rudarskim radovima.

Tabela 1: Dinamika razvoja kopova i izme{tawa naseqa Vreoci

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naziv kopa Eksproprijacija Otkrivka Ugaq – po~etak

– preseqewe eksploatacije

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1) Poqe „V. Crqeni” 2007–2008. 2008–2009. 2009.

2) Poqe „D”-pro{irewe 2007–2010. 2009–2010. 2010.

3) „Ju`no poqe” 2010–2015. 2012–2015. 2016.

4) Preostali deo KO Vreoci 2010–2015. – –

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za deo naseqa Vreoci u zoni „Tamnava – Isto~no poqe” i kopa „Poqa D” pokrenut je i realizovan postupak ekspro-

prijacije na osnovu ranije utvr|enog javnog interesa od strane Vlade Republike Srbije.

Detaqna dinamika svih aktivnosti vezanih za pripremu i realizaciju preseqewa naseqa i grobqa, kao i svakog po-

jedina~nog doma}instva, sadràni su u Programu preseqewa Vreoca, koji je sastavni deo Urbanisti~kog plana.

Posebno su istraèni i utvr|eni uslovi izme{tawa magistralnih i drugih infrastrukturnih sistema (saobra}ajni-

ca, vodotoka i energetskih vodova) iz zone povr{inskih kopova, kao i problem stabilnosti tla i bezbednosti infra-

strukturnih, privrednih i naseqskih objekata u neposrednoj blizini povr{inskih kopova („Ju`no poqe”, Poqe „E” i

Poqe „D”).

Tabela 2: Dinamika izme{tawa infrastrukturnih sistema

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Infrastrukturni sistemi Eksproprijacija Izme{tawe Stavqawe u

– preseqewe rekonstrukcija funkciju

– izgradwa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ibarska magistrala 2008 – 2010. 2011. 2012.

Regionalni put u centru Vreoca 2010. 2011. 2012.

Reka Kolubara (á faza) – – 2007.

(áá faza) 2008. 2011. 2012.

(ááá faza) – 2015. 2016.

Reka Pe{tan á faza 2008. 2011. 2012.

áá faza 2013. 2015. 2016.

Dalekovodi, 110, 35, 10kV 2009 – 2013. 2011–2019. 2012–2020.

Vodovod Vreoci – mreà 2008. 2008–2010. 2009–2011.

Opti~ki kabl, TT mreà 2009. 2010. 2012.

Toplovod Vreoci 2010. 2011. 2012.

Lokalna elektro i TT mreà – 2008–2010. 2009–2011.

Lokalni putevi – ulice – 2008–2010. 2009–2011.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Posle 2020. godine bi}e, najverovatnije, izme{tena deoni-

ca ̀ elezni~ke pruge Beograd–Bar, magistralni put M 22 (traj-

no izme{tawe), kao i industrijski kompleks u Vreocima.

Za trajno izme{tawe magistralnih saobra}ajnica i re-

ke Kolubare rezervi{e se infrastrukturni koridor u ju-

`nom delu Poqa „Tamnava istok” u zoni „horsta”, a za

eventualno izme{tawe postoje}ih industrijskih pogona u

Vreocima i izgradwu novih pogona rezervi{u se lokacije

u Prostornom planu Kolubarskog basena (kompleks TE

„Kolubara A” i TE „Kolubara B”).

3. Preseqewe naseqa

Stanovni{tvo Vreoca ima prete`no urbana socio-eko-

nomska obele`ja, sa relativno visokim stopama aktivnosti

oba pola, procesima starewa i sl. Relativno je nizak udeo

aktivnih lica u poqoprivredi, koja je mahom organizovana za

sopstvenu potro{wu. Najve}i deo zaposlenih radi u nekom

od pogona RB „Kolubara”. U strukturi doma}instava zastu-

pqene su sve kategorije, od nuklearnih porodica (oko 32%),

bra~nih parova bez dece ili sa odraslom decom koja ne ìve

u istom doma}instvu i sama~kih doma}instava do vi{egene-

racijskih doma}instava. Prema popisu 2002. godine bilo je

oko 16% doma}instava koja nemaju ~lanove mla|e od 65 godi-

na, dok je oko 15% doma}instava imalo pet i vi{e ~lanova.

Tercijarni sektor je slabo razvijen, sa relativno ma-

lim brojem zaposlenih. Naro~ito je primetno odustvo pri-

vatne inicijative u oblasti javnih slu`bi i potpuno osla-

wawe na dràvni sektor u ovim aktivnostima.

U proteklom periodu iz Vreoca je zbog rudarskih aktiv-

nosti preseqeno ukupno 129 doma}instava, prema slede}oj

dinamici: do 1990–9; 1998–16; 2001–6; 2002–2; 2005–57;

2006–21; i 2007–18 doma}instava.

Preseqewa su obavqena postupkom eksproprijacije,

naj~e{}e isplatom u novcu za izuzete nepokretnosti, a do-

ma}instva su sama re{avala problem novog mesta boravka.

Za potrebe organizovanog preseqewa pripremqena je loka-

cija „Crne me|e” u [opi}u. Posledwih godina obezbe|ene

su jo{ neke lokacije u Lazarevcu.

Pogodnosti /potencijali

Planirano izme{tawe naseqa Vreoci moè se posma-

trati kroz dva mogu}a scenarija. Ukoliko se ovaj proces bu-

de vodio organizovano i sa dobrom strategijom, realno je

o~ekivati pozitivne efekte, kako na doma}instva i gra|ane

koji }e se preseqavati, tako i na zone u koje se budu naseqa-

vali. Ulagawa novca dobijenog za eksproprisane nepokret-

nosti u formirawe nove oku}nice i izgradwu novih, kvali-

tetnijih, funkcionalnijih, energetski efikasnijih i ko-

munalno boqe opremqenih ku}a omogu}i}e boqi kvalitet

stanovawa ovim gra|anima. Deo novca moè biti upotre-

bqen i za pokretawe sopstvenog biznisa i drugih aktivno-

sti koje obezbe|uju vi{i ekonomski standard doma}instva.

Kao pogodnost treba posmatrati i perspektivno ulaga-

we u objekte komunalne i socijalne infrastrukture u na-

seqima, odnosno zonama naseqavawa. Te investicije mogu

znatno oja~ati lokalne kapacitete i poboq{ati kvalitet

ìvqewa, kako za starosedela~ko stanovni{tvo tako i za

novodoseqene gra|ane iz Vreoca.

Rizici / ograni~ewa

Mogu}i je i scenario koji }e pogoditi stara~ka doma-

}instva, ili doma}instva ~iji ~lanovi nemaju dovoqno

kvalifikacija i spremnosti za izazove ambivalente situ-

acije u kojoj se dobija velika suma novca za eksproprisane

nepokretnosti, ali istovremeno ostaje bez zemqi{ta i

krova nad glavom. Pored negativnih posledica po pojedi-

na~na doma}instva, to }e doneti i zna~ajane {tete za dru-

{tvenu zajednicu. Brojna su iskustva u na{oj zemqi da su

poqoprivredna i/ili radno i kvalifikaciono nespremna

doma}instva dobijala novac u zamenu za eksproprisana

imawa i ku}e i vrlo brzo potom postala korisnici centa-

ra za socijalni rad, bez ikakvih stalnih prihoda a ~esto i

bez imovine. S toga se posebna pa`wa mora obratiti na

doma}instva koja se u toku eksproprijacije i preseqewa

mogu suo~iti sa problemima koje sama te{ko mogu da re{e.

Drugo ozbiqno ograni~ewe jeste preseqavawe naseqa u

tri faze. Neophodno je celi proces preseqewa, naro~ito u

pogledu dostupnosti objekata socijalnog standarda, obezbe-

|ivawa adekvatnog funkcionisawa komunalne infrastruk-

ture i ekolo{kih standarda, organizovati tako da se mini-

mizira uticaj napredovawa kopova na uslove ìvqewa u de-

lovima Vreoca koja }e se iseliti u kasnijim fazama.

Ozbiqno ograni~ewe je pribavqawe zemqi{ta za organi-

zovano preseqewe doma}instava, kao i za trì{nu ponudu

gra|evinskih parcela za doma}instva koja se odlu~e da za eks-

proprisano zemqi{te uzmu novac ali planiraju da se nasele

u nekom od naseqa u okolini ili ~ak izvan op{tine Lazare-

vac. Sada{wi propisi onemogu}avaju da se zemqi{te priba-

vi na neki drugi na~in izuzev direktnom pogodbom sa vlasni-

cima, {to je mnogo skupqe, dugotrajnije i skop~ano je sa te-

{ko}ama organizovane izgradwe komunalne infrastrukture,

objekata javnih slu`bi i drugih naseqskih sadràja.

Ciqevi

Osnovni ciq pokretawa preseqewa naseqa Vreoci je-

ste da se oslobodi prostor za eksploataciju lignita i

ostvari kontinuirana proizvodwa potrebnih koli~ina

ugqa u Kolubarskom basenu radi obezbe|ewa energetske

stabilnosti Republike Srbije.

Sa stanovi{ta stanovnika Vreoca, osnovni ciq jeste

da se obezbede boqi uslovi i kvalitet ìvqewa na novim

lokacijama i da se ceo proces preseqewa ostvari sa {to

povoqnijim efektima za gra|ane Vreoca.

Posebni ciqevi preseqewa jesu:

– obaviti preseqewe u planiranim rokovima;

– stanovnicima Vreoca koji su se opredelili za orga-

nizovano preseqewe (zajedni~ko ili u okviru posebnog

Socijalnog programa) obezbediti na novim lokacijama

pravo na isti ili boqi kvalitet ìvqewa u pogledu pro-

stornih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih uslova;

– stanovnicima Vreoca koji su se opredelili za indi-

vidualno preseqewe ponuditi odgovaraju}e lokacije u La-

zarevcu i drugim naseqima op{tine Lazarevac u skladu sa

usvojenim urbanisti~kim planovima;

– obezbediti funkcionisawe delova naseqa i pristojne

uslove ìvqewa stanovnicima Vreoca koji se iseqavaju u

kasnijim fazama, odnosno u periodu do kona~nog iseqewa

preduzimati sve mere kako bi lokalno stanovni{tvo bilo

za{ti}eno od mogu}ih poreme}aja u svakodnevnom ìvotu;

– garantovati gra|anima da }e u novim naseqima biti

utvr|eni i obezbe|eni parametri ìvotne sredine u skla-

du sa zakonskim propisima i normama kvaliteta ìvotne

sredine; i

– primeniti pozitivna iskustva iz drugih zemaqa u

sprovo|ewu preseqewa i u za{titi i unapre|ewu ìvotne

sredine na kopovima, termoelektranama i drugim postroje-

wima za preradu lignita.

Koncepcija preseqewa naseqa

Polazi{ta koncepcije preseqewa naseqa Vreoci jesu:

– po{tovawe me|unarodnih konvencija i nacionalnih

pravnih normi koje se odnose na korpus qudskih prava;

– pravo stanovnika Vreoca na boqe uslove ìvotne sre-

dine od sada{wih u Vreocima, kao i pravo na preseqewe u

naseqe opremqeno komunalnom i socijalnom infrastruk-

turom najmawe na nivou naseqa Vreoci;

– jasno definisawe obaveza koje preuzima JP EPS i

PD RB „Kolubara” sa garancijama za po{tovawe i sprovo-

|ewe preuzetih obaveza;

– jasno definisawe obaveza koje preuzima doma}instvo sa

garancijama za po{tovawe i sprovo|ewe preuzetih obaveza;

– obezbe|ewe simboli~kog, kulturnog i socijalnog kon-

tinuiteta sa sada{wim naseqem Vreoci;

– predupre|ivawe bespravne gradwe kao neèqene po-

sledice spontanog naseqavawa van gra|evinskih rejona,

kako na teritoriji op{tine Lazarevac, tako i na terito-

riji okolnih op{tina;

– podsticawe organizovanog preseqewa naseqa i gro-

bqa ~ime se omogu}uje: organizacija i ure|ewe novog nase-

qa prema nasle|enim funkcionalnim i socijalnim vred-

nostima starog naseqa; izme{tawe kulturnog nasle|a, pri-

vrednih (industrija, trgovina, servisi i sl.) i komunalnih

objekata (grobqa i sl.), kao i javnih naseqskih objekata;

komunalno opremawe novog naseqa prema savremenim po-

trebama preseqenog stanovni{tva i sl.;

– podsticawe ekonomskog i socijalnog razvoja kroz

programe podr{ke zapo{qavawu lokalnog stanovni{tva,

naro~ito mla|ih ìteqa i ulagawa novca, dobijenog od

eksproprijacije, u razli~ite ekonomske aktivnosti; i

– podsticawe privredne diversifikacije podru~ja; jedan

od ograni~avaju}ih razvojnih problema Lazarevca i Vreoca

jeste monofunkcionalnost privre|ivawa, odnosno potpuna

pot~iwenost i zavisnost ekonomije i drugih aktivnosti od

dominantne privredne grane – eksploatacije i prerade lig-

nita; u interesu je preseqenih gra|ana, kao i stanovni{tva

u naseqima u koje }e se oni preseliti, da se podsti~u pri-

vredne i uslu`ne aktivnosti radi diversifikacije ekonom-

ske strukture, unapre|ewa socijalnog i kulturnog razvoja i

obezbe|ewa zadovoqavaju}eg kvaliteta ìvotne sredine.

Koncepcija preseqewa naseqa Vreoci

Koncepcija preseqewa naseqa Vreoci zasnovana je na

rezultatima rada na Prostornom planu podru~ja eksploata-

cije Kolubarskog lignitskog basena, Studiji uslova prese-

qewa naseqa Vreoci, Programskim osnovama za preseqewe

naseqa Vreoci i, posebno, na izja{wavawu gra|ana Vreoca

o ponu|enim uslovima preseqewa.

1) Prezentacija lokacija za preseqewe

Gra|ani su blagovremeno bili obave{teni o lokacijama

na kojima se nalaze gra|evinske parcele koje su: (a) ponu|e-

ne u zamenu za eksproprisane parcele i objekte u okviru

programa organizovanog preseqewa i (b) ponu|ene za kupo-

vinu po trì{nim cenama za doma}instva koja se opredele

da za eksproprisane nekretnine i zemqi{te uzmu naknadu u

novcu. Ova informacija je dostupna pre zapo~iwawa konku-

risawa za gra|evinske parcele i wihove raspodele.

2) Kriterijumi za izbor i dodelu lokacija

Definisati kriterijume za izbor i dodelu lokacija od-

nosno konkretnih parcela.

Ovaj korak je obavezan da bi se predupredile mogu}e

zloupotrebe prilikom dodele parcela i ceo postupak u~i-

nio objektivnim, otvorenim i demokratskim.

3) Kriterijumi za rangirawe doma}instava prilikom

izbora lokacije i izbora/ dobijawa konkretne parcele bi-

li bi slede}i:

– opredeqewe za organizovano preseqewe;

– pravo na samo jednu gra|evinsku parcelu na novoj loka-

ciji bez obzira na povr{inu oku}nice i veli~inu doma}in-

stva, odnosno broj ~lanova i broj porodica u doma}instvu;

– vrednost sada{we parcele;

– poloàj sada{we parcele u nasequ Vreoci; i

– pozicija sada{we parcele u odnosu na dinamiku pre-

seqewa, odnosno faze preseqewa naseqa.

4) Garantovawe prava gra|anima u procesu preseqewa

obuhvata:

– pravo na izbor izme|u ponu|enih modaliteta/na~ina

preseqewa (organizovano ili inidvidualno-pojedina~no);

– pravo na blagovremenu informaciju o uslovima i ro-

kovima preseqewa;

– pravo na prihvatqive rokove preseqewa;


– obostrano po{tovawe preuzetih obaveza i dogovora; i

– pravo na potpunu i blagovremenu informaciju o za-

konskim i drugim pravima u procesu preseqewa.

5) Pravo na izbor ponu|enih modaliteta/na~ina

preseqewa

Svako doma}instvo ima pravo da se opredeli za jedan od

ponu|enih modaliteta preseqewa. U Programskim osnova-

ma definisani su slede}i modaliteti preseqewa doma-

}instava:

– organizovano (zajedni~ko) preseqewe, na jednu od

predloènih lokacija u op{tini Lazarevac;

– organizovano preseqewe u okviru socijalnog progra-

ma; i

– individualno (pojedina~no) preseqewe.

6) Pravo na blagovremenu informaciju o uslovima

i rokovima preseqewa

EPS, Op{tina i ostali akteri u projektu preseqewa su

u obavezi da blagovremeno, po{tuju}i unapred utvr|ene ro-

kove, obave{tavaju gra|ane o svim pitawima u vezi sa pre-

seqewem. Rokovi za pojedine aktivnosti se utvr|uju u odgo-

varaju}im dokumentima i odlukama, uz prethodnu sagla-

snost EPS-a, odnosno RB „Kolubara”, op{tine i predstav-

nika mesne zajednice Vreoci.

7) Pravo na prihvatqive rokove preseqewa

Rokovi preseqewa se utvr|uju tako da gra|anima obezbe-

de razumno/prihvatqivo vreme da izvr{e sve pripreme za

preseqewe, kao i da obezbede razumno vreme za dono{ewe

odluke o svakoj fazi preseqewa – od izbora modaliteta

preseqewa i naknade, potpisivawa ugovora, ure|ewa loka-

cije, izgradwe ku}e, do same faze preseqewa.

8) Obostrano po{tovawe preuzetih obaveza i dogovora

Dogovor o obostranom po{tovawu preuzetih obaveza i

posledicama kr{ewa defini{e se na samom po~etku pro-

jekta preseqewa. S jedne strane, ovakav dogovor pruà gra-

|anima garancije o ispuwewu preuzetih obaveza, a sa druge

strane {titi EPS od finansirawa i pla}awa nepotreb-

nih aktivnosti, u slu~aju ako gra|ani odustanu od re{ewa

koje su prihvatili u prethodnom koraku/fazi.

9) Pravo na potpunu i blagovremenu informaciju

o zakonskim i drugim pravima u procesu preseqewa

EPS, RB „Kolubara” i op{tina preuzimaju obavezu da

u~ine dostupnim sve informacije o zakonskim i drugim

propisima vezanim za uslove preseqewa, naro~ito o odred-

bama koje se odnose na prava gra|ana. Ovo se odnosi i na

me|unarodne konvencije koje je dràva ratifikovala.

10) Formirawe stru~ne slu`be i Odbora za realizaciju

Programa preseqewa naseqa Vreoci

Postoji ve} sada u pripremnim fazama, a pojavi}e se i

tokom trajawa/sprovo|ewa Programa preseqewa Vreoca, ve-

liki broj poslova koji se moraju raditi kontinuirano, si-

stematski i organizovano, u stalnoj saradwi sa gra|anima

na jednoj, i sa spoqnim akterima preseqewa, na drugoj stra-

ni. Veoma je va`no da ti poslovi budu stru~no i odgovorno

organizovani i vo|eni, kako ceo projekat ne bi zapadao u

te{ko}e i bio izloèn kompromitaciji i nepotrebnim

problemima. Zbog toga je neophodno formirati posebnu

slu`bu (poèqno u sastavu RB „Kolubara”) koja }e biti od-

govorna za pripremu i organizaciju preseqewa naseqa i

doma}instava (ugovori, saradwa sa doma}instvima, specija-

lizovani programi, koordinacija izrade urbanisti~ke do-

kumentacije, pruàwe pravne pomo}i i re{avawe pravnih

problema, tehni~ka i stru~na pomo} u izgradwi objekata,

kontakti i saradwa sa komunalnim slu`bama i dr.).

JP EPS, odnosno RB „Kolubara”, Gradska op{tina La-

zarevac i Mesna zajednica Vreoci formira}e Odbor za kon-

trolu realizacije usvojenog Programa preseqewa Vreoca.

Ocena predloènih lokacija za preseqewe naseqa

i grobqa

Lokacije za preseqewe (dela) naseqa koje mogu biti

raspoloìve za izgradwu u periodu od 2008 – 2010. godine

1) Naseqe „Rasadnik”

Lokacija se nalazi pored leve obale reke Lukavice u

uòj gradskoj zoni Lazarevca. Donet je Plan detaqne regu-

lacije koji omogu}uje formirawe 128 parcela za gradski

tip oku}nice povr{ine od 6–8,00 ari, izgradwu do 100 sta-

nova u vi{eporodi~nim zgradama kao i izgradwu dela jav-

nih sadràja.

Dobre strane ove lokacije su: povoqan saobra}ajni po-

loàj, blizina gradskog centra i sportsko rekreativnog

kompleksa i povoqan ambijent u blizini vodotoka.

Lo{a strana ove lokacije je potreba izvo|ewa sanacio-

nih radova na potencijalnom klizi{tu.

Uslovi prikqu~ewa na komunalnu infrastrukturu i

kvalitet ìvotne sredine su dobri.

2) Naseqe „Kusadak” – á faza

Lokacija se nalazi na podru~ju KO [opi} u severoi-

sto~nom delu prigradske zone Lazarevca. Lokacija je u gra-

nicama GUP-a Lazarevca i ima odgovaraju}i urbanisti~ki

plan koji je ve} posluìo za preseqewe dela naseqa Medo-

{evac. Na lokaciji ima 217 slobodnih parcela sa grad-

skim tipom oku}nice povr{ine od 5-10,00 ari.

Dobre strane ove lokacije su: relativno povoqan sao-

bra}ajni poloàj, zapo~eta izgradwa i komunalno oprema-

we naseqa, javni sadràji naseqa ~ija je izgradwa ve} za-

po~eta, povoqni uslovi insolacije i aeracije naseqa i mo-

gu}nost pro{irewa naseqa.

Lo{e strane ove lokacije su: relativna blizina per-

spektivnih rudarskih radova (Poqe „D” i „E”) i teren is-

presecan dubokim jarugama koji oteàva komunalno ure|e-

we naseqa.

Uslovi prikqu~ewa na komunalnu infrastrukturu i

kvalitet ìvotne sredine su dobri.

3) Mawe lokacije na podru~ju Lazarevca nude mogu}nost

brze gradwe ograni~enog broja ku}a, stanova i/ili poslov-

nih objekata, odnosno:

a) lokacija O[ „Knez Lazar” sa 50 parcela povr{ine

od 5,00 ari za gradski tip oku}nice;

b) lokacija „Severna magistrala” sa sedam parcela po-

vr{ine od 20,00 ari (ili 14 parcela po 10,00 ari) za objek-

te privatnog preduzetni{tva; i

v) lokacija „ááá Mesna zajednica” za izgradwu 120 sta-

nova u {est stambenih zgrada.

Lokacija za preseqewe grobqa

Gradska op{tina Lazarevac je predloìla lokaciju u

katastarskoj op{tini [opi} u zoni „Crne me|e – Kusa-

dak” za novo grobqe „Lazarevac 2” gde je jedan deo ponu|en

za preseqewe postoje}eg grobqa u Vreocima ukqu~uju}i i

formirawe novih parcela nakon preseqewa. Donet je

Plan detaqne regulacije za izgradwu grobqa „Lazarevac

2” u naseqenom mestu [opi}, Gradska op{tina Lazarevac

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/07) koji obezbe-

|uje dovoqan broj grobnih mesta za sada{we i budu}e po-

trebe Lazarevca, Vreoca i drugih naseqa koja se nalaze u

zoni rudarskih radova.

Predloèna lokacija ispuwava propisane kriterijume

za grobqa a prihvatqiv je i wen saobra}ajni poloàj.

Izja{wavawe stanovnika (doma}instava) vreoca o po-

nu|enim lokacijama i uslovima preseqewa.

Za izradu Programa preseqewa bilo je neophodno orga-

nizovati izja{wavawe stanovnika/doma}instava o ponu|e-

nim uslovima preseqewa radi dobijawa pouzdanih podataka

o broju doma}instava koja su opredeqena za organizovano


preseqewe, o poloàju i veli~ini parcele u novom nasequ,

kao i o elementima za formirawe zajednica susedstva, odno-

sno kom{ijskih grupacija.

Rezultati izja{wavawa stanovnika Vreoca

Izja{wavawe stanovnika Vreoca o ponu|enim uslovima

preseqewa, sadrànim u dokumentu „Programske osnove za

preseqewe naseqa Vreoci”, organizovano je od strane PD

RB „Kolubara” sredinom januara 2008. godine. Evidentirano

je ukupno 1.185 doma}instava. U vezi sa preseqewem izjasni-

lo se 945 doma}instava, s tim {to je izja{wavawe odbilo

135 doma}instava (14,3 %). Za organizovano preseqewe izja-

snilo se 67 doma}instava (7,1 %), a za individualno prese-

qewe 704 doma}instava (74,5%). U odnosu na mesto preseqe-

wa odgovori su razli~iti i dosta neodre|eni pogotovo kada

je re~ o doma}instvima koja su se izjasnila za individualno

preseqewe.


Tabela 1: Izja{wavawe o mestu preseqewa – individualno i organizovano

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

individualno preseqewe

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Godina Lazarevac Op{tina Beograd ostale op{tine ne zna ne Lazarevac

preseqewa Lazarevac

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2008 8 1 4 0 15 3

2009 35 74 18 2 25 34

2010 29 20 14 4 54 10

2011 12 45 10 3 24 23

2012 9 14 2 1 4 12

2013 9 4 1 2 11 3

2014 23 56 16 2 24 44

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 125 214 65 14 157 129

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

organizovano preseqewe

Godina ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

preseqewa ukupno lokacija

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„Kusadak” „Rasadnik” „Knez Lazar” „Severna magistrala” ostalo

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2008 1 0 0 0 0 1

2009 21 1 6 7 3 4

2010 10 0 2 3 3 2

2011 15 2 2 10 1 0

2012 3 1 0 0 2 0

2013 6 0 1 3 2 0

2014 11 2 4 3 2 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 67 6 15 26 13 7

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U vezi sa preseqewem grobqa, izjasnilo se ukupno 486

staralaca za organizovano preseqewe grobnih mesta na

grobqe „Lazarevac 2 – [opi}” – ukupno 2.132 groba.

Rezultati izja{wavawa ukazuju na to da se ogromna ve-

}ina doma}instava izjasnila za individualno preseqewe.

Kod organizovanog preseqewa, ve}ina se izjasnila za lo-

kacije u gradu Lazarevcu, dok kod individualnog preseqe-

wa postoji verovatno}a da }e se izme|u 40–50% doma}in-

stava doseliti u Lazarevac ili u wegovo prigradsko pod-

ru~je. Socijalnim programom bi}e obuhva}eno svega 45 do-

ma}instava, prete`nim delom vlasnika ili korisnika sta-

nova u dràvnoj svojini. Po pitawu preseqewa grobnih

mesta preovla|uje usmerewe prema novom grobqu „Lazare-

vac 2” u [opi}u.

Iako se rezultati izja{wavawa ne mogu uzeti kao kona~-

ni, oni ukazuju na mogu}nost da }e se najmawe 50% doma}in-

stava doseliti u Lazarevac ili wegovu prigradsku zonu. S ob-

zirom na to da se mali procenat doma}instava izjasnio za

organizovano preseqewe, izvesno je da na novim lokacijama

ne}e mo}i da se formira „centralno naseqe” sa prate}im

javnim sadràjima i obele`jima Vreoca. Doma}instva koja }e

se doseliti u Lazarevac bi}e upu}ena na kori{}ewe gradskih

javnih slu`bi, komunalnih i drugih servisa.

U ciqu spre~avawa neplanske izgradwe, op{tina }e

obezbediti dono{ewe odgovaraju}ih urbanisti~kih plano-

va i druge uslove za plansko naseqavawe doma}instava

koja su se odlu~ila za individualno preseqewe na podru~-

ju op{tine. Razlog za ovo je da se izbegne stihijno i ne-

plansko naseqavawe na neurbanizovana rubna podru~ja na-

seqa, na poqoprivredno zemqi{te i druge zone koje nisu

planirane za naseqavawe.

Socijalni program

Doma}instva u Vreocima nisu homnogena po svojim ba-

zi~nim demografskim, socio-ekonomskim, kulturnim, po-

rodi~nim, zdravstvenim i drugim obele`jima. Posebnu pa-

`wu zahtevaju tzv. osetqiva/rawiva doma}instva u koje spa-

daju stara~ka doma}instva, samohrani roditeqi, siroma-

{na doma}instva i ona na rubu siroma{tva, doma}instva

sa bolesnim i hendikepiranim ~lanovima. To su doma}in-

stava koja u postupku preseqewa treba da imaju organizaci-

onu, tehni~ku ili finansijsku podr{ku sa strane (RB „Ko-

lubara”, op{tina, republika).

Pojavi}e se i problem preseqewa doma}instava, koja

raspolaù skromnim ili podstandardnim objektima, vrlo

niske vrednosti, koja za novac dobijen za eksproprisanu

imovinu, ne}e mo}i da finansiraju izgradwu nove ku}e/sta-

na i kupovinu parcele. Verovatno da bi odre|eni broj ovih

doma}instava radije prihvatio da u zamenu za eksproprisa-

nu imovinu dobije stan u vlasni{tvu ili u zakupu.

Socijalnim programom }e biti obuhva}ena i doma}in-

stva koja nemaju nepokretnosti u vlasni{tvu i/ili imaju

status zakupaca u stanovima u dràvnom vlasni{tvu.

Ovi i sli~ni problemi su predmet socijalnog progra-

ma kao sastavnog dela Programa preseqewa naseqa Vreo-

ci. Za izvr{ewe socijalnog programa bila bi obezbe|ena

posebna sredstva.

Za kategorije doma}instava koja nisu u mogu}nosti da

sama organizuju ili finansiraju preseqewe, RB „Koluba-

ra” }e obezbediti dobijawe stana ili ku}e u vlasni{tvu

ili u zakupu (zavisno od imovine kojom doma}instvo raspo-

laè i wene vrednosti), odgovaraju}e povr{ine (do 60 m2),

kvaliteta i opremqenosti instalacijama.

Doma}instva koja koriste stanove u dràvnoj svojini

po osnovu zakupa, dobi}e odgovaraju}e stanove u Lazarevcu

na kori{}ewe po istom osnovu, u statusu zakupca.

Kriterijumi za ostvarivawe prava na osnovu socijalnog

programa bi}e utvr|eni tokom primene i razrade programa

preseqewa na osnovu principa iz programa preseqewa.

Dinamika preseqewa naseqa

U skladu sa planiranom dinamikom rudarskih radova

na podru~ju KO Vreoci okvirni plan preseqewa naseqa

odnosno doma}instava predvi|a tri faze: (1) 2005–2008.

godine 61 ku}i{te (85 doma}instava); (2) 2008–2011. godi-

ne 526 ku}i{ta (603 doma}instava) i (3) 2011–2015. godine

305 ku}i{ta (318 doma}instava). U delu naseqa koji je in-

direktno ugroèn rudarskim radovima nalazi se 162 ku}i-

{ta (166 doma}instava).Ukupno se iseqava 892 ku}i{ta od-

nosno 1.006 doma}instava.


Tabela 2: Dinamika preseqewa doma}instava Vreoca

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2005-2008. 2008-2011. 2011-2015. Ukupno

preseqewe

Prostorna celina potce- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

lina ku}i- doma- ku}i- doma- ku}i- doma- ku}i- doma-

{ta }inst. {ta }inst. {ta }inst. {ta }inst.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Poqe „V. Crqeni” 1 8 8 8 8

Poqe „D” 1 50 72 50 72

3 254 263 254 263

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„Ju`no poqe” 1 82 102 82 102

2 51 52 51 52

3

4 1 1 1 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Infrastrukturni 1 102 108 53 55 155 163

koridor 2 3 5 1 1 4 6

4 48 91 48 91

6 38 44 38 44

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Privredno-ndustrijska 1 38 37 38 37

zona Vreoci 2 1 1 1 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Deo naseqa koji je (46) (50) (46) (50)

indir. ugro`. rud. 162 166 162 166

radovima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 61 85 526 603 305 318 892 1006

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 3: Dinamika preseqewa doma}instava sa delova katastarskih op{tina [opi}, Medo{evac i V. Crqeni

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

DINAMIKA PRESEQEWA

Katastarska Broj ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

op{tina doma}instava 2008–2011. 2011–2015. Ukupno

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

V. Crqeni 24 24 – 24

Medo{evac 59 59 – 59

[opi} 56 6 9 15

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO: 139 89 9 98

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 4: Izme{tawe objekata sa javnim funkcijama

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naziv objekta Godina izme{tawa Napomena

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Osnovna {kola 2012.

De~ji vrti} 2012.

Sportski objekti 2013.

Dom kulture 2015.

Ambulanta 2015.

Crkva posle 2020. Zajedno sa industrijskom zonom

Kulturno nasle|e 2010-2012. Izme{ta se na lokaciju pored crkve

Grobqe 2009 Izme{ta se na lokaciju novog grobqa „Lazarevac 2”

Rezervoar vodovoda 2010. Rezervoar iznad industrijske zone ostaje u funkciji

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Predvi|a se da svi objekti sa javnim funkcijama mogu nesmetano da se koriste u toku preseqewa najve}eg dela doma-

}instava Vreoca. Doma}instva koja }e ostati da ìve u Vreocima posle 2015. godine bi}e upu}ena na kori{}ewe javnih

objekata u Velikim Crqenima. U zavisnosti od toga gde }e se preseliti ve}i deo doma}instva Vreoca bi}e re{avani

uslovi kori{}ewa javnih objekata, {to }e biti re{avano odgovaraju}im urbanisti~kim planovima za nove lokacije u

skladu sa Programom preseqewa.

4. Preseqewe postoje}eg grobqa u vreocima

Grobqe u Vreocima nalazi se isto~no od centra naseqa na uzvi{ewu, sa izlazom na put kp. br. 2371 KO Vreoci i ukqu-

~ewem na regionalni put R-201 Stepojevac – Lazarevac. Grobqe se nalazi na katastarskim parcelama broj 1457/1, 1457/2,

1499/2, 1498, 1545/2, 1547, 1548/2 i 2381 (sve KO Vreoci), u povr{ini od oko 1,85 ha. Grobqe datira iz perioda sa po~etka

XIX veka sa prvim utvr|enim sahrawivawem 1801. godine. Novi deo grobqa moè se smatrati ure|enim sa kapelom i ure-

|enim i opremqenim grobnim mestima i ~esto skupim nadgrobnim spomenicima. Grobovi su uglavnom organizovani u

grobna mesta sa jednim, dva ili tri groba. Izvestan broj grobnih mesta rezervisan je za budu}e sahrawivawe lica srod-

nika umrlih. Stari deo grobqa koji je nastao spontano ima dosta napu{tenih grobova, koje je te{ko identifikovati.

Tabela 1: Pregled grobnih mesta na grobqu u Vreocima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naziv Broj grobova Broj grobnih mesta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Sahraweni izme|u 1998. i februara 2008. 407 372

Sahraweni pre 1997. 2752 2184

Nepoznate osobe 647 647

Rezervisani grobovi 300 281

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno 4106 3484

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Koncept preseqewa grobqa

Poqe „D” je u Kolubarskom basenu kop sa najduìm vre-

menom eksploatacije i savremenom tehnologijom. Eksploa-

tacija ugqa se zavr{ava 2016. godine. Nakon toga, stvorena

depresija zapuwava se otkrivkom iz kopa „Ju`no poqe”, a

severni deo se nadvi{ava otkrivkom Poqa „E”. Preseqe-

wem centralnog dela naseqa Vreoci (2008–2011) i postoje-

}eg grobqa (2008–2009) stvaraju se uslovi za nastavak eks-

ploatacije ugqa na Poqu „D”.

Po~etak realizacije preseqewa grobqa u Vreocima ve-

zan je za dono{ewe Odluke o stavqawu van upotrebe posto-

je}eg Vreo~kog grobqa i otvarawu nove lokacije za sahra-

wivawe, odnosno, izgradwu i ure|ewe grobqa „Lazarevac

2” u [opi}ima. Dinamika realizacije preseqewa grobqa

u Vreocima predloèna u ovom programu u direktnoj je za-

visnosti od nosilaca aktivnosti, lokacije na kojoj se oba-

vqaju radwe, vrste aktivnosti kao i obezbe|ewa sredstava

za pokrivawe tro{kova.

Planirane aktivnosti na preseqewu grobqa

Program preseqewa grobqa u Vreocima predvi|a slede-

}e grupe aktivnosti:

1) Pripremne aktivnosti koje su najve}im delom ve}

obavqene:

– odre|ivawe lokacije grobqa za organizovano prese-

qewe;

– usvajawe Urbanisti~kog plana za novo grobqe;

– izrada idejnog i glavnog projekta novog grobqa;

– izrada plana informisawa javnosti;

– usvajawe Programa preseqewa grobqa u Vreocima.

2) Prioritetne aktivnosti

– dono{ewe odluke o stavqawu van upotrebe grobqa u

Vreocima i odluke o novom mestu sahrawivawa; i

– identifikacija staralaca grobnih mesta i wihovo

izja{wavawe o na~inu preseqewa.

3) Institucionalno-regulativna procedura

– dono{ewe propisa o odràvawu i ure|ewu novog grobqa;

– ostali akti i sporazumi; i

– konstituisawe Odbora za preseqewe grobqa u Vreo-

cima.

4) Operativne aktivnosti

– informisawe stanovni{tva naseqa Vreoci o teku-

}im i planiranim aktivnostima;

– izrada Operativnog plana preseqewa grobqa;

– realizacija kona~nog izja{wavawa doma}instava-

identifikacija staralaca grobnih mesta,

– izrada Programa za{tite kulturnog nasle|a;

– ure|ewe novog grobqa „Lazarevac 2” u [opi}ima;

– organizacija ekshumacije;

– ekshumacija posmrtnih ostataka (po fazama);

– demontaà spomenika;

– individualno sahrawivawe;

– organizovano sahrawivawe;

– izrada novih spomenika i spomen obele`ja koja }e za-

meniti o{te}ene; i

– izgradwa i ure|ewe spomen kosturnice.

Organizovano (zajedni~ko) preseqewe grobnih mesta,

podrazumeva da RB „Kolubara” u celosti obavi preseqewe

grobnog mesta, {to podrazumeva: demontaù nadgrobnog

spomenika, opsega, plo~e i sl., ekshumaciju posmrtnih

ostataka i wihov sme{taj u specijalne sanduke, zatrpavawe

i dezinfekcija grobnog mesta, transport spomenika i po-

smrtnih ostataka do izabrane lokacije, ukopavawe posmrt-

nih ostataka, montaà nadgrobnog spomenika i opsega i

ure|ewe grobnog mesta; postupak preseqewa vr{i se (po

èqi) u prisustvu staraoca; ukoliko do|e do o{te}ewa

nadgrobnog spomenika i opsega, RB „Kolubara” }e izvr{i-

ti popravku ili izradu novog.

Individualno (pojedina~no) preseqewe grobnih mesta

podrazumeva da RB „Kolubara” obavi demontaù nadgrob-

nog spomenika, opsega i sl. i ekshumaciju i sahrawivawe

posmrtnih ostataka. Staralac je duàn da blagovremeno

obezbedi novo grobno mesto s obzirom na to da se preseqe-

we mora obavqati prema dinamici utvr|enoj u Programu.

Na~in sprovo|ewa preseqewa grobqa

Fizi~ko preseqewe grobqa u Vreocima odvija se u

okviru „operativnih aktivnosti”, po zavr{enim „priprem-

nim” i „prioritetnim” aktivnostima. Svaka faza se mora

odraditi u realnom vremenu u skladu sa propisima i uslo-

vima, koji su detaqno razra|eni u Planu preseqewa gro-

bqa u Vreocima. Ekshumacija posmrtnih ostataka realizu-

je se u tri faze; istovremeno sa ekshumacijom odvija se

prenos posmrtnih ostataka i demontaà spomenika i spo-

men obele`ja i to:

(1) spomen obele`ja uz uslove nadle`nog zavoda za za-

{titu spomenika kulture;

(2) grobovi sahrawenih pre 1997. godine i neidentifi-

kovani grobovi; i

(3) grobovi sahrawenih posle 1998. godine.

Po zavr{enoj ekshumaciji posmrtnih ostataka vr{i se

organizovano preseqewe na unapred odre|enu lokaciju

(parcelu) od strane staraoca grobnog mesta.

Rizici u realizaciji preseqewa

Raspoloìvo vreme za obavqawe svih aktivnosti je naj-

ve}i rizik jer nepredvidive okolnosti mogu uticati na od-

lagawe realizacije preseqewa grobqa.

Vreme preseqewa grobqa

S obzirom na to da }e ure|ewe novog grobqa Lazarevac 2

– [opi} biti zavr{eno do kraja 2008. godine, po~etak pre-

seqewa postoje}eg grobqa na novu lokaciju predvi|a se kra-

jem 2008. godine a zavr{etak preseqewa krajem 2009. godine.

Grobqe u Medo{evcu

Postoje}e grobqe u Medo{evcu nije ugroèno rudar-

skim radovima do 2020. godine. Nalazi se pored regional-

nog puta R 201 na kat. parcelama br. 1287 i 742/10 i zauzi-

ma povr{inu od 1,08.90 ha. Registrovano je ukupno 1.724

grobova, od toga se moè identifikovati 1.423 grobova

dok je 301 grob nepoznat. Prema vremenu po~ivawa 1059

grobova je starije od 10 godina a 147 ima mawe od 10 godi-

na od ukopa. S obzirom da je deo Medo{evca ve} preseqen

na lokaciju Kusadak i da se u neposrednoj blizini novog

naseqa ure|uje novo grobqe „Lazarevac 2” i da postoje}e

grobqe u Medo{evcu ne}e biti ugroèno rudarskim rado-

vima do 2020. godine, doma}instva Medo{evca }e mo}i po

sopstvenoj odluci da koriste i postoje}e grobqe u Medo-

{evcu i novo grobqe „Lazarevac 2” u [opi}u.


Tabela 2: Pregled grobnih mesta na grobqu u Medo{evcu

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Godine po~ivawa

Br. Br. Br. Rezervisni ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Nepoznati

segmenta grobnih grobova grobovi < 3 3-7 7-10 >10 nepoznate grobovi

mesta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 47 68 2 4 5 2 45 9 1

2 99 113 4 3 6 4 83 8 5

3 88 110 4 2 0 3 55 26 20

4 89 107 7 1 4 2 64 16 13

5 93 101 3 2 3 1 50 9 33

6 107 114 2 1 3 0 57 13 38

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

7 96 121 8 4 4 5 75 8 17

8 102 126 4 1 3 2 96 10 10

9 102 122 2 0 1 1 56 18 44

10 102 114 5 2 4 5 54 18 26

11 92 114 6 2 8 3 61 14 20

12 100 144 7 7 9 4 100 13 4

13 100 130 10 5 5 4 95 7 4

14 99 109 2 2 2 4 72 5 22

15 93 103 1 1 4 2 52 19 24

16 81 97 2 2 5 0 44 24 20

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno 1490 1793 69 39 66 42 1059 217 301

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


áâ – CIQEVI RAZVOJA I PLANSKA RE[EWA

PO OBLASTIMA

1. Razvoj rudarsko-energetsko-industrijskog kompleksa

u Vreocima

Osnovni ciqevi privrednog razvoja i razme{taja indu-

strije na planskom podru~ju su:

– pove}awe konkurentnosti, efikasnosti i produktiv-

nosti privrednih delatnosti;

– reorganizacija i restrukturirawe RB „Kolubara”, kao

i modernizacija dela postoje}ih proizvodnih i uslu`nih

kapaciteta, uz intenzivirawe fizi~kog obima proizvod-

we, prometa roba i usluga;

– razvoj proizvodnih delatnosti u skladu sa trì{nim

uslovima, potencijalima i ograni~ewima, uz diverzifika-

ciju sektora usluga;

– obezbe|ivawe uslova za efikasnu prostornu organiza-

ciju i funkcionisawe proizvodnih, uslu`nih i infra-

strukturnih delatnosti u privrednoj zoni Vreoca;

– podizawe kvaliteta saobra}ajne dostupnosti Plan-

skog podru~ja ulagawem u magistralnu saobra}ajnu infra-

strukturu i objekte (drumske, èlezni~ke), telekomunika-

cione veze i komunalnu infrastrukturu;

– inicirawe novih proizvodnih programa u skladu sa

trì{nim uslovima, uz primenu savremenih evropskih

principa industrijske politike na lokalnom nivou -zna-

we, inovacije, preduzetni{tvo i dr.;

– uspe{no re{avawe socijalnih pitawa zaposlenih;

– sanacija o{te}ene ìvotne sredine i za{tita pro-

stora u planirawu novih investicionih aktivnosti;

– racionalno i efikasno kori{}ewe gra|evinskog ze-

mqi{ta, uz mogu}nost promene namene i/ili uvo|ewa me-

{ovitog na~ina kori{}ewa prostora; i

– postupna primena principa odrìvog razvoja rudarstva,

energetike i industrije i o~uvawe ìvotne sredine, spre~a-

vawe nenamenskog i neracionalnog kori{}ewa prostora, za-

ustavqawe degradacije poqoprivrednog zemqi{ta i dr.

Kqu~ni tranzicioni ciqevi u okviru PD RB „Kolubara”

su, izme|u ostalih, daqe podràvawe komercijalizacije komu-

nalnih usluga (izdvajawe, reorganizacija i formirawe JP

ili JKP za efikasno upravqawe distribucijom pija}e vode i

toplotne pare za grejawe stanovni{tva i ostalih korisnika

van sistema), odgovornost za rezultate poslovawa i razvoja.

Na osnovu ocena nasle|ene privredne strukture, proble-

ma dosada{weg razvoja lokalne ekonomije Vreoca, dugoro~-

nih ciqeva razvoja, u narednom periodu potrebno je stvara-

we uslova za diverzifikaciju privrede, podr{ka politici

aktivirawa novih malih preduze}a i na toj osnovi stvara-

we prostora za novo zapo{qavawe. Osnovna opredeqewa u

privredi u narednom periodu treba da budu bazirana na:

– razvoju reorganizovanog i restrukturiranog rudar-

sko-energetskog kompleksa RB „Kolubara”;

– razvoju novih programa, posebno u prera|iva~kom sek-

toru proizvodwe, tj. preradi metala i ma{inogradwi;

– izgradwi i/ili izme{tawu dela osnovne infrastruktu-

re i dopuni infrastrukture privredno – industrijske zone;

– razvoju saobra}aja (pruàwe saobra}ajnih usluga za

prevoz roba, servis i odràvawe drumskih vozila i sl.);

– razvoju logistike, trgovine i raznih usluga.

Politika razvoja energetskih delatnosti obuhvata oba-

veze koje proizlaze iz dugoro~nih strate{kih dokumenata

razvoja i me|unarodnih konvencija i ugovora. Sa stanovi-

{ta planirawa prostora bitna su slede}a strate{ka opre-

deqewa do 2020. godine:

1) razvoj i {irewe povr{inskih kopova ugqa – eksplo-

atacija Poqa „D” do 2016. godine, otvarawe Poqa „Veliki

Crqeni” (eksploatacija 2009–2016) i otvarawe „Ju`nog

poqa” (2016 – posle 2020. godine), otvarawe Poqa „E”

(2016), Poqa „Radqevo” (2014). Planirani fizi~ki obim

proizvodwe ugqa u periodu 2009–2015. godine }e porasti sa

30 miliona t na 36 miliona t, {to je i maksimalna godi-

{wa proizvodwa do kraja planskog perioda.

2) izme{tawe dela infrastrukturnih instalacija i

objekata zbog {irewa povr{inskih kopova ugqa i izrada

projektne dokumentacije za budu}a re{ewa i normalno

funkcionisawe pogona „Kolubara–Prerada”;

3) infrastrukturno i komunalno opremawe nedostaju}im

instalacijama i objektima privredno-industrijske zone;

4) rekonstrukcija postoje}eg kapaciteta Su{are;

5) izdvajawe, reorganizacija i osnivawe JP za distri-

buciju toplotne pare (daqinsko grejawe) iz „Koluba-

ra–Prerade”, kao i mogu}e „preno{ewe” proizvodwe i di-

stribucije pija}e vode iz „Kolubara–Prerade” u postoje}e

JKP za distribuciju pija}e vode iz Lazarevca; potrebna je

nova politika cena ovih usluga, transformacija i preno-

{ewe navedenih poslova javnom preduze}u koje bi ovo pre-

uzelo i na ekonomskim cenama prodavalo vodu i toplotnu

energiju proizvedenu u pogonima „Kolubara–Prerada”; i

6) daqi intenzivan razvoj prera|iva~ke industrije u

funkciji rudarsko-energetskog kompleksa.

Razvoj prerade metala i elektroindustrije bi}e selek-

tivan i zasnovan na primeni novih tehnologija, diverzi-

fikaciji industrijske proizvodwe, ukqu~ivawu u me|una-

rodno trì{te, sa potencijalnom primenom visoke tehno-

logije u proizvodwi delova, rudarske opreme i mehaniza-

cije, metalnih konstrukcija, ekstremnog inèweringa,

sklopova, agregata, ure|aja i opreme, mehani~kih, elek-

tri~nih i drugih komponenti, gotovih proizvoda sredwe i

niè tehnologije, opreme za automatizaciju elektronskih

sklopova, elektroma{ina, procesne opreme, mernih i pre-

ciznih instrumenata i dr. Razvoj prerade metala veziva}e

se i daqe za: (a) potrebe opsluìvawa teku}eg i investi-

cionog odràvawa proizvodne opreme i sredstava rudar-

sko-energetsko-industrijskog kompleksa Kolubarskog ba-

sena i drugih privrednih dru{tava JP EPS; (b) {iroko

trì{te i izvoz (ukqu~uju}i diverzifikaciju proizvod-

nog asortimana i u okviru malih privatnih preduze}a); (v)

rad na motorima i pruàwe usluga generalnih popravki

motora rudarskih, gra|evinskih i drugih ma{ina; i (g) raz-

voj programa proizvodwe komponenti, rezervnih delova,

precizne mehanike, hidraulike i dr. U fazi planirawa su

zna~ajni poslovni aran`mani sa nema~kim firmama.

Proizvodwa gra|evinskog materijala i gra|evinarstvo

imaju uslove da postanu zna~ajne privredne delatnosti, s

obzirom na blizinu i veli~inu trì{ta Beograda i okru-

èwa. Proces privatizacije ovog sektora je gotovo zavr-

{en. U preduze}u „Xella Srbija”, u okviru brenda „Ytong”su do 2009. godine planirana ulagawa od 10,2 miliona USD

i razvoj proizvodwe raznih elemenata, natprozornika i

nadvratnika, elemenata sa rukohvatom, elemenata od kre~-

no-silikatne opeke i dr.

Razvoj uslu`nih delatnosti – ugostiteqstvo, trgovina,

turizam u okviru Preduze}a za dru{tvenu ishranu i ugosti-

teqstvo „Kolubara-Ugostiteqstvo” d.o.o. U narednom pe-

riodu moè se o~ekivati okon~awe privatizacije ovog

preduze}a i nastavak obavqawa postoje}ih delatnosti, uz

eventualni daqi razvoj svojevrsnog keteringa, trgovinske

delatnosti i poboq{awa turisti~kih usluga.

Razvoj i razme{taj industrije na planskom podru~ju za-

sniva se na: (a) uvaàvawu prostornih ograni~ewa; (b) po-

stoje}oj prostornoj strukturi kapaciteta; i (v) kriterijumi-

ma za izbor razvojnih opredeqewa i usmeravawe razme{taja.

Prema principima odrìvog industrijskog razvoja,

osnovni kriterijumi za izbor prioriteta razvoja u domenu in-

dustrijske delatnosti su: (1) porast industrijske zaposleno-

sti; (2) razvoj u skladu sa prostorno-ekolo{kim kapacitetom

lokalne sredine, posebno u pogledu aktiviranog prostora, ko-

ri{}ewa mineralnih, vodnih, energetskih resursa i drugih

resursa; (3) smawewe udela kapitalno i resursno zahtevnih ak-

tivnosti; (4) postepeno ga{ewe ekolo{ki rizi~ne proizvod-

we; (5) pove}awe racionalnosti i efikasnosti proizvodwe;

(6) pove}awe udela tehnolo{ki efikasnijih grana i dr.

O~ekivano budu}e intenzivirawe eksploatacije ugqa i

potencijalna izgradwa novih energetskih i preradnih ka-

paciteta i wihov razme{taj, predstavqaju osnovne deter-

minante prostorne organizacije i kori{}ewa zemqi{ta u

basenu i Vreocima. Procewuje se da }e u prostornoj struk-

turi industrije do 2020. godine najve}i zna~aj i daqe ima-

ti privredno-industrijska zona u Vreocima, kao i aktivi-

rawe novih eksploatacionih poqa na podru~ju basena.

Polaze}i od strate{kih planova i dinamike razvoja ru-

darskih kopova (posebno Poqa „D” i „Ju`nog poqa”), proce-

wuje se da }e u periodu nakon 2020. godine biti neophodno iz-

me{tawe Privredno-industrijske zone. Problemi u funkci-

onisawu i komunalnoj opremqenosti te zone, kao i pretpo-

stavke o wenom dislocirawu nalaù potrebne planske zahva-

te u pravcu infrastrukturnog opremawa neophodnim i/ili

nedostaju}om mreòm i objektima, primene mera za{tite ì-

votne sredine u skladu sa novim sistemom EMS, ure|ewe pro-

stora zone i dr. Kvalitetnije kori{}ewe u narednom perio-

du podrazumeva ulagawa u infrastrukturno opremawe zone,

kao i neophodnu revitalizaciju i boqe odràvawe postoje}ih

privrednih i drugih objekata. Zbog karaktera postoje}ih pri-

vrednih preduze}a u zoni i poloàja zone u odnosu na okolna

naseqa, neophodno je preduzeti dodatne mere za{tite okoli-

ne primenom novih tehnologija i ISO standarda 9001 i

14000. Iako je ova zona relativno dobro prostorno integri-

sana (prese~ena je regionalnom saobra}ajnicom), ne raspola-

è povoqnim uslovima za intenzivnije kori{}ewe i izgrad-

wu novih adekvatnih proizvodnih i drugih privrednih sadr-

àja. I pored neizvesnosti wene dislokacije, trebalo bi

omogu}iti zamenu dotrajalih, izraubovanih ili slabo odrà-

vanih objekata, kao i uslove za potencijalnu izgradwu monta-

`nih objekata za proizvodne ili uslu`ne namene iskqu~ivo

radi obezbe|ewa proizvodno-uslu`nog ciklusa u funkciji

primarne delatnosti – proizvodwe i prerade ugqa. Stroga za-

brana izgradwe novih privrednih objekata u zoni mogla bi da

ozbiqno ograni~i i ugrozi budu}i razvoj postoje}ih privred-

nih dru{tava. U vezi s tim potrebno je definisawe potenci-

jalnih novih lokaliteta izvan privredno-industrijske zone i

to za eventualno dislocirawe dela postoje}ih i sme{taj no-

vih proizvodnih programa vezanih in/direktno za razvoj ru-

darsko-industrijskog kompleksa.

Sa stanovi{ta budu}eg razvoja od kqu~nog zna~aja je sa-

nacija postoje}ih ekolo{kih problema i eliminisawe ili

ublaàvawe eventualnih uticaja na okolna naseqa.

U postplanskom periodu nakon 2020. godine trebalo bi

obezbediti prostor za dislokaciju industrijske zone Vre-

oci, u skladu sa dinamikom i planom {irewa proizvodwe

ugqa. Potencijalni lokaliteti za dislokaciju su u okviru

atara Konatica, pro{irewa lokaliteta TE „Kolubara B” i

mogu}eg pro{irewa energetsko-industrijske zone u Veli-

kim Crqenima i dr. Tako|e, potrebno je blagovremeno

obezbe|ewe pojedinih lokaliteta za razvoj novih proizvod-

nih programa funkcionalno povezanih sa mati~nim pred-

uze}ima iz privredno-industrijske zone Vreoci. Mogu}e

lokacije novih privrednih – proizvodnih programa, poseb-

no iz prera|iva~kog sektora, mogu se o~ekivati u me{ovi-

toj privrednoj/industrijskoj zoni Lazarevca i dr. Sme{taj

novih investicionih programa uslovqava se striktnom

primenom urbanisti~ko-tehni~kih, ekolo{kih i drugih

kriterijuma i standarda, u skladu sa zakonskim re{ewima.

2. Stanovni{tvo, organizacija javnih slu`bi

i uslovi stanovawa

2.1. Stanovni{tvo

Polaze}i od ~iwenice da rudarstvo i energetika imaju

razvojni prioritet na planskom podru~ju osnovni ciq u

oblasti demografskog razvoja jeste obezbe|ivawe adekvat-

nih uslova ìvqewa gra|ana. To podrazumeva pravovremeno

preseqewe stanovni{tva iz zona {irewa kopova i obezbe-

|ivawe normalnih uslova ìvota stanovnika do momenta

preseqewa, kao onih koje ostaju da ìve u delovima naseqa

koji nisu u zoni {irewa kopova. U tom smislu utvr|uju se

posebni ciqevi, specificirani na osnovu interesa i po-

treba pojedinih grupa stanovni{tva, koji obuhvataju:

– obezbe|ewe adekvatnog pristupa javnim slu`bama;

– dono{ewe i realizaciju specifi~nih programa i

obezbe|ivawe finansijskih i drugih podr{ki za razvoj

privatnog preduzetni{tva radi zadràvawa mla|eg stanov-

ni{tva; i

– za{titu i pomo} starijim gra|anima, posebno stara~-

kim sama~kim i dvo~lanim doma}instvima.

Demografske promene na planskom podru~ju do 2020. go-

dine odnose se na procenu populacije: a) koja }e se fazno,

u skladu sa dinamikom razvoja kopova i izgradwom infra-

strukturnih koridora preseliti i b) koja ostaje da ìvi u

delu naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn rudarskim

radovima i u zoni rezrvisanoj za izme{tawe infrastruk-

turnih koridora posle 2020 – deo naseqa [opi} (Slika 1).


U periodu do 2015. godine bi}e preseqeno oko 1.140 do-

ma}instava sa oko 3.350 stanovnika, tako da }e se sada{wa

populacija na Planskom podru~ju smawiti za oko 91%. Iz zo-

na koje su direktno ugroène {irewem kopova ili izme{ta-

wem infrastru-kturnih koridora preseqava se 960 doma}in-

stava (oko 2.930 stanovnika), a iz dela naseqa Vreoca koji je

indirektno ugroèn rudarskim rado-vima za preseqewe se

opredelilo 180 doma}instava sa oko 420 stanovnika.

U skladu sa planiranom dinamikom preseqewa, o~eki-

vane demografske promene na Planskom podru~ju i nase-

qima, odnosno delovima naseqa (Tabela 1, Grafikon 1.1 i

1.2.) su slede}e:

– u prvoj fazi, do 2011, bi}e preseqeno oko 770 doma-

}instva, tj. oko 2.330 stanovnika, tako da }e se populacija

Planskog podru~ja smawiti za oko 63% i to:

– populacija naseqa Vreoca }e se, preseqewem 685 do-

ma}instava sa oko 2.035 stanovnika smawiti za 63%;

– iz [opi}a se preseqava 6 doma}instava sa oko 20 sta-

novnika, odnosno oko 9,5% populacije ovod dela naseqa; i

– stanovni{tvo iz delova naseqa Veliki Crqeni i Me-

do{evac bi}e preseqena u celini – 24 doma}instva sa 82

stanovnika iz Velikih Crqena i 59 doma}instava sa 193

stanovnika iz Medo{evca;

– u drugoj fazi, period 2011–2015, preseqewe }e biti

znatno maweg obima – oko 370 doma}instava sa ne{to vi{e

od 1.000 stanovnika tako da }e se populacija planskog pod-

ru~ja smawiti za jo{ 27% i to:

– iz Vreoca se u ovom periodu preseqava oko 360 doma-

}instva sa oko 1.000 stanovnika pa }e se populacija ovog

naseqa smawiti za jo{ 30%; i

– iz [opi}a se preseqava 9 doma}instava (oko 20 sta-

novnika).

U delu naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn ru-

darskim radovima ostaje da ìvi 46 doma}instava (9 doma-

}instava se izjasnilo da ostaje, a 37 je odbilo da se izjasni

o preseqewu) sa oko 175 stanovnika (oko 5,5% populacije

naseqa), a u delu naseqa [opi} (zona rezervisana za izme-

{tawe infrastrukturnih koridora posle 2020) ìvi 41

doma}instvo sa oko 160 stanovnika.


Tabela 1: Dinamika preseqewa stanovni{tva i doma}instava

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stanovni{tvo Doma}instva

Podru~je/celina ––––––––––––––––––––––––––––––––

broj % broj %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naseqe VREOCI – ukupno 3210 100.0 1088 100.0

Preseqewe do 2011. godine 2035 63.4 685 63.0

Preseqewe 2011–2015. godine 1000 31.2 357 32.8

Deo naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima* 175 5.4 46 4.2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

VELIKI CRQENI – u Planskom podru~ju 82 100.0 24 100.0


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

MEDO[EVAC – u Planskom podru~ju 193 100.0 59 100.0


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

[OPI] – u Planskom podru~ju 202 100.0 56 100.0



Ostali deo naseqa 165 81.7 41 73.2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

PLANSKO PODRU^JE – UKUPNO 3687 100.0 1227 100.0



Deo naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima* 175 4.7 46 3.7

Ostali deo Planskog podru~ja 165 4.5 41 3.3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Populacija koja nakon izja{wavawa ostaje da ìvi u ovom delu naseqa.

Tabela 2: Struktura stanovni{tva po starosnim grupama

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Starosne grupe

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Podru~je/celina Ukupno 0-19 godina 20-39 godina 40-59 godina preko 60 godina

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

broj % broj % broj % broj %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naseqe VREOCI – ukupno 3210 707 100.0 893 100.0 906 100.0 692 100.0

Preseqewe do 2011. godine 2035 433 61.2 594 66.5 574 63.4 428 61.8

Preseqewe 2011-2015. godine 1000 236 33.4 245 27.4 284 31.3 229 33.1

Deo naseqa koji je indirektno

ugroèn rudarskim radovima 175 38 5.4 54 6.0 48 5.3 35 5.1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

VELIKI CRQENI 82 22 100.0 19 100.0 25 100.0 16 100.0


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

MEDO[EVAC 193 47 100.0 55 100.0 60 100.0 31 100.0


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

[OPI] 202 55 100.0 47 100.0 65 100.0 35 100.0



Ostali deo naseqa 165 46 83.6 37 78.7 54 83.1 28 80.0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

PLANSKO PODRU^JE 3687 831 100.0 1014 100.0 1056 100.0 774 100.0



Deo naseqa koji je indirektno

ugroèn rudarskim radovima 175 38 4.6 54 5.3 48 4.5 35 4.5

Ostali deo Planskog podru~ja 165 46 5.5 37 3.6 54 5.1 28 3.6

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


U strukturi preseqavawa iz dela naseqa Medo{evac

najbrojnije je i zastupqeno u skoro istom broju, stanovni-

{tvo starosti 40–59 i 20–39 godina (60 i 55 lica), zatim

mlado stanovni{tvo do 19 godina (47), a svaki {esti sta-

novnik je stariji od 60 godina (31). Tako|e, ima oko tride-

setoro dece pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta. S

obzirom na to da se ovo stanovni{tvo preseqava na loka-

ciju „Kusadak” na kojoj su ve} izgra|eni neki objekti jav-

nih slu`bi, ali jo{ uvek nisu u funkciji (osnovna {kola)

neophodno je intenzivirati kompletirawe i organizovati

rad ovih slu`bi.

U strukturi preseqavawa iz dela atara naseqa Veliki

Crqeni, polovinu ~ini stanovni{tvo do 19 godina i

20–39 godina (22 i 19 lica), a polovinu starija populaci-

ja, s tim {to su gra|ani starosti 40–59 godina brojniji od

lica sa preko 60 godina (25 : 16). Predvi|eno je da se ovo

stanovni{tvo preseli na lokaciju „Rasadnik” u Lazarevcu

i koristi}e postoje}e objekte javnih slu`bi. U slu~aju ne-

dovoqnosti kapaciteta pojedinih slu`bi nu`no ih je oja-

~ati u skladu sa brojem potencijalnih korisnika.

[opi}. U periodu do 2015. godine bi}e preseqeno oko

40 stanovnika tj. oko 18% od ukupnog broja stanovnika

ovog dela naseqa. U strukturi stanovni{tva koje se prese-

qava do 2011. godine (oko 20 stanovnika) vi{e od polovi-

ne ~ini mla|a populacija (do 19 godina i 20–39 godina), a

u drugoj fazi (2011–2015) brojnija je starija populacija.

U zoni rezervisanoj za izme{tawe infrastrukturnih

koridora posle 2020. godine ìvi 165 stanovnika, a u po-

gledu starosne strukture tre}inu (54) ~ini stanovni{tvo

starosti 40–59 godina, oko ~etvrtine (46) do 19 godina, za-

tim 20–39 godina (37), a najmawe je u~e{}e stanovnika sa

preko 60 godina (28). Kako se radi samo o delu naseqa ne

postoji vremenska serija podataka na osnovu kojih je mogu-

}e sagledati demografske trendove. Po{to se radi o rela-

tivno mladoj populaciji (indeks starewa 0.6) procewujemo

da }e se broj stanovnika neznatno pove}ati, tako da }e u

ovom delu naseqa 2020. godine ìveti izme|u 180 i 200 sta-

novnika.

Vreoci. U prvoj fazi, do 2011. godine, preseli}e se ne-

{to mawe od 600 gra|ana starosti 20–39 godina, (oko 67%

stanovni{tva naseqa ove starosne kategorija) i oko 570

gra|ana starosti 40–59 godina (63%), tako da }e se i poten-

cijal radno-sposobnog stanovni{tva smawiti za oko dve

tre}ine. U ovoj fazi preseqava se oko 430 lica do 19 godi-

na (oko 61% stanovni{tva ove starosne grupe) i skoro

isti broj stanovni{tva starijeg od 60 godina (oko 62%).

Tako|e, broj dece pred{kolskog uzrasta (0–6 godina) }e se

smawiti za oko 63%, a osnovno{kolskog (7–14 godina) za

oko 61%, tako da }e u delu naseqa koji se preseqava posle

2011. godine i delu koji je indirektno ugroèn rudarskim

radovima biti oko 50 dece pred{kolskog i oko 90 osnovno-

{kolskog uzrasta. U drugoj fazi (2011–2015) preseqava se

oko 1.000 stanovnika (oko 31% sada{we populacije nase-

qa), a u strukturi stanovni{tva ne{to je ve}e u~e{}e sta-

novnika starosti 40–59 godina (28%) u odnosu na ostale

starosne grupe. Sumarno, planiranim preseqewem do 2015.

godine stanovni{tvo u nasequ Vreoci }e se smawiti za

oko 95%.

U delu naseqa Vreoci koje je indirektno ugroèno ru-

darskim radovima najbrojnije je stanovni{tvo starosti

40–59 godina (oko 31%), zatim stanovni{tvo starosti

20–39 godina (oko 27%), dok je u~e{}e mladog (do 19 godi-

na) i starog stanovni{tva (preko 60 godina) skoro izjed-

na~eno (22 : 20). S obzirom na to da se radi o ne{to stari-

joj populaciji (indeks starewa 0.9) procewujemo da }e u na-

rednom periodu do}i do smawewa broja stanovnika, tako da

}e 2020. godine u ovom delu naseqa ìveti oko 100 stanov-

nika, a u pogledu starosne strukture brojnije }e biti sta-

rije stanovni{tvo.

2.2. Javne slu`be

Osnovni ciq u organizaciji javnih slu`bi je da se obez-

bedi wihovo funkcionisawe i zadovoqavawe potreba gra-

|ana do samog zavr{etka procesa iseqavawa stanovni{tva.

Prema demografskim procenama, ra~una se da }e u zona-

ma Vreoca koje se iseqavaju posle 2011. godine, kao i u delu

naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima, bi-

ti izme|u 120 i 140 dece pred{kolskog i osnovno{kolskog

uzrasta. Mora se imati u vidu i mogu}nost da deo dece iz do-

ma}instava koja }e se raseliti u periodu 2011–2015., rodite-

qi ranije upi{u u neku od osnovnih {kola u naseqima gde

doma}instvo planira da se naseli. Ovakve okolnosti nala-

ù da se u dogovoru sa lokalnim vlastima i prosvetnim slu-

`bama, utvrde forme organizacije i funkcionisawa svake

od ovih slu`bi u zavisnosti od iskazanih potreba i objek-

tivne situacije lokalnog stanovni{tva.

Boravak dece pred{kolskog uzrasta u toku sprovo|ewa

preseqewa bi}e prilago|en kapacitetima/postojawem od-

govaraju}ih objekata. Mogu}e ga je organizovati davawem

koncesije za organizovawe pred{kolske ustanove u privat-

nom objektu, uz obezbe|ewe standarda usluga i subvencija

koje obezbe|uje grad Beograd svoj deci upisanoj u dràvne

pred{kolske ustanove.

Nakon iseqavawa objekta osnovne {kole (2012), orga-

nizuje se prevoz u~enika do osnovne {kole u nekom od na-

seqa u blizini (Veliki Crqeni, Lazarevac), uz neophodno

ja~awe kapaciteta {kole ({kola) koja }e primiti u~enike

iz Vreoca. S obzirom na pove}anu udaqenost od {kole, mo-

ra se obezbediti rad u jednoj smeni i oblici celodnevne

nastave ili produènog boravka, radi uskla|ivawa radnog

vremena {kole sa radnim vremenom roditeqa, kao i orga-

nizovawe specijalizovanog |a~kog prevoza (|a~ki autobu-

si), sa subvencioniranim cenama prevoza.

Zdravstvena za{tita. S obzirom na to da }e gra|ani

naseqa imati stalnu potrebu za osnovnom zdravstvenom za-

{titom, naro~ito imaju}i u vidu da je gotovo svako {esto

doma}instvo u kategoriji stara~kih, bez ~lanova mla|ih od

65 godina, urgentno je da se obezbedi kontinuirana zdrav-

stvena za{tita do zavr{tka procesa iseqavawa. Sada{wa

ambulanta radi u objektu monta`nog tipa. Nu`no je oja~a-

ti zdravstvenu slu`bu u nasequ Vreoci, i obezbediti weno

kvalitetno funkcionisawe do samog kraja funkcionisa-

wa naseqa. Treba, tako|e, imati u vidu da }e samo raseqa-

vawe poja~ati stresne situacije i pove}ati rizik od obo-

levawa vezanih za poja~an stres i napetost, {to je sa svoje

strane dodatan razlog za ja~awe zdravstvene slu`be za gra-

|ane Vreoca. U saradwi sa Domom zdravqa iz Lazarevca,

nu`no je uspostaviti prilago|en sistem i pruàwe zdrav-

stvenih usluga gra|anima Vreoca, ukqu~iv i podsticawe

privatne inicijative koja }e biti umreèna u sistem jav-

ne zdravstvene za{tite i biti kori{}ena od strane gra|a-

na sa istim finansijskim aran`manima kao i u dràvnim

ambulantama.

Dom kulture u Vreocima je vi{efunkcionalan objekat

sa razvijenom socijalnom i kulturnom funkcijom i ulogom

u svakodnevnom ìvotu lokalne zajednice. Imaju}i u vidu

intenzitet aktivnosti i va`nost ovog prostora za lokalnu

zajednicu, trebalo bi pa`qivo istraìti i formirati

koncept i prostornu poziciju novog centra za kulturne, so-

cijalne i druge aktivnosti ìteqa Vreoca na lokaciji na

koju bude ve}ina preseqena. Mogu}e je da se i druge aktiv-

nosti, kao {to je Dom omladine, Klub penzionera i sl. ob-

jedine u okviru jednog novog objekta u novom nasequ. U sva-

kom slu~aju, Dom kulture }e biti u funkciji do zavr{etka

programa preseqewa.

S obzirom na specifi~nu situaciju u kojoj se ve} nala-

ze i u kojoj }e ìveti gra|ani Vreoca do kona~nog iseqewa

naseqa, neophodno je da se svaki pojedina~ni slu~aj javnih

slu`bi re{ava dogovorom predstavnika op{tinske uprave

i op{tinskih slu`bi, lokalnog stanovni{tva, naro~ito

zainteresovanih ciqnih grupa i predstavnika EPS-a. Re-

alno je da }e neki od tro{kova za organizovawe ovih slu-

`bi biti ve}i od utvr|enih standarda, ali je to cena koja

se mora platiti da bi se na adekvatan na~in ostvarivala

ustavom zagarantovana socijalna prava gra|ana, naro~ito

ona u oblasti obrazovawa, zdravstvene i socijalne za{tite.

2.3. Stanovawe

Osnovni ciq u pogledu stanovawa na Planskom podru~-

ju jeste ublaàvawe negativnih uticaja preseqewa stanov-

ni{tva i obezbe|ivawe adekvatnih uslova i kvaliteta ì-

vqewa.

Planska predvi|awa obuhvataju: (1) procenu stambenog

fonda koji se nalaze u: a) zonama {irewa, odnosno otvara-

wa kopova ili izgradwe/izme{tawa infrastrukturnih i

koji se biti preseqen do 2015. godine; b) delu naseqa Vre-

oci koji je indirektno ugroèn rudarskim radovima i v)

zoni rezervisanoj za izme{tawe infrastrukturnih kori-

dora posle 2020. – deo naseqa [opi};

(2) ostvarivawe uslova i kvaliteta stanovawa na Plan-

skom podru~ju; i (3) preporuke za izgradwu stambenih jedi-

nica u naseqima planiranim za preseqewe doma}instava.

(1) U zonama koje su direktno ugroène {irewem, odno-

sno otvarawem novih kopova ili izgradwom/izme{tawem

infrastrukturnih koridora ima oko 1080 stanova, od toga

oko 930 nastawenih stanova. Ovi stanovi ~ine preko 70%

stambenog fonda na Planskom podru~ju i bi}e iseqeni do

2015. godine.

U prvoj fazi, do 2011. godine bi}e iseqeno/napu{teno

oko 890 stanova, od toga 780 nastawenih stanova (oko 85% od

ukupnog broja stanova koji se preseqava). U Vreocima }e se

stambeni fond smawiti za oko 770 stanova tj. oko 670 nasta-

wenih stanova (oko 61% stambenog fonda ovog naseqa), de-

lu naseqa [opi}u 12 tj. 9 nastawenih stanova, a iz Medo-

{evca i Velikih Crqena se u ovoj fazi iseqavaju svi sta-

novi (76 odnosno 70 nastawenih stanova i 38, odnosno 36).

U drugoj fazi, period 2011–2015, preseqewe }e biti

znatno maweg obima – oko 190 stanova tj. oko 150 nastawe-

nih, od toga 11 stanova (8 nastawenih iz [opi}a), a osta-

li iz Vreoca.

U delu naseqa Vreoci koji je indirektno ugroèn ru-

darskim radovima nalazi se oko 320 stanova (280 nastawe-

nih). Tako|e, iz ovog dela naseqa za preseqene se oprede-

lilo 180 doma}instava.

U [opi}u, u zoni rezervisanoj za izme{tawe infra-

strukturnih koridora posle 2020. godine ima 60 stanova,

odnosno 49 nastawenih stanova.

(2) U pogledu ostvarivawa i unapre|ewa uslova i kva-

liteta stanovawa na Planskom podru~ju defini{u se pro-

storno diferencirana pravila gra|evinskih intevencija

na stambenim objektima, koja su uskla|ena sa dinamikom

{irewa kopova, odnosno fazama preseqewa:

– na stambenim objektima koji }e biti napu{teni/ise-

qeni u prvoj fazi (do 2011) nisu dozvoqene bilo kakve in-

tervencije na objektima;

– na stambenim objektima koja se iseqavaju u drugoj fa-

zi (2011–2015) mogu se preduzimati popravke i mawe adap-

tacije koje obezbe|uju kvalitet stanovawa; i

– doma}instvima koja ìve u delu naseqa Vreoci koji

je indirektno ugroèn rudarskim radovima i zoni [opi-

}a iz koje ne}e biti preseqewa do 2020. godine, ali je re-

zrvisana za izme{tawe infrastrukturnih koridora (posle

2020.), treba omogu}iti da, ukoliko èle, poboq{aju uslo-

ve i kvalitet stanovawa; ovo podrazumeva adaptaciju ili

dogradwu, izvo|ewe novih ili rekonstrukciju postoje}ih

instalacija u stambenom objekta, izgradwu sengrupa i bu-

nara, kao i izgradwu novih stambenih jedinica u okviru

postoje}ih parcela i prema utvr|enim urbanisti~kim pra-

vilima i odgovaraju}im standardima i normativima.

(3) Osnovni princip preseqewa je obezbe|ivawe istih

i boqih uslova i kvaliteta stanovawa. Za organizovano

preseqewe se izjasnilo 67 doma}instava iz Vreoca. Doma-

}instva iz dela naseqa Medo{evac bi}e preseqeno na lo-

kaciju „Kusadak”, a iz dela naseqa Veliki Crqeni na lo-

kaciju „Rasadnik”. Standardi stanovawa u ovim naseqima

(Kusadak i Rasadnik) definisani su urbanisti~kim uslo-

vima i parametrima iz planske dokumentacije za ova nase-

qa. Program preseqewa i dinamika izgradwe utvr|uje se

na osnovu kona~nog izja{wavawa gra|ana o na~inu prese-

qewa i izboru lokacije.


3. Kori{}ewe i ure|ewe poqoprivrednog i {umskog

zemqi{ta

3.1. Poqoprivredno zemqi{te i poqoprivreda

Osnovni ciq u oblasti kori{}ewa i za{tite poqopri-

vrednog zemqi{ta i razvoja poqoprivrede jeste razrada re-

{ewa kojima se prostorno i vremenski minimiziraju ne-

povoqni uticaji eksploatacije i prerade lignita na agro-

ekolo{ki potencijal pedolo{kog sloja, uz istovremeno

uzimawe u obzir socioekonomskih aspekata opstanka i raz-

voja poqoprivredne proizvodwe. Na toj osnovi se odre|uju

slede}i posebni ciqevi:

– u planovima razvoja rudarstva i energetike i u svim

drugim sektorskim planovima i programima poqoprivred-

no zemqi{te tretirati kao neobnovqivi prirodni resurs;

– u fazi tehni~ko-tehnolo{kog projektovawa rudarskih

radova razraditi re{ewa kojima se ograni~ava naru{ava-

we biolo{ke raznovrsnosti pedolo{kog sloja zemqi{ta,

koji je sposoban za proizvodwu biomase, bilo u poqopri-

vrednoj proizvodwi, bilo u {umarstvu, na zelenim tereni-

ma za sport i rekreaciju i sl., u skladu s dru{tvenim po-

trebama;

– uspostaviti poseban sistem upravqawa/gazdovawa

eksproprisanim zemqi{tima do vremena wihovog ukqu~i-

vawa u rudarsku eksploataciju, prioritetno u funkciji za-

{tite okruèwa od nepovoqnih uticaja naru{avawa lo-

kalnih biocenoza;

– multisektorskim pristupom razraditi konzistentna

i me|usobno usagla{ena re{ewa kojima se obezbe|uje obna-

vqawe uni{tenih ekolo{kih, privrednih i dru{tvenih

funkcija zemqi{ta, imaju}i pri tome u vidu i potrebe bu-

du}ih generacija; i

– u skladu s evropskim modelom multifunkcionalne po-

qoprivrede, obezbediti dugoro~nu podr{ku opstanku, od-

nosno obnavqawu i razvoju porodi~nih oblika poqopri-

vredne proizvodwe, s obzirom na wihovu va`nu ulogu ne sa-

mo u proizvodwi hrane, ve} i u oblasti za{tite ìvotne

sredine i pejzaà, o~uvawa plodnosti zemqi{ta, bogatstva

stani{ta i biodiverziteta, kao i lokalne tradicije i kul-

turne ba{tine.

U skladu s planiranim {irewem kopova i izme{tawem

infrastrukturnih koridora i re~nih tokova, ocewuje se da

}e u periodu 2007–2020. do}i do smawewa poqoprivrednih

povr{ina za oko 830 ha, uz pogor{avawe uslova za poqo-

privrednu proizvodwu u okruèwu (Tabela 1).


Tabela 1: Aproksimacija zauzimawa poqoprivrednog zemqi{ta za potrebe rudarstva, 2007–2020. u ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

od toga po KO

Plansko podru~je – ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

svega Vreoci Veliki Crqeni Medo{evac Cvetovac [opi}

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stawe 2007 1591.7 1009.4 36.9 22.5 0.0 522.9

Zauzimawe 2007–2010 195.2 126.2 36.9 – – 32.1

Kopovi 78.1 41.2 36.9 – – –

Infrastruktura 117.1 85.0 – – – 32.1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stawe 2010 1396.5 883.2 0.0 22.5 0.0 490.8

Zauzimawe 2010–2015 455.1 389.8 – – – 65.3

Kopovi 295.0 295.0 – – – –

Infrastruktura 160.1 94.8 – – – 65.3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stawe 2015 941.4 493.4 0.0 22.5 0.0 425.5

Zauzimawe 2015–2020 182.9 182.9 – – – –

Kopovi 63.4 63.4 – – – –

Infrastruktura 119.5 119.5 – – – –

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stawe 2020 758.5 310.5 0.0 22.5 0.0 425.5

Bilansi 2007–2020 -833.2 -698.9 -36.9 0.0 0.0 -97.4

Kopovi -436.5 -399.6 -36.9 – –

Infrastruktura -396.7 -299.3 – – – -97.4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za{titni pojasevi-svega

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2010 77.7 42.0 – 18.6 – –

2015 130.5 94.8 – 18.6 – –

2020 126.0 107.4 – 18.6 – –

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

*/ ukqu~uju}i izme{tawe re~nih korita

Uzimaju}i u obzir opasnost da u uslovima zaposedawa

vi{e od polovine poqoprivrednih zemqi{ta za potrebe

razvoja rudarstva i energetike moè do}i do smawewa in-

teresa, kako preseqenog stanovni{tva, tako i preostalih

me{tana Vreoca za bavqem poqoprivrednom proizvodwom,

Planom se daje prednost dugoro~noj za{titi ekosistem-

skih funkcija zemqi{ta kao integralnog prirodnog re-

sursa, u odnosu na wegovo ubrzano osposobqavawe za proiz-

vodwu hrane i agrarnih sirovina. Ovakvo opredeqewe pod-

razumeva primenu slede}ih, prostorno diferenciranih

mera za{tite zemqi{ta:

– u odnosu na terene koji ne}e biti u ve}oj meri zahva-

}eni indirektnim uticajima {irewa povr{inskih kopova

i drugih rudarskih aktivnosti, prioritetno je zadràvawe

prete`nog dela poqoprivrednog zemqi{ta u wegovoj name-

ni, uz primenu mera koje doprinose unapre|ivawu ekonom-

skih, tehni~ko-tehnolo{kih i organizacionih uslova po-

qoprivredne proizvodwe, {to se, uglavnom, odnosi na pro-

stornu celinu „Vaneksploataciono podru~je” i naseqsku

zonu Sever;

– u delovima „Ju`nog poqa” koji do 2020. ne}e biti

zauzeti i rudarskim radovima (potcelina 2 i delovi potce-

lina 3 i 4 izvan prostora izme{tawa Pe{tana), obezbedi-

}e se uslovi za redovnu obradu eksproprisanog poqopri-

vrednog zemqi{ta, davawem na besplatno kori{}ewe

za nau~no-istraìva~ke oglede i druge potrebe od javnog

interesa, kao i po osnovu drugih prikladnih modaliteta

privremenog kori{}ewa prirodnih resursa;

– oko Poqa „Veliki Crqeni”, kao i u severnim delovi-

ma i bo~nim potesima napredovawa povr{inskih kopova

Poqa „D” i „Ju`nog poqa” bi}e formiran pojas privreme-

ne za{titne vegetacije, {irine oko 150 metara, radi uspo-

stavqawa biolo{ke brane od {tetnih uticaja rudarstva na

naseqsku zonu i {ire okruèwe;

– zemqi{te izloèno taloèwu {tetnih agensa, koji

dolaze direktno ili indirektno od rudarsko-energetskih

i drugih ~ovekovih aktivnosti, bi}e {ti}eno preduzima-

wem odgovaraju}ih preventivnih mera na izvorima nastaja-

wa ovih {tetnih uticaja;

– na prostoru oslobo|enom izme{tawem infrastruk-

turnih koridora, u delovima izvan {irewa povr{inskih

kopova, paralelno }e biti primewene odgovaraju}e mere

rekultivacije zemqi{ta i ozelewavawa predela, priori-

tetno u funkciji separacije {tetnih ekosistemskih utica-

ja koje donosi prostorno pribliàvawe Poqa „D” prema

frontu napredovawa „Ju`nog poqa”; i

– zemqi{te zauzimano za {irewe povr{inskih kopova

i druge aktivnosti koje uni{tavaju wegove ekosistemske

funkcije, bi}e vra}eno pre|a{woj poqoprivrednoj name-

ni, odnosno drugim namenama kojima se pove}ava potenci-

jal zemqi{ta za proizvodwu biomase, prema dinamici/ro-

kovima koji su uslovqeni karakterom i tehnologijom poje-

dinih rudarsko-energetskih objekata; ovo se ne odnosi sa-

mo na zemqi{ta privremeno zauzimana za {irewe povr-

{inskih kopova, ve} i na prostor oslobo|en budu}im izme-

{tawem Industrijske zone.

Sprovo|ewe navedenih mera za{tite i obnavqawa eko-

sistemskih funkcija zemqi{ta obezbedi}e se izradom od-

govaraju}e tehni~ke dokumentacije, uz uzimawe u obzir tro-

{kova i ukupnih socioekonomskih, ekolo{kih i pejza`nih

efekata sprovo|ewa potrebnih programa za{tite zemqi-

{ta, odnosno projekata rekultivacije, revitalizacije i

ure|ewa degradiranog prostora.

3.2. [ume i {umska zemqi{ta

S obzirom na pozitivni uticaj {ume na atmosfersko-

klimatski i hidrolo{ki potencijal, biodiverzitet, bio-

ti~ku produktivnost i sposobnost samopre~i{}avawa pro-

stora, pove}awe povr{ina pod kvalitetnom {umom pred-

stavqa jedan od osnovnih ciqeva dugoro~nog prostornog

razvoja Planskog podru~ja. Ostvarivawe tog ciqa obuhvata

slede}e posebne ciqeve:

– teritorijalno diferencirawe dinamike i ciqeva po-

{umqavawa: odmah je neophodno podizawe imisionih za-

{titnih {uma od intenzivnih zaga|ivawa vazduha, priori-

tetno u zoni Poqa „D” i u bo~nom potesu „Ju`nog poqa”,

prema sada{woj trasi infrastrukturnih koridora; sred-

woro~ni prioritet ima izrada i realizacija programa

sukcesivne rekultivacije zemqi{ta deponija, u skladu s

dinamikom rudarskih radova do 2020. godine i kona~nom

vizijom revitalizacije i ure|ewa degradiranog prostora;

dugoro~no teì{te jeste na uspostavqawu ekolo{ki i so-

cioekonomski optimalnih odnosa izme|u poqoprivrednih,

{umskih i izgra|enih povr{ina na regionalnom i lokal-

nom nivou;

– podizawe i intenzivna nega „linijskih”, prirodnih

hidrofilnih {uma uz vodotoke Kolubare i Pe{tana, napo-

redo sa wihovim izme{tawem u novu zonu;

– podizawe {umskih za{titnih pojasa oko novih trasa

saobra}ajnih koridora, poqoprirednih povr{ina na va-

neksploatacionom podru~ju i na drugim lokacijama od pri-

oritetnog zna~aja za za{titu okruèwa od nepovoqnih

uticaja rudarskih radova i termoelektrana; i

– pove}awe stepena biolo{ke raznovrsnosti {uma:

formirawem zasada s vrlo {irokim spektrom dendroflo-

re, uz davawe prednosti autohtonim vrstama li{}ara na du-

gi rok; uvo|ewem divqih vo}karica, hortikulturnih for-

mi drve}a; ukrasnog `buwa i drugog dekorativnog biqa u

za{titne {umske sastojine; i uvaàvawem zakonomernosti

mikroekolo{kih uslova sredine radi za{tite stani{ta

divqe flore i faune.

Budu}i da primewena tehnologija eksploatacije ligni-

ta uslovqava ka{wewe rekultivacije, u odnosu na dinami-

ku zauzimawa prostora, kao i zbog planiranog pove}avawa

dubine kopova, postoje slabi izgledi da do 2020. godine ot-

po~ne rekultivacija delova Poqa „D” i „Ju`nog poqa”, gde

u prvoj fazi prioritet trebalo bi da dobije po{umqavawe.

Realno je ra~unati samo na otpo~iwawe rekultivacije Po-

qa Veliki Crqeni, na kome se u periodu 2016-2020. plani-

ra podizawe {uma na povr{ini 165,8 ha, od ~ega 137,5 hana podru~ju KO Vreoci i 28,3 ha u KO Veliki Crqeni.

U to vreme se planira i privremena rekultivacija u zoni

Infrastrukturnih koridora, {to nije ukqu~eno u preli-

minarne bilanse po{umqavawa. I pored toga, o~ekuje se da

}e Plansko podru~je do 2020. godine nadoknaditi gubitke

u povr{inama {uma uni{tenih razvojem rudarstva, a u isto

vreme i zna~ajno pove}ati stepen {umovitosti (Tabela 2).


Tabela 2: Projekcija povr{ina pod {umama po KO, 2007–2020.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

od toga po KO

Plansko podru~je – ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

svega Vreoci V.Crqeni Medo{evac Cvetovac [opi}

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Povr{ine u ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stawe 2007 150.5 33.7 10.9 105.9

Zauzimawe 2007–2010 5.8 5.8

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stawe 2010 144.7 27.9 10.9 0.0 0.0 105.9

Zauzimawe 2010–2015 34.1 2.4 10.9 20.8

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stawe 2015 110.6 25.5 0.0 0.0 0.0 85.1

Zauzimawe 2015–2020 19.6 19.6 1.5

Po{umqavawe 165.8 137.5 28.3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stawe 2020 256.8 143.4 28.3 0.0 0.0 83.6

Bilansi 2007–2020 106.3 109.7 17.4 0.0 0.0 -22.3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stepen {umovitosti u %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2007 5.5 1.8 17.7 0.0 0.0 15.1

2010 5.2 1.5 17.7 0.0 0.0 15.1

2015 4.0 1.3 0.0 0.0 0.0 12.1

2020 9.3 7.6 46.0 0.0 0.0 11.9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Neophodno je da se nastave i pro{ire detaqna istra-

ìvawa uslova spoqne sredine (pedolo{ka i fitocenolo-

{ka), kao i analize sastava otkrivke i orografije novona-

stalih odlagali{ta. Na toj osnovi treba odmah pristupiti

pripremi tehni~ke dokumentacije, koja je potrebna za izra-

du programa podizawa za{titnih {uma i dugoro~nih i

sredworo~nih programa rekultivacije i revitalizacije

degradiranih zemqi{ta po{umqavawem, prioritetno na

padinama, ispresecanim terasama po izohipsama. S obzi-

rom na sada{wu visoku bonitetnu vrednost zemqi{ta koja

se nalaze na planskom podru~ju, sprovo|ewe Plana po{u-

mqavawa ne sme da se odvija na ra~un zapostavqawa mogu}-

nosti racionalnog kori{}ewa rekultivisanih povr{ina

u poqoprivredne svrhe.

4. Za{tita prirode i rekultivacija degradiranih

povr{ina

4.1. Za{tita prirode i prirodnih vrednosti

Polaze}i od prirodnih obele`ja planskog podru~ja, du-

goro~ni ciqevi u oblasti za{tite prirode i prirodnih

dobara jesu:

– minimizirawe gubitaka pedolo{kog sloja zemqi{ta,

odnosno obnavqawe wegovih ekosistemskih funkcija, u

skladu s principima i re{ewima koja su izneta planovima

kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta i {uma;

– ~uvawe ili pa`qivo, ograni~eno kori{}ewe fonda

ìvotiwskih i biqnih vrsta obuhva}enih Uredbom o za-

{titi prirodnih retkosti, ukoliko se u daqim istraìva-

wima te vrste konstatuju na planskom podru~ju, kao i di-

vqih vrsta gqiva, li{ajeva, biqaka i ìvotiwa obuhva}e-

nih odgovaraju}im zakonskim i podzakonskim aktima;

– o~uvawe i poboq{awe stawa {umskog pokriva~a kroz

smawewe obima se~e i pa`qivo negovawe postoje}ih {um-

skih sastojina, fragmentarnih {umaraka/zabrana, grupa-

cija drvoreda i koridora/pojaseva drvenastog rastiwa, kao

i kroz sprovo|ewe projekata rekultivacije deponija po{u-

mqavawem;

– o~uvawe i unapre|ewe agrobiodiverziteta, sakupqa-

wem i umnoàvawem starih sorti poqoprivrednih (vo}ar-

skih, ratarskih i dr) kultura i starih rasa doma}ih ìvo-

tiwa, uz planirawe mera na komercijalizaciji takvih ak-

tivnosti u razvoju multifunkcionalne poqoprivrede;

– naturalno, nenametqivo ure|ewe izme{tenih deonica

korita vodotoka, ukqu~uju}i podizawe za{titnih hidro-

filnih {umskih pojaseva;

– rekultivacija (remedijacija) prostora povr{inskih

kopova, jalovi{ta i pepeli{ta; i

– o~uvawe i negovawe estetskih obele`ja pejzaà, odno-

sno autenti~nosti i lepote predeonog lika mawe izmewe-

nih ambijenata, ali i ostalih delova podru~ja, kroz niz ure-

|iva~kih i projektnih mera i aktivnosti u domenu ure|ewa

i razvoja naseqa, kultivisawa poqoprivrednih i {umskih

povr{ina, ure|ewa zona za rekreaciju i turizam, ~uvawa i

ure|ewa spomenika kulture, ure|ewa terena zauzetih indu-

strijom i eksploatacijom mineralnih sirovina, kao i vodo-

privrednim objektima, koridorima saobra}ajnica i vodo-

toka, u skladu sa Evropskom konvencijom o predelu.

Konflikti izme|u privrednog i drugog kori{}ewa

prostora i resursa, s jedne strane, i potreba i ciqeva o~u-

vawa prirode, s druge, razre{i}e se izradom Strate{ke

ocene uticaja na ìvotnu sredinu, uz kori{}ewe raspolo-

ìvih stru~nih i nau~nih informacija i politi~kih me-

hanizama kroz koje se konstitui{e javni interes u vezi

pre~e, prioritetne namene.

4.2. Rekultivacija degradiranih povr{ina

Op{ti dugoro~ni ciqevi rekultivacije povr{ina degra-

diranih eksploatacijom i preradom lignita podrazumevaju

uspostavqawe pre|a{we biolo{ke produktivnosti zauzetog

prostora, uz istovremeno obezbe|ewe uslova za unapre|ivawe

ekolo{kih, ambijentalno-pejza`nih i socioekonomskih

funkcija celog planskog podru~ja. Ostvarivawe tih ciqeva

odvija}e se prema slede}im, vremenski i teritorijalno di-

ferenciranim prioritetima:

– predvi|enim odlagawem raskrivke, u unutra{wa odla-

gali{ta povr{inskih kopova, obezbedi}e se smawewe povr-

{ina zauzetih za potrebe rudarstva na {to mawi prostor;

– {tetni uticaji eksploatacije i prerade lignita na

zemqi{te i druge komponente biosfere u okruèwu rudar-

skih objekata minimizira}e se podizawem pojaseva za{tit-

ne vegetacije u bo~nim potesima napredovawa povr{in-

skih kopova, u skladu s principima za{tite poqoprivred-

nog zemqi{ta i {uma;

– odmah treba kompleksno ispitati, razraditi i prime-

niti odgovaraju}e mere tehni~kih, mehani~kih, biolo{kih i

organiskih melioracija u funkciji za{tite podzemnih voda

od potencijalnih nepovoqnih uticaja rudarskih radova;

– u procesu eksploatacije lignitskih leì{ta treba

smawiti udeo zemqi{ta sa ve}im nagibom, odgovaraju}im

oblikovawem deponija raskrivke;

– do 2020. godine prioritet ima tehni~ka rekultivaci-

ja i po{umqavawe svih vrsta oslobo|enih odlagali{ta i

drugog prostora degradiranog izme{tawem infrastruk-

turnih koridora, i drugim aktivnostima;

– u perspektivi do 2050. godine postoji potreba obezbe-

|ewa uslova za kombinovawem poqoprivredne, {umske, de-

korativne i vodne rekultivacije;

– ispuwavawe vodom i ure|ivawe depresija preostalih

od kopova koje nisu vi{e potrebne za rudarstvo, zasniva}e

se na celovitom posmatrawu potreba vodoprivrede, ribar-

stva, rekreacije i drugih alternativnih namena, uz prime-

nu ekolo{kih i socioekonomskih kriterijuma ocene uti-

caja na plansko podru~je i {ire okruèwe;

– u sklopu razrade i sprovo|ewa programa kona~nog ure-

|ewa degradiranog prostora, odredi}e se najprikladniji

modaliteti preno{ewa autohtonih biotopa iz susednih

podru~ja, obnavqawa vrednog graditeqskog nasle|a i dru-

gih elemenata prirode, lokalne tradicije i kulture.

5. Za{tita ìvotne sredine

Osnovni ciq za{tite ìvotne sredine jesu prevencija,

smawewe i/ili kompenzacija negativnih uticaja privred-

nog razvoja na ìvotnu sredinu i dru{tveno ekonomski

razvoj planskog podru~ja.

Posebni ciqevi za{tite ìvotne sredine obuhvataju

slede}e:

– smawiti nivo emisije {tetnih materija u vazduh,

– smawiti stepen izloènosti stanovni{tva zaga|e-

nom vazduhu,

– obezbediti odrìvo kori{}ewe voda,

– o~uvati reìme podzemnih i povr{inskih voda,

– unaprediti kvalitet podzemnih i povr{inskih voda,

– obezbediti stabilnost terena po obodu kopova,

– unaprediti tretman i odlagawe ~vrstog otpada,

– izbe}i nepovratne gubitke flore i faune,

– o~uvati i unaprediti predeo putem rekultivacije,

– o~uvati za{ti}ena i neza{ti}ena zna~ajna kulturna

dobra,

– ublaìti negativan uticaj razvoja na stanovni{tvo i

naseqa,

– ublaìti negativan uticaj razvoja na saobra}ajnu i

vodoprivrednu infrastrukturu,

– unaprediti sistem monitoringa i planove upravqawa

ìvotnom sredinom; i

– sprovoditi zakonsku regulativu iz oblasti za{tite

ìvotne sredine, a posebno Zakon o integrisanom spre~a-

vawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine i Zakon o

proceni uticaja na ìvotnu sredinu.

Plansko podru~je se prema stepenu ugroènosti, odnosno

zaga|ewu ̀ ivotne sredine moè podeliti na: (1) zonu koja }e

biti uni{tena zbog {irewa rudarskih kopova; (2) zonu koja

moè ugroèna prekomernim zaga|ewem vazduha i bukom; i

(3) zonu u kojoj se javqa mawe ili povremeno zaga|ewe.


Tabela 1: Plan kvaliteta ìvotne sredine – ekolo{ko zonirawe podru~ja plana

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kategorija

zaga|enosti Lokaliteti Opis

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

á povr{inski kopovi lignita, deponije {qake i pepela povi{ena koncentracija pra{ine, izduvnih

gasova motora i buka

áá industrijska zona Vreoca, koridori transporta ugqa dozvoqeno povremeno prekora~ewe GVI

primarnih zaga|uju}ih materija, ali bez

prekomernog zaga|ivawa radioaktivnim,

kancerogenim i mutagenim materijama*

ááá koridor Ibarske magistrale i pruge Beograd–Bar ne o~ekuju se prekora~ewa GVI; povremeno

pra{ina i neprijatni mirisi, povi{ena buka

áâ severoisto~ni i ju`ni deo teritorije plana izvan

uticaja kopova mawe i povremeno zaga|ewe

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Prema normama Svetske zdravstvene organizacije.


6. Za{tita spomenika kulture

S obzirom na to da je na planskom podru~ju ustanovqe-

no postojawe kulturno-spomeni~ke ba{tine ~iji je opsta-

nak ugroèn {irewem kopova, potrebno je da se spomeni-

ci koji nisu u sklopu za{ti}ene celine presele na novu

lokaciju – zonu spomeni~kog nasle|a Vreoca”.

Osnovni ciq izme{tawa kulturno-spomeni~ke ba{ti-

ne na novu lokaciju jeste o~uvawe istorijskog svedo~anstva

identiteta mesta i civilizacijskog dometa kultura koje su

ostavqale tragove na podru~ju Vreoca, pri ~emu spomenici

kulture mora da sa~uvaju svoje osnovne istorijske, umetni~-

ke i ambijentalne karakteristike.

U skladu sa uslovima Zavoda za za{titu spomenika kul-

ture grada Beograda potrebno je da se sprovedu slede}e me-

re za{tite:

– na svim evidentiranim arheolo{kim lokalitetima

kao i na prostorima gde se u toku izvo|ewa radova otkriju

novi arheolo{ki nalazi, treba izvr{iti za{titna arheo-

lo{ka iskopavawa prema programima koji }e biti ura|eni

u Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Beograda;

– prema rezultatima arheolo{kih iskopavawa na pome-

nutim lokalitetima, potrebno je predvideti mogu}nost

prezentacije arheolo{kih ostataka u izlo`benom prosto-

ru u „zoni spomeni~kog nasle|a Vreoca”;

– u postupku izme{tawa vreo~kog grobqa, preseqewe

nadgrobnih spomenika koji po proceni Zavoda za za{titu

spomenika kulture grada Beograda zasluùju za{titu, mora

da se izvr{i prema posebnim uslovima i projektima Zavo-

da, uz saglasnost Republi~kog zavoda za za{titu spomenika

kulture;

– ku}a porodice Mileti}, zahteva sanaciju i rekon-

strukciju koje bi se obavile prema projektima nadle`nog

zavoda za za{titu spomenika kulture, kao i preseqewe sa

sada{we lokacije u „zonu spomeni~kog nasle|a Vreoca”,

gde bi se odredila i wena daqa namena (radionica za zana-

te koji odumiru, izlo`beni prostor za izlagawe sitnije ar-

heolo{ke gra|e, fotografija, prodavnica suvenirai sl.);

– crkveni kompleks sa za{ti}enim kulturnim dobrima

(crkva brvnara Vavedewa Presvete Bogorodice i crkva Po-

krova sv. Bogorodice), iako nije u zoni napredovawa povr-

{inskog kopa, zbog blizine Poqa „D” uslovqava potrebu

izrade posebne ekspertize o mogu}im uticajima rudarskih

radova na stabilnost i bezbednost crkvenih objekata;

– zgradu stare {kole treba sanirati i rekonstruisati

prema uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika

kulture i u woj predvideti izlo`beni prostor za gra|u i

dokumentaciju koji }e svedo~iti o nestalom nasequ i we-

govim ìteqima;

– spomen plo~u Di{i \ur|evi}u kao i sli~na spomen

obele`ja treba postaviti u prostor koji }e za to biti od-

re|en u „zoni spomeni~kog nasle|a Vreoca”; i

– zonu spomeni~kog nasle|a Vreoca formirati u Vreo-

cima na lokaciji koja obuhvata crkveni kompleks (sa dve-

ma crkvama) i susednu parcelu na kojoj se nalazi zgrada

stare {kole, ure|ewe ovog prostora urediti prema uslovi-

ma i projektima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika

kulture.

7. Saobra}ajna infrastruktura

Ciqevi razvoja saobra}aja su:

– obezbediti adekvatan koridor za izme{tawe trase dr-

àvnog puta M 22 i èlezni~ke pruge Beograd – Bar tako

da se ne ugrozi saobra}ajni poloàj Lazarevca, odnosno da

grad i daqe ostane na ovim koridorima;

– omogu}iti povezivawe rudarsko-energetskog komplek-

sa sa neposrednim i {irim okruèwem kvalitetnim sao-

bra}ajnicama;

– uskladiti saobra}ajnu infrastrukturu sa ostalim in-

frastrukturnim sistemima;

– uskladiti dinamiku izgradwe saobra}ajnica sa dina-

mikom razvoja kopova;

– kona~na re{ewa proveriti posebnom saobra}ajnom

studijom; i

– omogu}iti postupnost – faznost u razvijawu saobra-

}ajnih kapaciteta.

Plan razvoja saobra}ajnog sistema zasniva se na pri-

stupu da se rekonstrukcija i funkcionalna supstitucija

saobra}ajne infrastrukture, prostorno i vremenski uskla-

|uje sa razvojem eksploatacionih poqa.

Principi racionalnosti nalaù koncentrisawe sao-

bra}ajnica i drugih infrastrukturnih sistema u koridore

odgovaraju}e {irine. Isto tako, zahteva se maksimalno is-

kori{}avawe postoje}ih koridora koji mogu na uspe{an

na~in i uz odgovaraju}e intervencije da zamene one kori-

dore koji se zbog napredovawa kopova moraju napustiti.

U periodu do 2020. godine rekonstrukcija saobra}ajne

mreè bi}e usmerena prema postoje}em infrastrukturnom

koridoru. Posle 2020. godine ugroène saobra}ajnice (put

M 22 i èlezni~ka pruga Beograd – Bar) bi}e izme{tene u

novi saobra}ajni koridor.

Urbanisti~kim planom Vreoca predvi|eno je:

– privremeno izme{tawe puta M 22 izme|u putnih sta-

cionaà km 252 + 189,00 i km 258 + 602,00 u koridor

okvirne duìne 7,11 km;

– rezervacija prostora za formirawe koridora za traj-

no izme{tawe dela saobra}ajnice M 22 izme|u putnih sta-

cionaà km 251 + 694,00 i km 260 + 321,00;

– izme{tawe puta R201 izme|u putnih stacionaà km 27

+ 825,00 i km 29 + 175,00 u koridor okvirne duìne

– 1,362 km; kao i

– rekonstrukcija naseqske saobra}ajnice u dràvni put

regionalnog zna~aja, u duìni od oko 173 m, u nasequ [o-

pi}, od ~vora 3296 regionalnog puta R 203 prema M 22.

Za realizaciju planskih re{ewa neophodno je uraditi

studijsku i tehni~ku dokumentaciju koja bi dala bliè

uslove za formirawe novih koridora (izbor trasa kroz

upore|ewe i ocenu varijanti, uslove stabilnosti i na~in

gradwe i dr.).

Dràvni put M 22 bi}e (privremeno) izme{ten do

2012. godine u zoni Vreoca i [opi}a zbog otvarawa kopa

„Ju`no poqe” na novu trasu koja }e koristiti postoje}i

infrastrukturni koridor pored postoje}e trase èlezni~-

ke pruge Beograd – Bar. U tom periodu mogu se koristiti

koridori regionalnih i lokalnih puteva koje treba prila-

goditi za potrebe magistralnog pravca.

Put M 22 ima generalnu regulacionu {irinu od 15,0 m,

sa kolovozom od 7,0 m, trotoarima od po 2,5 m i pojasom ze-

lenila od po 1,5 m.

Magistralni pravac M 22 bi}e posle 2020. godine iz-

me{ten u novi infrastrukturni koridor preko „horsta” u

ju`nom delu kopa „Tamnava – Isto~no poqe”. Trasa magi-

stralnog puta u drugoj fazi izme{tawa odvaja se od posto-

je}e na granici KO Vreoci i KO V. Crqeni, ide pored no-

ve trase èlezni~ke pruge kojim se vodi paralelno do vra-

}awa na postoje}u trasu na 300 m od skretawa za Lazarevac.

Regionalni putevi u granicama plana uglavnom zadrà-

vaju svoje trase, osim puta R 201 koji na jednom delu trpi

mawu izmenu u trasi, ali kao varijantno re{ewe ukoliko

se postoje}a trasa na bilo koji na~in ugrozi razvojem Po-

qa „D”. Ovu izmenu treba izvr{iti do 2012. godine.

Treba, tako|e, ra~unati sa rekonstrukcijom dela trase

regionalnog puta R 201 od Vreoca prema Baro{evcu zbog

otvarawa Poqa „E” 2014. godine. Potrebna {irina puta je

10,6 m, sa kolovozom {irine 6,6 m i obostranom trotoari-

ma od po 2,0 m.

Mreà lokalnih puteva tako|e trpi drasti~ne prome-

ne jer se ve}ina puteva nalazi na udaru {irewa kopova.

Dinamika ukidawa pojedinih lokalnih puteva je uskla|ena

sa dinamikom razvoja i {irewa kopova i raseqavawa sta-

novni{tva. U delu naseqa koji nije direktno ugroèn

rudarskim radovima predvi|a se odràvawe ili mawa

rekonstrukcija saobra}ajne mreè. Smer napredovawa ru-

darskih radova ne ugroàva bitno vezu lokalnih saobra}aj-

nica sa magistralnim putem M 22 i regionanim pravcima

R 201 i R 203.

@elezni~ka pruga. U periodu do 2020. godine ne pred-

vi|a se zna~ajnija rekonstrukcija pruge i èlezni~ke sta-

nice u Vreocima. Posle 2020. godine do}i }e najverovatni-

je do izme{tawa deonice èlezni~ke pruge od V. Crqena

do [opi}a u novi infrastrukturni koridor.

@elezni~ka pruga Beograd – Bar planira se u dugoro~-

nim planovima Republike kao dvokolose~na, elektrifici-

rana pruga normalnog koloseka za osovinsko optere}ewe

od 250 KN i elementima osovine za brzinu od 120–160 km/h.U tom smislu na novoj trasi treba primeweniti odgovara-

ju}e radijusi horizontalnih krivina. Pruga se od postoje-

}e trase odvaja u V. Crqenima, skre}e na zapad prema Jabu~-

ju, gde se po ulasku u KO Jabu~je spu{ta prema jugu. Na sta-

ru trasu se vra}a u zoni sela [opi}. @elezni~ka stanica

Lazarevac }e pretrpeti rekonstrukciju stani~nog platoa

kako bi se prilagodila dvokolose~noj pruzi.

Budu}i da pruga na ovoj deonici povezuje velike ener-

getske i rudarske kapacitete osim dobro organizovanog te-

retnog prevoza treba dobro organizovati i prilagoditi

putni~ki saobra}aj potrebama prevoza zaposlenih. Na taj

na~in }e se privu}i èqeni broj putnika a u isto vreme

smawiti potreba za kori{}ewem motornih vozila.

Potrebno je izgraditi novo slu`beno mesto u Velikim

Crqenima u vidu stajali{ta sa po jednim preticajnim ko-

losekom za svaki smer vo`we i prate}im objektima u funk-

ciji pruàwa usluga putnicima. Moè se planirati jo{

jedno stajali{te u Jabu~ju, ukoliko analize dnevnih migra-

cija stanovni{tva to pokaù.

Prelaz, odnosno ukr{tawe puteva sa kolosecima ostva-

riti putem denivelisanih ukr{taja.

Izgradwa drugog koloseka mora se uskladiti sa razvoj-

nim planom @eleznica Srbije. Koridor drugog koloseka

ne sme se u me|uvremenu ugroziti. Tu ~iwenicu uzeti u ob-

zir i kod projektovawa objekata nadvo`waka pri razme-

{taju stubova.

Industrijska èleznica TENT-a u planskom periodu

zadràva postoje}e koloseke i utovarna mesta, osim kolo-

seka Baro{evac-Vreoci koji }e se ukinuti 2020. godine

zbog Poqa „E”. Posle 2020. godine industrijska èlezni-

ca mora da se uskla|uje sa planiranim promenama u saobra-

}ajnom sistemu centralnog dela Kolubarskog basena. Po-

sebno ispitati mogu}nost trasirawa nove èlezni~ke pru-

ge Lazarevac/Vreoci – Aran|elovac – Mladenovac.

Novi infrastrukturni koridor bi}e realizovan posle

2020. godine kao kona~no re{ewe. Obezbe|en je prostor za

sme{taj drumskog i èlezni~kog saobra}aja odnosno trase

pruge Beograd – Bar i trase magistralnog puta M 22. Po-

trebna {irina saobra}ajnog koridora je od 118–134 m.

Prugu planirati kao dvokolese~nu, elektrificiranu

normalnog koloseka. Pruga se odvaja od postoje}e trase u

km 28+759 a vra}a se ispred stanice Lazarevac u km38+233. Elementi uzdu`nog profila su za brzinu od 140

km/h i osovinskim optere}ewem za kategoriju D4.

Put je sa kolovoznom trakom sa dve saobra}ajne trake

2h3.85 i bankinama od po 1.5 m sa ra~unskom brzinom od

100 km/h. Put se od postoje}e trase odvaja u km 245+333 dok

se postoje}om trasom spaja u km 260+607.

Koridor se poloàjno nalazi na desnoj obalnoj strani

novoprojektovanog korita reke Kolubare i dobrim delom

je van granica plana.

Po~etak i kraj novoplaniranih deonica treba uzeti

uslovno jer su dobijene na ovom nivou razrade trase na

osnovu katarsko-topografskih karata u razmeri 1:2.500. Za

idejni projekat potrebno je snimawe terena sa ve}im bro-

jem detaqnih ta~aka i vernijim prikazom terena.

Jednim delom trasa koridora mora pro}i preko odlaga-

li{ta jalovine kopa „Tamnava – isto~no poqe” u duìni

od oko 1.700 m. Pri izradi projektne dokumentacije kona~-

no se mora opredeliti, nakon detaqnije analize mogu}ih

uticaja na trup koridora, na~in savla|ivawa ove deonice.

Za sme{taj kapaciteta obezbe|en je koridor {irine do 170

m vode}i ra~una o uskla|ivawu tehni~kih i ekonomskih

zahteva.

8. Telekomunikacije

Telekomunikaciona infrastruktura treba da omogu}i

pruàwe svih savremenih telekomunikacionih usluga sta-

novni{tvu naseqa i privredi. U skladu sa uslovima koji

}e ubudu}e postojati na planskom podru~ju, postavqaju se

slede}i ciqevi:

– za{tititi magistralne objekte telkekomunikacija

koji prolaze kroz podru~je (opti~ki kabl) izme{tawem na

novu lokaciju, tako da se obezbedi {to duì period wego-

vog kori{}ewa;

– obezbediti dobru fiksnu telekomunikacionu mreù

(savremenu centralu i pristupnu mreù) za deo naseqa Vre-

oci koji se ne seli u prvoj fazi i za industrijsku zonu; i

– za{titi i unaprediti infrastrukturu mobilne tele-

fonije na planskom podru~ju.

Mesna mreà i telefonska centrala Vreoci

Budu}i da je trasa sada{wih glavnih kablova mesne

mreè uz trasu regionalnih puteva R 201 i R 203, kao i da

se u krajwoj fazi zadràva oko 300 telefonskih prikqu~a-

ka za doma}instva i oko 200 telefonskih prikqu~aka za

druge korisnike, kao i znatan broj modernijih prikqu~aka

za potrebe privrede, re{ewe za normalno funkcionisawe

telefonske mreè je slede}e:

– izmestiti lokaciju sada{we telefonske centrale

oko 500 m severno od sada{we lokacije (u zoni po~etka


izme{tawa puta R 201); s obzirom da je sada{wa centrala

zastarela ona se ne bi selila, ve} bi se montirao novi is-

tureni stepen centrale EWSD u Lazarevcu koji moè da

pruì sve savremeno potrebne telekomunikacione usluge;

– izmestiti glavne mre`ne kablove, koji ostaju za po-

trebe industrije iz pravca juga pored nove trase izme{te-

nog puta R 201; u isti rov postaviti nove opti~ke kablove

za potrebe industrije koja ostaje na teritoriji KO Vreo-

ci, kao i izmestiti telekomunikacione kablove RB „Kolu-

bara” i me|umesni koaksijalni kabl, ako u to vreme bude

postojala potreba za wegovim zadràvawem; i

– izgraditi novi privodni opti~ki kabl za telefonsku

centralu od magistralnog opti~kog kabla do nove lokaci-

je centrale.

Magistralni opti~ki kabl Beograd – Vaqevo. Trasa

ovog kabla nalazi se pored puta M 22 koji je ugroèn ru-

darskim radovima u duìni od 4.800 m. U skladu sa tim

predvi|eno je da se trasa magistralnog opti~kog kabla iz-

mesti pored nove trase puta M22 u duìni od oko 6.800 m.

Ovako re{ewe ima zna~ajne prednosti koje se ogledaju

u slede}em:

– zna~ajno se smawuju tro{kovi jer se postavqawe PE

cevi za opti~ki kabl moè izvesti u okviru radova za iz-

gradwu saobra}ajnice;

– ukupna nova duìna kabla na izme{tenoj deonici je

oko 6,8 km umesto sada{wih 6,6 km, pa prakti~no nema po-

ve}awa ukupne duìne kabla Beograd – Lazarevac, odnosno

Beograd– Vaqevo; i

– trasa kabla se moè trajno zadràti na ovoj lokaciji

jer }e i nakon izgradwe kona~ne trase puta M 22 (zaobila-

zno), saobra}ajnica ostati u funkciji.

Me|umesni koaksijalni kabl, koji je celom duìnom

poloèn uz regionalne puteve R 201 i R 203, izmestio bi se

u duìni od 1,2 km uz izme{tenu trasu regionalnog puta R

201 i to u zajedni~ki rov sa mre`nim kablovima mesne mre-

è Vreoci, ali samo u slu~aju da u vreme izme{tawa trase

puta jo{ uvek bude postojala potreba za ovim kablom, {to

je malo verovatno.

Telekomunikacioni objekti u vlasni{tvu REIS-a. Lo-

kacija ~vorne telefonske centrale i kabl koji ide prema

Lazarevcu nisu ugroèni radovima. Ostali kablovi koji

idu na sever od centrale, du` puta R201, izmesti}e se na

delu gde se izme{ta trasa regionalnog puta u duìni oko

1.200 m. Radovi na wihovom izme{tawu sinhronizva}e se

sa radovima na izme{tawu mesne mreè Telekoma Srbija.

Mobilna telefonija. Postoje}e bazne stanice mobilne

telefonije nisu ugroène pro{irewem povr{inskih ko-

pova. Planirane bazne stanice }e se uskladiti sa planira-

nim radovima, da bi se dobilo ne samo kvalitetno pokri-

vawe svih delova naseqa koji ostaju osnovnim telefon-

skim signalom, nego {to je posebno zna~ajno, obezbedila

mogu}nost kori{}ewa svih savremenih usluga preko GSMmreè.

9. Elektroenergetska infrastruktura

Na planskom podru~ju je razvijena gusta mreà elektro-

energetskih objekata. Objekti 110 kV su od velikog zna~a-

ja za napajawe objekata RB „Kolubara” i za napajawe elek-

tri~nom energijom regiona. Objekti 35 kV imaju veliku

ulogu u napajawu elektri~nom energijom objekata PD Ko-

lubara i Op{tine Lazarevac, dok su objekti 10 kV i nisko-

naponska mreà zna~ajni za napajawe lokalnog podru~ja.

Osnovni ciq daqeg razvoja je izgradwa novih elektro-

energetskih kapaciteta koji su u potpunosti zamena za po-

stoje}e elektroenergetske objekte, a u skladu sa koridori-

ma ostalih izme{tenih i novoplaniranih infrastruktur-

nih objekata. Time je predvi|ena demontaà svih elektro-

energetskih objekata sa podru~ja koja su ugroèna napredo-

vawem povr{inskih kopova.

Dinamika ukidawa, izme{tawa i izgradwe novih elek-

troenergetskih objekata je uskla|ena sa dinamikom napre-

dovawa kopova, dinamikom izgradwe ili izme{tawa dru-

gih infrastrukturnih objekta. Tom dinamikom, koja je

uskla|ena sa dinamikom iseqewa se ne ugroàva napajawe

elektri~nom energijom potro{a~a u obuhvatu plana a i van

wega.

Urbanisti~ki plan je uvaìo „Pravilnik o tehni~kim

normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih

vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV” („Slu`beni

list SFRJ”, broj 65/88 i „Slu`beni list SRJ”, broj 18/92)

koji propisuje tehni~ke normative za izgradwu nadzemnih

elektroenergetskih vodova kao i uslove ukr{tawa, para-

lelnog vo|ewa i prelaska preko drugih infrastrukturnih

instalacija i objekata. Pravilnik sadrì i uslove za iz-

radu projekata izgradwe ili izme{tawa elektroenerget-

skih objekata.

Popis aktivnosti na izgradwi, izme{tawu i demonta-

ì elektroenergetskih objekta po naponskim nivoima je

slede}i:


A) Naponski nivo 110 kV––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red.

br. Naziv Opis radova Rok

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 DV 110 kV 107/1 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa du` izme{tenog toka reke

Kolubare, duìna izme{tene trase 5km posle 2020.

Privremeno izme{tawe do 2020, izme{tawe kroz centralni

infrastrukturni koridor, duìna izme{tene trase 7,5 kmPrivremena premo{}ewe zbog prelaska talo`nika Kolubara

prerade, 2012, 0.5km varijantno privremena premo{}ewe

do izgradwe kompletnog dalekovoda, 2012, 0.8km 2012.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 DV 110kV 120/1 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa du` izme{tenog toka reke

Kolubare, duìna izme{tene trase 5km Posle 2020.

Privremeno izme{tawe do 2020, izme{tawe kroz centralni

infrastrukturni koridor, duìna izme{tene trase 7,5kmPrivremena premo{}ewe zbog prelaska talo`nika

Kolubara prerade, 0.5kmPrivremena premo{}ewe do izgradwe kompletnog

dalekovoda, 0.8km 2012.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izme{tawe dalekovoda 110kV 107/1 i 120/1 je planirano du` infrastrukturnog koridora izme{tenog toka reke Ko-

lubare. Kako je izgradwa navedenog koridora izuzetan i teàk gra|evinski projekat, a trajni koridori pruge Beo-

grad–Bar i magistralnog puta M-22 nisu predvi|eni u navedenom prostoru do 2012. godine, i imaju}i u vidu eventualne

probleme sa stabilno{}u tla plan je predvideo alternativnu privremenu varijantu kroz centralni infrastukturni ko-

ridor koji bi omogu}io razvoj kopova do 2020. godine.

B) Naponski nivo 35kV––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. Naziv Opis radova Rok

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 DV 35kV Lazarevac 1 Ukida se zbog potrebe izme{tawa magistralnog puta M-22 u

– Vreoci zoni centralnog infrastrukturnog koridora, a wegovu funkciju

}e nadomestiti izme{teni dalekovod 35kV Lazarevac 1-TEK 2012

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 DV 35kV Lazarevac 1– TEK Izme{tawe van zone povr{inskog kopa, duìna nove trase 6.4kmdo TS 35/10kV Vreoci. Izgradwa dela trase u duìni od 1.9 km je uslov za izme{tawe magistralnog puta M22, koji bi u toku

izgradwe mogao biti napojen i sa DV 35kV Lazarevac 1 – Vreoci.

U navedenom delu duìne 1.9km dalekovod bi nosio i DV 10kVizvod Medo{evac. 2012

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3 DV 35kV Istok 1 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa, duìna izme{tene

trase 1.8km 2008

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


trase 1.8km 2008

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


trase 1.8km 2008

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6 DV 35kV Rudnik 3 Izme{tawe van zone povr{inskog kopa, duìna izme{tene

trase 3,3km 2012

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

7 Dvostruki DV 35kV Izme{tawe „klina” dvostrukog DV 35 kV u infrastrukturni

Rudnik 4a, 4b koridor u duìni od 1.3km 2012

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

8 DV 35kV od TS 110/35 kV Izgradwa novog dvostrukog DV 35kV za Centalni remont, Su{aru.

Vreoci to TS Centralni Novi dvostruki DV 35 kV bi nosio dva voda koji su zamenski

remont vodovi za DV 35kV od TS 110/35kV Vreoci to TS Centralni remont i

DV 35kV od RP TEK DV 35kV od RP TEK do RP Su{ara. Od TS Centralni remont jedan

do RP Su{ara vod ide direktno u TS 110/35kV Vreoci, drugi vod ide u RP 35kVDV 35kV od RP Su{ara Su{ara. Daqe dvostruki DV 35kV nosi DV 35kV od RP Su{ara sve do

do TS Centralni remont lokaliteta TS 110/35kV Vreoci odakle nastvaqa kao jednostruki sve

do RP TEK. Duìna deonice dvostrukog dalekovda 35kV je 3.2km. Rok za izgradwu jednostruke deonice od RP 35kV Tek u duìni

od 0.8km je 2010 godina, po{to je postoje}i DV RP 35kV TEK < 2010

do RP Su{ara ugroèn napredovawem kopova iste godine. (2008)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

9 Izgradwa RP 35kV Kako je ovim planom predvi|eno ukidawe DV 35kVElektrodistribucija Lazarevac 1 – TS 35/10 Vreoci, funkcionalnost

Lazarevac u elektroenergetskog sistema ED Lazarevac se moè

mikro-lokalitetu nadomestiti spajawem TS 35/10kV Vreoci sa RP TEK

RP 35kV TEK a preko DV 35kV Lazarevac 1 – TS 35/10kV Vreoci –

TE Kolubara. Razvodno postrojewe 35kV EDL bi imalo

4 }elije 35kV, 3 izvodne ka TS 35/10kV Vreoci, ka postrojewu

35kV TE Kolubara, ka RP 35kV TEK kao i 4. mernu }eliju

ka RP TEK. 2012

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

10 DV 35/10kV Vreoci – Ovaj dalekovod bi koristio ostatak trase ukinutog DV 35kVRP 35kV EDL od TS 110kV Vreoci do TS Centralni remont kao i deo ukinute

stare trase DV 35kV od RP TEK do RP Su{ara, sa rekonstrukcijom

i dogradwom novog dela dalekovoda do RP 35kV EDL u duìni od

0.35km sa ulaskom u ostatak trase starog DV 35kV Lazarevac 1

– TEK ka TE Kolubara. 2012

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

11 Ukr{tawe izvoda Da bi se trasa izme{tenog puta M22 na propisan na~in ukrstila

DV 35kV sa trasom sa izlazima 35kV iz TS 110/35kV Vreoci potrebno je izvr{iti

M 22 izme{tawe pojedinih stubova i trasa dalekovoda 35kVu navedenoj zoni. 2012

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


V) Naponski nivo 10 kVNa naponskom nivou 10(6)kV potrebno je ukinuti delove dalekovoda i pripadaju}e trafostanice 10/0.4 kV prema di-

namici napredovawa kopa i dinamici iseqewa potro{a~a.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. Naziv Opis radova Rok

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 Izvod 10kV Medo{evac Izme{tawe u zoni izme{tene trase magistralnog puta M22

iz TS 35/10kV Vreoci u duìni od 1.9km po stubovima DV 35kVLazarevac 1 – Vreoci, 2012

izme{tawe TS Crkva i ukidawe dela dalekovoda u duìni od 200m 2010

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 Izvod 10kV Veliki Crweni Ukida se 0.5km, ka TS Luki}i; izme{ta se deo ka TS Petkovi}i

iz TS 35/10kV Vreoci u duìni od 0.3km 2010-16

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3 Izvod 10kV Radqevo

iz TS 35/10kV Vreoci Ukida se 1.3km ka TS Brzak Vreoci. 2012

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

G) Naponski nivo 0.4 kV i pripadaju}e TS 10/0.4kV––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. TS6(10)/0.4kV Opis poslova Rok

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 Mlin Ukidawe dela niskonaponske mreè duìne oko 2km 2010-16

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 Kod Crkve TS se izme{ta na novu lokaciju ve}i deo niskonaponske mreè

se ukida – duìna oko 6km 2010-16

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3 Zavod Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4 Vaga Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5 Luki}i Ukidawe TS Luki}i, ukidawe kompletne niskonaponske

mreè duìne oko 5,8km 2010-16

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6 Brzak Ukidawe kompletne niskonaponske mreè u duìni oko 1km 2008-12

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

7 Utovarna stanica Ukidawe dela niskonaponske mreè u duìni oko 2km––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

8 Dom Izme{tawe na novu lokaciju, ukidawe nisknaponske mreè

u duìni od oko 3km 2010-16

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

9 Ivanovi}i Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

10 VI Rejon Ukidawe dela niskonaponske mreè u duìni oko 2km 2012-20

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

11 Petkovi}i Ukidawe dela niskonaponske mreè u duìni oko 5km 2010-16

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

12 Preseka Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

13 Savatijevi}i Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

14 Ujalica TS Ujalica se ukida. Potrebno je izgraditi novu TS 10kVA

Pe{tan sa napojnim DV duìne oko 600 m. Najve}i deo niskonaponske mreè se ukida u duìni oko 8km 2016-20

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

15 @elezni~ka stanica Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

16 Stari vodovod Ukidawe dela niskonaponske mreè u duìni oko 5 km––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


10. Toplotna energetika

Kao mogu}i toplotni izvori za budu}e snabdevawe to-

plotom za grejawe sistema daqinskog grejawa u op{tini

Lazarevac razmatrano je vi{e varijantnih re{ewa: tre}i

parni kotao u Toplani „Vreoci”, ukqu~ivawe u sistem da-

qinskog grejawa TE „Kolubara”, Veliki Crqeni, izgrad-

wa vrelovodnog kotla u Vreocima ili u Lazarevcu, kori-

{}ewe prirodnog zemnog gasa i kombinacija napred nave-

denih varijanti.

Jo{ uvek nije odlu~eno koja varijanta je najpovoqnija,

ali je sigurno da je toplotna energija za grejawe najjeftini-

ja iz TE „Kolubara”, dok bi za potrebe pove}awa produkcije

tehnolo{ke pare za nove prizvodne pogone u industrijskom

krugu u Vreocima, ako se budu gradili, bio neophodan tre}i

parni kotao u Toplani Vreoci.

S obzirom na to da se posle 2020. godine planira pre-

seqewe i industrijskog kruga iz Vreoca, povoqne lokaci-

je za korisnike tehnolo{ke pare su u neposrednoj blizini

termoelektrana, sada{we TE „Kolubare” u Velikim Crqe-

nima i budu}e TE „Kolubara B” u Kaleni}u.

Do sada su jedino za rekonstrukciju turbinskog postro-

jewa u Termoelektrani „Kolubara”, Veliki Crqeni u ci-

qu spregnute proizvodwe elektri~ne i toplote za daqin-

sko grejawe Lazarevca, Staklenika i usputnih zaintereso-

vanih korisnika toplote za grejawe donete sve potrebne

odluke u Elektroprivredi Srbije i ura|eni svi potrebni

glavni projekti. Tako|e, ura|eni su i glavni projekti vre-

lovoda od TE „Kolubara” Veliki Crqeni do Toplane Vre-

oci. Na osnovu ovih projekata ura|ena je i procena inve-

sticionih ulagawa do kraja planskog perioda za snabdeva-

we budu}ih korisnika toplotom za grejawe.

Mogu}nost gasifikacije. Prostornim planom Republi-

ke Srbije predvi|eno je snabdevawe gasom podru~ja Kolubar-

skog okruga. Planirani poloàj magistralnog gasovoda Be-

ograd – Lazarevac – Vaqevo, omogu}ava potencijalno pri-

kqu~ewe Uba, Lajkovca, Lazarevca i vi{e drugih naseqa sa

industrijskim i potro{a~ima {iroke potro{we, jer se na

taj na~in smawuje participacija za svaki prikqu~eni grad,

odnosno za svakog prikqu~enog potro{a~a. Magistralni ga-

sovod }e krenuti od prstena oko Beograda kod GMRS Cerak

i delimi~no }e pratiti koridor ibarske magistrale, a za-

tim planiranog autoputa Beograd – Ju`ni Jadran . Od magi-

stralnog gasovoda koji je planiran u koridoru, budu}eg au-

to-puta za Ju`ni Jadran, odvojio bi se jedan krak u blizini

Uba, prema TE „Kolubara B”, Kaleni} i TE „Kolubara”, Ve-

liki Crqeni. Drugim krakom, koji bi se odvajao kod Rukla-

da, pre Lajkovca i i{ao koridorom saobra}ajne infra-

strukture Lajkovac – ]elije – Lazarevac, snabdevao bi se

grad Lazarevac i industrijska zona u Vreocima.

U studiji „Gasifikacija op{tine Lazarevac” (RGF,

1997), za op{tinu Lazarevac je definisan ukupni konzum {i-

roke potro{we 16.972 m3/h i industrijske od 6.117 m3/h, ukup-

no 16.972 + 6.117 = 23089 m3/h. Za naseqe Vreoci je bilo pred-

vi|eno 1.272 m3/h. Veliki potro{a~ toplotne energije izme|u

Vreoca i [opi}a je „Staklenik”. Staklenik se bazno snabde-

va toplotom iz toplane u Vreocima, a vr{ne potrebe pokriva

toplotom iz sopstvene kotlarnice na mazut od 37.216 kW. Ka-

ko se bazno snabdevawe smawuje do nule zavisno od vremenskih

prilika i potreba grada, vr{no optere}ewe moè iznositi

do nivoa ukupno instalisane snage kotlarnice staklenika

(37.216 kW). Ovde se mazut zbog ekonomskih, ekolo{kih i

transportnih prednosti moè zameniti prirodnim gasom.

Ekvivalentna koli~ina gasa iznosi 4.700 m3/h.Za snabdevawe Vreoca bila je predvi|ena Glavna merno

regulaciona stanica u Velikim Crqenima kapaciteta

Qmax= 2 h 5.000/1.000 m3/h; Pul=12-50 bar; Pizl=6-12 bar, od-

nosno merno regulaciona stanica Vreoci kapaciteta 1.600

m3/h. MRS Vreoci je povezana i sa GMRS Lazarevac, tako

da se mogla snabdevati iz oba pravca, {to omogu}ava dodat-

nu sigurnost snabdevawa.

11. Izme{tawe reka i kontrola poplava

Reka Kolubara

Nakon á faze izme{tawa korita reke Kolubare, koja je

u funkciji otvarawa PK „V. Crqeni”, potrebno je reali-

zovati i naredne faze radi osloba|awa prostora i stvara-

wa uslova za daqi razvoj ostalih povr{inskih kopova u

okruèwu. Po{to }e se korito Kolubare dobrim delom bu-

du}e trase pozicionirati na unutra{wa odlagali{ta, to

je prethodno potrebno izvr{iti odlagawe odgovaraju}ih

masa na na~in da se formira koridor za budu}i kanal (re~-

no korito), a tako|e izvr{iti stabilizaciju i upodobqa-

vawe tog koridora za formirawe re~nog korita ranga re-

ke Kolubare, {to sve spada u korpus rudarskih aktivnosti.

Na osnovu sada{wih sagledavawa pravaca razvoja i dina-

mike otvarawa novih povr{inskih kopova, izme{tawe Kolu-

bare }e se generalno odvijati u jo{ dve naredne faze i to:

áá faza – izme{tawa Kolubare se nadovezuje na á fazu.

Izvodi se u funkciji otpo~iwawa rudarskih radova na PK

„Ju`no poqe” sa severoisto~ne strane, tzv. Poqe „G”. Pre-

ma projektovanoj dinamici rudarskih radova, áá faza izme-

{tawa Kolubare, }e otpo~eti 2010. godine.

Predvi|eno je da trasa korita áá faze polazi od tehno-

lo{kog mosta – severna granica horsta, prelazi preko unu-

tra{weg odlagali{ta „Tamnava – Isto~no poqe” i zavr-

{ava se na mestu uliva reke Vrani~ine u postoje}e korito

reke Kolubare.

Ukupna duìna izme{tenog korita u áá fazi je 2580 m,

od ~ega je 1920 m unutar granica PK „Tamnava – Isto~no

poqe”, odnosno po unutra{wem odlagali{tu i 660 m po

originalnom terenu, po~ev od ju`ne granice kopa do u{}a

Vrani~ine. Podu`ni pad projektovanog dna, u delu preko

odlagali{ta tako|e treba da bude oko id=0,30 ‰.

III faza – Po ovoj varijanti se korito Kolubare izme-

{ta van eksploatacionih granica PK „Ju`no poqe”. Na

ovaj na~in deo trase nove Kolubare je lociran po visokom

terenu, (i do 20 m vi{em od prirodne doline Kolubare), pa

se izme{tawe korita ne moè realizovati bez prethodnih

obimnih rudarskih radova. Pre klasi~nih regulacionih

radova potrebno je rudarskom mehanizacijom izvr{iti ma-

sovni iskop dela pobr|a po visini do kote projektovanog

planuma, a po dubini do linije koja obezbe|uje formirawe

novog korita Kolubare van zapadne granice „Ju`nog po-

qa”. Na ovaj na~in bi se formirao zasek i visoki teren defacto sveo na kotu prirodne doline Kolubare i omogu}ilo

weno izme{tawe po zadatoj trasi.

Ovakvo re{ewe karakteri{u i specifi~ni geolo{ki i

hidrogeolo{ki uslovi terena u kojima bi se formiralo

novo korito Kolubare. Deo kroz zasek, lociran van pri-

rodnog aluviona, preseca paket alevrita sa proslojcima

peska i {qunka. Iz tog razloga je neophodno primeniti

odgovaraju}e mere za{tite kopa od provirnih voda iz re~-

nog korita.

Ovaj koncept izme{tawa Kolubare u III fazi je, prema

tome, mogu}e realizovati u kombinaciji sa zna~ajnim ru-

darskim pripremnim aktivnostima. To su pre svega radovi

na otkopu nivelete za novo korito na sektoru Skobaq – Ja-

bu~je, kao i radovi na nasipawu – formirawu i stabiliza-

ciji koridora preko PK „Tamnava – Isto~no poqe”.

Ukupna duìna izme{tenog korita Kolubare u III fazi je

5663 m, od ~ega je 2380 m unutar granica PK „Tamnava – Is-

to~no poqe”, odnosno po unutra{wem odlagali{tu, 3283 mpo originalnom terenu. Podu`ni pad projektovanog dna, u

delu preko odlagali{ta tako|e treba da bude oko id=0,30 ‰,

a na originalnom terenu (zaseku) id=0,65 ‰.

Izme{teno korito Kolubare u ovoj fazi tako|e prese-

ca potok Skobaq na km 1+100 wegovog toka mereno od

u{}a u Vrani~inu i reku Vrani~inu na km 1+870 wenog to-

ka, mereno od u{}a u sada{we korito Kolubare. Zbog deni-

velacije dna ovih vodotoka i novoprojektovanog dna Kolu-

bare, ovi vodotoci se, s obzirom na veliku visinsku razli-

ku, uvode u izme{teno korito Kolubare brzotocima sa od-

govaraju}im slapi{tem i to: potok Skobaq Hbr=14,5 m i

Vrani~ina Hbr = 9,7 m. Izme{tawe korita Kolubare u áá i

ááá fazi je predvi|eno Generalnim projektom koji je izra-

|en i verifikovan 2000. godine.

Reka Pe{tan

Reka Pe{tan proti~e preko eksploatacionog prostora

PK „Ju`no poqe” i Poqe „E”. Oba ova eksploataciona po-

qa delimi~no leè na teritoriji KO Vreoci. Pe{tan spa-

da u buji~ne vodotoke koga karakteri{e kratko vreme kon-

centracije odnosno, nagli nastanak poplavnih talasa i

wihovo relativno kratko trajawe, velike koli~ine vu~e-

nog nanosa i velika razlika izme|u sredwih i maksimal-

nih proticaja.

Maksimalni proticaj Pe{tana na profilu v.s. „Zeoke”

pri nailasku stogodi{we velike vode oko 200 m3/s, dok za-

premina stogodi{weg poplavnog talasa iznosi oko 11 h

106 m3. Maksimalni proticaj pri nailasku hiqadugodi-

{we velike vode je oko 350 m3/s, a zapremina hiqadugodi-

{weg poplavnog talasa iznosi oko 18 h 106 m3. Tok Pe{ta-

na u sada{wem stawu, proti~e du` sopstvene aluvijalne

ravni pribli`no pravcem istok – zapad, du` ju`nog dela

eksploatacionog podru~ja Poqa „E” i „Ju`no poqe” se

uliva u Kolubaru.

U fazi otvarawa „Ju`nog poqa” u periodu od 2010–2015.

godina potrebno je izvr{iti izme{tawe doweg Pe{tana u

duìni od 1,607 km u punom profilu dimenzionisanom za


celokupnu stogodi{wu neredukovanu poplavu, ~iji }e zada-

tak biti za{tita radne zone „Ju`nog poqa” u toj fazi raz-

voja rudarskih aktivnosti.

Vodotoci Jaruga i Stari Pe{tan

Koncept regulacije Starog Pe{tana se sastoji u pode-

li dolaznih proticaja i izradi jo{ jednog uliva u Koluba-

ru. Deo ki{nih voda sa gorweg dela sliva Jaruge, zajedno

sa otpadnim vodama iz prerade ugqa, upu{ta se u Kolubaru

nizvodno od „Plavog mosta”, a pre nailaska na prostor PK

„V. Crqeni”. Drugi deo poplavnih voda, koji gravitira iz

naseqa Vreoci i postoje}im lateralnim kanalima se uvo-

di u postoje}e korito Starog Pe{tana i obodni kanal oko

PK „V. Crqeni” i ispu{ta u Kolubaru na mestu sada{weg

uliva Starog Pe{tana u Kolubaru. Na ovaj na~in se redu-

kuju dimenzije obodnog kanala oko PK „V. Crqeni”, u od-

nosu na dimenzije za kompletan protok ovog vodotoka, iz

razloga oskudnog raspoloìvog prostora izme|u projekto-

vane isto~ne granice kopa i puta M 22. Obodni kanal je u

tom slu~aju trapeznog popre~nog preseka {irine dna 1.0 mi nagiba kosina 1:1,5 m. Minimalna dubina ovog kanala,

treba da bude 1.6 m.Za odvo|ewe dela ki{nih i otpadnih voda direktno u

Kolubaru, predvi|en je kolektor pre~nika D=1.600 mm.Trasa kolektora polazi od postoje}eg korita Starog Pe-

{tana (neposredno nizvodno od propusta na putu ka „Pla-

vom mostu”) i prolazi desnom stranom puta (preseca posto-

je}i desnoobalni kolubarski nasip) i uliva se u Kolubaru

neposredno nizvodno od mosta. Duìna kolektora je oko

290 m. Ovaj kolektor je dimenzionisan da primi dvadese-

togodi{wu veliku vodu dela slivne povr{ine (uzvodno od

puta ka „Plavom mostu”). Uslov za realizaciju ovakvog kon-

cepta je bitno unapre|ewe tretmana otpadnih voda od pre-

rade ugqa i drasti~no smawewe emisija otpadnih materija

od prerade ugqa u vodotok Jaruga, a samim time i u Stari

Pe{tan i reku Kolubaru. Nivo pre~i{}avawa otpadnih vo-

da u preradi ugqa mora da bude takav da ne pogor{ava de-

klarisanu áá klasu kvaliteta reke Kolubare i trenutno re-

lativno dobar kvalitet wene vode. Na taj na~in bi se stvo-

rili uslovi za ispu{tawe otpadnih i drugih gravitiraju-

}ih voda, najkra}im putem direktno u Kolubaru uzvodno od

zahvata za TE „Kolubara A”, odnosno budu}eg zahvata za TE

„Kolubara B”, a izbeglo vo|ewe svih voda oko novog kopa i

wihovo upu{tawe nizvodno od sada{weg vodozahvata.

Reka Lukavica

Lukavica je desna pritoka Kolubare, u planskom peri-

odu biti regulisana jednostavnim skra}ivawem toka i

ukqu~ewem u novo korito reke Pe{tan.

12. Hidrotehni~ka infrastruktura

Realizacija hidrotehni~ke infrastrukture na razma-

tranom podru~ju op{tine Lazarevac treba da se obavi u

skladu sa projektom „Integralno kori{}ewe, ure|ewe i

za{tita vodnih resursa sliva Kolubare u {iroj zoni Laza-

revca”, koji je uskla|en sa svim drugim korisnicima pro-

stora i uklopqen u vodoprivredne sisteme vi{eg reda, u

skladu sa Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije i

Prostornim planom Republike Srbije. Kqu~ni ciqevi i

kriterijumi razvoja vodoprivrednih sistema su slede}i:

– trajno re{ewe snabdevawa vodom Vreoca, sa obezbe|e-

no{}u ne mawom od 97% (obezbe|enost sa kojom se plani-

raju i najve}i sistemi), sa normama snabdevawa koje se ko-

riste za takve sisteme u svetu (250 L/korisnik·dan); u slu-

~aju eventualnih redukcija mora da bude obezbe|eno najma-

we 70% od zahtevanih koli~ina vode (koeficijent reduk-

cije ω = 0,7);

– pove}awe hidrauli~ke i havarijske pouzdanosti si-

stema za snabdevawe vodom ostvaruje se povezivawem u ob-

jediwen podsistem sada autonomnih vodovoda Lazarevca,

Vreoca i Velikog Crqena, ~ime se formira objediwen La-

zareva~ki podsistem Kolubarskog regionalnog sistema.

Rekonstrukcija vodovodnog sistema Vreoca obavqa se u

okviru tako objediwenog podsistema, povezivawem sa si-

stemom Velikog Crqena, po fazama koje }e biti defini-

sane projektom;

– neophodna je potpuna sanitarna za{tita izvori{ta ko-

ja }e se nalaziti u budu}em Lazareva~kom podsistemu: Nepri-

~ava, Pe{tan (na postoje}oj, i kasnije na izme{tenoj loka-

ciji), izvori{te Vreoca i izvori{te naseqa Veliko Crqa-

ne, na postoje}oj i izme{tenoj lokaciji – V. Crqani – most;

zahteva se i uspostavqawe zona neposredne za{tite (fizi~-

ko obezbe|ewe izvori{ta) i uè zone za{tite, okvirno na

rastojawu mogu}eg hidrauli~kog uticaja na kvalitet podzem-

ne vode u zoni izvori{ta, {to }e se definisati u okviru

projekata revitalizacije i/ili izme{tawa izvori{ta;

– snabdevawe vodom za tehnolo{ke potrebe privrednih

pogona u industrijskoj zoni Vreoca sa obezbe|eno{}u 97%

obezbe|uje se zahvatawem iz Kolubare; po{to se predvi|a

preme{tawe korita Kolubare na {irem potezu sada{weg

vodozahvata, neophodno je formirawe novog vodozahvata na

novoj lokaciji na Kolubari nizvodno, izme|u postoje}eg

kopa „Tamnava – Isto~no poqe”, i kopova „Ju`no poqe” i

„Veliki Crqeni”, kao i novog magistralnog dovoda vode;

– u ciqu za{tite voda i smawewa zahvatawa iz Koluba-

re voda za tehnolo{ke potrebe, obavezna je recirkulacija u

pogonima koji koriste tehnolo{ku vodu u privrednim pogo-

nima u Vreocu (Toplana, Su{ara, Mokra separacija, itd.);

– otpadne vode koje se iz tehnolo{kog procesa vra}aju u

Kolubaru moraju biti pre~i{}ene, do nivoa da smeju da bu-

du upu{tene u vodotok; radi racionalne upotrebe prosto-

ra, pre~i{}ena voda se vra}a u Kolubaru posebnim odvo-

dom, koji je u istom rovu sa cevovodom sa dovodom vode za

tehnolo{ke potrebe;

– kqu~an segment Kolubarskog re~nog sistema je obez-

be|ewe vode za potrebe hla|ewa termoelektrana „Koluba-

ra”. Za TE „Kolubara B” snage 2h350 MW potrebno je obez-

bediti kontinualno snabdevawe vodom od 0,56 m3/s, a u slu-

~aju pove}anih potreba isporu~iti 1,04 m3/s. Za potrebe TE

„Kolubara A” treba u kontinuitetu obezbediti 0,36 m3/s;garantovani protok nizvodno od vodozahvata ne sme da bu-

de mawi od Qmin.mes.95%, koji na Kolubari na potesu oko vo-

dozahvata iznosi oko 1,8 m3/s. Za obe termoelektrane u nor-

malnim uslovima eksploatacije treba obezbediti 0,92 m3/s,a u uslovima pove}ane potro{we 1,40 m3/s; nizvodno od vo-

dozahvata treba obezbediti garantovani protok od 1,80 m3/s(potpuna obezbe|enost od 100%), uzvodno od vodozahvata

obezbediti protok ne mawi od 2,72 m3/s, a u uslovima pove-

}ane potro{we 3,2 m3/s; to su bilansni uslovi koje mora da

ispuni vodozahvat za potrebe industrijskih pogona u Vreo-

cu, koji se nalazi uzvodnije; navedene traène koli~ine

vode (za hla|ewe + garantovani protoci) se obezbe|uju iz

prirodnih protoka Kolubare – onda kada su raspoloìvi u

gore navedenim iznosima, dok se u malovodnim periodima

obezbe|uje upravqa~ki namenskim ispu{tawem iz akumula-

cije „Stuborovni”, koja je projektno dimenzionisana za te

potrebe; upravo zbog tih razloga akumulacija ima mogu}no-

sti tzv. vi{egodi{weg regulisawa protoka. U posebno

kriti~nim hidrolo{kim periodima za tu svrhu se moè ko-

ristiti i akumulacija „Paquvi Vi{” ~ija je svrha, pored

za{tite povr{inskog kopa od poplava, da pove}a pouzda-

nost sistema za hla|ewe termoelektrana;

– nakon realizacije sistema za recirkulaciju i pre~i-

{}avawe otpadnih voda industrije u zoni Vreoca, nije do-

zvoqeno ispu{tawe otpadnih voda bez pre~i{}avawa u Ko-

lubaru; dosada{wi ispust, koji je predstavqao ekolo{ki

„crnu ta~ku” u hidrografskom sistemu i slivu Kolubare,

sanira se tako {to se okolni prostor korita zamenom ma-

terijala ekolo{ki revitalizuje, kako bi se spre~io aposte-

riorni nepovoqan uticaj na povr{inske i podzemne vode;

– sanitacija dela naseqa Vreoci koji se ne raseqava

obavqa se realizacijom kanalizacije za otpadne vode nase-

qa, po separacionom sistemu; za doma}instva po obodu na-

seqa koja se ne mogu na ekonomi~an na~in ukqu~iti u ka-

nalizacioni sistem problem odvo|ewa otpadnih voda se


re{ava propisnim vododrìvim septi~kim jamama, koje se

~iste po principu obaveznosti; ekonomskom analizom od-

redi}e se kako }e se pre~i{}avati otpadne vode: (a) preko

autonomnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda

(PPOV), (b) povezivawem sa PPOV Veliki Crqena, (v) re-

alizacijom ve}eg grupnog sistema sa zajedni~kim PPOV;

– kvalitet voda vodotoka na razmatranom podru~ju (Ko-

lubara, Pe{tan, Turija i wihove neposredne pritoke) tre-

ba da se vrati u klase kvaliteta koje su propisane Vodo-

privrednom osnovom Srbije (naj~e{}e klase ááa i IIb); ste-

pen pre~i{}avawa – efektivnost PPOV treba da bude usa-

gla{ena sa zahtevima odràvawa vodotoka – recipijenata

u propisanoj klasi; imaju}i u vidu da se otpadne vode upu-

{taju u male vodotoke, sa veoma malim protocima u malo-

vodnim periodima, neophodan je visok kriterijum efek-

tivnosti, okvirno sa pokazateqem BPK5 < 5 mg O2/L;– u ciqu za{tite kvaliteta voda u kriti~nim malovod-

nim periodima, treba pove}ati protoke Kolubare namen-

skim upravqawem akumulacijom Stuborovni, tako da proto-

ci nizvodno od vodozahvata za TE Kolubara B nikada ne bu-

du mawi od male mese~ne vode verovatno}e 95%, koji u zo-

ni vodozahvata iznosi 1,80 m3/s;– stepen za{tite od poplava treba da bude promenqiv i

primeren zna~ajnosti i osetqivosti sadràja koji se {ti-

te; to je u skladu sa kriterijumima iz Vodoprivredne osno-

ve Srbije: za{tita Lazarevca od velikih voda Qvv 1% (sto-

godi{wa velika voda), za{tita Vreoca od Qvv 2% (pedeseto-

godi{wa velika voda), lokalna za{tita objekata izvori-

{ta (PPV) i vodozahvata za tehnolo{ke potrebe velikih

objekata od Qvv 0,5% (dvestogodi{wa velika voda), za{tita

povr{inskih kopova merama aktivne i pasivne za{tite od

Qvv 0,2%, za{tita poqoprivrednog zemqi{ta od Qvv 4% (dva-

desetpetogodi{wa velika voda); promenqiv stepen za{ti-

te ostvaruje se sistemom kaseta, putem kojih se lokalizuju

uticaji velikih voda na odre|enom podru~ju;

– povr{inski kopovi se moraju {tititi po potrebi i

aktivnim merama za{tite (obaveza za za{titu PK „Poqe

E’’), zbog ~ega se na reci Pe{tan moraju koristiti reten-

zione akumulacije u gorwem delu sliva (Kru{evica, Rudov-

ci, itd.), kao i derivacija reke Derosavice, radi uvo|ewa

u akumulaciju Rudovci;

– u uslovima retenzionog delovawa akumulacije Stubo-

rovni ~itava dolina Kolubare bi}e za{ti}ena najmawe od

povodwa Qvv 2% (pedesetogodi{wa velika voda). Me|utim,

po{to je akumulacija Stuborovni sa vi{egodi{wim regu-

lisawem, koje omogu}ava i povoqnije efekte retenzirawa

velikih voda, postavqa se zahtev da se upravqawem akumula-

cijom deo toka u zoni Lazarevca za{titi i od povodwa ve-

rovatno}e 1% (Qvv 1%); plato na kome }e se graditi TE Ko-

lubara B treba da se {titi od Qvv 0,1%, jer se radi o proiz-

vodnom objektu najvi{eg nacionalnog nivoa zna~ajnosti; i

– odlagali{ta jalovine i zgu{wewe sme{e iz Mokre

separacije u Vreocu moraju se re{iti tako da ne stvaraju

nepovoqne efekte na povr{inske i podzemne vode.

Razmatrano re{ewe nove, kao i revitalizacija postoje-

}e vodoprivredne infrastrukture na prostoru Lazarevac –

Vreoci – Veliki Crqeni skladno su uklopqeni u dve kla-

se sistema koji su Vodoprivrednom osnovom Republike Sr-

bije i Prostornim planom Republike Srbije definisani

u slivu Kolubare.

(1) Prvu klasu sistema ~ini Kolubarski regionalni

sistem za snabdevawe vodom najvi{eg kvaliteta (naseqa i

privreda koja se naslawa na vodovode naseqa), u okviru ko-

ga se razvija Lazareva~ki vodovodni podsistem. Lazareva~-

ki podsistem se najpre razvija autonomno, sa oslawawem

na vlastita izvori{ta, a kasnije se povezuje sa Kolubar-

skim regionalnim sistemom, da bi se obezbedile nedosta-

ju}e koli~ine vode i pove}ala pouzdanost sistema.

(2) Drugu klasu sistema ~ini Kolubarski re~ni sistem,

koji sluì za snabdevawe tehnolo{kom vodom industrije i

termoelektrana, za za{titu kvaliteta voda i za ure|ewe

vodnih reìma (za{tita od poplava i pove}awe malih vo-

da – kao mera tzv. oplemewavawa malih voda).

Povezivawem cevovodima do sada izolovanih, autonomnih

vodovoda Lazarevca, Vreoca i Velikih Crqena u jedinstven

sistem, uspostavqa se Lazareva~ki podsistem, kao deo Kolu-

barskog regionalnog sistema za snabdevawe vodom naseqa u

toj zoni. Tako objediwen podsistem omogu}ava fleksibilni-

je kori{}ewe svih izvori{ta na prostoru od Nepri~ave na

krajwem ju`nom kraku tog podsistema, do izvori{ta Veliki

Crqeni, na severnom kraju. Takvo objediwavawe omogu}ava i

efikasnije povezivawe sa Kolubarskim regionalnim siste-

mom, iz ~ijeg }e se magistralnog dovoda preuzimati planira-

nih (250÷300) L/s vode koja }e se dovoditi iz PPV „Pe}ine”

u Vaqevu. Objediwen Lazareva~ki podsistem je znatno pou-

zdaniji u hidrauli~kom pogledu, omogu}ava boqu kontrolu

pritisaka u mreì, boqu funkciju rezervoara i obezbe|iva-

we vitalnosti sistema i u havarijskim situacijama, bilo na

cevovodima ili u zonama izvori{ta.

(3) U okviru budu}eg Lazareva~kog podsistema mogu se

izdvojiti slede}i sistemi:

(a) VS Lazarevac

– Podsistem „Centar” (Lazarevac, [opi}, Petka, [u-

{war, Stubica, Lukavica, Dren i Bistrica);

– Podsistem „Istok” (Burovo, Medo{evac, Zeoke, Baro-

{evac, Mali Crqeni, Rudovci, Kru{evica i Trbu{nica);

– Podsistem „Jug” (@upawac, îbutkovica, Dudovica,

Barzilovica i Brajkovac); i

– Podsistem „Zapad” (Lajkovac).

(b) VS Veliki Crqeni

– Podsistem „Severoistok” (Vreoci, V. Crqeni, Sokolo-

vo, Junkovac, Arapovac, Mirosaqci, Strmovo i Prkosava);

– Podsistem „Sever”, koji }e se povezati i sa Beograd-

skim vodovodom (Stepojevac, Leskovac i Vrbovno);

(v) VS Zeoke, razvija}e se na formiranom unutra{wem

odlagali{tu PK „Poqe D”, kao zamena za VS Medo{evac,

kada se isti ukine. Taj sistem se povezuje sa VS Lazarevac.

Sa stanovi{ta povezivawa vodovoda Lazarevca sa vodo-

vodima Vreoca i Velikih Crqena i stvarawa Lazareva~-

kog podsistema u okviru Kolubarskog regionalnog sistema

bitni su slede}i radovi.

(a) Vodovod Lazarevca: nastaviti aktivnosti na obnovi

dovodne i distributivne mreè, kako bi se gubici u vodo-

vodu Lazarevca smawili na mawe od 20%, {to je preduslov

za normalno funkcionisawe tog sistema; fazno pro{iri-

vati i izme{tati i {tititi izvori{te Pe{tan, revitali-

zovati i za{tititi izvori{te Nepri~ava; po{to sistemu

nedostaje rezervoarski prostor, pored novih rezervoara

„Vrti}” (2.000 m3) i „Dren” (2.000 m3) staviti u funkciju,

sa odgovaraju}im potisnim cevovodima, rezervoare „Krivi-

na” i „Stolica” (1.000 m3), kako bi se obezbedila hidrau-

li~ka stabilnost sistema i u periodima vr{ne potro{we;

spajawe budu}eg Lazareva~kog podsistema sa Kolubarskim

regionalnim sistemom obaviti preko velikog rezervoara

„Vra~ brdo” (2.000 m3) na ju`noj grani podsistema, u koji }e

se dovoditi voda iz Kolubarskog regionalnog sistema i ko-

ji }e biti glavni distributivni rezervoar na toj magi-

stralnoj grani regionalnog sistema; i sva ~vori{ta na ma-

gistralnim granama sistema osposobiti mernim ure|ajima,

kako bi mogli da se prate vodni bilansi u sistemu, kontro-

li{e potro{wa i stabilnost ~itavog podsistema.

(b) Vodovodni sistem „Vreoci” prvobitno realizovan

kao autonomni sistem, najpre je izgra|en za potrebe snab-

devawa vodom industrijskih pogona u Vreocima, sa kapaci-

tetom 30 L/s. Deo naseqa Vreoci snabdevao se iz kopanog

bunara kod {kole. Rekonstrukcijom vodovoda i pove}awem

wegovog kapaciteta na 60 L/s izvr{eno je objediwavawe

snabdevawa vodom industrijskog kruga u Vreocima i nase-

qa Vreoci. Time je dobijen pouzdan autonomni vodovodni

sistem, koji je zadovoqavao sa prihvatqivom obezbe|eno-

{}u potrebe naseqa Vreoci i industrijskih kapaciteta u

wegovom industrijskom krugu.

Vodovod koristi kao izvori{te priobaqe i aluvion

Kolubare, u blizini naseqa Vreoci, na lokacijama „Se~i-

na” i „Vodozahvat” u zoni izme|u pruge Beograd – Bar i re-

ke Kolubare. Na lokaciji „Se~ine” realizovani su bunari


B1, B2, B3/1, B6, B7 i B8, koji kaptiraju podinsku izdan, kao

i bunari B4 i B5 koji kaptiraju sarmatsku izdan. Na loka-

ciji „Vodozahvat” ura|eni su bunari Bv0, Bv1, Bv2, Bv3 i

Bv4, koji kaptiraju podinsku izdan. Ukupan merodavni ka-

pacitet ~itavog izvori{ta, i u hidrolo{ki mawe povoq-

nim periodima, iznosio je oko 50 L/s, {to je okvirno zado-

voqavalo potrebe korisnika tog vodovodnog sistema. Hi-

drauli~ku stabilnost obezbe|uju dva distributivna rezer-

voara ukupne zapremine 550 m3.

Deo izvori{ta koji koristi vodu iz podinske izdani

dospeo je pod uticaj iskopa na povr{inskom kopu (PK)

„Tamnava – Isto~no poqe”, {to je dovelo do obarawa pije-

zometarskih nivoa zbog za{tite kopa od podzemnih voda.

To se postepeno sve vi{e odraàvalo na smawewe kapaci-

teta svih podinskih bunara na izvori{tu Vreoca.

Bunari koji zahvataju vodu iz sarmatske izdani imaju do-

sta skromne prirodne uslove prihrawivawa, van Kolubar-

skog ugqenosnog basena, iz pravca op{tine Barajevo. Zbog

nedovoqnog prihrawivawa i malog prirodnog obnavqawa

podzemnih voda vi{e su koristili stati~ke rezerve podzem-

nih voda, {to se odraàvalo na postupno smawewe kapaci-

teta bunara i oteàvawe uslova wihove eksploatacije.

Realizacija PK „Veliki Crqani” posredno nepovoqno

uti~e na kapacitet svih bunara na izvori{tu Vreoca koji

koriste podinsku izdan, dok se {irewem PK „Ju`no poqe”

fizi~ki uni{tavaju bunari Bv0, Bv1, Bv2, Bv3, Bv3/3 i B6 u

okviru postoje}eg izvori{ta. Zamena za uni{tene bunare

na izvori{u „Vreoci” obezbedi}e se na podru~ju unutra-

{weg odlagali{ta PK „Tamnava – Isto~no poqe” – u zoni

horsta koji se rudarskim radovima ne otkopava, kao i u

blizini industrijskog kruga u Vreocima, koji se otkopava

na kraju eksploatacije ugqa u toj zoni. U vodnim bilansi-

ma se ra~una sa 50 L/s iz tog izme{tenog izvori{ta vodo-

voda Vreoca.

Po{to je stawe vodovodnog sistema Vreoca dosta lo{e,

uslov za spajawe u Lazareva~ki vodovodni podsistem je ob-

nova mreè, uvo|ewe vodomera na svim mestima potro{we

(doma}instva, itd.) i smawewe gubitaka na mawe od 20%.

Regionalni podsistem se uspostavqa povezivawem magi-

stralnim cevovodima sa vodovodima Lazarevca na ju`noj, i

Velikog Crqena na severnoj strani i postepenim izme-

{tawem izvori{ta. Rezervoar koji se zadràva na}i }e se

dosta blizu ivice kopa te je neophodno wegovo oskultaci-

ono pra}ewe. Vodovodni sistem u industrijskoj zoni je u

lo{em stawu, te je neophodna wegova obnova. Tako|e, u tu

zonu treba du` regionalnog puta 201 i ul. Dobrivoja \ur-

|evi}a dovesti i cevovod za protivpoàrne hidrante

(Ø100, min. 2,5 bara). Hidrauli~kom analizom }e se razmo-

triti potreba pove}awa sada{weg distributivnog rezer-

voara kapaciteta 550 m3.

(v) Vodovod Veliki Crqeni. Nastao spajawem dva prvo-

bitno nezavisna sistema, oslawa se na bunare, koji su veo-

ma osetqivi u pogledu kvaliteta. Izvori{te u samom kru-

gu termoelektrane, u plitkom aluvijalnom sloju, brzo je za-

ga|eno otpadnim supstancama iz kruga elektrane, te je mo-

ralo da bude napu{teno. Izvori{te kod zelene pijace (bu-

nari B1÷B4), kao i kasnije razvijeno izvori{te „Topol-

wak” (B5÷B8) zahvataju vodu iz podinske izdani i wihov

ukupni kapacitet je oko (15÷25) L/s. Izvori{te se nalazi u

zoni „horsta”, u kojoj je erodovana ili reducirana nepo-

sredna podina ugqonosne serije. Bunari se nalaze u podin-

skim peskovima sa lo{ijim filtracionim karakteristi-

kama, tako da je wihov pojedina~ni kapacitet skroman i iz-

nosi samo oko (3÷5) L/s. Pored toga, otvarawem kopa „Ve-

liki Crqeni” izvori{te je dodatno ugroèno zbog obara-

wa pijezometarskih nivoa podzemne vode u procesu za{ti-

te kopa od provirnih voda drena`nim sistemima.

Koncepcija re{ewa je slede}a: po{to je stawe vodovo-

da V. Crqeni dosta lo{e, sa gubicima u mreì i preko

50%, osnovni preduslov za realizaciju te grane Lazareva~-

kog podsistema u okviru Kolubarskog regionalnog sistema

jeste temeqna obnova i rekonstrukcija tog vodovoda, obno-

va mreè, uvo|ewe vodomera i smawewe gubitaka na mawe

od 20%; spoj vodovoda V. Crqeni i Vreoca obavi}e se ce-

vovodom (do Ø400) za koji se rezervi{e koridor du` posto-

je}eg i izme{tenog magistalnog puta; i postoje}e izvori-

{te bi}e zameweno novim izvori{tem „Veliki Crqeni –

most” koje se planira u okolini mosta na Kolubari na pu-

tu za Tamnavske kopove.

U analizama vodnih bilansa okvirno se ra~una sa kapa-

citetom od 40 L/s iz tog izme{tenog izvori{ta.

Snabdevawe tehnolo{kom vodom. U industrijskim ka-

pacitetima u industrijskom krugu Vreoca (Toplana, Su{a-

ra, Mokra separacija) voda za tehnolo{ke procese se mora

pre~i{}avati i koristiti recirkulaciono. Postrojewe za

pre~i{}avawe otpadnih voda (PPOV) }e se locirati u sa-

mom industrijskom krugu. Deo vode koji se u pojedinim in-

tervalima ne moè da iskoristi recirkulaciono, pre~i-

{}ava}e se do nivoa koji je neophodan da bi se takva voda

smela da se vrati natrag u Kolubaru kao recipijent (poka-

zateq BPK 5 < 12 mg/ L O2, MDK svih ostalih efluenata

u granicama mawim od onih koji se traè za ááa klasu).

Sada{wi vodozahvat na Kolubari koji obezbe|uje vodu

za tehnolo{ke potrebe za privredne kapacitete u indu-

strijskoj zoni Vreoca – treba izmestiti vremenski sinhro-

nizovano sa radovima na izme{tawu Kolubare u toj zoni.

Realizacija novog vodozahvata se planira na Kolubari iz-

me|u postoje}eg kopa „Tamnava – Isto~no poqe” i budu}ih

kopova „Ju`no poqe” i „Veliki Crqeni”.

U ciqu smawivawa broja koridora za realizaciju li-

nijskih sistema u istom rovu realizovati: (a) potisni ce-

vovod za dovod tehnolo{ke vode od novog vodozahvata na

Kolubari do industrijskog kruga u Vreocima, (b) cevovod

za odvo|ewe pre~i{}ene otpadne vode iz PPOV iz indu-

strijskog kruga nazad u Kolubaru.

Kanalisawe i sanitacija naseqa

Realizacija kanalizacija sva tri naseqa objediwenog

vodovodnog sistema obavqa}e se po separacionom sistemu,

sa posebnim sistemima za otpadne vode naseqa i atmos-

ferske vode. Zbog malih vodotoka koji sluè kao recipi-

jenti kanalizacija, stepen obuhvata doma}instava kanali-

zacijom treba da bude ve}i od 90%. PPOV Lazarevca se

planira u zoni naseqa [opi}i, pored novog korita reke

Lukavice kao recipijenta. Kanalizacija V. Crqena treba

da se izvede magistralnim kolektorom oko 100 m nizvodno

od vodozahvata za tehnolo{ku vodu TE „Kolubara A” i zao-

kruì realizacijom PPOV op{teg tipa, sa primernim i

sekundarnim tretmanom. Zbog racionalnog kori{}ewa

prostora i ve}e efektivnosti sistema za pre~i{}avawe, u

vi{im fazama planirawa treba razmotriti i varijantu ve-

}eg grupnog sistema, sa jednim PPOV, i sa odgovaraju}im

KCS za prepumpavawe.

U skladu sa definisanim kriterijumima u Srbiji,

efektivnost PPOV treba da zadovoqi slede}e zahteve za

pre~i{}ene otpadne vode, pre wihovog upu{tawa u vodoto-

ke: BPK5 ≤ 5 mg/L, HPK ≤ 12,5 mg/L, suspendovane materije

SM ≤ 35 mg/L, broj koliformnih bakterija 20h103 L-1. U

ciqu ostvarewa visoke pouzdanosti – odràvawa svih

PPOV treba da bude centralizovano, na nivou op{tinskih

komunalnih slu`bi.

Sanitacija seoskih naseqa kombinovanim pristupom:

kanalisawe delova koji se mogu racionalno obuhvatiti

jednim sistemom, sa kompaktnim PPOV (Minpak, Em{er,

Biodisk, Putoks), dok se za udaqenije zaseoke otpadne vo-

de prikupqaju u propisnim vododrìvim septi~kim jama-

ma, sa organizovanim pra`wewem od strane komunalnih

slu`bi.

Za{tita od poplava

Za{tita od poplava na razmatranom potezu Kolubare

sprovodi se u okviru integralnog sistema Kolubarskog re~-

nog sistema, optimalnom kombinacijom hidrotehni~kih i

organizacionih mera. Hidrotehni~ke mere ~ine: pasivne

mere za{tite (linijski odbrambeni sistemi – regulacije


reka i nasipi, kojima se formiraju za{ti}ene kasete, ~iji

je stepen za{tite primeren sadràjima koji se brane); i ak-

tivne mere, koje se ostvaruju upravqawem akumulacijom Stu-

borovni kojim se ublaàvaju poplavni talasi.

Organizacione mere ~ine mere ure|ewa prostora, pre

svega onemogu}avawe izgradwe novih stambenih, privred-

nih i infrastrukturnih objekata u zonama koje su ugroè-

ne plavqewem velikim vodama verovatno}e 0,5% (Qvv 0,5% –

dvestogodi{wa velika voda).

â – KONCEPT ORGANIZACIJE PROSTORA

I NAMENA POVR[INA

1. Prostorni razvoj {ireg podru~ja – izvod

iz prostornog plana Kolubarskog basena

Podru~je Kolubarskog basena u pogledu administrativ-

no-teritorijalne organizacije, razvijenosti, naseqenosti,

prirodnih uslova i resursa predstavqa kompleksan pro-

stor, ~emu posebna obele`ja daje postoje}i i perspektivni

rast rudarsko-energetskog kompleksa i wegove izgledne

posledice. Pored neposrednih fizi~kih promena, najva-

`niji prate}i efekti rasta rudarsko-energetskog kom-

pleksa jesu: znatno naru{avawe ìvotne sredine; socijal-

ni i ekonomski problemi pri raseqavawu stanovni{tva;

reorganizacija saobra}ajne mreè, tehni~kih i komunal-

nih sistema; izme{tawe javnih, privrednih i drugih obje-

kata i naru{avawe funkcionalne celovitosti pojedinih

naseqa i delova naseqske mreè. Posebnu teìnu ima na-

ru{avawe tradicionalno formiranih seoskih zajednica i

funcionalne organizacije naseqa, {to predstavqa naro-

~ito sloèn problem, ~ije se posledice mogu sanirati sa-

mo delimi~no i na dugi rok (~ak i kada su pruène ade-

kvatne naknade i druge pogodnosti za preseqewe).

Jedno od osnovnih razvojnih ograni~ewa podru~ja jeste

produèna (vi{edecenijska) demografska stagnacija u 34,

od ukupno 52 naseqa, {to se u prvom redu ogleda u slede-

}em: pogor{awe starosne, polne, fertilne i socioeko-

nomske strukture stanovni{tva; negativna stope prirod-

nog prira{taja; i negativni migracioni bilans. Stagna-

cija i drugi negativni demografski trendovi naro~ito su

do{li do izraàja u periodu posle 1981. godine. S obzi-

rom na to da }e rudarsko-energetski kompleks zahvatiti

uglavnom depopulaciona podru~ja, raseqavawe i indirekt-

ne posledice rasta privrednog kompleksa dodatno }e ubr-

zati demografsku stagnaciju u ve}ini seoskih naseqa, a

uticati na populacioni rast i ja~awe op{tinskih centara

i wihovih prigradskih naseqa.

Ispoqeni demografski trendovi i neravnomeran pro-

storni raspored stanovni{tva predstavqaju nepovoqnu

okolnost sa stanovi{ta o~ekivanog rasta rudarsko-ener-

getskog kompleksa i wegovih direktnih i indirektnih po-

sledica. Koridor magistralnog puta M22 (na deonici Ste-

pojevac–Nepri~ava) izdvaja se kao jedini razvojno-propul-

zivni prostor na podru~ju. U tom delu saobra}ajnog kori-

dora nalazi se 12 naseqa, odnosno 21% naseqa i 54,7% sta-

novni{tva. U ukupnom porastu broja stanovnika, op{tin-

ski centar Lazarevac u~estvuje sa 80,5% , Lajkovac sa 2,1%,

a sva ostala naseqa sa 17,9%. Na drugoj strani, saobra}aj-

ni koridor regionalnog puta na deonici Nepri~a-

va–Ub–Piroman obuhvata 11 naseqa. S obzirom da imigra-

cija predstavqa osnovnu komponentu populacionog rasta

na podru~ju, razumqivo je da su obim i pravci migracionih

kretawa u srazmeri sa razlikama u nivou dru{tveno-eko-

nomske razvijenosti.

Postoje}a regionalna struktura i sistem naseqskih

centara, uz promene koje }e nastati kao rezultat demograf-

skih trendova, kao i one koje }e nastati preseqavawem, ~i-

ne okosnicu budu}eg rasta i razvoja naseqa podru~ja.

Me|u primarnim centrima, tj. onim koji su populaciono

najve}i i funkcionalno najrazvijeniji, Lazarevac ima rang

centra subregionalnog zna~aja (tj. industrijskog, kulturnog,

zdravstvenog, obrazovnog, saobra}ajnog i uslu`nog centra),

~ije se funkcije proteù, pored lazareva~ke op{tine, i na

podru~je op{tine Lajkovac ka Vaqevu i susedne delove op-

{tina Ub, Vaqevo i Aran|elovac, dok Lajkovac i Ub imaju

rang op{tinskih centara sa dominantnom upravno-admini-

strativnom funkcijom, te industrijsko-zanatskom i uslu-

`nom funkcijom i uz ne{to javnih sadràja. Ne ra~una se s

tim da }e razvoj Lajkovca i Uba stvoriti bilo kakve aglo-

merativne efekte u okruùju}em prostoru; Ub }e i nadaqe

gravitirati ka Obrenovcu, a Lajkovac ka Lazarevcu i Beo-

gradu. U tome, privrednu strukturu Lazarevca treba znatni-

je diverzifikovati, posebno u uslu`nom sektoru, te pove}a-

ti zaposlenost ènske radne snage, a u Lajkovcu i Ubu tre-

ba intenzivnije razvijati tercijarni sektor.

Veliki Crqeni razvijaju se kao sekundarni centar i

ubudu}e }e na wegov rast i razvoj uticati, pored rudarsko-

energetskih i prate}ih sadràja, blizina magistralne

(putne i èlezni~ke) saobra}ajnice, kao i mogu}e spontano

doseqavawe sa podru~ja postoje}ih povr{inskih kopova.

Centri zajednice naseqa su: Jabu~je (op{tina Lajko-

vac); Radqevo – Brgule (op{tina Ub); i Junkovac, Stepoje-

vac i Baro{evac–Rudovci (op{tina Lazarevac). Funkcio-

nalni centralitet ovih naseqa zasniva se na osnovnim jav-

nim, upravnim i servisnim sadràjima nivoa mesne zajed-

nice. Mawe razlike me|u wima zasnivaju se na razlikama u

broju stanovnika, tipu naseqa (zbijena, ra{trkana itd.),

strukturi delatnosti, udaqenosti od naseqa vi{eg ranga i

lokalnoj tradiciji i specifi~nostima.

Intenzivna eksploatacija ugqa u Kolubarskom basenu

(proizvodwa OKO29h106 t godi{we) ima za posledicu iz-

me{tawe vodotoka, infrastrukturnih sistema i (delova)

naseqa, {to ukqu~uje i preseqewe stanovni{tva iz ugro-

ènih naseqa. Prema jednom od mogu}ih scenarija razvoja

povr{inske eksploatacije u ovom basenu, obim izme{tawa

i preseqavawa u narednom periodu bio bi intenziviran.

Do 2020. godine moglo bi biti preseqeno ukupno blizu

5.000 stanovnika, odnosno 1.700 doma}instava.

Procena je da }e oko 50% ugroènih doma}instava bi-

ti preseqeno organizovano u susedna naseqa (ili pomera-

wem unutar istog naseqa), a da bi oko 50% doma}instava

moglo da se odlu~i na spontano preseqewe u susedna, pre-

te`no gradska ili prigradska naseqa, ili na podru~je su-

sednih op{tina.

Pod organizovanim preseqewem podrazumeva se: (a)

obezbe|ewe zemqi{ta za oku}nice/parcele i dogovorno u

skladu sa mogu}nostima za poqoprivrednu proizvodwu; (b)

infrastrukturno i komunalno ure|ewe naseqa; (v) podr-

{ka u izgradwi ku}e i pomo}nih objekata (socijalno ugro-

ènim doma}instvima); (g) obezbe|ewe prostora/objekata

za osnovne javne slu`be – osnovno obrazovawe, osnovna

zdravstvena za{tita; i (d) finansijska podr{ka u organi-

zovawu javnih slu`bi u privatnom sektoru.

Prednost se daje organizovanom preseqewu naseqa ili

dela naseqa, ~ime se omogu}uje: organizacija i ure|ewe no-

vog naseqa prema nasle|enim funkcionalnim i socijal-

nim vrednostima starog naseqa; izme{tawe kulturnog na-

sle|a, privrednih (industrija, trgovina, servisi i sl.) i

komunalnih objekata (grobqa i sl.), kao i objekata dru{tve-

nog standarda; komunalno opremawe novog naseqa prema sa-

vremenim potrebama preseqenog stanovni{tva i sl.

Potencijalno najzna~ajnije rezerve ugqa u Kolubarskom

lignitskom basenu nalaze se u centralnom podru~ju basena.

Ovo podru~je karakteri{e relativno visok stepen naseqe-

nosti i izgra|enosti prostora, {to predstavqa zna~ajan

ograni~avaju}i faktor za sada{wu i budu}u eksploataciju

ugqa. Najve}e naseqe u centralnoj zoni Basena koje se nala-

zi u granicama eksploatacionog podru~ja je naseqe Vreoci.

Razvoj rudarsko-energetskog kompleksa, drugih proiz-

vodnih struktura, saobra}ajne i druge infrastrukture i

dr. podsti~e industrijalizaciju i urbanizaciju, naro~ito u

centralnoj zoni lignitskog basena, sa prate}im pojavama

kao {to je koncentracija aktivnosti, stanovni{tva i iz-

gra|enosti prostora. Pored gradskih naseqa koja se nala-

ze u kontaktu sa ovom zonom (Lazarevac, Ub, Obrenovac i


Lajkovac), izrazitiji trend koncentracije primetan je u

naseqima u kojima su izgra|eni industrijski pogoni (Vre-

oci, V. Crqeni). Ova naseqa su formirala linearnu

strukturu s obe strane starog puta Stepojevac–Lazarevac.

Preovla|uje porodi~na stambena izgradwa u nekonzistent-

noj (spontanoj) organizaciji prostora, sa slabo izraènom

urbanisti~kom regulativom. Naseqa su izloèna perma-

nentnom uticaju aerozaga|ewa iz „Su{are”, „Toplane” i

termoelektrane „Kolubara A”, {to kvalitet sredine i kva-

litet stanovawa u ovim naseqima ~ini izuzetno nepovoq-

nim. Procenat izgra|enosti zemqi{ta je relativno nizak

(15–20%) sa relativno malom gustinom naseqenosti (is-

pod 40 st/ha).

Dosada{wa iskustva u svetu i kod nas ukazuju da nije

uputno planirati izgradwu naseqa i drugih zna~ajnijih

objekata na deponijama raskrivke koje ostaju nakon rudar-

skih radova. Stabilizacija deponija u geomehani~kom i hi-

drogeolo{kom smislu traje vi{e desetina godina. Nase-

qavawe se moè planirati u neposrednoj blizini povr-

{inskih kopova uz formirawe zelenog tampona, koji bi

naseqa {titio od ugqene pra{ine iz kopova, pod uslovom

da radovi u kopovima ne izazivaju promene koje ugroàvaju

stabilnost tla u neposrednoj zoni. S druge strane, zone na-

seqavawa treba planirati na potrebnom odstojawu od zona

gde su locirane termoelektrane, toplane i pogoni za pre-

radu i oplemewivawe ugqa.

Ve}i deo postoje}ih seoskih naseqa koja se nalaze u

eksploatacionom podru~ju Basena predvi|en je za preseqe-

we. Malo je verovatno da }e do}i do preseqewa onih nase-

qa gde je izraèna koncentracija izgradwe; tu se pre sve-

ga misli na Velike Crqene i delom na Baro{evac i Rudov-

ce. Dosada{wa sociolo{ka istraìvawa pokazuju da doma-

}instva nerado prihvataju preseqewa na lokacije koje su

daleko od dosada{wih mesta stanovawa. U tom smislu tre-

ba o~ekivati pritisak na najbliè lokacije gde ima uslo-

va za naseqavawe. Tako|e, bilo bi necelishodno, pored re-

lativno guste mreè postoje}ih naseqa, planirati izgrad-

wu novih za prihvat iseqenog stanovni{tva. Realno je o~e-

kivati populacioni rast op{tinskih centara (Lazarevca,

Uba i Lajkovca), mada nije iskqu~eno spontano naseqava-

we i u neka druga naseqa.

[irewe povr{inskih kopova i druge nepovoqne okol-

nosti upu}uju na potrebu ograni~avawa daqeg prostornog

{irewa i izgradwe naseqa Veliki Crqeni i posebno na-

seqa Vreoci, gde se o~ekuje najve}i obim izme{tawa zbog

razvoja povr{inske eksploatacije lignita. Ova dva nase-

qa, nisu pogodna za prihvat preseqenih doma}instava iz

drugih naseqa ugroènih rudarskim radovima.

U isto~nom delu lignitskog basena povoqne uslove za

daqi razvoj i naseqavawe imaju rubne zone naseqa: Lazare-

vac ([opi}, Petka, Burovo, Dren), Stepojevac (Leskovac,

Vrbovno, Konatice) i Rudovci (Baro{evac, Mali Crqeni).

U zapadnom delu lignitskog basena ve}u atraktivnost

za daqi razvoj imaju pre svega op{tinski centri Ub i Laj-

kovac sa prigradskim naseqima (Crvena Jabuka, Jabu~je i

dr.). Atraktivnost ovog podru~ja bi}e uve}ana prolaskom

autoputa Beograd–Ju`ni Jadran i izgradwom turisti~ko-

rekreacionog centra pored jezera „Paquvi Vi{”.

Kada je re~ o sada{woj i budu}oj mreì objekata sao-

bra}ajne i druge infrastrukture, a imaju}i u vidu ograni-

~ewa koja name}e {irewe rudarskih radova, kao i potrebe

razvoja rudarsko-energetskog kompleksa, odnosno wegov ge-

ografski i saobra}ajni poloàj, izvesno je slede}e:

– preko lignitskog basena prolaze va`ni saobra}ajni

i drugi infrastrukturni pravci nacionalnog, regional-

nog i lokalnog zna~aja;

– razvoj rudarsko-energetskog sistema ukqu~uje izgrad-

wu posebne (interne) mreè i objekata energetske, saobra-

}ajne i druge tehni~ke infrastrukture za koju treba rezer-

visati prostor; i

– kontinualno prostirawe lignitskog sloja i van tzv.

eksploatacionog podru~ja zahteva zauzimawe {to mawih

povr{ina za gradwu infrastrukturnih, naseqskih i dru-

gih objekata, odnosno koncentraciju takve izgradwe na

{to mawim povr{inama.

Navedene konstatacije upu}uju na potrebu rezervisawa

prostora za infrastrukturne koridore preko lignitskog

leì{ta, koji bi posluìli za vo|ewe najve}eg dela magi-

stralnih infrastrukturnih sistema (saobra}ajnica, ener-

getskih vodova, telekomunikacija i dr.). Prvi koridor bi

(privremeno) pro{ao izme|u isto~nih kontura poqa „Tam-

nava” i „Veliki Crqeni” i naseqa Vreoci i [opi}. Kona-

~an poloàj ovog koridora utvr|en je u zoni kopa „Tamnava

– isto~no poqe” preko sterilne serije leì{ta („horst”),

odnosno preko unutra{weg odlagali{ta kopa. Drugi kori-

dor }e se formirati na pravcu pruàwa trase budu}eg auto-

puta preko teritorija op{tina Uba i Lajkovca, gde su evi-

dentirane najmawe koli~ine lignita. [irina ovih kori-

dora iznosila bi izme|u 500 i 1.000 m, {to bi zavisilo od

bliìh ispitivawa profila pojedinih sistema, wihovog

me|usobnog razmaka i mogu}nosti rekonstrukcije postoje-

}ih saobra}ajnica koje se nalaze u zoni koridora.

Izme{tawe vodotoka (Kolubare, Pe{tana, Lukavice i

Kladnice) bi}e izvr{eno u etapama u skladu sa razvojem po-

vr{inskih kopova. Po dugoro~nom scenariju Vodoprivred-

ne osnove Srbije (posle 2020. godine), formira}e se kori-

dor plovnog kanala od Lazarevca/Lajkovca do Obrenovca.

Poqoprivredna proizvodwa ima umawene mogu}nosti

razvoja u uslovima intenzivnog razvoja rudarsko-energet-

skog kompleksa. To je posledica:

– smawivawa povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta;

– prete`nog po{umqavawa zauzetih povr{ina u fazi

rekultivacije;

– privremenog isu{ivawa zemqi{ta na obodu povr{in-

skih kopova zbog spu{tawa nivoa podzemnih voda; i

– zaga|ewa tla od elektrana, toplana i objekata za pre-

radu i oplemewivawe ugqa.

Kvalitet poqoprivrednog zemqi{ta u Kolubari i Tam-

navi, kao i zna~aj unapre|ivawa proizvodwe hrane za na{u

zemqu, zahtevaju da se u planirawu razvoja rudarsko-ener-

getskog kompleksa ovim pitawima posveti posebna pa`wa.

U narednom periodu predvi|eno je odlagawe raskrivke,

pepela i {qake iz TE iskqu~ivo u unutra{wa odlagali-

{ta povr{inskih kopova. Postupak rekultivacije unutra-

{wih odlagali{ta i drugih deponija odvija}e se u skladu

sa dinamikom povr{inske eksploatacije. Zbog deficita

povr{ina pod {umama na Planskom podru~ju, prednost }e

biti data {umskoj rekultivaciji, a prilikom izbora sad-

nica, autohtonim vrstama.

2. Procena mogu}nosti razvoja naseqa Vreoci

2.1. Perspektive razvoja u planskom periodu

Mogu}nosti privrednog razvoja planskog podru~ja u ce-

lini su povoqne, a vezane su prvenstveno za rudarstvo,

energetiku i prate}e aktivnosti. Nasuprot tome, mogu}no-

sti za razvoj naseqa su veoma ograni~ene zbog zauzimawa

prete`nog dela katastarske op{tine (80–90%) za potrebe

rudarstva i za infrastrukturne koridore i zbog neophod-

nosti preseqewa prete`nog dela naseqa. Deo naseqa koji

nije direktno ugroèn od rudarskih radova, ukoliko ne bu-

de preseqen, ima ograni~ene mogu}nosti za razvoj kao sa-

mostalno naseqe.

Povr{inski kopovi na podru~ju KO Vreoci proizvodi-

}e u periodu od 2009–2016. izme|u 17 i 23 miliona tona

ugqa godi{we, {to je 60 – 70% ukupno planirane proiz-

vodwe ugqa u Kolubarskom basenu. Predvi|a se, tako|e, re-

konstrukcija postoje}e Su{are i Toplane u Vreocima i po-

ve}awe proizvodwe su{enog ugqa na milion tona godi-

{we. Pove}awe proizvodwe planiraju i postoje}i indu-

strijski objekti u Vreocima („Hella” i „Kolubara metal”).

Perspektive razvoja poqoprivrede su minimalne zbog zau-

zimawa prete`nog dela poqoprivrednog zemqi{ta za po-

trebe rudarstva i za infrastrukturne koridore.


Postoji vi{e mogu}nosti za organizaciju i ure|ewe de-

la naseqa koji je indirektno ugroèn rudarskim radovi-

ma. Te mogu}nosti mogu se svesti na dva scenarija.

Prvi scenario polazi od predpostavke da }e u tom delu

naseqa ostati mawe od 100 doma}instava. U tom slu~aju

ostatak naseqa Vreoci mogao bi da se pripoji nasequ Ve-

liki Crqeni (sa kojim se grani~i) i da se problemi na-

seqskih javnih sadràja i komunalno ure|ewe sagledavaju

i re{avaju u okviru naseqa Veliki Crqeni.

Drugi scenario polazi od pretpostavke da }e u tom de-

lu naseqa ostati (ukqu~uju}i i mogu}nost doseqavawa)

ukupno vi{e od 100 doma}instava. U tom slu~aju na tom

podru~ju moglo bi da se formira samostalno naseqe sa

sopstvenom naseqskom opremom i potrebnim nivoom komu-

nalnog ure|ewa. To podrazumeva formirawe dru{tvenog

centra sa neophodnim sadràjima: objekati za osnovno i

pred{kolsko obrazovawe, ambulanta, sportski tereni, gro-

bqe, sadràji iz oblasti kulture i sl.

Prema rezultatima izja{wavawa doma}instava, na ovom

podru~ju }e posle 2015. godine ostati da ìvi najverovat-

nije oko 50 doma}instava, {to zna~i da }e biti primewen

prvi scenario.

2.2. Razvoj podru~ja do zavr{etka rudarskih radova

Planirana dinamika razvoja pojedinih kopova uskla|e-

na je sa perspektivnim potrebama Elektroprivrede Srbi-

je. Na podru~ju KO Vreoci susti~e se ve}i broj povr{in-

skih kopova {to se moè sagledati iz slede}eg dinami~-

kog plana.


Gantogram 1: Dinamika razvoja kopova u Kolubarskom basenu do kona~nog iskori{}ewa leì{ta

Posle 2020. godine na podru~ju Vreoca aktivni }e biti

kopovi „Ju`no poqe” (proizvodwa ugqa) i Poqe „D” (unu-

tra{we odlagali{te Poqa „E”) i eventualno Poqe „E”,

ukoliko se donese odluka o eksploataciji ugqa ispod in-

frastrukturnog koridora i industrijske zone u Vreocima.

Poqe „Veliki Crqeni” bi}e u tom periodu rekultivisano

a isto tako i deo kopa „Tamnava – Isto~no poqe” u zoni

novog infrastrukturnog koridora. Nakon zavr{etka ru-

darskih radova u depresijama Poqa „E” i „Ju`no poqe”

(nezapuwenim delovima kopova) bi}e formirane jedna ili

dve ve{ta~ke vodne akumulacije i ure|ene kao turisti~ko-

rekreativno podru~je. Preostali deo KO Vreoci gde su iz-

vo|eni rudarski radovi bi}e obuhva}en poqoprivednom i

{umskom rekultivacijom.

Planira se da }e postoje}a èlezni~ka stanica u Vreo-

cima ostati u funkciji do eventualnog izme{tawa èle-

zni~ke pruge Beograd – Bar, a verovatno i nakon toga sa sma-

wenim prometom (u zavisnosti od na~ina transporta ugqa).

Kona~ni bilans rekultivacije po zavr{etku rudarskih

radova 2055–2060. godine na Planskom podru~ju iznosi:

{ume 13,9 km2, poqoprivredne povr{ine 5,9 km2, ve{ta~ka

jezera i vodotoci 1,8 km2, povr{ine za sport i rekreaciju

1,4 km2 i povr{ine zauzete infrastrukturnim koridorima

oko 2,6 km2.

Postoje}a privredna struktura u op{tini, ~iju okosni-

cu ~ini rudarstvo i energetika, mora}e blagovremeno da se

mewa u korist delatnosti izvan ovog sektora. Postoje}e

povr{ine zauzete energetsko-industrijskim kompleksom uz

neophodnu prenamenu i preure|ewe mogu da posluè za bu-

du}e proizvodne pogone druga~ije namene. Futuristi~ki

scenariji razvoja ukazuju na radikalno pomerawe teì{ta

aktivnosti od primarnog i sekundarnog ka tercijarnom i

kvartarnom sektoru.

Ubrzano iscrpqivawe nekih neobnovqivih resursa kao i

kontinuirana degradacija ìvotne sredine, ima}e za posle-

dicu: nastojawa da se obezbedi supstitut ili omogu}i repro-

cesirawe deficitarnih sirovina; primenu tehnologija koje

}e smawiti degradaciju prirodne sredine, ublaìti soci-

jalne i druge konflikte i ubrzati revitalizaciju prostora

u zoni eksploatacije i prerade sirovina; pojavu novih mate-

rijala i finalnih proizvoda sa novim svojstvima i funkci-

jama koji mogu promeniti konvencionalne okvire ìvota i

rada i napraviti revoluciju u gra|evinarstvu, izgradwi na-

seqa i ure|ewu teritorije.

2.3. Prioriteti razvoja

Prioriteti razvoja planskog podru~ja mogu se podeliti

u tri grupe:

– privredni razvoj,

– preseqewe naseqa i grobqa i

– rekonstrukcija infrastrukturnih sistema.

Privredna zona u Vreocima, koja se delom prostire i na

podru~ju KO Medo{evac, ne}e biti u planskom periodu di-

rektno ugroèna rudarskim radovima. Me|utim, s obzirom

na to da se ona u celosti nalazi u eksploatacionom podru~-

ju Kolubarskog lignitskog basena, prema sada{wim sagle-

davawima, postoji mogu}nost da bude izme{tena sa sada-

{we lokacije kada se za to steknu tehnolo{ki i ekonomski

uslovi, ali ne pre 2020. godine. Zbog toga nije uputno na

ovoj lokaciji graditi nove industrijske objekte, ve} treba

obezbediti potrebne uslove za nesmetano odvijawe postoje-

}ih privrednih aktivnosti kroz rekonstrukciju i sanaciju

postoje}ih objekata, komunalno ure|ewe povr{ina i smawe-

we negativnih uticaja na ìvotnu sredinu. Prioriteti

razvoja Privredne zone u vezi s tim obuhvataju:

– re{avawe imovinsko-pravnih odnosa u postupku eks-

proprijacije objekata doma}instava koja se nalaze u toj

prostornoj celini i formirawe adekvatnih gra|evinskih

parcela za industrijske pogone;

– re{ewe postoje}ih saobra}ajnih problema kroz re-

konstrukciju saobra}ajnica za kolski i èlezni~ki sao-

bra}aj i utovarnih mesta za kabasti teret, formirawe par-

kirali{ta za teretna i putni~ka vozila i sl.;

– re{avawe problema snabdevawa pija}om i tehnolo-

{kom vodom, kao i pre~i{}avawa i odvoda otpadnih voda;

– efikasnije re{avawe problema zaga|ewa ìvotne

sredine, naro~ito od strane „Prerade”, Toplane i Fabri-

ke gra|evinskog materijala „Hella” i dr.

Razvoj povr{inskih kopova, koji treba da obezbede ured-

no snabdevawe Elektroprivrede Srbije dovoqnim koli~i-

nama ugqa, dobrim delom zavisi od blagovremenog re{ava-

wa slede}ih problema:

– organizovanog i blagovremenog izme{tawa naseqa i

grobqa u Vreocima;

– blagovremenog izme{tawa vodotoka, saobra}ajnica,

energetskih, vodovodnih, telekomunikacionih i drugih

infrastrukturnih objekata iz zone planiranih rudarskih

radova;

– efikasnog re{avawa imovinsko-pravnih i svojin-

skih odnosa prilikom izuzimawa nepokretnosti u zoni ru-

darskih radova i dodele zemqi{ta i drugih nepokretnosi

gra|anima u postupku organizovanog preseqewa;

– blagovremene pripreme planske, studijske i tehni~ke

dokumentacije i dr.

Preseqewe naseqa i grobqa u Vreocima predstavqa naj-

delikatniji poduhvat u Kolubarskom lignitskom basenu,

pa je neophodno u ciqu wegove uspe{ne realizacije prio-

ritetno obezbediti slede}e:

– obezbe|ewe i komunalno ure|ewe prihva}enih lokaci-

ja za preseqewe naseqa i grobqa;

– re{avawe imovinsko-pravnih, svojinskih i finan-

sijskih pitawa vezanih za preseqewe; i

– dono{ewe odgovaraju}ih odluka na republi~kom i lo-

kalnom nivou.

Izme{tawe (rekonstrukcija) infrastrukturnih siste-ma iz zone planiranih rudarskih radova je sloèn poduhvat

koji zahteva blagovremeno preduzimawe brojnih aktivnosti:

– definisati poloàj infrastrukturnog koridora u

centralnom delu Kolubarskog lignitskog basena u sarad-

wi sa nadle`nim republi~kim i lokalnim organima i or-

ganizacijama;

– ubrzati aktivnosti na pripremi studijske i tehni~ke

dokumentacije za nove povr{inske kopove, posebno, za kop

„Ju`no poqe”;

– izraditi posebnu ekspertizu o stabilnosti tla u po-

stoje}em i uslovima formirawa novog infrastrukturnog

koridora u centralnom delu Basena;

– obezbediti neophodnu tehni~ku dokumentaciju za utvr-

|ivawe trasa infrastrukturnih sistema (objekata) ~ije je

izme{tawe prioritetno iz zone rudarskih radova; i

– preduzeti radove na obezbe|ewu stabilnosti tla u no-

vom infrastrukturnom koridoru, prema usvojenom plan-

skom i tehni~kom re{ewu pre formirawa unutra{weg od-

lagali{ta u ju`nom delu kopa „Tamnava – Isto~no poqe”.

Stabilnost tla u novom koridoru je od posebnog zna~a-

ja za trasirawe izme{tene èlezni~ke pruge i magistral-

nog puta M22, za fundirawe temeqa „transportnog mosta”

za ugaq i jalovinu i stubove dalekovoda, kao i za formira-

we novog (kona~nog) korita reke Kolubare.

Postoje u principu dva na~ina za re{avawe ovog pro-

blema: prvi, putem mehani~kog zbijawa nasutog materijala,

i drugi, izgradwom odgovaraju}eg (ih), gra|evinskog(ih)

objek(a)ta sa fundirawem na neporeme}enom tlu povr{in-

skog kopa. Prihvatqivo re{ewe za ovaj problem treba da

omogu}i izrada odgovaraju}e ekspertize.

Rekonstrukcija naseqskih objekata i mreè komunalne

infrastrukture ima zadatak da obezbedi normalno funk-

cionisawe mreè i objekata u ciqu obezbe|ewa normalnih

uslova za ìvot svim doma}instvima do trenutka preseqe-

wa. Ne o~ekuju se ve}i problemi u funkcionisawu saobra-

}aja, energetskih i telekomunikacionih vodova, kao ni ka-

nalizacije (gde postoji). Potrebna je zna~ajnija rekon-

strukcija vodovoda zbog toga {to }e rudarskim radovima

biti ugroèni vitalni delovi sistema (izvori{ta, glavni

vodovi i novi rezervoar). Rekonstrukcija vodovodnog si-

stema mora se obaviti do 2011. godine.

3. Namena povr{ina sa bilansima

Organizacija i ure|ewe planskog podru~ja zasniva se na:

– uslovqenostima iz zakonske regulative, re{ewima i

polazi{tima razvojnih strategija i prostornih planova

{irih podru~ja, oceni postoje}eg stawa razvoja i izgra|eno-

sti prostora, dispoziciji rudarskih, energetskih, vodopri-

vrednih i saobra}ajnih objekata, na studijskoj i tehni~koj

dokumentaciji i drugim analiti~ko-planskim dokumentima;

– tehni~ko-tehnolo{kim zahtevima rudarsko-energet-

skog kompleksa,

– uslovima, modalitetima i dinamici izme{tawa in-

frastrukturnih sistema i preseqewa naseqa prema plani-

ranom razvoju rudarskih radova; i

– merama i standardima za za{titu ìvotne sredine.

Koncept Plana je baziran na funkcionalnom i tehni~-

ko-tehnolo{kom principu uspostavqawa zona i reìma

kori{}ewa prostora prema planiranim namenama i etap-

nosti ostvarivawa planskih re{ewa. Plansko podru~je

ukupne povr{ine od oko 2686.14 ha podeqeno je po tom

principu na prostorne celine i potceline.

Prostorna celina Poqe „Veliki Crqeni”

Prostorna celina Poqe „Veliki Crqeni” je locirana

u severnom delu Planskog podru~ja na povr{ini od 167.83

ha i predstavqa deo eksploatacionog poqa „Veliki Crqe-

ni”. Granica katastarskih op{tina Vreoci i Veliki Cr-

qeni razdvaja ovu celinu na dve potceline, tako da Potce-

lina 1 obuhvata povr{ine na teritoriji KO Vreoci izme-

|u povr{inskog kopa „Tamnava– Isto~no poqe”, granice

KO Vreoci i KO Veliki Crqeni i linije „horsta”, odno-

sno planiranog infrastrukturnog koridora prema „Ju-

`nom poqu”, a Potcelina 2 na teritoriji KO Veliki Cr-

qeni, izme|u granice KO Vreoci i KO Veliki Crqeni i

sada{we trase puta M 22.

1) Potcelina 1

U okviru ove potceline izdvajaju se pojedina~ne funk-

cionalne zone sa karakteristi~nim sadràjima i namena-

ma, u svemu prema koncepciji razvoja i ure|ewa osnovnih i

prate}ih rudarskih radova sa pridruènim zelenim i slo-

bodnim povr{inama u za{titnom pojasu.

Potcelina obuhvata povr{inu od 139.91 ha unutar gra-

nice sa slede}im opisom:

– od po~etne ta~ke – me|na ta~ka (1) na granici KO Vre-

oci/ KO Cvetovac, po spoqnoj granici katastarskih parce-

la: k. p. br. 4/1, 4/5, 3/1, 2420/3, 3/2 (sve KO Vreoci); spoq-

nom granicom parcele k. p. br. 2395, zajedni~ke sa KO Cve-

tovac u KO Vreoci, se~e tu parcelu po liniji definisanoj

ta~kama (A1) i (B1), spoqnom granicom parcela 509/4,

2420/3, 515/2, 546, 544, 543, 542, se~e k. p. br. 2385 po liniji

definisanoj ta~kama (B4) i (B5), spoqnom granicom k. p. br.

541/1, 540/1, 540/2, 538/2, 538/1, 535/1, 537, 523, 528/2, 528/1i

2384 koju se~e po liniji definisanoj ta~kama (B6) i (B7),

spoqnom granicom k. p. br. 492/1, 481/6, 481/4, 481/2, 481/1,

se~e k. p. br. 480 po liniji definisanoj ta~kama (B8) i (B9),

spoqnom granicom k. p. br. 476/3, 476/2, 476/1, 472, 470, 471,

2362 do ta~ke (B10), se~e tu parcelu i k. p. br. 2377/5 po li-

niji definisanoj ta~kama (B10) i (B11), spoqnom granicom

k. p. br. 365 i 366, se~e parcelu k. p. br. 367/2 izme|u ta~aka

(B193) i (B192) na granici KO Vreoci/ KO Veliki Crqeni,

po toj granici do me|ne ta~ke (9) i daqe po toj granici de-

finisanoj u KO V. Crqeni do po~etne ta~ke (1).

2) Potcelina 2

Ova potcelina obuhvata povr{inu od 27.92 ha na teri-

toriji KO V. Crqeni, unutar granice sa slede}im opisom:

– od po~etne ta~ke (A62) spoqnom granicom k. p. br.

1511/2, 1512/2 i 1505/2, se~e k. p. br. 1503 izme|u ta~aka sa

koordinama (A63) i (A64), daqe spoqnom granicom k. p. br.

1502/1, 1487/1, 1487/2, 1501, 1503, mewa pravac i spoqnom

granicom parcela k. p. br. 1505/2, 1512/3, 1513/2, 1519 i

1518/2 do k. p. br. 2042/1, se~e tu parcelu izme|u ta~aka sa

koordinatama (A65) i (A66) i spoqnom granicom k. p. br.

1518/1 i 1517/1 do ta~ke (A67) na granici KO V. Crqeni /

KO Vreoci i daqe po toj granici do ta~ke (B12) i spoqnom

granicom k. p. br. 1528/1, 1549/2, 1549/1, 1663/4, 1664/3,


1664/1, mewa pravac i obuhvataju}i k. p. br. 1664/1 i 1664/3,

po spoqnoj granici k. p. br. 1663/1, 1548/1, 1548/3, 1528/1,

1528/2, 1528/3, 1526/1, 1525/1, 1525/3, 1529/4, 1529/6, 1529/3,

1529/1, 1529/5, 1515/6, 1515/1, 1515/5, 2042/1, 1514/11, 1514/1,

1512/1 i 1511/2 (sve KO V. Crqeni) do po~etne ta~ke (A62).

U okviru prostorne celine Poqe „Veliki Crqeni”

planirano je izvo|ewe rudarskih radova na otvarawu i eks-

ploataciji PK „Veliki Crqeni”, kao zamenskog kapacite-

ta za sigurnost funkcionisawa EPS u periodu od

2009–2016. godine i ure|ewe za{titnog pojasa prema ostat-

ku naseqa Vreoci i koridoru puta M22. U narednoj plan-

skoj etapi (2016–2020) na ovoj povr{ini formira}e se unu-

tra{we odlagali{te jalovine; po formirawu zavr{ne

konture odlagali{ta preduze}e se radovi na wegovoj re-

kultivaciji.

U ciqu realizacije planirane namene, neophodno je u

okviru ove prostorne celine dislocirati kanal za odvo|ewe

otpadnih voda iz prerade ugqa (potok Jaruga), preseliti ma-

wi broj doma}instava i izmestiti iz potceline 1 u potceli-

nu 2, dalekovode „Istok 1, 2 i 3”, naponskog nivoa 35 kV.

Prostorna celina Poqe „D”

Ova prostorna celina je locirana u isto~nom delu

Planskog podru~ja, izme|u granica KO Vreoci / KO Veli-

ki Crqeni i KO Vreoci / KO Medo{evac, sada aktivnog

PK „Poqe D” na delu KO Medo{evac, privredno-indu-

strijske zone Vreoci i regionalnog puta R 201, odnosno ze-

mqi{nog pojasa magistralne èlezni~ke pruge, a obuhvata

povr{inu od 475,97 ha.

Prostorna celina je podeqena na ~etiri potceline

prema dinamici rudarskih radova i merama i standardima

za za{titu ìvotne sredine, tako {to Potcelina „1” obu-

hvata zonu rudarskih radova do 2011. godine, Potcelina „3”

zonu radova od 2011–2016. godine, Potcelina 2 obuhvata za-

{titnu zonu dela PK Poqe „D” na teritoriji KO Medo{e-

vac a Potcelina 4 deo naseqa Vreoci koji je indirektno

ugroèn rudarskim radovima.

1) Potcelina 1 ove prostorne celine obuhvata deo teri-

torije KO Vreoci povr{ine 172,048 ha unutar granice sa

slede}im opisom:

– od po~etne ta~ke (B13) po spoqnoj granici k. p. br.

199/1, 199/2, 1415, 1412, 1409/2, 1410/1 i 1410/2; se~e k. p. br.

2374 izme|u ta~aka (B14) i (B15), daqe po spoqnoj granici k.

p. br. 1375, 1376/1, 1377/1, 1377/3, 1382/1, 1390 i 1391, se~e k.

p. br. 2371 izme|u ta~aka (B16) i (B17), daqe po spoqnoj gra-

nici k. p. br. 1503/1, 1533, 1524, 1523/2, 1523/3, 1520/1, 1514,

1515, 1518, 1517, 1574/2, 1573/2, se~e k. p. br. 2381 izme|u ta-

~aka (B18) i (B19), po spoqnoj granici k .p. br. 1591, 1587,

1590, 1589/2, 1627, 1626/1, 1626/2, 1624/1, 1645, 1644, 1642/1,

1641, 1639/4, 1639/2, 1639/6, 1678, se~e k. p. br. 2382 izme|u ta-

~aka (B20) i (B21); po spoqnoj granici k. p. br. 1677, 1675/1,

1676, 1724/8, 1724/7, 1724/6, 1724/15, 1724/13, 1724/4, 1724/16,

1725/1, 1725/3, 1724/3; se~e k. p. br. 2382 izme|u ta~aka (B22)

i (B23); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1717, 1716, 1715,

1714, 1745; se~e k. p. br. 2365 izme|u ta~aka (B24) i (B25); da-

qe po spoqnoj granici k. p. br.1713, se~e k. p. br. 1746 i

1749 izme|u ta~aka (B26), (B27) i (B28); daqe po granici KO

Vreoci/KO Medo{evac do me|ne ta~ke (22) i daqe po spoq-

noj granici k. p. br. 232, 231, 228/1, 228/2, 228/3 i 230; se~e

k. p. br. 229/2 izme|u ta~aka (B29) i (B30); daqe po spoqnoj

granici ove parcele i k. p. br. 205/1 i 206, daqe 209/1, 202/2,

202/3 i 199/1 (sve KO Vreoci) do po~etne ta~ke (B13).

2) Potcelina 2

Od po~etne ta~ke (B28) po granici KO Medo{evac / KO

Vreoci do ta~ke (B31); daqe se~e k. p. br. 677 izme|u ta~aka

(B31) i (B32), po spoqnoj granici ove parcele i spoqnoj

granici k. p. br. 676 i 667, se~e k. p. br. 667 izme|u ta~aka

(B33), (B34) i (B35) po spoqnoj granici k.p. br. 726, 733, 731

i 721/2, se~e k. p. br. 1693 izme|u ta~aka (B36) i (B37); po

spoqnoj granici k.p. br. 739/1, 743/2, 740, 741, 1287 do ta~-

ke (A57) na granici Plana i po granici Plana do me|ne

ta~ke (17) na toj granici i granici KO Medo{evac/KO

Vreoci, daqe po granici KO Medo{evac/KO Vreoci do po-

~etne ta~ke (B28) (sve KO Medo{evac).


torije KO Vreoci povr{ine 36.93 ha unutar granice sa

slede}im opisom:

od po~etne ta~ke (B38) po spoqnoj granici k. p. br. 926/2,

927/1 i 929; se~e k. p. br. 2366 izme|u ta~aka (B39) i (B40); po

spoqnoj granici ove parcele i daqe po spoqnoj granici k.

p. br. 884/6, 884/2 i 884/3; se~e k.p. br. 884/5 izme|u ta~aka

(B41) i (B42); po spoqnoj granici parcela k.p. br. 883, 877/3,

877/1, 879/1; u delu preko odlagali{ta tako|e treba da bude

oko id=0,30 1111/3 i 1111/9, se~e k. p. br. 1111/1 izme|u ta~a-

ka (B46) i (B47); po spoqnoj granici ove parcele k. p. br.

1109, 1106, 1104/1, 1098, 1096, 1095, 1094, 1093/2, 1093/1,

1093/3, 1087/1 i 1087/2, se~e k. p. br. 1083/3 izme|u ta~aka

(B48) i (B49), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1083/1, pa se-

~e k. p. br. 1082 izme|u ta~aka (B50) i (B51) i daqe wenom

spoqnom granicom i spoqnom granicom k. p. br. 1129/1; se-

~e k. p. br. 2366 izme|u ta~aka (B52) i (B53); po spoqnoj gra-

nici k. p. br. 1306, 1305/1, 1305/2, 2372, 1282, 1281/1, 1278,

1277, 1276, 1274, 1272/2, 1334/2, 1331/1, 1335/1, 1336/1, 1351/3,

1352/1, 1357, 1356/2, 1359/1, 2372, 1799/3, 1799/1, 1799/4,

1802/5, 1802/12, 1802/11, 1801/11, 1801/7, 1801/2, 1801/4, 1801/9,

1801/8, 1800/1, 1801/1 i 1801/10; se~e k. p. br. 2372/1 izme|u

ta~aka (B54) i (B55), po spoqnoj granici k. p. br. 1669, 1671,

1674/1, 1726/1, 1724/14, 1724/11, 1724/10, 1724/17, 1724/9,

1726/2, 1664/3, 1673 i 1668/2, se~e k. p. br. 2382 izme|u ta~a-

ka (B21) i (B20); daqe po spoqnoj granici iste parcele i k.

p. br. 1628, 1589/1, 1588, 1328, 2381 koju se~e izme|u ta~aka

(B19) i (B18); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1573/3, 1573/1,

1574/1, 1575, 1516, 1511/1, 1511/3, 1513, 1521/1, 1522/2 i 2371

koju se~e izme|u ta~aka (B17) i (B16); daqe po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 955, 1382/2, 1377/2, 1376/3, 1376/2, 951 i 950, se~e

k. p. br. 2374 izme|u ta~aka (B15) i (B14) i po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 2380 stiè u ta~ku (B13) u kojoj se~e ovu parcelu

linijom do ta~ke (B56) i daqe spoqnom granicom k. p. br.

1371/2 i 197, se~e k. p. br. 2392 izme|u ta~aka (B57) i (B58),

daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1366, 193, 190/1, 189/1,

693/2, 693/1, 920, 917, 916, 926/2 do po~etne ta~ke (B38).


torije KO Vreoci povr{ine 157,589 ha unutar granice sa

slede}im opisom:

– od po~etne ta~ke (A59) po spoqnoj granici k. p. br.

386, 387, 389, 391/1, 392, 395/1, 397/1, 398/2, 402/1, 2377/2,

442/1, 443/1, 444/3, 438/2, 444/1, 445/1, 446/1, 650/3 i 650/1 do

ta~ke (B59), se~e parcelu po pravoj liniji do ta~ke (B60), po-

novo po wenoj granici , se~e k. p. br. 2366 izme|u ta~aka

(B61) i (B62), po spoqnoj granici k. p. br. 689, 690, 694/4,

694/5, 696, 695, 914, 915 i ponovo k. p. br. 914, po spoqnoj

granici k. p. br. 694/2, 2477, 692/1, 684/1, 693/3, 693/4, 189/2,

188/1, 191, 192 i 195, se~e k. p. br. 2392 izme|u ta~aka (B58)

i (B57), po spoqnim granicama k. p. br. 2392 i 198/3, se~e k.

p. br. 2380 izme|u ta~aka (B56) i (B13) i daqe spoqnom gra-

nicom ove parcele i k. p. br. 200, 201, 208 , ponovo 201 i

200, spoqnom granicom k. p. br. 2380, 209/4, 209/3, 207, 205/2

i 205/3 do ta~ke (B30), se~e parcelu 229/2 izme|u ove ta~ke i

ta~ke (B29), spoqnom granicom k. p. br. 229/1, 222/5, 225/2,

225/6, 229, 226, 225/1 do me|ne ta~ke (22) na granici KO

Vreoci / KO V. Crqeni, po spoqnoj granici k. p. br. 2403

i daqe po katastarskoj granici do po~etne ta~ke (A59).

Potcelina 4 je deo naseqa koji je indirektno ugroèn

rudarskim radovima. S obzirom na to da su, prirodni i

stvoreni uslovi, za stanovawe i poqoprivrednu proizvod-

wu povoqni i uslovno povoqni, mogu}e je da u okviru ove

potceline, nastavi egzistencija dela naseqa Vreoci i to

kao posebna celina u sastavu susednog naseqa V. Crqeni.

Procewuje se da }e u ovoj potcelini ostati da ìvi blizu

50 doma}instava i posle 2016. godine.

U okviru prostorne celine „Poqe D” planirano je iz-

vo|ewe rudarskih radova na pro{irewu PK „Poqe D” kao

najproduktivnijeg kapaciteta u Kolubarskom lignitskom


basenu i ure|ewe za{titne zone prema ostatku naseqa Me-

do{evac. U ciqu realizacije planirane namene, neophod-

no je iz ove prostorne celine preseliti najve}i broj doma-

}instava naseqa Vreoci i jedan broj doma}instava iz nase-

qa Medo{evac, izmestiti mesno grobqe u nasequ Vreoci i

dislocirati do 2012. odnosno 2015. godine zna~ajne naseq-

ske javne sadràje (obrazovawe – osnovna {kola; socijal-

na za{tita – de~ija ustanova; Dom penzionera i omladine;

zdravstvo – ambulanta i veterinarska stanica; kultura –

Dom kulture; sport – fudbalsko igrali{te sa prate}im

objektom); izme{taju se i privredni objekti („Metal–Mon-

taà”), objekti trgovine i usluga, infrastrukturni objek-

ti kao {to su deo trase regionalnog puta, rezervoar i mre-

à naseqskog vodovoda, ATC Vreoci i mre`ni opti~ki

kabl do ku}ne centrale RB „Kolubara”, DV 35 kV „Nova to-

plana”, „Su{ara” i „Centralni remont”, rezervna napaja-

wa, sistemi tehni~ke infrastrukture (pepelovod, {qako-

vod – ì~ara) i dr.

Prostorna celina kop „Ju`no poqe”

Ova prostorna celina je locirana u sredi{wem delu

planskog podru~ja, izme|u postoje}eg i planiranog infra-

strukturnog koridora i reke Kolubare. Obuhvata povr{i-

nu od 1086.188 ha, s tim {to povr{ina od 743,783 ha pred-

stavqa deo eksploatacionog poqa „Ju`no poqe” na terito-

riji KO Vreoci, a povr{ina od ukupno 342.405 ha, na teri-

toriji KO [opi}, rezervisana je za {irewe aktivne zone

kopa nakon planskog perioda.

Povr{ine – prostorne potceline (1), (2), (3), (4) i (5)

sa karakteristi~nim osnovnim – prete`nim namenama i

urbanisti~kim karakteristikama, a po principu usposta-

vqawa razli~itih pravila ure|ewa i reìma kori{}ewa

objekata i zemqi{ta prema etapnosti realizacije, odno-

sno dinamici napredovawa kopa, obuhva}ene su granicama

sa slede}im opisom:

1) Potcelina 1 (402.239 ha)


722/1, 727, 728 i ponovo 722/1 koju se~e izme|u ta~aka (B64)

i (B65); po spoqnoj granici k. p. br. 729 i 734/4; se~e k. p.

br. 2420/3 izme|u ta~aka (B66) i (B67); po spoqnoj granici k.

p. br. 734/5, se~e k. p. br. 2395 izme|u ta~aka (B68) i (B69); po

spoqnoj granici k. p. br. 2575/3, 2575/4, 2579/2 i 2578; se~e

k. p. br. 2395 izme|u ta~aka (B70) i (B71); po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 2362/1, 742/8, 742/7, 2420/1, 742/2, 755/2, 755/1,

757/1, 757/2, 754, 799/1, 799/3, 799/2, 802/1, 802/2, 804/1, 804/2,

806/1 i 807, se~e k. p. br. 2386/1 izme|u ta~aka (B72) i (B73);

po spoqnoj granici k. p. br. 2160, 2163/2, 2163/3, 2153, 2154,

2150/1, 2228/1, 2228/4, 2222/7, 2222/6, 2229/1, 2229/4, 2229/2,

2221/1, 2220/3 i 2220/4; se~e k. p. br. 2219/2 izme|u ta~aka

(B74) i (B75); po spoqnoj granici k. p. br. 2219/3, 2217, 2214

i 2213/1; se~e k. p. br. 2420/1 izme|u ta~aka (B76) i (B77); po

spoqnoj granici k. p. br. 2212/3; se~e k. p. br. 2362/1 izme-

|u ta~aka (B78) i (B79); po spoqnoj granici k. p. br. 2200/1;

se~e k. p. br. 2420/2 izme|u ta~aka (B80) i (B81); po spoqnoj

granici k. p. br. 2200/2, 2202/3, 1976/2, 1976/1, 1975/1, 1975/6

i 1979, koju se~e izme|u ta~aka (B82) i (B83) i daqe po spoq-

noj granici k. p. br. 1951/1, se~e k. p. br. 2585 izme|u ta~a-

ka (B84) i (B85); po spoqnoj granici k. p. br. 1959/2, 1958/1

i 1957, se~e k. p. br. 2388 izme|u ta~aka (B86) i (B87); po

spoqnoj granici k. p. br. 1945, 1944, 1940, 1916, 1917, 1901/4

i 1901/3; se~e k. p. br. 2383 izme|u ta~aka (B88) i (B89); po

spoqnoj granici k. p. br. 1884/2, 1890/2, 1890/3, 1897, 1788/1,

1258/5, 1258/2 i 1261/2, se~e parcele k. p. br. 1261/3, 1262/2,

1262/3, 1261/4, 1259/1, 1259/2, 1160/1 i 1171/13, izme|u ta~a-

ka B90 (7 442 716,56 / 4 921 327,90) i 91(7 442 707,51 / 4 921

797,08); po spoqnoj granici k. p. br. 1171/25 i 1142/6; se~e

k. p. br. 1142 izme|u ta~aka (B92) i (B93) i po spoqnoj gra-

nici iste parcele i k. p. br. 1148/4, 1148/3, 1148/2, 1158 i

1177, se~e k. p. br. 1177 i 1178 izme|u ta~aka (B94) i (B95);

po spoqnoj granici k. p. br. 1179/2, se~e k. p. br. 1179/1 i

1179/3 izme|u ta~aka (B96) i (B97); po spoqnoj granici k. p.

br. 1188/12, 1188/1, 1188/11, 1193/5 i 1193/8, se~e k. p .br.

2368/1 izme|u ta~aka (B98) i (B99); po spoqnoj granici iste

parcele i k.p.br. 862/3 i 866; daqe se~e ovu parcelu i k.p.br.

858/31 izme|u ta~aka (B100), (B101) i (B102); po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 858/12, 858/1, 858/3, 616/1, 617/2 i 618/2; se~e k. p.

br. 619/2 i 619/1 izme|u ta~aka (B103) i (B104); po spoqnoj gra-

nici k. p. br. 620/1, se~e k. p. br. 620/5 izme|u ta~aka (B105) i

(B106), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 621/2, se~e k. p. br.

623/1, 623/3, 623/4 i 623/5 izme|u ta~aka (B107) i (B108); po

spoqnoj granici k. p. br. 625/2 i 635/1; se~e k. p. br. 636/1 iz-

me|u ta~aka (B109) i (B110) i daqe po spoqnoj granici iste

parcele; se~e k. p. br. 2585 do ta~ke (B111); po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 636/2 i 2362 koju se~e izme|u ta~aka (B112) i (B113);

po spoqnoj granici k. p. br. 613/2, se~e k. p. br. 613/1 izme|u

ta~aka (B114) i (B115) i po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj

granici k. p. br. 592/2, 592/1, 592/3, 592/4, 592/6, 592/5, 591/4,

591/8, 591/3 i 591/7, se~e k. p. br. 581 izme|u ta~aka (B116) i

(B117), spoqnom granicom iste parcele i k. p. br. 586/2, 590/3

i 590/2; se~e parcele k. p. br. 590/1, 589/1, 589/4, 589/2, 2384,

565, 558 i 722/1 po liniji izme|u ta~aka (B118), (B119), (B120),

(B121) i po~etne ta~ke (B63) (sve KO Vreoci);


– od po~etne ta~ke (A7) na granici Plana do ta~ke (A8),

daqe po spoqnoj granici k. p. br. 2237/2, 2240/3 i 2240/4, se-

~e k. p. br. 2420/10 i 2420/7 izme|u ta~aka (B122) i (B123); po

spoqnoj granici k. p. br. 2240/6, 2253/10, 2253/12, 2249/2,

2248, 2250/2, 2251/6, 2251/7, 2251/5, 2294/2, 2293/3, 2293/1,

2294/1, 2309/11, 2312, 2313, 2315/1 i 2420/1 koju se~e po li-

niji izme|u ta~aka (B124), (B125) i (B126); po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 2018/2, se~e k. p. br. 2420/2 izme|u ta~aka (B127)

i (B128); po spoqnoj granici k. p. br. 2009/2, 2016, 2015,

2022, 2025/1, 2026/1, 2029/1 i 2030/3 do me|ne ta~ke (13) na

granici KO Vreoci / KO [opi} i po toj granici do ta~ke

(B129); po spoqnoj granici k. p. br. 2076, 2077, ponovo k. p.

br. 2076, 2075, 2066/3, 2066/2, 2057 i 2055, se~e k. p. br.

2098/1 izme|u ta~aka (B130) i (B131); po spoqnoj granici k.

p. br. 2099/2, 2099/1 i 1914/1, se~e k. p. br. 1915/1 izme|u ta-

~aka (B132) i (B133); daqe po spoqnoj granici iste parcele

i k. p. br. 1910 koju daqe se~e izme|u ta~aka (B134) i (B135);

po spoqnoj granici k. p. br. 1912/1, se~e je izme|u ta~aka

(B136) i (B137) i daqe po wenoj spoqnoj granici i po spoq-

noj granici k. p. br. 1913/1, 2041, 2042, 2046/1, 2043/2, 1949,

1948 i 1947, se~e k. p. br. 2388 izme|u ta~aka (B87) i (B86);

po spoqnoj granici k. p. br. 1963, 1962 i 1961/1; se~e k. p.

br. 2585 izme|u ta~aka (B85) i (B84); po spoqnoj granici k.

p. br. 1960, se~e k. p. br. 1979 izme|u ta~aka (B83) i (B82); po


2204/1, 2203 i 2211/1; se~e k. p. br. 2420/2 izme|u ta~aka (B81)

i (B80); po spoqnoj granici k. p. br. 2211/2, se~e k. p. br.

2362/1 izme|u ta~aka (B79) i (B78); po spoqnoj granici k. p.

br. 2211/3, se~e k. p. br. 2420/1 izme|u ta~aka (B77) i (B76);

po spoqnoj granici k. p. br. 2212/1, 2215, 2216 i 2219/1, se-

~e k. p. br. 2219/2 izme|u ta~aka (B75) i (B74); po spoqnoj

granici k. p. br. 2220/5, 2220/1, 2221/2 i 2230/1, se~e k. p. br.

2420/4 izme|u ta~aka (B138) i (B139) i po spoqnoj granici k.

p. br.2230/2 do po~etne ta~ke (A7) (sve KO Vreoci);


– od po~etne ta~ke (A4) na granici KO Vreoci/ KO

Skobaq u KO Vreoci po granici KO Vreoci i KO Skobaq,

KO Jabu~je odnosno po granici Plana do ta~ke (A7), daqe

po po spoqnoj granici k. p. br. 2229/3, se~e k. p. br. 2420/4

izme|u ta~aka (B139) i (B138) i po wenoj spoqnoj granici i

spoqnoj granici k. p. br. 2150/2, 2155 i 2157, se~e k. p. br.

2386/1 izme|u ta~aka (B73) i (B72) i daqe po wenoj spoqnoj

granici i spoqnoj granici k. p. br. 761/1, 761/6, 761/5,

761/3, 761/4, 761/11, 756/1, 756/2, 756/3, 2420/9, 756/4 i 2395

tako {to je se~e izme|u ta~aka (B71) i (B70) i (B69) i (B68)

prelaze}i sa jedne na drugu wenu spoqnu granicu; po spoq-

noj granici k. p. br. 734/7, se~e k. p. br. 2420/3 izme|u ta~a-

ka (B67) i (B66) i daqe po spoqnoj granici iste parcele i


k. p. br. 730/1, se~e k. p. br. 722/1 izme|u ta~aka (B65) i (B64);

po spoqnoj granici k. p. br. 725/3, 725/2, 725/1, 723/1 i 723/2,

se~e k. p. br. 722/2, 721/1 i 2420/3 po liniji izme|u ta~aka

(B140), (B141), (B142) i (B143); po spoqnoj granici k. p. br.

2420/3 i 2370/2; se~e k. p. br. 2395 izme|u ta~aka (B144) i

(B145); po spoqnoj granici k. p. br. 2530/1, se~e k. p. br. 2483

izme|u ta~aka (B146) i (B147); po spoqnoj granici k. p. br.

2530/3, 2530/4 i 2534/2, se~e k. p. br. 2526 izme|u ta~aka

(B148) i (B149); po spoqnoj granici k. p. br. 2519, 2518/1,

2518/2, 2536/2, 2536/3 i 2536/1 i daqe se~e k. p. br. 2582 po

liniji do po~etne ta~ke (A4) (sve KO Vreoci);


– od po~etne ta~ke (A8) na granici KO Vreoci/ KO Jabu~-

je po toj granici do ta~ke (A10) i daqe po granici KO [o-

pi}/ KO Vreoci do me|ne ta~ke (13) na toj granici; daqe po

spoqnoj granici k. p. br. 2420/2, 2021/1, 2017 i 2018/1, se~e k.

p. br. 2420/2 izme|u ta~aka (B128) i (B127) i daqe po spoqnoj

granici iste parcele i k. p. br. 2019/3, se~e k. p. br. 2362/1 i

2420/1 po liniji izme|u ta~aka (B126), (B125) i (B124); po spoq-

noj granici k. p. br. 2316/1, 2309/12, 2309/13, 2309/3, 2292/1,

2292/5, 2292/6, 2293/2, 2259/6, 2259/5, 2259/4, 2259/3, 2259/2,

2251/1, 2251/4, 2252/1, 2253/13, 2253/6, 2253/11, 2253/1, 2253/9 i

2253/16; se~e k. p. br. 2420/7 i 2420/10 po liniji izme|u ta~a-

ka (B123) i (B122); po spoqnoj granici k. p. br. 2254/7, 2254/9,

i se~e k. p.br. 2407 do po~etne ta~ke (A8) (sve KO Vreoci); i


– od po~etne ta~ke (A10) na granici KO Vreoci/ KO Ja-

bu~je/ KO [opi} po granici KO Jabu~je/ KO [opi} do

ta~ke (A11), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 323, se~e k. p.

br. 2903 izme|u ta~aka (B150) i (B151); po spoqnoj granici k.

p. br. 502, 503, 504/2, 504/1, ponovo 504/2, 505/1 i 506; se~e k.

p. br. 2784 izme|u ta~aka (B152) i (B153) i daqe po wenoj

spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br. 514/2, 521/2,

526 i 525, se~e k. p. br. 2903, 2898 i 2901/1 po liniji izme-

|u ta~aka (B154) i (B155); po spoqnoj granici k. p. br. 524/1,

524/2, 523, 580/2, 581/2 i 580/1; se~e k. p. br. 2782/1 izme|u ta-

~aka (B156) i (B157); po spoqnoj granici k. p .br. 592/1, 591/1

i 591/2, se~e k. p. br. 2781 izme|u ta~aka (B158) i (B159); po

spoqnoj granici k. p. br. 606/1, 610, 612/1, 612/6, 612/4,

614/1, 614/2, 620/1, 628/2, 628/1, 628/3, 628/4 i 630/1, se~e k. p.

br. 2779/2 izme|u ta~aka (B160) i (B161); po spoqnoj granici

k. p. br. 417/1 i 417/2; se~e k. p. br. 414/4, 414/6 i 414/2 po

liniji izme|u ta~aka (B162), (B163), (B164) i (B165); po spoq-

noj granici k. p. br. 414/1, 412/1, 411/3, 411/1 i 410/1, se~e k.

p. br. 5785 izme|u ta~aka (B166) i (B167); po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 3066/2, 3069, 3072, 3587/1, 3589, 3590/3, 3585, 3576,

3575, 3557/2, 3574/1 i 3572, se~e k. p. br. 3541 izme|u ta~aka

(B168) i (B169); po spoqnoj granici k. p. br. 3138/1 i 3139/2,

se~e k. p. br. 3078/2 izme|u ta~aka (B170) i (B171); po spoqnoj

granici k. p. br. 3139/1, 3140, 3133, 3116, 3125/2, 3125/1 i

3124; se~e k. p. br. 5777 izme|u ta~aka (B172) i (B173); po

spoqnoj granici k. p. br. 3098/2, 3088, 3089, 3090 i 3091; se-

~e k. p. br. 5786 izme|u ta~aka (B174) i (B175); po spoqnoj

granici k. p. br. 2938, 2933 i 2932, se~e k. p. br. 5776 izme-

|u ta~aka (B176) i (B177); po spoqnoj granici k. p. br. 2922,

se~e k. p. br. 2401/1, 2413/3 i 2413/2 po liniji izme|u ta~ke

(B178) i (B179) na granici KO [opi} / KO Vreoci i po toj

granici do po~etne ta~ke (A10) (sve KO [opi}).

U okviru ove prostorne celine planirano je izvo|ewe

rudarskih radova na otvarawu i eksploataciji PK „Ju`no

poqe” u periodu 2012–2020. i ure|ewu za{titnog pojasa

prema ostatku naseqa Vreoci, sa perspektivom daqe eks-

ploatacije i {irewa kopa nakon planskog perioda. U pr-

vom planskom periodu aktivni deo kopa se razvija u okvi-

ru potceline (1), da bi se u periodu 2015–2020. pro{irio

na deo potceline (3) i daqe na teritoriju KO Jabu~je.

Realizacija planirane namene zahteva dislokaciju ka-

pitalnih infrastrukturnih objekata i re~nih tokova,

obimne pripremne radove i angaòvawe stru~nih, materi-

jalnih i finansijskih resursa veoma velikog obima u

objektivno kratkom vremenskom periodu.

Neophodno je izme{tawe i regulacija vodotoka Koluba-

ra i Pe{tan. Planirano izme{tawe u funkciji povr{in-

skog odvodwavawa povr{inskog kopa mora se realizovati

u periodu od 2010–2012. god. i to: izme{tawe u planirani

koridor reke Kolubare u Potcelinu 3 i reke Pe{tan u

Potcelinu 4. Kona~na izme{tawa oba vodotoka je neophod-

no realizovati u periodu od 2013–2016. godine i to izvan

planskog podru~ja, izuzev dela toka kroz podru~je prostor-

ne celine „Infrastrukturni koridor”.

Neophodno je, tako|e, izme{tawe magistralnog puta

M22 i to celom duìnom wegove trase na podru~ju KO Vre-

oci i delom na podru~ju KO [opi} i svih infrastruktur-

nih sistema koji su locirani u wegovom sada{wem korido-

ru, izme{tawe energetske infrastrukture: etapno izme-

{tawe DV 110 kV (107.1 i 120.1), DV 35 kV (Lazarevac 1 –

TEK, Rudnik 3, 4a i 4b), vodozahvata sirove vode na reci

Kolubari i cevovoda sirove vode i dr.

Predvi|eno je, tako|e, zauzimawe povr{ine talo`nika

i odvoda otpadnih voda potokom Jaruga (to je i ina~e ne-

prihvatqivo re{ewe za evakuaciju otpadnih voda iz „Su-

{are”), kao i zone pojedina~nih bunara izvori{ta vodovo-

da „Vreoci” i izvori{ta „Pe{tan”, {to zahteva nova teh-

ni~ka re{ewa i nove lokacije za objekte i mreù.

Pored izme{tawa ovih objekata, neophodno je preseqe-

we oko 180 doma}instava.

Zemqi{te u potcelini (5) i, u posledwoj etapi plan-

skog perioda, u potcelinama (2) i (4), rezervi{e se za {i-

rewe aktivne zone kopa nakon planskog perioda, pa je na

wemu mogu}e i poèqno nastaviti dosada{we poqopri-

vredne aktivnosti do privo|ewa nameni.

Prostorna celina „Infrastrukturni koridor”

Ova prostorna celina, ukupne povr{ine 811.819 ha po-

deqena je na sedam potcelina. Na teritoriji KO Vreoci

izdvojene su potceline (1), (2), (4) i (6), ukupne povr{ine

od 476.274 ha, locirane izme|u ostalih prostornih celina

namewenih rudarskim radovima, kao zona planirana za

ure|ewe i izgradwu izme{tenih i novoplaniranih korido-

ra i objekata saobra}ajne, energetske (dalekovodi napon-

skih nivoa 110 i 35 kV, gasovod, vrelovod), telekomunika-

cijske i vodoprivredne infrastrukture.

Podela na potceline izvr{ena je po principu etapno-

sti realizacije planskih re{ewa. U okviru pojedinih pot-

celina mewa se i prete`na namena prema planskim etapa-

ma, {to je od zna~aja za reìm ure|ivawa gra|evinskog i

ostalog zemqi{ta.

U okviru potcelina (1) i (2) na teritoriji KO Vreoci

i (5) i (7) na teritoriji KO [opi}, planira se rezervaci-

ja prostora za kona~no izme{tawe reke Kolubare i Pe-

{tan do 2016. godine, magistralnog puta M 22, èlezni~ke

pruge Beograd – Bar i energetskih vodova nakon planskog

perioda. Sloèni i specifi~ni zahtevi pri izgradwi

planiranih kapitalnih objekata, neophodni istra`ni ra-

dovi velikog obima i, eventualno, rezultati i re{ewa stu-

dijske i tehni~ke dokumentacije za izgradwu, mogu uslovi-

ti otpo~iwawe radova na inèwerskoj pripremi zemqi-

{ta za gradwu i radova na izgradwi doweg stroja ovih obje-

kata, odnosno zemqi{te se moè privesti kona~noj name-

ni i pre isteka planskog perioda.

Potceline u okviru ove prostorne celine obuhvataju ze-

mqi{ne povr{ine unutar granica sa opisom kako sledi:


– od po~etne ta~ke (A60) na granici KO Vreoci/KO V.

Crqeni, po spoqnoj granici k. p. br. 367/2, 368/2, 369/1,

373/1, 370/3, 371/3, 374/1, 374/4, 2377/1, 465/1, se~e k. p. br.

2585 izme|u ta~aka (B180) i (B181) i daqe wenom spoqnom

granicom do ta~ke (B111), se~e ovu parcelu i k. p. br. 636/1

po liniji izme|u ove ta~ke i ta~aka (B110) i (B109); po spoq-

noj granici k. p. br. 635/9 i 626, se~e k. p. br. 623/5, 623/4,

623/3 i 623/1 izme|u ta~aka (B108) i (B107); daqe po spoqnoj


granici k. p. br. 621/1, se~e k. p. br. 620/5 izme|u ta~aka

(B106) i (B105), po spoqnoj granici k. p. br. 620/8, se~e k. p.

br. 619/1 i 619/2 izme|u ta~aka (B104) i (B103); daqe po spoq-

noj granici k. p. br. 618/3, 617/3, 616/2, 858/14, 858/13,

858/16; se~e k. p. br. 858/31 i 866 izme|u ta~aka (B102), (B101)

i (B100); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 862/1, 862/5, 862/6

i 862/4, se~e k. p. br. 2368/1 izme|u ta~aka (B99) i (B98); da-

qe po spoqnoj granici k. p. br. 1192, 1191, 1188/3, 1188/2,

1188/1 i 1188/6, se~e k. p. br. 1179/3 i 1179/1 izme|u ta~aka

(B97) i (B96); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1178/2, se~e

k. p. br. 1178/1 i 1177 izme|u ta~aka (B95) i (B94); po spoq-

noj granici k. p. br.1157/2, 1157/1, 1152, 1149/3, 1149/4,

1144/3, 1144/1, se~e k. p. br.1142 izme|u ta~aka (B93) i (B92);

daqe po spoqnoj granici k. p. br. 1146/3 i 1146/4, se~e k. p.

br. 1171/13, 1160/1, 1259/2, 1259/1, 1261/4, 1262/3, 1262/2, i

1261/3 izme|u ta~aka (B91) i (B90); daqe po spoqnoj granici

k. p. br.1790/7, 1789, 1788/3, 1788/4, 1896, 1890/1, 1893 i 1891,

se~e k. p. br. 2383 izme|u ta~aka (B89) i (B88), po spoqnoj

granici ove parcele i k. p. br. 1901/6, 1901/5 i 1901/2, se~e

k. p. br. 1912/1 izme|u ta~aka (B137) i (B136); po spoqnoj gra-

nici k. p. br. 1909/2, 1909/1, 1909/3, se~e k. p. br. 1910 izme-

|u ta~aka (B135) i (B134); po spoqnoj granici k. p. br. 1915/6,

se~e k. p. br. 1915/1 izme|u ta~aka (B133) i (B132); daqe po

spoqnoj granici k. p. br. 1914/2 i 2099/3, se~e k. p. br.

2098/1 izme|u ta~aka (B131) i (B130), daqe po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 2094, 2093/1, 2092/2, 2092/1, 2090/5, 2067/1, 2070,

2074, 2078, 2081/2 i 2081/1 do ta~ke (B129) na granici KO

Vreoci /KO [opi} i po toj granici do ta~ke (A48); daqe

po spoqnoj granici k. p. br. 2367/1, 2366, daqe po liniji iz-

me|u ta~aka (B182) i (B183), se~e k. p. br. 1270/2 izme|u ta~a-

ka (B184) i (B185), do ta~ke (B186); daqe po liniji definisa-

noj ta~kama (B187), (B188), (B189) i (B190) na spoqnoj granici

k. p. br. 2409/1 i daqe po spoqnoj granici te parcele i

spoqnim granicama k. p. br. 2419 do ta~ke (A59) na grani-

ci KO Vreoci/ KO V. Crqeni i po toj granici do po~etne

ta~ke (A60) (sve KO Vreoci);

2) Potcelina 2 – (233.480 ha)

– od po~etne ta~ke (A1) po granici KO Vreoci /KO Cve-

tovac do ta~ke (A2), po spoqnoj granici k. p. br. 830, 829/2

i 980/1 (sve KO Cvetovac) do ta~ke (A3) na granici KO

Cvetovac/KO Vreoci i daqe po toj granici do ta~ke (A4) u

KO Cvetovac odnosno (B191) u KO Vreoci, spoqnom grani-

com 2503, 2504, 2505, 2506, 2507, 2508, 2517 i 2520, se~e k. p.,

br. 2526 izme|u ta~aka (B149) i (B148), po spoqnoj granici

iste parcele i k. p. br. 2530/2, se~e k. p. br. 2483 izme|u ta-

~aka (B147) i (B146), daqe po spoqnoj granici k. p. br, 2580/2

se~e k. p. br. 2581 izme|u ta~aka (B145) i (B144), po spoqnoj

granici k. p. br. 718/1, se~e k. p. br. 2420/3 , 721/1, 722/2 iz-

me|u ta~aka (B143), (B142), (B141) i (B140), po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 722/2 i 722/1, se~e k. p. br. 558, 565, 2384, 589/2,

589/4, 589/1, 590/1 po liniji izme|u ta~aka (B121), (B120),

(B119) i (B118); daqe po spoqnoj granici k. p. br. 590/1, 588,

586/3, 585/4, 585/3, se~e k. p. br. 581 izme|u ta~aka (B117) i

(B116), po spoqnoj granici k. p. br. 591/1, 591/5, 595/7, 595/2,

595/6, 595/1, 595/3, 595/4, 595/5, 612 i 594/2, se~e k. p. br.

613/1 izme|u ta~aka (B115) i (B114) i daqe wenim spoqnim

granicama i spoqnom granicoma k. p. br. 609/2, se~e k. p.

br. 2632 izme|u (B113) i (B112), spoqnom granicom iste par-

cele i k. p. br. 635/7, 635/6, 635/5, 454/1, 455/1, 458, 459/1, 460,

462/6, 462/5, 462/4, 462/3, 462/1, 462/12 i 465/4, se~e k. p. br.

2585 izme|u ta~aka (B14) i (B180) i daqe po spoqnoj grani-

ci iste parcele do ta~ke (A60) na granici KO Vreoci/KO

V. Crqeni i po toj granici do ta~ke (B192); daqe se~e par-

celu k. p. br. 367/1 do ta~ke (B193); po spoqnoj granici

370/1, 371/1, 372 i 2362/8 koju daqe se~e izme|u ta~aka (B11)

i (B10); po spoqnoj granici k. p. br. 467/1, 467/2, 469, 468,

473, 477/2, 476/4, se~e k. p. br. 480 izme|u ta~aka (B9) i (B8);

po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 481/3, 482/1,

482/3, 485/2, 484/2, 486/2, 484/1, 605, se~e k. p. br. 2384 izme-

|u ta~aka (B7) i (B6), po spoqnoj granici 529/1, 530/2, 527,

525, 524, 535/2, 536/1, 569, 541/3 i 541/2; se~e k. p. br. 2385 iz-

me|u ta~aka (B5) i (B4); po spoqnoj granici k. p. br. 555/8,

565, 2420/13 i 513/1 (sve KO Vreoci) do po~etne ta~ke (A1);


– od po~etne ta~ke (B179) se~e k. p. br. 2413/2, 2413/3,

2401/1, do ta~ke (B178); daqe po spoqnoj granici k. p. br.

2923, se~e k. p. br. 5776 izme|u ta~aka (B177) i (B176); po

spoqnoj granici k. p. br. 2931 i 5786 se~e ovu parcelu iz-

me|u ta~aka (B175) i (B174), daqe po spoqnoj granici k. p. br.

3092, 3096, 3097, 3098/1, se~e k. p. br. 5777 izme|u ta~aka

(B173) i (B172), daqe po spoqnoj granici k. p. br. 3108, 3107,

3126, 3129, 3130, 3131, 3132, 3134 i 3135; se~e k. p. br. 3078/2

izme|u ta~aka (B171) i (B170); po spoqnoj granici k. p. br.

3142, 3145, 3151, 3154/2, 3154/1, 3155 i 3541, se~e ovu parce-

lu izme|u ta~aka (B169) i (B168); daqe po spoqnoj granici k.

p. br. 3571, 3574/2, 3559, 3558/1, 3558/2, 3557/3, 3556/2 i

3590/2, se~e k. p. br. 5785 izme|u ta~aka (B167) i (B166) i da-

qe po spoqnoj granici ove parcele do ta~ke (A45) u kojoj

se~e ovu parcelu po liniji do ta~ke (A46); daqe po spoqnoj

granici k. p. br. 3651, 3650/2, se~e k. p. br. 3667/2, 3649/1, po

spoqnoj granici k. p. br. 3646/2, se~e k. p. br. 3645, 3638,

3637, 3635, po spoqnoj granici k. p. br. 3634, daqe se~e k. p.

br. 3632/1, 3631/1, 3628/2, 3628/1, 3627, po spoqnoj granici

k. p. br. 3608, se~e k. p. br. 3622 i 3610, po spoqnoj granici

k. p. br. 3612 i 3595 do k. p. br. 5786, se~e tu parcelu i da-

qe po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br.

2925 do k. p. br. 2400, se~e ovu parcelu i k. p. br. 2413/1 (sve

KO [opi}) do ta~ke (A47) na granici KO [opi} / KO Vre-

oci i po toj granici do po~etne ta~ke (B179);


– od po~etne ta~ke (B59) do ta~ke (B194) se~e k. p. br.

650/1, zatim po spoqnoj granici k. p. br. 647, 644, 910, 911/1,

911/2, 911/3, 907/1, 907/2, 907/3, 904/1, 891/1, 896, 893, 889/3,

889/1, 886/1, 876/1 i 882; se~e k. p. br. 2068/2 izme|u ta~aka

(B195) i (B196), po spoqnoj granici k. p. br. 2368/7, 1111/1,

1113/3, 1113/2, 1113/4, 1090/1, 1090/2, 1090/5, 1089/2, 1088/4,

1119/1, 1124/1, 1125, 1128, 1132/3, 1132/5 i 1135/2; daqe se~e

parcele po liniji izme|u ta~aka (B197), (B189) i (B188); po

spoqnoj granici k. p. br. 1140/6 i 1141/4 koju se~e i se~e k.

p. br. 2366 izme|u ta~aka (B186) i (B198); po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 2366 do ta~ke (B53), daqe se~e ovu parcelu do ta~-

ke (B52); po spoqnoj granici k. p. br. 1129/2 i 1129/5, se~e

k. p. br. 1082 izme|u ta~aka (B51) i (B50); daqe po spoqnoj

granici k. p. br. 1083/2, se~e k. p. br. 1083/5 izme|u ta~aka

(B49) i (B48), daqe spoqnom granicom k. p. br. 1088/2, 1092,

1091, 1099/2, 1103/3, 1103/1, se~e k. p. br. 1111/1 izme|u ta~a-

ka (B47) i (B46), daqe spoqnom granicom k. p. br. 1111/9,

1111/1, 1111/5, 2368/7; se~e k. p. br. 2368/7, 2068/2 izme|u ta-

~aka (B45) i (B43), zatim spoqnom granicom k. p. br. 879/2,

876/1, 884/5, se~e istu parcelu izme|u ta~aka (B42) i (B41),

daqe spoqnom granicom iste parcele i k. p. br. 884/4,

884/1, 885, 887/1, 887/3, 888, 894, 895, 902/2, 903/2, 904/1,

908/1, zatim se~e k. p. br. 2366 izme|u ta~aka (B40) i (B39),

daqe spoqnom granicom iste parcele do ta~ke (B62) i daqe

se~e istu parcelu izme|u ove ta~ke i ta~ke (B61), daqe spoq-

nom granicom k. p. br. 649/4, 649/2, 649/3 do po~etne ta~ke

(B59) (sve KO Vreoci);


– od po~etne ta~ke (A11) na granici KO [opi} / KO Ja-

bu~je po toj granici do ta~ke (A12), se~e k. p. br. 2854 u KO

[opi} do ta~ke (A13); po spoqnoj granici k. p. br. 676/2,

se~e k. p. br. 2903 izme|u ta~aka (A14) i (A15); spoqnom gra-

nicom k. p. br. 696, 695/1, 695/2, 694, 693, 692, se~e k. p. br.

2877/2 izme|u ta~ka (A16) i (A17); spoqnom granicom k. p.

br. 701/3 i 2787, koju se~e izme|u ta~aka (B199) i (B200); po

spoqnoj granici k. p. br. 729, 543 i 2782/2 koju se~e izme|u

ta~aka (B201) i (B202); po spoqnoj granici k. p .br. 559/1,


577/1, 578/1, se~e k. p. br. 2898 izme|u ta~aka (A37) i (A38) na

granici Plana i daqe po toj granici spoqnom granicom k.

p. br. 578/3 i 595, se~e k. p. br. 2852/1 i 2781 izme|u ta~aka

(A39) i (A40), daqe spoqnom granicom k. p. br. 966, 603, 968,

969/2, 970/2, 970/3, se~e k. p. br. 974/1, 977/1 i 977/2 izme|u

ta~aka (A41) i (A42), spoqnom granicom k. p. br. 976/1, 615/1,

se~e k. p. br. 2805/2 izme|u ta~aka (A43) i (A44) i spoqnom

granicom parcela k.p.br. 1002/1, 1002/2, 1003/2, 1003/1,

1006/1, 1007, 1013/6, 1012/3, 1012/5, 1013/7, 1013/1, 1013/5,

633/2, 2779/2, 635/7, 635/9, 635/4, 635/6, 635/10, 636/2, 410/3,

411/2, 412/4, 414/8, 414/7 i 414/2, koju se~e i daqe se~e k. p.

br. 414/6 i 414/4 izme|u ta~aka (B165), (B164), (B163) i (B162);

po spoqnoj granici k. p. br. 415/8, 415/3, 415/1, 415/11 i

415/5; se~e k. p. br. 2779/2 izme|u ta~aka (B161) i (B160); po

spoqnoj granici k. p. br. 630/2, 631/2, 631/4, 631/7, 631/5,

631/1, 619/2, 619/1, 617, 609/4, 609/1, 609/5, 606/2 i 2781, koju

daqe se~e izme|u ta~aka (B159) i (B158); po spoqnoj granici

k. p. br. 601, 600, 592/4, 592/2, 592/5, se~e k. p. br. 2782/1 iz-

me|u ta~aka (B157) i (B156), daqe po wenoj spoqnoj granici

do ta~ke (B155), daqe se~e k. p. br. 2901/1, 2898 i 2903 po li-

niji do ta~ke (B154); po spoqnoj granici k. p. br. 2782/2,

532, 521/1 i 514/3, se~e k. p. br. 2784 izme|u ta~aka (B153) i

(B152); po spoqnoj granici k. p. br. 515/2, 515/3, 515/4, 515/1,

655/2, 654/1, 654/2, 653/2, 324/1, se~e k. p. br. 2903 izme|u ta-

~aka (B151) i (B150); po spoqnoj granici k. p. br. 323/1; se~e

k. p. br. 2854 do po~etne ta~ke (A11) (sve KO [opi});



2123, 2122/2, 2122/1, 2119, 2121, ponovo 2119 i daqe 2121/1,

2124, 2125, 2135/3, 2153/2, 2153/1, 2133, 2130/2, 2137/3, 2138,

2140/17, 2140/12, 2140/7, 2140/14, 2143, 2142, 2356/2, 2356/3,

2356/1, 2357, 2358, 2359/3, 2359/1, 2359/2, 2360/8, 2360/4,

2360/5, 2360/14, 2360/2, 2360/1, 2360/6 do (A48) ta~ke na gra-

nici KO Vreoci/KO [opi} i daqe po granici KO Vreo-

ci/KO Medo{evac do ta~ke (A49), po spoqnoj granici k. p.

br. 2137/3, 2137/2, 2133, 2135/1, 2132, 2128, 2116, 2122/1,

2122/2 i 2123 do po~etne ta~ke (B203) (sve KO Vreoci); i


– od po~etne ta~ke (A18) spoqnom granicom k. p. br.

701/3, 2787, 1204, 794, 1210, 1211, 1213, 1214, 1215, 1216, 1217,

1218/2, 1219, 1220, 1221, 1222/1, 1222/2, 1224/1, 1224/2, 1200,

1199/3, 1198/1, se~e k. p. br. 2898 i k. p. br. 2852/2 izme|u ta-

~aka (A19), (A20) i (A21), spoqnom granicom k. p. br. 1237/1,

ukqu~iv{i i spoqne granice k. p. br. 1237/4, 1237/5, spoq-

nom granicom k. p. br. 2811/2, 1258, 1250, 1249, 2296, 2292/1,

2291/3, 2291/1, spoqnom granicom k. p. br. 2291/3 (sve KO

[opi}); od me|ne ta~ke (7) na granici KO [opi},/ KO La-

zarevac po toj granici do me|ne ta~ke (11) i daqe spoqnom

granicom k. p. br. 4936/1, 4935, daqe se~e k. p. br. 5779 po

regulaciji reke Lukavice izme|u ta~aka (A22) i (A23); po

spoqnoj granici k. p. br. 4960, 4965, 4966, 4967, 4969, 4970,

5004, 5002, 5786, se~e k. p. br. 5786 od ta~ke (A24) do grani~-

ne ta~ke sa k. p. br. 2412/2, po spoqnoj granici te parcele

do me|ne ta~ke (18) na granici KO [opi} / KO Lazarevac;

daqe po toj granici do me|ne ta~ke (20), po spoqnoj grani-

ci k. p. br. 2412/2 do ta~ke (A25), se~e k. p. br. 2412/2 i 5786

izme|u ta~aka (A26), (A27) i (A28); daqe spoqnom granicom

k. p. br. 5786, 4992, i 4991/4, se~e k. p. br. 4991/4 izme|u ta-

~aka (A29) i (A30); po spoqnoj granici k. p. br. 4991/1,

4991/3, 4982, 4983, 4862/3, 4862/2, 4864/1 i 4861/1 do k. p. br.

5779 koju se~e izme|u ta~aka (A31) i (A32) i po spoqnim gra-

nicama k. p. br. 4897, 4896, 4893, 4892/2, 4892/1 i 4891, sti-

è do k. p. br. 2412/2, koju se~e po liniji izme|u ta~aka

(A33) i (A34); daqe po spoqnim granicama k. p. br. 1280/3,

1280/11, 1268/2, 1268/1, 1267/2, 1267/3, 1267/1, 1193/1, 1193/3,

1193/4, 1193/5, 1193/6, 1192, 1191/1, se~e k. p. br. 2811/2, 2898

i 2903 izme|u ta~aka (A35) i (A36); daqe spoqnom granicom

k. p. br. 1202/1, 1202/2, 1204, 2787, 960, 959/2, 958/1, 957/5,

957/4, 957/9, 947/2, 947/1 i 946/1; se~e k. p. br. 2782/2 izme|u

ta~aka (B202) i (B201); po spoqnoj granici k. p. br. 945/4,

556/4, 557/1, 557/2, 557/3, 558/2, 551/4, 551/3, 549, 2783, 548,

544, 545/1, 545/2, 731/2, 732/2, 732/1, 733/1 i 728; se~e k. p. br.

2787 izme|u ta~aka (B200) i (B199) i po spoqnoj granici ove

parcele do po~etne ta~ke (A18) (sve KO [opi}).

Prostorna celina

„Privredno-industrijska zona Vreoci”

Ova prostorna celina obuhvata povr{ine na kojima su

grupisani postoje}i objekti, postrojewa i ure|aji u okvi-

ru ekstraktivne industrije – prerade i plasmana ugqa, ko-

ji su neposredno vezani za tehnolo{ki proces eksploata-

cije, pripreme i oplemewivawa ugqa, transportni siste-

mi, interni industrijski koloseci, vise}e ì~are, radio-

nice i pogoni za remont i odràvawe opreme, planirani

objekti i postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda iz

tehnolo{kog procesa, elektro i termoenergetski objekti,

kao i druga postrojewa i ure|aji, objekti prate}ih slu`bi

i menaxmenta, proizvodwa gra|evinskih materijala, trgo-

vinski i ugostiteqski objekti i sa pripadaju}im saobra-

}ajnim povr{inama dràvnog puta R201, javnih i internih

saobra}ajnica. Zona, kao Potcelina 1, obuhvata povr{inu

od 141.160 ha, od ~ega 85.623 ha na teritoriji KO Vreoci i

55.537 ha na teritoriji KO Medo{evac.

Potcelina 2 ove prostorne celine, ukupne povr{ine

3.194 ha, ure|uje se kao zona spomeni~kog nasle|a Vreoca u

svemu prema uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spome-

nika kulture. Obuhvata javne saobra}ajnice u novoj regula-

ciji, kompleks Srpske pravoslavne crkve (parohijski hram

sa portom, parohijski dom, stanovawe za sve{tenike i cr-

kva brvnara iz 19. veka) i novoplani kompleks na lokaci-

ji stare vreo~ke {kole gde se planira dislocirawe „Ku}e

porodice Mileti}” kao kulturnog dobra (spomenika kultu-

re), spomeni~kih obele`ja i drugih materijalnih obele`-

ja koja ~ine deo kulturnog nasle|a Vreoca.

Potceline u ovoj zoni utvr|ene su granicama sa slede-

}im opisom:

1) Potcelina 1

– od po~etne ta~ke (B186) po liniji do ta~ke (B185) na

granici k. p. br. 1270/2 koju se~e do ta~ke (B184) i daqe po

liniji izme|u ta~aka (B183) i (B182); po spoqnoj granici k.

p. br. 1796/3, 1796/1, 1809/1, 1810/1, 1820, 1804, 1824/2, 1828/1,

1829/1, 1831, 2364, 1869/1, 1869/6, 1870/1, 1871/4, 1871/1,

1874/3, 1874/2, 1874/1, 1874/4, 2103, 2104/1, 2104/2, 2108/3,

2115, 2113/1, 2129/1, 2129/2 (sve KO Vreoci); po granici KO

Medo{evac/KO Vreoci od ta~ke (B204) do ta~ke (A50) na

granici Plana i po toj granici do ta~ke (A57); po spoqnoj

granici k. p. br. 1693 koju se~e izme|u ta~aka (B37) i (B36);

po spoqnoj granici k. p. br. 721/1, 723/2, 723/1 i 725; se~e k.

p. br. 667 po liniji izme|u ta~aka (B35), (B34) i (B33); po

spoqnoj granici k. p. br. 672, 675, 674, se~e k. p. br. 677 (sve

KO Medo{evac) izme|u ta~aka (B32) i (B31); daqe po grani-

ci KO Medo{evac/KO Vreoci do ta~ke (B28), se~e k. p. br.

1749,1746 i 2365 izme|u ta~aka (B27), (B26), (B25) i (B24); po

spoqnoj granici k. p. br. 1743 i 2382 koju daqe se~e izme|u

ta~aka (B23) i (B22), po spoqnoj granici k. p. br. 1724/2,

2372/4, 1736/1, 1841/3, 1727/2, 1727/3 i 1727/5, se~e k. p. br.

1804 i 1801/14 izme|u ta~aka (B205) i (B206); i po spoqnoj

granici istih parcela i spoqnoj granici k. p. br. 1801/13,

1801/6, 1801/3, 1802/4, 1799/6, 1799/7, 1359/2, 1355/2, 1355/1,

1356/1, 1352/2, 1351/2, 1336/2, 1335/2, 1334/5, 1334/4, se~e k. p.

br. 2366 i 1141/4 po liniji od ta~ke (B198) do po~etne ta~ke

(B186) (sve KO Vreoci); i

2) Potcelina 2

– od po~etne ta~ke (B206) se~e parcele k.p.br. 1801/14 i

1804 po liniji do ta~ke (B205); daqe po spoqnoj granici k. p.

br. 1727/1, 1735/2, 1728/3, 1729/1, 2372/1, 1674/2, ponovo 2372/1,

1804 i 1801/14 do po~etne ta~ke (B206) (sve KO Vreoci).


Tabela 1: Bilansi povr{ina po prostornim celinama i potcelinama


4. Podela na javno i ostalo zemqi{te

Razvoj rudarskih radova na planskom podru~ju uti~e na

kontinuiranu promenu namene povr{ina i na~in kori{}e-

wa gra|evinskog i ostalog zemqi{ta. Promene prate dina-

miku razvoja rudarskih radova.

Gra|evinsko zemqi{te na planskom podru~ju obuhvata:

(1) objekte i povr{ine koje pripadaju nasequ Vreoci i ob-

uhva}enim delovima drugih naseqa (stambeni, javni, komu-

nalni, privredni i infrastrukturni objekti i mreè); (2)

industrijsku zonu Vreoca sa tehnolo{kom i saobra}ajnom

infrastrukturom; (3) magistralne i regionalne infra-

strukturne sisteme (saobra}ajnice, energetske i telekomu-

nikacione vodove); i (4) vodotoke.

Ostalo zemqi{te obuhvata: (1) povr{ine zauzete ili

namewene rudarskim radovima; i

(2) poqoprivredne i {umske povr{ine. Povr{ine koje

su zauzete ili namewene rudarskim radovima utvr|uju se

kao javna povr{ina namewena „rudarskim objektima i ak-

tivnostima od op{teg interesa”. Zemqi{te nameweno ru-

darskim radovima po pravilu obuhvata: aktivni deo kopa,

planirano zauzimawe povr{ina za potrebe izvo|ewa ru-

darskih i prate}ih radova do 2020. godine, tehnolo{ku in-

frastrukturu, internu energetsku i drugu infrastrukturu,

monta`ne placeve, kontejnere za razli~ite namene i dr.

Gra|evinsko zemqi{te se ure|uje kao javno i ostalo gra-

|evinsko zemqi{te. Javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata

povr{ine namewene za vodotoke, javne infrastrukturne

objekte i mreè i druge javne namene (komunalni objekti,

{kola, zdravstvo, kultura i sl.). Ostalo gra|evinsko ze-

mqi{te obuhvata objekte doma}instva i privredne kom-

plekse sa pripadaju}om tehnolo{kom i saobra}ajnom in-

frastrukturom.

S obzirom na to da je Plansko podru~je dinami~na sre-

dina gde se namena zemqi{ta mewa u vremenskom kontinu-

itetu, granice gra|evinskog (javnog i ostalog) zemqi{ta,

kao i zemqi{ta nemewenog rudarstvu, poqoprivredi i dr.

odre|eno je prema planiranoj nameni povr{ina za 2020. go-

dinu, tj. za planski horizont Urbanisti~kog plana uz pri-

kaz petogodi{wih etapa promene namene i reìma kori-

{}ewa zemqi{ta.

4.1. Opis granica javnog gra|evinskog zemqi{ta

Javno gra|evinsko zemqi{te utvr|uje se u obuhvatu gra-

nica grafi~ki i analiti~ki definisanih na Karti broj

9. sa slede}im opisom:

– od po~etne ta~ke (A58) na katastarskoj granici KO

Vreoci / KO Veliki Crqeni, linijom, na udaqenosti oko

10 m, paralelno sa spoqnom linijom koloseka industrijske

pruge za TE „Kolubara A” i obilaze}i lokaciju i objekat

elektro-vu~ne podstanice do granice k. p. br. 402/1 i po

granici te parcele do zemqi{no-putnog pojasa saobra}aj-

nice – veza sa M 22, ukqu~uju}i taj pojas i daqe po grani-

ci k. p. br.442/1, 443/1, 444/1, 445/1, 446/1, 650/3, 650/1 do me|-

ne ta~ke na granici k. p. br. 649/4 na kojoj je definisana

granica prostorne celine „Infrastrukturni koridor”

(potcelina 4; daqe granicom Potceline 4 do ure|enog pru-

`nog prelaza na industrijskoj pruzi; zemqi{no-putnim

pojasom regionalnog puta R 201 (stara trasa), se~e k. p. br.

2366 u ta~ki (V1) i daqe po zemqi{nom pojasu naseqske sa-

obra}ajnice (k. p. br. 1270/2) do granice potceline 1 pro-

storne celine „Infrastrukturni koridor” i po toj grani-

ci sa leve strane puta R201, odnosno po regulaciji ranije

izme{tene trase ovoga puta u pravcu rasta stacionaà tog

puta do katastarske granice KO Vreoci / KO [opi} na ko-

joj je definisana granica Plana; po katastarskoj granici

do me|ne ta~ke (21) i daqe po granici Plana odnosno

spoqnim granicama potceline 3 i 5 prostorne celine In-

frastrukturni koridor do ta~ke (A37) i daqe po granici

Potcelina 7 i 5 Prostorne celine Infrastrukturni ko-

ridor do ta~ke (A18) na granici Plana; mewa pravac i po

spoqnoj granici k. p. br. 2787, 668/3, 668/1, 2903 do ta~ke na

granici Plana (A15), po granici Plana do ta~ke (V2); po

spoqnoj granici k. p. br. 2903, do ta~ke (V3) i daqe obuhva-

ta spoqne granice k. p. br. 659/1, 659/2, 660, 661/2, 661/1,

662/1, 662/2, 663 do ta~ke (V4), po spoqnoj granici k. p. br.

2903 do ta~ke (B150), se~e ovu parcelu do ta~ke (B151); po

spoqnoj granici k. p. br. 2903 do ta~ke (V5); se~e k. p. br.

659/3, 658/1, 658/2, 2877/4 i 324/1 po liniji do ta~ke (V6) i

k. p. br. 657 po liniji do ta~ke (V7), po spoqnim granica-

ma k. p. br. 682, 683, 684/1, 684/2, 685, 688/1, 686, 687/3, 687/7,

687/9, 687/2, 687/10, 687/6, 687/8, 687/1, 516/1, 2784, se~e istu

parcelu izme|u ta~aka (V8) i (V9); po spoqnoj granici k. p.

br. 530, 528 i 532 , koju daqe se~e izme|u ta~aka (V10) i (V11),

spoqnom granicom k. p. br. 534/2, se~e k. p. br. 2783 izme|u

ta~aka (V12) i (V13); po spoqnoj granici k. p. br. 540, 541,

559/3, 559/2; daqe se~e k. p. br. 2903, 2898 i 2901/1 izme|u ta-

~aka (V14) i (V15); po spoqnoj granici k. p. br. 577/2, 578/2,

578/3, 595, 596/1, 598/1, 598/2, 593, 592/2 i 592/5 do ta~ke

(B157) na granici Prostornih celina Infrastrukturni

koridor i Ju`no poqe i daqe po toj granici do ta~ke (V16);

po spoqnoj granici k. p. br. 3575, 3577, 3578/1, 3578/2,

3579/1, 3581, 3582/1, 3541, 3078/1 i 3079/2, se~e k. p. br.

3078/2 izme|u ta~aka (V17) i (V18), po spoqnoj granici k. p.

br. 3079/1, 3006 i 3003; se~e k. p. br. 5777 izme|u ta~aka (V19)

i (V20); po spoqnoj granici k. p. br. 3002 i 3001; se~e k. p.

br. 5786 izme|u ta~aka (V21) i (V22); po spoqnoj granici k.

p. br. 2946 i 2947; se~e k. p. br. 5776 po liniji do me|ne ta~-

ke (19) na granici KO [opi}/KO Vreoci (sve KO [opi});

po granici katastarskih op{tina do ta~ke (B129); daqe po

granici prostornih celina Ju`no poqe i Infrastruktur-

ni koridor do ta~ke (B191) na granici Plana i po granici

Plana do ta~ke (A1); daqe po granici prostornih celina

Infrastrukturni koridor i PK V. Crqeni do ta~ke (B192)

na granici plana i po toj granici do po~etne ta~ke.

Ovim granicama obuhva}eni su postoje}i javni objekti

(dràvni putevi: M 22, R 201 i R 203, naseqske saobra}aj-

nice i lokalni putevi, magistralna èlezni~ka pruga Be-

ograd – Bar, stani~ni kompleks „Vreoci”, reka Pe{tan u

postoje}oj regulaciji, PS „Vreoci”, TS 110/35, tri TS

10/0,4 i RP TEK, energetske i telekomunikacione mreè)

kao i povr{ine namewene za izme{tawe – izgradwu javnih

objekata, pre svega, infrastrukturnih sistema i to:

– koridor za izme{tawe reke Kolubare á faza (realizo-

vano krajem 2007);

– koridor za kona~no izme{tawe reke Kolubare (rado-

vi na izme{tawu 2014–2016);

– koridor za izme{tawe reke Pe{tan áá faza (od

2014–2016);

– koridor za izme{tawe magistralnog puta M22 u á fa-

zi (radovi na izme{tawu 2009–2011);

– koridor za izme{tawe regionalnog puta R 201 (rado-

vi na izme{tawu od 2011–2012);

– koridori za privremeno izme{tawe DV 110 kV„107/1”i „120/1” (varijanta A i B – radovi na izme{tawu do

2012. odnosno 2020);

– izme{tawe DV 35 kV (Istok 1, 2 i 3, Lazarevac 1 –

TEK, Rudnik 3, 4a i 4b (radovi na izme{tawu do 2012);

– izme{tawe magistralnog opti~kog kabla Beograd–Va-

qevo, privoda za Vreoce i ATC Vreoci, koaksialnog kabla

i telekomunikacionih kablova u sistemu Elektroprivrede

Srbije (radovi na izme{tawu do 2011);

– razvodni gasovod;

– vrelovod od „TE Kolubara” do toplane u Vreocima,

deo trase kroz plansko podru~je;

– cevovod podsistema Lazarevac regionalnog sistema

vodosnabdevawa; i

– magistralni cevovodi sirove i sanitarne vode.

Kao javno gra|evinsko zemqi{te utvr|uju se i povr{i-

ne, obuhva}ene ovako definisanim granicama javnog gra|e-

vinskog zemqi{ta i izvan wih, namewene drugim javnim

objektima (postoje}im – koji se zadràvaju u pojedinim fa-

zama planskog perioda) kao {to su: vodoprivredni objekti

– regulisani vodotoci Lukavice, O~age, melioracioni ka-

nali, mreà naseqskih saobra}ajnica, vodovodna mreà i

rezervoar, javna rasveta, javni naseqski objekti u oblasti

obrazovawa, zdravstva, socijalne za{tite, kulture, sporta,

komunalni objekti i sl. do kona~nog roka eksploatacije

tih objekata i etapnog privo|ewa odnosnih lokacija pla-

niranoj nameni.

Zemqi{ni pojasi javnih saobra}ajnica u Privredno

industrijskoj zoni Vreoci u novoj regulaciji, analiti~ki

definisani na Karti br. 9, utvr|uju se u reìmu javno gra-

|evinsko zemqi{te.

Kao javno gra|evinsko zemqi{te, u skladu sa planira-

nom namenom u odre|enoj etapi planskog perioda i sa mo-

gu}no{}u prevo|ewe iz reìma javnog gra|evinskog ze-

mqi{ta u reìm povr{ina namewenih rudarskim radovi-

ma, u posledwoj planskoj etapi (2016–2020), utvr|uje se i ze-

mqi{te unutar granica sa opisom:

– po granicama Potceline 3 prostorne celine PK „Ju-

`no poqe” (koridor za izme{tawe reke Kolubare áá faza

(od 2009–2011); i

– od po~etne ta~ke (A8) na granici KO Vreoci / KO Ja-

bu~je u KO Vreoci, po toj granici do ta~ke (A9); se~e k. p.

br. 2407 do ta~ke (V23); po spoqnoj granici k. p. br. 2266/1,

2263/3, 2263/2, 2263/1, 2264/1, 2289/1 i 2289/2, se~e k. p. br.

2391/1 izme|u ta~aka (V24) i (V25); po spoqnoj granici k. p.

br. 2332 i 2333/1 do ta~ke (V26) na granici KO Vreoci/KO

[opi} i po toj granici do me|ne ta~ke (13); daqe po spoq-

noj granici k. p. br. 2420/2, 2021/1, 2017 i 2018/1, se~e k. p.


br. 2420/2 izme|u ta~aka (B128) i (B127) i daqe po spoqnoj

granici iste parcele i k. p. br.2019/3, se~e k. p. br. 2362/1

i 2420/1 po liniji izme|u ta~aka (B126), (B125) i (B124); po


2292/1, 2292/5, 2292/6, 2293/2, 2259/6, 2259/5, 2259/4, 2259/3,

2259/2, 2251/1, 2251/4, 2252/1, 2253/13, 2253/6, 2253/11, 2253/1,

2253/9 i 2253/16; se~e k. p. br. 2420/7 i 2420/10 po liniji iz-

me|u ta~aka (B123) i (B122); po spoqnoj granici k. p. br.

2254/7, 2254/9, i se~e k. p. br. 2407 do po~etne ta~ke (A8)

(koridor za izme{tawe reke Pe{tan á faza, 2009–2011).

4.2. Opis granica ostalog gra|evinskog zemqi{ta

Polaze}i od odredbi Zakona o planirawu i izgradwi i

postoje}eg stawa izgra|enosti u planskom podru~ju kao

ostalo gra|evinsko zemqi{te utvr|uje se zemqi{te pod iz-

gra|enim privrednim objektima i objektima doma}instava.

Ostalo gra|evinsko zemqi{te kao i gra|evinsko ze-

mqi{te, u javnoj svojini ili prethodno pribavqeno u jav-

nu svojinu na osnovu utvr|enog javnog interesa, koje se na-

lazi u zoni planiranih rudarskih radova bi}e prevedeno u

reìm povr{ine namewene „rudarskim objektima i aktiv-

nostima od op{teg interesa”, a u zoni infrastrukturnih

koridora u javno gra|evinsko zemqi{te.

4.3. Opis zemqi{ta namewenog rudarskim radovima

Zemqi{te nameweno rudarskim radovima koje }e biti

ure|eno (i opremqewo) po pravilima ovog plana moè

imati razli~ite pojedina~ne namene (aktivni kop, odlaga-

li{te, za{titni pojas, monta`ni plac, transportni, in-

frastrukturni i objekti radionica i magacina i objekti

od zna~aja za organizaciju rudarskih radova) ~ija upotreba

nije trajnog karaktera. To zemqi{te nije predvi|eno za iz-

gradwu gra|evinskih objekata.

Ovo zemqi{te je u javnoj svojini ili se mora pribaviti u

javnu svojinu prema vrsti namene i zna~aju za dru{tvenu zajed-

nicu i ne moè se otu|iti iz javne svojine, ali se moè ustu-

pati na kori{}ewe javnim preduze}ima, a pod odre|enim za-

konskim uslovima moè se promeniti titular javne svojine.

U ciqu za{tite javnog interesa, kao povr{ina namewe-

na „rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg intere-

sa” utvr|uje se zemqi{te u obuhvatu granica prostornih ce-

lina: PK „V. Crqeni”, Poqe „D” i PK „Ju`no poqe”, odno-

sno delova eksploatacionih poqa ovih kopova. U skladu sa

zakonom propisanim procedurama pribavqa se odobrewe za

eksploataciju, u roku odre|enom odobrewem i po dinamici

i u koli~inama predvi|enim rudarskim projektom i ostalom

tehni~kom dokumentacijom izra|enom na osnovu zakona.

Eksploataciono poqe obuhvata prostor na kojem je utvr-

|eno nalazi{te ugqa, prostor neophodan za organizaciju

rudarskih radova i izgradwu i kori{}ewe rudarskih obje-

kata, koji se obeleàva na terenu preno{ewem analiti~-

kih elemenata grani~nih linija i prostire se izme|u ver-

tikalnih ravni poloènih niz te linije u dubinu do podi-

ne ugqenog sloja.

Rudarski radovi, obuhvataju i povr{ine u za{titnom

pojasu, planirane kao ure|ene zelene povr{ine u funkci-

ji za{tite, {to prema predloènom konceptu Plana odgo-

vara prostornim celinama: Poqe „Veliki Crqeni”, Poqe

„D” i „Ju`no poqe”, odnosno odgovaraju}im potcelinama,

u skladu sa dinamikom napredovawa rudarskih radova.

Odobrewe za eksploataciju izdaje ministarstvo nadle-

`no za poslove rudarstva i energetike po zahtevu nosioca

istraìvawa izvr{enih u skladu sa vaè}im propisima o

klasifikaciji i kategorizaciji rezervi mineralnih siro-

vina, u ovom slu~aju ugqa (peska i {qunka), nakon ~ega se za-

kqu~uje ugovor kojim se bliè odre|uju prava i obaveze veza-

ne za proces eksploatacije ugqa (kori{}ewe prirodnog bo-

gatstva kao dobra nastalog prirodnim putem i koje je od op-

{teg interesa). Odobrewe za eksploataciju sadrì i rok u

kojem se moraju izvr{iti pripremni radovi, ukqu~uju}i ak-

tivnosti na pribavqawu zemqi{ta u javnu svojinu (dràv-

nu) i to prema odredbama Zakona o eksproprijaciji, progla-

{ewem op{teg interesa kao osnovnog instrumenta ekspro-

prijacije zemqi{ta i nepokretnosti privatnih vlasnika,

odnosno administrativnim prenosom iz javne svojine.

âá – PRAVILA ZA IZGRADWU I URE\EWE

PROSTORA

1. Op{ta pravila za izgradwu i ure|ewe prostora

1.1. Polazi{ta za izgradwu i ure|ewe prostora

U granicama planskog podru~ja gde su planirani rudar-

ski radovi ili druge aktivnosti kao posledica izvo|ewa

rudarskih radova (eksploataciono podru~je, infrastruk-

turni koridori) nije dozvoqena:

1) izgradwa stalnih infrastrukturnih sistema (sao-

bra}ajnica, energetskih i drugih vodova), osim u infra-

strukturnom koridoru predvi|enom za tu svrhu;

2) izgradwa novih korita za trajno izme{tawe vodoto-

ka, osim u planiranom koridoru;

3) izgradwa novih industrijskih, skladi{nih i prate-

}ih objekata;

4) izgradwa stalnih objekata za javne namene; i

5) izgradwa drugih trajnih gra|evinskih objekata, osim

objekata doma}instava i komunalnog ure|ewa postoje}ih

naseqa (tabela 1 i 2).

Reìm izgradwe, rekonstrukcije i adaptacije objekata

doma}instava (u okviru ku}i{ta) utvr|uje se u zavisnosti

od dinamike rudarskih radova odnosno od planiranog vre-

mena za preseqewe.


Tabela 1: Uslovi izgradwe, rekonstrukcije i adaptacije objekta doma}instva

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red. Predvi|eno vreme preseqewa

broj Vrsta gra|. radova –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

do 2011. 2011–2016. 2016–2020. posle

2020.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Formirawe novih parcela i izgradwa novih ku}a # # # #

2. Izgradwa nove ku}e na postoje}oj parceli # # # +

3. Dogradwa stare ku}e # # + +

4. Adaptacija stare ku}e # # + +

5. Izgradwa novih pom. objekata # # + +

6. Dogradwa ili adaptacija post. pom. objekata # + + +

7. Izgradwa nove ograde, kapije # + + +

8. Rekonstr. postoj. ograde # + + +

9. Izgradwa novog privrednog objekta u ku}i{tu # # + +

10. Adaptacija postoje}eg privr. objekta u ku}i{tu # + + +

11. Izvo|ewe novih instalacija u ku}i # # + +

12. Rekonst. postoj. instalacija u ku}i # + + +

13. Izgradwa sengruba, kopawe bunara # # + +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„#” nije dozvoqeno „+” dozvoqeno

Izgradwa ili rekonstrukcija naseqskih komunalnih objekata i mreà zavisi, tako|e, od dinamike rudarskih radova

odnosno od planiranog vremena za izme{tawe.

Tabela 2: Uslovi izgradwe i rekonstrukcije infrastrukturnih sistema

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red. Predvi|eno vreme preseqewa

broj Vrsta objekta i mreà –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

do 2011. 2011–2016. 2016–2020. posle

2020.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Odràvawe funkcije postoje}ih infrast. objekta i mreà u nasequ + + + +

2. Izgradwa nove kanalizacije # # # +

3. Rekonstrukcija postoje}e kanalizacije # # + +

4. Izgradwa novog vodovoda # # # +

5. Rekonstrukcija postoje}eg vodovoda + + + +

6. Izgradwa novog energetskog i telekomunikacionog sistema # # # +

7. Rekonstrukcija postoje}eg energet. i telekom. sistema # # + +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Postoje}i objekti i mreè komunalne infrastrukture

u nasequ moraju biti u funkciji do izme{tawa dela nase-

qa, {to }e se obezbediti odgovaraju}om rekonstrukcijom.

Formirawe trajnih zasada {uma, vo}waka, vinograda i

ukrasnog drve}a ne dozvoqava se u zonama gde se predvi|a

izvo|ewe rudarskih radova do 2015. godine.

Predloèni reìm izgradwe i kori{}ewa prostora od-

nosi se i na podru~je gde su planirani koridori za izme-

{tawe infrastrukturnih sistema iz zone rudarskih radova.

U zonama predvi|enim za izvo|ewe rudarskih radova

mogu se postavqati (pored rudarske mehanizacije) privre-

meni objekti za potrebe izvo|ewa rudarskih radova, kao

{to su: saobra}ajnice, linijski transporteri, skladi{ta

goriva i repromaterijala, kontejneri za razli~ite namene

(ishrana, povremeni sme{taj radnika, kancelarije i dr.),

energetski i telekomunikacioni vodovi, ure|aji za odvod-

wavawe kopa i dr. Ovi objekti se planiraju (projektuju) u

okviru rudarskih projekata i podleù proceduri predvi|e-

noj za odobravawe izvo|ewa rudarskih objekata.

1.2. Op{ta pravila za izgradwu i ure|ewe prostora u prostornim celinama i potcelinama

Regulacijom zemqi{ta u planskom podru~ju, tj. regula-

cionim i urbanisti~kim uslovima ure|ewa prostora utvr-

|enim urbanisti~kim planom, obezbe|uje se za{tita javnog

interesa, rezervacija prostora – povr{ina namewenih „ru-

darskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa” i

javnih povr{ina namewenih za izgradwu i kori{}ewe jav-

nih objekata od op{teg interesa – infrastrukturni objek-

ti. Osnovni element regulacije na planskom podru~ju su

grani~ne linije prostornih celina, odnosno potcelina i

granice javnog gra|evinskog zemqi{ta.

U tom smislu elementi regulacije se utvr|uju po pro-

stornim celinama i potcelinama.

Prostorna celina Poqe „Veliki Crqeni”

(Potcelina 1, Potcelina 2)

Zemqi{te u obuhvatu granica ovih potcelina se ure|uje

prema pravilima za povr{ine namewene „rudarskim objek-

tima i aktivnostima od op{teg interesa” i nije predvi|e-

no za izgradwu gra|evinskih objekata. Prikqu~ak na javnu

saobra}ajnicu je van Planskog podru~ja.

Odobrewe za eksploataciju moè se izdati samo na

osnovu rudarskog projekta i studije izvodqivosti koji sa-

drè sve mere za{tite od elementarnih nepogoda i tehni~-

kih katastrofa, mera na obezbe|ivawu op{te sigurnosti,

mera za{tite i sanacije ìvotne sredine i s obzirom na

uslove za kona~nu rekultivaciju i uslove monitoringa

predvi|ene Urbanisti~kim planom.

Prostorna celina Poqe „D”


Zemqi{te u obuhvatu granica ovih potcelina nije pred-

vi|eno za izgradwu gra|evinskih objekata a ure|uje se pre-

ma pravilima utvr|enim i za prostornu celinu Poqe „Ve-

liki Crqeni”, s tim {to se u Potcelini 3, u drugoj etapi

planskog perioda zadràvaju u funkciji javni objekti op-

{te upotrebe, pa se rudarske aktivnosti, kao prete`na na-

mena planirana u toj etapi, ograni~avaju na pripremne ak-

tivnosti i organizaciju budu}ih rudarskih radova u za-

{titnoj zoni od 300 m oko ovih objekata.

Prostorna celina Poqe „D” (Potcelina 2)

Zemqi{te u obuhvatu granica ovih potcelina nije pred-

vi|eno za izgradwu gra|evinskih objekata a ure|uje se kao za-

{titni zeleni pojas prema nasequ prema posebnim pravili-

ma Urbanisti~kog plana. Budu}i da je zemqi{te u reìmu

povr{ina namewenih „rudarskim objektima i aktivnostima

od op{teg interesa” mogu}e je u ovoj potcelini uspostavqa-

we koridora za interne transportne i infrastrukturne si-

steme i saobra}ajni prikqu~ak na javnu saobra}ajnicu.

Prostorna celina Poqe „D” (Potcelina 4)

Deo naseqa Vreoci prema KO Veliki Crqeni nalazi

se van granica eksploatacionog podru~ja Kolubarskog lig-

nitskog basena i nije direktno ugroèn rudarskim rado-

vima. Doma}instva koja }e ostati da ìve u tom delu nase-

qa koriste planirani reìm izgradwe za naseqa koja ni-

su predvi|ena za preseqewe do 2020. godine.

S obzirom na to da se ra~una da }e najmawe 50 doma}in-

stava ostati da ìvi u ovom delu naseqa i posle 2016. go-

dine, tim doma}instvima (kao i doma}instvima koja }e se

eventualno naseliti u taj deo Vreoca) treba omogu}iti na

postoje}im parcelama rekonstrukciju postoje}ih kao i iz-

gradwu novih objekata, na zemqi{tu na kome su izgra|eni

objekti nameweni trajnoj upotrebi.

Pravila gra|ewa, pri ~emu se pod gra|ewem podrazume-

va i rekonstrukcija postoje}eg objekta, regulaciona i gra-

|evinska linija, nivelacioni uslovi i tehni~ki uslovi za

prikqu~ewe na saobra}ajnu, komunalnu i drugu infra-

strukturu utvrdi}e se, prilikom izdavawa izvoda iz plana,

na osnovu op{tih pravila za gra|ewe i ure|ewe Plana ge-

neralne regulacije za naseqe Vreoci kao i drugih zakonom

propisanih uslova i to:

– prilikom izdavawa izvoda iz plana izvr{iti analizu

prostornih uslova za svaku pojedina~nu lokaciju i utvrditi,

po potrebi, uslove izgradwe drugog stambenog ili rekon-

strukcije postoje}eg objekta spratnosti do P+1, tako da in-

deks izgra|enosti parcele ne bude ve}i od 0,6 i stepen is-

kori{}enosti od 40, pri ~emu se obra~unava ukupna povr{i-

na svih postoje}ih objekata bez obzira na wihovu namenu;

– izgradwa novog slobodno stoje}eg objekta, koji moè

biti i vi{eporodi~ni, mogu}a je na parceli minimalne

povr{ine 600 m2, najmawe {irine fronta 20 m, koja ima

direktni pristup, ili preko privatnog prolaza istog sop-

stvenika ({irine ve}e od 2,5 m) na javnu saobra}ajnicu re-

gulacione {irine minimum 9,0 m;

– nisu dopu{teni novi prikqu~ci na dràvni put u na-

seqenom mestu;

– rastojawe izme|u regulacione i gra|evinske linije

utvr|uje se na osnovu pozicije ve}ine izgra|enih objekata

u istoj regulaciji, ali ne mawe od 3 m;

– me|usobna udaqenost planiranog stambenog i posto-

je}ih objekata na parceli je minimum 5 m, izuzev sto~ne

staje (me|usobna udaqenost je minimum 15 m); postoje}e |u-

bri{te i poqski klozet moraju biti na najmawe 20 m, i to

iskqu~ivo na niòj koti;

– visina venca novog objekta sa vencem, uskla|uje se sa

vencem susednog objekta ali relativna visina ne moè biti

mawa je od 1,5 {irine regulacije javne saobra}ajnice odno-

sno od rastojawa do gra|evinske linije naspramnog objekta;

– kota prizemqa objekata odre|uje se u odnosu na kotu

nivelete javnog ili pristupnog puta a prema nultoj koti

objekta;

– parkirawe je iskqu~ivo na parceli;

– parcele se mogu ogra|ivati transparentnom ogradom do

visine od 1,40 m tako da ograda, stubovi ograde i kapije bu-

du na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje, s tim da u slu-

~aju da je niveleta parcele vi{a od susedne, transparentna

ograda se moè postavqati na podzid; kapije na uli~noj

ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije.

Prostorna celina „Ju`no poqe”

Zemqi{te u obuhvatu granica potcelina 1 do 4, ure|uje

se prema pravilima za povr{ine namewene „rudarskim

objektima i aktivnostima od op{teg interesa” i nije

predvi|eno za izgradwu drugih gra|evinskih objekata izu-

zev fazne regulacije reka, odnosno ure|uje se po svim pra-

vilima kao i prostorna celina Poqe „Veliki Crqeni”.

Prikqu~ivawe na javnu saobra}ajnicu je preko planiranog

prikqu~nog puta (severni prilaz) i preko javne saobra}aj-

nice u postoje}oj regulaciji puta M 22 (ju`ni prilaz) na

izme{tenu trasu istog puta.

Potcelina 5 ove prostorne celine je u reìmu rezervaci-

je za {irewe rudarskih aktivnosti posle planskog perioda

i ure|uje se prema posebnim pravilima Urbanisti~kog pla-

na za poqoprivredne i {umske povr{ine, izuzev koridora za

izme{tawe reke Pe{tan koji se ure|uje prema pravilima za

javno gra|evinsko zemqi{te u Infrastrukturnom koridoru.


(Potcelina 1, Potcelina 2, Potcelina 3, Potcelina 4,

Potcelina 5)

Zemqi{te u okviru granica ovih potcelina nameweno

je iskqu~ivo za gra|ewe odnosno izme{tawe objekata sao-

bra}ajne, energetske i druge infrastrukture, a ure|uje se

kao javno gra|evinsko zemqi{te prema op{tim i pojedi-

na~nim pravilima Urbanisti~kog plana za izgradwu i ure-

|ewe prostora, koja se sprovode, razra|uju i usagla{avaju

na osnovu pojedina~nih re{ewa iz odgovaraju}e tehni~ke

dokumentacije a kroz izradu urbanisti~kog projekta.

U pojasu {irine 380 – 690 m izme|u granica prostornih

celina „Ju`no poqe” i Poqe „D” uspostavqa se unutra-

{wa regulacija za pojedina~ne planirane i postoje}e li-

nijske objekte i to:

– DV 110 kV 107/1 (izvo|a~ki pojas – 5 m, za{titni po-

jas 30 m);

– cevovodi sirove i otpadne vode u zajedni~kom rovu sa

servisnom stazom (8–10 m);

– DV 110 kV 120/1 (izvo|a~ki pojas – 5 m, za{titni po-

jas 30 m);

– 6 DV 35 kV (izvo|a~ki pojas 5 m, pojedina~ni za{tit-

ni pojas do 30 m, krajwe linije koridora do 20 m od trase

krajwih vodova);

– dràvni put M22 (izvo|a~ki koridor – 21 m, obostra-

ni za{titni pojas 15 m u odnosu na zemqi{ni);

– industrijska pruga (pojas zabrane gradwe 8 m od kraj-

wih linija koloseka);

– magistralna pruga dràvne èleznice (u postoje}em

zemqi{nom pojasu, pojas zabrane gradwe 8–12 m od krajwih

linija koloseka);

– dràvni put u naseqenom mestu R201 (zemqi{ni pojas

prose~no 17 m, za{titni pojas prema centralnom infra-

strukturnom koridoru 10 m);

– cevovod sirove i sanitarne vode u za{titnom pojasu

dràvnog puta M22;

– gasovod ( za{titni pojas 11 m); i

– telekomunikacioni kablovi i ostala infrastruktur-

na mreà nièg ranga u regulaciji drugih sistema.


(Potcelina 6)

Zemqi{te u okviru granice ove potceline je u rezerva-

ciji za izgradwu i izme{tawe infrastrukturnih objekata

posle planskog perioda, pa se u planskom periodu ure|uje

prema posebnim pravilima Urbanisti~kog plana za poqo-

privredno i {umsko zemqi{te.


(Potcelina 7)

Zemqi{te u ovoj potcelini se ure|uje prema reìmu iz-

gradwe za naseqa koja nisu predvi|ena za preseqewe do

2020. godine tako da na postoje}im parcelama rekonstruk-

ciju postoje}ih kao i izgradwu novih objekata, na zemqi{tu

na kome su izgra|eni objekti nameweni trajnoj upotrebi.

Pravila gra|ewa, pri ~emu se pod gra|ewem podrazumeva

i rekonstrukcija postoje}eg objekta, regulaciona i gra|e-

vinska linija, nivelacioni uslovi i tehni~ki uslovi za

prikqu~ewe na saobra}ajnu, komunalnu i drugu infrastruk-

turu utvrdi}e se, prilikom izdavawa izvoda iz Plana, na

osnovu op{tih pravila za gra|ewe i ure|ewe Plana general-

ne regulacije za naseqe Vreoci za Potcelinu 4 prostorne

celine Poqe „D” kao i drugih zakonom propisanih uslova.

Prostorna celina „Privredno-industrijska zona Vreoci”


U okviru lokacija L1-L12 koje su namewene iskqu~ivo

za izgradwu infrastrukturnih objekata i izgradwu, rekon-

strukcijom i zamenom postoje}ih objekata visokogradwe,

zemqi{te se ure|uje kao ostalo gra|evinsko zemqi{te pre-

ma op{tim i pojedina~nim pravilima za izgradwu i ure|e-

we Urbanisti~kog plana, koja se sprovode, razra|uju i usa-

gla{avaju kroz izradu urbanisti~kog projekta za Prostor-

nu celinu. Pritom, za izgradwu pojedina~nih objekata vi-

sokogradwe primeniti i slede}a pojedina~na pravila:

– dispozicije i gabarite pojedina~nih objekata defi-

nisati prema odre|enoj nameni, tehnolo{kom procesu,

usvojenom tipu i broju tehnolo{ke opreme, kao i broju rad-

nika u najoptere}enijoj smeni;

– poloàj pojedina~nih objekata na parcelama (unutra-

{we gra|evinske linije) mora biti unutar linija dozvoqe-

ne gradwe, odnosno unutra{we gra|evinske linije uvek po-

merene u unutra{wost prostora ogra|enog ogradom kom-

pleksa ili lokacije, a kod onih lokacija kod kojih su pri-

sutne rizi~ne tehnologije, sigurnosnom ogradom; izvan ove

linije mogu}e je podizawe samo za{titnog zelenog pojasa

odnosno ure|ewe zelenih povr{ina;

– na~in izgradwe, rekonstrukcije postoje}ih objekata

kao i eventualne izgradwe novih monta`nih objekata mora

biti uskla|en sa wihovim zna~ajem i funkcijom u komplek-

su, ali tako da svi objekti ~ine jedinstvenu prostornu ce-

linu na lokaciji, bez ukr{tawa i preklapawa funkcija i

na~ina kretawa zaposlenih i mehanizacije;

– primeniti savremene postupke gra|ewa i materijale ko-

ji zadovoqavaju uslove kori{}ewa u specifi~nom okruèwu;

– teìti maksimalnoj racionalizaciji, imaju}i u vidu

da je vek eksploatacije pojedina~nih funkcionalnih celi-

na ograni~en u smislu tehni~ko-tehnolo{ke efikasnosti

i kapaciteta prostora, s obzirom na to da je industrijska

zona locirana u eksploatacionom podru~ju i na nu`nost

dislokacije industrijske zone posle planskog perioda

zbog {irewa rudarskih radova;

– objekte graditi kao monta`no-demonta`ne, a pred-

nost dati plastastim i pneumatskim konstrukcijama, kada

uslovi sigurnosti i protivpoàrne bezbednosti to neis-

kqu~uju; i


– prilikom projektovawa pojedina~nih objekata i kom-

pleksa u celini pridràvati se pozitivnih tehni~kih

propisa i standarda za tu vrstu objekata.

Za sve novoplanirane objekte, u daqoj fazi projektovawa,

neophodno je uraditi detaqna geolo{ka istraìvawa i iz-

raditi geomehani~ke i geotehni~ke elaborate u kojima }e se

definisati na~in i dubina fundirawa objekta, drenirawa

terena, za{tita od podzemnih voda i dr. Na svim objektima

ugraditi repere i pratiti slegawe u toku gra|ewa i eksplo-

atacije. Posebnom studijom proceniti mogu}i uticaj rudar-

skih radova na stabilnost objekata u ovoj prostornoj celini.

Lokacija L12 se ure|uje prema pravilima urbanisti~-

kog plana i prema konzervatorskim i drugim uslovima nad-

le`nog zavoda za za{titu spomenika kulture a prema po-

sebnom programu koji je sastavni deo Urbanisti~kog pro-

jekta za tu prostornu celinu.

2. Nivelaciona i regulaciona re{ewa

Urbanisti~ki uslovi ure|ewe prostora na planskom pod-

ru~ju, u pogledu regulacionih i nivelacionih re{ewa, dati su

kao generalna regulacija i nivelacija koji se moraju proveri-

ti, usaglasiti i razraditi kroz izradu urbanisti~kog projek-

ta i tehni~ke dokumentacije a na osnovu rezultata istra`nih

radova i odgovaraju}ih tehni~kih i ekonomskih analiza.

2.1. Regulaciona i nivelaciona re{ewa saobra}ajnica

2.1.1. G e n e r a l n o n i v e l a c i o n o r e { e w e

Kod postoje}ih naseqskih saobra}ajnica koje se ukida-

ju zbog razvoja rudarskih radova nisu data nikakva nivela-

ciona re{ewa. Predvi|a se samo odràvawe funkcija tih

saobra}ajnica do preseqewa delova naseqa koje opsluùju.

Kod saobra}ajnica koje se izme{taju data su generalna nive-

laciona re{ewa koja moraju biti proverena kroz sinhronizova-

nu izradu tehni~ke dokumentacije i urbanisti~kih projekata.

Na postoje}im putnim saobra}ajnicama zadràvaju se

postoje}a nivelaciona re{ewa dok se na novoplaniranim

saobra}ajnicama nivelaciona re{ewa prilago|avaju kon-

figuraciji terena kako bi se smawili tro{kovi izgradwe.

Na mestima prikqu~ka novoplanirane i postoje}e sao-

bra}ajnice uvek koristiti niveletu postoje}e a ako to ni-

je mogu}e prilagoditi postoje}u saobra}ajnicu novoj nive-

laciji na dovoqnoj duìni i vode}i ra~una o prilazima na

okolne parcele i objekte.

Nivelaciono re{ewe novog infrastrukturnog korido-

ra dato je na mestima iskqu~nih i prikqu~nih ta~aka od

postoje}ih trasa magistralnih pravaca (drumskog, M22, i

èlezni~kog (Beograd/Resnik – Bar). Generalni projekti

izme{tawa èlezni~kog koloseka i trase puta á reda, ni-

velaciono }e re{iti delove trase izme|u ovih ta~aka.

Sva re{ewa iz generalnih projekata koja se ti~u trase,

moraju se zasnivati na rezultatima ispitivawa inèwer-

sko-geolo{kih karakteristika terena i upore|avawu pro-

jektnih varijanti, posebno na delu gde trase prelaze preko

odlagali{ta.

2.1.2. G e n e r a l n o r e g u l a c i n o r e { e w e

Pruga Beograd – Bar

Minimalna {irina pru`nog pojasa na otvorenoj pruzi je

16.0 m; za dvokolese~nu prugu ova {irina se pove}ava za me-

|ukolose~no rastojawe (4.75 m) {to je 20.75 m minimalno;

Na stani~nim platoima, minimalna {irina pru`nog pojasa

je u zavisnosti od broja koloseka i uve}ava se za rastojawe

krajwih koloseka.

Putevi

1) Magistralni putni pravci

Za magistralne putne pravce na novim trasama kolovoz

je {irine 2 h 3.85 m sa bankinama {irine 2 h 1.5 m.

Usvojeni koridor za izgradwu trupa puta sa svim objek-

tima je 21 m. Kona~na {irina zemqi{nog pojasa po po-

pre~nim profilima utvrdi}e se urbanisti~kim projektom

na osnovu re{ewa iz idejnog projekta.

2) Regionalni putni pravci

Na regionalnim putnim pravcima van naseqenog mesta

kolovoz je {irine 2 h 3.3 m sa bankinama 2 h 1.2 m:

Na delu kroz prostorne celine „Infrastrukturni ko-

ridor” (Potcelina 4) i „Privredno-industijska zona Vre-

oci”, kolovoz je 2 h 3.5 m sa izdignutim trotoarima mini-

malne {irine 2 h 1.5 m:

Na ostalim deonicama u Planskom podru~ju {irina ko-

lovoza 2 h 3.5 = 7,0 m a bankina 2 h 1.5 = 3.0 m[irina zemqi{nog pojasa je prose~no 17.0 m.

3) Primarne saobra}ajnice

Kroz prostornu celinu Infrastrukturni koridor,

Potceline 1, 2 i 3 i Poqe D, Potcelina 4 {irina kolovo-

za 2 h 3.3 = 6.6 m a bankina 2 h 1.2 = 2.4 m[irina zemqi{nog pojasa je prose~no 14.0 m.

4) Sabirne saobra}ajnice – {irina kolovoza 2 h 3.0 =

6.0 m a bankina 2 h 1.2 = 2.4 m, odnosno {irina kolovoza

2 h 3.3 = 6.6 m a bankina 2 h 1.2 = 2.4 m, odnosno, {irina

kolovoza 2 h 2.75 = 5.5 m a trotoara 2 h 1.5 = 3.0 mProse~na {irina zemqi{nog pojasa je 15.0 m.

5) Ostali putevi

Minimalna {irina kolovoza za dvosmerni saobra}aj izno-

si 2 h 2.75 m sa bankinom od 0.75 (1.2) m ili sa trotoarom od

1.5 m. Minimalna {irina zemqi{nog pojasa je 8.0 m prose~no.

2.2. Nivelaciona i regulaciona re{ewa vodotoka

Planskim podru~jem obuhva}eni su delovi vodotoka re-

ke Kolubare i wenih pritoka. Duìna razmatranog sekto-

ra reke Kolubare je oko 7,5 km, mereno po matici reke a

najuzvodniji razmatrani profil je u zoni u{}a reke Luka-

vice. Na ovom sektoru Kolubare je lociran biv{i povr-

{inski kop „Tamnava – Isto~no poqe” kao i prostor is-

to~no i ju`no od ovog kopa na kome su planirani budu}a

otkopna poqa, „V. Crqeni” i „Ju`no poqe”.

Pritoke reke Kolubare u Planskom podru~ju su:

– reka Pe{tan od u{}a u Kolubaru do pruge Beograd – Bar;

– reka Lukavica u zoni u{}a u Kolubaru; i

– vodotoci Jaruga i Stari Pe{tan koji proti~u sredi-

{wim delom KO Vreoci.

Izme{tawe vodotoka vr{i se fazno i parcijalno po

sektorima koje je u odre|enom vremenskom trenutku neop-

hodno dislocirati, radi osloba|awa prostora za odre|eno

eksploataciono poqe.

Na osnovu raspoloìve tehni~ke dokumentacije, geo-

detskih snimawa i detaqne prospekcije terena, obim i po-

loàj do sada izvedenih regulacionih radova i sada{we i

budu}e stawe vodotoka i regulacionih objekata prikazano

je po fazama.


POÊTNI VREMENSKI PRESEK

Reka Kolubara

Regulacioni elementi izme{tenog korita Kolubare koji su izgra|eni u á fazi regulacije, su slede}i:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– podu`ni nagib dna korita i = 0,35 ‰ – kota forlanda na nizvodnom kraku

regulacije 83,93 mnm– kota dna na nizvodnom kraju – kota forlanda na uzvodnom kraku

regulacije 83,00 mnm regulacije 92,08 mnm– kota dna na uzvodnom kraju

regulacije 85,62 mnm – ukupna duìna regulisanog korita 4646 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ostali regulacioni elementi:

a. preko odlagali{ta poqa „Tamnava – Istok”

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– {irina dna regulisanog glavnog

korita b = 20,00 m – {irina krune nasipa b’ = 8,00 m– nagib kosina obala glavnog korita m = 4 – rezervno nadvi{ewe krune nasipa

iznad maksimalnog nivoa vode 2,3 – 3,0 m– osovinski razmak nasipa B= 165,00 m – duìna korita preko odlagali{ta 3130 m– nagibi unutra{we i spoqne

kosine nasipa m1,2 = 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

b. van zone rudarskih radova

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


korita b = 16,00 m – {irina krune nasipa b’= 4,00 m– nagib kosina obala glavnog korita m = 2 – Rezervno nadvi{ewe krune nasipa

iznad maksimalnog nivoa vode 1,2 m– osovinski razmak nasipa B= 140,00 m – duìna korita na originalnom terenu 1516 m– nagibi unutra{we i spoqne


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Elementi trase osovine regulisanog korita reke Kolubare – á faza

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Teme Y X D ν α R TG ΔL B––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

T0 441 960,00 926 695,00

370,74 190 05 51

T1 441 895,00 926 330,00 33 18 58 750,00 224,41 436,11 32,85

1149,49 223 24 50

T2 441 105,00 925 495,00 61 55 14 280,00 167,98 302,60 46,52

453,47 161 29 35

T3 441 248,94 925 064,98 18 27 11 850,00 138,07 273,76 11,14

595,98 179 56 46

T4 441 249,50 924 469,00 4 25 48 0,01 0,00 0,00 0,00

850,6 175 30 58

T5 441 316,00 923 621,00 15 03 47 2200,00 290,87 578,38 19,14

505,11 160 27 11

T6 441 485,00 923 145,00 23 25 54 790,00 163,83 323,08 16,81

601,41 137 01 17

T7 441 895,00 922 705,00 34 00 22 620,00 189,59 367,98 28,34

192,35 171 01 39

T8 441 925,00 922 515,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Obodni kanal oko PK „Veliki Crqeni’’:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– {irina dna regulisanog glavnog korita b = 2,00 m – kota dna na nizvodnom kraju regulacije max 1,5 m– nagib kosina obala korita m = 1,5 – kota dna na uzvodnom kraju regulacije 87,14 mnm– podu`ni nagib dna korita i = 0,93 ‰ – duìna kanala 90,10 mnm– dubina kanala 2880 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Elementi trase obodnog kanala oko PK „Veliki Crqeni”

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Teme Y X Teme Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

T1 7 442 010.29 4 926 544.04 T15 7 442 317.88 4 925 799.11

T2 7 442 012.22 4 926 450.07 T16 7 442 416.23 4 925 781.01

T3 7 442 020.95 4 926 400.31 T17 7 442 514.58 4 925 762.92

T4 7 442 026.26 4 926 365.78 T18 7 442 513.52 4 925 656.53

T5 7 442 038.17 4 926 328.08 T19 7 442 516.42 4 925 248.44

T6 7 442 051.52 4 926 283.57 T20 7 442 555.81 4 924 855.30

T7 7 442 059.86 4 926 253.42 T21 7 442 557.50 4 924 820.83

T8 7 442 071.77 4 926 210.44 T22 7 442 566.92 4 924 674.03

T9 7 442 079.34 4 926 154.42 T23 7 442 587.64 4 924 245.80

T10 7 442 085.72 4 926 110.04 T24 7 442 590.06 4 924 195.76

T11 7 442 098.59 4 925 995.12 T25 7 442 594.18 4 924 148.69

T12 7 442 142.88 4 925 911.16 T26 7 442 591.62 4 924 016.93

T13 7 442 189.54 4 925 822.71 T27 7 442 602.62 4 923 971.23

T14 7 442 219.53 4 925 817.20

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Kolektor – uliv u Kolubaru:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– pre~nik kru`nog kolektora D = 1,60 m – kota dna cevi na uzvodnom kraju kolektora 91,70 mnm– podu`ni nagib dna cevi i = 5,68 ‰ – duìna kolektora 264 m– kota dna cevi na nizvodnom

kraju kolektora 90,20 mnm––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Elementi trase veznog kolektora Stari Pe{tan – Kolubara

Vezni kolektor Stari Pe{tan – Kolubara

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Teme Y X Teme Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

T1 7 441 939.17 4 922 535.21 T3 7 442 109.80 4 922 535.72

T2 7 442 072.89 4 922 544.96 T4 7 442 220.81 4 922 504.92

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

VREMENSKI PRESEK 2010.

Reka Kolubara

Regulacioni elementi izme{tenog korita Kolubare koji }e biti izgra|eni u áá fazi regulacije su slede}i:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– podu`ni nagib dna korita i = 0,30 ‰ – kota forlanda na nizvodnom kraku

regulacije 91,00 mnm– kota dna na nizvodnom kraju regulacije 84,30 mnm – kota forlanda na uzvodnom kraku

regulacije (kota terena) ~96,00 mnm– kota dna na uzvodnom kraju regulacije 85,10 mnm – ukupna duìna regulisanog korita 2,58 km––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


a. preko odlagali{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


korita b = 24,00 m – {irina krune nasipa b’ = 8,00 m– nagib kosina obala glavnog korita m = 4 – Rezervno nadvi{ewe krune nasipa iznad

maksimalnog nivoa vode 2,3 – 3,0 m– osovinski razmak nasipa B = 165,00 m – duìna korita preko odlagali{ta 1,92 km– nagibi unutra{we i spoqne


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


korita b = 20,00 m – {irina krune nasipa b’=4,00 m– nagib kosina obala glavnog korita m = 2 – Rezervno nadvi{ewe krune nasipa iznad

maksimalnog nivoa vode 1,2 m– osovinski razmak nasipa B=140,00 m – duìna korita na originalnom terenu 0,66 km– nagibi unutra{we i spoqne kosine

nasipa m1,2 = 2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Elementi trase regulisanog korita r. Kolubare – áá faza

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Osovina korita Osovina korita

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Teme Y X R (m) Teme Y X R (m)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

T1KIIf 7440386,44 4921123,52 T5KIIf 7441229,63 4922806,11 0

T2KIIf 7440322,20 4921657,50 180 T6KIIf 7441484,57 4923036,12 410

T3KIIf 7440595,42 4922009,97 535 T7KIIf 7441428,75 4923303,42

T4KIIf 7440935,88 4922378,71 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Reka Pe{tan

Regulacioni elementi izme{tenog korita reke Pe{tan koji }e biti izgra|eni istovremeno sa regulacijom Kolubare –

áá faza, su slede}i:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– ukupna duìna regulisanog korita 1,607 km – nagib kosina obala glavnog korita m = 2

– podu`ni nagib dna korita i = 1,00 ‰ – osovinski razmak nasipa B = 44,00 m– kota dna na nizvodnom kraju regulacije 92,49 mnm – nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m1,2 = 2

– kota dna na uzvodnom kraju regulacije 94,30 mnm – {irina krune nasipa b’ = 4,00 m– {irina dna regulisanog glavnog korita b = 6,00 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Elementi trase regulisanog korita r. Pe{tan – „Dowi Pe{tan’’

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


T1PDp 7440128,25 4920489,07 T5PDp 7440955,73 4920074,96 0

T2PDp 7440188,22 4920322,12 300 T6PDp 7441172,85 4920044,32 0

T3 PDp 7440434,67 4920222,66 0 T7PDp 7441590,35 4920006,96

T4PDp 7440620,86 4920156,88 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Regulacioni elementi kanala za uvo|ewe vodotoka Jaruga i Stari Pe{tan u Kolubaru, su slede}i:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– podu`ni nagib dna korita i = 1,72 ‰ – {irina dna regulisanog glavnog korita b = 2,00 m– kota dna na nizvodnom kraju regulacije 89,60 mnm – nagib kosina obala glavnog korita m = 1,5

– kota dna na uzvodnom kraju regulacije 93,90 mnm – dubina korita h = 1,5

– ukupna duìna regulisanog korita 2,501 km––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

VREMENSKI PRESEK 2015.

Reka Kolubara

Regulacioni elementi izme{tenog korita Kolubare koji }e biti izgra|eni u ááá fazi regulacije, su slede}i:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



a. preko odlagali{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– duìna regulisanog korita 2,38 km – kota forlanda na uzvodnom kraku

na odlagali{tu regulacije (kaskada nizvodno) 93,00 mnm– podu`ni nagib dna korita i = 0,30 ‰ – nagib kosina obala glavnog korita m = 4

– {irina dna regulisanog glavnog korita b = 24,00 m – nagibi unutra{we i spoqne


– kota dna na nizvodnom kraju regulacije 84,00 mnm – osovinski razmak nasipa B = 165,00m– kota dna na uzvodnom kraju regulacije

(kaskada nizvodno) 84,75 mnm – {irina krune nasipa b’ = 8,00 m– kota forlanda na nizvodnom

kraku regulacije 91,00 mnm – kaskada na km 2+380, hk = 2,00 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– duìna regulisanog korita na 3,283 km – kota forlanda na uzvodnom kraku

originalnom terenu (zaseku) regulacije 98,90 mnm– podu`ni nagib dna korita i = 0,65 ‰ – nagib kosina obala glavnog korita m = 3

– {irina dna regulisanog glavnog korita b = 20,00 m – nagibi unutra{we i spoqne kosine

nasipa m1,2 = 2

– kota dna na nizvodnom kraju 86,75 mnm – osovinski polurazmak osovina korita

regulacije (kaskada uzvodno) – nasip ka kopu B = 70,00 m– kota dna na uzvodnom kraju regulacije 88,85 mnm – {irina krune nasipa b’ = 4,00 m– kota forlanda na nizvodnom kraku

regulacije (kaskada uzvodno) 93,00 mnm – kaskada na km 5+663, hk = 2,00 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Elementi trase regulisanog korita r. Kolubare – ááá faza

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


T1KIIIf 7441293,26 4923910,98 T4KIIIf 7438741,48 4922698,55 1460

T2KIIIf 7441304,44 4923673,50 285 T5KIIIf 7438741,48 4920079,04 1550

T3KIIIf 7440973,62 4923119,71 1025 T6KIIIf 7438770,01 4919729,88

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Reka Pe{tan

Regulacioni elementi izme{tenog korita reke Pe{tan – ju`ni obodni kanal oko PK „Ju`no poqe”, koji }e biti izgra-

|eni istovremeno sa regulacijom Kolubare – ááá faza, su slede}i:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– ukupna duìna regulisanog korita od u{}a u Kolubaru do pruge

Beograd – Bar kao kona~no re{ewe (odnosno trasa do 2020. godine) 3,476 km (5,400 km)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

a. Pe{tan od u{}a u Kolubaru do u{}a Lukavice

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– duìna regulisanog korita 1,510 km – dubina minor korita h = 3,50 m– podu`ni nagib dna korita i = 0,30 ‰ – nagib kosina obala glavnog korita m = 2– kota dna na nizvodnom kraju regulacije 92,10 mnm – osovinski razmak nasipa B = 44,00 m– kota dna na uzvodnom kraju regulacije 92,60 mnm – nagibi unutra{we i spoqne kosine

nasipa m1,2 = 2

– {irina dna regulisanog glavnog korita b = 6,00 m – {irina krune nasipa b’ = 4,00 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


b. Pe{tan od u{}a Lukavice do pruge Beograd – Bar

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– duìna regulisanog korita 1,966 km – dubina minor korita h = 3,50 m– podu`ni nagib dna korita i = 1,10 ‰ – nagib kosina obala glavnog korita m = 2

– kota dna na nizvodnom kraju regulacije 92,60 mnm – osovinski razmak nasipa B= 43,00 m– kota dna na uzvodnom kraju regulacije 94,10 mnm – nagibi unutra{we i spoqne kosine

nasipa m1,2 = 2

– {irina dna regulisanog glavnog korita b = 5,00 m – {irina krune nasipa b’ = 4,00 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Elementi trase regulisanog korita reke Pe{tan – ju`ni obodni kanal

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

osovina korita

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


T1jp 7438770,01 4919729,88 T5jp 7440760,91 4918351,93 0

T2jp 7438791,03 4919472,62 390 T6jp 7442774,37 4918294,51 0

T3jp 7439817,37 4918561,85 610 T7jp 7443268,91 4918288,91 75

T4jp 7440334,44 4918358,56 620 T8jp 7443362,34 4918194,47

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Regulacioni elementi kanala za uvo|ewe vodotoka Jaruga i Stari Pe{tan u Kolubaru, su slede}i:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– podu`ni nagib dna korita i = 1,72 ‰ – {irina dna regulisanog glavnog korita b = 2,00 m– kota dna na nizvodnom kraju regulacije 88,72 mnm – nagib kosina obala glavnog korita m = 1,5

– kota dna na uzvodnom kraju regulacije 89,59 mnm – dubina korita h = 1,5


Elementi trase regulisanog kanala Jaruge i Starog Pe{tana

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

osovina korita

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Teme Y X Teme Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

T1cv 7442717,90 4921792,13 T4cv 7441459,30 4923047,63

T2cv 7442742,60 4923006,89 T5cv 7441178,98 4923466,70

T3cv 7442459,50 4923046,97

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Reka Lukavica

Reka Lukavica je desna pritoka Kolubare, u koju se uli-

va na km 39+000. Reka Lukavica samo mawim delom prola-

zi kroz teritoriju KO Vreoci i to pri u{}u u Kolubaru.

Maksimalni proticaj na u{}u je Q1%= 64,5 m3/s. Trajawe

velikih voda je oko 1,5 dana.

Lukavica }e u planskom periodu biti regulisana jedno-

stavnim skra}ivawem toka i ukqu~ewem u novo korito re-

ke Pe{tan.

3. Pravila za parcelaciju

Na planskom podru~ju se mewa postoje}a katastarska

parcelacija radi formirawa parcela za izgradwu javnih

objekata (saobra}ajnih, vodoprivrednih, energetskih i dru-

gih infrastrukturnih) na javnom gra|evinskom zemqi{tu.

Gra|evinske parcele se formiraju na osnovu validnog i

aùriranog katastarskog plana i projekta geodetskog obe-

leàvawa, a prema overenom urbanisti~kom projektu, koji

sadrì i projekat parcelacije u skladu sa urbanisti~kim

planom. Urbanisti~ko re{ewe parcelacije u urbanisti~-

kom projektu prikazuje se u razmeri 1 : 2.500 s obzirom na

veli~inu povr{ine kompleksa, ali u skladu sa urbanisti~-

kim i tehni~kim re{ewima (na osnovu idejnih re{ewa iz

tehni~ke dokumentacije) planirane izgradwe datim kao si-

tuacioni prikaz u odgovaraju}oj razmeri i proverenim na

aùriranoj topografskoj podlozi u razmeri 1 : 1.000.

Planom se utvr|uju slede}a pravila za formirawe gra-

|evinskih parcela:

– u okviru planskog podru~ja izdvojene su povr{ine kao

potceline (od 1 do 5) u prostornoj celini „Infrastruk-

turni koridor” sa karakteristi~nim osnovnim namenama i

posebnim urbanisti~kim karakteristikama, a po principu

uspostavqawa urbanisti~kih celina sa istim pravilima

gra|ewa;

– formirawe gra|evinskih parcela se obavqa prema

stvarnoj dinamici realizacije planirane izgradwe, dina-

mici pribavqawa zemqi{ta u javnu svojinu i progla{ewa

kao javno gra|evinsko;

– poloàj novoformiranih gra|evinskih parcela de-

finisan je granicom izme|u pojedinih potcelina, odnosno

razdelnim linijama prema susednim prostornim celinama

druge namene i unutra{wim regulacionim linijama odno-

sno postoje}om regulacijom infrastrukturnih objekata ko-

ji se zadràvaju; i

– gra|evinske parcele predvi|ene urbanisti~kim pla-

nom formiraju se preparcelacijom (na ve}em broju kata-

starskih parcela obrazuje se jedna parcela) i ispravkom

granica susednih katastarskih parcela na na~in kako se to

utvrdi u urbanisti~kom projektu.

Gra|evinske parcele koje }e se formirati za potrebe iz-

gradwe ili rekonstrukcije infrastrukturnih sistema u in-

frastrukturnom koridoru obuhvataju katastarske parcele:

1) gra|evinska parcela 1 (Potcelina 1– deo)

cele – k. p. br. 384/2, 384/3, 402/2, 447/1, 447/3, 448, 451/1,

454/2, 455/2, 456/1, 456/2, 456/3, 457/1, 457/2, 459/2, 461, 462/2,

462/7, 462/8, 462/10, 462/11, 462/13, 463/1, 463/3, 463/4, 464/1,

464/3, 464/4, 464/5, 465/1, 465/2, 462/5, 617/3, 618/3, 619/2, 619/3,

620/2, 621/1, 621/3, 621/4, 621/5, 621/6, 622/1, 622/2, 622/3, 622/4,

623/3, 623/6, 623/7, 626, 627/1, 627/2, 627/3, 627/4, 627/5, 629/3,

631/1, 634/4, 635/1, 635/2, 635/3, 635/9, 635/10, 635/11, 635/12,

635/13, 635/14, 635/15, 635/16, 635/17, 635/18, 636/3, 636/4, 639/2,

650/2, 858/2, 858/7, 858/8, 858/9, 858/10, 858/13, 858/14, 858/15,

858/16, 858/18, 858/19, 858/20, 858/21, 858/22, 858/23, 858/24,

858/25, 858/26, 858/28, 858/29, 858/30, 862/1, 862/4, 862/5, 862/6,

863, 864/1, 864/2, 864/3, 864/4, 867/1, 867/2, 867/3, 867/4, 868,

869/1, 869/2, 869/3, 870/1, 870/2, 870/3, 871, 872/1, 872/2, 872/3,

873/1, 873/2, 874, 875, 876/1, 876/2, 876/3, 889/2, 890/1, 890/2,

890/3, 890/4, 890/5, 891, 892/1, 892/2, 898/1, 898/2, 898/3, 898/4,

1053, 1090/3, 1090/4, 1090/6, 1113/1, 1113/5, 1113/6, 1113/7,

1113/8, 1113/10, 1113/11, 1114/1, 1114/2, 1115, 1116/1, 1116/2,

1116/3, 1116/4, 1116/5, 1117/1, 1118/1, 1118/2, 1119/2, 1120/1,

1120/2, 1121, 1123/1, 1133, 1135/1, 1136/1, 1136/2, 1137/1, 1137/2,

1138/1, 1138/6, 1138/7, 1139/1, 1139/2, 1140/1, 1141/1, 1141/3,

1141/5, 1142/1, 1142/2, 1142/3, 1142/4, 1142/5, 1143, 1144/1,

1144/2, 1144/3, 1144/4, 1144/5, 1149/3, 1149/4, 1150/1, 1150/2,

1151, 1152/1, 1152/2, 1153, 1154/1, 1154/2, 1154/3, 1155, 1156,

1157/1, 1157/2, 1178/2, 1188/1, 1188/2, 1188/3, 1188/4, 1188/5,

1188/6, 1188/7, 1188/8, 1189/1, 1189/2, 1190/1, 1190/2, 1191, 1192,

1259/2, 1260/1, 1260/2, 1262/1, 1262/2, 1262/3, 1262/4, 1262/5,

1262/6, 1262/7, 1263/1, 1263/4, 1263/7, 1263/8, 1263/9, 1263/10,

1264/1, 1265/1, 1265/2, 1265/3, 1265/4, 1266/1, 1266/2, 1266/3,

1266/4, 1266/5, 1266/6, 1267/1, 1267/2, 1268/1, 1268/2, 1268/3,

1269/2, 1270/1, 1788/3, 1788/4, 1788/5, 1789, 1790/2, 1790/3,

1790/4, 1790/5, 1790/6, 1790/7, 1790/8, 1790/9, 1790/10, 1791/1,

1791/2, 1791/3, 1791/4, 1791/5, 1791/6, 1791/7, 1879/1, 1879/2,

1879/3, 1880/1, 1880/2, 1881/2, 1881/3, 1882, 1883/1, 1883/2,

1883/3, 1883/4, 1884/1, 1884/2, 1885/1, 1885/2, 1885/3, 1886,

1887/1, 1887/2, 1887/3, 1887/4, 1888, 1889, 1890/1, 1890/4, 1891,

1892/1, 1892/2, 1892/3, 1893, 1894/1, 1894/2, 1895, 1896, 1899/1,

1899/2, 1900/1, 1900/2, 1901/1, 1901/2, 1901/5, 1901/6, 1901/7,

1902, 1903, 1904, 1905, 1906/1, 1906/2, 1907/1, 1907/2, 1907/3,

1907/4, 1907/5, 1908/1, 1908/2, 1909/1, 1909/2, 1909/3, 1914/2,

1915/2, 1915/3, 1915/5, 1915/6, 1915/7, 1915/8, 1915/9, 1915/10,

2067/1, 2067/3, 2069/1, 2069/2, 2070, 2071/1, 2071/2, 2072, 2073,

2074, 2078, 2079, 2080/1, 2080/2, 2080/5, 2081/1, 2081/2, 2082,

2083, 2084/1, 2084/2, 2087, 2088/1, 2088/2, 2089, 2090/1, 2090/3,

2090/4, 2090/5, 2090/6, 2090/7, 2091/2, 2091/3, 2091/5, 2091/6,

2092/1, 2092/2, 2094, 2095, 2096/1, 2096/2, 2097/1, 2097/3, 2097/4,

2097/5, 2097/6, 2097/7, 2097/8, 2098/1, 2098/2, 2099/3, 2100, 2101,

2102/1, 2102/3, 2102/4, 2336, 2337, 2338, 2339/1, 2339/2, 2339/3,

2340, 2342, 2344, 2345, 2346, 2347, 2349/1, 2349/2, 2349/3,

2349/4, 2349/6, 2350, 2351/1, 2351/2, 2352, 2353/1, 2353/5, 2354/1,

2354/2, 2355/1, 2355/2, 2355/4, 2355/7, 2355/8, 2355/9, 2355/10,

2355/11, 2355/12, 2355/13, 2355/14, 2355/15, 2355/16, 2368/1,

2368/4, 2408/2, 2412/1, 2415/2, 2417, 2588 i 2589,

deo k. p. br. 620/1, 623/1, 623/4, 858/31, 905/4, 1178/1,

1179/1, 1179/3, 1082, 1259/1, 1261/4, 1266/8, 1912/1, 2367/1,

2409/1 i 2416 (sve KO Vreoci);

2) gra|evinska parcela 2

(Infrastrukturni koridor, Potcelina 1– deo)

cele – k. p. br. 368/2, 367/2, 369/1, 369/2, 370/3, 371/3,

373/1, 374/1, 374/3, 374/4, 375/1, 375/2, 376, 377, 378/1, 378/2,

378/3, 379/1, 379/2, 379/3, 380/1, 380/2, 381/1, 381/2, 382/1,

382/2, 383, 384/1, 385/1, 385/2, 385/3, 385/4, 385/5, 385/6, 397/2,

397/3, 397/4, 401/1, 401/2, 401/3, 401/4, 401/5, 442/2, 443/2,

444/2, 445/2, 446/2, 447/4, 447/5, 449/1, 449/2, 450/1, 450/2,

451/2, 451/3, 451/4, 451/5, 451/6, 462/9, 463/2, 464/2, 629/1,

629/2, 630, 631/2, 631/3, 634/2, 634/3, 639/1, 639/3, 639/4, 639/5,

639/6, 639/7, 639/8, 639/9, 639/10, 639/11, 639/12, 641/1, 641/2,

641/3, 641/4, 641/5, 641/6, 641/7, 641/8, 641/9, 641/10, 641/11,

652, 904/2, 905/2, 905/3, 906, 2377/1, 2409/2, 2409/3 i 2409/4,

deo – k. p. br. 905/4, 2409/1 i 2416 (sve KO Vreoci);


(Infrastrukturni koridor, Potcelina 2 )

cele – k. p. br. 368/3, 369/2, 369/4, 370/1, 370/2, 370/4, 372,

454/1, 455/1, 458, 459/1, 460, 462/1, 462/3, 462/4, 462/5, 462/6,

462/12, 462/14, 462/15, 465/3, 465/4, 465/6, 465/7, 466/1, 466/2,

466/3, 466/4, 466/5, 467/1, 468, 469, 473, 474, 476/4, 476/5,

476/6, 477/1, 477/2, 477/3, 477/4, 479, 480/1, 480/2, 481/3, 481/5,

482/1, 482/2, 482/3, 483/2, 484/1, 484/2, 485/1, 485/2, 486/1,

486/2, 486/3, 487, 488, 489, 490, 491, 513/1, 513/2, 514/1, 514/2,

524, 525, 526, 527, 529/1, 529/2, 530/1, 530/2, 531/1, 531/2,

531/3, 531/4, 531/5, 532, 533/1, 533/2, 534/1, 534/2, 535/2, 536/1,

536/2, 541/2, 541/3, 547/1, 547/2, 548/1, 548/2, 549/1, 549/2,

549/3, 550, 551, 553, 554/3, 555/1, 555/2, 555/3, 555/4, 555/5,

555/6, 555/7, 555/8, 555/9, 555/10, 558, 559/1, 555/2, 564/2, 565,

566/1, 566/2, 566/3, 566/4, 567/1, 567/2, 567/3, 567/4, 568/1,

568/2, 569, 570, 571, 572, 573, 574, 575, 576, 577/1, 577/2, 578,

579, 580/1, 580/2, 581, 585/1, 585/2, 585/3, 585/4, 586/3, 588,

589/3, 591/1, 591/2, 591/5, 591/9, 591/10, 594/1, 594/2, 594/3,

595/1, 595/2, 595/3, 595/4, 595/5, 595/6, 595/7, 596, 597, 598,

599, 600/1, 600/2, 600/3, 600/4, 601/1, 601/2, 602/1, 602/2, 603/1,

603/2, 604, 605, 606/1, 606/2, 606/3, 607, 608/1, 608/2, 609/2,

609/3, 610/1, 610/2, 610/3, 610/4, 611, 612, 635/5, 635/6, 635/7,

701, 702, 703/1, 703/2, 704, 705/1, 705/2, 706, 707/1, 707/2,

707/3, 707/4, 707/5, 708, 709/1, 709/2, 710/1, 710/2, 712/1, 712/2,

712/3, 713, 714, 714/1, 714/2, 715/4, 715/5, 715/1, 715/2, 715/3,

715/5,716/1, 716/2, 717/1, 717/2, 718/1, 718/2, 719/1, 719/2, 720,

722/1, 952/1, 1462/1, 1462/3, 1462/4, 1462/5, 1462/6, 1462/12,

1462/14, 1462/15, 2362/1, 2377/3, 2385, 2421/1, 2421/2, 2421/3,

2421/4, 2422, 2423, 2424/1, 2424/2, 2424/3, 2424/4, 2424/5,

2424/6, 2425, 2426/1, 2426/2, 2426/3, 2427, 2428, 2429/1, 2429/2,

2429/3, 2429/4, 2429/5, 2430/1, 2430/2, 2430/3, 2430/4, 2431,

2432, 2433, 2434/1, 2434/2, 2434/3, 2435/1, 2435/2, 2436, 2437,

2438, 2439, 2440, 2441/1, 2441/2, 2441/3, 2441/4, 2441/5, 2441/6,

2442/1, 2443, 2444/1, 2445/1, 2446, 2447, 2448, 2449, 2450/1,

2450/2, 2451, 2452, 2453/1, 2453/2, 2453/3, 2454/1, 2454/2,

2454/3, 2455/1, 2455/2, 2455/3, 2456/2, 2456/3, 2457/1, 2457/2,

2457/3, 2457/4, 2457/5, 2458, 2459, 2460, 2461/1, 2461/2, 2461/3,

2461/4, 2461/5, 2461/6, 2461/7, 2461/8, 2461/9, 2462/1, 2462/2,

2462/3, 2462/4, 2463, 2464, 2465, 2466, 2467/1, 2467/2, 2468/1,

2468/2, 2469/1, 2469/2, 2470, 2471/1, 2471/2, 2471/3, 2471/4,

2472/1, 2472/2, 2472/3, 2472/4, 2473, 2474/1, 2474/2, 2474/3,

2475/1, 2475/2, 2476/1, 2476/2, 2477/1, 2477/2, 2478, 2479,

2480/1, 2480/2, 2480/3, 2481, 2482/1, 2482/2, 2482/3, 2484, 2485,

2486, 2487/1, 2487/2, 2488, 2489, 2490, 2491, 2492, 2493/1,

2493/2, 2494, 2495, 2496, 2497, 2498, 2500, 2501/1, 2501/2,

2501/3, 2501/4, 2501/5, 2502, 2503, 2504, 2505, 2506, 2507, 2508,

2509, 2510, 2511, 2512, 2513/1, 2513/2, 2514/1, 2514/2, 2515,

2516, 2517, 2520, 2521, 2522/1, 2522/2, 2523, 2524, 2525/1,

2525/2, 2525/3, 2525/4, 2525/5, 2580/1, 2580/2, 2582 i 2799,

deo 565, 589/1, 589/2, 590/1, 613/2, 721/1, 722/2, 2362/1,

2384, 2385, 2420/13, 2421, 2483, 2527, 2528/1, 2528/2, 2529/1,

2529/ 2, 2530/2 i 2585 (sve KO Vreoci);


(Infrastrukturni koridor, Potcelina 3)

cele – k. p. br. 2924, 2925, 2926, 2927, 2928, 2929, 2930,

2931, 3066/1, 3066/3, 3066/4, 3092, 3093/1, 3093/2, 3094, 3095,

3096, 3097, 3098/1, 3099, 3100, 3101, 3102, 3103, 3104, 3105/1,

3105/2, 3106, 3107, 3108, 3126, 3127, 3128, 3129, 3130, 3131,

3132, 3134, 3135, 3141, 3142, 3143, 3144, 3145, 3146, 3147,

3148, 3149, 3150, 3151, 3152, 3153, 3154/1, 3154/2 ,3155, 3156,

3157, 3158, 3159, 3542, 3543, 3544, 3545, 3546, 3547, 3548,

3549, 3550, 3551, 3552/1, 3552/2, 3553/1, 3553/2, 3554/1, 3554/2,

3555/1, 3555/2, 3556/1, 3556/2, 3557/1, 3557/3, 3558/1, 3558/2,

3559, 3560/1, 35560/2, 3561, 3562, 3563, 3564, 3565, 3566, 3567,

3568, 3569, 3570, 3571, 3574/2, 3590/1, 3590/2, 3591, 3592, 3593,

3594/1, 3594/2, 3594/3, 3595, 3596/1, 3596/2, 3597/2, 3598/2,

3599, 3600, 3601/1, 3601/2, 3602, 3603/1, 603/2, 603/3, 603/3,

604/1, 604/2, 604/3, 605/1, 605/2, 605/3, 606, 3607, 3608, 3609,

3610, 3611, 3612, 3622, 3631/2, 3632/1, 3632/2, 3634, 3646/1,

3646/2, 3647/1, 3647/2, 3647/3, 3648, 3649/1, 3649/2, 3650/2 i

3651,

deo – k. p. br. 2923, 5776, 5786, 5777, 3078/2, 3178/2, 3541,

3590/2, 3627, 3628/1, 3628/2, 3631/1, 3635, 3637, 3638, 3645,

3667/2 i 5785 (sve KO [opi});


(Infrastrukturni koridor, Potcelina 4)

cele – k. p. br. 635/12, 635/14, 635/16, 644, 645, 647, 648/2,

649/2, 649/3, 649/4, 876/1, 879/2, 879/3, 880, 884/1, 884/4, 884/5,

884/7, 885, 886/1, 886/2, 886/3, 886/4, 886/5, 887/1, 887/2, 887/3,


Goca

Highlight

Goca

Highlight

Goca

Highlight

Goca

Highlight

888, 893, 894, 895, 896, 900, 902/1, 902/2, 903/1, 903/2, 903/4,

903/5, 904/1, 907/1, 907/2, 907/3, 908/1, 908/2, 908/3, 909, 911/1,

911/2, 911/3, 912/1, 912/2, 913, 1082, 1083/2, 1083/3, 1083/4,

1083/5, 1084, 1085, 1086, 1089/2, 1089/4, 1090/1, 1090/2, 1090/5,

1091, 1092, 1099/1, 1099/2, 1100/2, 1101/1, 1101/2, 1102/2,

1103/2, 1103/3, 1111/5, 1111/7, 1113/2, 1113/3, 1113/4, 1119/1,

1125, 1128, 1129/2, 1129/3, 1129/4, 1129/5, 1130/1, 1131, 1132/1,

1132/2, 1132/3, 1132/4, 1132/5, 1134/1, 1134/2, 1134/3, 1134/4,

1140/2, 1140/3, 1140/4, 1140/5, 1140/6 i 2360/13,

deo – k. p. br. 650/1, 2366, 2068/2 i 1141/4 (sve KO Vreoci);


(Infrastrukturni koridor, Potcelina 5 – deo)

cele – k. p. br. 411/2, 412/4, 414/5, 414/6, 414/7, 414/8,

415/1, 415/2, 415/3, 415/4, 415/5, 415/6, 415/7, 415/8, 415/9,

415/10, 415/11, 516/1, 516/2, 528, 530, 534/2, 535/1, 535/2, 535/3,

536/1, 536/2, 536/3, 537/1, 537/2, 537/3, 537/4, 538/1, 538/2,

538/3, 538/4, 538/5, 538/6, 539/1, 539/2, 541, 542/1, 542/2, 542/3,

543, 559/1, 559/2, 559/3, 577/1, 577/2, 578/1, 578/2, 592/2, 592/4,

592/5, 593, 595, 596/1, 596/2, 597, 598/2, 599, 600, 601, 603,

604/1, 604/2, 604/3, 605/1, 605/2, 605/3, 606/2, 606/3, 607/1,

607/2, 607/3, 608, 609/1, 609/2, 609/3, 4,609/5, 609/6, 609/7,

615/1, 615/2, 615/3, 615/4, 616, 617, 618, 619/1, 619/2, 630/2,

603/3, 631/1, 631/2, 631/4, 631/5, 631/6, 631/7, 632/1, 632/2,

632/3, 632/4, 632/5, 632/6, 632/7, 632/8, 632/9, 633/2, 635/4,

635/6, 635/7, 635/8, 635/9, 635/10, 636/1, 636/2, 636/3, 659/1,

659/2, 660, 661/1, 661/2, 662/1, 662/2, 663, 668/1, 668/3, 681,

682, 683, 684/1, 684/2, 685, 686, 687/1, 687/2, 687/3, 687/4,

687/5, 687/6, 687/7, 687/8, 687/9, 687/10, 688/1, 688/2, 729,

730/1, 730/2, 966, 968, 969/2, 969/4, 970/2, 970/3, 971, 972, 973,

974/2, 974/3, 974/4, 975/1, 975/2, 975/3, 976/1, 1002/1, 1002/2,

1003/1, 1003/2, 1004, 1005, 1006/1, 1006/2, 1007, 1012/3, 1012/5,

1013/1, 1013/3, 1013/4, 1013/5, 1013/6, 1013/7 i 2877/1,

deo– k. p. br. 598/1, 658/1, 2781, 2784, 2898 i 2903 (sve KO

[opi});


(Potcelina 5 prostorne celine „Ju`no poqe”– deo)

cele – k. p. br. 2922, 2933, 2934, 2935, 2936, 2937, 2938,

2939, 2940, 2941, 2942, 2943, 2944, 2945, 2946, 2947, 3001,

3002, 3003, 3005, 3006, 3078/1, 3079/1, 3079/2, 3080, 3081, 3082,

3083, 3084, 3085, 3086, 3087, 3088, 3089, 3090, 3091, 3109,

3110, 3111, 3112, 3113, 3114, 3115, 3116, 3117, 3118, 3119,

3120, 3121, 3122, 3123, 3124, 3125/1, 3125/2, 3133, 3136/1,

3136/2, 3137, 3138/1, 3128/2, 3139/1, 3139/2, 3140, 3557/2, 3572,

3573, 3574/1, 3575, 3577, 3578/1, 3578/2, 3579/1, 3579/2, 3580,

3581 i 3582/1,

deo 2576, 3078/2, 3541, 5776, 5777, 5786 (sve KO [opi}).

Po zavr{etku izgradwe planiranih objekata izvr{i}e

se deoba gra|evinskih parcela na pojedina~ne zemqi{ne

~estice radi uvo|ewa u evidenciju nepokretnosti novih ka-

tastarskih parcela po korisni~kom principu, odnosno na

osnovu zakonom regulisane nadle`nosti na odràvawu i

upravqawu na pojedinim infrastrukturnim objektima i si-

stemima. Deoba gra|evinske parcele se moè utvrditi ur-

banisti~kim projektom i sprovesti na osnovu projekta geo-

detskog obeleàvawa, ako su ispuweni uslovi za primenu

pravila parcelacije i regulacije iz urbanisti~kog plana.

Gra|evinska parcela se moè deliti parcelacijom do

minimuma utvr|enog primenom pravila o parcelaciji tako

da obuhvata zemqi{ni pojas objekta, zemqi{te potrebno za

odràvawe objekta i za{titni pojas kada je isti propisan

odgovaraju}im normativima.

Gra|evinske parcele na povr{inama koje su u reìmu

javnog gra|evinskog zemqi{ta a namewene su za izgradwu

pojedina~nih infrastrukturnih linijskih objekata (u ko-

ridoru planiranog vrelovoda u Potcelini 4 prostorne ce-

line „Poqe D”, javne naseqske saobra}ajnice ~ija se re-

konstrukcija predvi|a i dràvni put u naseqenom mestu u

novoj regulaciji u prostornoj celini „Privredno– indu-

strijska zona Vreoci”) formiraju se promenom granica su-

sednih katastarskih parcela prema pravilima za izgradwu

i ure|ewe Urbanisti~kog plana, na na~in kako se to utvr-

di u odgovaraju}em urbanisti~kom projektu.

Parcelacija zemqi{ta u reìmu ostalo gra|evinsko

zemqi{te u prostornoj celini „Privredno-industrijska

zona Vreoci” vr{i se prema slede}im pravilima za for-

mirawe gra|evinskih parcela:

– u okviru prostorne celine izdvojene su povr{ine sa

karakteristi~nim osnovnim namenama i posebnim urbani-

sti~kim karakteristikama a prema zate~enom na~inu kori-

{}ewa (lokacije L1– L12);

– najmawi deo prostora koji zadovoqa uslove i namewen

je za izgradwu jesu lokacije prikazane na Karti broj 9, pri

~emu se pod izgradwom podrazumeva izgradwa infrastruk-

turnih objekata, rekonstrukcija i zamena postoje}ih obje-

kata visokogradwe;

– gra|evinske parcele (lokacije predvi|ene urbani-

sti~kim planom) formiraju se preparcelacijom (na ve}em

broju katastarskih parcela obrazuje se jedna parcela) i is-

pravkom granica susednih katastarskih parcela na na~in

kako se to utvrdi u urbanisti~kom projektu;

– u slu~aju kada se gra|evinske parcele formiraju pre-

parcelacijom, tako da se na ve}em broju katastarskih parce-

la u okviru dve katastarske op{tina formira jedna gra|e-

vinska parcela, ona se formira iz delova, tako da se izvr-

{i preparcelacija za podru~je svake katastarske op{tine

pojedina~no i imenuje i obeleì nova katastarska parcela;

– gra|evinske parcele predvi|ene planom imaju pristup

na javnu saobra}ajnicu preko pristupnih puteva koji imaju

karakter javnih povr{ina i prikqu~ak na tehni~ku infra-

strukturu; i

– urbanisti~kim projektom se moè utvrditi i sprove-

sti na osnovu projekta geodetskog obeleàvawa, deoba gra-

|evinske parcele radi uvo|ewa u evidenciju nepokretno-

sti, ako su ispuweni uslovi za primenu pravila parcelaci-

je i regulacije iz urbanisti~kog plana.

4. Posebna pravila za izgradwu i ure|ewe prostora

4.1. Razvoj rudarsko-energetsko-industrijskog kompleksa u Vreocima

Za realizaciju planiranih re{ewa ure|ivawa i kori-

{}ewa zone, predvi|aju se slede}e aktivnosti:

– utvr|ivawe programske orijentacije proizvodnih po-

gona;

– infrastrukturno i komunalno opremawe nedostaju-

}im instalacijama i objektima (vodosnabdevawe, odvo|ewe

otpadnih voda, poboq{awa u tretmanu/pre~i{}avawu ot-

padnih voda, izgradwa i ure|ewe parking prostora za put-

ni~ka vozila, izgradwa kamionskog terminala, ure|ewe ze-

lenih povr{ina, eventualna izgradwa gasovoda, i dr.);

– izme{tawe dela infrastrukturnih instalacija i

objekata zbog {irewa povr{inskih kopova (izme{tawe de-

la ì~are za transport ugqa, izgradwa ‘{qakovoda’ iz po-

gona Prerade, izgradwa sistema za pre~i{}avawe otpad-

nih voda, izme{tawe dela elektromreè i dr.);

– iseqavawe 40 doma}instava iz privredne zone {to bi

omogu}ilo pro{irewe parcela postoje}ih korisnika zone

(transformacija stambene u privredne i infrastrukturne

namene), tj. omogu}ilo parcelaciju zemqi{ta;

– eventualno obezbe|ewe logisti~ke podr{ke (skladi-

{ta, i sl.);

– obezbe|ewe zajedni~kih centralnih (prate}ih) sadr-

àja (slu`ba odràvawa objekata i infrastrukture, po-

slovne usluge (bankarske, {pedicija, po{ta i dr.) i sl.;

– obezbe|ewe aùrnog katastra svih i utvr|ivawe pri-

padaju}ih parcela svakog preduze}a posebno na podru~ju

privredno-industrijske zone; ove aktivnosti su zna~ajne i

radi okon~awa deobnog bilansa izme|u RB Kolubara i

ostalih ne/zavisnih privrednih dru{tava, kao i zbog pred-

stoje}eg procesa privatizacije dela proizvodnih kapacite-

ta postoje}ih privrednih aktera;

– sanacija, modernizacija, revitalizacija i poboq{a-

we teku}eg i investicionog odràvawa postoje}ih objeka-

ta u privredno-industrijskoj zoni;


– primena mera za smawewe nepovoqnih uticaja na ì-

votnu sredinu i dr.

S obzirom na to da se privredno-industrijska zona nala-

zi u eksploatacionom podru~ju, zbog potencijalne mogu}no-

sti izme{tawa zone posle 2020. godine, na ovom prostoru

nije dozvoqena izgradwa novih industrijskih, poslovnih i

drugih gra|evinskih objekata trajne vrednosti. Mogu}a je

adaptacija i rekonstrukcija postoje}ih objekata i postavqa-

we monta`nih objekata kontejnerskog tipa za prate}e aktiv-

nosti. Lokacija oko crkve Pokrov sv. Bogorodice ure|uje se

prema uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture.

Neophodno je u okviru izrade studijske i tehni~ke do-

kumentacije za povr{inske kopove proveriti bezbednost

objekata u ovoj zoni zbog sniàvawa nivoa podzemnih voda

u okolini kopova.

4.2. Stanovni{tvo, javne slu`be i stanovawe

4.2.1. S t a n o v n i { t v o

Obezbe|ivawe adekvatnih uslova ìvqewa, s obzirom

na to da mali deo stanovni{tva ostaje da ìvi na Plan-

skom podru~ju, zasniva}e se na planovima razvoja Velikih

Crqena. Stanovni{tvo koje se preseqava uklapa}e se u

razvojne planove naseqa gde se bude naseqavalo. To se pre

svega odnosi na Lazarevac, gde }e se prema procenama pre-

seliti oko 50% stanovni{tva Vreoca.

Opadawe nivoa reprodukcije stanovni{tva u Vreocima,

kao i planirana preseqewa intenzivira}e proces starewa.

Starewe stanovni{tva ima nekoliko direktnih posledica na

karakteristike privre|ivawa i programe socijalne za{tite:

– proporcionalno smawivawe kontingenta radno spo-

sobnog stanovni{tva i uve}awe kontingenta starijih gru-

pa, koje }e u takvim okolnostima morati da produàvaju

svoj radni vek;

– o~ekuje se produàvawe radne aktivnosti starijih sta-

novnika, u modalitetima prilago|enim wihovim radnim, kva-

lifikacionim i zdravstvenim sposobostima; u takvim okol-

nostima, razvojne programe treba prilagoditi sposobnosti-

ma i interesima ove starosne grupe, putem kojih se obezbe|u-

je wihova ekonomska samostalnost i smawuje potreba za za-

{titnim programima socijalnog zbriwavawa i pomo}i; i

– promene u strukturi i organizaciji rada javnih slu-

`bi u sektoru zdravstvene i socijalne za{tite, i wihovo

prilago|avawe specifi~nim potrebama starih.

4.2.2. J a v n e s l u ` b e

S obzirom na to da do 2012. godine svi objekti javnih

slu`bi ne}e biti izme{teni iz naseqa Vreoci, forme or-

ganizacije ovih slu`bi na planskom podru~ju bi}e ostvare-

ne u dogovoru izme|u PD RB „Kolubara” i nadle`nih slu-

`bi op{tine.

Pred{kolska za{tita dece

U periodu do 2012. godine obezbediti normalne uslove

za rad postoje}e pred{kolske ustanove u Vreocima.

Nakon izme{tawa de~ije ustanove (2012) i procene da

nema mogu}nosti za organizovawe pred{kolske za{tite u

nasequ treba uvesti organizovan (specijalizovani) prevoz

dece do pred{kolske ustanove u Lazarevcu, Velikim Crqe-

nima ili nekom drugom nasequ u okolini, u kojem postoje

kvalitetni i raspoloìvi prostorni kapaciteti.

U skladu sa ovim potrebama i zbog planiranog pove}awa

obuhvata dece pred{kolskim ustanovama, pove}ati kapacite-

te ili izgraditi nove objekte u naseqima predvi|enim za or-

ganizovano preseqewe i/ili potencijalnim lokacijama za

naseqavawe raseqenog stanovni{tva sa planskog podru~ja.

U skladu sa potrebama, pove}ati broj modaliteta orga-

nizovawa i rada pred{kolskih ustanova. U pro{irewu ka-

paciteta pred{kolskih ustanova podsticati partnerski

odnos izme|u lokalne samouprave i privatnog sektora i u

znatno ve}oj meri ukqu~iti privatni i nevladin sektor u

ja~awe kapaciteta pred{kolskih ustanova, a u lokalnoj sa-

moupravi dati prioritet obezbe|ivawu prostora za orga-

nizovawe pred{kolskih ustanova.

Radno vreme pred{kolskih ustanova prilago|avati i

uskla|ivati sa radnim vremenom i potrebama roditeqa.

Gra|evinske, tehni~ke i higijenske standarde i norma-

tive povr{ina pred{kolskih ustanova prilagoditi eko-

nomskim mogu}nostima lokalne zajednice i ciqevima

efikasne organizacije i odràvawa objekata.

Objekte pred{kolskih ustanova prilagoditi za kori-

{}ewe od strane lica u invalidskim kolicima.

Olak{ati i u~initi dostupnim upis deci iz siroma-

{nijih i socijalno iskqu~enih dru{tvenih grupa, naro~i-

to obezbe|ivawem subvencija za upis u privatne vrti}e sa

komercijalnim cenama (u slu~ajevima kada su dràvni uda-

qeni od lokacije stanovawa).

Osnovno obrazovawe

Do 2012. godine obezbediti normalne uslove rada u

Osnovnoj {koli u Vreocima.

Nakon iseqavawa Osnovne {kole (2012) uvesti speci-

jalizovani prevoz za u~enike iz Vreoca do {kole u nekom

nasequ u blizini.

Radno vreme osnovnih {kola uskladiti sa radnim vre-

menom roditeqa, {to podrazumeva prelazak na rad u jednoj

smeni sa organizovanim celodnevnim i/ili produènim

boravkom u svim {kolama.

Pove}ati obuhvat osnovnim obrazovawem dece iz siroma-

{nih porodica, dece sa razvojnim te{ko}ama i romske dece.

Obnovom i rekonstrukcijom objekata osnovnih {kola,

obezbediti relativno ujedna~ene standarde i kvalitet oba-

veznog osnovnog obrazovawa za sve u~enike.

Zdravstvena za{tita

Posle izme{tawa naseqske ambulante iz Vreoca (2015),

stanovnici koji dotad nisu preseqeni kao i stanovnici

koji ostaju u delu naseqa koji je indirektno ugroèn rudar-

skim radovima koristi}e ambulantu u Velikim Crqenima.

Socijalna za{tita

Ukqu~iti {to ve}i broj gra|ana i wihovih udruèwa u

razne programe koji su zna~ajni za razvoj i unapre|ewe ì-

vota lokalne zajednice i pove}awe samonicijative i indi-

vidualne odgovornosti; prioritet ima dono{ewe i ostva-

rivawe konkretnih mera za zbriwavawe i za{titu starih i

socijalno ugroènih lica, dece i odraslih sa posebnim po-

trebama itd.; podsticati i razvijati razli~ite oblike va-

ninstitucionalne za{tite, pomo}i i podr{ke i angaòva-

we nevladinih organizacija u oblasti socijalne za{tite.

4.2.3. S t a n o v a w e

U periodu do planiranog preseqewa, odnosno napu{ta-

wa stambenog objekta doma}instvima }e biti obezbe|eni

normalni uslovi stanovawa, {to podrazumeva:

– odràvawe saobra}ajnica, odnosno saobra}ajne do-

stupnosti delova naseqa;

– uredno snabdevawe pija}om vodom i elektri~nom

energijom i funkcionisawe telekomunikacionih veza;

– funkcionisawe postoje}e toplovodne mreè;

– normalno funkcionisawe objekata sa javnim funkci-

jama do wihovog izme{tawa (ru{ewa), nakon toga obezbe-

|ewe javnih servisa na drugim lokacijama (u Lazarevcu ili

susednim naseqima);

– tehnolo{kim i drugim merama obezbediti zadovoqa-

vaju}i nivo kvaliteta ìvotne sredine u nasequ; i

– obezbediti uslove za preseqewe grobnih mesta iz posto-

je}eg naseqa u vreme i na na~in koji ne}e ugroziti uslove sta-

novawa i uslove rada pred{kolske i {kolske ustanove.

Prilikom formirawa urbanisti~kog koncepta lokaci-

ja za preseqewe ugroènog stanovni{tva neophodno je

imati u vidu slede}e principe:

– lokacija za novo naseqe treba da ima odgovaraju}e

prostorno-urbanisti~ke pogodnosti (saobra}ajni poloàj,

uslove prikqu~ka na infrastrukturne sisteme, kvalitet

sredine i sl.);


– urbanisti~ko re{ewe treba da bude zasnovano na odgo-

varaju}im urbanisti~kim i tehni~kim standardima u pogle-

du infrastrukturnog ure|ewa i opremawa javnim servisima;

– obezbediti na novim lokacijama izgradwu novih ili

uslove za kori{}ewe postoje}ih objekata javnih slu`bi;

– u koncept novog naseqa treba uklopiti, po mogu}stvu,

kulturne, socijalne i druge vrednosti iz postoje}eg naseqa;

– obezbediti boqe komunalne standarde u odnosu na po-

stoje}e naseqe;

– formirati/ponuditi razli~ite tipove parcela za po-

rodi~no ili vi{eporodi~no stanovawe; i

– obezbediti i odre|eni broj parcela za doma}instva

koja imaju ili planiraju da razviju neku proizvodwu i iz-

grade poslovni prostor.

4.3. Kori{}ewe i ure|ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta

4.3.1. P o q o p r i v r e d n o z e m q i { t e

i p o q o p r i v r e d a

U skladu sa Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tu, eks-

proprisano poqoprivredno zemqi{te koje je Urbanisti~-

kim planom odre|eno za privremeno zauzimawe povr{in-

skom otkrivkom lignitskih leì{ta, odnosno za trajno

zauzimawe drugim potrebama razvoja rudarstva i energeti-

ke, do privo|ewa planiranoj nameni koristi}e se za poqo-

privrednu proizvodwu, prema slede}im pravilima:

– zabraweno je ispu{tawe i odlagawe opasnih i {tet-

nih materija na poqoprivrednom zemqi{tu i kanalima za

navodwavawe i odvodwavawe;

– zabraweno je kori{}ewe biolo{ki nerazgradive fo-

lije na obradivom poqoprivrednom zemqi{tu;

– u ciqu smawewa nepovoqnih uticaja rudarstva na sta-

we ìvotne sredine, obavezna je primena odgovaraju}ih

protiverozionih mera za{tite poqoprivrednog zemqi{ta,

ukqu~uju}i zabranu se~e pojedina~nih i grupnih stabala

{umskog drve}a i `buwa na oranicama i du` vodotoka; i

– projektom rekultivacije odre|uju se mere za privo|e-

we uni{tenog poqoprivrednog zemqi{ta u stawe wegove

pre|a{we biolo{ke produktivnosti, radi kori{}ewa u

poqoprivredi ili za obavqawe drugih ekosistemskih i so-

cijalnih funkcija.

Re{avawe problema kori{}ewa i za{tite poqopri-

vrednog zemqi{ta, zasniva}e se na sintezi prirodnih

faktora, stvorenih potencijala i ograni~ewa, prema op-

{tim pravilima u Tabeli 1.

Osnovnu teritorijalnu jedinica ure|ewa ~ini, po pra-

vilu, deo planske prostorne potceline, koji do 2020. godi-

ne ne}e biti zauzet {irewem kopova. Ako to zahtevaju pri-

rodni uslovi ili tehnolo{ki razlozi rudarske/infra-

strukturne prirode, jedinica ure|ewa moè da obuhvati

dve ili vi{e susedne planske potceline. Pri tome je oba-

vezno definisati uslove i podsticaje za davawe poqopri-

vrednog zemqi{ta na privremeno kori{}ewe do privo|e-

wa planiranoj nameni, putem zakupa, koncesija i drugih

vidova nevlasni~kih prava, a na potesima koji nisu plani-

rani za zauzimawe u nepoqoprivredne svrhe, tako|e, pod-

sticaje za kontinuirano obra|ivawe i namensko kori{}e-

we poqoprivrednog zemqi{ta, radi smawewa {tetnog uti-

caja eksploatacije lignita na biodiverzitet i druge pri-

rodne vrednosti planskog podru~ja.


Tabela 1: Pravila ure|ewa atara za osnovne namene kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kriterijumi povoqnosti Ratarstvo i povrtarstvo Vo}waci i vinogradi Livade i pa{waci

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Op{ti kriterijumi

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.1. Bonitet zemqi{ta (klase) I i II I – IV I – V––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.2. Nagib terena u % 0 – 5 0 – 5 0 – 15

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.3. Nadmorska visina u metrima 500 500 900

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.4 Klima Sredwa godi{wa

temperatura u Sº > 11 > 11 > 9

Visina padavina

u vegetacionom periodu

u mm 500 500 500

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.5. Ure|ewe Oblik 1 : 2 1 : 2 1 : 2

parcela Veli~ina u ha/broj

dana pregona 2 i vi{e 2 i vi{e > 2 ha/30 dana

Udaqenost od

sme{taja/ekonomskog

centra u km 1 – 3 1 – 3 1 – 5

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.6 Stepen pogodnosti za navodwavawe á i II I i II I – IV––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Specifi~ni kriterijumi

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2.1. Ekspozicija Ju`na i isto~na Ju`na i isto~na Ju`na, zapadna

i isto~na

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2.2. Uslovi za transport/{irina

prolaza u m Tvrdi put Tvrdi put 2 – 4 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2.3. Vetrovi m/sek. 0 – 5 0 – 5 –

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2.4. Geometrijski oblik parcele Pravougaonik, trapez Pravougaonik trapez Pravougaonik

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2.5. Pravci redova zasada – Jug – sever –

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2.6. Posebna ograni~ewa – Iskqu~ivo izvan terena

{irewa kopova –

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.3.2. [ u m e i { u m s k a z e m q i { t a

Plan kori{}ewa i za{tite {uma i {umskih zemqi{ta

~ini sastani element aktivnosti usmerenih na ograni~a-

vawe nepovoqnih teku}ih uticaja rudarsko-energetskih ak-

tivnosti na stawe lokalne ìvotne sredine i ìvog sve-

ta, uz istovremeno obezbe|ivawe uslova za budu}e ozeqewa-

vawe i unapre|ivawe ukupnih ekolo{kih performansi

planskog podru~ja, prema slede}im, prostorno i vremenski

diferenciranim pravilima:

– na svim lokacijama koje nisu odre|ene za zauzimawe

rudarskim aktivnostima i prate}im infrastrukturnim ra-

dovima, korisnik eksproprijacije je obavezan da obezbedi

organizacione i finansijske uslove za sprovo|ewe efika-

snih mera za{tite i sanacije postoje}ih i degradiranih

{umskih povr{ina, kao i za po{umqavawe svih klizi{ta

i drugih nestabilnih terena, plitkih, erodiranih i dru-

gih degradiranih zemqi{ta;

– na terenima koji su odre|eni za zauzimawe povr{in-

skom otkrivkom lignitskih leì{ta, izme{tawe vodotoka

i infrastrukture, zabrawuje se se~a {uma i drugih grupa-

cija vi{egodi{weg drvenastog rastiwa do vremena otpo-

~iwawa planiranih radova;

– pri izvr{avawu zakonske obaveze rekultivacije pro-

stora na kojima se vr{i eksploatacija mineralnih sirovi-

na, prioritet ima po{umqavawe padina koje nastaju nakon

prolaska kopa, u prvom redu, u ciqu za{tite od erozije; i

– po{umqavawe pepeli{ta, jalovi{ta i deponija komu-

nalnog i industrijskog otpada treba da bude usmereno na

povezivawe svih zelenih povr{ina u sistem, preko linij-

skog zelenila ili na drugi na~in.

Planom se insistira na stvarawu sistema prirodnih,

pejza`nih i za{titnih {uma i drugih slobodnih zelenih

povr{ina koje }e odgovoriti razli~itim namenama uz od-

govaraju}e na~ine i uslove kori{}ewa. Po{umqavawe }e

se sprovoditi na osnovu dugoro~nih i sredworo~nih pro-

grama i odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije, prema slede-

}im prioritetima:

– po{umqavawe deposola nepogodnih za rekultivaciju

zemqi{ta u poqoprivredne svrhe, kao i svih erodiranih i

degradiranih zemqi{ta;

– o~uvawe zelenih povr{ina namewenih javnom kori-

{}ewu, na kojima se razvijaju specifi~ni sadràji od zna-

~aja za lokalno stanovni{tvo do vremena preseqewa, a ka-

snije za poboq{awe radne sredine tokom eksploatacije

lignitskih leì{ta;

– sve postoje}e javne zelene povr{ine u delu planskog

podru~ja koji nije ugroèn osnovnim i prate}im rudar-

skim aktivnostima, zadràvaju se kao sastavni i neodvoji-

vi delovi ambijenta; ove prostore je potrebno urediti na

na~in da postanu istinski estetski, humani i oblikovni

prate}i elementi namena u okviru kojih se nalaze;

– vo|ewe ra~una o visokim estetskim, humanim i obi~aj-

no-kulturnim standardima novog grobqa, koje se ure|uje

kao parkovska povr{ina, kako bi se dobio uredan i inten-

zivno ure|ivan izgled prostora;

– odràvawe i ure|ivawe zelenih povr{ina u sklopu

poslovno-industrijske zone u funkciji za{tite od izvora

zaga|ewa, za{tite od buke, izolovawa ili maskirawa poje-

dinih objekata i sl., uz vo|ewe ra~una o iskori{}avawu

ovih prostora za odmor i rekreaciju radnika, u izlo`bene

svrhe i sl.;

– uvaàvawe zna~aja zelenila unutar porodi~nog (indi-

vidualnog) stanovawa, koje zauzima najve}u povr{inu u

sklopu gra|evinskog podru~ja;

– zone prirodnog pejzaà se planski ne tretiraju na ni-

vou urbanisti~kog planirawa, ali predstavqaju zna~ajan

pejza`ni i ekolo{ki elemenat koji se na terenima izvan

neposrednih rudarskih radova ne sme uni{tavati, zbog wi-

hove va`ne uloge u za{titi zemqi{ta od erozije i bujica,

stabilizaciji slabih zemqi{ta, odràwu mikroklimat-

skih uslova i sl.

Za{titno zelenilo se formira uz saobra}ajnice ~iji

profili dozvoqavaju linearno formirawe zelenila, sa

primarnim ciqem za{tite od zaga|ewa, ali i povezivawa

zelenila svih kategorija u sistem. Kod primarnih saobra-

}ajnica obavezni su dvostrani drvoredi, poèqno sa pra-

te}im zelenilom (travwaci, nisko rastiwe). Hortikultur-

no opremawe i ure|ivawe treba predvideti onim vrstama

koje poseduju listove velikih povr{ina, ne generi{u tvr-

de i te{ke plodove i ne lu~e veliku koli~inu medne rose.

Pri izboru vrsta za uli~no zelenilo treba voditi ra~una

da budu prilago|ene uslovima rasta u uli~nim profilima

(otpornost na zbijenost tla, vodni kapacitet zemqi{ta,

pra{inu i gasove).

Ure|ewe povr{ina oko javnih objekata treba da bude de-

korativno, na visokom estetskom nivou sa ciqem da se is-

takne va`nost samih objekata. Ozelewavawe se sprovodi

primenom autohtonih i odgovaraju}ih alohtonih vrsta, s po-

sebnom pa`wom na ure|ewe prilaza kompleksu, isticawe

reklamnih i informacionih tabli, uz ostale elemente kao

{to su klupe, korpe za otpatke i svetlosna infrastruktura.

[irina za{titnog pojasa kao i izbor zelenila zavisi

od karaktera proizvodwe, vrste i koncentracije {tetnih

materija, nivoa buke, protivpoàrnih zahteva i drugih fak-

tora koji se utvr|uju procenom uticaja na ìvotnu sredinu.

4.4. Za{tita prirode i rekultivacija degradiranih povr{ina

4.4.1. Z a { t i t a p r i r o d e i p r i r o d n i h v r e d n o s t i

Svo|ewe negativnih ekolo{kih posledica intenzivne

eksploatacije i transformacije lignita na dru{tveno

prihvatqivu meru, zasniva}e se na slede}im pravilima:

– investitor, odnosno izvo|a~ radova je obavezan da u

toku eksploatacije lignita ili izvo|ewa drugih zemqanih

radova, obrati pa`wu na eventualne paleontolo{ke i ar-

heolo{ke nalaze, a u slu~aju wihovog otkrivawa ili indi-

cija o postojawu, neodlo`no o tome obavesti institucije

nadle`ne za za{titu prirode i prirodnih vrednosti, radi

pa`qivog sakupqawa i adekvatnog odlagawa, a prema po-

trebi i obustave radova;

– ukoliko se naknadno utvrdi prisustvo prirodnih

vrednosti nacionalnog ili regionalnog ranga za koje bi

javni interes zahtevao redukovawe ili eliminaciju plan-

skih namena, investitor, odnosno izvo|a~ radova, ima oba-

vezu da obezbedi meritoran popis/evidenciju prirodnih

vrednosti, procenu gubitaka i mere kompenzacija; u tim

okvirima odgovaraju}a pa`wa se, tako|e, mora pokloniti

identifikovawu ambijenata kulturno-istorijskih vredno-

sti koji mogu dobiti status za{ti}enih okolina nepokret-

nih kulturnih dobara; i

– na delovima prostora, prirodnim objektima i pojavama

za koje se u postupku detaqne i usmerene prirodwa~ke valo-

rizacije, utvrdi da imaju svojstva prirodnog dobra, odnosno

raspolaù osobenim vrednostima prirodnog kompleksa, na-

knadno }e se uspostaviti posebni reìmi za{tite.

Planski ciqevi o~uvawa i unapre|ewa estetike prede-

la u zoni puteva i vodotoka obezbe|uju se utvr|ivawem wi-

hovih za{titnih koridora.

O~uvawe i negovawe estetskih obele`ja predela u okvi-

ru poqoprivrednih i {umskih povr{ina koje do 2020. go-

dine nisu ukqu~ene u rudarsku eksploataciju, obezbedi}e

se vo|ewem ra~una o:

– potkresivawu i kr~ewu vrzina (ìvica) i uklawawu

korova du` me|a i seoskih, {umskih i drugih slu`benih

puteva i odràvawu tih puteva;

– sakupqawu i pa`qivom uklawawu ambalaè od hemij-

skih preparata i mineralnih |ubriva;

– odràvawu {umskog reda;

– sakupqawu i eliminisawu otpadaka poqoprivrednih

proizvoda;

– ~uvawu pojedina~nih ili grupa stabala drve}a na ob-

radivim povr{inama; i

– po{tovawu zabrane odlagawa (bacawa) sme}a, svih vr-

sta otpada (metalnog, staklenog, gra|evinskog materijala)

van mesta odre|enih za te namene.


U skladu s op{tim na~elima utvr|enim Ustavom, za-

{tita prirode i prirodnih vrednosti planskog podru~ja

zasniva}e se na:

– primeni {irokog sistema pravnih, organizacionih,

tehni~ko-tehnolo{kih, biolo{kih, ekonomskih i drugih

mera i aktivnosti;

– oslawawu na doprinose nau~nog i stru~nog rada i

slobodnog gra|anskog delovawa; i

– orijentaciji ka zadovoqewu vi{estrukog javnog inte-

resa u domenu eksponencijalnog rasta potreba za energi-

jom, odnosno mineralnim sirovinama, s jedne strane, i du-

goro~nih egzistencijalnih, nau~nih, obrazovnih, rekrea-

tivnih i op{tekulturnih potreba ~oveka i qudske zajedni-

ce, s druge.

Op{ti interesi i obaveze u oblasti za{tite prirode,

ostvariva}e se kroz me|usobno dopuwavawe pravila i smer-

nica koje se odnose na programe rekultivacije degradira-

nih povr{ina i planove kori{}ewa i za{tite poqopri-

vrednog zemqi{ta i {uma. Pri tome je obavezno vo|ewe ra-

~una o pove}awu prirodne raznovrsnosti planskog podru~-

ja, s jedne strane, i re{avawu institucionalnih, organiza-

cionih, tehni~ko-tehnolo{kih, ekonomskih i sociopsiho-

lo{kih problema vra}awa eksproprisanog zemqi{ta prvo-

bitnim vlasnicima, s druge.

4.4.2. R e k u l t i v a c i j a d e g r a d i r a n i h p o v r { i n a

Planom se postavqa generalno pravilo da se na rekul-

tivisanim povr{inama uspostavi biolo{ki kapacitet, ko-

ji se moè iskoristiti za podizawe {uma, poqoprivred-

nih kultura, dekorativnih zajednica u blizini naseqa, re-

kreativnih centara ili specifi~nih zajednica biotopa na

kopnu i u vodi. Nezavisno od budu}e namene, rekultivaci-

ja mora da formira plodno zemqi{te i otporan biqni po-

kriva~ koji po reproduktivnim sposobnostima ne}e zaosta-

jati za autohtonim zemqi{tem i biqnim vrstama u nepo-

srednom okruèwu.

Efikasno projektovawe i sprovo|ewe rekultivacije,

obezbedi}e se slede}im pristupom:

– detaqna istraìvawa uslova spoqne sredine (pedo-

lo{ka i fitocenolo{ka);

– analiza sastava otkrivke i orografije novonastalih

odlagali{ta;

– tehni~ka rekultivacija – ravnawe terena uz upotrebu

rudarskih ma{ina;

– izbor optimalnih odnosa izme|u poqoprivrednih,

{umskih, dekorativnih i vodnih zajednica, na osnovu de-

taqnih analiza osobina supstrata i uzimawa u obzir ogra-

ni~ewa orografije terena nastale nakon prolaska kopova;

– orijentacija na pribliàvawe strukturi kori{}ewa

povr{ina pre rudarskih radova, s jedne strane, i na uni-

verzalno pove}awe ukupnih pejza`no-ambijentalnih vred-

nosti celog planskog podru~ja, s druge; i

– uspostavqawe sistema ocene i pra}ewa primewenih

mera rekultivacije.

Nakon prolaska kopa reqef je radikalno izmewen, na-

staju specifi~ni oblici koji se rekultiviraju i ure|uju

prema slede}im generalnim smernicama:

– padine se obavezno po{umqavaju, prevashodno, iz za-

{titno-socijalnih razloga;

– terase se, po pravilu, koriste za poqoprivredne kul-

ture, ukoliko ne postoje ozbiqnija agroekolo{ka, ekonom-

ska i prostorno-funkcionalna ograni~ewa;

– u depresijama se formiraju ve{ta~ke vodne akumula-

cije, ~ija se revitalizacija re{ava samorevitalizacijom

ili ve{ta~kim uvo|ewem biotopa flore i faune, uz izbor

vrsta prikladnih budu}oj nameni akumulacije.

Odre|ivawem povr{ina/lokacija za odgovaraju}e vido-

ve biolo{ke rekultivacije, donose se i kona~ne odluke o

dugoro~nim ekolo{kim, pejza`nim i rekreativnim sadr-

àjima prostora, prema slede}im kriterijumima:

– vrsta i kvalitet prethodno obavqene/realno mogu}e

tehni~ke rekultivacije;

– reqef, fizi~ke i hemijske osobine supstrata;

– kompleksni karakter mera agrobiolo{ke rekultiva-

cije, radi formirawa supstrata dobrih fizi~kih i hemij-

skih osobina, koji dozvoqava vra}awe degradiranog ze-

mqi{ta poqoprivrednoj proizvodwi;

– mogu}nosti navodwavawa i druge pogodnosti/ograni-

~ewa za poqopirvredu, odnosno {umarstvo;

– poloàj u odnosu na naseqsku mreù, saobra}ajnice,

re~ne tokove, vodne akumulacije, rudarsko-energetska postro-

jewa i druge industrijske objekte, rekreativne centre i sl.;

– trì{ne i druge ekonomske pogodnosti, ograni~ewa

i rizici; i

– ekolo{ke prednosti i drugi pozitivni uticaji na

okruèwe.

Poseban oblik biolo{ke rekultivacije vezan je za for-

mirawe dekorativnih zajednica u naseqima i wihovoj ne-

posrednoj okolini i u rekreacionim centrima, zatim za

ure|ewe prirodnih rezervata i revitalizaciju ve{ta~kih

mo~vara i jezera. Kad je re~ o dekorativnim zajednicama,

principi rekultivacije su isti kao kod {umske rekultiva-

cije, s tim {to se ve}i zna~aj daje izboru dekorativnih dr-

venastih vrsta, kao i pejza`noj obradi prostora. Funkcio-

nalno i razvojno uskla|ivawe procesa rekultivacije de-

gradiranih povr{ina (direktnim i indirektnim uticaji-

ma rudarstva i energetike) s planskim aktivnostima i me-

rama za za{titu prirodnih vrednosti i za dugoro~no una-

pre|ivawe infrastrukturnih, komunalnih, urbanisti~kih,

pejza`nih, zdravstvenih i drugih socioekonomskih uslova

na planskom podru~ju, zasniva}e se na dugoro~nim i sred-

wero~nim programima i posebnim investicionim projek-

tima, kojima se alternativno razra|uju prikladna tehnolo-

{ka re{ewa, ekolo{ki aspekti, predra~uni investicio-

nih tro{kova, izvori sredstava, trì{ni rizici i neiz-

vesnosti, o~ekivani finansijski i dru{tveni efekti i

dr. Pri tome }e se preduzeti i mere za otklawawe drugih

vidova i/ili uzroka degradacije povr{inskog sloja zemqi-

{ta, prema slede}im prioritetima:

– sanirawe spoqa{nih odlagali{ta zemqi{ta jako

o{te}enih otpadnim vodama, posebno radi efikasne za-

{tite povr{inskih i podzemnih voda;

– za{tita i unapre|ewe/melioracije poqoprivrednih

zemqi{ta i {uma na terenima koji su ugroèni aerozaga-

|ewima, erozijom i drugim vidovima degradacije tla; i

– predeono-pejza`no uobli~avawe rekultivisanih povr-

{ina prema kona~noj viziji ure|ewa prostora na podru~ju

celog Kolubarskog basena nakon zavr{etka eksploatacije

lignitskih leì{ta.

Pejza`no ure|ewe degradiranih povr{ina obuhvata re-

kultivaciju zemqi{ta, revitalizaciju prirode i izgradwu

drugih sadràja, u skladu sa generalnim principom o ob-

navqawu izvornih karakteristika sredine i predela naru-

{enih rudarskim radovima i drugim antropogenim aktiv-

nostima. Mogu}nosti pejza`ne rehabilitacije su u velikoj

meri odre|ene izborom ekolo{ki najmawe nepovoqnih re-

{ewa u fazi tehni~ko-tehnolo{kog projektovawa, u kojoj

se moraju obezbediti:

– ekolo{ka valorizacija svih utvr|enih i predvi|enih

kategorija i celina prirodne sredine, kao i drugih pejza-

`nih osobenosti prostora koje odre|uju, u mawoj ili ve}oj

meri, uspe{an ishod revitalizacije;

– temeqno ispitivawe biolo{kih, posebno pedolo-

{kih i fitocenolo{kih uslova sredine, pra}ewe sastava

otkrivke, kao i rezultata prethodno objavqenih tehni~kih

i biolo{kih radova, koje je neophodno nastaviti;

– paralelno preduzimawe aktivnih i strogo kontroli-

sanih mera za{tite prirode i drugih elemenata pejzaà u

okruèwu, tj. u delovima prostora koji nisu naru{eni ru-

darskim aktivnostima, ali koji se nalaze pod wihovim in-

direktnim uticajem;

– tehnolo{ka re{ewa za selektivno skidawe i odlaga-

we humusnog sloja zemqi{ta, koji ~ini sloèni ìvi or-

ganizam formiran hiqadama godina, od neprocewive eko-

lo{ke, pejza`ne i socioekonomske vrednosti;


– investiciono-tehni~ka dokumentacija za plansko ras-

pore|ivawe zemqi{nih masa i regulisawe hidrolo{kih

uslova u postupku rudarske/tehni~ke rekultivacije, kao va-

àn predusov stabilizacije odloènih supstrata i inte-

gralni deo biolo{ke rekultivacije, u pogledu wenog uspe-

ha i namene kori{}ewa;

– tehnolo{ka re{ewa za spre~avawe emisija {tetnih

materija iz industrijskih i energetskih pogona, deponija

i kopova; i

– vizija pejza`ne rehabilitacije zauzetog prostora na-

kon zavr{etka rudarske eksploatacije.

4.5. Za{tita ìvotne sredine

Za realizaciju planske koncepcije kvaliteta ìvotne

sredine, a u skladu sa ciqevima za{tite ìvotne sredine,

neophodno je ispuniti ve}i broj uslova i sprovesti odgo-

varaju}e mere za{tite ìvotne sredine.

1) Mere spre~avawa i/ili smawewa emisija zaga|uju}ih

materija na izvoru:

– „Toplana” – uraditi rekonstrukciju ili zamenu elek-

trofiltera i predvideti re{ewe za odsumporavawe dim-

nih gasova;

– „Su{ara” – obezbediti mokro otpra{ivawe u su{ari

i klasirnici i ugraditi ure|aj za uklawawe neprijatnih

mirisa;

– „Suva separacija” – obezbediti mokro otpra{ivawe;

– Transport ugqa – ugradwa „Mini-jet” sistema za vlaè-

we ugqa;

– „Mokra separacija” – obezbediti recirkulaciju upo-

trebqenih voda;

– „Metal” – instalirati elektrope} u livnici;

– rekonstruisati i poboq{ati sisteme kanalisawa i

pre~i{}avawa otpadnih voda;

– obezbediti sisteme za oro{avawe prilikom iskopa

ugqa;

– obezbediti sisteme za oro{avawe na deponijama ugqa; i

– pri rekonstrukciji i sanaciji postrojewa primeniti

„najboqe dostupne tehnike” u skladu sa Zakonom o integri-

sanom spre~avawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine.

2) Pravila za za{titu receptora od negativnih uticaja

odnose se na slede}a za{titna odstojawa:

– istovremeno sa planiranim {irewem rudarskih kopo-

va formirati za{titni pojas zelenila {irine minimum

150 m koji }e ublaìti negativne uticaje (buka, vibracije,

aerozaga|ewe) sa kopova na stambene, komercijalne i javne

objekte;

– utvr|uje se neposredna zona za{tite oko bunara za vo-

dosnabdevawe koji nisu ugroèni rudarskim radovima, u

{irini od 10 m u kojoj nisu dozvoqene nikakve aktivnosti

koje nisu u funkciji vodosnabdevawa;

– doma}instva koja su direktno ugroèna razvojem povr-

{inskih kopova, aktivnostima u industrijskoj zoni i u zo-

nama transporta ugqa preseliti na ekolo{ki bezbedne lo-

kacije u skladu sa Programom preseqewa Vreoca; i

– za za{titu od buke treba obzbediti za{titna rastoja-

wa tako da se zadovoqe kriterijumi iz standarda JUS

3.J6.205/1992, kako je dato u Tabeli 2.


Tabela 2: Kriterijumi za za za{titu od buke

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Dopu{teni nivoi spoqa{we buke Leq (dBA)

Zone Opis akusti~ke zone ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Dan No}

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

á îsto stambena podru~ja 55 45

áá Poslovno-stambena podru~ja 60 50

ááá Du` magistralne i regionalnih saobra}ajnica 65 55

áâ Industrijska zona 70 70

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3) Organizacione mere, planovi za{tite i monitorin-

ga ìvotne sredine

– oja~ati stru~ne slu`be zaduène za ìvotnu sredinu

u preduze}ima u Vreocima i u op{tini Lazarevac;

– uvesti sistem upravqawa za{titom ìvotne sredine

prema standardu JUS-ISO 14001;

– uraditi plan za{tite ìvotne sredine, ukqu~uju}i i

plan reagovawa na incidentna i epizodna zaga|ivawa ì-

votne sredine:

– uraditi plan monitoringa kvaliteta vazduha, voda i

zemqi{ta i plan osmatrawa stabilnosti zemqi{ta i obje-

kata u zonama fronta napredovawa kopova;

– uspostaviti sistem monitoringa kvaliteta vazduha u

skladu sa Evropskom direktivom o proceni i upravqawu

kvalitetom ambijentalnog vazduha;2

– uspostaviti sistem monitoringa kvaliteta voda u

skladu sa okvirnom direktivom EU o vodama;3

– sistem monitoringa podzemnih i povr{inskih voda

dopuniti mernim mestima koja su osetqiva sa stanovi{ta

zaga|ivawa izvori{ta vodosnabdevawa;

– uspostaviti automatizovan sistem za pra}ewe i kon-

trolu nivoa podzemnih i povr{inskih voda u zoni kopova

i u podru~ju negativnih efekata sniàvawa nivoa podzem-

nih voda u zoni uticaja kopova;

– uspostaviti sistem za osmatrawe slegawa/pomerawa

tla postavqawem ta~aka trigonometrijske mreè i repera

za osmatrawe {ireg podru~ja, te adekvatno reagovati uko-

liko do|e do pojave o{te}ewa na pojedinim objektima;

– formirati informacioni sistem ìvotne sredine,

koji bi pored rezultata lokalnog sistema monitoringa vo-

dio evidenciju podataka i iz izvora lokalnih i republi~-

kih nadle`nih institucija;

– izraditi registar diverziteta biolo{kih vrsta pod-

ru~ja, kao osnov za projekte biolo{ke rekultivacije degra-

diranih povr{ina i vodotoka;

– obezbediti informisawe javnosti o problemima za-

{tite ìvotne sredine podru~ja; i

– obezbediti u~e{}e javnosti u dono{ewu odluka o re-

{avawu problema za{tite ìvotne sredine, ukqu~uju}i sve

potencijalno ugroène i zainteresovane strane.

4.6. Za{tita spomenika kulture

Prilikom izme{tawa i za{tite, spomenici kulture i

arheolo{ka nalazi{ta zahtevaju posebnu brigu i slede}e

specifi~ne mere:

– u odnosu na zna~aj ba{tine i visoki stepen degrada-

cije lokaliteta, dosledno sprovoditi zakone o rudarstvu i

o spomeni~koj ba{tini;

– dopuniti kategorizaciju i registar kulturne i gradi-

teqske ba{tine;

– obezbediti za{titu do sada upisanih nepokretnih do-

bara, odnosno spomeni~kih vrednosti i, na tim osnovama,

––––––––––

2 Council Directive 96/62EC of 27 September 1996 on ambient air qualityassessment and management.

3 Directive 2000/60/EC of 23. October 2000 establishing a framework forCommunity action in the field of water policy.

preduzeti odgovaraju}e prostorno-planske mere za za{titu

pojedina~nih lokaliteta odnosno objekata;

– voditi urednu evidenciju o objektima i lokalitetima

koji spadaju u spomeni~ko (kulturno) nasle|e na teritori-

ji Vreoca;

– intenzivirati istra`ne radove u delovima podru~ja

koja se ve} angaùju za potrebe REIS-a radi otkrivawa no-

vih i boqeg upoznavawa identifikovanih lokaliteta;

– obezbediti uslove da ne do|e do o{te}ewa objekata i

predmeta vrednog nasle|a prilikom kori{}ewa rudarske

mehanizacije;

– obezbediti stru~ne ekspertize o mogu}em uticaju sada-

{weg i budu}eg razvoja REIS-a na najvrednije spomenike

kulture koji se nalaze u neposrednoj okolini odnosno zo-

ni uticaja REIS-a;

– svi korisnici ovog prostora – posebno RB „Koluba-

ra” – obavezni su da u toku radova imaju blizak kontakt sa

nadle`nim institucijama (u slu~aju nailaska na arheolo-

{ke lokalitete ili materijale, a u smislu zakonske obave-

ze ~lana 37. Zakona o za{titi spomenika kulture);

– mere za{tite i briga o spomenicima sprovode se kon-

tinualno; zbog potrebe da se objekti ukqu~e u svakodnevne

tokove ìvota ovog podru~ja, obezbediti gra|evinske i ko-

munalno-higijenske standarde, kako bi se spomeni~ki

fond prilagodio savremenim potrebama korisnika; re-

konstrukcija ovih objekata mora da bude kontrolisana od

strane odgovaraju}ih stru~nih slu`bi i u skladu sa ovim

smernicama;

– posebnim ekspertizama utvrditi uticaje rudarsko-

prera|iva~kih aktivnosti na objekte, koji su svrstani u ka-

tegoriju od posebnog zna~aja;

– na svim arheolo{kim lokalitetima koji su dati u ar-

heolo{koj analizi moraju se obaviti za{titna arheolo{ka

iskopavawa prema posebnim programima, koji }e biti sa-

~iweni u Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Beo-

grada za svaki navedeni lokalitet;

– na ostalom prostoru gde do sada nisu evidentirani

arheolo{ki nalazi, u slu~aju wihovog otkrivawa prili-

kom izvo|ewa radova, potrebno je obaviti za{titna arheo-

lo{ka istraìvawa;

– u odnosu na rezultate arheolo{kih iskopavawa pome-

nutih lokaliteta, treba predvideti i mogu}nost prezenta-

cije arheolo{kih ostataka;

– investitor izgradwe objekata je duàn da, po ~lanu

110. Zakona o kulturnim dobrima („Slu`beni glasnik RS”,

broj 71/94) obezbedi finansijska sredstva za realizaciju

programa arheolo{kih iskopavawa; i

– obezbediti uslove za izme{tawe i ~uvawe kulturnih do-

bara koja se nalaze u zoni planiranih rudarskih radova; obe-

le`ja narodne arhitekture koji su evidentirani kao deo kul-

turnog nasle|a kao i druge objekte i predmete koji predsta-

vqaju deo istorijskog kulturnog identiteta ovog podru~ja

smestiti u planiranu „zonu spomeni~kog nasle|a Vreoci”.

4.7. Saobra}ajna infrastruktura

Drumski saobra}aj

Zemqi{ni pojas je neprekinuta zemqi{na povr{ina sa

obe strane useka i nasipa {irine 1.0 m mereno na spoqnu

stranu od linije krajwih ta~aka popre~nog profila javnog

puta van naseqenog mesta.

Za{titni pojas je povr{ina zemqi{ta uz zemqi{ni po-

jas, na spoqnu stranu, ~ija {irina. zavisno od kategorije

puta, iznosi: 40.0 m za dràvne puteve á reda – autoputeve;

20.0 m za ostale dràvne puteve á reda; 10.0 m za dràvne

puteve áá reda; i 5.0 za op{tinske puteve.

Pojas kontrolisane gradwe je povr{ina sa spoqne

strane za{titnog pojasa na kojoj se ograni~ava vrsta i

obim izgradwe objekata koji je iste {irine kao i za{tit-

ni pojas.

Prikqu~ak prilaznog puta na javni put moè se gradi-

ti samo uz saglasnost upravqa~a javnog puta. Raskrsnica

odnosno ukr{taj op{tinskog ili nekategorisanog puta i

dràvnog puta moè se graditi samo uz saglasnost nadle-

`nog javnog preduze}a.

Zemqani put koji se prikqu~uje na javni put mora ima-

ti kolovoz sa tvrdom podlogom ili isti kao i javni put

najmawe {irine 5.0 m na 40.0 m za put á reda, 20 m za put áá

reda i 10 m za op{tinski put mereno od ivice kolovoza jav-

nog puta.

Vazdu{ni prostor iznad kolovoza je 7.0 m, a slobodni

prostor iznad kolovoza je 4.5 m.

Upravqa~ javnog puta mora sa vlasnicima susednih par-

cela da sklopi ugovor o kori{}ewu zemqi{ta za objekte

za{tite od voda ili zavejavawa ukoliko ih ne moè raspo-

rediti u zemqi{nom pojasu.

Stacionarni saobra}aj

Za potrebe parkirawa vozila urediti slede}e lokacije:

1) kod pogona Prerade uz put R 201 sa leve strane za put-

ni~ka vozila; na ovoj lokaciji obezbe|eno je 24 parking

mesta na povr{ini od 880 m2;. parkirali{te je izdvojeno

kao posebna povr{ina sa odgovaraju}im pristupom na jav-

ni put; parkirali{te se jednostavno moè pro{iriti za

jo{ oko 30 vozila;

2) kod pogona za proizvodwu gas – betona na sabirnoj

ulici za putni~ka vozila; na povr{ini od 1.745 m2 omogu-

}eno je parkirawe za 81 vozilo;

3) kod Crkve na lokaciji za izme{tawe spomeni~kog

nasle|a Vreoca, za putni~ka vozila; na povr{ini od 808 m2

moè se odloìti 38 vozila; i

4) kod pogona Su{are na slobodnoj povr{ini sa pri-

stupom sa regionalnog puta R 201 za teretna vozila; parki-

rali{te je predvi|eno kao posebno ure|en terminal za te-

retne kamione koji ~ekaju na utovar; uz parking prostor

predvideti i poslovne i sanitarne prostorije; poslovni

prostor iskoristiti za slu`bu za prijavqivawe za utovar

i formirawe liste ~ekawa a koja bi bila u vezi sa svim

utovarnim mestima i kolskim vagama; parkirali{te je ta-

ko organizovano da su smerovi za dolazak vozila i odlazak

na utovar razdvojeni u zoni parkirawa; povr{ina je 9.500

m2 i na woj se moè organizovati parkirawe za 25 kamio-

na sa prikolicom i 25 kamiona sa tovarnim sandukom; u

ovaj broj nije ura~anat i broj vozila koja formiraju red

(oko 10 vozila); parkirali{te moè biti opremqeno i iz-

laznom rampom.

@elezni~ki saobra}aj

Pru`ni pojas je zemqi{ni prostor izme|u koloseka

kao i prostor sa strane koloseka min 8.0 m od ose kolose-

ka (6.0 m u naseqenom mestu). To je prostor za sme{taj ko-

lose~nih kapaciteta i objekata u funkciji odvijawa èle-

zni~kog saobra}aja.

Za{titni pru`ni pojas je zemqi{ni pojas sa obe stra-

ne pruge, {irine 200 m, ra~unaju}i od ose krajwih kolose-

ka. U za{titnom pojasu svi objekti moraju se graditi tako

da ne ugroze odvijawe èlezni~kog saobra}aja a ve}i objek-

ti i hidrotehni~ki objekti moraju imati saglasnost i

uslove javnog preduze}a koje upravqa prugom.

Ukr{tawe pruge i puta je samo na pru`nom prelazu ko-

ji ne moè biti u nivou ukoliko je put á reda i u rejonu sta-

ni~nog platoa.

Paralelno vo|ewe puta i pruge je pod uslovom da je naj-

blià ta~ka konstrukcije gorweg stroja puta na min 8.0 mod ose najblièg koloseka.

4.8. Telekomunikacije

Polagawe kablova

Telekomunikacioni kablovi polaù se u rov iskopan u ze-

mqu. Bakarni kablovi se polaù neposredno u rov, a za opti~-

ke kablove se prethodno u rov polaù cevi PE Ø 32–40 mm, u koje se kasnije uvla~i (uduvava) opti~ki kabl.


Rov se kopa na dubini od 1m, od nivelete terena, u na-

seqenom mestu i na dubini od 1,2 m, van naseqenog mesta,

za III kategoriju zemqi{ta. Za zemqi{ta IV kategorije du-

bina polagawa je 1,0 m, kako u naseqenom mestu, tako i van

wega. Za vi{e kategorije zemqi{ta dubina rova se moè

smawiti, pri ~emu je najmawa dubina 0,6 m. Rov se, po pra-

vilu, postavqa u koridoru saobra}ajnice po mogu}stvu u

putnom zemqi{tu na rastojawu od 3 m od profila puta, ili

u za{titnom pojasu {to bliè putu.

Kada se polaù cevi za opti~ke kablove iste se moraju

nastavqati. Nastavqawe cevi izvr{iti nakon temperatur-

ske stabilizacije, najboqe par dana nakon polagawa. Pri

spajawu cevi geometrijski oblik cevi ne sme biti prome-

wen, a spoj mora da izdrì pritisak od najmawe 6 bar-a.

Nakon postavqawa i nastavqawa cevi u duìni fa-

bri~ke duìne kabla koji treba poloìti, provu}i kroz

cev, vr{i se provera kvaliteta zaptivenosti cevi i spoje-

va i ispitivawe prohodnosti cevi kalibratorom. Poloè-

ne cevi moraju biti zaptivene gumenim ~epovima sve do po-

lagawa, provla~ewa kabla. Nakon polagawa kabla, cevi se

zatvaraju gumenim ~epovima prilago|enim za odre|eni tip

kabla. Mesto zavr{etka cevi mora biti obeleèno, jer se

na tom mestu, kasnije, uvla~i kabl u cev.

Rov se, posle zavr{enog ispitivawa cevi, zatrpava u

slojevima: a) á sloj – sloj peska ili sitne zemqe debqine

od 15 do 20 cm; b) áá sloj – sloj zemqe debqine 30 do 40 cm;

v) opomenska i identifikaciona traka sa oznakom „PTT

kabl”, koja sluì za upozorewe i odre|ivawe trase kabla

tokom odràvawa; i g) ááá sloj – sloj preostale zemqe (od

iskopa rova), s tim da se vi{ak zemqe nanese na trasu.

Trasa kabla se obeleàva betonskim stubi}ima, koji se

postavqaju na svakih 200 do 300 m i na mestima prelaza pre-

ko prirodnih i ve{ta~kih prepreka, sa obe strane prelaza.

Izrada prelaza

Na mestima ukr{tawa trase kabla sa rekama, potocima,

kanalima, putevima, prugama i uop{te na mestima gde kabl

nije pristupa~an i gde ne moè da se izvr{i brza inter-

vencija, kabl se postavqa u cev. Postavqawe kabla u cev se

vr{i i na mestima na kojima je kabl izloèn mehani~kom

optere}ewu. Ako se cevi polaù u zemqu i ako je sloj zemqe

iznad kabla debqi od 60 cm, polaù se RE cevi ili PVCcevi. Na mestima gde kabl prolazi nadzemno, odnosno nije

dovoqno za{ti}en slojem zemqe postavqaju se gvozdeno–

pocinkovane (FeZn) cevi.

Na mestima TT prelaza postavqaju se RE-cevi Ø40, koje tre-

ba nastaviti u kontinuitetu sa cevima koje se polaù u rov.

TT prelazi mogu biti izvedeni bu{ewem, prokopava-

wem ili pravqewem specijalnih konstrukcija, {to zavisi

od va`nosti objekta preko koga se radi TT prelaz i od

uslova koje daje vlasnik objekta.

Prelazi seoskih puteva i potoka, ako ne postoje ve-

{ta~ki objekti, izvodi}e se prokopavawem. Prokopavawe

seoskih puteva vr{i se u jednom potezu. Nakon postavqawa

cevi, rov se zatrpava i zemqa se dobro nabije.

Paralelno vo|ewe i ukr{tawe sa podzemnim

instalacijama

Ukr{tawe opti~kog kabla sa vodovodnom i kanalizacio-

nom mreòm treba izvesti pod uglom od 90º, sa vertikalnim

rastojawem koje ne sme biti mawe od 0,5 m. kod paralelnog

vo|ewa horizontalno rastojawe ne sme biti mawe od 1,0 m.

Ukr{tawe opti~kog kabla i kablovske elektroenerget-

ske mreè treba izvesti pod uglom od 45º tako da opti~ki

kabl bude iznad elektroenergetskog sa min vertikalnim

rastojawem od 0,3 m. Kod paralelnog polagawa horizontal-

no rastojawe ne sme biti mawe od 2,0 m.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa postoje}om TT mreòm

treba izvesti tako da opti~ki kabl bude ispod TT kabla sa

min vertikalnim rastojawem od 0,5 m. Kod paralelnog po-

lagawa horizontalno rastojawe treba da bude 1,0 m, izuzet-

no minimalno 0,5 m gde teren to zahteva.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa gasovodom treba da bude pod

uglom od 90º. Vertikalno odstojawe izme|u opti~kog kabla i

gasovoda pri ukr{tawu treba da bude minimalno 0,3 m. Na

mestu ukr{tawa kabl treba postaviti u za{titnu cev duì-

ne 2 m, a iznad na propisanom rastojawu postaviti {titni-

ke i upozoravaju}u traku. Pri paralelnim vo|ewu, min odsto-

jawe ok i gasovoda, mereno od spoqne ivice kabla do spoq-

ne ivice cevovoda treba da bude 0,5 m. Odstojawe {ahtova od

gasovoda treba da bude min 0,3 m. Iskop u blizini gasovoda

mora se vr{iti ru~no uz obavezno „{licovawe”.

4.9. Elektroenergetska infrastruktura

Pravila gra|ewa

Projektovawe, izgradwa i tehni~ko obezbe|ewe elek-

troenergetskih objekata sprovodi se prema Pravilniku o

tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroe-

nergetskih vodova nazivnog napona od 1 do 400 kV (u daqem

tekstu: Pravilnik) („Slu`beni list SFRJ”, broj 65/88 i

„Slu`beni list SRJ”, broj 18/92), prate}ih tehni~kih pro-

pisa, normativa i preporuka EPS-a i EMS-a.

Pravila za izgradwu i ure|ewe koridora dalekovodi

reda od 10–110 kV obuhvataju slede}e:

– montaà provodnika tipa Al/^ 3h95–150 mm2 za dale-

kvode 35 kV i 110 kV sa odgovaraju}im izolatorskim lan-

cima; za dalekovode 10 kV koriste se provodnici Al/^3h35–70 mm2 sa odgovaraju}im izolatorskim lancima ili/i

potpornim izolatorima koji su kod pribliàvawa ili

prelaska preko va`nijih objekata elektri~no i/ili meha-

ni~ki poja~ani, kao i montaà za{titnog uèta za daleko-

vode naponskog nivoa 35 kV i 110 kV;

– stubovi dalekovoda su~eli~no re{etkasti za napon-

ski nivo 35kV i 110kV, i armiranobetonski za naponski

nivo 10kV ili prema projektnom re{ewu;

– visina svakog stuba se odre|uje idejnim projektom da-

lekovoda, prema lokacionim uslovima i tehni~kim zahte-

vima u vezi sa obezbe|ewem sigurnosnih visina i udaqeno-

sti provodnika, ra~unaju}i pri tome i rezervu u ugibu; kod

ukr{tawa sa va`nijim objektima (javni put, vodotok i sl.)

sigurnosni zahtevi se, dodatno, obezbe|uju za uslove poja~-

nog optere}ewa dalekovoda;

– temeqi stubova su, po pravilu, betonski, kompaktni,

izliveni na lokaciji;

– uzemqewe se izvodi oko svakog stuba; uzemqewe obezbe-

|uje pouzdanu za{titu od udara groma i povratnog preskoka

na provodnike ili za{titno uè; dimenzionisawe uzemqi-

va~a se re{ava prema Pravilniku o tehni~kim normativima

za uzemqewe elektroenergetskih postrojewa nazivnog napo-

na iznad 1.000 â („Slu`beni list SFRJ”, broj 61/96); i

– mere za{tite od zemnog spoja i induktivnog uticaja

na druge objekte odre|uju se prema Pravilniku o tehni~kim

normativima za za{titu elektroenergetskih postrojewa od

prenapona („Slu`beni list SFRJ”, br. 7/71 i 44/76), i dru-

gim tehni~kim propisima, normativima i preporukama

EPS-a i EMS-a.

Uslovi za pristupne puteve i gradili{ta

Za kolski prevoz opreme i delova instalacije dalekovo-

da koristi}e se najkra}i prilazi sa javnih i nekategori-

sanih puteva.

Prelaz(i) neposredno preko poseda i formirawe gra-

dili{ta van izvo|a~kog pojasa su uslovqeni prethodnom

saglasno{}u vlasnika/korisnika. U suprotnom, prema ~la-

nu 6. Zakona o eksproprijaciji („Slu`beni glasik RS”,

broj 53/95) ulazak u posed se obezbe|uje ustanovqewem pri-

vremenog zauzimawa i privremene slu`benosti prolaza.

Uslovi ukr{tawa i pribliàvawa infrastrukturnim

i drugim objektima

Uslovi za ukr{tawe i pribliàvawe elektroenerget-

skih objekata drugim postoje}im objektima je odre|eno


Pravilnikom i saglasnostima vlasnika/korisnika objeka-

ta. Po pravilu, za bliè re{avawe navedenih situacija, u

sklopu glavnog projekta dalekovoda radi se poseban proje-

kat na koji se obezbe|uje saglasnost nade`nog preduze-

}a/korisnika. Projekat pored tehni~kog re{ewa sadrì i

prora~un me|usobnog uticaja u razli~itim reìmima i

uslovima rada.

Ukoliko se propisani/zahtevani uslovi ne mogu ispu-

niti, investitor izgradwe dalekovoda sprovodi odgovara-

ju}e mere tehni~ke za{tite, ukqu~uju}i i izme{tawe lo-

kalnih instalacija. U ovim slu~ajevima, investitor izme-

{tawa/izgradwe elektroenergetskih objekata snosi tro-

{kove u slu~aju demontaè, privremenih iskqu~ewa i dru-

tih intervencija na drugim instalacijama.

Uslovi u odnosu na puteve

Uslovi u odnosu na puteve obezbe|uju se u skladu sa Pra-

vilnikom, pravilima iz Zakona o javnim putevima („Slu`be-

ni glasnik RS”, br. 101/05 i 123/07) i uslovima JP „Putevi

Srbije”, broj 95303-8536/07-2 od 5. decembra 2007. godine.

Uslovi za{tite ìvotne sredine

Izgradwa elektroenergetskih objekata uslovqeni su

primenom savremenih tehni~kih re{ewa i standarda koji-

ma se obezbe|uje za{tita ìvotne sredine. Osnovne mere

za{tite ìvotne sredine obuhvataju: pove}awe sigurno-

snih visina i udaqenosti provodnika, u zavisnosti od zna-

~aja objekata ili aktivnosti u blizini dalekovoda; teh-

ni~ka sigurnost instalacije u celini; i posebno, pouzda-

no uzemqewe i kori{}ewem opreme za brzo iskqu~ewe u

slu~aju akcidenta.

U svim fazama projektovawa i etapama izvo|ewa rado-

va sprovode se slede}e mere za{tite ìvotne sredine:

– dosledno sprovo|ewe planiranog obima i vrste rado-

va, tehnolo{ke dicipline, ograni~ewe radnih aktivnosti

u okviru izvo|a~kog pojasa, po{tovawe tehni~kih propisa,

pravila i uputstava, kao i uslova izdatih od strane nadle-

`nih preduze}a;

– projektnim re{ewem na nivou glavnog projekta, izbo-

rom opreme i kvalitetnim izvo|ewem obezbediti pouzdanu

za{titu od akcidenata, rizika od napona koraka i dodira,

pojave nedozvoqenog nivoa prednapona, i dr.;

– ure|ewe gradili{ta i izvo|ewe radova mora ispuni-

ti kriterijume utvr|ene Pravilnikom o opasnim materija-

ma u vodama („Slu`beni glasnik SRS”, broj 31/81) i Pra-

vilnika o dozvoqenim koli~inama opasnih i {tetnih ma-

terija u zemqi{tu i metodama za wihovo ispitivawe

(„Slu`beni glasnik SRS”, br. 11/90 i 23/94); u slu~aju iz-

livawa goriva i sl. lokacija se mora odmah sanirati, a za-

ga|eno zemqi{te ukloniti na komunalnu deponiju;

– za sanitarne otpadne vode i ~vrsti otpad sa gradili-

{ta, predvideti posebne, mobilne, kontejnere; mesto i na-

~in wihovog pra`wewa re{ava se u dogovoru sa nadle-

`nim komunalnim preduze}em;

– za izvo|a~ke puteve predvideti kori{}ewe postoje}ih

javnih i nekategorisanih puteva, a samo izuzetno i neposre-

dan prelaz preko poqoprivrednog zemqi{ta; kod razvla~e-

wa monta`ne sajle, vodova i prenos opreme potrebno je ko-

ristiti tehniku koja ne o{te}uje trajno zemqi{te i zasade;

– kod iskopa, povr{inski sloj zemqi{ta posebno odlo-

ìti i koristiti ga za zavr{nu prekrivku iskopa; vi{ak

materijala, ukoliko nije vredan, ukloniti sa trase/lokaci-

je na odgovaraju}u deponiju ili lokaciju koju odredi nad-

le`na komunalna slu`ba ili vlasnik/korisnik zemqi{ta;

– nakon zavr{etka zemqanih radova obavezna je nivela-

cija zemqi{ta i ~i{}ewe terena od otpadnog materijala;

– rekultivacija/naknada {tete se sprovodi u svim slu-

~ajevima o{te}ewa (vegetacije i zemqi{ta) nastalih u to-

ku radova;

– izvo|ewe radova predvideti sukcesivno, kako bi se

smawio obim jednovremenog ometawa lokalnih aktivnosti

i mogu}ih akcidenata; po~etak i vreme trajawa radova se

pravovremeno prijavquje nadle`nim preduze}ima, lokalnoj

zajednici i vlasnicima objekata u blizini dalekovoda; i

– za grani~ne vrednosti eksponiranosti elektri~nim i

magnetnim poqem koriste se preporuke Me|unarodne komi-

sije za za{titu od ne-jonizuju}eg zra~ewa (INIRC/ICNIP) iMe|unarodnog udruèwa za za{titu od zra~ewa (IRPA, 1998).

4.10. Toplotna energetika

Pri ure|ewu i izgradwi prostora u granicama plan-

skog podru~ja posebnu pa`wu obratiti na to da se ne ugro-

zi nesmetano obavqawe transporta energetskih fluida,

vrele vode za daqinsko grejawe i vodene pare za tehnolo-

{ke procese i grejawe industrijskog kruga.

Uslovi za ukr{tawe sa putevima

Uslovi u odnosu na puteve obezbe|uju se u skladu sa Pra-

vilnikom, pravilima iz Zakona o javnim putevima („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 101/05 i 123/07) i uslovima JP „Pu-

tevi Srbije”, broj 95303-8536/07-2, 5. decembra 2007. godine

Na ukr{tawima pruge sa lokalnim putevima, puteve po

mogu}stvu premostiti cevnim lukovima vrelovoda, koji }e

ujedno da sluè kao kompenzacione lire za toplotne dila-

tacije. U slu~ajevima kada je neophodno da se cevima pro|e

ispod puta ili pruge, cevi treba da budu poloène u beton-

ski kanal tako da je omogu}ena wihova dilatacija i lak

prilaz radi kontrole i eventualne popravke.

Uslovi za gradili{ta i puteve

Za kolski prevoz opreme i delova instalacije vrelovo-

da koristi}e se najkra}i prilazi sa javnih i nekategori-

sanih puteva.

Prelaz(i) neposredno preko poseda i formirawe gra-

dili{ta van izvo|a~kog pojasa su uslovqeni prethodnom

saglasno{}u vlasnika/korisnika. U suprotnom, prema ~la-

nu 6. Zakona o eksproprijaciji („Slu`beni glasik RS”,

broj 53/95) ulazak u posed se obezbe|uje ustanovqewem pri-

vremenog zauzimawa i privremene slu`benosti prolaza.

Za one korisnike toplote za grejawe koji se nalaze na

trasi sada{weg i budu}eg vrelovoda, predvideti prikqu~-

ke za odvod vrele vode do podstanica za grejawe sekundar-

ne tople vode.

Zabraniti direktno prikqu~ivawe usputnih potro{a~a

na vrelu vodu iz vrelovoda.

Projektovawe i izvo|ewe sistema za daqinsko grejawe

moraju biti u skladu sa vaè}im zakonskim odredbama i

tehni~kim standardima u ovoj oblasti.

Uslovi za{tite ìvotne sredine

Izgradwa objekata sistema daqinskog grejawa, parovo-

da tehnolo{ke pare i pare za grejawe, kao i gasovoda uslo-

vqeni su primenom savremenih tehni~kih re{ewa i stan-

darda kojima se obszbe|uje za{tita ìvotne sredine.

U svim fazama projektovawa i etapama izvo|ewa rado-

va sprovode se slede}e mere za{tite ìvotne sredine:

– dosledno sprovo|ewe planiranog obima i vrste rado-

va, tehnolo{ke dicipline, ograni~ewe radnih aktivnosti

u okviru izvo|a~kog pojasa, po{tovawe tehni~kih propisa,

pravila i uputstava, kao i uslova izdatih od strane nadle-

`nih preduze}a;

– projektnim re{ewem na nivou glavnog projekta, izbo-

rom opreme i kvalitetnim izvo|ewem obezbediti pouzdanu

za{titu od akcidenta;

– ure|ewe gradili{ta i izvo|ewe radova mora ispuni-

ti kriterijume utvr|ene Pravilnikom o opasnim materija-

ma u vodama („Slu`beni glasnik SRS”, broj 31/81) i Pra-

vilnika o dozvoqenim koli~inama opasnih i {tetnih ma-

terija u zemqi{tu i metodama za wihovo ispitivawe

(„Slu`beni glasnik SRS”, br. 11/90 i 23/94); u slu~aju iz-

livawa goriva i sl. lokacija se mora odmah sanirati, a za-

ga|eno zemqi{te ukloniti na komunalnu deponiju;

– za sanitarne otpadne vode i ~vrsti otpad sa gradili-

{ta, predvideti posebne, mobilne, kontejnere. Mesto i na-

~in wihovog pra`wewa re{ava se u dogovoru sa nadle-

`nim komunalnim preduze}em;


– za puteve predvideti kori{}ewe postoje}ih javnih i

nekategorisanih puteva i staza, a samo izuzetno i neposre-

dan prelaz preko poqoprivrednog zemqi{ta; i

– izvo|ewe radova predvideti sukcesivno, kako bi se

smawio obim jednovremenog ometawa lokalnih aktivnosti

i mogu}ih akcidenata. Po~etak i vreme trajawa radova se

pravovremeno prijavquje nadle`nim preduze}ima, lokal-

noj zajednici i vlasnicima objekata u blizini vrelovoda.

Pri projektovawu i izgradwi stambenih naseqa u koji-

ma }e biti naseqeni sada{wi stanovnici MZ Vreoci, tre-

ba pre svega voditi ra~una o postizawu odgovaraju}e gusti-

ne korisnika toplote za grejawe, da bi bilo ekonomski is-

plativo daqinsko grejawe iz sada{weg i budu}ih toplot-

nih izvora. Gustina korisnika toplote za grejawe ne bi

smela da bude mawa od 2 MJ/ha, a poèqne vrednosti gusti-

ne korisnika toplote za na{e podnebqe su iznad 5 MJ/ha.

Osim toga, preporu~uje se da se predvidi i sistem za cen-

tralizovanu pripremu potro{ne tople vode u sklopu toplot-

nog izvora, kao i cevovodi za wen transport jer to znatno

pove}ava stepen korisnosti celog sistema daqinskog greja-

wa, a u svetu, osim toga, ne postoji sistem daqinskog greja-

wa bez istovremene pripreme potro{ne tople vode.

Bazni standard iz oblasti energetske efikasnosti u

zgradarstvu, kao i za projektovawe zgrada u ciqu postiza-

wa optimalnog iskori{}ewa toplotne energije dobijene

iz primarnog goriva je JUS (sada SS) U. J5. 600. Poèqno

je dràti se i propisa i direktiva koje nisu zakonski oba-

vezuju}e, kao i strukovnih preporuka, posebno u vezi sa

energetskom efikasnosti objekata prikqu~enih na sistem

daqinskog grejawa, {to je, sa aspekta ekonomi~nosti, ali

i pouzdanosti sistema izuzetno va`no. Tu se, pre svega, mi-

sli na evropske norme i direktive kao {to je EU direkti-

va 2002/91 EC. OJL 1. Ova direktiva omogu}ava svrstavawe

zgrada, u zavisnosti od wihove namene, u sedam kategorija,

od najboqe (A), do najlo{ije (G). Va`no je pri tom napo-

menuti da sve zgrade iz jedne kategorije nemaju isti nivo

potro{we energije po jedinici povr{ine godi{we, ve} se

ona razlikuje u zavisnosti od namene zgrade. Prose~na

potro{wa finalne energije za grejawe, potro{nu toplu

vodu, klima ure|aje i osvetqewe u EU iznosi oko

100 kwh/m2god (od 60 do 190 kwh/m2god) , dok kod nas

varira izme|u 150 i 290 kwh/m2god (prose~no oko

200 kwh/m2god), {to zna~i i preko dva puta vi{e.

Za poslove propisivawa uslova dobijawa energetske sa-

glasnosti, dozvole za prikqu~ewe na sistem daqinskog

grejawa i kontrole wihovih ispuwewa na teritoriji op-

{tine Lazarevac zaduèno je Javno preduze}e „Toplifi-

kacija”, ~iji je osniva~ GO Lazarevac. Ono je zaduèno i

ovla{}eno za izdavawe energetske saglasnosti za prikqu-

~ivawe na sistem daqinskog grejawa, uravnoteèwe siste-

ma, odràvawe i naplatu naknade za kori{}ewe toplote za

grejawe, kao i za razvoj i unapre|ewe toplifikacije u op-

{tini Lazarevac.

Svi u~esnici u lancu planirawa, projektovawa i izvo-

|ewa radova na gra|evinskim objektima i termotehni~kim

instalacijama grejawa moraju da poseduju odgovaraju}e li-

cence u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu-

`beni glasnik RS”, broj 47, 5.maja 2003. i broj 34, 18. apri-

la 2006. godine).

Oprema i materijali koji se ugra|uju u termotehni~ke

instalacije moraju da poseduju zakonom predvi|enu atestnu

i drugu dokumentaciju (JUS C B5 220 i 221 za cevi i arma-

turu na primer).

Prikqu~ivawe na sistem daqinskog grejawa moè da iz-

vr{i samo po dobijawu upotrebne dozvole gra|evinski obje-

kat ovla{}eno stru~no lice sa odgovaraju}om licencom.

4.11. Ure|ewe vodotoka

Izme{tawe i regulacija prirodnih vodotoka radi ustu-

pawa prostora za povr{insku eksploataciju ugqa, u ve}ini

slu~ajeva po obimu i problematici daleko prevazilazi

klasi~ne zadatke iz oblasti regulacije vodotoka, i to iz

slede}ih razloga:

– otvarawe novih otkopnih poqa, koje je povod za regu-

laciju vodotoka, zahteva wihovo drasti~no izme{tawe van

sada{we trase, dobrim delom i van sopstvenog aluvijona;

– neki izme{teni vodotoci }e tako|e biti u kontaktu

(neposrednoj blizini) sa budu}im otkopnim poqima, pa

prema tome, izme{teni vodotoci, osim {to moraju da budu

projektovani prema principima re~ne hidraulike i inè-

werstva, tako|e moraju uslovno da budu vododrìvi, odno-

sno odgovaraju}im tehni~kim re{ewima mora biti spre~e-

na infiltracija vode iz re~nog korita u kopove i wihovo

dopunsko zavodwavawe;

– vodotoci se u principu moraju izmestiti du` kontura

projektovanih otkopnih poqa, pa wihov poloàj bitno od-

re|uje uslove stabilnosti radnih i zavr{nih kosina kopa

po ~ijem obodu }e biti locirana nova re~na korita;

– izme{tawe vodotoka iz zone povr{inskih kopova

predstavqa spoqnu infrastrukturu otkopnih poqa koja su

prvorazredni kapitalni objekti; i

– dislokacija vodotoka, wihova regulacija ili kontro-

la poplava primenom aktivnih mera u slivu, predstavqaju

zna~ajne zahvate koji i sami za sebe angaùju zna~ajna fi-

nansijska sredstva.

Regulacija vodotoka u funkciji eksploatacije ugqa u

Kolubarskom rudarskom basenu – izme{tawe reka i kon-

trola poplava, predstavqa kontinualni proces koji }e se

odvijati sinhronizovano sa razvojem rudarskih radova i

aktivnosti, do kraja eksploatacionog veka.

Reka Kolubara

Na osnovu sagledavawa pravaca razvoja i dinamike

otvarawa novih povr{inskih kopova, nakon á faze, izme-

{tawe Kolubare }e se generalno odvijati u jo{ dve nared-

ne faze. U obe naredne faze, korito Kolubare }e se delom

trase locirati na unutra{we odlagali{te PK „Tamnava

isto~no poqe”. Formirawe re~nog korita u tim uslovima

zahteva prethodno odlagawe odgovaraju}ih zemqanih masa

rudarskom mehanizacijom, na na~in da se formira koridor

za budu}e re~no korito, koji se mora stabilizaovati i pri-

premiti za formirawe korita reke Kolubare. Izme{tawa

Kolubare u III fazi }e osim toga, jednim delom, du` zapad-

ne konture PK „Ju`no poqe”, biti locirana u zaseku koji

}e se formirati masovnim iskopom, {to tako|e spada u ru-

darske aktivnosti.

Koridor za re~no korito preko PK „Tamnava isto~no

poqe”, mora biti formiran usmerenim odlagawem otkriv-

ke sa susednih otkopnih poqa, PK „Veliki Crqeni”, za IIfazu izme{tawa korita odnosno, sa PK „Ju`no poqe” za

III fazu. Tako stvoren koridor kao antropogeni teren, mo-

ra da zadovoqi potrebne uslove stabilnosti i permeabil-

nosti koje odgovaraju specifi~nostima i osetqivosti

re~nog korita. Koridori za korito Kolubare se formira-

ju sa {irinom planuma od 500 m.

Geomehani~ka svojstva formiranog koridora od jalovi-

ne, wegova konsolidacija i mogu}nosti stabilizacije, za-

vise od visine nasutog stuba kao i vrsta i svojstava usme-

reno odloènih materijala. U principu se prvo vr{i od-

lagawe peskovitih i {qunkovitih partija ~ija konsolida-

cija nije velika i obavqa se u kratkom vremenskom perio-

du. Na taj na~in se stvara bazis koridora na koji se kasni-

je odlaù glinovite partije ~ija se konsolidacija obavqa

u duèm vremenskom periodu i koja je zna~ajna. Zbog toga

koridor za re~ni tok Kolubare, treba formirati sa rezer-

vnim nadvi{ewem ne mawim od 3,0 m.

Zaptivawe re~nog korita se obavezno vr{i celom duì-

nom preko odlagali{ta i predstavqa za{titu od dopun-

skog, nedozvoqenog zavodwavawa odlagali{ta, koridora,

okolnih kopova i objekata. Vodozaptivno oblagawe korita

se vr{i primenom lajnera od kompaktirane gline mini-

malne debqine 1,5 m, kombinovanog sa odgovaraju}om geo-

membranom i balastom od lokalnog materijala debqine

oko 2,0 m koji sluì za za{titu vodozaptivnih elemenata

od re~ne erozije.


Deo trase nove Kolubare u III fazi izme{tawa, du` za-

padne granice PK „Ju`no poqe”, lociran po visokom tere-

nu (i do 20 m vi{em od prirodne doline Kolubare). Na tom

delu, pre klasi~nih regulacionih radova je potrebno ru-

darskom mehanizacijom izvr{iti masovni iskop dela po-

br|a po visini do kote projektovanog planuma, a po dubini

do linije koja obezbe|uje formirawe novog korita Koluba-

re van zapadne granice kopa. Na ovaj na~in bi se formi-

rao zasek i visoki teren sveo na kotu prirodne doline Ko-

lubare i omogu}ilo weno izme{tawe po zadatoj trasi.

Na delu kroz zasek novo korito se locira u specifi~-

nim geolo{kim i hidrogeolo{kim uslovima terena van

prirodnog aluviona i preseca paket alevrita sa prosloj-

cima peska i {qunka. Iz tog razloga je neophodno prime-

niti odgovaraju}e mere za{tite kopa od provirnih voda iz

re~nog korita. Zaptivne mere treba da budu prilago|ene

stvarnim hidrogeolo{kim karakteristikama terena po

trasi novog korita.

áá faza – izme{tawa Kolubare se nadovezuje na á fazu.

Izvodi se u funkciji otpo~iwawa rudarskih radova na PK

„Ju`no poqe” sa severoisto~ne strane, tzv. Poqe „G”.

[irina koridora re~nog korita je 270 m, simetri~no u

odnosu na osovinu korita, u kome su sme{teni osnovno

(minor) re~no korito, forlandi i odbrambeni nasipi.

Unutar koridora su obostrani za{titni pojasevi {irine

10 m u odnosu na spoqnu noìcu nasipa, koji se koriste za

servisne saobra}ajnice i odràvawe re~nog korita. Celo-

kupan re~ni koridor predstavqa vodno zemqi{te u kome se

ne mogu graditi drugi objekti koji nisu u funkciji samog

re~nog toka.

ááá faza – „kroz zasek” – po ovoj varijanti se korito Ko-

lubare izme{ta van eksploatacionih granica PK „Ju`no

poqe”.

Ukupna {irina koridora re~nog korita na odlagali-

{tiu je 270 m, simetri~no u odnosu na osovinu korita, u

kome su sme{teni osnovno (minor) re~no korito, forlan-

di i odbrambeni nasipi. [irina koridora re~nog korita

kroz zasek je 220 m (85 + 135).

Unutar koridora su i u ovom slu~aju predvi|eni obo-

strani za{titni pojasevi {irine 10 m u odnosu na spoq-

nu noìcu nasipa, koji se koriste za servisne saobra}aj-

nice i odràvawe re~nog korita. Celokupan re~ni kori-

dor predstavqa vodno zemqi{te u kome se ne mogu graditi

drugi objekti koji nisu u funkciji samog re~nog toka.

Reka Pe{tan

U fazi otvarawa „Ju`nog poqa”, zajedno sa izme{ta-

wem Kolubare – áá faza, vr{i}e se izme{tawe doweg Pe-

{tana u punom profilu dimenzionisanom za celokupnu

stogodi{wu neredukovanu poplavu.

[irina koridora re~nog korita je 68 m u kome su sme-

{teni osnovno (minor) re~no korito, forlandi i odbram-

beni nasipi. Obostrani za{titni pojasevi, unutar kori-

dora su {irine 6 m mereno od spoqne noìce nasipa, u ko-

me se ne mogu graditi drugi objekti koji nisu u funkciji

samog re~nog toka.

Vodotok Jaruga i Stari Pe{tan

Regulacija Starog Pe{tana se vr{i u funkciji otvara-

wa PK „V. Crqeni” i sastoji u podeli dolaznih proticaja

i izradi jo{ jednog uliva u Kolubaru.

Deo ki{nih voda sa gorweg dela sliva Jaruge, zajedno

sa pre~i{}enim otpadnim vodama iz prerade ugqa, upu{ta

se u Kolubaru nizvodno od „Plavog mosta”, a pre nailaska

na prostor PK „V. Crqeni”.

Drugi deo poplavnih voda, koji gravitira iz naseqa

Vreoci i postoje}im lateralnim kanalima se uvodi u po-

stoje}e korito Starog Pe{tana i obodni kanal oko PK „V.

Crqeni” i ispu{ta u Kolubaru na mestu sada{weg uliva

St. Pe{tana u Kolubaru. [irina koridora obodnog kana-

la je 13 m u kome su sme{teni osnovno korito i asimetri~-

ni za{titni pojasevi, prema kopu {irine 8,5 m i 4,5 mprema putu M22.

4.12. Hidrotehni~ka infrastruktura

U ciqu za{tite novih izvori{ta u Vreocima i V. Cr-

qenima uspostaviti odmah zone neposredne za{tite, koje

podrazumevaju ogra|ivawe izvori{ta u ciqu spre~avawa

pristupa bunarima i pumpnim stanicama (Pravilnik o na-

~inu odre|ivawa i odràvawa pojaseva za{tite objekata za

snabdevawe vodom za pi}e, „Slu`beni glasnik SRS”, br.

33/78 i 13/84).

Uraditi elaborat o hidrauli~koj zoni uticaja na izvo-

ri{ta podzemnih voda i u skladu sa nalazima takve anali-

ze uspostaviti i jasno obeleìti uù zonu za{tite svih

izvori{ta Lazareva~kog podsistema.

Du` magistralnog cevovoda kojim se spajaju sada izolo-

vani vodovodni sistemi uspostaviti neposrednu zonu za-

{tite koridora (po 2,5 m od osovine), kako bi se omogu}i-

lo nesmetano odràvawe (isti pravilnik).

Hidrantsku mreù za ga{ewe poàra u industrijskoj

zoni realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim

normativima za hidrantske mreè, „Slu`beni list

SFRJ”, broj 30/91).

Kanalizaciju realizovati po separacionom sistemu,

striktno razdvajaju}i kolektore za otpadne vode od kolek-

tora za atmosferske vode. Zabrawuje se uvo|ewe voda iz

oluka zgrada i odvodwavanih povr{ina u kolektore za ot-

padne vode, kao i obratno, otpadnih voda u kolektore ki-

{ne kanalizacije.

Pri realizaciji i revitalizaciji kanalizacionih si-

stema pridràvati se slede}ih projektnih kriterijuma:

minimalni pre~nici kolektora ∅250, stepen ispuwenosti

pri Qmax.~as 0,75 za sekundarnu mreù, odnosno 0,50 za glav-

ne kolektore; brzine u kolektorima: vmin = 0,75 m/s, vmax =

3 m/s. Opsezi ukopavawa, zbog korisnika sistema: Hmin =1,8 m, Hmax = 5 m.

U kanalizaciju za otpadne vode smeju se uvoditi samo

one vode koje zadovoqavaju uslove propisane Pravilnikom

o opasnim materijama u vodama („Slu`beni glasnik SRS”,

broj 31/82). Inspekcijskim slu`bama ostvariti kontrolu

da li otpadne vode iz tzv. ku}ne male privrede koje se upu-

{taju u kanalizaciju zadovoqavaju uslove Pravilnika.

U plavnim zonama svih vodotoka ne dozvoqava se iz-

gradwa novih privrednih, stambenih i drugih objekata,

{irewe ve} postoje}ih, niti podu`no vo|ewe saobra}ajnih

i infrastrukturnih sistema ispod kota do kojih doseè

velika voda verovatno}e 0,5%. Na prelasku vodotoka linij-

skim sistemima (saobra}ajnice, cevovodi, objekti za pre-

nos energije) isti se moraju visinski izdi}i i dispozici-

ono tako re{iti da budu za{ti}eni od povodwa verovatno-

}e 0,5% (tzv. dvestagodi{wa velika voda).

Izgradwa malih akumulacija dozvoqena je na svim onim

potezima na vodotocima koji nisu nameweni drugim kori-

snicima prostora.

Eksploatacija gra|evinskog materijala iz vodotoka do-

zvoqena je samo uz odgovaraju}u projektnu dokumentaciju

kojom se projekat eksploatacije potpuno usagla{ava sa

projektima regulacije reka na tim {irim potezima.

Zahvatawe vode iz vodotoka dozvoqeno je samo uz odgo-

varaju}e vodoprivredne saglasnosti, uz obavezu obezbe|ewa

garantovanog protoka. Voda koja se namenski ispu{ta za

RB „Kolubara”, ne sme se zahvatati za potrebe poqoprivre-

de ili nekih drugih korisnika.

Prikqu~ewe seoskih vodovoda na Lazareva~ki podsi-

stem Kolubarskog regionalnog sistema mogu}e je samo uz

ispuwavawe slede}ih uslova: (a) gubici u mreì se moraju

svesti na mawe od 20%; (b) svi potro{a~i moraju imati vo-

domere; (v) mora se uspostaviti pouzdan merni sistem sa

kontrolom protoka i gubitaka u svim kqu~nim granama i

~vorovima mreè; (g) prodajna cena vode mora biti u skla-

du sa cenama koje su definisane Stretegijom dugoro~nog

razvoja vodoprivrede Republike Srbije, koja pokriva sve

tro{kove proste reprodukcije sistema kao i deo tro{kova

pro{irene reprodukcije (oko 30%) koji obezbe|uje po~et-

ne uslove za razvoj sistema.


4.13. Za{tita od elementarnih nepogoda i uslovi od interesa za odbranu zemqe

Planska re{ewa, smernice i preporuke urbanisti~kog

plana od interesa za za{titu od elementarnih katastrofa

i od interesa za odbranu sprovode se kroz urbanisti~ke

uslove neposredno i kroz daqu razradu plana u posebnim

prilozima urbanisti~kih projekata. Neophodno je da nad-

le`ni organ uprave donese odluku o aùrirawu posebnih

priloga planske dokumentacije izvan podru~ja ovoga plana

u ciqu usagla{avawa prostorno-planskih mera sa novom

regulativom, strategijom bezbednosti i usagla{avawa sa

razvojem podru~ja. Potrebno je inovirati Plan za{tite od

poàra op{tine.

Prilikom sprovo|ewa urbanisti~kog plana uraditi

posebnu procenu op{teg i pojedina~nih rizika od elemen-

tarnih nepogoda, registrovawe i organizovati pra}ewe

pojava koje mogu imati karakter elementarne nepogode, us-

postavqawe i primenu mera za{tite, od op{teg nivoa pri-

premqenosti podru~ja do operativno-organizacionih me-

ra, sa jasnim razgrani~ewem obaveza i odgovornosti poje-

dinih subjekata.

Zna~ajan rizik za plansko podru~je predstavqa zaga|e-

we ìvotne sredine koje moè dosti}i nivo elementarne

nepogode, a posledica su rudarskih i geolo{kih radova

(bu{ewa, raskopavawa, pozajmi{ta, raskrivke, majdani, po-

vr{inski kopovi i prostori pepeli{ta, taloì{ta, {qa-

~i{ta i separacije, usled specifi~nog tehnolo{kog po-

stupka i toksi~nog kontakta sa podzemnim vodama, ali i

akcidenti na wima). Rudarsko-energetski kompleks prema

riziku po obimu i mogu}nosti pojava akcidenta predstavqa

realnu opasnost za {ire podru~je od razmatranog, pa mora

biti predmet posebnih analiza.

U slu~aju velikih poàra u rudarsko-energetskom kom-

pleksu, zbog blizine naseqa i wihovog neadekvatnog polo-

àja u odnosu na strujawe vetrova, moè se o~ekivati kon-

taminacija otrovnim dimom i gasovima.

Seizmi~ki hazard eksploatacionih poqa je veoma vi-

sok, a s obzirom na mogu}nost prekida proizvodwe i mogu}-

nost dovo|ewa tehnologije za otkopavawe ugqa do stepena

neupotrebqivosti, veoma je visok i seizmi~ki rizik. Teh-

nologija koja se primewuje na objektima rudarsko-energet-

skog kompleksa je veoma povredqiva u uslovima zemqotre-

sa i to pre svega bager-glodar, a odlaga~i u uslovima jakih

zemqotresa zbog mogu}nosti pokretawa odlagali{ta, tako-

|e, mogu pretrpeti havarije do stepena wihove neupotre-

bqivosti. Na pove}awe seizmi~kog rizika tehnologije ko-

ja se primewuje za otkopavawe, uti~e i dodatna povredqi-

vost bagera-glodara u procesu wegovog remonta. Da bi se

ocenio prihvatqiv seizmi~ki rizik eksploatacionih po-

qa neophodno je posebno proceniti povredqivost terena

pri zemqotresima razli~itog intenziteta, zatim povre-

dqivost tehnologije, kao i wihovu interakciju.

Za{tita od elementarnih nepogoda na planskom pod-

ru~ju obuhvata tri vrste mera.

1) Mere za uspostavqawe op{teg nivoa pripremqeno-

sti planskog podru~ja:

– obezbediti razvoj jedinstvenog sistema informisawa

i monitoringa u oblasti za{tite od elementarnih nepogo-

da, imaju}i u vidu veli~inu i u~estalost potencijalnih

ekstremnih prirodnih pojava;

– obezbediti razradu i primenu jedinstvene metodolo-

gije za evidentirawe, prikupqawe i ~uvawe dokumentacije

o elementarnim nepogodama kao i procenu {teta od ele-

mentarnih nepogoda;

– predvideti mreù ure|aja (stanica) za pra}ewe ele-

mentarnih nepogoda i katastrofa;

– racionalnost gradwe i odràvawa grupisanih in-

frastrukturnih sistema i tehnoekonomska opravdanost us-

postavqawa jedinstvenog infrastrukturnog koridora ne

sme biti kompromitovana wihovom pove}anom povredqivo-

{}u na kriti~nim deonicama; s toga je neophodno proceni-

ti pojedina~ne rizike i o~ekivanu povredqivost svakog

pojedinog sistema na bazi detaqno i za ovakvu namenu utvr-

|enih hazarda, preduzeti konkretne mere za smawewe povre-

dqivosti do ekonomski prihvatqivog nivoa i na iznala-

èwu alternativnih re{ewa za slu~aj prekida funkcioni-

sawa ili uni{tewa delova sistema;

– s obzirom na to da je obim i verovatna u~estalost ka-

tastrofalnih industrijskih nesre}a najve}a kod onih in-

dustrijskih i energetskih objekata koji predstavqaju rizik

za ìvotnu sredinu i kod normalnog rada postrojewa, od-

nosno gde su prisutni rizici od skladi{tewa, manipula-

cije i transporta lakozapaqivih, eksplozivnih i otrovnih

materija, a pre svega rizici koji proizlaze iz tehnolo-

{kog procesa i veli~ine kapaciteta, za najrizi~nije

objekte iz katastra zaga|iva~a, neophodno je izvr{iti po-

sebne studijske analize uticaja sa aspekta rizika od ele-

mentarnih nepogoda; pri tom analize treba izvr{iti za

scenarije uspostavqene prema ta~noj oceni najverovatni-

jih kriti~nih faza za svaku primewenu tehnologiju; izvr-

{iti procene rizika za ure|aje i opremu;

– izraditi za podru~je u celini odgovaraju}e prognoze

(dugoro~ne, sredworo~ne i kratkoro~ne) koje bi sluìle

kao osnova za planirawe inicijalnih sistema privrednih

i drugih va`nijih aktivnosti koje na direktan ili indi-

rektan na~in zavise od geolo{kih, hidrometeorolo{kih i

drugih uslova i pojava;

– kori{}ewe i za{tita vodnih resursa na planskom

podru~ju, zna~ajne promene u reìmu povr{inskih i pod-

zemnih voda u zoni povr{inskih kopova, velike potrebe

energetsko-industrijskog kompleksa za tehnolo{kom vo-

dom, kao i razni oblici degradacije povr{inskih i pod-

zemnih voda, zahtevaju ta~no utvr|ivawe oblika, mesta i in-

teziteta degradacije vode i uspostavqawe informacionog

i kontrolnog sistema za kontrolu reìma podzemnih i po-

vr{inskih voda, institucionalizovano, sa jasnom podelom

obaveza i odgovornosti privrednih subjekata i nadle`ne

uprave, kako republi~ke, tako i lokalne;

– staviti pod poseban reìm kori{}ewa zone koje {ti-

te izvori{ta i rezerve pitke vode; postoje}i lokalni iz-

vori vode (izvori, bunari, ~esme) van zone rudarskih rado-

va ne smeju se zatrpavati ili uni{tavati na drugi na~in;

– dosledno primewivati zakonske i institucionalne

mere u spre~avawu i sankcionisawu nedozvoqene gradwe;

– posebnu pa`wu posvetiti locirawu i organizovawu

zdravstvenih i sanitetskih slu`bi (u operativnom ali i

teritorijalnom smislu), radi preduzimawa mera prevenci-

je, za{tite i zbriwavawa qudstva i to ne samo kroz direkt-

ne mere medicinske pomo}i, ve} i kroz preventivne mere

koje bi spre~ile masovna oboqewa i povrede; i

– planirati i razvijati mreù javnog i korisni~kog

informisawa i na lokalnom nivou ({tampa, elektronski

mediji i internet provajderi) vezano za elementarne nepo-

gode i katastrofe.

2) Mere koje se sprovode u okviru izrade urbanisti~kih

projekata i tehni~ke i druge dokumentacije:

– svi razvojni planovi mora da sadrè i aspekt upra-

vqawa za vanredne okolnosti {to bi omogu}ilo da se uspo-

stave konkretni zahtevi pri projektovawu objekata siste-

ma, izboru dispozicionih re{ewa, minimalnih sigurno-

snih udaqenosti, izvo|ewu, nadzoru i preuzimawu gotovih

objekta, periodi~nih pregleda, nadzora i kontrole objeka-

ta u radu, popravke i remonta, zamene delova ili ~itavih

postrojewa, osigurawe rezervnih postrojewa i drugo;

– generalni projekti za sve proizvodne objekte rudar-

sko-energetskog sistema mora da sadrè i studiju rizika i

za{tite od elementarnih nepogoda;

– u rudarsko-energetskom sistemu poseban zna~aj dati

kvalitetnom i redovnom odràvawu i remontu postrojewa i

tehni~kom remontu objekata i ure|enih radnih povr{ina;

– rudarska mehanizacija i oprema, kao i tra~ni tran-

sporteri mora da budu atestirani na zemqotres i vetar;

– sve va`nije hidrotehni~ke i energetske objekte gra-

diti u skladu sa odgovaraju}im studijama i ekspertizama


u smislu smawewa rizika, odnosno, za postoje}e objekte

inovirati i dopuniti planove za{titnih mera od elemen-

tarnih nepogoda i akcidentnih stawa;

– tehni~ko-tehnolo{kim postupcima spre~iti oticawe

otpadnih voda sa deponija ugqa i obezbediti siguran tran-

sport {qake, uz jasne operativno-organizacione mere i

postupke u slu~aju saobra}ajnog udesa ili havarije na ure-

|ajima i transportnim sredstvima;

– ure|ewe i izme{tawe vodotoka i ure|ewe unutra{wih

odlagali{ta, bez obzira na karakter wihove upotrebe, mo-

ra biti uz obezbe|ewe obala i kosina i za tlo u miru i u,

na primer, uslovima zemqotresa, dejstva udarnih talasa i

drugih hidrodinami~kih pojava;

– mere i postupke za{tite od elementarnih nepogoda i

rekultivacije zemqi{ta ugraditi u rudarske projekte i

sprovoditi permanentno kroz sve faze, od iskopa odnosno

transporta i odlagawa raskrivke, kroz morfolo{ko ure-

|ivawe terena i inèwerske postupke wegove stabiliza-

cije, do biolo{ke rekultivacije;

– pri locirawu deponija dati prednost unutra{wim

odlagali{tima i kori{}ewu zaostalih depresija napu-

{tenih kopova u odnosu na prirodne depresije;

– dinamiku izgradwe javnih puteva u zoni uticaja kopo-

va prilagoditi potrebnom vremenu za konsolidaciju rekul-

tivisanog zemqi{ta;

– spre~iti zaga|ivawe tla, vodotokova i podzemnih voda;

– kapacitet vodovodne mreè i hidrante obavezno pred-

videti i za PP za{titu;

– za{titu od povr{inskih voda obezbediti odgovaraju-

}im nivelacionim re{ewima i preko izgra|enog kanali-

zacionog sistema sa potrebom rekonstrukcije i zamene

dotrajalih deonica, s tim {to dimenzionisawe kanaliza-

cione mreè i objekata treba da odgovara pojavi dvogodi-

{we ki{e;

– zone drugih namena razdvojiti od proizvodnih i skla-

di{nih zona odgovaraju}im za{titnim zelenilom; pove}a-

ti na ukupnom Planskom podru~ju zelene povr{ine u smi-

slu za{tite od svih oblika nestabilnosti i erodibilno-

sti zemqi{ta, racionalnog kori{}ewa slobodnog zemqi-

{ta, biolo{ke i ekolo{ke ravnoteè sredine;

– povezati {ume i drugo vannaseqsko zelenilo i nase-

qe, pre svega Privredno industrijsku zonu sa najmawe dva

ure|ena zelena koridora;

– obezbediti autonomnost pojedinih funkcionalnih

celina, kao i usmeravawe na dekompoziciju infrastruk-

turnih sistema;

– dosledno primeniti uslove i zahteve za prilago|ava-

we Programa za Urbanisti~ki plan Vreoca u op{tini

Lazarevac potrebama odbrane zemqe (MO, Uprava za in-

frastrukturu Int.br. 3098-511.10.2006) koji su sastavni

deo dokumentacije urbanisti~kog plana;

– za posebno kriti~ne lokacije industrijskih postroje-

wa, zbog izraènog seizmi~kog rizika i rizika od nesta-

bilnosti u zoni povr{inskih kopova, neophodno je izradi-

ti analizu povredivosti objekata i funkcija– studiju vul-

nerabiliteta i na osnovu ovih rezultata opredeliti pri-

hvatqiv rizik polaze}i od o~ekivanog makroseizmi~kog

intenziteta koji odgovara dogo|enom maksimalnom sei-

zmi~kom intenzitetu od 9º MSK-64 i àri{ta Lazarevac i

Mionica; i

– za objekte á kategorije i objekte van kategorije u

smislu tehni~kih normativa za gra|ewe u seizmi~kim pod-

ru~jima, moraju se raditi posebne prethodne studije u smi-

slu smawewa wihove povredqivosti i pravilne parametri-

zacije merodavnog projektnog zemqotresa, odnosno prora-

~unskih karakteristika za dinami~ku analizu seizmoot-

pornosti objekta u zonama gde je mogu}a dinami~ka nesta-

bilnost tla.

3) Pravila gra|ewa sa aspekta za{tite od elementar-

nih katastrofa i uslova od interesa za bezbednost i od-

branu:

– prilikom razrade planskih re{ewa za pojedina~ne

lokacije u industrijskoj zoni, obavezno vr{iti proveru ur-

banisti~kih parametara lokacije i za zonu 500*500 m, pri

~emu ukupno ostvareni parametri ne smeju prelaziti pro-

se~ne vrednosti za obuhva}ene lokacije.

– rastojawa pojedina~nih zgrada ne smeju biti mawa od

najniìh kriterijuma za o~ekivane efekte (ru{ewe, po-

àr) a objekti u nizu ograni~avaju se na duìnu do 50 m;

– pristup objektima sa saobra}ajnica ne sme biti spre-

~en ogradama, nadstre{nicama i drugim preprekama;

– pre pristupawa planirawu, projektovawu, izgradwi i

rekonstrukciji objekata i reona od zna~aja za odbranu i

bezbednost dostavqa se zahtev nadle`nom organu za poslo-

ve bezbednosti i infrastrukturu odbrane. Zahtev treba da

sadrì poloàj objekta, kapacitet, fizi~ke, funkcional-

ne i tehnolo{ke karakteristike i mere za{tite; i

– pojedina~ne mere za{tite od elementarnih nepogoda

i tehni~ko-tehnolo{kih akcidenata i od interesa za bez-

bednost i odbranu zemqe dati u posebnom prilogu odgova-

raju}ih urbanisti~kih projekata.

5. Procena tro{kova (komunalnog)

ure|ewa javnog gra|evinskog zemqi{ta

Plansko podru~je je, najve}im delom, nameweno za ure-

|ewe javnih povr{ina i izgradwu javnih infrastruktur-

nih objekata od op{teg zna~aja.

Elementi za utvr|ivawe potrebnih sredstava za ure|ewe

javnog gra|evinskog zemqi{ta sadràni su u tabeli: „Ori-

jentaciona procena investicija”. Procena obuhvata sred-

stva za ure|ewe javnih dràvnih saobra}ajnica i saobra-

}ajnih povr{ina i izgradwu javne vodoprivredne, energet-

ske, komunalne i tehni~ke infrastrukture i objekata (sa

stalnom opremom).

Finansirawe ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta

obezbe|uje se u skladu sa odredbama Zakona.

Tro{kovi pribavqawa zemqi{ta, tro{kovi ekspro-

prijacije objekata doma}instava i drugih nepokretnosti i

ure|ewe lokacija predvi|enih za mesto organizovanog pre-

seqewa, nisu predmet ove procene.

U prvom sredworo~nom periodu (do 2012. godine) treba

da budu izgra|eni i stavqeni u funkciju gotovo svi objek-

ti krupne infrastrukture koji su planirani za izme{tawe

(izme{tawa vodotoka, dalekovoda naponskog nivoa 110 kVputa M 22 i èlezni~ke pruge u planirani novi infra-

strukturni koridor). S obzirom na nepostojawe tehni~ke

dokumentacije, potrebna sredstva za izgradwu izme{tene

krupne infrastrukture mogu}e je proceniti dovo|ewem u

vezu sa investicijama za sli~ne aktuelne projekte.

Tabela 1: Procena tro{kova rekonstrukcije

infrastrukturnih sistema na planskom podru~ju

do 2012. godine u 000 €1. PROCENA SREDSTAVA ZA IZGRADWU SAOBRA-

]AJNICA

Magistralni put M22 sa putnim objektima

(izme{tawe u duìni od 6,68 km) 6 120,00

Regionalni put R201 sa putnim objektima

(izme{tawe u duìni od 1,2 km) 780,00

Ukupno saobra}ajnice 6 900,00

2. PROCENA SREDSTAVA ZA URE\EWE

VODOTOKA

Izme{tawe reke Kolubare– áá faza

u duìni oko 2,2 km 3 800,00

Izme{tawe doweg toka r. Pe{tan od uliva

u Kolubaru do km 1+695.00 350,00

Pripremni i prethodni radovi za izme{tawe

reke Kolubare – ááá faza i reke Pe{tan áá

faza u duìni ukupno oko 11,5 km 2 200,00

Izme{tawe i regulacija vodotoka

Jaruga i Stari Pe{tan 450,00

Ukupno vodotoci 6 800,00


3. PROCENA SREDSTAVA ZA IZME[TAWE

ELEKTROENERGETSKIH OBJEKATA

Izme{tawe van zone rudarskih radova

DV 110 kV 107/1 i 120/1, duìne

izme{tenih trasa 2h2,5km 400,00

Izme{tawe van zone rudarskih radova

DV 35 kV (ukidawe postoje}ih i izgradwa

novih delova trase ukupno 18,3 km) 1 160,00

Izgradwa RP 35 kV ED Lazarevac 75,00

Ukidawe dela niskonaponske mreè

i izme{tawe TS 6 (10)/ 0,4 110,00

Ukupno elektroenergetski objekti 1 745,00

4. PROCENA SREDSTAVA

(ZA OPREMU I RADOVE) POTREBNIH

ZA IZGRADWU GASOVODNE MRE@E

I OBJEKATA

Gasovod od GMS u Lazarevcu do industrijske

zone Vreoci 1 330,00

Ukupno gasovodna mreà i objekti 1 330,00

5. PROCENA SREDSTAVA

(ZA OPREMU I RADOVE) POTREBNIH

ZA IZGRADWU TOPLOVODNE MRE@E

I OBJEKATA

Varijanta sa tre}im parnim kotlom

u Toplani Vreoci 12 500,00

Varijanta ukqu~ewa TE „Kolubara”

u V. Crqenima, kao baznog toplotnog izvora 5 000,00

Ukupno toplovodna mreà i objekti 12 500,00

6. PROCENA INVESTICIJA POTREBNIH

ZA IZGRADWU TELEKOMUNIKACIONE

MRE@E I OBJEKATA

Izme{tawe magistralnog opti~kog kabla

u duìni 6,8 km 102,00

Nabavka i montaà isturenog komutacionog

stepena kapaciteta 640 prikqu~aka

(komplet sa kontejnerom) 82,00

Izgradwa privodnog opt. kabla do nove

telefonske centrale, u duìni 1200 m 12,00

Izme{tawe postoje}eg glavnog mre`nog

kabla kapaciteta 150 ~etvorki u duìni 1300 m,

mre`nih kablova i kabla RB „Kolubara” 70,50

Neidentifikovane i telekomunikacione

instalacije ostalih korisnika

(policija, vojska i dr.) 32,00

Ukupno TT objekti 298,50

7. PROCENA SREDSTAVA POTREBNIH

ZA IZGRADWU VODOVODNE MRE@E

I OBJEKATA

Novi cevovodi sirove i sanitarne vode 600,00

Cevovod regionalni – podsistema Lazarevac 1 130,00

Ukupno vodovodna mreà i objekti 1 730,00

––––––––––

UKUPNO INVESTICIJE (1-7) 30 303,50

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Procenom su obuhva}ene potrebne investicije za izme-

{tawe i rekonstrukciju infrastrukturnih sistema na pod-

ru~ju KO Vreoci, ukqu~uju}i i delove izme{tenih korido-

ra van podru~ja KO Vreoci. Procenom nije obuhva}eno odr-

àvawe i eventualna rekonstrukcija infrastrukturnih

objekata regionalnog i naseqskog zna~aja i lokalnih mre-

à. O~ekivani obim ovih investicija u planskom periodu

je 3.000.000 €.

Procenom investicija, nisu obuhva}eni tro{kovi istra-

`nih radova, studijske, planske i tehni~ke dokumentacije,

pribavqawe geodetskih i drugih podloga, s obzirom na to da

}e se ovim radovima pristupiti prema posebnom programu.

âáá – PRAVILA ZA PRIMENU PLANA

GENERALNE REGULACIJE

1. Op{ti deo

Ciqevi, planske koncepcije i re{ewa Plana Vreoca

sprovode se:

– primenom utvr|enih kriterijuma, normativa i stan-

darda;

– neposrednom primenom planskih re{ewa, mera i in-

strumenata;

– izdavawem urbanisti~kih uslova za izgradwu infra-

strukturnih sistema i drugu izgradwu predvi|enu planom

kao i uslova za rudarske objekte;

– izradom studijske i tehni~ke dokumentacije za infra-

strukturne sisteme i rudarske objekte;

– ugra|ivawem utvr|enih ciqeva i koncepcija u plano-

ve i programe razvoja op{tine, urbanisti~ke planove su-

sednih naseqa, programe razvoja REIS-a i pojedinih delo-

va proizvodnog sistema REIS-a, infrastrukturnih siste-

ma i u druge programe, planove i projekte;

– programima i planovima razvoja industrije, MSP, vo-

doprivrede i drugih sektora na planskom podru~ju;

– programima rehabilitacije degradiranih povr{ina;

– programima pra}ewa (monitoringa) kvaliteta vazdu-

ha, voda i zemqi{ta na lokalnom nivou; i dr.

U ostvarivawu odredbi plana neposredno se primewuju

odgovaraju}i republi~ki propisi, odnosno dokumenti raz-

voja iz oblasti prostornog planirawa i urbanizma, za{ti-

te ìvotne sredine i kori{}ewa prirodnih resursa, kao i

iz drugih sektora (rudarstva, energetike, gra|evinarstva,

poqoprivrede, vodoprivrede, {umarstva itd.).

Pri izradi programa kojima se sprovode planska re{e-

wa, neophodna je ocena tehni~kih i tehnolo{kih re{ewa

tih programa sa stanovi{ta ekonomskog, socijalnog i eko-

lo{ko-prostornog fizibiliteta. Pored standardne ana-

lize tro{kova i dobiti (S/V), neophodno je sprovoditi i

tzv. analize minimalnih tro{kova tj. istraìvawe vari-

jantnih re{ewa za zadate ciqeve, sa stanovi{ta implici-

ranih tro{kova.

U sprovo|ewu planskih ciqeva i koncepcija, kao i u

primeni utvr|enih kriterijuma, mera i instrumenata pla-

na, prioritet ima:

– obezbe|ewe neophodnih uslova za eksploataciju i da-

qu transformaciju (preradu) lignita i drugih resursa, u

skladu sa zakonskim propisima, op{tim razvojnim oprede-

qewima i postavkama ovog plana;

– obezbe|ewe planskih, finansijskih i institucional-

nih pretpostavki za blagovremeno sprovo|ewe Programa

preseqewa naseqa i grobqa i izme{tawe infrastruktur-

nih sistema iz zone planiranih rudarskih radova;

– sanacija nastalih {teta od eksploatacije i prerade

lignita i budu}e spre~avawe direktnih i indirektnih ne-

gativnih uticaja;

– za{tita socijalnih, ekonomskih i ekolo{kih uslova

ìvqewa stanovni{tva koje je ugroèno eksploatacijom i

preradom lignita;

– primena prostorno-planskih, urbanisti~kih i drugih

mera za{tite ìvotne sredine i tehni~ko-tehnolo{kih

mera za{tite u proizvodnom procesu;

– spre~avawe naseqavawa i neplanske izgradwe terito-

rije iznad lignitskog leì{ta; i

– obezbe|ivawe institucionalnih, organizacionih i

informati~kih uslova za sprovo|ewe plana, kao i uslova za

nastavak zapo~etih istraìvawa, izradu odgovaraju}ih pro-

grama, planova i projekata od interesa za razvoj podru~ja.

2. Izrada studijske i tehni~ke dokumentacije

Prioritet u izradi studijske i tehni~ke dokumentaci-

je imaju slede}i objekti:

1) Povr{inski kop „Ju`no poqe” i pro{irewe Poqa „D”

– idejni projekat sa studijom opravdanosti i glavni

projekat za izvo|ewe za kop „Ju`no poqe”; i

– glavni projekat pro{irewa Poqa „D”;

2) Postoje}i infrastrukturni koridor

– studija uticaja kopa na stabilnost infrastrukturnih

sistema;

– generalni, idejni i glavni projekti za izme{tawe pu-

teva M 22 i R 201, energetskih i telekomunikacionih vo-

dova, izgradwu toplovoda prema V. Crqenima, izgradwu ka-

nala za tehnolo{ku i otpadnu vodu i rekonstrukciju vodo-

vodne mreè i objekata;


3) Novi infrastrukturni koridor preko „horsta” u ko-

pu „Tamnava – isto~no poqe”

– studija uticaja kopa na budu}i koridor i na~ina kon-

solidacije trupa koridora u zoni kopa;

– izrada generalnog projekta za saobra}ajne, energetske

i telekomunikacione sisteme;

– izrada idejnih i glavnih projekata za áá i ááá fazu iz-

me{tawa reke Kolubare;

4) Privredno – industrijska zona Vreoca

– izrada tehni~ke dokumentacije za adaptaciju postoje-

}ih privrednih i prate}ih objekata;

– izrada tehni~ke dokumentacije za rekonstrukciju sao-

bra}ajne i druge infrastrukture u zoni;

– izrada studijske i tehni~ke dokumentacije za tehnolo-

{ka re{ewa u oblasti kontrole {tetnih uticaja na ìvot-

nu sredinu;

5) Izrada studijske i tehni~ke dokumentacije za rekulti-

vaciju degradiranog prostora iz prioriteta do 2020. godine;

6) Izrada projekata za ure|ewe objekata i sanaciju ze-

mqi{ta u zoni crkve Pokrov sv. Bogorodice i izme{tenog

kulturnog nasle|a Vreoca; i

7) Izrada Operativnog plana – projekta za izme{tawe

grobqa u Vreocima.

3. Izrada urbanisti~kih projekata za prostorne celine

Izrada urbanisti~kih projekata organizuje se istovre-

meno sa izradom studijske i tehni~ke dokumentacije za pla-

nirane infrastrukturne i druge objekte za slede}e pro-

storne celine:

– postoje}i infrastrukturni koridor (potceline 1, 3, 4

i 5 prostorne celine „Infrastrukturni koridor”);

– novi infrastrukturni koridor (potceline 2, 5 i 7

prostorne celine „Infrastrukturni koridor”);

– privredno-industrijsku zonu (potcelina 1 prostorne

celine „Privredno-industrijska zona Vreoci”); i

– zonu oko crkve Pokrov sv. Bogorodice (potcelina 2

prostorne celine „Privredno-industrijska zona Vreoci”).

Urbanisti~kim projektima }e se obezbediti idejna ur-

banisti~ka re{ewa za ure|ewe prostora, plan parcelacije

zemqi{ta, odnosno, formirawe gra|evinskih parcela, kao

i koordinacija i uskla|ivawe izrade generalnih odnosno

idejnih projekata sa prate}om dokumentacijom za pojedine

infrastrukturne sisteme.

Za potrebe izrade urbanisti~kih projekata i tehni~ke

dokumentacije obezbediti aùrne katastarsko-topograf-

ske planove u razmeri 1: 2.500 / 1:1.000.

4. Izmene i dopune Plana generalne regulacije

4.1. Izmene i dopune Plana generalne regulacije

Izmene i dopune Plana generalne regulacije s obzirom

na kontinuirane promene u prostoru bi}e izvr{ene nakon

isteka ~etiri godine a po potrebi i nakon dve godine od

dono{ewa plana.

4.2. Postoje}i urbanisti~ki planovi ~iji su delovi podru~ja obuhva}eni planom generalne regulacije

za naseqe Vreoci

1. Urbanisti~ki projekt za pro{irewe Poqa „D”

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/98)

– re{ewa iz Urbanisti~kog projekta nisu u suprotno-

sti sa namenom prostora i pravilima za ure|ewe prostora

Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci i smatraju

se ste~enom obavezom.

2. Plan detaqne regulacije za otvarawe i eksploataci-

ju Povr{inskog kopa „Veliki Crqeni” („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 16-5/06).

– Zapo~ete aktivnosti na utvr|ivawu op{teg interesa i

sprovo|ewu eksproprijacije za potrebe otvarawa Povr{in-

skog kopa „Veliki Crqeni” okon~a}e se prema Planu

detaqne regulacije za otvarawe i eksploataciju Povr{in-

skog kopa „Veliki Crqeni. Granice tih aktivnosti prika-

zane su na Karti broj 4 „Plan preseqewa naseqa” Plana ge-

neralne regulacije za naseqe Vreoci.

– Planirana namena povr{ina, pravila za izgradwu i

ure|ewe prostora i planska re{ewa Plana generalne regu-

lacije za naseqe Vreoci sprovodi}e se na celom Planskom

podru~ju, ukqu~uju}i deo koji se preklapa sa planskim pod-

ru~jem Plana detaqne regulacije za otvarawe i eksploata-

ciju Povr{inskog kopa „Veliki Crqeni”.

3. Plan generalne regulacije za deo gradskog podru~ja

Lazarevca („Slu`beni list grada Beograda”, broj 5/08)

– Kori{}ewe i ure|ewe prostora u delu „Infrastruk-

turnog koridora” (potcelina 7) obuhva}enog tim planom

vr{i}e se prema pravilima za izgradwu i ure|ewe prosto-

ra Plana generalne regulacije za naseqe Vreoci.

5. Monitoring

U ciqu pra}ewa ostvarivawa urbanisti~kog plana,

nadle`ne slu`be PD RB „Kolubara” i gradske op{tine

Lazarevac obezbedi}e sistematsko pra}ewe (monitoring)

ostvarivawa slede}ih planskih re{ewa odnosno odgovara-

ju}ih aktivnosti na osnovu odgovaraju}ih projekata:

– izme{tawe infrastrukturnih sistema;

– preseqewe naseqa i grobqa;

– promene u reìmu podzemnih voda i wihov uticaj na

slegawe tla i gra|evinske objekte i drugih nepovoqnih

uticaja na ìvotnu sredinu;

– ure|ewe lokacija za preseqewe naseqa i grobqa; i

– rekultivaciju degradiranih povr{ina.

6. Institucionalna i normativna

re{ewa

Unapre|ewe normativnih i institucionalnih re{ewa

na republi~kom nivou mogu imati niz pozitivnih uticaja

na implementaciju Plana generalne regulacije. To se pre

svega odnosi na slede}e oblasti odnosno grupe proble-

ma:uskla|ivawe izrade i verifikacije studijske, planske

i tehni~ke dokumentacije u razli~itim oblastima:

– rudarstvu, energetici, gra|evinarstvu, ure|ewu prosto-

ra, privrednom i socijalnom razvoju, saobra}aju, vodopri-

vredi, poqoprivredi i {umarstvu, ìvotnoj sredini i dr.;

– institucionalna re{ewa za upravqawe razvojem i

uskla|ivawe razli~itih interesa u razvoju;

– organizovano preseqewe stanovni{tva iz zone rudar-

skih radova, re{avawe svojinskih i imovinsko-pravnih

problema, oblici naknade i sl.;

– problematika ìvotne sredine i rekultivacije o{te-

}enog zemqi{ta i ure|ewa prostora po zavr{etku rudar-

skih radova;

– za{tita biodiverziteta i prirodnih vrednosti, kao i

za{tita kulturnog nasle|a;

– pitawe finalisawa razvoja – pokrivawa „ neproiz-

vodnih tro{kova” i dr.

Institucionalna i normativna re{ewa na republi~-

kom nivou bi}e podràna odgovaraju}im re{ewima na lo-

kalnom nivou. To se pre svega odnosi na organizaciono i

kadrovsko prilago|avawe PD RB „Kolubara” i op{tinskih

stru~nih slu`bi i op{tinskih javnih preduze}a za uspe-

{no sprovo|ewe slede}ih poslova:

– izme{tawe infrastrukturnih sistema iz zone rudar-

skih radova;

– preseqewe naseqa; re{avawe imovinsko-pravnih pi-

tawa;

– ure|ewe lokacija za prihvat preseqenih doma}instava;

– sprovo|ewe socijalnih programa;

– sprovo|ewe rekultivacije degradiranih prostora; i

– drugih aktivnosti.


Plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina gradske op{tine Lazarevac

Broj 06-145/2008-áH, 17. decembra 2008. godine

Predsednik

Milan Ivkovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 58. stav 3. Statuta gradske op{tine Lazarevac („Slu`beni list grada Beograda”, broj 43/2008) i ras-

pisanog oglasa za postavqawe na~elnika Uprave gradske op{tine Lazarevac, Ve}e gradske op{tine Lazarevac na sedni-

ci odrànoj 12. decembra 2008. godine donelo je

R E [ E W E

O POSTAVQEWU NAÊLNIKA UPRAVE GRADSKE OP[TINE LAZAREVAC

Postavqa se Slobodanka Mijovi} dipl.pravnik iz Lazarevca za na~elnika Uprave gradske op{tine Lazarevac, na pe-

riod od pet godina, po~ev od 15. decembra 2008. godine.

Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Ve}e gradske op{tine

Broj 06-152/2008-áá, 12. decembra 2008. godine

Predsednik

Branko Bori}, s. r.


SURÎN

Ve}e gradske op{tine Sur~in, na sednici odrànoj 24. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 22. Zakona o javnim pred-

uze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa (,,Slu`beni glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005 i

123/2007), ~lana 26. Odluke o osnivawu Javnog preduze}a za obavqawe poslova na izgradwi gasovodne mreè i distribuci-

je gasa (,,Slu`beni list grada Beograda”, br. 36/08 i 37/08) i ~lana 42. ta~ka 8. Statuta gradske op{tine Sur~in, donosi

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA PROGRAM POSLOVAWA JAVNOG PREDUZE]A

ZA OBAVQAWE POSLOVA NA IZGRADWI GASOVODNE MRE@E I DISTRIBUCIJE GASA

ZA POSLEDWI KVARTAL 2008. GODINE

1. Daje se saglasnost na Program poslovawa Javnog preduze}a za obavqawe poslova na izgradwi gasovodne mreè i

distribucije gasa za posledwi kvartal 2008. godine, koju je doneo Upravni odbor Javnog preduze}a za obavqawe poslova

na izgradwi gasovodne mreè i distribucije gasa na sednici odrànoj 11. decembra 2008. godine.

2. Ovo re{ewe objaviti u ,,Slu`benom listu grada Beograda”.

Ve}e gradske op{tine Sur~in

Broj á-06-268/2008, 24. decembra 2008. godine

Predsednik

Vojislav Jano{evi}, s. r.


Strana

Uputstvo o na~elima za unutra{we ure|ewe i

sistematizaciju radnih mesta u Gradskoj upravi

grada Beograda – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1

Akti gradskih op{tina

VO@DOVAC

Odluka o prestanku mandata odbornika Skup-

{tine op{tine Vo`dovac – – – – – – – – – – – – – – 3



Odluka o verifikaciji mandata odbornika

Skup{tine op{tine Vo`dovac – – – – – – – – – – – 3





Odluka o tre}oj izmeni i dopuni Odluke o bu-

xetu op{tine Vo`dovac za 2008. godinu – – – – – – 4

Re{ewe o izmeni Re{ewa o izboru Saveta za

upravu i lokalnu samoupravu – – – – – – – – – – – – 8



Strana







Re{ewe o razre{ewu ~lanova Op{tinske iz-

borne komisije u stalnom sastavu – – – – – – – – – 9

Re{ewe o imenovawu Op{tinske izborne komi-

sije u stalnom sastavu – – – – – – – – – – – – – – – – 9

LAZAREVAC

Plan generalne regulacije za naseqe Vreoci – 9

Re{ewe o postavqewu na~elnika Uprave grad-

ske op{tine Lazarevac – – – – – – – – – – – – – – – 94

SURÎN

Re{ewe o davawu saglasnosti na Program po-

slovawa Javnog preduze}a za obavqawe poslova na

izgradwi gasovodne mreè i distribucije gasa za

posledwi kvartal 2008. godine – – – – – – – – – – – 95


S A D R @ A J

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe

– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259

Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg Nikole

Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik

RADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa:

JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

Documents

PGR Vreoci 54-2008