21Decembar 2012. www.serbianmirror.com

S P O R T

Negde jeste, negde nije, kod nas uSrbiji, definitivno nije. Pa {ta jeonda? Te`ak kamen oko vrata. Jer

ako Zvezda ili Partizan nisu prvaci onda nas-taje smak sveta. Ali {ta da se radi kada samojedan klub mo`e da bude prvak? Onda dolazido raspada sistema, otkazi treneru i predsed-niku, ~uju se povici sa tribina: uprava napol-je, tu~e navija~a dva kluba, napad na sudijei policiju, sve ru`no od ru`nijeg.

Povod za ovaj komentar je situaci-ja u najve}em klubu u zemlji CrvenojZvezdi, mada Partizanovi navija~i ka`u da jeto Partizan. Rezultati u poslednjih 5 godinaka`u da su ovi zadnji u pravu, jer je Partizanve} 5 godina uzastopno prvak dr`ave. I ba{zbog tih 5 godina i momentalne situacije, kadnajve}i rival ima 8 bodova prednosti odZvezde, u Zvezdi nastaje panika, jer ako uderbiju izgube razlika bi bila 11 bodova i tobi bio kraj ovogodi{njeg prvenstva. Na sre}uto se nije desilo, Zvezda je pobedila. Nekika`u zaslu`eno, neki da je sumnjiva ta pobe-da, a ja mislim da je ~ista kao suza.

Crvena Zvezda je bila u zaostatku8 bodova i normalno je da se Partizan nalazina prvom mestu lige Srbije, zbog svega togau biv{em evropskom prvaku sve mora da semenja iz temelja, prisutna je panika. Primeraradi veliki Real, vi{estruki prvak Evrope isveta 3. je u prvenstvu [panije i 8 bodovaima manje od Barselone, koja je na prvommestu. U najve}em klubu na svetu - Realuni{ta ne ru{e. ^uveni Milano iz Italije je 13.na tabeli i ima 17 bodova manje odJuventusa, koji je na prvom mestu u prven-stvu Italije. U sedmostrukom prvaku Evropeni{ta ne ru{e. Liverpul je takodje 13. sa 15bodova manje od Man~ester junajteda, koji jena prvom mestu u prvenstvu Engleske. Upetostrukom Evropskom prvaku ni{ta ne ru{e.

Hamburger je 10. u Bundesligi sa 16 bodo-va manje od Bajerna, koji je na prvom mestuu prvenstvu Nema~ke. U prvaku Evrope iz1983. ni{ta ne ru{e.

Evropski prvaci

pa drugoliga{i

Crvena Zvezda je bila poslednji putprvak dr`ave 2007. godine, - smak sveta.Liverpul nije {ampion Engleske od 1990, aHamburger od 1983, i tamo nije smak sveta.

Crvena Zvezda je druga izaPartizana, ko to da pre`ivi. Notingem Forestje 2 puta bio prvak Evrope, a danas setakmi~i u drugoj ligi i `ivot ide dalje. Fudbalje u Engleskoj i dalje najlep{a sporedna stvarna svetu. Od Evropskih prvaka koji su

ispadali u drugu ligu, ili po kazni prebacivaniu Nju Man~ester Junajted, Milan i Juventusvratili su se posle kra}eg vremena i bili pono-

vo najbolji u dr`avi. ^uveni [kotski rend`ersje preba~en po kazni u 4. ligu, najni`u porangu, pa i pored toga `ivi i ima posetu nasvakoj utakmici sa prosekom od 53.000gledalaca. Zato je fudbal tamo negde najlep{asporedna stvar na svetu, a kod nas nije.

Drama pred

ve~iti derbi

Ne ljulja se samo fudbalski gigantSrbije, Srpski sportski brend, zaljuljala sezbog njene situacije cela Srpska vlada. Iumesto da na{i najodgovorniji ljudi tra`e spassvoje dr`ave, tra`e na~in da je izvedu izdu`ni~ke krize, oni se bave sporednom stvari.Umesto da zapo{ljavaju pola milona neza-poslenih, oni se bave sporednom stvari.

Njima nije va`no {to nam se Srbija smanju-je svakim danom, njima je va`no da spasava-ju Zvezdu i Partizana.

Bas lep primer kako je vredan~ovek sa tri najva`nije funkcije u dr`avi:prvi potpredsednik vlade, pardon predsed-nik po svom pona{anju, ministar vojskekoja ne postoji i tre}e, on je ~ovek koji senalazi na ~elu bezbednosne agencije, a toje ne{to sli~no Ameri~koj – CIA. Eto, taj~ovek ~im je ~uo da je Zvezda u te{kojfinansijskoj situciji, oformio je krizni {tab,koji zaseda neprekidno. Izmedju ostalog,ozjavio je da Zvezda mora da se spase,novac mora da se nadje. Zvezda mora dabude prvak Srbije odmah, ve} ove godine.Pa lepo, neka bude tako. ^ovek je sedeo umladosti na severnoj tribini i navijao saDelijama za voljeni klub. Bravo za to, aliizjavljuje da se tukao, e, za to nije bravo.Sve je u redu, zna~i mo`e mu se, samo jezaboravio da odgovori na pitanje: dali toZvezda i Partizan ~ine fudbalsku liguSrbije? Zar samo ta dva kluba treba spa-siti? Ako gospodin misli da su Zvezda iPartizan jedini klubovi u Srbiji, ondamoramo da prihvatimo da je to tako, alimora da odgovori: {ta da se radi sa Ofkbeogradom, Vojvodinom, Radni~kim Kgkoji su najstariji klubovi u Srbiji. [ta daradimo sa Radni~kim iz Ni{a, Spartakom,Jagodinom, Javorom, Borcem i ostalimmnogobrojnim klubovima, kojih u Srbijiima nekoliko stotina. [ta da radimo sanijma? Treba li mo`da da ih ugasimo, anjihove terene da preoremo pa da zemljuprodamo strancima. Ja ne znam re{enje, pazato pitam. Da li je do{lo vreme da oformi-mo ligu od Zvezde i Partizana, pa nekaigraju do mile volje. Ja samo pitam, a {ta}e biti bi}e, jer neko drugi odlu~uje umestonaroda koji }uti i gleda kako da pre`ivi,nema {ta, jo{ jednom bravo za one kojivedre i obla~e.

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Uvreme kada su se rodili, kasnogprole}a i ranog leta 1987, svet je jo{pri~ao o Maradoninoj „bo`joj ruci”,

Nelson Pike je prekinuo dominaciju AlanaProsta, a Ivan Lendl i Stefan Edberg suodlu~ivali o grend slem titulama. Sada, 25godina kasnije, planeta pri~a samo o njima –Novak \okovi}, Leo Mesi i Sebastijan Vetel,momci rodjeni u razmaku od 42 dana,nadma{ili su svoje idole i postali apsolutni{ampioni sporta.

Ima ne{to u tom godi{tu, ali i u~injenici da sa 25 godina sportista do`ivljavavrhunac forme. Fetel je tre}u sezonu zaredom{ampion Formule 1, Mesi }e ~etvrti put bitiprogla{en najboljim igra~em planete, a Novakve} dve godine ~ini da zaboravimo na rival-stvo izmedju Federera i Nadala.

Njih trojica imaju mnogo toga

zajedni~kog – pre svega neutoljivu glad zapobedama. Mesi je s Barsom ove godineizgubio samo pet puta, a posti`e vi{e od golapo me~u. Ista strast ga vodi ka golu, bilo daigra u prvom kolu Kupa ili u derbiju protiv

Reala. Sli~no je i s Novakom – ~ovekom kojiprotivnicima obi~no da set fore pre nego {topo~ne zapravo da igra. O njegovoj neverovat-noj mentalnoj snazi, po ~emu je bez premcau svetu sporta, govore i 34 osvojene ATP tit-

ule, ali i legendarna finala protiv Nadala,Mareja i Federera. Fetel je do{ao pravoniotkuda i ve} u drugoj sezoni F1 podigaotrofej. Njegova tripla kruna osvojena je tako{to je pobedjivao u svakoj tre}oj od 58 trka,a na podijumu se nalazio vi{e od 40 puta.

Ono {to Lea i Novaka razlikuje odFetela jeste na~in na koji su stigli do vrha.Prva dvojica su imali te{ko detinjstvo, a zarazliku od njih, Fetel je imao sre}no det-injstvo, mada lo{e ocene u {koli nikada nisuobe}avale da }e od njega ne{to biti. @eleoje da se bavi muzikom, a slu~ajno intereso-vanje odvelo da je u Formulu 1, gde je pre25 godine poobarao sve rekorde u kategori-ji najmladih. Od idola Mihaela [umaheradele ga jo{ ~etiri titule, ali je pred njim barjo{ deset godina karijere da to stigne inadma{i.

Uo~i izbora najboljih sportista 2012.

GENERACIJA '87. VLADA SVETOM

22 Decembar 2012.

I Z V A [ E G U G L A

Mo`e li~ovekb i t i

bolestan od„izobilja”? I tekako! Prema

izveštajima arhe-o l o g a ,najmo}nija egi-

patska kraljica – kraljica Hatšepsut,bila je obu~ena kao muškarac,obla~ila je uniformu i imala la`nubradu, svakako, proglasila je sebefaraonom, u stvari, preotela je prestosvom pastorku. Medjutim, uz pomo}moderne medicine, arheolozi sudanas u stanju da otkriju i od ~ega jekraljica bolovala, kao i svi ostalifaraoni, vlastela, i prost narod.Arheolozi su otkrili da je kraljicaHatšepsut imala problema sa zubimai dijabetesom, a umrla je u starosti od50 godina zbog raka. Najpoznatijiegiptolog, Dr. Havas, je utvrdio da jekraljica bila }elava na prednjoj straniglave i da je imala dugu kosu natemenu. Bila je pregojazna, lice joj jeogrubelo i imala je problema sale|ima. Drugim re~ima, imala je punozdravstvenih problema.

Brojne obdukcije i snimanja,ako što su MRI i CT scan mumifici-ranih ostataka drevnih Egip}ana otkri-vaju da su naj~ešce bolesti bile rak,dijabetes, bolesti arterija, zubni kari-jes i da je prose~na starost plemi}abila izmedju 50-60 godina. Obi~annarod je u proseku `iveo svegatridesetak (30) godina, a patio je odosteoartritisa (degenerativno oboljen-je zglobova), parazitskih infekcija,tuberkuloze i malih boginja. Zapaziterazliku u bolestima izmedju vlastele iobi~nog naroda. Bolesti od kojih subolovali plemi}i se nazivaju „bolestiizobilja” ili „bolesti `ivotnog stila”.

U današnje vreme, posebnona Zapadu, sve su prisutnije bolesti„izobilja”: šlog, hroni~ne bolesti jetre(ciroza), rak, dijabetes tipa 2,gojaznost, bolesti arterija i srca(ateroskleroza, hipertenzija, povišenholesterol), itd. Naravno, sve su onepovezani sa našim na~inom `ivota.Danas je sve više prisutna „zapadna”ili rafinisana ishrana, sedela~ki na~in`ivota, kao i druge varijante `ivota u„naprednom svetu”. Zbog toga susve prisutnije bolesti koje smo u stan-ju da pronadjemo i u drevnomEgiptu, medju bogatom klasom. Uzemljama u razvoju, ove bolesti sumanje prisutne, upravo zbog nji-hovog ispravnijeg na~ina `ivota. Akoji je to „ispravniji” na~in `ivota?

U Egiptu je postojalademografska grupa koja je uvelikonad`ivela Egip}ane. Biblijski tekstka`e: „I sinovi Izrailjevi narodiše se iumno`iše se, i napredovaše i osiliševeoma, da ih se zemlja napuni.” 2Mojsijeva 1:7. ^injenica je da su

Jevreji bili toliko zdravi i `iveli tolikodugo da ih je faraon stavio u ropstvo,~ak je pokušao da kontrolišestanovništvo represivinim merama(ubijanje jevrejskih de~aka nakon rod-jenja). Pitanje je da li su ovi dodatnistresovi i faraonov ubila~ki plan izaz-vali pad dugove~nosti kod Jevreja uEgiptu? Ne! „A što ga (jevrejskinarod) više mu~ahu to se višemno`aše i napredovaše, da segro`ahu od sinova Izrailjevih.” 2Mojsijeva 1:12.

Medju dugove~nim Izrailjci-ma u Egiptu, Biblija navodi Josifa (110godina), Mojsija (120 godina), Isusa

Navina (110 godina) i Haleva (oko110 godina). U dobu od 85 godina,Halev daje zna~ajnu izjavu: „I danassam sna`an kao što sam bio u danimakada me je Mojsije poslao da uhodimzemlju (45 godina), moja snaga sadaje kao i moja snaga onda, za rat, i zaput tamo i nazad.” U nastavku tekstaon zahteva da bude postavljen nanajte`e mesto u borbi za Hanan.Zamislite snagu ~etrdesetogodišnjakau dobu od osamdeset godina!Fantasti~no, zar ne? Šta je bila tajnaove dugove~nosti i kvaliteta `ivotakoju je ovaj narod zajedno delio?

Evo saveta Svetog pisma: „Ire~e: ako dobro uzaslušaš glasGospoda Boga svog, i u~iniš šta jepravo u o~ima Njegovim, i akoprigneš uho k zapovestima Njegovimi sa~uvaš sve uredbe Njegove, nijed-nu bolest koju sam pustio na Egipatne}u pustiti na tebe; jer sam jaGospod, lekar tvoj.” 2 Mojsijeva15:26.

Šta je to što nam mo`epomo}i da `ivimo kvalitetniji, zdravijii sre}niji `ivot? Dozvolite mi danabrojim osam jednostavnih stvarikoje su nam na dohvatu ruke dabismo `iveli zdravije i sre}nije.

Ishrana – Medicinska nauka

je potvrdila biblijsku istinu, da što stebli`i vegetarijanskoj ishrani – hranikoja je data ~oveku još u Edemskomvrtu – ve}e su vam šanse da izbeg-nete mnoge bolesti savremenogsveta i na~ina `ivota. Vo}e, `itarice,orašasti plodovi i povr}e, izvornaishrana, sadr`i hranjive sastojkepotrebne za dobro zdravlje.

Fizi~ke ve`be – Prema Bibliji,trebalo je da Adam i Eva, ~ak i u rajuEdemskog vrta rade! Trebalo je davode brigu o vrtu. Zajedno saispravnom ishranom, fizi~ke ve`be ilifizi~ki rad je najbolji na~in da zaštiti-mo i odr`imo dobro mentalno i

fizi~ko zdravlje. Ne morate da budetevrhunski atleti~ar da biste imalipotrebnu koli~inu fizi~kih ve`bi.Dovoljno je da hodate dnevnotridesetak minuta i to }e imati izuze-tan u~inak na vaše telo i um.

Voda – Sigurno ste znali da jepreko 60% našeg tela sa~injeno odvode. Ali, tu`no je da ve}ina ljudi idenaokolo dehidrirano (bez dovoljnovode) svo vreme. Nemati dovoljnovode u organizmu da bismo odr`avalioptimalno zdravlje je veoma opasno.Ako bismo pili dovoljno vode u tokudana (6-8 ~aša) naše zdravlje bi bilomnogo bolje. Kada ka`emo „voda”onda ne podrazumevamo bilo kojute~nost (kafa, gazirana pi}a, sokovi),nego ~istu i kvalitetnu vodu koja vamje na dohvatu ruke svakoga dana.

Sun~eva svetlost – ^uli smomnogo o lošem uticaju preteranojizlo`enosti sun~evoj svetlosti, ali~injenica je da nam je sun~eva svet-lost neophodna za optimalno zdravl-je. Jedna od mnogobrojnih koristisun~eve svetlosti je vitamin D. Našetelo potrebuje UVB zra~enje koje senalazi u sun~evoj svetlosti da bi stvo-rilo ovaj veoma va`an vitamin. Kolikosunca nam je potrebno – oko 30-takminuta dnevno, tri dana u sedmici, je

dovoljno za ve}inu ljudi svetle ko`e,što vam je ko`a tamnija, više suncapotrebujete.

Umerenost – Ovaj pojam semo`e objasniti kao potpuno izbega-vanje onoga što je štetno i umerenokorištenje onoga što je dobro. Bog jenapunio zemlju svojim blagoslovima,ali se ~ak i Njegovi blagoslovi moguzloupotrebiti. Npr, ako jedete previšezdrave hrane to vam mo`e stvoritizdravstvene probleme. Odviše jespominjati loš uticaj duvana, alkoholaili droga na naše telo koje je dar odBoga. Mi imamo moralnu obavezu dabrinemo o svom telu a umerenost jenajbolji na~in za to.

Vazduh – Mo`emo da `ivimonekoliko sedmica bez hrane i neko-liko dana bez vode, ali bez vazduhabi}ete mrtvi za nekoliko minuta –toliko je vazduh va`an za ljudski`ivot. Opšte govore}i, najbolji vaz-duh je sve` vazduh, onaj koji se nalazinapolju, a ne onaj u našim kancelari-jama ili drugim zatvorenim prostori-ma. Trudite se da dobijete što višesve`eg vazduha. Svaka vaša celija uorganizmu zavisi od toga. Izadite ve}danas u šetnju do šume, parka ili jez-era.

Odmor – Toliko je još uvekmisterija o spavanju koje ostavljajunau~nike zbunjenima, ali ~injenica jeda se svi sla`u kako je ono klju~no zadobro zdravlje. Brojne studijepokazuju koliko je manjak sna loš zamentalno i fizi~ko zdravlje. U stvari,postoji i vrsta mu~enja koja se naziva„lišavanje sna”, gde se zatvorenicimasistematski ne dozvoljava da spavajušto izaziva mentalnu i fizi~ku patnju.U današnjem u`urbanom svetumnogo je toga što bi trebalo uradititako da ~esto „otkidamo” od našegspavanja, što uništava naše zdravljena duge staze. Zavisno od osobe doosobe, svi potrebujemo najmanje 7-8sati sna u toku no}i.

Poverenje – Mnogi ljudiimaju veru u Boga i iz nje izvla~eutehu koja im poma`e u mnogimteškim `ivotnim situacijama.Medicina je dokazala da ljudi kojiveruju u Boga `ive sre}nije, imajupozitivniji stav prema `ivotu, prob-lemima i br`e se oporavljaju u boles-tima. Mi nismo samo fizi~ka bi}a. Mismo i duhovna bi}a, i ono što uti~e najedno uti~e i na drugo. Nauka jedokazala da naš um utice na naše teloi obrnuto. Otuda }e, poverenje uBoga igrati veliku ulogu u našemcelokupnom zdravlju.

Nakon smernica predstavl-jenih u ovom ~lanku imatemogu}nost da pove}ate svoj kvalitet`ivota, da budete zdravija i sre}nijaosoba, da produ`ite svoj `ivotni vek,a takodje i da se osna`ite i dapodelite svoj neprocenjivi dar zdravl-ja sa drugima.

BOLEST “IZOBILJA”

Pi{e: MilenkoTanurd`i}

V A [ A G L E D I [ T A

23www.serbianmirror.comDecembar 2012.

Godine 313.Milanskime d i k t o m

car Konstantin jeproglasio hri{~anst-vo za zvani~nu veruRimske imperije. A2013., hiljadusedamsto godinanakon toga, u nje-govom rodnomgradu Ni{u spremase veli~anstvena

proslava godi{njice tog dogadjaja. Pripremesu odavno po~ele, a zajedno sa njima i pred-lozi ko treba da uzme u~e{}e i kako; redjajuse pitanja da li }e do}i Papa, da li }ePatrijarh Srpski Irinej uputiti poziv Papi ili }eto dr`avnici Srbije u~initi, kako }e Srbi prih-vatiti Poglavara katoli~ke crkve koji nije nji-hov duhovni vodja, a ~ijeg se zagrljaja pla{e~ak i kad darove donosi.

Da li se mo`e o~ekivati da Poglavarnajve}e hri{}anske konfesije, Papa BenediktXVI poseti Ni{? Papa, kao i njegovi predhod-nici, nikada nije kro~io u Srbiju, a trebalo bi,ako ni zbog ~ega drugog, ono bar zbogonoga radi koga je hri{}anska crkva i nasta-la, Bo`jeg sina Isusa Hrista. Ovo bi bila ide-alna prilika, nadaju se ekumenisti, da se saPapinom posetom ponovo govori o uspostavl-jenju jedinstva dve hri{}anske crkve.

Svima je poznat raskol uhri{}anstvu i podele na dve crkve, Zapadnu iIsto~nu. Ta podela na dve vere i dve kultureuz postepeno udaljavanje Istoka i Zapada,ostvarivala se mnogo ranije od 1054. kada jekona~no ozvani~ena kroz kanonsko odvajan-je i prekid liturgijske zajednice Rimske iCarigradske patrijar{ije.

Ali ovo nije pri~a o razlozimaraskola, o kanonima jedne i druge crkve, omedjusobnim nesuglasicama, progonima iratovima u ime jedne ili druge, o istim irazli~itim verskim praznicima, o frakcijamaunutar crkava. Ovo je pri~a o ~oveku: ~ovekuZapada i ~oveku Istoka, o tome da oni u sebinose razli~ita nasledja koja su, iako odevenau hri{}ansko ruho, vekovima bila i ostaladruk~ija.

Kada se govori o ljudima sa Starogkontinenta i njihovom kulturnom nasledju,naj~e{}e se isti~e ono {to je za njihzajedni~ko – starogr~ka filozofija, rimskopravo i hri{}anska religija. Mnogo manje segovori o razlikama izmedju veroispovesti uokviru hri{}anstva, rimokatoli~koj i protes-tantskoj sa jedne i pravoslavnoj sa drugestrane. Te razlike su kroz istoriju postaletoliko izrazite da su na osnovu njih nastalipojmovi Isto~nog i Zapadnog ~oveka koji suse vremenom pretvorili u stereotipe unutarobe kulture.

Ovaj tekst je poku{aj dovodjenja uvezu bitnih razlika u dru{tveno-ekonomskimi kulturnim obrascima pona{anja i delovanjaZapadnog i Isto~nog ~oveka sa na~inima nakoji je prihva}eno hri{}anstvo na samompo~etku njegovog {irenja medju narodima uokviru tada{njeg Rimskog carstva. To jeposebno vidljivo kod zajednica i naroda, gdesu se razli~iti obi~aji jednostavno ulili u dom-

inantno hri{}ansko u~enje uslovljavaju}i vre-menom razlike unutar tog u~enja i odnosaprema Bogu. Te razlike se mo`da najboljevide kroz gesla – zapadno: ‘’Budi ono {tomo`e{ da postane{’’, i isto~no: ‘’Budi ono {tojesi’’.

U osnovi tih, ~esto nepomirljivihpristupa su, pre svega, dva razli~ita puta kaBogu. Matemati~ki kazano, dve razli~ite kon-vergencije ka istom. Tokom prvih vekova{irenja hri{}anstva, te{kog i dugotrajnogprocesa ispunjenog sumnjama, progonima ipatnjama, veru u svojoj kolevci na Istoku,prvo prihvata deo jevrejskog naroda a zatimi nejevrejski narodi mnogobo`a~kog porekla igr~ke kulture, da bi se ona pro{irila i namnogobo`a~ke narode u okviru Zapadnogdela carstva. U poslanicama Svetog Pavla,koji je bio svakako jedan od najzaslu`nijih uosnivanju Crkve i {iren}anstva medju nezn-abo`cima, ve} je vidljivo prilagodjavanjesadr`aja vere mo}ima poimanja njegovihrazli~itih slu{alaca i uklapanje u postoje}i sis-tem vrednosti njihove zajednice.

Te po~etne razlike u okviruhri{}anskog u~enja u Srednjem veku }e bitijo{ vi{e izra`ene. Za njihovo tuma~enje, obra-zlaganje filozofskim i teolo{kim istinama idefinisanje crkvenih kanona bili su zadu`enimonasi i sveti oci, oni koji su u zajednici bilinajvi{e posve}eni Bogu. Svi ostali, ne tolikoistrajni u veri sledili su monahe i u crkvi,kroz liturgiju primali ve~ne istine o spasenju.I ve} u ranom periodu hri{}anstva liturgija jeu Zapadnoj crkvi postalasupersupstancijalna, tj.poprimila je spiritualnikarakter – hleb i vino susamo simboli~no pred-stavljali telo i krvHristovu, dok je liturgijaIsto~ne crkve bila kon-supstancijalna – hleb ivino su bili stvarni, bilisu obed, hrana i pred-stavljali su stvarnoHristovo telo.Spiritualnost u liturgiji je,kao bitno obele`je prih-vatanja Boga u Zapadnojcrkvi, potekla od neopla-tonizma. Naime, narodiZapadnog dela Rimskeimperije sna`no su biliprigrlili neoplatonizam,smatraju}i da su onipravi naslednici helenskekulture. Nasuprot tomemedju mnogobrojnimpodredjenim narodimaIsto~nog dela carstva,hri{}anstvo je ostajalomnogo ~vr{}e vezano zabiblijsko predanje i {irilose u izvornom obliku.Isto~ni ~ovek je takoostao veran i starozavet-nim prorocima i svetim ocima.

Vremenom su i drugi dogadjaji uti-cali na razdvajanje Zapadnog i Isto~nog puta.Velika otkri}a novih kontinenata, razvojnauke po~ev od Galileja, Keplera, Njutna i

Darvina, trgovina i plovidbe morima,uve}anje materijalnih dobara, medjusobnopovezivanje, sve je to imalo odraza na uku-pan razvoj svesti i to naro~ito ~oveka naZapadu.

Put Zapadnog ~oveka uglavnom jebio put saznanja, usavr{avanja, menjanjasveta i stvarala{tva. Mi{ljenje na Zapadupolazilo je od neoplatonisti~ke vizije da pos-toji idealno carstvo Bo`je kojem je ovajnesavr{eni materijalni svet samo odsjaj. Da bise dostiglo to idealno carstvo potrebno jebekstvo iz ovog sveta, a Bog, koji je dobar,pomo}i }e ako ~ovek sledi ispravan, moralanput. Bog je u svesti Zapadnog ~oveka biopristupa~an, filozofski obja{njiv realitet itakva racionalizacija Boga u moralnoj imetafizi~koj sferi, u opre~i prema `ivotu,predstavljala je “nasilje’’ u odnosu na svet ibo`anski poredak. @ivot je ostajao neshva}ena nasilno menjanje nije bilo samo u odnosuprema prirodi i drugom ~oveku ve} je usmer-avano i prema sebi dovode}i do gu{enja nag-ona i strasti. Strasti su shvatane kao preprekekoje treba ukloniti. Njih je ~ovek moraopotiskivati, kanalisati, ograni~avati, jer bi gaina~e odvele u divlja{tvo i haos. Nekanalisan,nesputan nagon vodi do fizi~kog nasilja, dozla. ^injenica da zlo postoji i da se ne mo`eiskoreniti sna`ila je manihejsku, dualisti~kupoziciju ~oveka koji se nalazio pred izborom:`ivot u grehu ili Dobro. Ograni~avaju}i svojuprirodu, sputavaju}i svoju telesnost, ~ovekZapada je izabrao Dobro, odvojio telo od

duha i pripisao greh telesnosti, zaboravljaju}ida su i priroda i telesnost takodje od Bogadati.

Zapadni ~ovek je sav u radu, redui disciplini. Usavr{avaju}i sebe i uredjuju}i

zajednicu, menja svet sa ciljem da ga u~ini{to boljim i savr{enijim. Celokupna modern-izacija sveta kao posledica pre svega nauke itehnologije, zapravo je njegovo delo. Ondonosi zakone defini{u}i medjuljudskeodnose tako da li~na ljudska sloboda mo`e daide samo dotle dok ne sputava slobodudrugih. Svako nasilje treba da budesankcionisano, jer samo bez nasilja zajednicamo`e da opstane i da se razvija. Izgradjeniminstitucijama on brani uspostavljen sistem. Odsamog rodjenja kroz vaspitanje i obrazovanjenjemu je usadjivano da bude odgovoranprema istini i propisanim pravilima, a sop-stvene emocije da gu{i ako nisu u skladu saop{teprihva}enim pona{anjem. Zapadni ~ovekje pre svega odgovoran ~ovek koji po{tuje ibrani istinu pa ~ak, ako treba i od samogsebe.

Medutim, `estoko pogodjenotre`njenjem od entuzijazma istine i od idejedru{tvenog progresa ve} krajem XIX veka iu prvoj polovini XX veka, Zapad je kroz ras-pad iluzija o samosvesti i samorazumljivomporetku sveta po~eo da tra`i re{enja ukonkretnim, stvarnim `ivotnim procesima zakoje je kona~no ustanovio da nisu svodivi napojmove. Na taj na~in je na Zapadu ubijenBog (misli se na Boga koji je dostupan ljud-skom saznanju) i napravljen otklon od speku-lativne filozofije, od strogog, pojmljivogsmisla stvari ka njihovom tuma~enju i inter-pretaciji. To je bilo pribli`avanje pristupu kojije u hri{}anskoj teologiji Istoka postojao jo{

od samog po~etka, a ~ije su glavnekarakteristike: nedostupnost Bogaljudskoj spoznaji i trajni otklon uodnosu na gr~ku filozofiju. Time seZapadni ~ovek na{ao u ‘’blizini’’onog {to je centralno za pravoslavl-je – da vera mo`e postojati samo unajneposrednijoj vezi sa `ivotom,`ivotom koji udahnjuje Bog.Medjutim, bez jedinstva u `ivotu saBogom Zapad zavr{ava u golommaterijalizmu, razjedinjen, atom-iziran i bez vere u srcu.

A {ta po~ev od ranogSrednjeg veka biva sa Isto~nim~ovekom? Kojim putem je on i{aoslede}i obrasce u pravoslavnoj sve-toj liturgiji?

Liturgija na Zapadu imasimboli~ni karakter. Odvaja ~ovekaod Boga i li{ava ga darovaneophodnih za spasenje, a uzemaljskom svetu ga individualizujei odvaja od zajednice. Upravoslavnoj liturgiji, sasvim suprot-no, ~ovek u~estvuje u svetompri~e{}u tela i krvi Bo`je na na~inobeda, jela i pi}a, jer je Bog `rtvu-ju}i se za ~oveka uzeo na sebepuno}u ljudske prirode sa svimnjenim fizi~kim i psihi~kim karak-teristikama. Na taj na~in je ~ovekuomogu}eno ispunjenje bo`anskim

energijama i stremljenje ka krajnjem jedin-stvu sa Bogom, ka obo`enju. Na taj na~inIsto~ni ~ovek kao telesno i zemaljsko bi}e,kao `enstvenost sveta, u~estvuje u zajednicisa Bogom pot~injavaju}i se u ljubavi i

ZAPADNI I ISTO^NI ^OVEK

Slobodanka

Mitrovi}

24 Decembar 2012.

V A [ A G L E D I [ T A

poslu{nosti kao nevesta Bo`ja. U liturgiji ukojoj ~ovek prima Bo`ju ljubav mu{ke straneve~noga braka on se ven~ava sa Bogom usvojoj ukupnosti, celim svojim bi}em tako dase duh i telo ne razdvajaju. Dr`e}i sepasivnosti svoje `enske uloge, Isto~ni ~ovekprihvata svet kakav jeste, ne `ele}i da gamenja i izgradjuje, jer svako menjanje jed-nom stvorenog sveta od strane Boga vodi kanjegovom propadanju. Zato pravoslavni~ovek sumnja i u uredjivanje sopstvene zajed-nice i ne te`i posebno ni li~nom duhovnomuzdizanju.

Pravoslavni ~ovek je pasivan i slabozinteresovan za svoje okru`enje, jer u svompostojanju vrednuje samo li~ni odnos premaBogu. Za njega ne postoji istina kao izves-nost u stvarima ovog sveta, ona je promenlji-va i va`i samo onoliko dugo koliko je koris-na za onog ko je saop{tava. U komunikacijisa ~ovekom Istoka (naro~ito je to problemZapadnog ~oveka) sve je neizvesno i neo-dredjeno i sve u isto vreme mo`e da bude alii da ne bude. Nema razlike izmedju la`i iistine, jer istinu zna samo Bog, a pravoslavni~ovek duboko ose}a da je na hijerarhijskojlestvici ispod Boga. Isto~ni ~ovek jestrastven, nasilan, voli da psuje i da huli, dase odaje svim zemaljskim u`ivanjima, a sveto ne smatra grehom, jer je sve od Boga dato.U ispoljavanju nasilja i agresivnosti ne idedaleko; naj~e{}e se iskaljuje na najbli`ojokolini: `eni, deci, prijateljima, misle}i da zato ima puno prirodno pravo. Nasuprot tome,on nema `elju da uni{tava neke druge, njemunepoznate ljude, pripadnike drugih naroda,daleke neprijatelje. Suvi{e je slab i nezain-

teresovan za to. Isto~ni ~ovek voli da sehvali. Puna su mu usta pri~a o sopstvenojsnazi, hrabrosti, pravednosti, naj~e{}e bezutemeljenja.

Kako je Isto~nom ~oveku biootvoren put ka Bogu, on nije bio optere}enpravilima i normama ni crkvenim nidr`avnim koje je disciplinovano po{tovao~ovek sa Zapada. Za razliku od uloge insti-tucija na Zapadu, u pravoslavnom svetu susve one, osim crkve, imale neznatni udeo urazvoju dru{tva. Isto~ni ~ovek je uvek sum-nji~avo gledao na zakone, i ne tako retko,trudio se da ih zaobide. Pojava pojedinihduhovnika, svetih ljudi koji su `iveli Bo`jim`ivotom, kao {to su Sveti MaksimIspovednik ili Patrijarh Pavle, predstavljalaje ideal za obi~nog vernika, ali ne i obavezuda se `ivi po tom idealu niti po kanonimacrkve. A ako se i desilo da se upravoslavnom pojedincu energija nije satrlau strastvenom rasipanju ve} se opredmetilau stvarala~kom delu za dobrobit zajednice,onda je to bio vi{e vredan izuzetak nego {toje bilo pravilo.

Pa kako se onda ta Isto~na zajedni-ca, sklona nemenjanju, ipak odr`ala krozvekove?

Obi~aji predaka su se prenosili skolena na koleno, okupljali ljude i ~uvalizajednicu. Slave, praznici, porodi~na i ple-menska okupljanja, sahrane, pa ~ak i nekinastavljeni paganski predhri{}anski obredikoje hri{}anstvo nije zabranjivalo, odr`avalisupravoslavnu zajednicu kroz vekove. Uzemaljskim stvarima slabiji ~ovek sa Istokanadvladan je od superiornijeg ~oveka sa

Zapada i modernizacija je najpre zahvatilagradove te su obi~aji morali da ustuknu prednavalom zakona i pravila. O~uvali su se jo{jedino u ruralnoj sredini, a vremenom }e i tuutihnuti zajedno sa neminovnim raspadomsela. Zato je sada{nji ~ovek Istokaraspolu}en, jer se nalazi izmedju po{tovanjaobi~aja predaka i nametnutih pravila savre-menog sveta.

U dana{njem `ivotu globalizacijaujedna~ava `ivotne uslove i na obe strane, ina Zapadu i na Istoku, `ivi se vrlo sli~no.Brak postaje sve redji, deca se sve manje rad-jaju, `ivot je uglavnom isprazan i rastvara seu u`ivanju i tro{enju materijalnih dobara. Imada u pojavnom zemaljskom `ivotu gotovoda i nema razlika, do mirenja i razumevanjadve strane, do ekumenizma o kome se tolikogovori i ukidanja podele na dve orijentacije,Zapadnu i Isto~nu, najverovatnije ne}e do}i.Ne samo zbog su{tinskog razloga koji le`i urazlikama u veri, ve} i zbog toga {to su iIsto~ni i Zapadni ~ovek potro{ili svoje vreme.Ono je isteklo, jer su ̀ ivotni procesi uvek bilibr`i od ljudske svesti koja poku{ava da ihuhvati i da raspola`e sa njima.

U bogatom i uredjenom zapadnomdru{tvu `ivi sve ve}i broj ljudi drugih rasa,vera i kultura prete`no u enklavama sa rela-tivno malim stepenom me{anja sa doma}imstanovni{tvom. Ti ljudi su samo predhodnicavelikih populacija koje dolaze na istorijskuscenu sa svojim sopstvenim tradicijama, kojesu razli~ite od tradicija ova dva kulturna tipa.Tako da }e se tok civilizacije nastaviti, a utome ne}e uzeti u~e{}e ni Isto~ni ni Zapadni~ovek. I pokaza}e se da su ona obele`ja koja

su nosili ta dva kulturna tipa samo istorijskafaza u razvoju civilizacije, a ne njen kraj.

Po sebi se razume se da taj procephri{}ane mnogo ne doti~e, jer istorija u kojuhri{}ani veruju nije sekularna istorija ljudskogroda ve} istorija ~oveka u njegovom odnosusa Bogom. Oni znaju da se Bog ne odri~eljudi, da ih sve podjednako voli kao svusvoju decu. Hri{}ani veruju da u ko{marusavremenog sveta ~oveka jedino ljubav mo`espasiti i da }e se na kraju istorije, dolaskomCarstva Bo`jeg, ~ovek vratiti Bogu kao jedi-nom uslovu svog postojanja.

Ova pri~a o razlikama dva kulturnatipa oduvek je bila prisutna izmedju dvajusuprotstavljenih strana, ekumenista i onih kojinisu za ujedinjenje. Da li }e se ona kao deovelike hri{}canske ceremonije 2013. na}i urazgovoru izmedju njih, samo je stvar nagad-janja. Naro~ito je to osetljivo pitanje zabudu}e srpske doma}ine jer Srbi su Isto~niljudi i njihov duhovni identitet je pravoslavni.Koliko je taj identitet jak videlo se krozistoriju pravoslavnog ~oveka u rasejanju nakoga nije uticao ni drugi geografski prostor,ni druga kultura ni politi~ki poredak. On seuvek savr{eno prilagodavao pravilima spoljn-jeg sveta zadr`avaju}i ih u domenu pojavnog,a u su{tini njegovog bi}a ostajalo jepravosavlje i `ivot u njemu.

I zato bez obzira {ta }e u dogled-noj budu}nosti uraditi Vatikanska iVaseljenska diplomatija i koja }e politi~kare{enja ponuditi crkve, sjedinjavanje u veriZapadnog i Isto~nog ~oveka nije mogu}e, alije, sa druge strane, Papa dobrodo{ao gost i tosamo kao gost.

Ina~e La Pane pekara vam nudi {estpoznatih vrsta hleba: originalni Old Country,francuski odnosno selja~ki hleb, Multy grain,od nekoliko vrsta `itarica, veoma bogat koris-nim sastojcima, italijanski San dried Tomato,sa bosiljkom i belim lukom, takozvanu {pan-sku rolnu Galego, koja je sli~na francuskomBagetu, koja se najvi{e koristi za sendvi~e iBavarsku precl rolnu.

Ono {to svakako treba naglasiti ipohvaliti, je da je ova pekara za samo dvegodine od svoga otvaranja ve} zapa`ena odstru~nih i poznatih komisija i kompanija zaocenjivanje hrane. Tako je ~uvena kompani-ja GOLDEN GRUB, dodelila “La Pane”pekari nagradu za najbolji sendvi~ u 2012.godini. U pitanju je Tuna beget sendvi~.

Pre dva meseca, ta~nije u oktobru,~uveni ^ikago Magazin, dodelio je priznanjeza jedan od 5 najboljih sendvi~a u gradupekari La Pane, za Vegetarijanski Paninisendvi~, topli grilovan sendvi~ sa povr}em, atime su sebi obezbedili i po~asno mesto nanaslovnoj strani ovog magazina. Sve ovopotvrdjuje kvalitet proizvoda i uspon ove novepekare, za veoma kratko vreme.

“Obi~no se desi ne{to dobro ondakada se najmanje o~ekuje. Mi se u po~etkunismo mnogo reklamirali, `eleli smo danajve}a reklama bude kvalitet na{ih proizvo-da”, ka`e Dragan Djonovi}. Mora se priznatida su prili~no uspeli u tome, jer su za samo2 godine svog postojanja dobili dve veomapresti`ne nagrade stru~nih poznatih ~ika{kihkriti~ara za hranu. I ne samo to, La Panepekara je dobila jo{ jedan presti`ni komentar

i pohvalu za svoje pice, takodje od stru~nogtima za isprobavanje restoranske hrane, koji jeza njihovu picu rekao da je najbolja picaevropskog tipa “tin krast” u ^ikagu, sa pono-som nam je rekla Sandra, ~ija porodica ve}20 godina dr`i veoma uspe{nu piceriju uSrbiji. Ako u ovom velikom gradu, gde imate{irok izbor hrane, dobijete za kratko vremesve ove pohvale i nagrade, to mnogo ka`e okvalitetu va{ih proizvoda.

Sve je u svojoj pekari svojomrukom uradio Dragan, sa puno ljubavi, tapete,stolove, pod, natpis za firmu... ali ba{ sve. Oprelepom cve}u ispred radnje brine Sandra,koje zaliva ljubavlju i pa`njom. Njihova `eljada mu{terijama pru`e kompletno u`ivanje,najpre u ukusnoj i kvalitetnoj hrani, a zatim iu prijatnom ambijentu, potpuno se ostvarila.Dragan Djonovi} ka`e da je najsre}niji kadanjihovi zaposleni dobiju dobar bak{i{, jer jeto potvrda da su mu{terije oti{le potpunozadovoljne i hranom i ambijentom. Va`no jenapomenuti da je pored kvaliteta higijenanajva`nija, a u ovoj pekari o tome i te kakovode ra~una.

Oti{li smo odu{evljeni sve`im iukusnim proizvodima, a Sandri i Draganu odsveg srca po`eleli mnogo zadovljnih mu{teri-ja i jo{ puno nagrada za ukusne proizvode, jeroni to stvarno zaslu`uju.

A vama dragi ~itaoci svakako pre-poru~ujemo da popijete kaficu uz sve`e peci-vo ili slatki{, dodjete na ru~ak i pojedete uku-san sendvi~ ili picu u ~istom i prijatnomambijentu, ili da svoje uku}ane i goste izne-nadite pravim toplim hlebom iz pekare LaPane.

nastavak sa strane 15

25Decembar 2012. www.serbianmirror.com

V R E M E P L O V

1. decembra 1918. – U Beograduprogla{ena Kralje-vina Srba, Hrvata iSlovenaca, s pri-ncem Aleksandrom IKaradjordjevi}em kao regentom iBeogradom kao prestonicom.

4. decembra 1371. - Umro je car Uro{Nemanji}, sin cara Du{ana i jedini nasled-nik velikog srpskog carstva. Stupiv{i napresto u 19. godini, posle Du{anove smrti1355. nije uspeo da sa~uva veliko carstvokoje se posle njegove smrti raspalo na nizsamostalnih oblasti pod vla{}u mo}nih feu-dalaca. Njegovom smr}u izumrla je lozaNemanji}a. Prema predanju ubijen jemu~ki, u lovu kada se sagnuo nad vodomda se osve`i. Srpska pravoslavna crkva jena osnovu tog predanja, proglasila Uro{a zamu~enika i svetitelja.

7. decembra 1857. –Rodjen je srpskislikar Uro{ Predi},~lan Srpske akademi-je nauka i umetnosti,predstavnik akadem-skog realizma, majs-tor portreta, ikona i

istorijskih kompozicija. Portretisao je goto-vo sve istaknute li~nosti Srbije, s kraja 19.i po~etkom 20. veka i izradio vi{e od hil-jadu ikona.

8. decembra 1954. -Srpski i hrvatskilingvisti postigli dogovor o srp-skohrvatskom knji`evnom jeziku, koji jepotpisalo 25 uglednih stru~njaka za jezik.Zaklju~eno da je narodni jezik Srba, Hrvatai Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, dasu }irilica i latinica ravnopravne i da jezikima zajedni~ki pravopis.

9. decembra 1910.

-Umro je srpski pisacLaza Kosti} koji je upoeziju uneo nove ismele oblike i oboga-tio srpski knji`evnijezik novim izrazima.Bio je za~etniksrpske avangardne lirike, a nekoliko nje-govih pesama spada u najbolja ostvarenjasrpskog romantizma.

10. decembra 1926. -Umro je Nikola Pa{i},jedan od najzna~ajnijih politi~ara u istorijiSrbije i Jugoslavije, osniva~ i vodja Narodneradikalne stranke (1881. – 1926.). Prvi putje bio predsednik vlade Srbije 1891. godine,a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme trikralja: Aleksandra Obrenovi}a, Petra iAleksandra Karadordevi}a. Bio je {ef dele-gacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji1919. – 1920.

11. decembra 1858. -Svetoandrejskaskup{tina izvr{ila smenu dinastije u Srbijizbaciv{i kneza Aleksandra Karadjordjevi}a.Na presto vra}en Milo{ Obrenovi}, a zanjegovog naslednika progla{en njegov sinMihailo.

12. decembra 1873. -U Srbiji je uveden

dinar kao nov~ana jedinica, ~ime je otklon-jen monetarni haos i upotreba vi{e od 40vrsta tudjeg metalnog novca – dukata,forinti, talira.

12. decembra - 1918. Srpska vojska je pozavr{etku I svetskog rata u{la u Zemun,~ime je okon~ana dvovekovna vladavinaHabsbur{ke monarhije u tom gradu.

12. decembra - 1958.

Umro je srpskim a t e m a t i ~ a r ,astronom i geofizi~arMilutin Milankovi},osniva~ katedrenebeske mehanike naBeogradskom uni-

verzitetu, tvorac teorije o pomeranjuZemljinih polova. Napisao je vi{e od 700monografija, studija, ud`benika i popu-larnih dela.

13. decembra 1877. - Srpski kralj MilanObrenovi}, na poziv Rusije objavio ratOtomanskom carstvu. U martu 1878. ratzavr{en mirovnim sporazumom Rusije iTurske u San Stefanu, kojim je Rusijapoku{ala ostvariti premo} na jugu Balkana.

14. decembra 1799.

-Umro je D`ord`Va{ington, ameri~kinacionalni junak iprvi ameri~kipredsednik. Stekao jevelike zasluge uo r g a n i z o v a n j unacionalne armije i njenim pobedama, kaoi u dono{enju Ustava 1787. godine iu~vr{}ivanju jedinstva kolonija koje jedovelo do stvaranja Sjedinjenih Ameri~kihDr`ava. Za predsednika je biran dva puta,a na tre}im izborima je odbio da se kan-diduje i povukao se iz politi~kog `ivota1797. godine, uputiv{i narodu poznatuopro{tajnu besedu “Farewell add ress”.

15. decembra 1801. - Odmetnuti jani~ari,koje su predvodile ~etiri beogradske dahijeAganlija, Ku~uk Alija, Fo~i} Mehmed -aga i Mula Jusuf, ubili beogradskog valijuHad`i Mustafa – pa{u i zaveli teror uBeogradskom pa{aluku. Nasilje ubrzaloizbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.godine.

15. decembra 1890. - Ubijen poglavicaindijanskog plemena Sijuks “Bik koji sedi”,predvodnik indijanskih plemena u bici kodLitl Big Horna 1876. godine, protivameri~ke Sedme konji~ke divizije podkomandom D`ord`a Kastera.

15. decembra 1914. - OslobadjanjemBeograda u Prvom svetskom ratu zavr{enaKolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetnezasluge pripadaju komandantu Prve armije,generalu @ivojinu Mi{i}u, podigla je ugledSrbije medju saveznicima i u~vrstilasamopouzdanje srpske vojske i naroda.

17. decembra 1888. - Rodjen Aleksandar

Karadjordjevi}, mladji sin kralja Petra icrnogorske kneginje Zorke, regent od 1914,kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenacaod 1921. godine. U novoj dr`avi zaveoli~ni re`im u januaru 1929. godine, u sep-tembru 1931. nametnuo Oktroisan ustav.Ubijen u atentatu u Marseju, 9. oktobra1934. godine.

19. decembra -Srpska pravoslavnacrkva i njeni vernicislave Svetog Nikolu^udotvorca, jednogod najve}ih hri{}can-skih svetitelja, za{tit-nika putnika, more-

plovaca, ribara i splavara. Procenjuje se daoko polovina pravoslavaca u Srbiji slaviSvetog Nikolu, dok druga polovina ide ugoste. Sveti Nikola je hramovna i manas-tirska slava Srpske pravoslavne crkve.Posve}eno mu je vi{e od 600 crkava.

20. decembra 1355. - Umro je srpski carDu{an Stefan Nemanji}, sin kralja StefanaDe~anskog, kralj Srbije od 1331. U Skopljuje 1346. krunisan za cara Srba, Grka iArbanasa. U vreme njegove vladavineSrbija je bila na vrhuncu mo}i. Prostiralase od Korintskog zaliva na jugu do Dunavana severu i od Jadrana na zapadu doEgejskog mora na istoku. Odnose u dr`aviuredio je zbirkom zakona (Du{anovzakonik), koja je objavljena 1349. a dopun-jena 1354. i koju istori~ari smatrajuustavom tada{nje feudalne srpske dr`ave.Sahranjen je u manastiru Svetih Arhandjelakod Prizrena, koji je u vreme turskih osva-janja sru{en do temelja.

21. decembra 1881. -U Beogradu je osno-vano Dru{tvo novinara Srbije, jedno odnajstarijih u Evropi. U Beogradu su tadaizlazila 22 lista i ~asopisa. Predsednkupravnog odbora Dru{tva bio je srpskipisac Laza Kosti}, tada urednik “Srpskenezavisnosti”.

22. decembra 1993. -Umro jugoslovenskipisac i likovni kriti~ar Oto Bihalji Merin,koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izda-va~ku ku}u “Nolit” i uredjivao knji`evno –politi~ki ~asopis “Nova literatura”.

24. decembra 1863. -Rodjen LjubaDavidovi}, jedan odprvaka Radikalnestranke Srbije. SJa{om Prodanovi}em1901. osnovaoSamostalnu radikalnustranku, a od 1912. bio na ~elu te stranke.Bio ministar prosvete u vladi Nikole Pa{icai jedan od tvoraca Krfske deklaracije. Od1919. predsednik Demokratske stranke.Dva puta bio premijer Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca, 1919. i 1924.

25. decembra 1942. - Nemci u Beogradustreljali srpskog kompozitora, dirigenta imuzikologa Vojislava Vu~kovi}a. Bio je

profesor muzi~ke {kole “Stankovi}” i diri-gent Beogradske filharmonije, saradnikmnogih listova i ~asopisa, jedan od pokre-ta~a i glavnih urednika lista NIN.

27. decembra 1882. - Ukazom kneza MilanaObrenovi}a o odobrenju Trgovinskog spo-razuma i Konzularne konvencije sa SAD,uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije iSjedinjenih Ameri~kih Dr`ava.

28. decembra 1856.

– Rodjen je ameri~kidr`avnik VudrouVilson, predsednikSjedinjenih Dr`avaod 1912. do 1920.1917. godine je pris-tupio Antanti i uveo

Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave u Prvi svetskirat. Na osnovu njegovog plana od “14ta~aka” Nemci su 11. novembra 1918.godine potpisali primirje. Na njegovu inici-jativu formirana je Liga naroda, ali nijeuspeo da ubedi Kongres da SAD pristupetoj medjunarodnoj organizaciji. Dobitnik jeNobelove nagrade za mir 1920.

28. decembra - 2005.

Umro je istaknutidramski umetnikStevo @igon, koji jen a j z n a ~ a j n i j agluma~ka ostvarenjapostigao na sceniJugoslovenskog dram-skog pozori{ta u Beogradu, kao i u brojnimulogama na filmu, radiju i televiziji.

29. decembra 1921. -Rodjen srpski pisacDobrosav ]osi}. Bioistaknut ~lan SavezaKomunista Srbije domaja 1968. kada jedo{ao u sukob sa poli-tikom SKJ i postaodisident po nacional-

nom pitanju. Pobornik ideje o ugro`enosti Srbau jugoslovenskoj federaciji. Krajem osamde-setih godina pro{log veka, dao podsticajnacionalisti~koj politici Slobodan Milo{evi}a.Postao prvi predsednik Savezne RepublikeJugoslavije u junu 1992. da bi bio smenjengodinu dana kasnije na inicijativu Srpskeradikalne stranke. Smatra se jednim od najve}ihsrpskih pisaca druge polovine XX veka.

30. decembra 1864. - Rodjen je srpskislikar Marko Murat, jedan od osniva~aumetni~kog dru{tva Lada, 1904. uBeogradu. Njegovim najuspe{nijim delimasmatraju se pejsa`i u kojima prikazuje aut-enti~nu atmosferu Dalmacije.

31. decembar, je u celomsvetu poslednji dan u godi-ni. Zato se, ma gde bili,treba dobro pripremiti zado~ek Nove godine.Neka nam bude boljeNovo leto! I mi unjemu.

DOGODILO SE U DECEMBRU

26 Decembar 2012.

F E L J T O N

Najkontroverznija li~nost modernesrpske politike. Gotovo nijedanva`an doga|aj iz njegovog `ivota

nije do kraja rasvetljen. Kako je do{ao napresto i za{to je ubijen?

Za{to je umesto jake Srbije njegovplan bila slaba Jugoslavija? I da li je njegovplan o savezu evropskih dr`ava mogla dabude prete~a Evropske unije. Uvek na prvojliniji fronta u balkanskim i Prvom svetskomratu. Ujedinitelj ju`nih Slovena i ideologstvaranja jugoslovenske nacije, poslednjid`elat feudalizma na Balkanu. ZaJugoslaviju se borio, za nju je `iveo i nakraju je za nju i poginuo.

Kralj Aleksandar Kara|or|evi}ro|en je 16. decembra 1888. na Cetinju, gdesu u to vreme `iveli njegovi roditelji PetarPrvi Kara|or|evi} i kneginja Zorka, }erkacrnogorskog kneza (kasnije kralja) Nikole.Kum na kr{tenju bio mu je ruski car NikolajII Romanov. Za vreme odrastanja nije biovi|en kao budu}i kralj. On je bio drugi sinPetra i Zorke, a u to vreme njegov otac bio

je samo pretendent na presto Srbije kojim suvladali Obrenovi}i, bez jasne perspektive da}e se ikada vratiti u zemlju.

Do stasavanja za osnovnu {kolu`iveo je u Crnoj Gori. Veliki uticaj na njegaimao je deda Nikola. Kralj Petar je ~estogovorio da je stariji sin \or|e njegova krv,a Aleksandar krv svog dede. Crnogorski uti-caj je po svedo~enjima savremenika pona-jvi{e ostavio traga na dikciji. Rano je ostaobez majke, posle ~ega se sa ocem seli u@enevu, a potom i na {kolovanje uPetrograd.

Usled objektivnih okolnostipolo`aja porodice i konstantne pretnje ratapo dolasku Kara|or|evi}a na vlast, nijeimao obrazovanje kakvo dolikuje mladomkraljevi}u.

U Beograd sti`e posle Majskogprevrata i dolaska Petra na srpski presto. Tuje nastavio {kolovanje, gde ga je u~io poz-nati dubrova~ki knji`evnik Lujo Vojnovi}.Imao je jo{ jedan poku{aj {kolovanja uPetrogradu, u carskom Pa`evskom korpusu,ali se tamo zadr`ao samo godinu dana „jer

nije podnosio rusku zimu”. Ruska vlada muje dodelila u~itelja, u~io je u Beogradu, aispite polagao u Petrogradu.

Prestolonaslednik je postao 1909.godine. Njegov godinu dana stariji brat\or|e nije bio dorastao toj poziciji. Bio jeprek i bahat. Maltretirao je strane diplomate,provocirao strane austrougarske carinike.Prelomni trenutak je bio kada je tako jakoudario dvorskog poslu`itelja da je ovajudario glavom o stepenik i posle nekolikodana preminuo u bolnici. U to vreme je tra-jala „aneksiona kriza”, koja je bila uvod uPrvi svetski rat, i kralju Petru nije bio potre-ban problem sa njegovim naslednikom, pa je\or|e bio primoran da abdicira.

U smeni prestolonaslednika nije dokraja razja{njena uloga oficira iz organizaci-je „Crna ruka” koji su 1903. ubili posled-njeg Obrenovi}a na ~elu Srbije i omogu}ilipovratak Kara|or|evi}a. Oficiri su posleprevrata bili izuzetno uticajni udru{tveno-politi~kom `ivotu, iako po pri-tiscima iz Evrope nisu smeli da zauzimajunajvi{e pozicije. Aleksandar je, naime, zarazliku od \or|a, bio u veoma dobrimodnosima sa pojedinim zaverenicima, a presvega sa Petrom @ivkovi}em, koji }e mudecenijama kasnije biti najbli`i saradnik.\or|e je kasnije u svojim memoarima opi-sivao kako se Aleksandar po povratku izRusije na sve~anom do~eku sa njim (svojimbratom) pozdravio tek protokolarno, a sa@ivkovi}em kao da su najro|eniji.

Aleksandar je statusprestolonaslednika dobio u 21. godini, redovsrpske vojske je bio od 15. godine, oficirtako|e u 21. godini, komandant u 24, avrhovni zapovednik srpske vojske ve} sa 26godina. ^in generala dobio je 1918. godine.

U Prvom balkanskom ratu dobio jeda komanduje pravcemVranje-Kumanovo-Ov~e Polje, gde su bilestacionirane najja~e turske snage.Komandovao je i u ~uvenoj Kumanovskojbici, posle ~ega je oslobo|eno Skoplje, akomandovao je i osloba|anjem Bitolja.Ugled u vojsci je stekao time {to je ~estosam znao da se izlo`i neprijateljskoj vatri.

Ve} u periodu izme|u Sarajevskogatentata 1914. i po~etka Prvog svetskog rata,kralj Aleksandar dobija titulu regenta, kojomsu{tinski po~inje da vlada Srbijom jer je nje-gov otac, kralj Petar, ve} bio star i bolestan.Bio je na prvim linijama u borbama naCeru, Kolubari i odbrani Beograda 1914.godine. Tokom povla~enja 1915. godinete{ko se razboleo, a lekari u Skadru bili suprimorani da mu izvade jedan testis, {to jeizazvalo zabrinutost dvorskog okru`enja dali }e mo}i da ima potomke. Ubrzo je,me|utim, sa jednom francuskombolni~arkom dobio vanbra~no dete, koje jeporodica pristala da izdr`ava.

Posle iskrcavanja na Krf mladiregent je obilazio evropske prestonice kakobi obezbedio podr{ku za Srbiju. Imao jevelike ambicije da bude komandantsavezni~kih jedinica u proboju Solunskog

fronta. U tome nije uspeo, ali mu je dodel-jen ~in generala.

Po zavr{etku rata preuzeo je nasebe ujedinjenje ju`noslovenskih naroda uKraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca –odnosno jednog naroda sa tri imena, kako jetada proklamovala nova dr`avna politika.

Za razliku od oca, kralja Petra, kojije pu{tao demokratske procese da se razvi-jaju bez njegovog uticaja, Aleksandar jevoleo da dr`i pod kontrolom politi~kestranke. Iako je najve}i dr`avnik tog vreme-na Nikola Pa{i} va`io za neformalnog pre-mijera nove dr`ave, prvu vladu je ipakpoverio Stojanu Proti}u. Pa{i} je kaonajiskusniji politi~ar poslat u Pariz namirovne pregovore kao {ef srpske delegaci-je. Kralju Aleksandru, s druge strane, bilo jeva`no da Pa{i} bude daleko od Beogradadok se uspostavljaju institucije nove dr`ave.

Smr}u oca 1921. formalno postajekralj. Ali nije krunisan po{to je tradicional-ni obred krunisanja verske prirode, {to jebilo neumesno sprovesti u tom trenutku jerje on bio kralj tri vere.

Kralj Aleksandar je posle ujedin-jenja sproveo agrarnu reformu kako bi seukinuo zastareli feudalni sistem koji je unekom obliku vladao na svim prostorimanove dr`ave osim prostora Kraljevine Srbije,i to u granicama pre balkanskih ratova.

Ali, unutra{nja politika novedr`ave, me|utim, bila je nestabilna. Stalnisukobi sa hrvatskim politi~arima iz Hrvatskeselja~ke stranke proizlazili su iz razli~itogvi|enja jugoslovenstva. U periodu od 1921.do 1929. do{lo je ~ak do 23 promene vlade,od kojih 21 na njegovu inicijativu.

Kada je 1928. godine radikalskiposlanik Puni{a Ra~i} ubio HSS-ovce PavlaRadi}a i \uru Basari~eka i te{ko ranioStjepana Radi}a, koji je kasnije podlegaopovredama, kralj Aleksandar je da bi spre~iove}e potrese u dr`avi uspostavio diktaturu 6.januara 1929. godine i ukinuo Ustav. Deoposlanika Hrvatske stranke prava AntePaveli}a tada odlazi u inostranstvo i stvarausta{ku organizaciju. Kralj je 3. oktobrapreimenovao dr`avu u KraljevinaJugoslavija, a dr`avnu upravu stvaraju}idevet banovina i grad Beograd. Proglasio je1931. novi Ustav. Promene su bile u ciljupromocije „integralnog jugoslovenstva”,odnosno jugoslovenske nacije.

Malo je poznato da je kraljAleksandar ~ak bio spreman da zabrani

}irilicu kako bi ceo narod pisao istim pis-mom. Ameri~ki magazin „Tajm” je o tomeizve{tavao u oktobru 1929.

Iako je najavio da }e da suzbije

}irilicu kraljevskim dekretom, srpskipoliti~ari iz njegovog okru`enja ubedili suga da je to suvi{e radikalan potez.

Radio je na sklapanjume|udr`avnih odbrambenih saveza protivsila koje su tra`ile reviziju Versajskogmirovnih ugovora. Njegovom zaslugom1921. stvorena je Mala Antanta odKraljevine SHS, Rumunije i ^ehoslova~ke.Sklopio je savez sa Francuskom 1927, a1934. obrazovan je Balkanski savez izme|uJugoslavije, Rumunije, Turske i Gr~ke. Toje bio put u stvaranje evropske zajednicedr`ava, ali je sve prekinuto njegovimubistvom.

Prilikom posete Francuskoj kraljAleksandar ubijen je u Marseju 9. oktobra1934. Prema zvani~noj verziji, ubili su gahrvatske usta{e i makedonski VMRO, ali jekasnije utvr|eno da su imali logisti~kupodr{ku Musolinijeve Italije, HitleroveNema~ke i Ma|arske. Zajedno sa njim tadaje ubijen i francuski ministar spoljnih poslo-va Luj Bartu. Atentator je bio Vlado^ernozemski. Aleksandrovo telo ispratile sustotine hiljada uplakanih ljudi sve doOplenca, gde je sahranjen u Zadu`bini kral-ja Petra. Narodna skup{tina i SenatKraljevine Jugoslavije dali su mu nazivVite{ki Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj.

Lik i delo kralja Aleksandra nika-da nisu pro{li objektivnu istorijsku reviziju.Posle ubistva o njemu ni{ta lo{e nije smeloda se govori. Po dolasku komunista ni{ta onjemu nije smelo da se govori. U~ilo se daje bio fa{istoidni diktator, a fa{isti su gaubili. Sada samo ostaje nekim novimistori~arima da naga|aju u kom pravcu bi serazvijale Jugoslavija i Evropa i u kompravcu bi se razvijala borba protiv fa{izma– da je on ostao `iv.

1888. Ro|en na Cetinju 16. decembra.1894. Selidba u @enevu posle smrti majke.1896. Selidba u Petrograd na {kolovanje.1903. Povratak.1912. Komandant Prve armije, koja je pobe-

dila tursku vojsku u ~uvenoj Kumanovskoj bicii oslobodila Skoplje i Bitolj.1914. Postaje regent i vodi politiku dr`ave

tokom Prvog svetskog rata.1918. Komanduje probojem Solunskog

fronta; Donosi se Vidovdanski ustav iprogla{ava Kraljevina SHS.1919. Izdaje proglas za ukidanje kmetstva i

podelu zemlje siroma{nim zemljoradnicima.1920. Dobija vanbra~nu }erku sa

Francuskinjom [arlot Kotijer.1921. Izdaje obznanu kojom se zabranjuje rad

Komunisti~ke partije.1922. @eni se rumunskom princezom

Marijom.1927. Sklopio savez sa Francuskom.1929. U januaru ukida Ustav i progla{ava dik-

taturu dok se ne srede me|unacionalne tenzijeu zemlji. U oktobru menja ime dr`ave uKraljevina Jugoslavija.1929. Izlazi na naslovnoj strani magazina

„Tajm”.1931. Donosi Oktroisani ustav.1934. Ubijen u Marseju.

Hronologija

„Nemilosrdni kraljevski diktator velikog

{arma, znao je da dr`i demokratske

Francuze i Britance na svojoj strani.

Kada je ubijen u Marseju, od njegove

smrti Jugoslavija je vodila potpuno

druga~iju spoljnu politiku”

Ameri~ki magazin „Tajm“, 1938. godine

D I J A S P O R A

Decembar 2012. 27www.serbianmirror.com

USPE[NA 2012. U NJUJORKU

New York, kraj 2012... stoji u }o{kumog malog intimnog dnevnika.Zadovoljna sam pro{lom godinom,

pi{e: “Najzad smo oja~ali, podigli glavuponosno, ujedinili se, postajemo mala alijaka zajednica.”

Ostavljam pismo i otvaram nekusvoju malu retrospektivu: Saborna CrkvaSvetog Save; Nedeljna {kolica za decuuspe{no radi. Hor se obnavlja, a Nevena gauspe{no vodi. Svakog ~etrvrka imamo film-sko ve~e sa filmovima iz Srbije. Ovegodine je odr`ano i nekoliko dobrihpozori{nih predstava...

Konzulat u Njuorku nije samodr`avno predstavni{tvo, to postaje mestosastajanja, mesto kulture, na{ mali izlog zaovaj deo sveta. Odr`ano je nekoliko izlo`bislika na{ih umetnika, prikazivani su doku-mentarni filmovi o na{im nau~inicima,videli su ih i Amerikanci... Njihovaotvorenost za saradnju nam je punopomogla u organizaciji mnogobrojnih man-ifestacija.

Akciju “Incubators for Serbia”:(incubatorsforserbia.org) je pokrenulo neko-liko ljudi od nule i nakon 365 dana radasmo sakupili sve pare za inkubator u Srbiji.Ono {to je takodje veoma va`no je, da smotom akcijom sakupili na{e ljude koji su`eljni da pomognu, da se nasmeju i verujuu re~i “zajedno mo`emo vi{e”. U toj bitciza bebe pomogli su nam mladi umetniciJasna Popovi}, Vladimir ^etkar, Rale

Mi}i}, fortograf Goran Velji}, vlasnicirestorana Kafana, Brick i Empoyees Only.

Zadovoljna sam jer u tom inkuba-

toru i sada jedna beba mirno spava... Nestajemo tu, svaki mesec nabavljamo pojedan istrument ili deo koji nedostaje.

Pomozite i vi na{im bebama. Sanja Be{ti},reditelj je napravila {est predstava, koje supokazale njen talenat, neumorni duh i putka pronala`enju sre}e.

Organizacija Srbi za Srbe: (serbs-forserbs.org) organizovala je donatorskove~e i sakupila novac za pomo} deci. Tove~e nas je zabavljao Milo{ Djordjevi}veliki ~ovek i muzi~ar iz ^ikaga. Akcija senastavlja za sportsko takmi~enje u 2013-toj“Trojka iz bloka”, a za cilj ima izgradnjukupatila za potrebe 10 socijalno ugro`enihvi{e~lanih porodica {irom Srbije. Pridru`itenam se!

Na{a i svetska operska diva,Jadranka Jovanovi} u pratnji NikoleRackova, su sav svoj prilog dali `rtvamaSandy-ja. Da li treba opistati koliko je tozna~ilo ljudima, koji su ostali bez ku}a ibez svega ostalog, u ovo zimsko doba. Bilaje to prva i najve}a donacija Srba… Lepo,zar ne?

Frula Show: muzi~ki band jeorganizovao dva fenomenalna koncerta, abi}e i do~ek 2013. godine u DC-ju. Njihovoptimizam je zarazan, njihove pri~e suogledalo uspeha, ljubavi prema muzici isvom narodu.

Sre}nu 2013-tu i predstoje}epraznike `eli vam autorka pisma, imigrantprve generacije, koja je poku{ala da nadjesvoje mesto i uspela da bude mali deo svihovih de{avanja, samo zato {to re~ NE nepostoji u njenom re~niku. Idemo dalje...

Milica Savi}

28 Decembar 2012.

P O R O D I C A

Priprema:

Crni luk i zelen iseckajte i propr`ite naulju. Butkicu stavite u odgovaraju}uposudu, nalijete vodom, dodajte zelenpr`enu sa crnim lukom, malo bibera ikuvajte 40 minuta. Potom izvadite samobutkice, stavite u vatrostalnu ~iniju ilizemljani djuve~ i pecite 25 minuta urerni na 200 stepeni. Servirajte uz ren.

Nacionalni kuvarOd ovog broja kre}emo sa serijom tekstova kako bi saznali šta

se kuva u Srbiji! Svakoga meseca, serviramo vam najzanimljivija tradicionalna, zaboravljena, tipi~no srpska jela.

Vodimo vas kroz dvanaest regiona Srbije i donosimo srpske specijalitete.

S juga ljute papri~ice, roštilj, ajvar, sa zapada kajmak i pršut, izŠumadije kiseli kupus, sa istoka ka~amak sa sirom, a sa severa

štrudla s makom. Pred vama su najbolja srpska jela, riznica gastronomskog blaga Srbije.

N i { k i k r a j

Svinjske butkice u saftuPotrebno je za 2 osobe:

- 1,2 kg dimljenih svinjskihbutkica- 150 g crnog luka- veza zeleni ({argarepa, celer,per{un, pa{kanat)- ka{i~ica tucane ljute paprike

Ro{tiljskiu{tipci

Priprema:Sve sastojke izme{ajte i dobrosjedinite. Od mase formirajtemale loptice i ispecite ih naro{tilju. Servirajte uz sitno seck-ani crni luk.

Potrebno je:- 300 g june}eg mlevenogmesa- 300 g sitno seckanog suvogmesa- 300 g crnog luka- 200 g ka~kavalja- 30 g sitno seckanog ov~ijegka~kavalja

June}a sarmicaPriprema:

D`igericu i crevca prokuvati, a kad seohlade, sitno ih iseckati. Praziluk i crni lukpropr`ite na ulju, a pirina~ skuvajte uslanoj vodi. U gotov pirina~ dodajtepropr`en luk i iznutrice i kuvajte oko 15minuta. Zatim dodajte 2 ka{i~ice za~inskepaprike. Nakon toga uzmite kutla~u, u njustavite par~e jagne}e maramice, napuniteje smesom od iznutrica i zatvoritemaramicu. Tako dobijene loptice nasla`iteu zamljanu posudu. Razlupajte dva jaja izalijte sarmice. Pecite 20 min na 200 ste-peni. Sevirajte uz kiselo mleko.

Potrebno je za 4 osobe:

- jagnje}a maramica, cela d`igerica odjagnjeta, cela jagnje}a crevca, 2 jaja, 200g crnog luka, struk praziluka, ka{i~icasitno mlevenog belog luka, 2 ka{i~iceslatke za~inske paprike, 200 g pirin~a, so

^ E S T I T K E - O G L A S I - M E D I J I

29Decembar 2012. www.serbianmirror.com

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNNMii Niketi}, Ani Mijatovi}, Djurdjini Jovanovi}

Dobrili Gaji} Gli{i}, Dragani Krsti} i Tomi Mitrovi}u

Sre}an rodjendan svom tati Aleksandru @ivkovi}u, dug `ivot `eli sin Aleksandar jrsa bakom Slavicom.

Sre}an rodjendan Predragu Lazovi}u, `eli Marijana i redakcija Ogledalo.

Sre}an rodjendan Miljanu [o{ki}u `eli redakcija Ogledala.

Sre}an ro|endan Leili Petrovi}, dug`ivot i bezbri`no detinjsto `ele:

mama [ana, tata Petar, sestra Dezi baka Slavica. Iskrenim ~estitka-

ma pridru`uju se stric Sa{a i brat Aleksandar jr kao iprabaka Javorka iz Nema~ke.

ZA MAKEDONIJUSre}an ro|endan Branki

Kostovski `ele Marko, Ma{a iSlavica sa redakcijom iz ^ikaga

Sre}an ro|endan, dragoj majci Bo`ici Maljkovi},dug i sre}an `ivot `eli Marijana.

^estitkama se pridru`uje redakcija.

ZA SRBIJUSre}an ro|endan dragom saradniku, velikom idobrom ~oveku Milutinu [o{ki}u `eliSlavica sa redakcijom.

Sre}an rodjendan dr Ivani Trm~i} i njenom sinu Luki Ranisavljevi}u`eli tetka i baba Rosa- Cica Toman sa familijom.

M A L I O G L A S ITRA@I SE

Po{tovani prijatelji, poku{avam da nadjem svoje rodjake u ^ikagu-Ilinoisu, ali nikako ne mogu do}i do njihove adrese, pa sam odlu~ila da se obratim

Vama, s nadom da }ete mi pomo}i. Moj rodjak George Paunovi} je {ezdesetih godina studirao Bogosloviju u Beogradu, pose}ivali smo se,

ali od kako je oti{ao, nije mi se javljao. George je imao dva brata DR. Robert /Bo`idar/ i Jovan /Dzon/ Paunovi}. Njihovi roditelji su bili

Petar i Milka. Ne govorim engleski /moja deca govore/tako da mi prevod nije problem.

Zamolila bih Vas ako mo`ete da mi pomognete da stupim u kontakt sa nekim od porodice Paunovi}.

Hvala Vam od srca. Nada Nazarcik, 26335 Gudurica, Srbija, Vojvodina.Rade Nazarcik redforest.rade@gmail.com

---------------------PONUDE ZA POZNANSTVA

Slobodna `ena sa stanom u Floridi, dobro dr`e}a, aktivna penzionerka bez obaveza, tra`i prijatelja, aktivnog penzionera do 70 godina,

sa kojim `eli da podeli lepe sun~ane dane.Zvati na: 561.498.2289

---------------------TRA@IM POSAO

Ozbiljna `enska osoba tra`i posao, ~uvanje dece ili negu starijih osoba.

Zainteresovani pozovite Ljiljanu na telefon: 630.656.7597

30 Decembar 2012.

V E D R A S T R A N A

- Ja sam milioner, imam milion problema.

- Nemam para, nemam `enu, nemam stan,nemam sre}e… Nema {ta nemam.

- Prati crnogorac sina uAmeriku... Majka kuka, pla~e,lupa se po glavi, vi~e kako }eda se vrati iz Amerike... Sinse iznervira i ka`e: -Dobro

majko vrati}u se ja. Nije tiAmerika Beograd.

- Unuk pred `enidbutra`i od dede da mupredo~i šta je brak,a deda }e filozofski:

- U braku, mu` i `ena postaju kao dve straneistog nov~i}a… ne mogu o~ima da vide jednodrugo, ali ipak ostaju zajedno.

- [ta je hrabrost? To je kad na svojoj svadbinaru~i{ pesmu: “Nije `ivot jedna `ena...”

- Sedi bakica u tramvaju preko puta jednogmladi}a. Mladi} `va}e `vaku, a baba }e njemu: -D`abe ti meni pri~a{ sinko, ja tebe ni{ta ne ~ujem.

-“Doktore za moju kila`u, koliko bi trebalo dabudem visoka? [ta 4 metra? Pa da, ja ka`emda sam niska, a oni zapeli debela, pa debela.”

- Razgovaraju kom{ije:-Danas sam ti spasio `enu od silovanja.

NNAA[[AA PPEEVVAA^̂IICCAA-- SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA

VVIICC -- VVIICC --VVIICC

SSUUDDOOKKUU

Priredio: Zoran Marinkovi}

-Hvala ti puno, a kako se to desilo?-Uspeo sam da je nagovorim!

- Vozi Leskov~anin motor po ci~i zimi, u majici kratk-ih rukava. Zaustave ga drugari i pitaju: -A, be, ne li tije ‘ladno na motor~e? -Ama, be, ne mi ‘ladno namotor~e. Na mene mi ladno be!

- Mu` se vra}a ku}i sa sahrane svoje `ene. Iznenada,s krova jedne ku}e pred noge mu padne crep. Onpogleda u nebo i re~e: -Ah, ve} si stigla gore.

B I Z N I S

31Decembar 2012. www.serbianmirror.com

^estitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373