Univerzitet u Novom SaduAkademija umetnostiDepartman muzičke umetnostiStudijski program: Muzička pedagogijaNastavni predmet: METODIKA NASTAVA MUZIČKE KULTURE II

PISANA PRIPREMA ZA ČAS

IZ PREDMETA

MUZIČKA KULTURA

STUDENT MENTOR

Miljana Ranđelović Emilija Stanković, vanr.prof.

PODACI O ČASU:

PREDMETNO (NASTAVNO) PODRUČJE: OBRADA MUZIČKIH INSTRUMENATA

NASTAVNA JEDINICA: UPOZNAVANJE KLAVIRA

TIP ČASA: SAZNAJNO-DOŽIVLJAJNI

VASPITNI CILJEVI ČASA: RAZVOJ MUZIČKOG UKUSA UČENIKA, RAZVOJ INTERESOVANJA ZA KVALITETNU MUZIKU

OBRAZOVNI CILJEVI ČASA: UPOZNAVANJE NOVOG MUZIČKOG INSTRUMENATA, OSPOSOBLJAVANJE UČENIKA ZA KRITIČKI NAČIN RAZMIŠLJANJA O MUZICI

NASTAVNE METODE: DEMONSTRATIVNA, MONOLOŠKA, DIJALOŠKA

NASTAVNA SREDSTVA: TABLA, RAČUNAR

NASTAVNI MEDIJI: AUDIO I VIDEO ZAPISI, FOTOGRAFIJE

KORELACIJA: ISTORIJA MUZIKE

RAZRED: SEDMI

ŠKOLA: OOŠ ,,ŽARKO ZRENJANIN“ NOVI SAD

DATUM ODRŽAVANJA ČASA: 29.4.2013. GODINE

2

Uvodni deo časa

Poslušaćemo jedan snimak ( Šopen- Fantazija Impromptu cis mol http://youtu.be/x93pwAvUkAA ) a njihov zadatak je da mi kažu koji instrument čuju i kakav je utisak na njih ostavila ova kompozicija? Očekujem da će reći klavir. Pitaću ih da li možda znaju kako se naziva izvođač koji svira klavir? Očekujem da će reći klavirista. Reći ću im da je to jako logično ali da se u italijanskom klavir kaže piano pa smo mi u srpskom preuzeli italijansku reč pa se osoba koja svira klavir naziva pijanista (od reči piano).

Pitaću ih da li oni u učionici imaju klavir? Reći ću da je to tzv. mali klavir ili pianino, deminutiv od piano. On je ekonomičnija varijanta klavira, imaju dosta sličnosti a glavna razlika je u dimenzijama, građi a sve to dovodi i do promene u zvuku - tiši je i zato ćemo na koncertima skoro uvek čuti klavir ovaj klavir (i pokazaću sliku)

. Njihov zadatak će biti da opišu izgled klavira, da kažu

šta vide na slici? Pretpostavljam da će reći klavijaturu, drvenu kutiju koja stoji na trima nogama i ima poklopac, tj. krilo koje je otvoreno, pedale…

Reći ću da se zbog toga krila ovaj tip klavira naziva krilni klavir i da ćemo njega uglavnom naći na koncertima.

Pitaću ih da mi opišu klavijaturu. Očekujem da će reći da klavijaturu čini niz crnih i belih dirki. Reći ću da savremeni klaviri imaju po 88 dirki (pokazaću sliku br.2).

3

To znači da klavir ima veliki raspon - može da svira i

duboke i u visoke tonove.Pitaću ih šta pijanista mora da uradi da bi nastao ton

kod klavira? Očekujem da će reći da pritisne dirku. Reći ću im da je ovo što smo videli na slici

spoljašnjost instrumenta ali je najbitniji deo unutra, složeni mehanizam bez koga klavir ne bi mogao da funkcioniše. Sada ćemo videti šta se dešava unutar klavira kada pritisnemo dirku.

Poslušaćemo i pogledati izvođenje jedne kompozicije (http://youtu.be/n4JD-3-UAzM ) ali njihov zadatak je pre svega da obrate pažnju na unutrašnjost instrumenta i da mi je kasnije opišu, šta su uspeli da vide. Pretpostavljam da će reći metalni ram sa razapetim žicama. Žice su jednim krajem fiksirane za ram klinovima a na drugom kraju se nalaze čivije (pokazaću na snimku) pomoću kojih se žice opuštaju i zatežu žice i tako se menja visina tona koji proizvode. Reći ću da taj mora biti jak da izdrži napetost žica koja iznosi i do 20 pa i više tona. Zato se izrađuje od livenog gvožđa ili čak čelika. Pitaću da li su sve žice iste debljine i dužine. Očekujem da će reći da nisu. Zašto? Očekujem da će reći da je za dublje tonove potrebna duža i deblja žica a za visoke tanja i kraća.

Da bi žice treperile i proizvele ton mora nešto da ih pokrene na treperenje. Na sledećem snimku (http://youtu.be/01DBtig_Fgw ) ćemo videti šta i kako- videćemo snimak dirke iz profila i šta se dešava kada je pritisnemo. Zamoliću ih da obrate pažnju kako bi mi posle ispričali šta su videli na snimku. Nakon odgledanog snimka očekujem da će reći da se pritiskom na dirku aktivira čekić

4

koji udara u žicu i tako nastaje ton. Pitaću ih šta se dešava sa ovim delom (pokazaću na dempfer) kada pritisnemo dirku. Očekujem da će reći da se spusti na žicu kada pritisnemo dirku. Reći ću da se taj deo naziva dempfer ili prigušivač i služi da bi zaustavilo treperenje žice. Bez njih bi ton trajao dok se žica sama od sebe ne zaustavi i to ne bi zvučalo tako lepo, pošto bi se tonovi mešali.

Prelazimo na pedale. Pitaću ih da li se sećaju, koliko pedala ima klavir?

Otići ću do pianina i reći da ću odsvirati nešto bez desnog pedala a zatim sa pedalom a njihov zadatak je da mi kažu šta se desilo sa zvukom. Očekujem da će mi reći da je ton zvučao i kada sam podigla ruku sa dirke. Dakle zaključujemo da pritiskom desnog pedala produžavamo trajanje tona. Maločas smo zaključili da dempferi zaustavljaju vibriranje žice pošto pustimo dirku. Pitaću šta misle, kako desni pedal funkcioniše? Očekujem da će reći da desni pedal zadržava dempfere da ne padnu na žice pošto pustimo dirku ali ako ne odgovore saopštiću im. Taj efekat je često potreban u sviranju i zato postoji taj desni pedal.

Postupak ću ponoviti i sa levim pedalom. Očekujem da će mi reći da je zvuk tiši i mekši.

Koga detaljnije zanima građa klavira može videti na youtubu link koji ću dati na nastavni listićima gde mogu videti emisiju “How it’s made…” (Kako se pravi… http://youtu.be/QRBzl9FbJP0 ) epizoda-Klavir gde je jako lepo objašnjeno kako nastaje jedan klavir.

Pitaću ih šta misle, kojoj grupi instrumenata onda pripada klavir ako smo ustanovili da ton nastaje udarcem čekića u žicu? Očekujem da će reći udarni žičani istrument i zapisaću to na tablu. Šta pokreće mehanizam? Pritisak dirke na klavijaturi. Dodaću naslovu „sa klavijaturom“.

Pitaću ih u kom delu klavijature obično svira desna ruka? A leva? Zaključujemo da visoke tonove svira uglavnom desna ruka a dublje leva. Pitaću ih šta misle, zašto klavir može da svira sam i sam je sebi dovoljan za razliku od drugih instrumenata kao što je npr. flauta kojima je potrebna pratnja drugih instrumenata? Šta to klavir može a mnogi drugi instrumenti ne mogu? Očekujem da će reći zato što klavir može da svira puno tonova istovremeno. Reći ću im da klavir može da bude sam sebi pratnja, pijansita može da svira npr. pratnju levom rukom u dubljem delu klavijature i desnom rukom melodiju u višem delu klavijature.

Naravno, često dolazi i do potrebe da se ta glavna melodija čuje i u dubljem registru i onda su kompozitori smislili jedan trik- da i desna ruka svira u dubljem registu ali

5

onda dolazi do ukrštanja ruku pijaniste. To ćemo videti na sledećem snimku (http://youtu.be/UZ4BKX5R1ko ) ali ću ih zamoliti da pored toga obrate pažnju i na to da li je pijanista koristio celu klavijaturu ili samo dubok, ili visok ili srednji registar ? Očekujem da će reći da je koristio celu klavijaturu pa ćemo zaključiti da klavir ima veliki raspon od jako dubokih do jako visokih tonova. Pitaću ih da li su možda uočili brzo ponavljanje jednog tona? To se naziva repeticija tona.

Pitaću ih da li znaju šta znači stakato i legato, ako se ne sete saopštiću im. Pitaću ih šta misle, na osnovu ovog što su do sada čuli, da li se na klaviru može svirati i stakato i legato? Očekujem da će reći da može.

Pogledaćemo opet jedan delić snimka (http://youtu.be/n4JD-3-UAzM ) a njihov zadatak je da mi kažu da li su uočili nešto neuobičajeno u njegovom načinu sviranja? Očekujem da će reći da je klizio preko klavijature a nije svirao svaki od tih tonova posebno. Reći ću im da se taj način sviranja naziva glisando i vrlo je koristan efekat u kompozicijama pa se neretko koristi.

Da li mislite, na osnovu ovog što ste do sada čuli i videli, da je klavir instrument na kome se može virtuozno svirati? Očekujem da će reći da jeste. Za to je potrebno jako puno truda, vežbe i talenta. Videli smo na predhodnom snimku šta sve na klaviru može da izvede jedan virtuoz (inače jedan od naših najboljih i najpoznatijih pijanista, Ivo Pogorelić), kako sve klavir može da zvuči. Ima dovoljno mogućnosti i da je dovoljno moćan da mu nije neophodno udruživanje s nekim drugim instrumentima, ali ipak često se može naći i u nekim sastavima i ulepšavati, upotpunjavati im zvuk.

Poslušaćemo jedan primer (http://youtu.be/O_xW3Y5gERw ) njihov zadatak će biti da mi kažu koje instrumente čuju i da li neki ima vodeću ulogu ili su ravnopravni, da li zvuči kao da razgovaraju? Kakav je karakter kompozicije, kakav je to razgovor bio? Očekujem da će reći nežno, blago i da razgovaraju violina i klavir. Reći ću da je duo klavira i violine jako čest jer se ta dva instrumenta jako dobro slažu. U ovom slučaju smo ustanovili da su klavir i violina ravnopravni ali često ćete čuti klavir kako prati neki instrument ili glas koji ima ulogu soliste.

Poslušaćemo sledeći primer (http://youtu.be/9jRWFKl8Feg 18.24 sec) a njihov zadatak je da mi kažu koje instrumenta ovde čuju i vide? Da li su ravnopravni ili nisu? Kakav je karakter kompozicije? Očekujem da će reći da su ravnopravni, da su uočili da ima 5

6

instrumenta - violina, viola, violončelo, kontrabas i klavir. Pitaću ih kako se naziva sastav od 5 izvođača? Očekujem da će reći kvintet. Očekujem da će reći da je karakter kompozicije veseo, razigran, raspevan, svetao...Zaključićemo da klavir može da se nađe i u kamernim sastavima kao što su klavirski duo, trio, kvartet, kvintet itd. i da može zvučati i veselo, razigrano...

Poslušaćemo još jedan primer (http://youtu.be/8itTSg3g_5Y ) a njihov zadatak je da kažu ko izvodi kompoziciju, kakva je uloga klavira u tom sastavu? Da li razgovara sa drugim izvođačem i ako razgovaraju, ko „vodi“ u tom razgovoru? Kakvog je karaktera ova kompoziicja? Očekujem da će reći da je kompoziciju izvodi klavir i orkestar i da klavir vodi- da je solista. Kompozicija ima snažan, tužan, melanholičan, moćan, svečan karakter.

Poslušaćemo sledeći primer (http://youtu.be/n-DgS75lfmw ) koju takođe izvode orkestar, hor i klavir ali da obrate pažnju na ulogu koju ima klavir u toj kompoziciji, da je i ovde solista ili je deo orkestr? Očekujem da će reći da je ravnopravni član orkestra. Skrenuću im pažnju na to da li stoji ispred orkestra kao u predhodnom primeru?

Na kraju ćemo rezimirati - kako sve klavir može da zvuči? Veselo, tužno, skakutavo, setno, užurbano, snažno, svečano ... Da li je klavir solistički instrument? Jeste. Da li se može naći u ovkiru nekih sastava? Da, u sastavima kamerne muzike, orksestra... Reći ću da je zato omiljen među kompozitorima i inače najpopularniji instrument, pruža puno mogućnosti, kao što smo čuli, može da dočara razne emocije, događaje, karaktere...

U okviru kog žanra smo do sada na ovom času slušali klavir? Očekujem da će reći u klasičnoj uzici. Sada ćemo čuti dvojicu poznatih pijanista-virtuoza na klaviru a njihov zadatak je da odrede žanr kompozicije (džez klavir http://youtu.be/XIs1vcoPQbw ). Očekujem da će reći da je u pitanju žanr džeza. Reći ći im da je ovo najpoznatiji pijanisti džez muzike Oskar Peterson i Kaunt Bejsi. Klavir je često deo džez sastava.

Pitaću ih da li se možda u muzici koju oni vole da slušaju pojavljuje klavir? Da li mogu da se sete neke pesme? Zaključićemo da se klavir može naći i u zabavnoj, pop, rok muzici itd.

Poslušaćemo jednu pesmu koja je nastala još 1975. godine ali je primer da kvalitet traje i zato je i dan danas i mlađi i stariji rado slušaju ( Queen- Boemska rapsodija http://youtu.be/fJ9rUzIMcZQ ) U njoj se javlja klavir a

7

njihov zadatak je da podignu ruku kad čuju klavir i da uživaju u muzici!

Završni deo časa

Na kraju časa ponovićemo šta smo danas radili. Pitaću ih šta bi sada znali o klaviru da kažu kada bi ih neko pitao? Kako nastaje ton na klaviru? Na koje načine se sve može svirati? U kojim sastavima možemo naći klavir? Zašto je toliko popularan među kompozitorima pa i inace? Šta je njegova prednost u odnosu na mnoge instrumente? U kojim žanrovima sve možemo naći klavir?

Pitaću ih da li ima nešto nejasno? Pitaću ih da li im se dopalo ovo što smo slušali na času i klavir uopšte? Reći ću da da prošetaju do Sinagoge, ulaz na koncerte je uglavnom besplatan pa mogu čuti kvalitetnu i dobru muziku,

Zahvaliću im se na pažnji i podeliti nastavne listiće sa nekim opštim stvarima o klaviru i linkove na kojima mogu čuti puno lepih dela za klavir.

NASTAVNI LISTIĆ:

8

Klavir pripada grupi udarnih žičanih instrumenata sa klavijaturom. Jedan je od najpopularnijih instrumenata zbog svojih izražajnih sredstava i mogućnosti. Najčeščće je solistički je instrument ali se neretko može naći i u okviru nekih kamernih sastava, orkestra ili kao pratnja drugih instrumenata. Javlja se u skoro svim muzičkim žanrovima. Kompozitori koji su najveći deo svog opusa posvetili klaviru su Šopen, Franc List, Mocart, Betoven, Robert Šuman, Klod Debisi, Sergej Rahmanjinov i mnogi drugi. Poznati pijanisti su Anton Rubinštajn, Vladimir Horovic, Ivo Pogorelić, Svjatoslav Rihter, Marta Argerič, Glen Gould itd.

LINKOVI: 1. “How it’s made…” (Kako se pravi…) epizoda-Klavir http://youtu.be/QRBzl9FbJP0 2. Šopen- Fantazija Impromptu cis mol http://youtu.be/x93pwAvUkAA3. Korsakov- Bumbarov let http://youtu.be/vvsdjJHUZys 4. Ravel – Gaspar noćnik 3. stav- Scarbo http://youtu.be/UZ4BKX5R1ko 5. Frank- Sonata u A duru, 3. stav http://youtu.be/O_xW3Y5gERw6. Šubert- Kvintet “Pastrmka” http://youtu.be/9jRWFKl8Feg od 18.24min7. Grig- Koncert za klvair u a molu 1. stav http://youtu.be/8itTSg3g_5Y8. Karl Orf- Karmina Burana stav Veni, veni, venias http://youtu.be/n-DgS75lfmw 50:44-51:37 min9. Oscar Peterson & Count Basie - Jumpin' At The Woodside http://youtu.be/XIs1vcoPQbw 10. Queen- Bohemian Rhapsody http://youtu.be/fJ9rUzIMcZQ 11. Rahmanjinov- Preludijum u g molu http://youtu.be/qgRH2yksOgk 12. List- Mađarska rapsodija br. 2 13. List- La Campanella http://youtu.be/M0U73NRSIkw 14. Listova transkripcija Betovenove 5. simfonije http://youtu.be/LOVSMpDxuas 15. Betoven- “Mesečeva sonata”, “Strastvena sonata”,“Patetična sonata”

http://youtu.be/RDQfWfCuuOM 16. Bah- Preludium u C duru http://youtu.be/hkg0aQxsKlU17. One direction- arr. Piano gyus – What makes you beautifull http://youtu.be/0VqTwnAuHws 18. Alicia Keys – Fallin’ http://youtu.be/qXNEkytNcuM 19. Muse- Resistence http://youtu.be/OwLP-6hZV-U 20. Tema iz filma “Pirati sa Kariba” http://youtu.be/n4JD-3-UAzM

Ima još puuuno primera ali ne mogu svi stati na jedan listić! Uživajte u lepoj muzici!

9