7/18/2019 PITANJA LOGIKA

http://slidepdf.com/reader/full/pitanja-logika 1/2

1

I

1. Postanak i razvoj logike do srednjeg veka.

2. Razvoj logike posle srednjeg veka.

3. Logika, filozofija i nauka.

4. Odnos posebnih nauka i logike (analiza Aristotelovog dokaza da je centar Zemlje centar sveta).

5. Značaj logike.

6. Podela logike na formalnu (tradicionalna i moderna: logicizam, formalizam i intuicionizam; disipline (polivalentna logika,

logička sintaksa, semantika i pragmatika) ) i neformalnu (metoologija naučnog istraživanja: analitička, hermeneutička,fenomenološka i ijalektička f ilozofija).

7. Saznanje i kriterijumi saznanja (jasno jezičko formulisanje i utvrđivanje uslova ientifikacije).

8. Kriterijumi saznanja (sposobnost objašnjenja i praktičnog proizvođenja). Definicija saznanja. 9. Izvori saznanja (čula, razum i intuicija) 

10. Kakve su mogudnosti saznanja? (dogmatizam, skepticizam i argumenti za i protiv skepticizma)

II

1. Onos mišljenja i jezika.

2. Znak i simbol.

3. Vrste saznanja (sveočanstvo, očiglenost, mnjenje, verovanje i uverenje).

4. Šta je istina? (uslov jasnog formulisanja, okazanosti i praktične proverenosti)  

5. Teorija korespodentnosti.

6. Teorija evidentnosti.

7. Teorija koherentnosti.

8. Teorija verifikacije (logički empirizam i pragmatizam).

9. Dijalektička teorija istine (uslov smisaonosti, koherentnosti i proverenosti).

III

1. Učenje o elementima mišljenja.

2. Šta je pojam? 

3. Obrazovanje pojma (upoređivanje, ientifikacija, razlikovanje, analiza, sinteza, apstrakcija i generalizacija).

4. Pojam i termin.

5. Razvoj pojma.

6. Obim i saržaj pojma, denotacija i konotacija.

7. Onosi među pojmovima (ekvivalentnost, ukrštanje, uključenost i isparatnost).

8. Pojeinačni, posebni i opšti pojmovi.9. Kategorije.

10. Jasni i nejasni pojmovi.

11. Apstraktni i konkretni pojmovi.

IV

1. Pojam definicije, nominalne i realne definicije.

2. Vrste definisanja, empirijske i normativne definicije.

3. Metodi definisanja (meto sinonima, analitički, sintetički, genetički i operacionalni meto).4. Pravila definisanja (jasnim pojmovima, ni preširoka ni preuska, bez kretanja u krugu, sažeta, bez negativnih orebi).

5. Deoba i klasifikacija.

6. Pravila klasifikacije (jasan princip eobe, iscrpna i aekvatna, jasno razgraničene vrste, eoba i particija).

V

1. Šta je su? 

2. Rečenica i iskaz, stav i su.  3. Sastav (struktura) suda (predikativni i relacioni sudovi).

4. Vrste sudova. Sudovi po kvalitetu (afirmativni i negativni).

5. Vrste suova po stupnju opštosti (kvantitetu) (pojeinačni, posebni i opšti) .

6. Vrste sudova po sastavu (strukturi): prosti suovi (bezlični, egzistencijalni, suovi imenovanja, preikativni i relacioni suovi) .

7. Vrste složenih suova (konjunktivni, hipotetički i isjunktivni).8. Vrste suova po moalitetu (problematički, asertorički i apoiktički) .

9. Vrste sudova po saznajnoj vrenosti (suovi neposrenog opažanja, uviđanja veza i onosa, utvrđivanja suštine premeta iutvrđivanja vrenosti (logičkih, etičkih i estetičkih)).

7/18/2019 PITANJA LOGIKA

http://slidepdf.com/reader/full/pitanja-logika 2/2

2

VI

1. Šta je zaključivanje? 

2. Neposreno zaključivanje. Intuicija. 3. *Neposreno zaključivanje po opoziciji. Univerzalno i partikularno afirmativni i negativni sudovi (A, E, I i O).

4.  *Neposreno zaključivanje po opoziciji. Vrste onosa u logičkom kvaratu (suprotnost, protivrečnost, poređenje ipodsuprotnost)

5. *Ograničenje pravila neposrenog zaključivanja. 

6. Posreno zaključivanje, primeri analogije, inukcije i eukcije.7. Zaključivanje po analogiji. Opšte karakteristike.  8. Pravila zaključivanja po analogiji (veda pozitivna analogija, potpunije istraživanje, kvalitet poznatih svojstava, nužnost

uslovljavanja)

9. Pravila zaključivanja po analogiji (tipičan i prosečan prestavnik) .

VII

1. Opšte karakteristike inukcije.

2. Potpuna indukcija.

3. Nepotpuna indukcija.

4. Indukcija prostim nabrajanjem.

5. Indukcija eliminacijom.

6. Logički problem indukcije.

7. Uslovi prihvatljivosti inuktivnog zaključka (broj ispitanih činjenica, kvalitet činjenica).

8. Uslovi prihvatljivosti inuktivnog zaključka ( slaganje sa ostalim generalizacijama i slaganje sa opštim pravilima metoologije).

VIII

1. Opšte karakteristike dedukcije (analiza ili silogizam, a fortiori ili zaključivanje sa najjačim razlogom i implikativni zaključak).2. *Teorija silogizma.

3. * Oblici kategoričkog silogizma (četiri figure).

4. * Oblici kategoričkog silogizma (mousi i 256 oblika silogizma).

* Formalna pravila kategoričkog silogizma (srenji termin ne sme biti dvosmislen, mora biti razdeljen, nijedan termin ne sme

biti razeljen u zaključku ako nije razdeljen u premisi).

* Formalna pravila kategoričkog silogizma (negativna premisa voi o negativnog zaključka, posebna premisa o posebnogzaključka, iz ve posebne premise nema zaključka). Broj pravilnih silogizama. 5. * Vrednost silogizma.

6. Ostali oblici dedukcije: implikativni zaključak (mous ponens i mous tolens) i zaključivanje a fortiori.7. Složeno euktivno zaključivanje (polisilogizam i sorit (Sokrat)) .

8. Skradeno euktivno zaključivanje (ispuštanje premise ili zaključka) .9. Odnos dedukcije, indukcije i analogije.

IX

1. Suština okazivanja.

2. Onos okazivanja i zaključivanja.

3. Elementi dokazivanja.

4. Racionalni i empirijski dokaz.

5. Direktni i inirektni okazi (svođenje na apsur; alibi).6. Sintetički i analitički okaz.

7. Opovrgavanje. Vrste opovrgavanja (kritika razloga i kritika izvođenja teze).8. Vrste opovrgavanja (kritika same teze: unutrašnja protivrečnost, protivrečnost u okviru teorije, inirektno okazana lažnost isuočavanje sa činjenicama) 

X

1. O sofizmima i paralogizmima uopšte.2. Podela sofizama.

3. Logičke greške u onosu na pravila mišljenja - traženje principa (petitio principii) 4. Logičke greške u onosu na pravila mišljenja - obrtanje u krugu (circulus vitiosus)

5. Logičke greške u onosu na pravila mišljenja - zamena teze (ignoratio elenhi))

6. Logičke greške u onosu na iskustvene činjenice – greška slučajnosti (fallatio accientis) 7. Logičke greške u onosu na iskustvene činjenice – ne sledi (non sequitur)

8. Logičke greške zasnovane jezičkom konfuzijom – ekvivokacija

9. Logičke greške zasnovane jezičkom konfuzijom – zloupotreba paronima