Novi Sad

Zaova manastir Požarevac-Petrovac 184.7 2h17m

Manastir Zaova nalazi se u prelepoj šumi blizu Velikog Sela. Do manastira se dolazi iz Požarevca putem za Žabare. Na nekih 20 km nalazi se tabla i skrene se desno solidnim ali uzanim asfaltnim putem. Manastir je na samom izlasku iz šume oko 1 km od glavnog puta. Postojanje manastira Zaova sa crkvom posvećenom arhistratizima Mihajlu i Gavrilu po legendi nastao je u doba Kneza Lazara a podignut je na grobu Jelice, sestre srpskih vlastelina Pavla i Radula.Legenda kaže da žena Pavlova nikako nije mogla da prihvati svoju zaovu Jelicu i u silnoj ljubomori ubila je svoje dete za šta je optužila Jelicu.Braća su poverovala u priču i kaznili su svoju sestru tako što su je rastrgli konjima.Saznavši kasnije istinu i pokajavši se na sestrinom grobu podigli su crkvu a kasnije i manastir Zaovu.Ova legenda je zabeležena u narodnoj pesmi: Bog nikom duzan ne ostaje.Crkva Zaova je zidana u moravskom stilu bez kubeta i sa krstom u osnovi.Pored crkve nalazi se zvonik.Manastir se prvi put pominje u turskim zapisima iz 1467 godine.Više puta rusena obnovljena je za vreme Milosa Obrenovica.Živopis i freske uradio je Živko Pavlović, 1849 god, za vreme vladavine Aleksandra Karadjordjevića, kao samouki slikar u ono vreme veoma tražen i cenjen a čiji je daleki potomak i slikarka Milena Pavlović-Barili. Freske su očuvane u celosti .U samoj crkvi se nalazi Jeličin grob koji je zazidan a iznad njega se nalazi freska koja predstavlja njeno rastrzanje sa četiri bela konja.Manastir je aktivan.Pored manastira su dva izvora lekovite vode. Jedan je blizu a drugi je u šumi iznad.

Vitovnica manastir Petrovac-Kučevo 34.5 0h51m

рам манастира Витовнице је Успенија Пресвете Богородице (Велика Госпојина, 28. август по новом календару, а 15. август по старом календару).

Ко што смо вец казали да је манастир Витовница задужбина светог краља Милутина. У архитектонском погледу, црква манастира је зидана у српском – византијском стилу, од камена са мало опека. У основи цркве је крст, са израженом олтарском и певничким аспидама. На дозиданој припрати уздиже се четворострани звоник са лименим кровом. У њему су звона. Зидови манастира су масивни и јаки без посебних украса и декорација. Зидови су зидани као сто је рецено од обрадјеног камена са малтером од свежегашеног креча. Дебљина зидова је око 116 центиметара.

Спољашност цркве је једноставна. Са равних површина зидова, већим делом, сада је скинут малтер, те се јасно оцртава, не само квалитет и врста грађевинског материјала од кога је црква зидана, већ су постала јасна и очевидна и два последња дозиђивања припрата на првобитну цркву и звонара. Са северне и јужне стране су по три једноставна прозора.

До недавно кров цркве је био покривен црепом, сада је заузимањем завода за заштиту спеменика културе из Смедерева, покривен оловом а звонара плехом. Над средњим делом, бродом цркве, уздиже се осмострано кубе које се ослања на стубове, са осам узаних и високих прозора. Унутрашњост цркве дели се олтар, наос, брод цркве и две припрате, од којих је једна првобитна а друга дозидана 1856. године и две певничке аспиде.

Олтар је мали, богато украшен зивописом, са незнатним траговима старог живописа, можда из доба подизања манастира. Камен плоца, која стоји на једном каменом стубу, у средини олтара, скромно пресвучена; представља часну трпезу, свето писмо. На њему је, измедју осталог, свети антимис, освећен од епископа браничевског Митрофана Рајића, 26. новембра 1928. године у саборном храму у Пожаревцу. Вредна је помена и дрвена дарохранилица на светом престолу, на цијој једној страни стоји запис: „Овај крст приложи Миливоје и жена му (Стана) за здравље своје ман. Витовници Милосављевићи из Петровца трговци.“

У средњи део храма постоји гроб једног анонимног (безимена) монаха Синаита. Безимени преподобни Синаит сахрањен је на северноњ страни средњег дела цркве. Данас је тај гроб празан. Местани му прибегавају као лековитом. Такође је М. Ђ. Милићевић, у књизи Кнежевина Србија, књига ИИ, на страни 787. Милићевић по народном предану помиње седам Синаита међу њима и Витовничког: Роман у манастиру Светог Романа, један безимени у Светој Петки, Ромило у Раваници, Григорије у Горњаку, један у Витовници, један у Туману и један преко Дунава у Базјашу.

Који су то монаси „Синаити“?„Синаити“ везан, посредно или непосредно, за Синајску Гору. Синај је од давнина био привлачан за пустињаке, као место богојављења и тајанственог сусрета измедју Бога и Мојсија у купини неопалимој. Од времена цара Константина, особито од времена цара Јустинијана, када је основан чувен манастир на Синају, Синај је постао један од најзначајнијих духовних центара хришћанске васељене. Налазећи се сталној духовној вези са Палестином и њеним духовним центрима, као и са египатском пустињом, пребогатом монашким насеобинама од најранијих времена, синајски монаси и пустњаци су стекли посебан углед и постали носиоци синајских духовних предања и искустава, која су личним додиром или преко списа писаних од стране синаитских подвизника била прихваћена и извршила велики утицај на Истоку тако и на Западу. Поред Анастасија и Нила Синаита, Филотеја Синаита и других синајских подвижника и писаца, посебну улогу је одиграо преподобни Јован Лествичник са његовом „Лествицом“, која је веома рано била преведена на словенски језик и послужила као мост и веза словенских земаља са синаским духовним предањима.

У току 14. и 15. века, монаси са Синаја под притиском Турака-Муслимана са југа, бежаћи са Хришћанског истока населили су се у Србију за време цара Лазара и његовог сина деспота Стефана Лазаревића.

Монаси Синаити, који су одликовали великом светошћу и изузетне вере и самопожртвовања, а истовремено скривеног молитвеног живљења, они су се дубоко урезали у народно памћење нашег Српског народа, њихов је велики значај на обнови монаштва и духовног живота у Србији у 14. и 15. веку.

Присуство монаха Синаита и њихов свети живот и трагични историјски догадјаји допринели су да Српски народ духовно сазри, кроз мучеништво и склопи квој косовски завет са Богом; завет у коме му је био у прошлости спас, али који је за њега постао и остао и – путоказ будућности.

Ceremošnja pećina kod Kučeva 25.7 0h40m

Ceremošnja

Pećina Ceremošnja se nalazi na severoistočnim obroncima Homoljskih planina, na nadmorskoj visini od 533 m, u podnožju njihovog najvišeg vrha, Velikog štubeja (940 m). Udaljena je od Kučeva 15 km, a do pećine vodi asfaltni put. U blizini pećine je selo Ceremošnja, po kome je i dobila ime.

Za turističke posete je uređena 1980. Ukupna dužina do sada istraženih pećinskih kanala je 775,5 m, dok je dužina turističke staze 431 m. Od 2007. je zaštićenispomenik prirode.

Po bogatstvu nakita, pećina Ceremošnja je jedna od najlepših pećina u Srbiji. Poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovrsan pećinski nakit – stalaktiti, stalagmiti pećinski stubovi, draperije, okamenjeni vodopadi, galerije itd.

S obzirom da je pećina Ceremošnja pećina ponorskog tipa i da je otvorena, ona trpi spoljašnje uticaje. U zimskom periodu temperatura je 60C, a relativna vlažnost vazduha se kreće od 72 do 78%. U Ceremošnji nema strujanja vazduha.

U morfospeleološkom pogledu u pećini Ceremošnja izdvajaju se 5 prirodnih celina:

Ulazni kanal je dugačak 87 m i obuhvata deo od ulaza u pećinu do dvorane Arena. Siromašan je nakitom.

Arena je najveća i najatraktivnija dvorana u Ceremošnji. Dvorana je nepravilno kružnog obima i veoma podseća na amfiteatre starog Rima, zbog čega je i dobila ime. Ukupna dužina sistema Arene iznosi 105 m. Širina Arene kreće se od 40 do 50 m, a visina od 20 do 24 m. Pećinski nakit u Areni je vrhunskog kvaliteta. Posebno se izdvajaju monumentalni oblici:

- “Na večnoj straži” – dinamičan pećinski stub, koji je i amblem Ceremošnje

- “Vodopad” – masivni kalcitni kaskadni stub, visok preko 10 m

- “Lepa Vlajna” – lepršavi snežno beli stub od kristalnog iskričavog belog kalcita koji simbolizuje ženu ovog podneblja.

U blizini je i stalagmit “Mladoženja”, i čudno srasla dva pećinska stuba “Drugovi”.

U Ponorsku dvoranu se ulazi iz Arene kroz otvor u visokom pregradnom draperijskom zidu. Otvor je nazvan “Dveri”, jer podseća na oltarske dveri. Ponorska dvorana je dobila ime po levkastom ponoru koji se u njoj nalazi. Dužina sistema Ponorske dvorane iznosi 99 m. Dvorana je dugačka 36 m, a široka 18 m. U mnoštvu nakita, kao raritet izdvaja se “Raspukla sfera”, ogromna polulopta od trakastog bigra, različito obojenog, ispucala i sa odvojenim sfernim komadima. Poluprečnik ove lopte kreće se od 3,5 do 4 m.

U Andezitsku dvoranu se ulazi iz Arene širokim hodnikom. Ime je dobila po Andezitu, koji je u osnovi čitave dvorane. Dvorana je eliptičnog oblika, dugačka 60 m a široka 15-20 m. Ukupna dužina njenog sistema je 76 m. Od nekoliko atraktivnih grupa nakita, posebno se izdvajaju “Krajputaši” – grupa neobičnih stalagmita. Posebno je privlačan snežno beli tavanični nakit.

Južni kanal je poslednji deo Ceremošnje, na čijem je kraju i izlaz iz pećine. On počinje na mestu kod “Lepe Vlajne” u Areni. Južni kanal je dugačak 107,7 m, a sa kratkim slepim kanalima 172 m. Siromašan je nakitom, ali postoji izvestan broj interesantnih oblika. Na južni kanal se nastavljaju dva dugačka nešto uža istočna kanala. Na kraju prvog od ova dva kanala je i izlazni otvor iz pećine.

Turistička staza u Ceremošnji je jednosmerna, kružna, što pruža najpovoljnije uslove za turističko korišćenje pećine.

U pećini su pronađeni ostaci pećinskog medveda koji je živeo pre oko 100.000 godina.

U pećinu uvire Strugarski potok, koji se posle 1. km podzemnog toka ponovo javlja kao jako vrelo iz obližnje Bigar pećine. Pretpostavlja se da je između ove dve pećine pećinski sistem koji može biti dugačak nekoliko kilometara. Ovde se misli na stariji sistem pećinskih kanala koji je u prošlosti izlazio izlazio ispod kraškog obluka na oko 20-30 metara iznad Bigar pećine, a ne na današnji, mlađi rečni horizont kojim teče Strugarski potok. Uostalom, zna se da je na ovom mestu u prošlosti postojao pećinski ulaz koga su seljaci zatrpali.

Okolina pećine je veoma lepa. Na rastojanju od samo nekoliko kilometara turisti mogu videti više zanimljivih lokaliteta. Na padinama Velikog Štubeja su Bigar pećina i Golubanjska pećina, vodopad Siga, kao i ostaci keltskog utvrđenja Arsin grad.

Od pećine Ceremošnja do Velikog Štubeja izgrađen je put, tako ovaj vrh odličan vidikovac sa koga se pruža nezaboravan pogled na ravno Pomoravlje, talasastu Šumadiju i strme obronke Južnih Karpata u susednoj Rumuniji.

INFO

Turistička organizacija opštine KučevoSvetog Save 114, 12240 Kučevotel. ++381 (0)12 850-666www.tokucevo.org

Kučevo 11.7 0h18m

Majdanpek

Rajkova pećina kod Majdanpeka 46.9 0h45m

Rajkova pećina

Rajkova pećina se nalazi se u istočnoj Srbiji, 2 km odMajdanpeka. Do nje vodi asfaltni put pored obale reke Mali Pek i veštačkog jezera Veliki zaton. Čitava okolina izvorišta malog Peka je bogata mešovitom šumom bukve, javora i hrasta i predstavlja jedinstveno prirodno i speleološko bogatstvo.

Rajkova pećina je dobila ime po čuvenom Rajku Vojvodi, za koga se pretpostavlja da je živeo u 19. veku. On je, po predanju, danju bio mehandžija, noću je pljačkao turske karavane, a blago sakrivao u ovoj pećini. Pećinu je prvi istražio geograf Jovan Cvijić 1894. godine, a istraživanje je nastavljeno tek sedamdesetih godina 20. veka, pod rukovodstvom dr Radenka Lazarevića. Za turiste je otvorena 1975.

Ulazni deo pećine iz pravca sela Rajkova bio je nastanjen još u praistoriji, o čemu svedoči kameni čekić koji se čuva u arheološkoj zbirci Muzeja u Majdanpeku. Rajkova pećina je protočna pećina, kroz koju protiče Rajkova reka. Nakon izlaska iz pećine ona se spaja sa Paskovom rekom, koja takođe ističe iz pećine i tako nastaje Mali Pek.

Po svojim speleološkim karkteristikama i morfogenetskoj evoluciji, jedna je od najinteresantnijih pećina u našoj zemlji. Pećina se sastoji od dva horizonta, odnosno ponorskog i izvorskog dela i u oba se razlikuju niži – hidrološki aktivni i viši – suvi horizont. Sa dužinom od 2304 m do sada istraženih kanala najduža je pećina u Srbiji. Spajanjem rečnog i suvog kanala dobijena je kružna staza dužine 1410 m, a turisti za sada obilaze delove rečnog i suvog horizonta dužine 633 m. Temperatura u pećini je + 8°C, relativna vlažnost vazduha je blizu 100%.

Rajkova pećina je bogata pećinskim nakitom različitih oblika, od snežno belog kristalnog kalcita, najkvalitetnijeg u Srbiji. Hodajući pećinskom stazom posetilac ima jedinstven doživljaj žuborenja bistre Rajkove reke koja odjekuje pećinskim prostorima “Ježeve dvorane”, sa hiljadama kalcitnih cevčica na stropu. Zatim sledi prelazak preko rumenih bigrenih kada, pored “Zimske bajke” sa “Belim medvedom” i ulazak u “Kristalnu šumu” u kojoj se nalazi “Treperavo jezerce”. Neke od najpoznatijih figura su i “Egipatska boginja”, “Puž”, “Panj sa gljivama” i dr.

INFO

Turistička organizacija opštine MajdanpekSvetog Save bb, 19250 Majdanpektel. ++381 (0)30 584-204

Borsko jezero kod Bora 71.4 1h19m

O jezeru

Borsko jezero je veštačko jezero nastalo 1959. godine podizanjem brane i akomulacijom voda rečice Valja Žoni, Marecove reke i dela sliva Zlotske reke. Jezero se nalazi u podnožju planine Crni vrh. Jezerska voda je pre svega namenjena je pogonima Rudarsko topioničarskog basena Bor, ali isto tako i razvoju turizma. Zahvata površinu od 30 hektara, a dubina jezera dostiže i 52 metra. U vreme maksimalnog vodostaja u jezero staje 12 miliona kubnih metara vode. Obala jezera je sitno razuđena i stenovita.

Preko leta veliki broj Borana i turista iz regiona i države provodi dane na Borskom jezeru. Jezero sa čistom, bistro prozirnom planinskom vodom, omiljeno je sastajalište sportskih ribolovaca. Svake godine se u jezero pusti nekoliko tona riblje mladi u cilju poboljšanja ribljeg fonda. U toku sezone, koja traje od početka maja do kraja septembra, temperatura vode dosiže i 26 stepeni, što je idealno za kupanje.

Zimi je jezero u potpunosti prekriveno ledom, a debljina leda dostiže 30 cm.  Najviši vodostaji su u proleće, a najniži krajem leta i početkom jeseni. Razlika između maksimalnog i minimalnog vodostaja premašuje 10 m, nepovoljno utiče na biljni i životinjski svet jezera. Korišćenjem priliva vode iz Zlotske reke nivo jezera se u toku godine održava na oko 2 metra ispod preliva.

Borsko jezero je okruženo listopadnim i četinarskim šumama, prirodnim zelenim proplancima i livadama uz nadmorsku visinu od 438 metara. Na obali jezera izgrađeni su hoteli "Metalurg", "Jezero" i „Vertigo city“ i vile dok su na oko 200 metara od jezera sagrađena nekoliko velikih vikend naselja. Na samoj obali jezera turistima je na raspolaganju i auto kamp kapaciteta oko

300 prikolica. Nalazi se na daljini od 1 kilometra od hotela "Jezero" u pravcu Žagubice.

Lazareva pećina (kanjon) kod Bora 18.4

Nаlаzi se u istočnoj Srbiji nа teritoriji opštine Bor. Smeštenа nа istočnoj strаni Kučаjskih plаninа, nа levoj obаli Lаzаreve reke jedinstven je prirodni fenomen – Zаštićeno prirodno dobro prve

kаtegorije. Udаljenа od Bora 21km, od Brestovаčke bаnje 14 km, od selа Zlot3km, ulаz u pećinu je nа 291m nаdmorske visine i u neposrednoj je blizini jаkogkrаškog vrelа. Lаzаrevа pećinа jeizvorskа pećinа. Sаstoji se od dvа horizontа pećinskih kаnаlа: stаriji suvi - fosilni, i mlаđi rečni - aktivаn. Ukupnа dužinа pećinskih kаnаlа je 9505m, dok je zа turističku posetu uređeno 800 m stаze. Bogаtа je pećinskim nаkitom;Stogovi, Fontаnа, Plаst, Bizon, Cаrskа ložа, Dirigent, Orkestаr, koje krаsi prelepe dvorаne zvučnih imenа: Prestonа, Dvorаnа blokovа, Koncertnа, Dvorаnа slepih miševа. Lаzаrevа pećinа je znаčаjаn аrheološki

lokаlitet.  U pećini su otkrivenа tri kulturnа horizontа.Najstarije naselje u pećini pripada početkubakarnog doba, salkuca-gumelnica kulturi. Keramički predmeti i koštane alatke izrađivani su sa puno mašte i smisla za njihove oblike i ornamentiku. Pored ostalih privrednih aktivnosti, prerada bakra bilo je jedno od osnovnih zanimanja. Šile, igle,dleta, kopče koje su obde livene smatraju se za najstarije bakarne nalaze u našoj zemlji.U ranom bronzanom dobu, pre oko 4500 godina, pećina je služila kao lovačka stanica da bi ponovo, nešto kasnije u gvozdenom dobu, u VI veku pre nove ere, postala značajan metalurški centar. Predmeti izrađeni od bronze i gvožđa pokazuju izvanredno visok domet poznavanja metalurške tehnike i posebanestetki smisao za ukrašavanje livenih i iskovanih predmeta. Ovi predmeti eksportovani su u susedne oblasti i služili su kao dragocena dobra u razmeni dobara.Arheološki i speleološki аtrаktivnа mnogobrojnim turistimа kojimа je nа rаspolаgаnju od 15. аprilа do 15. novembrа uz orgаnizovаnu vodičku službu

Lazarev kanjon

Jedаn od nаjimpresivnijih elemenаtа reljefа Kučаjа i jedаn od nаjznаčаjnijih centаrа diverzitetа biljаkа i drvećа nа Bаlkаnu. Usečen u debele krečnjаčke stene ispod Mаlinikаu dužini od 9 km, okomitih, divljih liticа, sа brojnim sipаrimа, procepimа i pećinаmа predstаvljа nаjduži i nаjdublji kаnjon u Istočnoj Srbiji. U nаjužem delu širok je sаmo 3-4 metаrа. Dubinа dostiže i do 500 metаrа. Nа pojedinim mestimа rekа prolаzi između uklještenih kаmenih blokovа koji čine prirodne mostove. Po lepoti i prirodnim retkostimа još je impresivniji kаnjon Mikuljske reke iаko nešto plići od Lаzаrevog kаnjonа. Još jednа prirodnа аtrаkcijа ovih predelа zаustаvljа dаh: „Kulа“ izolovаnа stenа u Mikuljskom kаnjonuvisokа 150 m.

Spomenik prirode „Lazarev kanjon“

Nalazi se u istočnoj Srbiji, na obodu planine Kučaj i obuhvata sliv Zlotske reke – pritokeCrnog Timoka.Nadmorska visina je 275-1158 metara.Udaljenost od Beograda: oko 230 km. Udaljenost od Bora: 21 km.Od ukupe površine spomenika prirode „Lazarev kanjon“, koja iznosi 1755,50 ha, pod šumama je 1018,50 ha. Ostale površine su goleti, kamenjari, livade i pašnjaci. Državnim šumama gazduje J.P. „Srbijašume“, Šumsko gazdinstvo „Timočke šume“ Boljevac, Šumska uprava Bor.Područje obuhvaćeno spomenikom prirode „Lazarev kanjon“ odlikuje se pogatstvom izuzetnih prirodnih vrednosti:- spletom krečnjačkih kanjonskih dolina impozantnih dimenzija i izrazitih morfoloških oblika.

- Brojnim i značajnim speleološkim objektima (više od 70 pećina i jama) u kanjonu Demižloka (24), Vejske reke (19) i Lazareve reke (19). Po svim obeležjima najznačajnije suLazareva pećina i Vernjikica.- Pojavama i procesima kraške cirkulacije voda u slivu Zlotke reke (32 km) i njenim sastavnicama, kao i značajnim izvorima – Zlotsko vrelo, Mikul, Fontana Šojnji i dr.- Florističkom i fitocenološkom raznovrsnošću sa opisanih 26 šumskih jedinica i preko 20 zajednica livadskih biljaka, uz napomenu da još nisu istraženi teško pristupačni delovi kanjona. Najznačajnije su reliktne polidominantne zajednice Fago-colurnetum mixtum juglandetosum, Carpino-orientalis quercetum mixtum i Fraxino-colurnetum mixtum. Na ovom području živi preko 720 biljnih vrsta.- Bogatim životinjskim svetom:§  Beskičmenjaci – pronađeno je preko 50 vrsta iz 32 roda faune osolike muve, endemična vrsta račića i stonoga, pauci, pseudoskorpija, beskrilini insekti iz rodaOnychirius (novi za nauku).§  Gmizavci – zelembać, gušter, slepić, belouška, smuk, poskok, bakarna zmija, šumska kornjača.§  Vodozemci – žuti mukač, zelena krastača, žaba gatalinka, šareni davdežnjak.§  Ptice – suri orao, sivi soko, planinski detlić, lasta, daurska lasta, šumska ševa, vetruška, rusi svračak, crvenoglavi svračak, vodeni los, drozd imelaš, mala muharica, belovrata muharica, gugutka, golub dupljar, buljina, šumska sova, vodomar, detlić, strnadica i druge.§  Sisari – slepi miševi (kolonije u pećinama: mali i veliki potkovičar, Blazijev potkovičar, podvodni ljiljak, dugonogi ljiljak), krtica, puh (običan i šumski), vidra, vuk, ris, kuna zlatica, jazavac, lisica, zec, šakal, divlja mačka, divlja svinja, srna, jelen, divokoza i druge.„Lazarev kanjon“ se, takođe, odlikuje i velikom predeonom raznovrnošću i lepotom.

Rtanj 50.3

Ртањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 km југоисточно од Београда,

надомакБољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565m) представља

природни феномен крашког рељефа.

Северна страна планине прекривена је шумама и пашњацима, обрасла аутохтоним биљним

врстама и обилује изворима питке воде. Ловиште се простире на 6368 ha - најчешћа ловна

дивљач су срне и дивље свиње.

На врху Шиљак налази се од 1932. године капелица која је данас у рушевинама. Постоји

иницијатива да се она обнови[1].

Прича о злату и драгуљима у утроби планине, а која је вероватно везана и за легенду о дворцу

чаробњака који је по предању постојао на овом месту и био висок колико и данашња планина, у

коме је чувано огромно благо, донела је много невоље овој природној лепотици. Неуморни и

неумољиви трагачи за златом у неколико наврата су динамитом разрушили капелицу

посвећенуСветом Ђорђу на врху планине, коју је свом мужу Јулијусу Минху, бившем власнику

рудника на Ртњу, подигла супруга Грета.

У близини се налази и Сокобања, која се убраја у ред најзначајнијих бањских центара у Србији.

Изглед

Планина се нагло диже из равнице и завршава скоро правилном купом, па многи верују да је и

Ртањ пирамида слична онима у суседној Босни.Ртањ је у подножју углавном састављен од

пешчара и стена, а у вишим деловима од кречњака.Ако погледамо Ртањ са севера и југа,

указује нам се као дугачак гребен - док је доле широк, горе се сужава у узан ивичасти зид. А на

источном крају гребена, уздиже се главни врх.Северна страна планине прекривена је шумама и

пашњацима, обрасла аутохтоним биљним врстама и обилује изворима питке воде.

Историја

За Ртањ се везује и прича о богатој јеврејској породици Минх која је поседовала параћинску

фабрику штофова, а касније и ртањски рудник каменог угља. Јулиус Минх извршио је

самоубиство под неразјашњеним околностима, а супруга Грета са Јулиусовом браћом преузела

је руковођење рудником. За сећање на свог мужа, Грета је саградила црквицу-капелу на врху

планине Ртањ. Цркву је градило 1.000 радника, а освећена је 1936. године. Пре двадесетак

година капела је страдала као последица веровања у ртањске легенде. Разнета је динамитом у

покушајима трагања за давно скривеним богатством.

Туризам

Ртањ је "познат" по том што своје посетиоце мучи жеђу. Сва вода отиче кроз кречњак, понире, а

онда, у нижим деловима, избија у јаким врелима по ивици ове прелепе и моћне планине коју

Сокобањци и њихови многобројни гости, просто, обожавају. У подножју се налазе леденице из

којих је могуће извадити лед који се формира услед непрекидне промаје која обара температуру

у леденици.Ртањ је чувен и по афродизијачкој травци од које се прави чувени ртањски чај. Све

донедавно биле су организоване бербе ртањског чаја, али одскоро је на снази забрана брања

зато што је „мушка травка", која успева само овде, забрињавајуће проређена. Поред прелепих

предела и разноврсних биљних врста у близини се налази и Сокобања, једна од најзначајнијих

бањских центара у Србији.Када се уморите од планинарења и истраживања свих ртањских

легенди, препоручујемо вам да посетите Етно центар Ртањ, где можете пробати чувену

гибаницу с киселим млеком, или се одморити у савремено опремљеним бунгаловима с

прекрасним погледом на планину.

Soko banja 21.5

Dobrodošli u Sokobanju.  Sokobanja je turističko mesto koje je smešteno u jugoistočnoj Srbiji u podnožju planine Ozren. Zbog svoje idealne nadmorske visine od 400m, Soko Banja spada u red vazdušnih banja Srbije, koja uspešno leči bolesti respiratornih puteva kao što su astma, bronhitis …

Soko banja srpska kraljica turizma

Ova Srpska turistička destinacija je najstarija banja u Srbiji koja se organizovanim turizmom bavi punih 180 godina i sa pravom nosi naslov “SRPSKA KRALJICA TURIZMA”. U svojoj turističkoj ponudi Sokobanja ima bogat program tokom cele sezone, kao što su “Banjsko kulturno leto” sa svakodnevnim predstavama i manifestacijama u centru kod Miloševog konaka i na letnjoj pozornici “Vrelo”. Nezaobilazna su i prelepo uredjena izletišta od koji su najpoznatija Lepterija, Kalinovica, Očno, Barudžije, Kamen ljubavi, Ozren, Izvor reke Moravice, Sesalačka pećina, Grudonjske vodenice, Popovica, stari Vrmdžanski grad i jezero, Bovansko jezero itd…

Lečenje u Sokobanji

Lečenje u Sokobanji se odvija u sledećim specijalizovanim ustanovama:  “Specijalna bolnica Sokobanja”, “Specijalna bolnica za plućne bolesti Ozren” Sokobanja, “Prirodno lečilište Banjica” Sokobanja, kao i Dom zdravlja u Sokobanji. Pacijenti svoju brigu o zdravlju sa punim poverenjem mogu prepustiti lekarima naših specijastičkih ustanova čija stručnost, iskustvo i efikasnost te kontinuirana stručna usavršavanja zaposlenih omogućuju primenu savremenih metoda dijagnostike i lečenja.

Ozren SokobanjaIzletište Ozren je udaljeno oko 5 km od centra Sokobanje. Obuhvata veliki park koji pripada Specijalnoj bolnici "Ozren", u kojoj se leče plućne bolesti. Ispred ulaza nalazi se parking i dva kafića, gde se posetioci mogu osvežiti. U krugu bolničkog parka nalaze se sportski tereni za fudbal i košarku, dečije igralište, protočno jezerce sa pastrmkama, pored koga je smešten restoran, i vodeni slap Mala Ripaljka kraj koga se nalaze izvor pitke vode, klupe za odmor i mesto za roštiljanje. Pored bolnice prolazi staza koja vodi prema crkvi Sv. Arhangela Gavrila i Mihajla koja je udaljena oko 3km od Grudnog a 8 km od Sokobanje. Ova crkva je izgrađena na crkvištu nekadašnjeg manastira Jermenčić. Manastir su po predanju sagradili kaluđeri Jermeni, 1392 god.. U vreme velike seobe Srba kaluđeri su prebegli na Frušku Goru, a Turci su opljačkali i zapalili manastir. Crkvište je otkriveno u XIX veku. Poslednjih godina crkva se otvara samo na dan slave 26. jula, kada se okuplja veliki broj vernika i izletnika.

Izletište Kalinovica

Kalinovica je najlepše izletište u Sokobanji. Okruženo zelenom šumom, sa puno lepih izvora kvalitetne pijaće hladne vode, uredjenih mesta za roštiljanje, sredjenih letnjikovca, parkingom za automobile, terene za svaku vrstu igranja na travi, Kalinovica je pravo mesto za izlet gde vreme ume da stane.Izletište Kalinovica se nalazi na Ozrenu, na putu prema selu Jezeru pored očne bolnice koje takodje ima svoje izletište zvano “Očno” gde se nalazi i kamen ljubavi. Od Sokobanje je Kalinovica udaljena oko 5 kilometara.

Izletište LepterijaIzletište Lepterija je najposećenije sokobanjsko izletište. Krasi ga stari grad Sokograd, Bogorodica u kamenu, restoran Pećina i reka Moravica. Na samom izletištu se nalazi i odmaralište Narodne banke Srbije sa svojim restoranom gde gosti koji ne stanuju u odmaralištu mogu dobiti samo piće a hranu ne. Od centra Sokobanje, Lepterija je udaljena oko 1,5 kilometara asfaltnim putem a mnogo bliže je ići stazom pokraj reke Moravice.Izletište Lepterija je najposećenije sokobanjsko izletište. Krasi ga stari grad Sokograd, Bogorodica u kamenu, restoran Pećina i reka Moravica.

Izvor reke MoraviceIzletište Vrelo je u stvari urbani izvor reke Moravice u podnožju planine Device u selu Vrelo. Od Sokobanje je udaljeno oko 14 kilometara na putu prema Knjaževcu i rudniku mrkog uglja Čitluk. Izletište je lepo uredjeno sa napravljenim malim letnjikovcima, mesto za roštiljanje i pečenje na ražnju, ispod sača i još dosta mesta za spremanje hrane.Glavni pokriveni objekat je za otprilike tridesetak do četrdeset osoba i tu se maho organizovano dolazi na izlet. U blizini izvora se nalazi i najkvalitetniji ribnjak za pastrmku, gde se može i kupiti riba za spremanje na izvoru. U blizini izletišta je i prelepa pećina koju svakako trebate posetiti.Izletište Vrelo je u stvari urbani izvor reke Moravice u podnožju planine Device u selu Vrelo. Od Sokobanje je udaljeno oko 14 kilometara na putu prema Knjaževcu i rudniku mrkog uglja Čitluk. Izletište je lepo uredjeno sa napravljenim malim letnjikovcima, mesto za roštiljanje i pečenje na ražnju, ispod sača i još dosta mesta za spremanje hrane.

Zaječar 78.1

Gamzigradska banja

Gamzigradska Banja se nalazi oko 11 km zapadno od Zaječara (mapa), tik uz magistralni put Zaječar - Beograd. Naselje je sme šteno u živopisnom ambijentu rečne doline Crnog Timoka, oivičene šumovitim brežuljcima, na nadmorskoj visini od 160 m.

Gamzigradska Banja predstavlja vrlo ugodan i tih kutak za lečenje, odmor, rekreaciju, sport, lov i ribolov. Naselje je lepo uređeno, sa puno zelenila i cveća, uređenim parkovnim površinama, uređenim šetalištem i kupalištem na obali reke, u nedirnutom prirodnom ambijentu, udaljenom od bučnih i zagađenih urbanih sredina.Nosioci turizma u Banji su Društveno predu-zeće "Romulijana" i Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju.Društveno preduzeće "Romilijana" raspolaže sa hotelom "Kastrum", četiri vile na desnoj obali reke ("Sedi Gamza", "Timok", "Kraljevica" i "Zelengora"), kafanom "Lipov lad" i vilom "Kopaonik", neposredno uz hotel. Ovo preduzeće u centru Banje ima pekaru i poslastičarnicu.Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju je lociran u centru Banje. U pitanju je renomirana zdravstvena ustanova, koja neke od svojih kapaciteta ustupa i u turističke svrhe. Boravak u ovom Zavodu je moguć na dva načina: upućivanjem od strane zdravstvenih službi i komercijalno.

Gamzigrad 11.1

Ромулијана

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине [1].

Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. г.), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана(Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану јеЈустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.

Истраживања

Музеј у оквиру Ромулијане

Први опис и стручну оцену Гамзиграда - Ромулиане дао је барон Хердер, саксонски рударски поглавар, у путопису „Рударски пут по Србији“, 1845. године. После барона Хердера, за Гамзиград се заинтересовао аустријски археолог и путописац Феликс Каниц, који 1860. године обилази ове остатке и оставља нам цртеже зида и околине. Касније о Гамзиграду пишу М. Милићевић (1876.), Ј. Драгашевић (1877.), В. Карић (1887.), Ј. Мишковић (1887.), М. Валтровић (1890.) и С. Мачај (1892.), да би се почетком XX века интересовање за овај јединствени споменик античке цивилизације потпуно угасило. Тек после Другог светског рата обновљено је интересовање за Гамзиград. Већ 1950. године архитекта Ђурђе Бошковић израдио је нову основу гамзиградских бедема, назначио положај најзначајнијих грађевина унутар њих и истакао потребу да се овај важан касноантички споменик заштити и истражи.

Археолошка истраживања, започета 1953. године, показала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова, који најречитије говоре о значају и намени Гамзиграда. Од 1970. године Гамзиград се све чешће помиње као палата неке истакнуте личности римског царства из 3. века, или чак као палата једног цара из тог периода и упоређује са царским палатама у Сплиту, Солуну,Малој Азији и на Сицилији. Међутим, надостатак писаних споменика онемогућило је да се ближе одреди време настанка насеља, као и да се

сазна име императора и антички назив насеља. Све дилеме биле су разрешене открићем натписа, 23. јуна 1984. године. На фрагменту архиволте исклесан је натпис Felix Romuliana (Срећна Ромулиана), назив резиденције римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана (293. - 311. н. е.).

На основу археолошких налазишта Гамзиград се сагледава у шест периода:

као праисторијско насеље из II и I миленијума п. н. е.;

као римско пољско насеље (villa rustica) из II века н. е.;

као римски дворац с краја III и почетка IV века;

као црквено добро из IV и V века;

као рановизантијско насеље V - VII века;

као средњовековни град (XI век) и

као привремено склониште у време турских освајања у XIV и XV веку.

Трагови боравка првих становника Гамзиграда откривени су северно од бедема као и унутар насеља у насутој земљи. Од налаза имамо: камене секире из периода III миленијума п. н. е. (млађе камено доба и почетак неолита), затим уломке грнчарије из позног бронзаног доба (друга половина II миленијума п. н. е.), уломке грнчарије и бронзаног накита из периода старијег гвозденог доба. У V и IV веку п. н. е. Трибали оснивају своје насеље унутар гамзиградског бедема, које није дуготрајно, тако да је Гамзиград током IV века п. н. е. напуштен.

Како на подручју Црне Реке (Црног Тимока) нису откривени археолошки споменици из последњих столећа старе ере, неизвесно је које су становништво Римљани затекли у овој области. Могуће је да су овде, уз проређене и ослабљене трибалске заједнице живеле и групе Меза иСкордиска.

Почетком 3. века наше ере у јужном делу Гамзиграда саграђено је велико пољско имање (villa rustica), а на оближњим површинама су нађени остаци напуштених зграда за које се сматра да су служиле за чување пољопривредних производа и стада (оставе и штале).

Крајем 3. и почетком 4. века, на простору око 6.5 ha, са димензијама 240x190 m, изграђене су две готово паралелне фортификације и уграђене унутар њих: палате, храмови, грађевине за смештај војске и гостију, магацини и остале грађевине. Средином 4. века Гамзиград је опустео, да би после 380. године поново оживео. У 5. веку Гамзиград је страдао у нередима изазваним најездом Хуна 441. године. Убрзо после тих нереда је обновљен, али скромно, без значајнијих градитељсних подухвата. Интензивна изградња настаје половином 6. века. Зграде подигнуте у овом периоду попаљене су и порушене најездом Авара, који су 585/6. године освојили градове у приобалној Дакији. Око 615. године Гамзиград је напуштен, да

би тек после 971. године или у првој деценији 11. века, после освајања од стране Византије, 1002. године, био поново насељен. Гамзиград је коначно напуштен у другој половини 11. века и више није никад обновљен. Из раздобља 14. и 15. века имамо неколико налаза на основу којих можемо претпоставити да су рушевине Гамзиграда у време турских освајања послужиле као привремено склониште.

Откривањем натписа FELIX ROMULIANA, 1984. године, коначно је разрешена загонетка Гамзиграда. За правом истином о Гамзиграду трагало се близу 150 година. Садржај натписа је целовит назив места које се помиње у два историјска извора, у делу непознатог писца из око 360. године, у Епитомама Аурелија Виктора, и у Прокопијевом спису „О грађевинама" (De aedificiis), насталом између 553. и 555. године. У Епитомама садржан је податак да је римски император Галерије рођен у Приобалској Дакији, где је и сахрањен, и то у месту Ромулиануму, које је назвао по имену мајке Ромуле. У Прокопијевом делу, међу кастелима које је Јустинијан обновио у области града Акве, помиње се и Ромулиана. То значи да је назив места у коме је рођен и сахрањен Галерије посведочен у три облика, и то као Феликс Ромулиана (на натпису из 306. - 311. године), као Ромулианум (око 360. године) и као Ромулиана (око 555. године).

Више података о Галеријевој градитељској делатности даје Лактанције у спису „О смрти прогониоца“. Описујући сложене прилике у Царству у 306. години Лактанције саопштава да је Галерије већ тада одлучио да 312. године, пошто прослави двадесетогодишњицу владавине, уступи властЛицинију, Северу, Максимину и Кандидијану, и да од тада живи у безбедности и миру, у заклону неосвојивих зидина. Одлука коју је донео подразумева почетак изградње резиденције 306. године и одређује 312. годину као термин окончања те изградње.

Руине Феликс Ромилијане

Мозаик из Ромулијане

Галерије је рођен негде око 250. године, од мајке варварке која је 245. године, испред налета Карпа, побегла са леве обале Дунава у Приобалну Дакију и удала се за чувара стоке, због чега је касније Галерије добио надимак Арментарије (лат. armentarius, Говедар), надимак који га је пратио и када је постао император. Истакавши се као храбар војник у Аурелијановим иПробовим јединицама, Галерије је био запажен од Диоклецијана, који га је усинио и прогласио за цезара, а касније му дао за жену своју кћерку Валерију. Када су 305. године, после повлачења с власти Диоклецијана и Максимијана, Галерије и Констанције I Хлор постали августи, требало је да заједно владају двадесет година, после чега би, по Диоклецијановом политичком програму успостављања тетрархије (четворовлашћа), уступили титулу и власт цезарима, Северу и Максимину. Међутим 306. године Констанције Хлор изненада умире у Британији и Галерије постаје први поглавар Римске Империје.

Као што је поменуто, Галерије је намеравао да, после повлачења са власти, у завичају проведе „мирну старост“, али је 311. године, на путу за Софију, умро. Према Лактанцију, Галеријево тело, унакажено тешком болешћу, спаљено је у Софији, док Аурелије Виктор тврди да је Галерије сахрањен у Ромулијани. На основу овог другог податка, претпостављало се да је император сахрањен у храму - маузолеју у централном делу насеља, али се приликом археолошких истраживања није наишло на трагове укопа. Данас је извесно да су Галерије и његова мајка Ромула сахрањени у близини Ромулијане, на локалитету „Магура“. Овде су откривене две зидане гробнице, богато украшене архитектонском пластиком, и две хумке са ломачама на којима је извршено спаљивање и апотеоза императора и његове мајке.

Rajac (Rajačke pimnice) kod Kobišnice 58.9

Rajac, srpsko selo, nalazi se na putu između Zaječara i Negotina. Od Zaječara je udaljeno 50, a od Negotina 25 kilometara.

Do Rajca i Rajačkih pivnica najjednostavnije i najpreporučljivije je doći preko Negotina, odakle imate još oko pola sata vožnje. U tom slučaju prolazite kroz sledeća sela: Kobišnica, Veljkovo i pored Rogljeva. Sledeće selo je Rajac i čuvene Rajačke pivnice. Uz put obratite pažnju na 6 prelaza preko pruge.

Drugi put iz Zaječara ka Rajcu vodi preko Velikog Izvora, Halova, Malog Jasenovca, Šipikova i Braćevca. Dužina ovog puta je 43 kilometra, živopisniji je, asfalt je dobar, ali sa nešto više krivina.

Ukoliko želite da dodjete do "Vile Milenović" na vašem GPS aparatu ukucajte :N= 44° 05' 26,6"E= 22° 33' 16,3"

Postoji i treći put. Njega ne preporučujem zbog jako puno rupa. Ali, ako ste odabrali baš njega - evo smernice. Na 25-om kilometru od Zaječara ka Negotiu odvajate se i putovanje nastavljate sporednim putem preko Brusnika i Tamniča.

Sve više ljudi iz naše zemlje i inostranstva u ovo selo dolazi zbog čuvenih Rajačkih pivnica (pimnica - lokalni izraz).Crno i belo vino iz buradi ovih kamenih podruma imaju jedinstven ukus, miris i boju. Zbog izuzetnog kvaliteta - vinu se prepisuje čudotvorna moć i lekovito svojstvo (naravno, ukoliko se pije u manjim količinama).Na brdu iznad sela, gde su i pivnice, smešteno je jedinstveno staro groblje, čiji su spomenici izgradjeni od peščanog kamena. To je isti onaj kamen od koga su gradjene i Rajačke pivnice.

Negotin 23.1

Историјски локалитети

На 25 km западно од Неготина налази се касноантички локалитет Врело Шаркамен. Овај резиденцијално-меморијални комплекс потиче с краја 3. и почетка 4. века. Сам комплекс царске палате се простире се на 25 ha. У једном од пет видљивих објеката - Маузолеју царице мајке је 1996. године откривен сет златног царског накита (налази се у Народном музеју у Београду),

са елементима који датирају читав комплекс у период између 293. до 311. године, односно у време владавине Галерија и Максимина Даје.

Други антички локалитет у Крајини је римски град Ад Аквас, који се налазио на обали Дунава код села Прахова и у време свог највећег просперитета крајем 2. и почетком 3. века бројао је између 15 и 20 хиљада житеља. Поред Прахова налазила се и велика лука у којој су пронађени остаци римских лађа и неколико надгробних споменика који се данас налазе у Музеју Крајине у Неготину.

Kuća istaknutog kompozitora Stevana Mokranjca u Negotinu nastala je sredinom XIX veka. U njoj se

1856. godine rodio Stevan Mokranjac. Kuća se odlikuje skromnijim karakteristikama tradicionalne

balkanske varoške stambene kuće. U prizemnom delu prvobitno je bio smešten podrum ozidan

kamenom, dok je spratni deo, namenjen stanovanju, sagrađen u bondručnom konstruktivnom sistemu,

a sačinjavale su ga dve sobe i kuhinja. Krov kuće je dvoslivan i pokriven ćeramidom. Kuća je 1964.

adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja, tako da su podrumske prostorije uređene za manje

muzičke koncerte. Prostorije na spratu su muzeološki opremljene i sadrže veći deo zaostavštine u

muzičkim instrumentima i drugim predmetima koji su pripadali Stevanu Mokranjcu. Veći radovi na

uređenju kompleksa oko Mokranjčeve kuće u Negotinu izvedeni su 1980. Kuća je proglašena

spomenikom kulture od velikog značaja.

[уреди]

Bukovo manastir kod Negotina 2

Манастир БуковоИз Википедије, слободне енциклопедије

Манастир Буково, посвећен Светом оцу Николају Чудотворцу, налази се на 4 km од Неготина на путу Зајечар-Неготин, на падини Братујевачке косе. Име манастира по предању потиче од „букових шума“ или птице „бука“ које су живеле овде у некадашњим ритовима.

[уреди]Историја

Писани подаци о ктитору манастира не постоје, али постоје више предања која о томе говоре. По једном предању манастир је задужбина српског краља Милутина са краја 13. века, подигнут после победе над бугарским царем Шишманом. По другом предању ктитор манастира је Свети Никодим Тисмански који је живео и делао у Тимочкој Крајини, а по трећем ктитор манастира је био неко из властеле источне Србије и потиче из 15. века. Током своје историје манастир је више пута страдао и био обнављан. Кнез Милош је након обнове манастира 1837. године поклонио звона манастиру, а1839. године подигнута су два конака. Припрата на манастирској цркви је дозидана 1877. године.

Уочи Другог светског рата 1940. године, на севеној страни изнад улаза подигнут је звоник која је завршена 1966. године. Звоник је квадратне основе и чини саставни део улаза у манастирски комплекс.

[уреди]Архитектура

У оквиру манастирске порте налази се извор посвећен животворном источнику – Пресветој Богородици. Бројна су исцељења која су се догодила од овог Источника. Осим овог извора, Пресветој Богородици, односно њеном покрову, посвећена је и капела у јужном конаку, чија је изградња у току.

Манастирска црква представља једнобродну грађевину са основом у виду крста. Дуга 18,80 m, широка 8,55 m и висока 6,90 m. Изграђена је од тесаног камена и без куполе, са хорским апсидама и нартексом који је касније дозидан. Стилски се убраја у специјалну варијанту моравске школе. Током свог постојања није битније мењала свој изглед.

Унутрашњост цркве је живописана. Постоје два слоја, од којих је најстарији слој представљен фрескама Светог Арханђела Михаила, фрагментима светих ратника у северној певници и фреском Пресвете Богородице окружене анђелима на своду цркве. Ове фреске потичу из 1682. године у време Игумана Михаила Дечанца, уз ктиторство кнеза Симеуна из села Трњана. Живопис који данас постоји и који захвата највећи део потиче из 1902.године. Рад је живописца Милисава Марковића из Малог Извора који се већ доказао осликавши цркву манастира Суводол 1892. године. Марковић је осликао унутрашњост цркве по нацртима Стеве Тодоровића сликара из Београда и иконописца дела икона у иконостасу зајечарске цркве.

Дуборезани и позлаћени иконостас рађен у Аустрији потиче скраја 19. века. Иконе је урадио Лазар Крџалић познати иконописац свог времена, који је урадио и медаљон на нартексу манастирске цркве. Део икона на иконистасу живописао је Павле Чортановић, учитељ цртања у Неготинској полугимназији. Иконе из старог иконостаса изложене су у манастирској библиотеци.

У овом манастиру је знаменити српски књижевник Светолик Ранковић написао свој познати роман „Порушени идеали“.[уреди]

Prahovo 8.6

Pogled na hidro elektranu Đerdap

Jabukovac 28.4

Vratna manastir kod Jabukovca (kanjon Vratne – najviši previsi – kamena vrata)

Manastir Vratna pripada eparhiji timočkoj Srpske pravoslavne crkve i nalazi se kod istoimenog sela, nedaleko od Brze Palanke. Smešten je na obali istoimene reke, poznate po svojim prirodnim kamenim mostovima, koji su najviši u Evropi. Prema narodnom predanju, podigao ga je arhiepiskop Nikodim (1317—1324) početkom XIV veka za kralja Milutina Nemanjića (1282—1321). Manastir je tokom vekova više puta rušen i obnavljan, a danas je aktivan ženski manastir. Njegova crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem (Spasovdan), a pored nje se nalaze dva konaka. Sama građevina je jednostavna jednobrodna crkva sa

polukružnom apsidom i zvonikom podignutim na ulazu. Njena dužina iznosi 16 metara, širina 7.5, dok su joj zidovi debeli 2.5 metra.

Manastirska crkva i noviji konak

Manastir je obnovljen ili delimično obnovljen 1415. godine, a u drugoj polovini XVIII veka je zapusteo. Stanko Frajkor, koji je kasnije postao negotinski oborknez, je obnovio manastir, ali su ga Turci već 1813. godine spalili, posle propasti Prvog srpskog ustanka. Jon Tajkulica je 1837. godine obnovio manastir, a 1856. godine su meštani okolnih sela (Jabukovac, Vratna i Urovica) podigli konak zapadno od crkve. Poslednju obnovu, manastir je doživeo 1937. godine.[uredi]

Vratna 

 

Iako duga svega 20 kilometara, reka Vratna je izuzetna i njena klisura je jedna od najlepših u Srbiji. Na svom putu prolazi kroz tri prerasti -  prirodne kamene mostove visoke pedesetak metara. Zovu ih još i vratnjanske kapije. Turisti uglavnom posećuju prve dve pošto se do njih stiže za desetak minuta, obeleženom pešačkom stazom od ženskog manastira Vratna.  Šumom koja više liči na prašumu, odjekuje cvrkut ptica i žubor reke. Treća kapija je udaljena 3 km i do nje je moguće stići kroz uzan kanjon kojim prolaze samo iskusniji planinari ili stazom kroz šumu što je manje atraktivno.

 

Brza Palanka 17.9

Kompleks etno kuća nalazi se uz šetalište pored Dunava, u novoj Brzoj Palanci, izgrađenoj nakon potapanja

starog naselja tokom izgradnje hidroelektrane „Đerdap II“. Etno kompleks ima stalnu postavku sa posuđem,

alatima, nošnjom i drugim tragovima materijalne kulture stare Brze Palanke, miročke, ključke i krajinske okoline.

Kladovo 24.4

Kladovo se neizbežno vezuje za Đerdapsku klisuru, najveću i najlepšu klisuru Evrope. Ovaj kraj obeležava i hidroelektrana Đerdap, jedan od najznačajnijih proizvođača hidroelektrične energije i isto tako značajan plovidbeni sistem koji je ukrotio Dunav. Ali, ako bi tražili početak, sigurno bi pošli od Lepenskog Vira i njegove civilizacije stare preko 8.000 godina, čije je otkriće izmenilo udžbenike istorije. Od tada do danas gotovo da nije bilo civilizacije koja se nije i ovde nastanila. Govori se o Argonautima, Keltima, Rimljanima, Slovenima, Turcima... Mnogim istraženim i neistraženim civilizacijama koje su živele na ovom prostoru i ostavile brojne tragove svoje kulture, umetnosti i zanatstva. Danas je Kladovo mali gradić na krajnjem istoku Srbije, koga sve više posećuju turisti u želji da otkriju lepotu kraja, bogatstvo istorije, uživaju u sportu i rekreaciji, da osete čari netaknutog, snagu Dunava i gostoprimstvo meštana.

Đerdapska klisura

Трајанова таблаТрајанова табла део је ансамбла римских споменика на римском путу кроз Ђердап, које су биле посвећене завршетку радова два велика градитељска подухвата у Ђердапу – Пут кроз Ђердап и изградњу римског канала у близини данашње Хидроелектране Ђердап 1. Уклесана је у стену, правоугаоног је облика и на њој је текст на латинском посвећен римском цару Трајану.

Трајанова таблаИМПЕРАТОР ЦЕЗАР, БОЖАНСКОГ НЕРВЕ СИН, НЕРВА, ТРАЈАН АВГУСТ ГЕРМАНИК, ВРХОВНИ СВЕШТЕНИК, ЗАСТУПНИК НАРОДА ПО ЧЕТВРТИ ПУТ, САВЛАДАВШИ ПЛАНИНСКО И ДУНАВСКО СТЕЊЕ, САГРАДИ ОВАЈ ПУТ

Првобитно је била постављена на 1,5 метар изнад римског пута поред Дунава. На основу натписа претпоставља се да је део ђердапског пута у Доњој клисури изградио Трајан у оквиру припрема за рат против Дачана, односно да је 100. године завршена та последња, најтежа деоница. Изградња римског пута и великог броја утврђења показује значај Ђердапа за Римску империју, све до коначног освајање Дакије почетком 2. века. Изградња пута, који се простирао уз сам Дунав, била је условљена потребама брже и безбедније пловидбе.Натпис на табли био је уклесан у шест редова, али се данас јасно очитавају само три. Од њене богате рељефне декорације очуван је једино фриз са представом орла, као и фигуре крилатих генија. Испод натписа је фигура која клечи, вероватно Данубиус, а изнад је надстрешница са

касетираном таваницом.Изградњом хидроелектране Ђердап (1963—1972) потопљен је римски пут. Одлучено је да се Трајанова табла исече и постави на виши ниво, тако да буде видљива са реке.

Лепенски Вир

АдамНа дунавској тераси у Ђердапу налази се Лепенски Вир, једно од најзначајнијих археолошких налазишта Србије. У археолошким ископавањима шездесетих година прошлог века откривени су археолошки налази, сакрална архитектура и монументална скулптура из времена од 7000. до 6000. година п.н.е. који су променили светске представе о почецима цивилизације.Испод насеља првих земљорадника и сточара из раздобља од 5300. до 4800. године п.н.е. откривено је седам сукцесивно грађених насеља ловаца, риболоваца и сакупљача хране подизаних једни на другима. 

ПрародитељкаПронађени артефакти у виду бројних станишта, гробова који одсликавају необичне погребне ритуале, разни алати и накит од камена, рогова и кости, монументалне скулптуре од камена пешчара, као и плочице са урезаним знацима налик на писмена, указивали су да су првобитне ловачко-сакупљачке заједнице које су насељавале терасу покрај Лепенског Вира успоставиле сложене друштвене односе, основале архитектуру особеног стила и моделовале монументалну скулптуру од огромних облутака.Сва станишта насеља, археолошким истраживањима откривено је 136 објеката, имају облик зарубљеног кружног исечка под углом од 60 степени. Насеља су била плански изграђена, а својим складним облицима и функционалношћу показују развијен смисао за архитектуру. Оригинална архитектонска решења и монументална скулптура издвајају културу Лепенског Вира у једну посебну и веома рану фазу преисторијске културе Европе.

ДианаЈедно од највећих и најочуванијих римских утврђења – каструма на Дунаву изграђено је од камена тесаника, вероватно 100-101. године у време цара Трајана, истовремено са прокопавањем канала када је омогућена безбеднија пловидба Дунавом. Својевремено је Диана била најзначајније утврђење на горњомезијском лимесу. Како је подигнута на стратешки значајној локацији, стална војна посада имала је задатак да чува границу и обезбеђује низводни улаз у канал.

ДианаДиана је правоугаони каструм чије су димензије 100 са 200 метара и има увучене куле на бедемима. Свој коначан изглед Диана добија додавањем бедема са истуреним кулама које се простиру према Дунаву, затварајући и штитећи део обале, крајем III и почетком IV века. Средином V века овај римски каструм разарају Хуни, а око 530. године обнавља га цар Јустинијан.У унутрашњости утврђења, осим остататака бедема са капијама и кулама, пронађене су војне бараке и други објекти, а изнад бедема утврђено је постојање мањег насеља, светилишта и некрополе. Скулптуре од мермера и бронзе, разноврсни предмети за свакодневну употребу пронађени на Диани указују да је ово римско утврђење, изузев фортификацијског значаја, било и значајан економски центар са пристаништем.

Голубачка тврђаваГолубачка тврђава се налази на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Саграђен је на каменитом обронку мањег брда, огранку Хомољских планина и бедеми града прате конфигурацију терена. Девет масивних кула висине до 25 метара међусобно су повезане бедемом и распоређене тако да бране град како са копна тако и са воде. До града се стизало мостом, преко воденог рова.Време настанка града није установљено, док први писани помен датира из 1335. Голубац је имао бурну историју: био је у поседу Угара, потом Турака све до 1868. године.

Голубачка тврђава

Све куле су четвороугаоне, сем донжона који је у доњем делу полигоналан, а у горњем цилиндричан. Због свог облика назван је „шешир кула“. Облик кула указује да је град зидан у време борби хладним наоружањем. Проналаском и употребом ватреног оружја куле на западној страни добијају полигонална или цилиндрична, веома масивна ојачања чија је дебљина и до 2 m. Унутрашње куле су задржале квадратни облик. У исто време је дозидана и турска кула полигоналног облика, са отворима и галеријама за топове, који су постављени у две спратне етаже. Ни данас се не зна колико је тачно стара тврђава и ко је почео да је зида. Поуздано се једино може рећи да су прво утврђење у Голупцу крај Дунава изградили Римљани, у I веку нове ере. У тврђави је боравио римски цар Диоклецијан око 299. године нове ере, град су касније уништили Хуни, да би га Јустинијан поново обновио. У писаним историјским документима, тврђава се први пут помиње 1335. године, а од писаца га помиње нешто касније и Константин Филозоф. После Косовског боја, 1389. године, Голубачки град је пао у турске руке, а око њега су се дуго спорили и ратовали Угари у Турци. Голубац је ослобођен 1867. године, међу последњим градовима у Србији. Аустријски путописац Франц Каниц забележио је 1895. године да је место имало 293 кућа, 1.533 становника, а помиње се и црква Светог Николе, која је саграђена 1843. године. У археолошким истраживањима пронађено је преко стотину предмета од керамике, гвоздених алатки, секира, макља, будака, реза за затврање врата, копља која сведоче о богатој прошлости Голубачке тврђаве.

О постанку имена Голубац, према једној легенди, у главној Шешир кули, која доминира градом, била је заробљена византијска принцеза Јелена, која је да своју ссамоћу и тугу ублажила, гајила голубове, по чему је касније град добио име. Према другој легенди, у месту је живела лепа девојка по имену Голубана. Прича о њној лепоти стигле су и до турског паше. Доносио јој је свилу, бисере, не би ли удала за њега. Све дарове је девојка Голубана одбијала, па је паша наредио да се казни, тако што ју је везао за стену која је била у Дунаву. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стени. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да је због тога град добио садашњи назив.

Пешачке стазеНа територији Националног парка Ђердап уређено је и обележено девет пешачких стаза различитих дужина које пролазе кроз атрактивне пределе, резервате природе и обично завршавају на видиковцима. Лаке и средње пешачке стазе намењене пре свега рекреативцима чија се дужина креће од 2 до20 километара један су од начина упознавања НП Ђердап, а уз стручне водиче ЈП ’’Национални парк Ђердап’’ коришћење пешачких стаза је прави доживљај.У понуди су стазе:1.Кањон Брњичке реке2. Босман – Соколовац3. Цигански поток – Шомрдски камен4. Кањон Бољетонске реке – Гребен5. Језеро Балту алу Шонту – Главица6. Пећина Градашница7. Буронов понор8. Велики и Мали Штрбац9. КовиловоЗа пешачење стазама здравља Националног парка Ђердап не морате поседовати планинарску опрему, нагиби од 5 до 20 процената на овим стазама лако се савлађују. Довољна је само жеља да урбану свакодневицу на пар сати замените природом, фотоапарат, вода и добра обућа.

Кањон Брњичке реке

ВидиковциКада сте у Националном парку Ђердап, ни случајно не пропустите да обиђете ђердапске видиковце. Осећај слободе и непоновљиви призор који је створила природа , а који се вама пружа као на длану оставиће вас без даха.Соколовац је најистакнутији врх у дунавској клисури Госпођин вир, надморске висине 625 метара.Гребен је, како је истакао Ј.Жујовић 1900. године поводом међународног Геолошког конгреса у Будимпешти, најлепши брег на Балкану. Ковилово, кров света на надморској висини 358 метара овдашњи становници називају и Голо брдо, са кога се пружа предиван поглед на доњомилановачку котлину дужине преко 25 километара од Гребена до иза Голубиња.Плоче и Велики Штрбац се налазе у кањону Мали Казан на надморској висини око 300 метара. Импресиван призор са Плоча и Великог Штрпца се дуго памти јер се на делу виде силе природе. Велики и Мали Штрбац, сем што су највиши врхови Мироча, уједно су и веома атрактивни видиковци, са којих се као на длану пружа поглед на Дунав у његовом најужем делу, изнад драматичног теснаца Казана.

Велики Штрбац / Veliki Štrbac

Гребен / The Ridge

Плоче / Ploče

Donji Milanovac 62.9

Golubac 57.6

Veliko Gradište 16.3

Požarevac

Viminacium (kod Požarevca) 40.9

Novi sad 187

Suggested routes1. 1,083 km, 18 hours 9 minsE-75

Novi SadSerbia1. Head toward Pavla Stamatovića/Павла Стаматовићаnorth on Filipa Višnjića/Филипа ВишњићаPass by Planeta radio(on the left)

350 m

2. Slight right at LM Exotic (Dva minuta)onto Jaše Ignjatovića/Јаше Игњатовића

Pass by БЕЛАРУС - АГРОПАНОНКА(on the right)

180 m

3. Turn left onto Venizelosova/ВенизелосоваPass by Laser Tag(on the left in 500 m)

750 m

4. Slight right at PGS Motori, Novi Sadonto Temerinska/ТемеринскаPass by TAB Baterije DOO(on the left)

210 m

5. Turn right onto Put šajkaškog odreda/Пут шајкашког одреда/Route 7Continue to follow Route 7Pass by Pumpa "EKO"(on the right)

3.9 km

6. Take the ramp onto E-75Pass by Benzinska pumpa OMW(on the right in 26.8 km)

69.1 km

7. Take the exit toward E-70290

m

8. Keep left at the fork to continue toward E-70

350 m

9. Keep right at the fork to continue toward E-70

500 m

10. Keep left at the fork and merge onto E-70Pass by Univerzal Bank(on the right in 8.6 km)

16.6 km

11. Continue onto E-75Pass by ГРАДСКО САОБРАЋАЈНО ПРЕДУЗЕЋЕ "БЕОГРАД" - САОБРАЋАЈНИ ПОГОН КОСМАЈ(on the right in 6.1 km)

60.1 km

12. Exit onto Route 24Pass by Centarpromet(on the left in 12.9 km)

20.2 km

173 km – about 1 hour 57 mins

Route 2413. Head west on Route 24

100 m

14. Slight left2.5 km

15. Turn lefttoward Route 107b

2.5 km

16. Turn right onto Route 107bPass by Caffe Stop(on the left in 5.7 km)

6.7 km

11.7 km – about 20 mins

Route 107b17. Head southeast on Route 107b

2.4 km

18. Turn lefttoward Route 107b

550 m

19. Slight right onto Route 107b5.8 km

20. Turn left onto Route 2752.8 km

21. Turn right onto Route 105Pass by Servis Peko Kamenovo(on the right in 8.0 km)

10.7 km

22. Continue straight past Ćošakonto Osmog oktobraPass by Petrovac na Mlavi(on the left)

1.5 km

23. Turn left onto Route 1071.7 km

24. Sharp right to stay on Route 1075.3 km

25. Slight right3.8 km

34.5 km – about 51 mins

Unknown road26. Head west

2.1 km

27. Turn righttoward Route 107

1.7 km

28. Take the 1st rightonto Route 107

9.5 km

29. Turn right3.8 km

30. Turn right1.4 km

31. Take the 1st right2.9 km

32. Turn right2.0 km

33. Slight left1.7 km

34. Turn left650

m

25.7 km – about 40 mins

Unknown road35. Head northeast

650 m

36. Take the 1st right1.7 km

37. Slight right1.4 km

38. Slight right650

m

39. Turn lefttoward Route 107

4.2 km

40. Continue straightonto Route 107

3.2 km

11.7 km – about 18 mins

Route 10741. Head toward Route 24northeast on Route 107

18 m

42. Take the 1st rightonto Route 24Pass by Fabrika Tapetnih Materijala Forma Ideale(on the left in 39.2 km)

46.8 km

46.9 km – about 45 mins

Route 104/Route 2443. Head southwest on Route 104/Route 24Continue to follow Route 24

5.7 km

44. Turn left onto R10431 m

45. Turn right onto Route 10496 m

46. Take the 1st leftto stay on Route 104Pass by Staro Groblje(on the right in 2.6 km)

5.1 km

47. Turn left to stay on Route 1044.8 km

48. Slight right2.9 km

49. Turn righttoward Route 104

4.6 km

50. Continue straightonto Route 104

15.9 km

51. Turn left onto Царице Милице500

m

52. Continue onto Route 10531.7 km

71.4 km – about 1 hour 19 mins

Route 10553. Head south on Route 105Pass by the park(on the left in 800 m)

2.2 km

54. Slight right onto Route 2551.5 km

55. Take the 1st left4.7 km

56. Sharp righttoward Route 279

4.5 km

57. Turn left onto Route 2795.1 km

58. Turn right

350 m

18.4 km – about 25 mins

Unknown road59. Head toward Route 279southeast on Unknown road

350 m

60. Turn left onto Route 2795.1 km

61. Turn righttoward Route 247

5.9 km

62. Slight right onto Route 24723.4 km

63. Slight right to stay on Route 247240

m

64. Turn right onto E-761Pass by BP(on the right in 6.4 km)

9.4 km

65. Turn left1.6 km

66. Turn left260

m

67. Slight righttoward Route 120

1.2 km

68. Turn left onto Route 1202.9 km

50.3 km – about 1 hour 14 mins

Route 12069. Head southeast on Route 120

19.7 km

70. Continue onto Route 121Pass by Општина Сокобања(on the right in 1.7 km)

1.8 km

21.5 km – about 31 mins

Route 12171. Head toward Хајдук Вељковаeast on Route 121Pass by Општина Сокобања(on the left)

30.9 km

72. Turn left to stay on Route 121Pass by Tehnicka Skola(on the left in 6.2 km)

6.6 km

73. At Banka Intesa AD, continue ontoKnjaza MilošaPass by doremix(on the left)

1.0 km

74. At JB Green Line, continue onto E-771Pass by Otorinolaringologija(on the right in 38.0 km)

38.7 km

75. Take the exit toward E-761270

m

76. Turn right onto E-761Pass by Benzinska pumpa(on the right in 450 m)

700 m

78.1 km – about 1 hour 16 mins

Ljube Nešića77. Head toward Jakšićevanorthwest on Ljube NešićaPass by Вила Тамарис(on the left)

450 m

78. At Hotel "Hamburg", continue onto E-761Pass by Професионал петрол(on the right in 3.1 km)

10.7 km

11.1 km – about 15 mins

Unknown road79. Head south

2.7 km

80. Continue straightonto E-761Pass by Југопетрол(on the left in 4.4 km)

9.1 km

81. Take the ramp on the left to Miloša Obilića/Милоша Обилића

300 m

82. Slight right onto Miloša Obilića/Милоша Обилића

Pass by Auto Srevis Miki(on the right)

1.8 km

83. Turn right onto Izvorski putPass by Boss(on the left)

2.3 km

84. Slight left onto Route 24816.3 km

85. Turn right to stay on Route 24816.9 km

86. Turn left33 m

87. Slight right3.5 km

88. Sharp righttoward Route 248

3.3 km

89. Turn left onto Route 2482.4 km

90. Turn left onto КарађорђеваPass by Radost(on the left)

240 m

58.9 km – about 1 hour 4 mins

Карађорђева

91. Head toward Route 248southeast on КарађорђеваPass by Radost(on the right)

240 m

92. Turn left onto Route 248Pass by Stadion FK Rajac(on the left)

11.7 km

93. Continue onto Route 24Pass by С.Т.Р. Гама(on the right in 4.5 km)

10.2 km

94. Turn right onto 12 СептембарPass by ZiP Perionica/Vulkanizer(on the right)

800 m

95. Turn left onto Карапанџина150

m

23.1 km – about 30 mins

Карапанџина

96. Head toward 12 Септембарnortheast on Карапанџина

150 m

97. Turn left onto 12 Септембар260

m

98. Take the 3rd rightonto ПикијеваPass by Крајина Вино(on the left in 600 m)

4.1 km

99. Continue onto Неготинска500

m

100. Slight right to stay on Неготинска46 m

101. Slight right onto Праховска16 m

102. Turn right onto Др. Банета Раванића

3.5 km

8.6 km – about 14 mins

Unknown road103. Head northwest

130 m

104. Turn lefttoward DN56B

1.9 km

105. Take the 3rd leftonto DN56B

4.8 km

106. Slight righttoward E-771

120 m

107. Turn left onto E-7711.4 km

108. Take the 1st rightonto Л-29

7.8 km

109. Slight right to stay on Л-296.6 km

110. Turn right onto Др. Радомана Казимировића

300 m

111. Take the 2nd rightonto Трг Слободе

150 m

112. Continue straightonto Војводе Степе

1.0 km

113. Continue onto Route 2492.4 km

114. Turn left onto Л-301.8 km

28.4 km – about 34 mins

Л-30115. Head toward Route 249southeast on Л-30

1.8 km

116. Continue onto Route 2493.5 km

117. Turn right to stay on Route 249350

m

118. Turn right to stay on Route 2497.6 km

119. Continue onto E-7714.7 km

17.9 km – about 18 mins

E-771120. Head north on E-771

23.6 km

121. Turn left onto Route 25/E-771800

m

24.4 km – about 20 mins

Route 25/E-771122. Head north on Route 25/E-771

160 m

123. Turn left onto E-771Pass by Тврђава Фетислам(on the right in 550 m)

9.3 km

124. Continue onto Route 25-148.8 km

125. Sharp right to stay on Route 25-1Pass by Godfather(on the left in 4.7 km)

4.7 km

62.9 km – about 49 mins

Капетана Мише126. Head toward Радничкаwest on Капетана МишеPass by Погранична полициска станица(on the right)

200 m

127. Continue onto Route 25.1Pass by Lepenac(on the right in 1.2 km)

4.3 km

128. Turn lefttoward Route 25.1

1.6 km

129. Turn left onto Route 25.1Pass by Lepenski vir(on the right in 11.0 km)

50.3 km

130. Turn right29 m

131. Slight right1.2 km

57.6 km – about 1 hour 2 mins

Unknown road132. Head west

81 m

133. Sharp lefttoward Route 25.1

27 m

134. Sharp right at Адам Петролonto Route 25.1Pass by Vatrogasno spasilacka jedinica(on the right in 15.8 km)

15.9 km

135. Turn left290

m

16.3 km – about 20 mins

Unknown road136. Head south

130 m

137. Turn righttoward Boška Vrebalova

270 m

138. Slight right

toward Boška Vrebalova250

m

139. Turn left onto Boška VrebalovaPass by Extra Fama(on the right in 700 m)

2.0 km

140. Continue onto Route 25.1Pass by Атлантик(on the left in 20.2 km)

24.2 km

141. Turn right onto Route 1056.0 km

142. Turn left3.2 km

143. Slight left1.0 km

144. Turn left at Cara Lazara/Цара Лазара

600 m

145. Take the 1st right600

m

146. Turn right110

m

147. Take the 1st left37 m

148. Slight right2.4 km

40.9 km – about 50 mins

Unknown road149. Head northeast

88 m

150. Slight left2.3 km

151. Turn right750

m

152. Turn right350

m

153. Sharp left17 m

154. Take the 1st right1.8 km

155. Turn lefttoward Save Kovačevića

1.0 km

156. Take the 1st leftonto Save Kovačevića

Pass by Kostolac - Usluge(on the right)

400 m

157. Take the 2nd righttoward Karađorđeva

88 m

158. Turn left onto Karađorđeva280

m

159. Continue onto Route 103Pass by Benzinska pumpa J P(on the left in 300 m)

7.4 km

160. Turn right to stay on Route 1037.7 km

161. Take the ramp onto Route 24Pass by STR Jera(on the left in 800 m)

13.0 km

162. Take the ramp onto E-75Pass by EKO Fuel Station(on the right in 43.1 km)

68.6 km

163. Continue onto E-70Pass by BOŽOVIĆ Tennis Academy(on the right in 3.5 km)

8.4 km

164. Take the exit toward E-75350

m

165. Keep right at the fork and merge onto E-75Pass by Indjija - N(on the right in 37.1 km)

43.1 km

166. Continue onto E755.0 km

167. Continue onto E-7518.3 km

168. Take the exit toward Temerinski put/Темерински пут

2.8 km

169. Keep left at the fork to continue towardTemerinski put/Темерински пут

350 m

170. Keep left at the fork to continue towardTemerinski put/Темерински пут

2.1 km

171. Keep left at the fork to continue towardTemerinski put/Темерински пут

350 m

172. Keep right at the fork and merge ontoTemerinski put/Темерински путPass by MAXI-IN(on the right in 2.2 km)

2.8 km

173. Continue onto Temerinska/Темеринска

190 m

187 km – about 2 hours 13 mins