of 106/106
Pla sre uti Sel Srp Proj uBo Proc Janua anup edin icaji lo B pska ekat ra osni i H cjena e ar , 2012. pra v om i ma z Bijel a) azvoja Hercego ekološk vljan i dru zapo ljina sistem ovini ( kih i so nja ž uštv e odpr a (Re ma nav (IDP) ocijalni ivot enim roje epub odnjav i h utica nom m kat blika vanja aja m Nov o a o

Plan up rav ja životnom sredinom i uti ma z Novo B · 2014. 9. 7. · Pla sre uti Sel Srp Proj u Bo Proc Janua n up din caji o B ska ekat ra sni i H jena e ar, 2012. rav om i ma

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Plan up rav ja životnom sredinom i uti ma z Novo B · 2014. 9. 7. · Pla sre uti Sel Srp Proj u...

  •  

     

     PlasreutiSelSrp 

    Proju Bo 

    Proc

       

     

     

    Janua

    an upedinicajilo  Bpska

    ekat raosni i H

    cjena e

    ar, 2012. 

     

    pravom ima zBijela) 

    azvoja Hercego

    ekološk

    vljani druza poljina

    sistemovini (

    kih i so

    nja žuštveodpra (Re

    ma nav(IDP) 

    ocijalni

    ivotenimrojeepub

    odnjav

    ih utica

    nomm kat blika

    vanja 

    aja  

    Novoa 

     

  •  

    KON

    Naručila

    Projekt: 

    Naziv do

    Računovšifra proBroj pro

    Ostali dokoji se odUgovor: 

      

    Ime i pre

    DATUM 

    10.1.201

     

    NTROL 

    ac: 

    okumenta:  

    vodstvena ojekta: tokola: 

     

     

    okumenti dnose na 

    ezime   

    12. 

     

    LNI LIS

    MinistarstvoFederalno m Projekt razvEkološka i sPlan  upravlSelo – Bijeljid‐1091 

    UP‐02‐996/ 

    Broj protokUP‐02‐996 UP‐02‐996 

    UP‐02‐996

    UP‐02‐996

    UP‐02‐996

    Voditelj prMr Sanda Kurtagić, dPOTPIS 

    ST 

    o poljoprivreministarstvo p

    voja navodnjaocijalna procljanja  životnoina (Republik

    /11‐5 

    kola:  Na/11‐1  Ok

    /11‐2     Plapo 

    /11‐3  Plapo 

    /11‐4     Plaza  

    /11‐6  Plaza Srp 

    rojekta:Midžić‐dipl.inž.građ.

     

    ede, šumarstvpoljoprivrede

    avanja, Bosnacjena  om  sredinomka Srpska) 

    aziv dokumenkvir okolišnog

    an upravljanjodprojekat Go

    an upravljanjodprojekat M

    an upravljanjpodprojekat

    an upravljanjpodprojekatpska) 

    Interna

     Mr Dradipl.inžPOTPIS

    va i vodoprivre, vodoprivre

    a i Hercegovin

    m i  društveni

    ntag i društveno

    ja okolišem i oražde (Fede

    ja okolišem i ostarsko Blat

    ja životnom st Gojkovo pol

    ja životnom st AL 420 ‐ Gra

    a kontrola: agana Selmanž.građ. S

    rede Republikede i šumarst

    na

    m  uticajima 

    og upravljanja

    društvenim uracija BiH) 

    društvenim uto (Federacija

    sredinom i drje ‐ Pelagićev

    sredinom i dradiška i Lakta

    Direnagić, Prof

    diplPOT

    ke Srpske  tva 

    za  podprojek

    uticajima za 

    uticajima za a BiH) 

    ruštvenim utivo (Republika

    ruštvenim utiaši (Republik

    ektor:  f. dr. Tarik Ku.inž.građ TPIS 

     

    kat  Novo 

    icajima a Srpska) 

    icajima ka 

    upusović, 

  •   

    OPŠTI PODACI 

     

    Nosilac izrade dokumenta: 

    Institut za hidrotehniku G. F. U Sarajevu Prism Research     

    Maršala Tita 6t Stjepana Tomića 1  71000 Sarajevo      

    71000 Sarajevo  tel: + 387 33 251 230       

    tel: + 387 33 212 466/7  fax: + 387 33 251 238       

    fax: + 387 33 207 949  E‐mail: [email protected]  

    E‐mail: [email protected]  Web:

    Web: http://www.heis.com.ba http://www.prismresearch.ba 

    Obrađivači:  Jasminka Bjelavac, dipl.inž.građ.

    Semra Fejzibegović, dipl.inž.maš. 

    Dino Đipa, MBA, dipl.psiholog 

    Elma Zahirović, dipl. iz javne adm. 

    Mr Vukašin Balta, dipl.geol. Aida Šabanović dipl.psiholog    

    Admir Aladžuz, dipl.biol. 

    Željko Lozančić, dipl.inž.građ. 

    Nijaz Zerem, hidrolog 

     

     

      

  •   

     

    Sadržaj 

    1  UVOD  1 

    1.1  KRATKI OPIS PROJEKTA  1 

    1.2  CILJ PROCJENE SOCIJALNIH I EKOLOŠKIH UTICAJA  1 

    2  PREGLED POTREBA ZA DOZVOLAMA  3 

    3  OPIS PROJEKTA  5 

    3.1  OPIS LOKACIJE PROJEKTA  5 

    3.2  ISTORIJA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE NA LOKACIJI  5 

    3.3  OPIS PRETHODNO KORIŠTENIH SISTEMA NAVODNJAVANJA  6 

    3.4  POTREBE ZA VODOM  6 

    3.5  OPIS PRIJEDLOGA REKONSTRUKCIJE SISTEMA  7 

    3.6  NAČIN KORIŠTENJA I ODRŽAVANJA SISTEMA  8 

    4  OPIS OKOLIŠA I DRUŠTVENOG OKRUŽENJA  8 

    4.1  FIZIČKI OKOLIŠ  8 

    4.2  BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE  13 

    4.3  SOCIO‐KULTUROLOŠKE KARAKTERISTIKE  15 

    5  PROCJENA UTICAJA PREDLOŽENIH AKTIVNOSTI NA OKOLIŠ  16 

    5.1  UTICAJI NA RIJEČNI POD‐SLIV  16 

    5.2  OSTALI UTICAJI  19 

    5.3  OSTALI UTICAJI U FAZI KORIŠTENJA  21 

    5.4  POZITIVNI UTICAJI PROJEKTA NA UPRAVLJANJE OKOLIŠEM  23 

    6  JAVNA RASPRAVA  25 

    6.1  GLAVNI ZAKLJUČCI I KOMENTARI SA JAVNE RASPRAVE  25 

    7  PROCJENA UTICAJA PREDLOŽENIH AKTIVNOSTI NA DRUŠTVO  26 

    7.1  RELEVANTNI AKTERI  26 

    7.2  TRAJNO/PRIVREMENO PRESELJENJE I IZUZIMANJE ZEMLJIŠTA  26 

    7.3  KARAKTERISTIKE DOMAĆINSTAVA I ZAJEDNICA  26 

    7.4  BOJAZNI I OČEKIVANJA STANOVNIŠTVA  28 

    7.5  PREDLOŽENE PROJEKTNE AKTIVNOSTI I NJIHOV DRUŠTVENI I POLITIČKI KONTEKST  29 

    7.6  GLAVNA DRUŠTVENA PITANJA VEZANA ZA REFORME PODRŽANE PROJEKTOM RAZVOJA NAVODNJAVANJA  29 

    7.7  POZITIVNI I NEGATIVNI UTICAJI PROJEKTA RAZVOJA NAVODNJAVANJA  30 

    7.8  PROCJENA KLJUČNIH, FORMALNIH I NEFORMALNIH, INSTITUCIJA  30 

  •   

    8  PLAN UPRAVLJANJA OKOLIŠEM  33 

    8.1  PLAN MJERA ZA PREVENCIJU/UBLAŽAVANJE EKOLOŠKIH UTICAJA  33 

    8.2  PLAN PRAĆENJA STANJA ŽIVOTNE SREDINE  40 

    9  ANALIZA POTREBA ZA JAČANJEM KAPACITETA I OBUKOM  46 

    9.1  NABAVKA OPREME  46 

    10  KRATAK PREGLED ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO I NAVOĐENJE 

    RAZLOGA ZA IZABRANO RJEŠENJE, S OBZIROM NA UTICAJE NA ŽIVOTNU SREDINU  48 

    11  INFORMACIJE O MOGUĆIM TEŠKOĆAMA NA KOJE JE NAIŠAO NOSILAC PROJEKTA PRI 

    PRIKUPLJANJU PODATAKA  49 

    12  NETEHNIČKI REZIME  50 

    13  IZVOD IZ PLANSKOG AKTA  56 

    14  PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM  57 

    15  PRILOZI  58 

     

  • 1 UVOD 1.1 Kratki opis projekta U  junu 2008.  godine, nadležne  institucije Bosne  i Hercegovine  (BiH)  su  formalno  zatražile  od Svjetske  banke  da  razmotri  mogućnost  finansiranja  projekta  Razvoj  sistema  navodnjavanja (engl.  IDP).  Opšti  cilj  projekta  je  da  se  poboljša  profitabilnost  i  produktivnost  poljoprivredne proizvodnje  unaprjeđenjem  načina  upravljanja  vodama  i  modernizacijom  sistema navodnjavanja.  Cilj  projekta  će  biti  dostignut  putem:  (i)  investicija  u  rehabilitaciju  i modernizaciju  struktura  za  navodnjavanje  i  odvodnjavanje,  (ii)  jačanja  institucionalnih kapaciteta  u  javnom  i  privatnom  sektoru  putem  organizacije  i  obučavanja  korisnika  voda  te proširenja  usluga  sistema  i  (iii)  izrade  studija  izvodivosti  i  idejnih  rješenja  za  drugi  krug prioritetnih  investicija.  Projekat  se  provodi  u  oba  entiteta,  Federaciji  BiH  (FBiH)  i  Republici Srpskoj (RS), te Brčko Distriktu (BD). 

    Projekat se sastoji iz 3 komponente: 

    Komponenta 1: Investicije u infrastrukturu za navodnjavanje i odvodnju,  Komponenta 2: Institucionalno jačanje i savjetodavne usluge za navodnjavanje,  Komponenta 3: Potpora implementaciji Projekta, Monitoring i Evaluacija.  

    Projekat  će  se  implementirati  kroz  nekoliko  podprojekata  na  sljedećim  pojedinačnim lokacijama:  

    RS: Novo Selo u opštini Bijeljina, Gojkovo  i Stakića polje u opštini Pelagićevo, AL420 u  blizini  grada  Aleksandrovca  koja  se  nalazi  na  teritorijama  opština  Gradiška  i  Laktaši, Pustara u opštini Modriča te Popovo polje u opštini Trebinje. 

    FBiH:  pet  lokacija  u  opštini  Široki  Brijeg  zajedno  razmatranih  pod  nazivom podprojekat Mostarsko Blato, jedna lokacija u opštini FočaUstikolina i petlokacija u općini Goražde zajedno  razmatranih pod nazivom podprojekat Goražde,  Višićka Kaseta u opštini Čapljina, te opštine Odžak i Živinice. 

    Cjelokupni  projekat  Razvoja  sistema  navodnjavanja  je  prema  operativnoj  politici  OP  4.01 Svjetske  banke  koja  se  odnosi  na  Procjenu  ekoloških  uticaja  klasificiran  kao  projekat  B kategorije. 

    Lokacije  koje  su  posebno  označene  u  tekstu  gore  se  smatraju  prioritetnim  lokacijama  za investiranje.  One  su  predmet  detaljne  ekološke  procjene  i  za  njih  je  u  skladu  sa  zahtjevima Svjetske banke potrebno pripremiti Plan upravljanja životnom sredinom (engl. EMP) koji sadrži analizu  ekoloških  i  socijalnih  uticaja  predložene  šeme  za  navodnjavanje.  Sa  druge  strane  u skladu  sa  zahtjevima  Uredbe  o  projektima  za  koje  se  sprovodi  procjena  uticaja  na  životnu sredinu i kriterijima za odlučivanje o obavezi sprovođenja i obimu procjene uticaja na životnu sredinu,  „Sl.  Glasnik  Republike  Srpske“,  br.7/06  za  ove  projekte  neophodna  je  Prethodna procjena uticaja na životnu sredinu. 

    Imajući  u  vidu  navedeno,  ovaj  dokument  je  urađen  kako  bi  svojim  sadržajem  zadovoljio  i potrebe Svjetske banke i potrebe legislative Republike Srpske u postupku podnošenje zahtjeva za Prethodnom procjenom uticaja na životnu sredinu. 

    1.2 Cilj procjene socijalnih i ekoloških uticaja Cilj izrade dokumenta jeste da se: 

    Analizira trenutno važeći zakonski okvir relevantan za projekte rehabilitacije i  izgradnje sistema navodnjavanja i odvodnjavanja, 

    Analiziraju  raspoloživi  podaci  o  nultom  stanju  fizičkog  i  biološkog  okoliša  te  socijalnih uvjeta koji su prisutni na terenu, 

  • Identificiraju mogući  negativni  i  pozitivni  ekološki  i  socijalni  uticaji  projekta  i  predlože mjere ublažavanja, 

    Predloži program praćenja stanja životne sredine i socijalnih kretanja.   

  • 2 PREGLED POTREBA ZA DOZVOLAMA Poslije  početnog  pregleda  situacije  razvojnih  podprojekata  navodnjavanja  (screeninga)  od strane  Svjetske  banke  zaključeno  je  da  se  ne  očekuju  nikakvi  značajni  negativni  uticaji  te  su klasificirani kao Kategorija 'B' po proceduri Ekološke procjene OP 4.01. U skladu sa zahtjevima Svjetske  banke  za  ovaj  podprojekat  je  potrebno  pripremiti  ekološku  procjenu  u  formi  Plana upravljanja  životnom  sredinom  kao  i  Okvir  za  integralno  upravljanje  štetočinama,  Okvir preseljenja i Okvir za društvenu procjenu koji se odnose na sve podprojekte u okviru Projekta razvoja sistema navodnjavanja i koji su dati u Okviru upravljanja životnom sredinom. 

    Sa druge strane u skladu sa zahtjevima Uredbe o projektima za koje se sprovodi procjena uticaja na životnu sredinu i kriterijima za odlučivanje o obavezi sprovođenja i obimu procjene uticaja na  životnu  sredinu,  „Sl.  Glasnik  Republike  Srpske“,  br.7/06  za  ove  projekte  neophodna  je Prethodna procjena uticaja na životnu sredinu. 

    U  nastavku  je  dat  kratak  pregled  potreba  za  dozvolama  za  podprojekat  Novo  Selo.  Detaljan pregled  zakonskog  okvira  procjene  uticaja  na  životnu  sredinu  u  Bosni  i  Hercegovini  dat  je  u Okvirnom  dokumentu  upravljanja  životnom  sredinom  za  „Projekat  razvoja  sistema navodnjavanja  u  Bosni  i  Hercegovini  (IDP)“.  Okvir  upravljanja  životnom  sredinom  (EMF)  je dokument  u  kom  se  detaljno  analizira  usklađenost  aktivnosti  Projekta  sa  odredbama  zakona kojim se reguliše zaštita životne sredine u Bosni i Hercegovini, kao i sa zahtjevima operativnih politika Svjetske banke o ekološkoj procjeni (OP 4.01). Okvirni dokument upravljanja životnom sredinom takođe sadrži: 

    listu  za  provjeru,  odnosno  prepoznavanje  (check  list)  najznačajnijih  uticaja  na  životnu sredinu  koje  mogu  uzrokovati  budući  podprojekti  u  okviru  Projekta  razvoja navodnjavanja; 

    okvir  za  društvenu  procjenu  koji  se može  primijeniti  na  buduće  prioritetne  projekte  u okviru projekta razvoja navodnjavanja; i 

    Integralni  plan  upravljanja  štetočinama,  koji  je  pripremljen  u  skladu  sa  zahtjevima operativnih politika Svjetske banke, OP 4.09 Pest Management  i  OP 4.01 Environmental Assessment. 

    U skladu sa zahtjevima Uredbe o pogonima i postrojenjima koji mogu biti izgrađeni i pušteni u rad  samo  ako  imaju  ekološku  dozvolu  (“Službeni  glasnik  RS”  br.  7/06);  projekti izgradnje/rekonstrukcije  sistema  za  navodnjavanje  su  predmet  procjene  uticaja  na  životnu sredinu i podliježu proceduri izdavanja ekološke dozvole. 

    Prema  Zakonu  o  vodama  („Službeni  glasnik  RS“,  broj  50/06)  projekti  razvoja  navodnjavanja podliježu  proceduri  izdavanja  vodnih  akata  za  čije  izdavanje  je  u  ovom  slučaju  zadužena Agencija  za  vode  oblasnog  riječnog  sliva  (distrikta)  Save.  U  Okviru  upravljanja  životnom sredinom detaljno  je  opisana  procedura  izdavanja  vodnih  akata,  i  njihova  veza  sa  ekološkom dozvolom. 

    U  skladu  sa  propisima  RS  o  prostornom  uređenju  i  građenju,  za  projekte  izgradnje  sistema navodnjavanja  potrebno  je  pribaviti  odgovarajuće  akte  iz  oblasti  građenja  i  to  urbanističku saglasnost,  građevinsku  dozvolu  i  upotrebnu  dozvolu.  Za  projekte  rekonstrukcije  sistema navodnjavanja potrebno je pribaviti građevinsku i upotrebnu dozvolu. 

    Također,  ova  vrsta  projekta  podliježe  proceduri  davanja  koncesije  za  crpljenje  vode  u  svrhu navodnjavanja, koja je u RS, uređena Zakonom o koncesijama („Službeni glasnik RS„ br. 25/02, 91/06 i 92/09). 

    Naredna tabela daje sažetak svih potrebnih instrumenata za predloženi podprojekat Novo Selo. Važno  je naglasiti da podnosilac zahtjeva za vodne akte, koncesiju za vodozahvat te dozvole u skladu sa propisima o građenju jeste budući korisnik sistema. 

  •  

    Tabela 1. Instrumenti potrebni u skladu sa procedurama SB i zakonima RS 

    Podprojekat  Kategorija prema SB 

    Instrument ekološke procjene 

    Instrument u skladu sa propisima o vodama 

    Instrument u skladu sa propisima o građenju 

    Novo Selo  B  Procjena uticaja na životnu sredinu, Zahtjev za izdavanje ekološke dozvole 

    Vodni aktiKoncesija na pravo korištenja voda za navodnjavanje 

    Urbanistička saglasnost Dozvola za građenje Dozvola za upotrebu  

  • 3 OPIS PROJEKTA 3.1 Opis lokacije projekta Podprojekat Novo Selo nalazi se u opštini Bijeljina, istočno od grada Bijeljine (Slika 1). 

     Slika 1 Lokacija područja podprojekta Novo Selo 

    Prostor  opštine  Bijeljina  zahvata  734  km2.  Bijeljina  je  najznačajniji  centar  regije  Semberije, Majevice  i  Posavine.  Sa  juga  i  zapada  graniči  sa  opštinama  Brčko,  Lopare,  Ugljevik,  Zvornik, Teočak, sa sjevera rijekom Savom i sa  istoka rijekom Drinom,  te zauzima krajnji sjevero‐istok Bosne  i Hercegovine. Kroz  sam grad protiče kanal Dašnica koji  je  spojen  sa  rijekama Savom  i Drinom.  Teritorija  opštine  Bijeljina  je  pretežno  ravničarski  kraj,  sa  prosječnom  nadmorskom visinom od 90 metara. 

    Bruto  površina  hidromelioracionog  područja  Novo  Selo  iznosi  693,30  ha,  dok  neto  površina navodnjavanja  iznosi  622  ha.  Iako  je  sistem  za  navodnjavanje  još  u  funkciji,  neophodna  su ulaganja kako bi se prevladale štete od posljedica rata i neredovnog održavanja. 

    Zemljište  predviđeno  za  rekonstrukciju  sistema  za  navodnjavanje  je  državno  vlasništvo,  a trenutno njime gospodari Poljoprivredno dobro  „Semberija“ a.d., koje  je ovaj prostor dobilo u petnaestogodišnji najam. 

    3.2 Istorija poljoprivredne proizvodnje na lokaciji Procjenjuje se da u opštini živi 150.000 stanovnika, od kojih su mnogi zaposleni u poljoprivredi puno radno vrijeme, ili dio vremena.  

    Poljoprivredna proizvodnja na području podprojekta orijentisana  je prema proizvodnji stočne hrane  i  proizvodnji usjeva kako bi  se  zadovoljile potrebe  lokalne  industrije. Uzgajaju  se  razni usjevi,  ali  su  njihov  raspon  i  prinosi  ograničeni  nedostatkom navodnjavanja.  Ovaj  problem  je naglašen i u Predstudiji izvodivosti iz septembra 2010. godine gdje se kaže da su prinosi glavnih kultura mnogo niži od onih koji bi se mogli postići adekvatnim navodnjavanjem zemljišta. 

    Glavni  usjev  predstavlja  hrana  za  stoku  (20%),  te  proizvodnja  žitarica  (pšenica,  ječam,  soja  i suncokret).  U  pogledu  hrane  za  stoku  najviše  se  uzgaja  kukuruz.  Uzgoj  povrća  se  odnosi  na 

  • grašak  i  mahune.  U  prethodnom  periodu  je  menadžment  kompanije  postigao  određene sporazume sa predstavnicima „Sava Semberija“ d.o.o., također iz Bijeljine, o opskrbi graškom i mahunama,  što  bi  trebalo  dovesti  do  porasta  proizvodnje  navedenog  povrća  na  lokaciji podprojekta. 

    3.3 Opis prethodno korištenih sistema navodnjavanja Sistemi za navodnjavanje u Novom Selu  snabdijevaju  se podzemnom vodom. Ovo  je  relativno jednostavan  sistem  koji  koristi  velike  lateralne  mašine  za  navodnjavanje  koje  se  opskrbljuju vodom  iz  plitkih  bušotina.  Voda  se  pumpa  iz  bušotina  putem  malih  dizel  pumpi,  koje  su povezane s mašinom za navodnjavanje pomoću  fleksibilnih polietilenskih cijevi, promjera 150 mm  i  dužine  100 m.  Rastojanje  između  bunara  varira  od  100  do  200 m.  Prema podacima  sa terena  postojeći  sistem  za  navodnjavanje  koristi  podzemnu  vodu  putem  18  bušenih  bunara, prečnika 315 mm, dubine 6‐8 m. 

    Pokretanje mašina  za  navodnjavanje,  obezbjeđeno  je  putem  generatora,  koji  je  priključen  na samu mašinu.  Jednom  kada mašina  dostigne  granicu  fleksibilne  cijevi  iz  jednog  bunara  cijeli sistem prenosivih pumpi  i  cjevovoda, mora  se premjestiti do novog bunara. Ovo  iziskuje  jako puno vremena, te umanjuje efektivnost mašina za navodnjavanje. 

    Da  bi  se  navodnjavanjem  pokrila  cijela  površina,  korišteno  je  13  linijskih  mašina  za navodnjavanje.  Sada  od  ukupnog  broja  radi  samo  šest  mašina,  a  ostalih  sedam  mašina neophodno je kako bi se osiguralo da ovaj prostor dobije adekvatno navodnjavanje. Trenutno se cijeli  prostor  uspijeva  navodnjavati,  ali  to  je  daleko  od  optimalnog  i  ima  značajan  negativan uticaj  na  prinose.  Linijski  sistem  za  navodnjavanje  radi  na  relativno  niskom  pritisku  (~2.0 kg/m2)  i  u  vrijeme  najveće  potražnje  za  navodnjavanje  se  koristi  sedmodnevna  rotacija. Trenutno  se  procjenjuje  da  manje  od  50%  ovog  prostora  dobiva  adekvatno  navodnjavanje. Premda se sistemom trenutno dobro upravlja, uticaj proteklih ratnih dešavanja, zanemarivanja svakodnevnog  održavanja  i  redovnog  rada,  dovelo  je  do  pogoršanja  i  oštećenja  mašina  za navodnjavanje. 

    Glavni problem je nedovoljan broj mašina za navodnjavanje, kao i vrijeme potrebno za opskrbu mašina za navodnjavanje vodom. 

    3.4 Potrebe za vodom Prema Studiji održivog razvoja irigacionih površina na području RS‐a, „Zavod za vodoprivredu“ d.o.o.  Bijeljina,  2007.  godine,  za  osiguranje  vode  u  vodoprivrednim  bilansima,  proračuni  su bazirani  na  10‐godišnjim  potrebama  kojima  treba  dodati  gubitke  kako  bi  se  dobile  bruto količine po 1 ha.  

    Za proračun hidromodula navodnjavanja korišteni su podaci mjesečnih potreba vode (mjesečni manjak)  desetogodišnje  frekvencije  u  mjesecu  maksimalnog  manjka  (obično  mjeseci  juli  i august) i to manjak na nivou mjesečnih vremenski intervala. 

    Tabela 2 Hidromodul navodnjavanja za podprojekat Novo Selo 

    Lokacija 

    Površina net (ha) 

    Mjesečni  neto  manjak 1/10 (mm/m2) 

    Koeficijent varijacije 

    Neto  manjak (mm/m2) 

    Hidromodul navodnjavanja  q24 (l/s/ha) 

    Novo Selo  622  125  1,3  162,5  0,607 

    Zalivna  norma  kod  kišenja  se  kreće,  ovisno  od  stanja  razvoja  biljke,  od  30  do  50  mm.  Kod primjene zalivne norme od 30 mm,  treba osigurati  turnus u  trajanju od 9 dana. To znači da u roku  od  9  dana  treba  izvršiti  zalijevanje  cijelog  natapnog  sistema  normom  zalijevanja  od  30 mm. 

  • U  Projektu  revitalizacije  i  modernizacije  sistema  za  navodnjavanje  na  području  Novog  Sela, općina Bijeljina, koji je izradio „Zavod za vodoprivredu“ d.o.o. Bijeljina, oktobar 2011, potrebne količine vode za navodnjavanje određene su na osnovu usvojene norme navodnjavanja od 30 mm uz  9‐dnevni  turnus  i  poznate  neto  površine  za  navodnjavanje  od  622  ha.  Tako  potrebna količina za radno vrijeme od 24 h iznosi Q = 244,85 l/s. Ako se u obzir uzmu gubici od 15% na transport  i  distribuciju  vode  u  sistemu,  te  radno  vrijeme  od  16  h/dan,  dobije  se  ukupna potrebna količina vode za sistem navodnjavanja: 

    Quk = 422,39 l/s 

    3.5 Opis prijedloga rekonstrukcije sistema U okviru planiranog Projekta razvoja sistema navodnjavanja (IDP) planirana  je rekonstrukcija bivšeg  sistema  za  navodnjavanje,  kao  i  sistema  površinske  odvodnje  kako  bi  se  osigurale odgovarajuće količine vode pogotovo za potrebe navodnjavanja ljeti. U okviru ovog podprojekta biće  poboljšan  pristup  vodi,  pouzdanost  vodosnabdijevanja  i  poboljšana  efikasnost navodnjavanja kako bi se stimulisala komercijalna poljoprivreda na ovom području. 

    Aktivnosti na rekonstrukciji sistema će uključiti: 

    Umjesto mobilnog distributivnog  sistema,  koji  se  tokom navodnjavanja pomjera planira se  izgradnja  podzemnog  stacionarnog  sistema  PEHD  cjevovoda  prečnika  110/102, 150/148, 225/208,6, 315/292,2, te 355/329,2, na dužini od 18,220 km, sa hidrantima za svaku mašinu kako bi se olakšalo navodnjavanje i efektivna primjena mašina, 

    Izgradnja pumpnih stanica i vodozahvata na bunarima,  Postavljanje dvije montažne stubne trafostanice TS 150 kVA i TS 250 kVA,  Rehabilitacija i popravka postojećih linearnih mašina za navodnjavanje,  Nabavka  novih  linearnih  mašina  za  navodnjavanje,  kako  bi  se  zamijenile  otuđene  i uništene mašine, 

    Čišćenje sistema površinske odvodnje,  Revitalizacija makadamske putne mreže, odnosno proširenje postojećih i izgradnja novih puteva, te asfaltiranje saobraćajnica na trasi cjevovoda.  

  •  Slika 2 Odabrano varijantno rješenje (zahvat bunarima) 

    3.6 Način korištenja i održavanja sistema Predviđeno je da će troškove korištenja i održavanja sistema za navodnjavanje snositi korisnik lokacije odnosno Poljoprivredno dobro „Semberija“ a.d. 

    4 OPIS OKOLIŠA I DRUŠTVENOG OKRUŽENJA 4.1 Fizički okoliš 

    Klima 

    Podaci o klimatskim karakteristikama pruzeti su iz Studije održivog razvoja irigacionih površina na području RS‐a, koju je izradio „Zavod za vodoprivredu“ d.o.o. Bijeljina, 2007. godine. 

    Sjeverno  područje  BiH,  u  kojem  se  nalazi  razmatrana  podprojektna  lokacija,  pripada klimatskom  pojasu  sa  umjerenom  kontinentalnom  klimom  koja  je  karakteristična  po  dosta oštrim  zimama  i  toplim  ljetima.  Prema  postojećim  podacima,  najhladniji  mjesec  je  januar  sa srednjim  temperaturama  od  ‐1,0°C  do  ‐  0,5°C,  a  najtopliji  juli  sa  srednjim  temperaturama  od 20°C  do  21,5°C.  Srednje  godišnje  temperature  se  kreću  od  10  do  11°C.  U  narednoj  tabeli  su prikazane srednje mjesečne i srednje višegodišnje temperature reprezentativnih meteoroloških stanica koje se nalaze na ovom području. 

    Tabela 3 Srednje višegodišnje i karakteristične srednje mjesečne temperature 

    Meteorološka stanica 

    Nadmorska visina 

    Period obrade 

    Srednja godišnja temperatura 

    Minimalne srednje mjesečne 

    Maksimalne srednje mjesečne 

    m n.m.  god  °C  °C  mjesec  °C  mjesec 

    MS Modriča  115  61‐90  10,4 ‐0,9 jan. 20,1  juli

  • Meteorološka stanica 

    Nadmorska visina 

    Period obrade 

    Srednja godišnja temperatura 

    Minimalne srednje mjesečne 

    Maksimalne srednje mjesečne 

    m n.m.  god  °C  °C  mjesec  °C  mjesec 

    MS Orašje  87  61‐90  11,3 ‐0,7 jan. 21,4  juli

    MS Doboj  146  61‐90  10,6 ‐0,7 jan. 20,3  juli

    MS Tuzla  305  61‐90  10,0 ‐0,7 jan. 19,3  juli

    U  periodu od 1961‐1990  apsolutna maksimalna  temperatura  koja  je  zabilježena na MS Tuzla iznosila je 39,5°C, dok je minimalna iznosila ‐25,8°C. 

    Osnovne  karakteristike  padavinskog  režima  umjereno  kontinentalnog  pojasa  su,  relativno pravilna  zastupljenost  padavina  unutar  cijele  godine,  sa  većim  prosječnim  padavinama  u toplijem dijelu godine (maksimum u junu od 85 do 100 mm) i manjim padavinama u hladnijem dijelu godine (minimum u februaru od 45 do 55 mm). Sume godišnjih padavina se kreću od 700 do 850 mm. Ovo je područje sa najmanjom količinom godišnjih padavine u BiH. Iako su godišnje padavine dobro raspoređene kroz godinu, u vrhuncu sezone rasta biljaka postoji varijabilnost u padavinama,  kako  u  vremenu,  tako  i  količinama,  tako  da  su  usjevi  pogođeni  nedostatkom vlažnosti tla. Prosječne sume godišnjih padavina i karakteristične srednje mjesečne padavine za reprezentativne kišomjerne stanice iz razmatranog područja dane su u narednoj tabeli. 

    Tabela 4 Sume godišnjih padavina i karakteristične srednje mjesečne padavine 

    Kišomjerna stanica 

    Nadmorska visina 

    Period obrade 

    Suma godišnjih padavina 

    Minimalne srednje mjesečne 

    Maksimalne srednje mjesečne 

    m n.m.  god  mm  mm  mjesec  mm  mjesec 

    KS Modriča  115 61‐90  871 52 feb. 100  juni

    KS Orašje  87  61‐90  720 47 jan. 84  juni

    KS Brčko  96  53‐88  799 53 okt. 96  juni

    KS Derventa  110 61‐90  906 60 feb. 103  juni

    KS Doboj  146 61‐90  870 56 feb. 102  juni

    KS Bijeljina  90  ‐  744 38 okt. 87  juni

    KS Šamac  90  ‐  790 43 mart 85  juni

    U januaru i februaru padavine se uglavnom javljaju u obliku snijega. 

    Evaporacija  i  evapotransporacija  su  klimatski  faktori  koji  se  registriraju  samo  na  nekoliko meteoroloških stanica u BiH. Kako bi se dobila vrijednost evapotranspiracije na ovom području korištena  je  empirijska metoda  Tornthwite‐a  prema  kojoj  se  PET  računa  preko  temperature. Proračunata potencijalna evapotransporacija za MS Orašje  je PET = 615 mm, a za MS Modriča PET  =  585  mm.  Stvarna  evapotranspiracija  za  razmatrano  područje  iznosi  0,85xPET,  a evaporacija sa slobodne površine vode 1,25xPET. 

    Uslijed  klimatskih  promjena  i  ljetnih  suša  na  ovom  području  bez  adekvatnih  sistema navodnjavanja nije moguće ostvariti očekivane prihode. Odatle  i potreba za rekonstrukcijom  i proširivanjem postojećih  sistema navodnjavanja.  Također,  potrebno  je  naglasiti  da  je  u  ovom području  važna i odvodnja poljoprivrednih zemljišta. 

  • 10 

    Zemljište 

    Područje  podprojekta  Novo  Selo,  kategorizirano  je  kao  najviša  klasa  II  uz  svrstavanje  nekih prostora tla u klasu I. Obuhvaćeni su dobro dreniranim, uglavnom muljevito‐glinovitim tlima, u podlozi  bolje  propusnih  materijala,  pomiješanog  šljunka  i  pijeska.  Veoma  su  prikladni  za navodnjavanje,  ali  trenutno  postoji  problem  visokog  vodostaja  za  određen  period  godine  u nekim  područjima,  zbog  lošeg  funkcioniranja  površinskog  drenažnog  sistema.  To  je  rezultat neadekvatnog održavanja u periodu od više godina. 

    Geološka i hidrogeološka obilježja lokaliteta 

    U  hronostratigrafskom  smislu,  lokalitet  Novo  Selo  zastupljen  je  sedimentima  Kvartara, predstavljenim u vidu široko rasprostranjenih sedimenata prve riječne terase (t1), rijeke Drine (Slika 3). 

    Litološki,  prva  riječna  terasa  zastupljena  je  pijeskovima  i  sitnozrnim  šljunkovima,  u  čijoj  se neposrednoj podlozi nalaze sedimenti Plio‐Kvartara (Pl,Q), koji u litološkom smislu označavaju prisustvo alevrita, glina, pijeskova i rjeđe šljunkova u debljini cca 200 metara. Ovo su u suštini slabopropusni materijali i označavaju se kao podinske hidrogeološke barijere. 

     

     Slika 3 Geološka karta područja 

    Debljina sedimenata prve riječne terase dostiže vrijednosti do 60 metara i karakteriše ih znatna zavodnjenost, zbog čega je u velikoj mjeri i moguće održavati u funkciji sistem navodnjavanja. 

    Predmetni sedimenti, kao dobro vodopropusni materijali sa karakteristikom akvifera, koji grade terene  poljoprivrednog  dobra  podprojekta  Novo  Selo,  u  krovinskom  dijelu  uglavnom  su pokriveni  humusnom  komponentom  i  muljevito‐glinovitim materijalima malih  debljina,  zbog čega je infiltracija atmosferilija, kao i infiltracija površinskih voda u podzemlje relativno brza. S tim u vezi važno  je naglasiti, kako zbog svoje značajne prostorne zastupljenosti,  tako  i dobrih filtracionih  karakteristika,  sedimentacionu  sredinu  prve  riječne  terase  unutar  istraživanog područja, karakteriše iznimno rijetka pojava deficita podzemnih voda. 

    Vode Podprojektno područje Novo Selo nalazi se u slivu rijeke Drine, 15 km od ušća Drine u Savu. Iz Drine se prihranjuju podzemni vodonosnici u projektnom području, mada se može pretpostaviti 

  • 11 

    da  i  Sava  ima  uticaj  na  nivo  podzemnih  voda.  Voda  za  potrebe  navodnjavanja može  se  crpiti direktno iz rijeke Drine ili iz podzemnih vodonosnika. 

    Kvantitet voda 

    U  cilju  utvrđivanja  optimalnog  kapaciteta  bunara,  odnosno  potencijala  podzemnih  voda  za navodnjavanje,  u  sklopu  izrade  idejnog  rješenja  izvršeno  je  testiranje  izdašnosti  postojećih bunara B‐4 i B‐14 na lokaciji podprojekta (Slika 4). 

     

     Slika 4 Položaj bunara B4 i B14 i istražnoopitnih bušotina 

    Tokom  istraživanja  izvedene  su  i  osposobljene  za  osmatranje  tri  istražno‐opitne  bušotine dubine 8 m, prečnika 101 mm, u koje su postavljene pocinčane pijezo‐konstrukcije prečnika 32 mm. 

    Crpljenje  je provedeno sa tri različita kapaciteta u trajanju od po 12 sati za svako sniženje, uz praćenje povratka nivoa na statički nivo po prestanku crpljenja. U toku crpljenja konstantno je osmatran nivo podzemne vode u bunaru i pratećim pijezometrima. 

    Proračun kapaciteta bunara B‐4  i B‐14  izveden  je na osnovu rezultata opitnog crpljenja sa  tri sniženja  do  ustaljenja  nivoa  i  pratećih  osmatranja  poznatih  hidrodinamičkih  empirijskih obrazaca.  Rezultati  su  pokazali  da  se  iz  bunara  B‐4  može  zahvatiti  optimalno  70  l/s,  sa radijusom dejstva od 75 m, dok se iz bunara B‐14 može zahvatiti 58 l/s, sa radijusom dejstva od 60 m.  

    Obrada  podataka  crpljenja  pokazala  je  da  sa  aspekta  dozvoljenih  sniženja  i  ulaznih  brzina, bunari  daju  optimalne  kapacitete  vode  za  navodnjavanje,  uzimajući  u  obzir  obezbjeđenje sigurnosti i dugotrajnosti eksploatacije. 

  • 12 

    Kvalitet voda 

    U  okviru  izrade  projektnog  rješenja  urađena  su  ispitivanja  kvalitete  vode  za  navodnjavanje. Ispitivanjima su obuhvaćena dva mjerna profila, odnosno bunar B‐14, te šljunkara „Despotović“. Šljunkara  „Despotović“  se nalazi 3‐4 km sjeveroistočno od Novog Sela. Opasana  je meandrom starače Drinice, izuzev na istoku gdje se teren blago spušta ka rijeci Drini. Šljunkara je formirana u  okviru  aluvijalne  tarase  rijeke  Drine  koja  je  predstavljena  heterogenim  šljunkovima  i grubozrnim  pjeskovima,  dobro  zaobljenim,  ali  loše  sortiranim.  Unutar  je  formirana  freatska izdan  koja  je  sa  slobodnim  nivoom,  čija  dubina  u  terenu  zavisi  direktno  od  vodostaja  rijeke Drine,  zato  što  se  ona  najvećim  dijelom  prihranjuje  direktno  iz  riječnog  korita.  Na  osnovu rezultata  ispitivanja  vršenih  1989.  godine  zaključeno  je  da  je  akvifer,  formiran  u  okviru aluvijalnih naslaga rijeke Drine sličnih karakteristika kao i akvifer formiran na lokaciji bunara B‐4 i B‐14. 

    Ispitivanje  kvaliteta  voda  za  navodnjavanje,  kao  i  klasifikacija  i  kategorizacija,  obavljeno  je prema metodologiji propisanoj Uredbom o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 42 od 31.08.2001. godine) i Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode  za  piće  („Službeni  glasnik Republike  Srpske“,  br.  40/03  lista  I).  Ispitivanja  na  terenu  su obuhvatila mjerenja osnovnih  fizičko‐hemijskih parametara koji  se mjere  in‐situ:  temperatura vode,  temperatura  vazduha,  pH,  elektroprovodljivost,  rastvoreni  kiseonik,  procenat  zasićenja vode kiseonikom, kao i indikatore organskog i fekalnog opterećenja. Rezultati ispitivanja su dati u Prilogu. 

    Na osnovu rezultata mjerenja u bunaru B‐14 može se zaključiti da većina analiziranih  fizičko‐hemijskih  parametara  zadovoljava  vrijednosti  koje  su  Uredbom  o  klasifikaciji  voda  i kategorizaciji vodotoka propisane za I i II klasu vodotoka. 

    Parametri čije su vrijednosti veće od propisanih, su nitratni i ukupni azot. Vrijednosti navedenih parametara odgovaraju vrijednostima koje su Uredbom propisane za III klasu vodotoka. 

    Na  osnovu  analize  rezultata  prisustva  aerobnih  heterotrofa,  indikatora  organskog  zagađenja, može  se  zaključiti  da  se  ispitivani  mjerni  profil  nalazi  u  propisanim  MDK  vrijednostima  za sirovu,  netretiranu  vodu.  Kod  parametara  fekalne  kontaminacija  postoje  odstupanja  od propisanih  vrijednosti  i  to  za  ukupan  broj  koliformnih  bakterija,  fekalne  streptokoko, Pseudomonas aeruginosa  i  sulfitoredukujuće  klostridije.  Grupa  koliformnih  bakterija  feklanog porijekla (gdje se rezultati primarno odnose na prisustvo Escherichia coli), nije detektovana. S obzirom da se radi o relativno niskim koncentracijama ispitivanih organizama, pretpostavljeno je  da  se  radi  o  lokalnom  zagađenju  mjernog  profila,  npr.  zbog  načina  održavanja  bunara, zaštićenosti lokaliteta, itd.  

    Ovdje je također potrebno napomenuti da Bosna i Hercegovina nema vlastitu klasifikaciju vode obzirom na njenu primjenu za navodnjavanje. Prema Uredbi o klasifikaciji voda u poljoprivredi se mogu  koristiti  vode  koje  se  prema  ovoj  Uredbi  klasificiraju  kao  vode  III.  klase.  Vezano  za kriterije kvalitete vode  za navodnjavanje potrebno  je naglasiti  da  se oni  razlikuju od kriterija kvalitete  vode  za  piće,  premda  su  u  nedostatku  postojanja  odgovarajuće  regulative  korištene MDK iz Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Kad se radi o istovjetnim parametrima kriteriji  kvalitete  vode  za  piće  su  znatno  stroži  od  kriterija  kvalitete  vode  za  navodnjavanje. Tako da se u ovom slučaju može zaključiti da trenutno nema ograničenja u smislu kvalitete voda za navodnjavanje.  

    Potrebno je naglasiti da se svaka lokacija na kojoj se namjerava navodnjavati, kao i svaki izvor vode kojom će  se navodnjavati moraju  stalno pratiti  kako bi  se  na vrijeme ustanovile opasne promjene i na njih pravovremeno reagiralo. Navodnjavanje nije nešto što se napravi jednom za uvijek  već  se  radi  o  jednom  vrlo  složenom  i  dinamičnom  procesu  čiji  se  razvoj  mora  stalno kontrolisati. 

  • 13 

    Na mjernom  profilu  šljunkara  „Despotović“  Uredbom  propisane  vrijednosti  ne  zadovoljavaju nitratni  i  ukupni  azot.  Navedeni  parametri  odgovaraju  vrijednostima  koje  su  uredbom propisane za IV klasu vodotoka.  

    Analizom rezultata ispitivanja na mjernom profilu šljunkara „Despotović“ se može zaključiti da ispitivani  parametri,  pokazatelji  organske  i  fekalne  kontaminacije  ukazuju  na  to  da  se mjerni profil nalazi u granicama I, odnosno II klase vodotoka.  

    4.2 Biološke karakteristike Prilikom posjete  lokalitetu Novo Selo, opština Bijeljina na predmetnoj podlozi namijenjenoj za navodnjavanje, te u neposrednoj blizini iste konstatovane su slijedeće vrste biljaka: 

    Tabela 5. Vrste biljaka zastupljenih na lokalitetu 

    Vrsta  Narodno ime Ambrosia artemisiifolia L. ambrozijaLolium perenne L.   ljuljArctium lappa L.  čičakHordeum secalinum Schreb.  ječmenicaConvolvulus arvensis L.  poponacAtropa belladonna L.  velebiljeCrataegus nigra Waldst. & Kit.  višesjmeni glogRubus idaeus L.  malinaMatricaria recutita L.  kamilicaCichorium intybus L.  vodopijaTaraxacum officinale F.H. Wigg  maslačakCirsium arvense(L.) Scop. osjakCarduus acanthoides L.   stričakDatura stramonium L.  tatulaFallopia convolvulus (L.) A. Löve  dvornikRumex obtusifolius L.  kiselica

    Prostor opštine Bijeljina pripada eurosibirsko – boreoameričkoj regiji, koja je na ovom prostoru zastupljena  provincijom  higrofilnih  lišćarsko  –  listopadnih  šuma,  sektoru  šuma  sa  hrastom lužnjakom  (Quercetalia  roboris),  koja  zahvata  najveći  dio  sjeveroistočnih  nizija  Bosne  i Hercegovine. 

    Vegetacija  predmetnog  područja  je  izuzetno  siromašna  vrstama.  Preovladavaju  uniformne kulture silažnog kukuruza (Zea mays L.). 

    Na  samom  lokalitetu  nije  uočena  spratovnost  biljnih  vrsta,  zbog  stalne  kosidbe  koje poljoprivredno gazdinstvo PD „Semberija“ Bijeljina stalno vrši. Na samom lokalitetu, bilo zbog stalne  primjene  agrotehničkih  mjera  (kosidba,  oranje),  bilo  zbog  upotrebe  herbicida  biljne kulture  su  dosta  uniformne.  Na  svim  dijelovima  lokaliteta  prevladaju  biljne  vrste  Ambrosia artemisiifolia  L.  –  ambrozija, Hordeum secalinum  Schreb.,  Convolvulus arvensis  L.  –  poponac  i Abutilon theophrasti  Medik.  –  abutilion.  Ove  vrste  prate manje  otporne  vrste  korova Arctium lappa L. – čičak, te Lolium perenne L. – ljulj). 

    Pošto na samom prostoru dominira vrsta Abutilon theophrasti Medik., može se zaključiti da na lokalitetu dominiraju vrste  invazivnih korova predvođena vrstom Ambrosia artemiisifolia  L. U blizini  predmetne  lokacije  na mjestima  koja  nisu  podložna  redovnoj  kosidbi,  niti  se  na  njima upotrebljavaju herbicidi, dominira klasa Secalinetea Br. – Bl. 51 reda Secalinetalia Br. – Bl. 31. u kojoj  je  brojna  vrsta Hordeum secalinum  Schreb.  Također,  na  neobrađenim mjestima  se može izdvojiti  poneka  individua  vrste  Atropa belladonna  L.,  Crataegus nigra  Waldst.  &  Kit.  i  Rubus idaeus L. koje nisu veće od pojedinih individua korovskih vrsta (ambrozija, abutilion) te se, iako se navedene vrste mogu smatrati grmolikim vrstama, ne može izdvojiti jasno uočljiv sprat šiblja do  dva metra  visine.  Vrijedi  napomenuti  da  su  na  ovom prostoru  nekada  dominirale  nizijske 

  • 14 

    listopadne šume iz klase Querco – Fagetea Br. – Bl. Et Vlieg 37, reda Populetalia albae Br. – Bl. 31,  sveze  Alno  ‐  Quercion  roboris Ht.  (37)  38,  asocijacije  Genisto  elathaeQuercetum  roboris Horvat, 38, koje su sječom pretvorene u poljoprivredne parcele. Pojedinačne individue visokog drveća  i  rastinja  koje  su  nekada  nastanjivale  asocijacije  Genisto  elathaeQuercetum  roboris Horvat, 38 prisutne su u okolini predmetnog područja. Na pojedinim (istočnim) dijelovima, zbog blizine  rijeke  Drine  postoje  pojedinačne  individue  vrste  Populus  sp.,  te  je  evidentno  da  su nekada na tom dijelu predmetne  lokacije obitavale šume  iz klase Querco – Fagetea Br. – Bl. Et Vlieg 37,  reda Populetalia albae Br.  – Bl.  31,  sveze Salicion albae  Tx.  55,  asocijacije Populetum nigro – albae Slavnić  52.  Na  ovaj  prostor  su  zasađene  i  vrste  Abies alba  Mill.  i  Picea abies  L. smrča, koje imaju estetsku funkciju. 

    Siromaštvo biljnog svijeta prati siromaštvo životinjskog. Ipak, pojedine vrste su jako brojne na 

    staništima  oranica  predmetnog  područja.  Na  samom  lokalitetu  dominiraju  brojne  vrste komaraca, domaća muha, te drugi mnogobrojni insekti i pauci. Najbrojnija skupina kičmenjaka predstavljaju  glodari  od  kojih  je  najbrojnije  vrste: Mus musculus Linnaeus,  1758  –  kućni miš, Apodemus agrarius (Pallas, 1771) – prugasti poljski miš, Micromys minutus (Pallas, 1771) – mali žitni miš, Rattus norvegicus (Berkenhout, 1769) – smeđi pacov, Rattus rattus (Linnaeus, 1758) – crni  pacov,  Lepus  europaeus  Pallas,  1778  –  zec.  Ptičji  svijet  je  svakako,  najraznovrsniji  a izdvajaju  se  vrste Passer domesticus  (Linnaeus,  1758)  –  vrabac, Columba livia  Gmelin,  1789  – obični golub, Streptopelia decaocto (Frivaldszky, 1838) – gugutka, Corvus corax Linnaeus, 1758 – gavran,  Corvus  cornix  Linnaeus,  1758  –  vrana,  Pica  pica  (Linnaeus,  1758)  –  svraka,  Corvus monedula (Linnaeus, 1758) – čavka, Falco tinnunculus Linnaeus, 1758 –vjetruša, Accipiter nisus (Linnaeus, 1758) – kobac ptičar, Strix aluco Linnaeus,1758 – mala sova. Na područje ne zalaze krupnija divljač zbog nepostojanja šuma. Pored divljih, uočljiv je i veliki broj domaćih životinja zbog  blizine  gradskih  naselja.  Životinje  koje  naseljavaju  predmetnu  lokaciju  koriste  obilne izvore  hrane  koju  im  pružaju  usjevi,  te  izvore  vode  koje  im  redovno  pruža  sistem  za navodnjavanje.  Zbog  nepostojanja  ugroženih  vrsta  životinja,  siromašnog  sastava  životinjskog svijeta  i  jednostavnosti  lanaca  ishrane  na  predmetnom području,  smatra  se  da  nadograđeni  i prošireni  sistem  za  navodnjavanje  neće  ugroziti  biljni  i  životinjski  svijet  koji  nastanjuje predmetnu lokaciju. 

     

    Slika  5  Iskošena  korovska  vegetacija  na lokalitetu Novo Selo. 

    Slika  6  Ostaci  nekadašnjih  šuma (pojedinačne  individue  drveća)  koje  su degradirane  do  tercijarnih  ekosistema ratarskih parcela. 

  • 15 

    4.3 Sociokulturološke karakteristike Bijeljina  je grad i središte  istoimene opštine u sjevero‐istočnom dijelu Republike Srpske i BiH. Površina  opštine  iznosi  734  km²  i  obuhvata  sembersku  ravnicu  koja  na  jugu  prelazi  u  blago pobrđe Majevice. Opština Bijeljina se nalazi na ušću Drine u Savu i ove dvije rijeke predstavljaju sjevernu i istočnu granicu opštine prema Mačvi i Sremu. 

    Drina i Sava predstavljaju i državne granice sa Srbijom i Hrvatskom, a grad Bijeljina je udaljen oko  šest  kilometara  od  granice  sa  Srbijom  i  oko  40  kilometara  od  granice  sa  Hrvatskom. Susjedne opštini Bijeljina su opštine Lopare, Ugljevik i Zvornik, kao i Distrikt Brčko. 

    Bijeljina  je,  zbog svog geo‐političkog položaja,  raskrsnica puteva koji  vode od zapadnog dijela Republike Srpske prema Srbiji, kao i istočnog dijela Republike Srpske i južnog dijela BiH prema sjevernoj  Srbiji  i  dalje,  prema  Panonskoj  niziji  i  Srednjoj  Evropi.  Zahvaljujući  plodnom  tlu, Bijeljina  je  jedan od centara za proizvodnju  i  trgovinu hranom, a najzastupljenije  su  žitarice  i povrtarske kulture. 

    Ukupna površina obradivog zemljišta je skoro 54.000 hektara (73 odsto površine opštine). To je jedan od glavnih resursa bijeljinske opštine. Poljoprivredno zemljište osnovni je prirodni resurs opštine.  94 % obradivog  zemljišta  je  u  privatnom vlasništvu.  Šuma  je malo  (9.824  hektara)  i također su uglavnom privatne (96 %).1 

    Procjenjuje se da u opštini živi oko 150.000 stanovnika, a u samom gradu Bijeljini oko 100.000. Opština i grad Bijeljina su drugi po broju stanovnika u Republici Srpskoj – odmah iza Banjaluke. Opština  Bijeljina  spada  u  najgušće  naseljene  prostore  Republike  Srpske,  u  tzv.  zonu prenaseljenosti (preko 100 stanovnika na km2). 

    Starosno  ‐  polna  struktura  stanovništva  opštine  Bijeljina  ne  može  se  iskazati  egzaktnim podacima zbog nedostatka kvalitetnih i validnih statističkih podataka (koji se dobijaju popisom stanovništva).  Prema  procjenama,  udio mladog  kontigenta  stanovništva  (0‐19  godina)  je  oko 28%, a udio najstarije populacije (više od 65 godina) je iznad 5%. 

    Veličina obradivog zemljišta po stanovniku je 0,35 hektara, a oranica 0,33 hektara ‐ dva puta je veća  od  površine  koja  se  smatra minimumom  za  obezbjeđenje  ishrane  za  jednog  stanovnika, koja iznosi (0,17 ha). 

    Prema  popisu  1991.  godine,  prosječna  površina  poljoprivrednog  posjeda  je  3,3  hektara  (u razvijenim ekonomijama ona iznosi 35 ‐ 50 ha) izdijeljeno u 4 ‐ 5 parcela. 

    Broj poljoprivrednih domaćinstava  (1991)  je  iznosio 15.818,  odnosno  skoro dvije  trećine  (60 %)  stanovništva  obezbjeđivalo  je  svoju  egzistenciju  od  poljoprivrede  (Vojvodina  22,6  %, razvijene zapadnoevropske zemlje 3 ‐ 5 %, SAD 2 %). 

    Realno  je  pretpostaviti  da  je  danas  oko  50  %  stanovništva  opštine  (75.000)  angažovano  u poljoprivredi. 

    Na ovom prostoru postoji veliki broj kulturno istorijskih spomenika. Najstariji sakralni centar i, ujedno,  najstarija  građevina  u  opštini  Bijeljina  je  Manastir  Tavna  sa  crkvom  Svete  Trojice, građen, vjerovatno, početkom 14. vijeka. 

                                                                1Strategija razvoja opštine Bijeljina do 2015. godine 

  • 16 

    5 PROCJENA UTICAJA PREDLOŽENIH AKTIVNOSTI NA OKOLIŠ 

    5.1 Uticaji na riječni podsliv Podzemne vode na razmatranom području prihranjuju se iz rijeke Drine i rijeke Save. Imajući u vidu  ovakav način  prihranjivanja  akvifera  u  nastavku  se  daju  određeni  podaci  o  hidrološkom režimu rijeke Drine na uzvodnoj VS Zvornik. 

    Na rijeci Drini uspostavljeno je više vodomjernih stanica koje prate vodostaje i proticaje duži niz godina.  VS  Zvornik  nalazi  se  cca  43  km  uzvodno  od  podprojektne  lokacije.  Za  proračune  su korišteni  raspoloživi podaci  koje  je ova  vodomjerna  stanica  zabilježila u periodu od 1926. do 1974.  godine.  Budući  da  se  podprojektno  područje  nalazi  nizvodno  od  VS  Zvornik,  može  se zaključiti da su i proticaji rijeke Drine na lokaciji podprojekta veći zbog dodatne slivne površine koja  nije  uzeta  u  obzir,  a  pripada  rijeci  Drini  na  potezu  od  VS  do  podprojektne  lokacije  (na dužini toka od cca 57 km). 

    Podaci za VS Zvornik preuzeti su iz Hidrološke studije površinskih voda vodnih resursa SR BiH (I tom – knjiga 10) koju je izradio Zavod za vodoprivredu Sarajevo 1978. godine. Za vodomjernu stanicu Zvornik korišteni  su podaci  za niz od 49  godina  (1926 – 1974),  što  se može  smatrati dovoljno dugim nizom osmatranja za kvalitetnu hidrološku obradu. 

    Podaci  o  srednjim godišnjim proticajima  rijeke Drine na VS Zvornik  u periodu od 1926‐1974 godine dani su u narednoj tabeli: 

    Tabela 6 Srednji godišnji i srednji mjesečni proticaji na VS Zvornik 

    VS Zvornik 

    rijeka Drina 

    srQmj (m3/s)  srQgod 

    I  II  III  IV  V  VI  VII  VIII  IX  X  XI  XII  (m3/s) 

    387  398  519  651 631 376 215 135 139 256 467  472  387.0

     

    Podaci o karakterističnim proticajima dani su u narednoj tabeli: 

    Tabela 7 Karakteristični proticaji na VS Zvornik 

    VS Zvornik 

    rijeka Drina 

    F sliv  Qsr  minQd,95  minQd,90  minQsr,95  minQsr,90 

    km2  m3/s  m3/s  m3/s  m3/s  m3/s 

    17886  387 40.5 45.8 51  65.6

     

    gdje  su  minQd,95  i  minQd,90  minimalni  dnevni  proticaji  osiguranosti  95,  odnosno  90%,  a minQsr,95 i minQsr,90 minimalni srednjemjesečni proticaji osiguranosti 95 i 90%. 

    Na sljedećoj Slici prikazan je histogram višegodišnjih srednjih mjesečnih proticaja i  izračunata minimalna srednjemjesečna vrijednost proticaja 95% osiguranosti. 

     

  • 17 

     

    Slika 7 Histogram višegodišnjih srednjih mjesečnih proticaja 

    Može se vidjeti da su sušni mjeseci u godini 7, 8, 9 i 10, a višegodišnji srednji mjesečni proticaji za ovaj period se kreću između 135 i 256 m3/s. 

    Kako se podzemni vodonosnici na predmetnoj lokaciji prihranjuju iz Drine, možemo usporediti potrebne količine potrebne za navodnjavanje Quk = 0,423 m3/s i srednji mjesečni proticaj Drine na VS Zvornik u najsušnijem mjesecu srQaug = 135 m3/s. Taj odnos je 0,003, odnosno zahvaćena količina iznosi 0,3% srednjeg mjesečnog proticaja rijeke Drine u najsušnijem mjesecu. 

    Kako se podprojektno područje nalazi nizvodno od VS Zvornik, proticaji Drine na profilu koji se nalazi u blizini podprojektnog područja su veći zbog dodatne slivne površine koja pripada rijeci Drini na potezu od VS Zvornik do predmetne lokacije. Zbog toga su i provedene analiza na strani veće sigurnosti. 

    Za VS Zvornik određena je minimalna srednjemjesečna vrijednost proticaja 95% osiguranosti i ona  iznosi  minQsr,95  =  61 m3/s.  Prema  važećoj  zakonskoj  regulativi  ovaj  proticaj  smatra  se ekološki prihvatljivim proticajem kojeg je nužno osigurati u koritu rijeke. 

    Naime,  Zakonom o  vodama,  „Službeni  glasnik RS“,  br.  50/06,  od 11.05.2006.  godine,  ekološki prihvatljiv proticaj definisan je Članom 65. na sljedeći način: 

    (1) Ekološki prihvatljivi  protok  se utvrđuje na osnovu  sprovedenih  istražnih  radova  i  u skladu  sa metodama  za  njegovo  određivanje  definisanih  u  podzakonskom  aktu  iz  stava 3.ovog  člana,  uzimajući  u  obzir  specifičnosti  lokalnog  ekosistema  i  sezonske  varijacije protoka. 

    (2)  Do  donošenja  podzakonskog  akta,  ekološki  prihvatljivi  protok  će  se  utvrđivati  na osnovu hidroloških osobina vodnog tijela za karakteristične sezone, kao minimalni srednji mjesečni protok  devedesetpetpostotne obezbjeđenosti. 

    (3)  Ministarstvo,  u  saradnji  sa  ministarstvom  nadležnim  za  ekologiju,  propisuje metodologiju  za  određivanje  ekološki  prihvatljivog  protoka.  Pored  metodologije, posebnim  podzakonskim  aktom  će  biti  definisana  minimalno  potrebna  prethodna istraživanja, nadležne institucije i procedure donošenja odluka. 

    (4) Troškove potrebnih istraživanja snosi investitor, odnosno korisnik. 

    387 398

    519

    651 631

    376

    215

    135 139

    256

    467 472

    610

    100

    200

    300

    400

    500

    600

    700

    I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

    Proticaj (m

    3/s)

    Mjesec

    Histogram višegodišnjih srednjih mjesečnih proticajarijeka Drina ‐ VS Zvornik

    Qsr

    minQsr,95

  • 18 

    Voda iz Drine koristi se uglavnom u elektroenergetske (hidroelektrane) i poljoprivredne svrhe. Kako  hidroelektrane  koriste  pad  rijeke  i  proticaj  vode  za  pokretanje  turbina,  one  “ne  troše” vodu nego je vraćaju nizvodno u korito rijeke. Zbog slabo razvijenih sistema navodnjavanja, ni poljoprivreda se ne može okarakterizirati kao značajan potrošač vode. 

    Sa histograma višegodišnjih srednjih mjesečnih proticaja vidimo da su proticaji za VS Zvornik u 8  i 9 mjesecu  iznosili 135 m3/s, odnosno 139 m3/s,  tako da  je u prosjeku na raspolaganju 74 m3/s, odnosno 78 m3/s, što daleko premašuje stvarne količine potrebne za navodnjavanje. Kako je  već  rečeno,  proticaji  Drine  na  predmetnoj  lokaciji  podprojekta  su  i  veći,  ali  usvajanjem proticaja sa VS Zvornik na strani smo sigurnosti. 

    Kako  se  sistem za navodnjavanje koristi  već 60  godina  i  nikakvi problemi po pitanju količina vode nisu postojali ni kada je sistem radio punim kapacitetom, može se pretpostaviti da opskrba zadovoljava potražnju za vodom i u sušnim periodima, što potvrđuju i dugogodišnji upravitelji poljoprivrednog dobra, kao i provedena istražna ispitivanja. 

    Kao  što  je  navedeno  u  poglavlju  4.  Kvantitet  voda  radovi  na  izradi  idejnog  rješenje  sistema navodnjavanja  podprojekta  Novo  selo  obuhvatili  su  ispitivanje  izdašnosti  postojećih  bunara. Obrada  podataka  crpljenja  pokazala  je  da  sa  aspekta  dozvoljenih  sniženja  i  ulaznih  brzina, bunari  daju  optimalne  kapacitete  vode  za  navodnjavanje,  uzimajući  u  obzir  obezbjeđenje sigurnosti i dugotrajnosti eksploatacije.  

    Ako bi ipak došlo do pomanjkanja vode u izrazito sušnim periodima, radno vrijeme sistema se može  produžiti  sa  16  h/dan  na  24  h/dan  tako  da  bi  se  dobile  manje  količine  vode  koje  je potrebno osigurati u jedinici vremena.  

    U ovom slučaju potrebno je osigurati odgovarajuću opremu za praćenje nivoa podzemne vode. 

    Jugozapadno  od  podprojektnog  područja  nalazi  se  vodozahvat  Grmič  iz  kojega  se  vrši vodoopskrba  Bijeljine  i  okolnih  naselja  (Slika  8).  Podprojektno  područje  graniči  sa  trećom vodozaštitnom zonom ovog izvorišta. Na ovom području nalaze se tri vodonosna horizonta koji su  razdvojeni  hidroizolatorima,  pa  između  vodonosnih  horizonata  nema  interakcije,  odnosno miješanja  voda.  Za  navodnjavanje  se  koriste  najplići  vodonosni  horizonti,  gdje  se  voda  za navodnjavanje  crpi  sa  4‐6  m  ispod  površine  tla.  Za  potrebe  vodoopskrbe  koristi  se  drugi vodonosni horizont koji se nalazi na znatno većoj dubini (cca 15 ‐ 40 m). 

  • 19 

     Slika 8 Položaj vodozaštitnih zona 

    Iz ovoga se može zaključiti da se zahvatanjem vode za navodnjavanje ne ugrožava ni kvaliteta ni količina vode raspoloživa za vodosnabdijevanje naselja, kao ni bilo koji drugi korisnici. 

    5.2 Ostali uticaji Bijeljina  (Novo  Selo)  podprojekt  je  planiran  kako  bi  se  kroz  revitalizaciju  i  modernizaciju sistema  za  navodnjavanje  i  odvodnju  osigurale  ekonomske,  socijalne  i  okolišne  koristi, korisnicima zemljišta  i  lokalnoj  zajednici u ovom području. Ranija  iskustava  sličnih projekata, kao  i  iskustva  iz  perioda  kada  je  sistem  bio  u  funkciji,  govore  da  će  projekat  imati  brojne pozitivne uticaje na životnu sredinu kroz promociju dobrih praksi upotrebe zemljišta, metoda uzgoja i prerade poljoprivrednih proizvoda. 

    Podprojekt bi trebao pomoći ojačati lokalne kapacitete u okolišno održivim pristupima razvoju poljoprivrede.  Potencijalni  pozitivni  uticaji  na  životnu  sredinu  kroz  implementaciju  ovog projekta uključuju: (i) smanjenje gubitaka vode kroz poboljšani rad i održavanje; (ii) smanjenje rizika  od  zaslanjivanja  i  zabarivanja  tla  putem  poboljšanja  odvodnjavanja;  (iii)  efektivnije zbrinjavanje otpada kroz veće učešće zajednice. 

    Planirani građevinski  radovi  će  imati  za  cilj  revitalizaciju  i  poboljšanje dijelova distributivnog sistema za navodnjavanje, te u manjem obimu drenažnog sistema. Radovi će se izvoditi samo na određenim područjima unutar sistema za navodnjavanje. 

  • 20 

    Imajući u vidu da se projekt odnosi na revitalizaciju i modernizaciju postojećeg sistema, očekuje se da će njegovi direktni uticaji na životnu sredinu biti mali do neznatni. Bezobzira na veličinu uticaja  mjere  za  njihovo  sprječavanje/ublažavanje  moraju  biti  sastavni  dio  procesa projektovanja i implementacije. 

    Potencijalni negativni uticaj projekta uključuje:  (i)  štete uzrokovane radovima na  izgradnji od strane  izvođača  radova  uključujući  odlaganje  iskopane  zemlje  i  drugih  materijala  iz  kanala  i drenažnih kolektora; (ii) dugoročni rizik od kontaminacije površinskih i podzemnih voda uslijed agrokemijskog zagađenja kao rezultat povećane upotrebe pesticida u budućnosti; i (iii) erozija zemljišta povezana sa postojećim praksama poljoprivredne proizvodnje. 

    Uticaji u fazi izgradnje 

    Za  potrebe  izgradnje  sistema neophodno  je  prisustvo  građevinske mehanizacije  (rovokopača, buldožera) manjih gabarita i radnika na terenu, te uspostavljanje gradilišne zone. Glavni uticaji izgradnje će uključivati upravljanje  iskopanom zemljom i građevinskim otpadom, te otpadnim vodama i gorivima i mazivima na gradilištu, ali također mogu uključivati: (i) ometanje pristupa i kretanja,  (ii)  poremećaj  u  odvijanju  poljoprivrednih  aktivnosti  koje  proizlaze  iz  pristupa ograničenja,  sabijanje  tla  i  kopanja  kanala,  (iii)  otpad,  buku,  blato  i  prašinu  na  lokaciji  i  na pristupnim cestama, (iv) oštećenje stabala  ili drugog rastinja na mjestu  izvođenja radova  i (v) uznemiravanje životinjskog svijeta na i u blizini područja. 

    Zemljište.  Građevinski  radovi,  uključujući  uklanjanje  površinskog  sloja  zemljišta  (humusa), kopanje, kao i samo prisustvo mašinerije i radnika na gradilištu može imati negativan uticaj i na kvalitetu zemljišta. Prema tome, identificirani su slijedeći uticaji: 

    Mehanički uticaj na tlo tokom iskapanja kanala;  Stimulacija erozije vjetrom i vodom;  Zagađenje  zemljišta  zbog  prosipanja  ili  odlaganja  ulja  i  uljnih  derivata, motornog  ulja  i sličnog otpada koji potiče od uređaja i vozila na gradilištu; 

    Zagađenje zemljišta zbog nekontrolisanog odlaganja čvrstog otpada na zemljište;  Zagađenje  zemljišta  zbog  nekontrolisanog  ispuštanja  na  zemljište  ispusta  iz  toaleta  za radnike na gradilištu; 

    Odlaganje vraćanja zemljišta u prvobitno stanje. 

    Privremeno  uspostavljena  mreža  gradilišnih  cesti  će  biti  uklonjena  i  zemljište  vraćeno  u prvobitno stanje nakon završetka građevinskih radova, osim u situacijama gdje je neophodno da se ceste zadrže radi održavanja. 

    U  područjima  gdje  je  potrebno  preći  preko  strmih  nagiba,  građevinski  radovi  mogu prouzrokovati  eroziju  tla  i  transport  nanosa.  Implementacijom  predloženih  mjera  za ublažavanje uticaja kao što su korištenje privremenih nasipa, ograda i rovova koji bi umanjili i ograničili nivo zagađenja, spomenuti uticaji će se minimizirati. 

    Vraćanje  zemljišta  u  prvobitno  stanje  je  standardna  procedura  koja  se  provodi  nakon zavarivanja i zatrpavanja cijevi. Vraćanjem zemljišta u prvobitno stanje nastojat će se ostvariti dva cilja (i) kratkoročni cilj, koji se ogleda u zatrpavanju, odvodnji i stabilizaciji tla radi trajnog sprječavanja  erozije  i  rekultivacija,  odnosno  nanošenja  očuvanog  ili  zamjenskog  površinskog sloja  kako  bi  se  omogućio  rast  autohtone  vegetacije  i  (ii)  dugoročni  cilj,  koji  se  ogleda  u uspostavljanju  odgovarajućeg  vegetacijskog  pokrivača,  kojim  bi  se  nastojalo  vratiti  lokalne biljne zajednice i ekosistem u prvobitno stanje. Odlaganje vraćanja zemljišta u prvobitno stanje može  uzrokovati  pogoršanje  kvaliteta  očuvanog  površinskog  sloja  zemljišta,  kao  i  povećati troškove naknadnog vraćanja zemljišta u prvobitno stanje. 

    Gore navedeni uticaji  su  privremenog karaktera  i moguć  je povratak u prvobitno  stanje prije izvođenja radova. Uticaj može biti značajan ukoliko se ne primjene mjere iz dobre građevinske prakse  u  skladu  sa  Zakonom  o  građenju  koje  će  biti  preporučene  ovom  Studijom,  te  izvrši vraćanje zemljišta u prethodno stanje. 

  • 21 

    Vode. Procjenjuje se da bi građevinski radovi mogli negativno uticati i na kvalitet podzemnih i to: 

    zagađenje podzemnih voda putem prosipanja ili odlaganja ulja i uljnih derivata, motornog ulja i sličnog otpadnog materijala koji potiče od uređaja i vozila na gradilištu; 

    promjene  u  kvaliteti  podzemnih  voda  zbog  nekontrolisanog  ispuštanja  iz  toaleta  za radnike na gradilištu. 

    Svi  gore navedeni  uticaji  su privremenog karaktera. Ovom studijom će  se predložiti mjere  za ublažavanje kojima će se nastojati umanjiti negativni uticaji u fazi izgradnje i osigurati vraćanje u prethodno stanje. 

    Vazduh.  Kao  posljedica  izvođenja  građevinskih  radova  očekuje  se  povećana  koncentracija zagađujućih materija, prvenstveno prašine i izduvnih gasova iz motornih vozila. Aktivnosti koje će  prouzrokovati  emisiju  zagađujućih  materija  su:  izgradnja  privremenih  pristupnih  putova, prevoz nepokrivenog građevinskog materijala,  kretanje mašinerije  i  vozila na gradilištu, kao  i radovi na iskopavanju rovova u koje će se polagati cijevi. Uticaj na kvalitetu zraka se očekuje na području udaljenom nekoliko stotina metara od mjesta na kojem će se odvijati radne aktivnosti. Ipak,  značajan  uticaj  na  lokalno  stanovništvo  se  ne  očekuje,  kao  ni  prekoračenje  zakonom dozvoljenih koncentracija za emisije u zrak. Stoga su svi uticaji usko vezani za lokaciju izvođenja radova,  privremenog  su  karaktera  sa  tendencijom  vraćanja  u  prvobitno  stanje  po  završetku radova. 

    Buka.  Izgradnja  će  napredovati  postepeno  što  će  prouzrokovati  pojavu  privremene  buke. Proces izgradnje se ne može procijeniti na ovom stupnju, s obzirom da isti ovisi o nizu različitih faktora  kao  što  je  broj  radnika,  vrsta  mehanizacije,  vrsta  tla,  prisutnost  ostalih  faktora (postojeće podzemne cijevi) itd. Građevinski radovi će se uglavnom odvijati tokom radnih sati u danu, ali ovisno o prirodi posla, postoji mogućnost da će se određene aktivnosti obavljati izvan navedenog vremenskog okvira. Stoga će se kroz mjere za ublažavanje uticaja propisati dnevno radno vrijeme u zonama pod najvećim uticajem. Ovaj uticaj se ocjenjuje kao privremen i manje značajan. 

    Flora i fauna. Prilikom  izvođenja građevinskih radova uz korištenje  teške mehanizacije može doći  do  oštećenja  biljnih  kultura  koje  se  uzgajaju.  Malo  je  vjerojatno  da  se  mogu  očekivati značajni  negativni  uticaji  na  floru  i  faunu.  Kao  što  je  ranije  naglašeno  vegetacija  predmetnog područja  je  izuzetno  siromašna  vrstama.  Siromaštvo  biljnog  svijeta  prati  siromaštvo životinjskog. 

    Kretanje  stanovništva.  Uzimajući  u  obzir  da  projekat  podrazumijeva  izgradnju  gradilišnih cesti,  postavljanje  radničkog  kampa,  kretanje  mašina  lokalnim  cestama,  kopanje  rovova  radi polaganje cjevovoda, postoji mogućnost da će sve navedene aktivnosti ometati uobičajene rute kretanje  stanovništva  i motornih  vozila.  Ovi  uticaji  se mogu  ublažiti  primjenom mjera  dobre građevinske  prakse  uključujući  planiranje  razmještaja  mašina  i  opreme  u  vrijeme  kada  nisu velike  dnevne  gužve  u  saobraćaju  te  osiguranjem  sigurnog  prolaza  kroz  gradilište  ili alternativnog  prolaza  za  pješake  i  vozila  u  saradnji  sa  lokalnim  vlastima.  Osim  toga  postoji potencijalna  opasnost  po  zdravlje  vezana  za  prisutnost  otvorenih  rovova  u  blizini  naseljenih mjesta koja se može ublažiti odgovarajućom signalizacijom i ograđivanjem. 

    Uopšteno  govoreći,  svi  uticaji  izazvani  građevinskim  radovima  su  privremeni  i  moguć  je povratak  u  prvobitno  stanje  prije  izvođenja  radova.  Uticaji  se  mogu  ublažiti  odgovarajućim dobrim građevinskim praksama koji će se propisati ovom Studijom. 

    5.3 Ostali uticaji u fazi korištenja Pored  mnogih  značajnih  koristi  koje  navodnjavanje  ima  u  poljoprivrednoj  proizvodnji, navodnjavanje može imati i neželjene posljedice, naročito ukoliko se nepravilno primjenjuje ili se primjenjuje u neodgovarajućim uslovima. Potencijalni negativni uticaji koji su identificirani u 

  • 22 

    fazi korištenja se odnose na: (i) probleme sa zabarivanjem, zaslanjivanjem i erozijom zemljišta, (ii)  kvalitetom  površinskih  i  podzemnih  voda  zbog  agro‐hemijskog  zagađenja,  (iii)  te poremećaju ekološkog balansa u smislu pojave određenih vrsta štetočina i korova. 

    Zemljište. Zabarivanje zemljišta nastaje kada nivo podzemne vode pređe kritičnu visinu koja je nepovoljna  za  razvoj  većine  poljoprivrednih  kultura.  Tada  dolazi  do  potpunog  zasićenja zemljišta vodom. Zabarena zemljišta ne mogu se na vrijeme, ili se uopšte ne mogu pripremiti za sjetvu,  niti  se  mogu  blagovremeno  zasijati.  Za  rješavanje  problema  zabarivanja  zemljišta potrebno je odvodnjavanje i primjena drugih agromelioracionih mjera. 

    Zaslanjivanje zemljišta navodnjavanjem može nastati podizanjem nivoa podzemne vode koja je zaslanjena  i kada se navodnjava vodom koja sadrži povećanu količinu soli, a naročito kada se primjenjuju velike zalivne norme. S obzirom da nisu rađene analize zemljišta, u ovom trenutku nije  moguće  tvrditi  da  je  područje  ugroženo.  Ipak  je  potrebno  naglasiti  i  ovu  mogućnost  i preporučiti praćenje stanja saliniteta zemljišta koje se navodnjava. 

    Pravilnim  određivanjem  zalivnih  normi,  izborom  odgovarajućeg  načina  i  opreme  za navodnjavanje  i  njihovim  prilagođavanjem  uslovima  zemljišta,  sprječava  se  ili  umanjuje pogoršanje vodno‐fizičkih svojstava zemljišta i pojava irigacione erozije. 

    Ključna mjera prevencije se odnosi na stalnu edukaciju poljoprivrednika o pravilnim metodama navodnjavanja  i  dobrim  poljoprivrednim  praksama  te  praćenje  kvaliteta  zemljišta  koje  se navodnjava. 

    Vode.  Primjena  hemijskih  sredstava  u  poljoprivredi  uključujući  primjenu  fitofarmaceutskih sredstava  i  mineralnih  i  organskih  đubriva  transportnim  mehanizmom  procjeđivanja  i površinskog oticanja mogu dospjeti u površinske vode i podzemne vode, te na taj način ugroziti njihov kvalitet. Nivo podzemne vode se nalazi relativno blizu ispod površine terena, te bi time eventualni  uticaj  bio  značajniji.  Sa  aspekta  prevencije  uticaja  neophodno  je  primijeniti mjere prevencije  koje  se  prvenstveno  odnose  na  stalnu  edukaciju  poljoprivrednika  o  pravilnim metodama  navodnjavanja  i  dobrim  poljoprivrednim  praksama  uključujući  integralne  mjere prevencije štetočina koje su detaljno opisane u Okvirnom dokumentu pripremljenom u okviru ovog projekta. 

    Planom praćenja će biti predviđeno redovno vršenje analize kvaliteta vode iz bunara ne samo radi  utvrđivanja  uticaja  projekta  na  kvalitet  već  i  radi  utvrđivanja  kvaliteta  vode  koja  će  se koristiti za navodnjavanje kako bi se izbjegli negativni uticaji po usjeve i zemljište. 

    Uzimajući  u  obzir  prezentovane  rezultate  analize  uticaja  na  pod‐sliv  ne  očekuju  se  da  će  se zahvatanjem  vode  za  navodnjavanje  ugroziti  ni  kvaliteta  ni  količina  vode  raspoloživa  za vodosnabdijevanje naselja, kao ni bilo koji drugi korisnici. 

    Uticaj na  faunu.  Većina  sredstava  za  suzbijanje  štetočina  u  poljoprivredi  predstavlja  opasne otrove  za pčele  i  druge  korisne  insekte. Da bi  se pri  njihovoj  primjeni  izbjeglo  trovanje pčela neophodno je primijeniti odgovarajuće mjere primjene ovih sredstva koje se odnose na vrijeme prskanja,  vremenske  prilike  i  odabir  pesticida.  Također,  je  potrebno  ostvariti  kontakte  sa udruženjima pčelara, te ih blagovremeno obavještavati o akcijama korištenja sredstava kako bi oni mogli pravovremeno djelovati i zatvoriti pčele u košnice. 

    Upravljanje  štetočinama  i korovima. Prostor  Semberije  je  dominantno  poljoprivredni  kraj smješten  u  ravničarskom  predjelu  istočnog  dijela  Bosanke  posavine,  što  ga  čini  izuzetno ranjivim po pitanju prenosa štetočina. Najveću opasnost predstavlja otvorenost prostora prema Panonskoj niziji sa sjeverne i istočne strane koja je jedan od najvećih Evropskih poljoprivrednih regiona.  Kako  je  lakoća  prenosa  štetnika  izražena,  na  prostoru  Semberije  konstatovane  su slijedeće  vrste  štetnika:  Puž  golać,  žitni  balac,  trips,  moljci,  siva  trulež  (Fussarium  sp.), plamenjača, pepelnica te druge vrste gljivičnih truleži, sovica, krompirova zlatica, mnoge vrste glodara i ptica koje čine veće ili manje štete ovisno o vremenskim prilikama i otpornosti samih usjeva.  Prostor  povremeno  trpi  najezde  glodara  koje  se  kontrolišu  rodenticidima  i  ručnim 

  • 23 

    uništavanjem  skloništa.  Prostor  je  jako  izložen uticaju  vjetra  koji  sa  svih  strana nanosi  sjeme invazivnih korovskih vrsta. 

    S  obzirom  da  se  projekat  navodnjavanja  odnosi  na  područja  na  kojima  se  već  vrši poljoprivredna proizvodnja, što znači da se ne planira širenje na veća područja, te da je intencija povećati  obim proizvodnje na prijeratni nivo,  ne očekuje  se  značajan poremećaj u  ekološkom balansu i povećana najezda štetočina. 

    Međutim, neophodna je stalna edukacija poljoprivrednika o dobrim poljoprivrednim praksama uključujući  integralne  mjere  prevencije  štetočina  kako  je  propisano  Planom  integralnog suzbijanja  štetočina  koji  čini  sastavni  dio  Okvira  upravljanja  životnom  sredinom.  Plan  je pripremljen  u  skladu  sa  zahtjevima  operativnih  politika  OP  4.09  Pest Management  i  OP  4.01 Environmental  Assessment.  Glavni  cilj  primjene  integralnog  plana  je  spriječiti  i  smanjiti upotrebu pesticida, a u isto vrijeme održavati populaciju štetočina na prihvatljivom nivou. 

    Integralni  plan  suzbijanja  štetočina  treba  da  posluži  poljoprivrednicima  da  dobiju  potrebne informacije  o  dobrim  poljoprivrednim  praksama,  kako  bi  smanjili  teret  zagađenja  okoliša uzrokovan  prekomjernom  upotrebom  pesticida,  te  smanjili  rizik  po  zdravlje  ljudi  i  životinja potpunim  isključivanjem  pesticida  iz  upotrebe.  Ministarstvo  poljoprivrede,  vodoprivrede  i šumarstva,  Jedinica  za  implementaciju  projekata  (PIU)  će  pratiti  implementaciju  projekta  i osigurati da se aktivnosti na području podprojekta odvijaju u skladu sa izrađenim Integralnim planom suzbijanja štetočina. 

    Uticaji  na  zdravlje  ljudi.  Kod  pripreme  i  nanošenja  fitofarmaceutskih  sredstava  u  slučaju neodgovarajuće  zaštite  korisnika može  doći  do  trovanja.  Rastvori  pesticida mogu  proći  kroz kožu, disajne puteve (udisanje pare pesticida) ili probavni trakt (konzumiranje). Trovanja nisu samo  akutne  prirode  (jednokratan  unos  velike  količine,  neposredan  dodir  s  kožom),  nego  se mogu  pojaviti  i  zbog  dugotrajnog  i  ponavljajućeg  nanošenja manjih  količina,  koje  u  primjeru jednokratnog  unosa  ne  pokažu  posljedice  (hronična  trovanja).  Dodir  sa  kožom  predstavlja najčešći oblik trovanja pesticidima. Do prodiranja pesticida kroz kožu dolazi puno brže ako su ruke,  dlanovi,  noge  i  lice  nezaštićeni.  Visoke  temperature  i  znojenje  ubrzavaju  prodiranje pesticida kroz kožu. 

    Uzimajući  u  obzir  prethodno  navedeno,  prilikom  primjene  pesticida  neophodno  je  korištenje zaštitne  opreme  (gumene  rukavice,  gumene  čizme,  zaštitno  odijelo,  pokrov  za  glavu,  naočale, masku za nos i usta). 

    Otpad  koji  nastaje  od  primjene  pesticida  se  smatra  opasnim  otpadom,  te  se  kao  takav  treba adekvatno privremeno skladištiti i odložiti u saradnji sa operaterima ovlaštenim za zbrinjavanje opasnog otpada. 

    5.4 Pozitivni uticaji projekta na upravljanje okolišem Izgradnjom  sistema  za  navodnjavanje  osigurat  će  se  ekonomske,  socijalne  i  ekološke  koristi, korisnicima zemljišta i  lokalnoj zajednici u ovom području. Iskustava sličnih projekata, govore da će projekat  imati brojne pozitivne uticaje na životnu sredinu kroz promociju dobrih praksi upotrebe zemljišta, metoda uzgoja i upravljanjem štetočinama. 

    Podprojekt bi trebao pomoći ojačati lokalne kapacitete u ekološko održivim pristupima razvoju poljoprivrede. 

    Potencijalni pozitivni uticaji na životnu sredinu kroz implementaciju ovog projekta uključuju: 

    (i) bolji nadzor nad korištenjem vodnih resursa; (ii) racionalnije korištenje vodnih resursa kroz poboljšani rad i održavanje; (iii) smanjenje  rizika  od  zagađivanja  vode  hemikalijama  provedbom  Integralnog  plana 

    upravljanja štetočinama iz Okvira upravljanja životnom sredinom; 

  • 24 

    (iv) smanjenje rizika od zagađivanja podzemnih voda korištenjem velikog broja manjih generatora na mašinama za navodnjavanje, koji  se  trenutno koriste bez adekvatne kontrole i poduzimanja mjera za prevenciju uticaja od izlijevanja goriva i maziva. 

  • 25 

    6 JAVNA RASPRAVA U  skladu  sa  Okvirnom  politikom  zaštite  okoliša  i  smjernicama  Svjetske  banke,  Konsultant  je izradio  Plan  upravljanja  životnom  sredinom  (EMP)  sa  svrhom promicanja  dijaloga  i  rasprave između  svih  zainteresovanih  strana,  pružanja  relevantnih materijala  o  samome  projektu  koji može uticati na živote  zainteresovanih strana,  životnu sredinu  i dobrobit  zajednice,  a  s  ciljem transparentne saradnje sa zainteresovanim stranama i javnosti. 

    Na  ovaj  način  zainteresovane  skupine  će  putem  objavljenih  dokumenata  biti  obaviještene  o projektu,  predloženim  mjerama  zaštite  životne  sredine,  nadzoru  i  programu  praćenja  stanja životne sredine, kao i odgovornosti svih sudionika u projektu. 

    Također  u  skladu  sa  zakonskim  odredbama  u  fazi  Prethodne  procjene  utjecaja  na  životnu sredinu  (PUŽS),  osigurava  se  učešće  javnosti.  Ministarstvo  nadležno  za  ekologiju  Republike Srpske ima obavezu kopiju zahtjeva za prethodnu procjenu dati na uvid: 

    organu uprave nadležnom za poslove uređenja prostora u jedinici lokalne samouprave, te  organima uprave i organizacijama nadležnim za zaštitu elemenata životne sredine. 

    6.1 Glavni zaključci i komentari sa javne rasprave Glavni zaključci  i komentari sa  javne rasprave će biti dodati nakon održavanja  javne rasprave i/ili  pismenog  primanja  komentara.  Također  u  skladu  sa  zahtjevima  Svjetske  banke,  detaljni komentari i zapisnici sa planiranih javnih rasprava će biti prilog ovog dokumenta. 

  • 26 

     

    7 PROCJENA UTICAJA PREDLOŽENIH AKTIVNOSTI NA DRUŠTVO 

    7.1 Relevantni akteri Kao ključni akteri na području Opštine Bijeljina se  izdvajaju proizvođači  (kompanije, korisnici projektnog  zemljišta,  individualni  proizvođači)  i  prerađivači  (kompanije  koje  vrše  otkup  i preradu poljoprivrednih proizvoda). Svakako je neizostavan značaj državnih struktura na razvoj poljoprivrede koji se očituje u davanju poticaja i razvoju strategije.  

    Na  osnovu  rezultata  pregleda  postojećih  podataka  i  kvalitativnog  istraživanja  najznačajniji uticaj na situaciju u poljoprivredi i vodoprivredi imaju entitetske i opštinske vlasti nadležne za oblast  poljoprivrede  i  vodoprivrede,  sami  poljoprivredni  proizvođači,  udruženja  i preduzeća/poljoprivredna  dobra:  Ministarstvo  poljoprivrede,  šumarstva  i  vodoprivrede  RS, Opština Bijeljina, JP Vode, PD Semberija, Sava Bijeljina, Semberka Janja i Izgradnja u Patkovači, poljoprivredne zadruge, udruženja stočara, voćara i poljoprivrednici mjesnih zajednica Dvorovi, Popovi i Amajlije.  

    7.2 Trajno/privremeno preseljenje i izuzimanje zemljišta  Na  osnovu  podataka  prikupljenih  tokom  kvalitativnog  istraživanja,  zaključujemo  da  na podprojektnoj  lokaciji  Novo  Selo  neće  biti  potrebe  za  eksproprijacijom  zemljišta,  kao  ni  za trajnim  ili  privremenim  preseljenjem  stanovništva.  Zaključak  donosimo  na  osnovu  stava predstavnika  lokalnih  vlasti  i  koncesionara  na  pomenoj  lokaciji.  Projekat  se  odnosi  na rekonstrukciju već postojećeg sistema navodnjavanja, gdje su  imovinsko‐pravna pitanja ranije riješena i prema koncesionom ugovoru projektna lokacija je data na korištenje Poljoprivrednom dobru Semberija, Bijeljina. 

    Međutim,  ukoliko  bi  se  Projekat  širio  na  okolne  individualne  posjede,  trebalo  bi  utvrditi pojedinačne  stavove  vlasnika  zemljišta.  Stoga  smo  putem  ankete  prikupili  i  podatke  o raspoloženju  individualnih  poljoprivrednika  u  neposrednoj  blizini  projektne  lokacije  po pitanjima  trajnog  ili  privremenog  preseljenja,  izuzimanja  ili  korištenja  njihovog  zemljišta  za potrebe  Projekta.  Većina  ispitanika  (89%)  nije  spremna  ustupiti  dio  svoje  zemlje  za  potrebe realizacije  projekta  (za  postavljanje  cijevi,  kanala,  pumpe).  Kada  su  u  pitanju  eksproprijacija, trajno  ili  privremeno preseljenje,  ispitanici  u  gotovo  90%  slučajeva  ne  bi  pristali,  najčešće  ni pod kojim uslovima, na neku od navedenih mjera za potrebe realizacije Projekta.  

    7.3 Karakteristike domaćinstava i zajednica  Projektna  lokacija  Novo  Selo  površine  720  ha,  administrativno  je  locirana  u  opštini  Bijeljina, Republika  Srpska.  Zemljište  je  u  državnom  vlasništvu  i  od  strane  Vlade  Republike  Srpske dodjeljeno  je  ugovorom  o  koncesiji  na  korištenje  Poljoprivrednom  dobru  Semberija.  Ovo Poljoprivredno dobro koristi 2600 ha zemljišta i ima 208 stalno uposlenih radnika.  

    Istraživanje  je prošireno na stanovništvo u neposrednoj blizini projektne lokacije, te su putem ankete prikupljeni podaci o karakteristikama ovih zajednica i domaćinstava.  

    Prema anketi, zemljište je u 97,5% slučajeva u privatnom vlasništvu poljoprivrednika. U većini slučajeva vlasništvo  je  stečeno naslijeđivanjem, ali  je  značajan  i procenat od 21,9%  ispitanika koji su zemljište kupili. Prosječna površina zemljišta koja je u vlasništvu ispitanika iznosi 30863 m2. A prosječna površina zemljišta koja  je u upotrebi za poljoprivrednu proizvodnju  je 27035 m2.  Kada  se  uporede  ove  dvije  vrijednosti,  može  se  zaključiti  da  je  velika  većina  zemljišta  u privatnom vlasništvu  iskorištena za poljoprivrednu proizvodnju. Ovi podaci potvrđuju da se u opštini Bijeljina značajan procenat stanovništva bavi poljoprivrednom proizvodnjom. 

  • 27 

    Većina  ispitanika  (70,5%)  za  poljoprivrednu  proizvodnju  koristi  zemljište  na  više  odvojenih parcela.  Prosječan  broj  parcela  je  4.  Kada  je  u  pitanju  vrijednost  zemljišta  u  vlasništvu, zanemarljivo mali broj ispitanika je dao konkretan odgovor. Većina ispitanika (92%) ne zna ili nije sigurna kolika je vrijednost zemljišta.  

    Na  osnovu  podataka  prikupljenih  kvantitativnim  istraživanjem  nalazimo  da  je  58%  vlasnika poljoprivrednog  zemljišta  i  poljoprivrednih  proizvođača  muškog  spola,  dok  je  u  42% domaćinstava  to  osoba  ženskog  spola.  Prosječna  starost  poljoprivrednih  proizvođača  je  53 godina. Domaćinstva u prosjeku imaju po 3 člana.  

    Kada  je  riječ  o  obrazovnom  profilu,  najviši  procenat  ispitanika  je  završio  srednju školu/gimnaziju (49%). Pozitivan je podatak da 11% ispitanika ima više i visoko obrazovanje. Ali, istovremeno, isti procenat ispitanika je bez završenog osnovnog obrazovanja. 

    Odgovor na pitanje o prosječnoj godišnjoj zaradi dao je zanemarljivo mali broj ispitanika, ispod 5%, tako da ove podatke nismo mogli koristiti za analizu.  

    Uočeno je da na većinu pitanja koja se tiču prihoda, vrijednosti zemljišta ili vrijednosti prinosa, ispitanici  uglavnom  nisu  davali  konkretne  odgovore  ili  su  odgovarali  u  zanemarljivo  malom procentu.  Ovakvu  reakciju  ispitanika  možemo  objasniti  određenom  dozom  nepovjerenjenja  i nedovoljnom  informisanošću  ispitanika  o  IDP  projektu.  Čak  81,5%  ispitanika  nije  prije anketiranja čulo nešto o ovom Projektu. Ipak, prikupljeni su sljedeći podaci o