Plan upravljanja otpadom u Republici Srbiji za opasni ... · Tvining projekat SR 13 IB EN 02 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji Plan upravljanja otpadom

Tvining projekat SR 13 IB EN 02

Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

Plan upravljanja otpadom u Republici Srbiji

za opasni otpad od građenja i rušenja

nacrt od 31. jula 2016. godine

Partneri na projektu:

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd

Republika Srbija

Agencija za životnu sredinu Austrije

Spittelauer Lände 5

1090 Beč

Austrija

i Federalno ministarvo za životnu sredinu, zaštitu prirode, izgradnju i nuklearnu bezbednost Köthener Str. 2-3 10963 Berlin Nemačka

Odricanje od odgovornosti:

Ova publikacije je izrađena uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove publikacije

isključiva je odgovornost tvining partnera, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine

i Agencije za životnu sredinu Austrije, i ni u kom slučaju ne može se smatrati odrazom stava

Evropske unije.

Fotografije naslovnice: ©iStockphoto.com/olafherschbach, © Thomas Reimer – Fotolia.com, © patrkslezak – Fotolia.com

Odobrenja

Ime Datum Potpis

Pripremili

Christian Neubauer

Andreas Moser

31.7.2016.

Odobrio vođa

projekta iz države

članice

Brigitte Karigl

Odobrio vođa

projekta iz države

korisnice

Radmila Šerović

Tvining projekat SR 13 IB EN 02

Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

Tvining projekat

Naziv projekta Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici

Srbiji

Broj projekta SR 13 IB EN 02

Trajanje projekta maj 2015 – maj 2017

Budžet projekta 1,000,000 €

Država korisnica Republika Srbija

Finansira Evropska komisija kroz instrument za pretpristupnu pomoć (IPA)

Evropske unije

Partneri na projektu

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Umweltbundesamt – Agencija za životnu sredinu Austrije

i

Federalno ministarstvo za životnu sredinu, očuvanje prirode,

izgradnju i nuklearnu bezbednost Nemačke

Vođa projekta iz DK Radmila Šerović

Tvining savetnik iz DK Jelena Tesla

Vođa projekta iz DČ Brigitte Karigl

Opšti cilj projekta

Pomoći Srbiji u ispunjavanju zahteva pravnih tekovina EU u oblasti

zaštite životne sredine kroz institucionalnu izgradnju i unapređenje

infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine

Svrha projekta

Razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom

upotpunjavanjem propisa i straškim planiranjem i okvirom za

realizaciju za upravljanje posebnim tokovima opasnog otpada u

procesu zakonodavnog usaglašavanja standrada Republike Srbije

sa standardima EU

SADRŽAJ Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 1

SADRŽAJ

1 UVOD ............................. ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

1.1 Opšta problematila upravljanja otpadom ........................................... 6

1.2 Značaj planiranja upravljanja otpadom .............................................. 6

1.3 Konsultativni proces............................................................................. 7

2 PRAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA .................................. 8

2.1 Politika i propisi Srbije za otpad od građenja i rušenja ................................................................................................... 8

2.1.1 Zakon o upravljanju otpadom .................................................................. 8

2.1.2 Specifična podzakonska akta ............................................................... 10

2.1.3 Nacionalna strategija upravljanja otpadom ........................................... 12

2.2 Politika i propisi EU za otpad od građenja i rušenja ....................... 13

2.2.1 Okvirna direktiva o otpadu .................................................................... 13

2.3 Otpad od građenja i rušenja u EU ..................................................... 15

2.3.1 ADR (ako je primenljov) ........................................................................ 15

3 ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA OTPADOM, UKLJUČUJUĆI RASPODELU ODGOVORNOSTI IZMEĐU JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA UPRAVLJANJE GRAĐEVINSKIM I OTPADOM OD RUŠENJA (= INSTITUCIONALNA POSTAVKA) .......................................... 17

3.1 Republika Srbija/Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine (MPZŽS) .................................................................... 17

3.2 Autonomna pokrajina ......................................................................... 18

3.3 Agencija za zaštitu životne sredine................................................... 18

3.4 Lokalna samouprava .......................................................................... 19

3.5 Inspekcija za zaštitu životne sredine ................................................ 19

3.6 Privatni sektor ..................................................................................... 20

3.7 Stručne organizacije za ispitivanje otpada ...................................... 21

3.8 Institut za standardizaciju Srbije (ISS) .............................................. 21

4 TRENUTNO STATUS UPRAVLJANJA OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA ................................ 23

4.1 Kvalitativna karakterizacija otpada od građenja i rušenja ................................................................................................ 23

4.1.1 Izvori otpada od građenja i rušenja ....................................................... 23

4.1.2 Sastav otpada od građenja i rušenja .................................................... 23

4.1.3 Klasifikacija otpada od građenja i rušenja prema indeksnim brojevima ............................................................................. 25

4.2 Kvantitativna karakterizacija otpada od građenja i uršenja ................................................................................................. 27

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja SADRŽAJ

2 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

4.2.1 Količine otpada od građenja i rušenja koje se proizvedu u Srbiji ................................................................................................... 27

4.2.2 Količine otpada od građenja i rušenja koje se uvezu/izvezu iz Srbije............................................................................ 30

4.3 Uticaj na tržište (ako je relevantnot) ................................................. 32

5 POSTOJEĆI SISTEMI ZA SAKUPLJANJE I MREŽA VELIKIH POSTROJENJA ZA PONOVNO ISKORIŠĆENJE I ODLAGANJE OTPADA, UKLJUČUJUĆI I TRETMAN OPASNOG OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA ................................................................................ 33

5.1 Aktuelni sistem za sakupljanje otpada od građenja i rušenja ................................................................................................. 33

5.2 Postojeća postrojenja za tretman otpada od građenja i rušenja ............................................................................... 34

6 OČEKIVANE VRSTE, KOLIČINE I POREKLO OPASNOG OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA KOJE ĆE SE PROIZVESTI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE, UVESTI ILI IZVESTI U DRUGU ZEMLJU, UKLJUČUJUĆI I PROCENU STVARANJA SPECIFIČNIH TOKOVA OTPADA, A NA OSNOVU KOLIČINE PROIZVODA STAVLJENIH NA TRŽIŠTE REPUBLIKE SRBIJE .............................................................. 36

6.1 Procena količina otpada i potrebni kapaciteti ................................. 36

7 PROCENA POTREBE ZA NOVIM SISTEMOM ZA SAKUPLJANJE, ZATVARANJE POSTOJEĆIH POSTROJENJA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM, DODATNA INFRASTRUKTURA U POSTROJENJIMA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U SKLADU SA PRINCIPIMA SAMODOVOLJNOSTI I BLIZINE, I AKO JE POTREBNO ULAGANJE U IZGRADNJU TAKVE INFRASTRUKTURE ............................. 42

7.1 Opšte opcije za upravljanje opasnim otpadom od građenja i rušenja ............................................................................... 42

7.2 Opcije za sakupljanje opasnog otpada od građenja i rušenja ................................................................................................. 44

7.3 Opcije tretmana, ponovnog iskorišćenja i odlaganja opasnog otpada od građenja i rušenja ............................................. 44

7.4 Procena investicionih i operativnih troškova za odgovarajuće opcije upravljanja otpadom ....................................... 46

8 IZVORI I STRUKTURA FINANSIRANJA ZA IMPLEMENTACIJU MERA UPRAVLJANJA OPASNIM OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA (= EKONOMIJA I FINANSIRANJE) ....................... 47

8.1 Procena sadašnjih troškova upravljanja otpadom .......................... 47



8.1.1 Procena troškova za uklanjanje i odlaganje azbesta ............................ 47

8.1.2 Procena troškova za uklanjanje i odlaganje otpada koji sadrži PCB ............................................................................................ 49

8.1.3 Procena troškova za uklanjanje i odlaganje kontaminiranog drveta .......................................................................... 49

8.1.4 Procena troškova za upravljanje bituminoznim mešavinama koje sadrže katran ........................................................... 50

8.2 Opcije finansiranja upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja .......................................................................... 50

9 UTVRĐIVANJE CILJEVA ........................................................ 52

9.1 Ciljevi koji se odnose na prevenciju tpada od građenja ir ušenja ............................................................................... 52

9.2 Ciljevi koji se odnose na sakupljanje otpada od građenja i rušenja ............................................................................... 53

9.2.1 Identifikacija i klasifikacija ..................................................................... 53

9.2.2 Sistem za sakupljanje ........................................................................... 53

9.2.3 Transport ............................................................................................... 53

9.3 Ciljevi koji se odnose na ponovnu upotrebu, tretman, reciklažu i ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući kapacitete postrojenja za upravljanje otpadom .................................................. 54

9.3.1 Tretman opasnog i neopasnog otpada od građenja i rušenja .................................................................................................. 54

9.3.2 Korišćenje recikliranog neopasnog mineralnog otpada od građenja i rušenja............................................................................. 55

9.3.3 Odlaganje / bacanje .............................................................................. 56

9.4 Opšti aspekti za upravljanje otpada od građenja i rušenja ................................................................................................. 56

9.4.1 Administrativni kapaciteti ...................................................................... 56

9.4.2 Obuka i podizanje svesti ....................................................................... 56

10 AKCIONI PLAN ZA POSTIZANJE CILJEVA .......................... 57

10.1 Mera ........................................................... Error! Bookmark not defined.

10.1.1 Regulatorni instrumenti ......................................................................... 57

10.1.2 Operativni instrumenti ........................................................................... 57

10.1.3 Tržišni instrumenti ................................................................................. 58

10.1.4 Instrumenti zasnovani na informacijama .............................................. 58

10.1.5 Dobrovoljni instrumenti i dobrovoljni sporazumi ................................... 59

10.2 Dodela odgovornosti za implementaciju mera ................................ 59

10.3 Procena korisnosti i pogodnosti primene ekonomskih i drugih instrumenata za rešavanje problema upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja, uzimajući u obzir potrebu za održavanjem nesmetanog funkcionisanja internog tržišta .................................................................................................... 59

11 REFERENCE ........................................................................... 62

12 SPISAK TABELA, ILUSTRACIJA I SLIKA ............................. 64

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja SADRŽAJ


13 ANEKS ........................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

13.1 Deo A – Informacije o konsultativnom procesu .............................. 66

13.1.1 Učesnici na prvoj radionici održanoj xxx ............................................... 67

13.1.2 Učesnici na drugoj radionici održanoj xxx ............................................. 68

13.1.1 Učesnici na trećoj radionici održanoj xxx .............................................. 69



SKRAĆENICE

ADR Evropski sporazum o prevozu opasnih tereta u međunarodnom drumskom

saobraćaju

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Uvod


1 UVOD

Opšti cilj ovog specifičnog plana upravljanja otpadom je uspostavljanje delotvornog sistema

upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja u Srbiji. Plan uključuje pravne,

institucionalne i tehničke aspekte. Smatra se da građevinski i otpad od rušenja uključuje otpad

proizvoeden prilikom izgradnje, obnove, održavanja i rušenja objekata, ali u ovaj otpad spada i

iskopani materijal. U fokusu ovog specifičnog plana upravljanja otpadom za otpad od građenja i

rušenja je odvajanje opasnog otpada u izvođenju građevinskih radova.

Da bi se postigao ovaj cilj, izvršena je procena aktuelanog upravljanja opasnim otpadom od

građenja i rušenja u Srbiji i identifikovani su propusti u zakonskom okviru i njegovoj

implementaciji. Pored toga, ovaj plan sadrži informacije o opcijama za upravljanje opasnim

otpadom od građenja i rušenja kako bi se identifikovali koraci koje treba preduzeti u cilju

unapređenja upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja u Srbiji.

1.1 Opšta problematika otpada

1.2 Uloga ovog dokumenta u planiranju upravljanja otpadom

Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom za period 2010 – 2019. godine između ostalog se

od Vlade zahteva da priprema i donosi nacionalne planove upravljanja otpadom kojima se

uređuju pitanja upravljanja posebnim tokovima otpada.

U skladu sa članom 11 Zakona o upravljanju otpadom Republike Srbije o Nacionalnom planu

upravljanja otpadom, koji čini sastavni deo Strategije iz člana 10 istog zakona, plan mora da

sadrži naročito:

očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će biti proizveden na teritoriji Republike

Srbije, uvezen ili izvezen u drugu državu, uključujući i procenu stvaranja posebnih tokova

otpada, a na osnovu količina proizvoda stavljenih na tržište Republike Srbije;

postojeći sistem sakupljanja otpada i mreža velikih postrojenja za ponovno iskorišćenje i

odlaganje otpada, uključujući svako postupanje sa otpadnim uljima, opasnim otpadom i

posebnim tokovima otpada;

procenu potrebe za novim sistemom sakupljanja, zatvaranja postojećih postrojenja za

upravljanje otpadom, dodatnom infrastrukturom postrojenja za upravljanje otpadom u

skladu sa načelom samodovoljnosti i blizine i, po potrebi, ulaganjima u izgradnju te

infrastrukture;

plan za implementaciju smanjenja količina biorazgradivog otpada, koji se odlaže na

deponije, mere za postizanje ciljeva smanjenja odlaganja ove vrste otpada, posebno za

reciklažu, kompostiranje, proizvodnju bio gasa ili ponovno iskorišćenje materijala/energije;

kriterijume za određivanje lokacije i potrebne kapacitete novih postrojenja za ponovno

iskorišćenje i/ili odlaganje otpada;

organizaciju upravljanja otpadom, uključujući podelu odgovornosti između javnog i

privatnog sektora u oblasti upravljanja otpadom;

izvore i visinu finansijskih sredstava za sprovođenje svih mera upravljanja otpadom;

procenu korisnih efekata i održivosti primene ekonomskih i drugih instrumenata u

upravljanju otpadom, uz nesmetano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta;

mere i smernice za sprovođenje Nacionalnog plana;

Uvod Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


način i rokove sprovođenja Nacionalnog plana.

Prethodno su izrađeni specifični planovi upravljanja otpadom za baterije i akumulatore, otpadna

ulja, električni i elektronski otpad i otpad koji sadrži azbest. Plan upravljanja ambalažnim

otpadom već je donesen.

Ovim specifičnim planom pokrivene su aktivnosti koje se odnose na opasni otpadom od

građenja i rušenja na teritoriji Srbije.

Vremenski okvir pokriva period od 2018. do 2023. godine, nakon čega će se izvršiti revizija

ovog plana.

1.3 Konsultativni proces

Proces izrade specifičnog plana upravljanja otpadom uključio je održavanje tri radionice na kojoj

su učestvovali predstavnici relevantnih institucija Srbije, odnosno predstavnici resornih

ministarstava, regionalnih uprava (AP Vojvodine, Grada Beograda), i drugih zainteresovanih

strana, uključujući operatere postrojenja za tretman otpada, i Privredne komore1:

Fokus ove tri radionice bio je:

diskusija dostupnih informacija o aktuelnom statusu upravljanja opasnim otpadom od

građenja i rušenja u Srbiji (proizvodnja otpada, tretman i sakupljanje, i infrastruktura za

tretman);

diskusija pogodnih opcija upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja;

usaglašavanje ciljeva za upravljanje opasnim otpadom od građenja i rušenja u Srbiji;

diskusija i usaglašavanje mera za postizanje tih ciljeva.

Redovno su predstavljani aktuelni rezultati i opšte informacije kako bi se zainteresovane strane

uključile u diskusiju. Komentari učesnika uzeti su u razmatranje u procesu pripreme finalnog

nacrta specifičnog plana upravljanja otpadom.

1 Lista učesnika Radne grupe data je u Aneksu A.

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Pravni okvir


2 PRAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA

2.1 Politika i propisi Srbije za sektor upravljanja otpadom od građenja i rušenja

2.1.1 Zakon o upravljanju otpadom

Ključni element pravnog okvira predstavlja Zakon o upravljanju otpadom objavljen u Službenom

glasniku RS, broj 36/09, 88/10 i 14/16. Ovim zakonom, između ostalog, uređene su i

nadležnosti za izdavanje dozvola i vršenje kontrole u postrojenjima za upravljanje, propisane su

vrste i klasifikacija otpada, a državi, autnomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama propisana je

obaveza izrade uplanova upravljanja u okviru njihovih nadležnosti. Zakon o upravljanju otpadom

takođe implementira opšte smernice i pravila za tretman, ponovno iskorišćenje i odlaganje

posebnih tokova otpada.

Član 7 Zakona o upravljanju otpadom definiše otpad na osnovu porekla kao komunalni otpad

(otpad iz domaćinstava), komercijalni ili industrijski otpad. Na osnovu opasnih osobina koje

mogu negativno da utiču na ljudsko zdravlje ili životnu sredinu, otpad se klasifikuje kao inertni,

neopasni ili opasni otpad.

Član 8 Zakona o upravljanju otpadom propisao je i donošenje podzakonskog akta o klasifikaciji

otpada sa listom opasnih i neopasnih otpada. Zabranjeno je razblaživanje opasnog otpada u

cilju postizanja graničnih vrednosti.

Član 8a definiše ostatak iz proizvodnog procesa kao nusproizvod, pod uslovom da su ispunjeni

sledeći uslovi:

da je dalja upotreba materije ili predmeta dozvoljena, odnosno nije zabranjena, da

materija ili predmet ispunjava sve relevantne zahteve u pogledu proizvoda, zaštite životne

sredine i zdravlja ljudi za tu konkretnu upotrebu i da neće dovesti do štetnih posledica po

životnu sredinu ili zdravlje ljudi

da je materija ili predmet nastao kao sastavni deo proizvodnog procesa

da se materija ili predmet može upotrebiti direktno bez dodatne obrade, osim uobičajenim

industrijskim postupcima, koji ne uključuju postupke odvajanja neželjenih ili opasnih

sastojaka

U skladu sa članom 8b, postoji obaveza registracije takvog nusproizvoda u registru i pribavljanja

potvrde o izvršenoj regsitraciji koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U skladu sa članom 8v, specifične vrste otpada pripremljene za direktnu upotrebu mogu da

dobiju prestanak statusa otpada. Ministar propisuje tehničke uslove za određene vrste otpada,

kao i procedure za zakonodavno usaglašavanje. Ti uslovi moraju da budu u skladu propisima

EU o prestanku statusa otpada.

U skladu sa članom 8g, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine vodi registar o

izdatim potvrdama za nusproizvode i prestanak statusa otpada.

Član 17 Zakona o upravljanju otpadom navodi subjekte koji su nadležni za upravljanje otpadom.

Ti subjekti su:

Republika Srbija

Autonomna pokrajina

Jedinica lokalne samouprave

Pravni okvir Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


Agencija za zaštitu životne sredine

Stručne (i akreditovane) organizacije za ispitivanje otpada

Svi ovi subjekti imaju određene delokruge aktivnosti iz članova 18 do 34 Zakona o upravljanju

otpadom. Pored ovih, nadležnosti za upravljanje otpadom pripadaju i

Nevladinim organizacijama, uključujući i udruženja potrošača

Svim drugim subjektima i organizacijama u skladu sa posebnim zakonom,

koji mogu da imaju određene odgovornosti za upravljanje otpadom u skladu sa zakonom.

U članovima 23 i 24 definisane su stručne organizacije za ispitivanje otpada (uključujući i

prestanak statusa otpada), i propisani su uslovi za njihovu akreditaciju, kao i uslovi za

oduzimanje akreditacije.

Članovi 25 do 30 odnose se na odgovornosti i obaveze svih subjekata u lancu, počev od

proizvodnje otpada pa do njegovog konačnog zbrinjavanja (deponovanja), pri čemu se kreće

od produžene odgovornosti proizvođača proizvoda (koji posle upotrebe postaju otpad) i

završava se operaterom deponije koji je u obavezi da osigura bezbedno i ekološki prihvatljivo

odlaganje otpada. Članom 28a propisani su specifični uslovi za posrednike i trgovce otpadom

(koji ne moraju da budu i fizički držaoci otpada).

Član 31 odnosi se na potrebne kvalifikacije lica odgovornog za stručne poslove upravljanja

otpadom.

Članovi 32 do 34 odnose se na organizacije za upravljanje otpadom i uslove za lokacije i

objekte za upravljanje otpadom.

Članovi 35 do 37 odnose se na sakupljanje, skladištenje i transport otpada. U skladu sa ovim

članovima, opasni otpad se sakuplja, transportuje i skladišti odvojeno od neopasnog otpada. U

članu 35 propisano je odvojeno sakupljanje i korišćenje bio-otpada, kao i uslovi za sakupljanje

neopasnog i opasnog otpada.

Član 38 odnosi se na ponovnu upotrebu/ponovno iskorišćenje otpada. Propisana je opšta

obaveza za ponovnu upotrebu i/ili iskorišćenje specifičnog otpada kada je to finansijski

opravdano. Reciklirani proizvodi ne smeju da izazivaju štetnije uticaje u životnoj sredini od

proizvoda koji su proizvedeni od primarne sirovine. Ti tokovi otpada uključuju tokove kao što su

papir i karton, metal, staklo, plastika, produkti odsumporavanja dimnih gasova, pepeo i šljaka iz

termoelektrana na ugalj i građevinski šut (mineralnii građevinski i otpad od rušenja).

Članovi 39 do 41 odnose se na konačno zbrinjavanje otpada koji se ne može reciklirati. Takav

otpad se tretira fizičko-hemijskim postupcima, biološki ili termički (sa i bez iskorišćenja

proizvedene energije), dok se ostatak iz tretmana odlaže na deponije za inertni, neopasni ili

opasni otpad.

U skladu sa članom 35, opasni otpad se sakuplja i transportuje odvojeno od neopasnog otpada.

Lokalna samouprava je u obavezi da organizuje odvojeno sakupljanje reciklabilnih materijala

(papira, metala, plastike, stakla) i odgovarajuće sakupljanje otpada iz domaćinstava. Od jedinica

lokalne samouprave takođe se zahteva da obezbede centre sa sakupljanje kabastog,

biorazgradljivog i opasnog otpada iz domaćinstava. Pored toga, one se odgovorne i za

zatvaranje divljih smetlišta i sanaciju tih lokacija. Javna komunalna preduzeća koja upravljanu

sanitarnom deponijom u obavezi su da izrade radne planove i podnesu ih nadležnom organu.

Član 43 izričito zabranjuje mešanje komunalnog sa opasnim otpadom.

Članom 44 ograničeno je mešanje više vrsta opasnog otpada i dozvoljeno je samo u slučaju

odobrenog tretmana (npr. fizičko-hemijski tretman) pod nadzorom stručnog lica. Zabrana

mešanja takođe uključuje i razblaživanje opasnih supstanci.



U kombinaciji sa definicijom otpada iz člana 5 Zakona o upravljanju otpadom, može se zaključiti

da postoji obaveza da se prilikom demontaže građevine/strukture sa opasnim komponentama

(npr. izolacija ili građevinski materijal sa azbestom, zaptivke sa PCB i građevinski materijal

kontaminiran PCB) opasne komponente odvajaju i sakupljaju kao opasni otpad. Pored toga,

prilikom izgradnje i održavanja, ostaci opasnih materijala (zaptivki, boja, i slično) moraju se

držati odvojeno i sakupljati kao opasni otpad.

U skladu sa članom 60 Zakona o upravljanju otpadom, dozvole sa sakupljanje, transport,

tretman, sortiranje i odlaganje opasnog otpada u načelu izdaje Ministarstvo. Predviđeno je da

se autonomnoj pokrajini poveri izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, tretman,

skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji autonomne

pokrajine i za sva postrojenja za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje nadležni organ

autonomne pokrajine. Pored toga, u skladu sa članom 63, Gradu Beogradu poveravaju se

poslovi izdavanja dozvola za sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, ponovno iskorišćenje

i odlaganje otpada za sve aktivnosti upravljanja opasnim otpadom na teritoriji u gradskoj

nadležnosti.

Za potrebe delotvornog sprovođenja Zakona o upravljanju otpadom, doneseni su specifična

podzakonska akta.

2.1.2 Specifična podzakonska akta

Ključni podzakonski akt u blasti upravljanja otpadom je Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i

klasifikaciji otpada, Službeni glasnik RS, br. 56/10.

U skladu sa članovima 7 i 8 Zakona o upravljanju otpadom, pravilnik predstavlja osnovu za

klasifikaciju otpada prema Katalogu otpada EU koji je priložen pravilniku u Aneksu 1. Članom 4

pravilnika definisane su granične vrednosti opasnih materija i fizičke osobine (tačka paljenja)

koje otpad čine opasnim.

Lista opasnih osobina (H lista), kao i lista procedura i načina odlaganja i ponovne upotrebe

otpada (D i R liste) i vrste parametara za određivanje fizičkih i hemijskih osobina opasnog

otpada za koji je predviđen fizičko-hemijski tretman, vrste parametara za ispitivanje otpada koji

ide na insineraciju ili spaljivanje, kao i vrste parametara za ispitivanje otpada koji se odlaže na

deponije za inertni, neopasni i opasni otpad, definisane su u narednim aneksima. Procedura za

identifikaciju odgovarajuće šifre takođe je opisana u aneksima pravilnika.

Odlaganje otpada na deponije definisano je Uredbom o odlaganju otpada na deponije, Službeni

glasnik RS, br. 92/10. Uredbom su između ostalog opisane procedure za prihvat otpada na

deponiji i ispitivanje radi utvrđivanja usaglašenosti sa graničnim vrednostima. U skladu sa

Aneksom 4 uredbe, posebni tokovi inertnog otpada, kao što su npr. beton, cigle, keramika,

staklo, zemlja i kamen iz građevinskih radova i operacija rušenja, mogu se odlagati na deponiju

u posebnim okolnostima bez prethodnog ispitivanja.

U skladu sa članom 13 uredbe, opasni otpad koji sadrži azbest može se uz dozvolu odlagati u

specijalne kasete za azbest, koje su prekrivene zemljom, i koje se nalaze na deponijama za

neopasni otpad, pod uslovom da takav otpad ne sadrži nikakve druge opasne supstance osim

azbestnih vlakana. Ukoliko se radi o takvom otpadu, moraju se strogo poštovati specifične

procedure u skladu sa propisima o odlaganju otpada na deponije, odnosno potrebno je

isplanirati održavanje i pokrivanje lokacija na kojima se odlaže otpad koji sadrži azbest.

Najčešća opasna komponenta u otpadom od građenja i rušenja je azbest. Pravilnik o

postupanju sa otpadom koji sadrži azbest, Službeni glasnik RS, br. 75/10, između ostalog

uređuje postupke prilikom rukovanja otpadom od građenja i rušenja koji sadrži azbest, odnosno



izolacionim materijalom koji sadrži azbest (šifra otpada 17 06 01*) i građevinskim materijalom

koji sadrži azbest, uglavnom azbestnim cementom (šifra otpada 17 06 05*).

Član 6 uredbe definiše pitanja bezbednog rukovanja proizvodima koji sadrže azbest i otpadom

koji sadrži azbest. Uklanjanje azbesta iz zgrada vrši se u skladu sa planom uklanjanja koji je

usvojen za azbest i proizvode koji sadrže azbest. Radnici moraju da budu zaštićeni od izlaganja

vlaknima u skladu sa relevantnim propisima koji se odnose na zaštitu na radu.

Članovi 7 do 10 daju okvir za uklanjanje, pakovanje, transport i konačno odlaganje otpada koji

sadrži azbest. Kada se azbest upakuje u za to odgovarajući kontejner, taj kontejner se više ne

otvara. Čvrsto vezani azbest (azbestni ceemnt) odlaže se na deponije bez prethodnog

ispitivanja pod uslovom da nije kontaminiran drugim opasnim supstancama.

Kako je Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest, Službeni glasnik RS, br. 75/10,

uglavnom usredsređen na proizvode koji sadrže azbest, potrebno je izvršiti ažuriranje ovog

propisa.

Bezbednost na radnom mestu u postupku uklanjanja azbesta iz zgrada i objekata (iz člana 6)

uređena je Zakonom o bezbednosti na radu, Službeni glasnik RS, br. 101/05. Mada ovaj zakon

nije podzakonski akt Zakona o upravljanju otpadom, njegove odredbe su relevantne za

dekontaminaciju i uklanjanje opasnih supstanci (koje postaju opasni otpad) iz zgrada i objekata.

Specifične mere koje se moraju poštovati prilikom uklanjanja azbesta definisane su specifičnom

pravilnikom iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu, odnosno Pravilnikom o preventivnim

merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju azbestu (Službeni glasnik RS, br. 108/15 koji je

zamenio br. 106/09). U skladu sa ovim novim pravilnikom, radni plan za uklanjanje azbesta

mora se pripremiti unapred i dostaviti nadležnoj inspekciji rada najmanje 8 dana pre početka

radova. Uklanjanje azbesta i proizvoda koji sadrže azbest vrši se pre početka rušenja.

Propisano je da nakon uklanjanja azbesta i proizvoda koji sadrže azbest licencirani ekspert vrši

preventivno ispitivanje radnog okruženja radi otklanjanja sumnje u rizik od izlaganja azbestu.

Pored azbesta, relevantne kontaminirajuće materije su PCB i živa, koje otpad mogu da učine

opasnim (npr. zaptivke sa PCB, šifra otpada 17 09 02* i otpad koji sadrži živu, na primer

kanalizacione cevi sa živom, šifra otpada 17 09 01*). Impregnirano drvo je još jedan od opasnih

tokova otpada koji se može naći u otpadu od građenja i rušenja (šifra otpada 17 02 04*).

Nijedan od ovih tokova otpada nisu specifično uređeni podzakonskim aktom za otpadom od

građenja i rušenja iako postoji poseban podzakonski akt o otpadu koji sadrži živu, koji je

objavljen u službenom glasniku Republike Srbije broj 97/10. Ova uredba specifično i isključivo

se odnosi na fluorescentne cevi sa živom. Međutim, sve fluorescentne cevi (otpad koji sadrži

živu – šifra iz kataloga je 20 10 21*) se moraju ukloniti pre demontaže i rušenja zgrade ili

objekta.

Kada je reč o uređajima koji sadrže PCB, 24. maja 2011. godine Ministarstvo je donelo odluku o

rukovanju uređajima koji sadrže PCB. Oprema koja sadrži PCB (kondenzatori u rasveti) mora

se ukloniti pre rušenja ili demontaže zgrade ili objekta. Treba naglasiti da se u otpad koji sadrži

PCB ne ubrajaju samo električni uređaji (npr. kondenzatori ili transformatori) i radni fluidi sa

PCB, već i svi drugi otpadi koji sadrže preko 50 ppm PCB. PCB su se koristili do polovine

sedamdesetih godina prošlog veka u tzv. „otvorenoj primeni“, a najviše u građevinskoj industriji

kao zaptivke za prozore, trajnim ispunama spojnica i u bojama (kao plastifikatori). Prisustvo

takvih materijala sa PCB može da dovede do zagađenja vazduha unutar objekata, a prilikom

rušenja zgrade do zagađenja zemljišta i šuta PCB-om.

Ukalnjanje opasnih materijala pre rušenja neophodno je da bi tok opasnog otpada od građenja i

rušenja bio što manji kako bi se omogućila bezbedna reciklaža ili odlaganje neopasnog otpada

od građenja i rušenja. Stoga prvi korak pre rušenja zgrade treba da bude istraživanje opasnih

materija i jedinjenja u materijalima. Na osnovu tog istraživanja, u okviru plana rušenja izrađuje



se plan dekontaminacije koji uključuje informacije o načinu odlaganja proizvedenog opasnog

otpada. Pakovanje i obeležavanje opasnog otpada treba izvršiti već na gradilištu u skladu sa

propisima o saobraćaju (ADR) i uslovima koji se odnose na odlaganje (npr. u slučaju azbesta i

otpada koji sadrži azbest u skladu sa uredbom o odlaganju otpada na deponije).

2.1.3 Nacionalna strategija upravljanja otpadom

U skladu sa članom 9 Zakona o upravljanju otpadom, 2010. godine je donesena i Nacionalna

strategija upravljanja otpadom za period 2010 – 2019. godine (Službeni glasnik RS, br. 29/10).

Nacionalna strategija upravljanja otpadom uključuje pregled tokova otpada koji se proizvedu i

koji imaju određeni potencijal reciklaže. U strategiji je izvršena i raspodela nadležnosti različitih

zainteresovanih strana. Dat je pregled očekivanih kretanja u oblasti proizvodnje otpada i

procena investicionih potreba za uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom.

Otpad od građenja i rušenja, kako je i definisano strategijom, uključuje otpade koji se proizvedu

u aktivnostima izgradnje, obnove, održavanja ili rušenja postojećih objekata, kao i otpad koji se

proizvede iskopavanjem materijala, a koji se ne može koristiti bez prethodne obrade. Potencijal

otpada od građenja i rušenja (bez otpada pod šifrom 17 05 04) procenjen je na 250.000 t

godišnje (1 milion tona uključujući i udeo od 75% iskopane zemlje) za 2010. godinu. Međutim,

predviđene količine za 2019. godinu idu i do 425.000 t godišnje (1,7 miliona tona uključujući

udeo od 75% iskopane zemlje).

Otpad od građenja i rušenja u proseku sadrži 75% zemljišta od kopanja, 15-25% otpada od

rušenja i izgradnje (npr. građevinski šut, keramika, beton, gvožđe, čelik, otpadna plastika, itd.) i

oko 5-10% otpadnog asfalta i betona (od izgradnje i održavanja puteva).

Ne postoji procena količina o opasnom otpadu od građenja i rušenja. Međutim, imajući u vidu da

se azbest i azbestni cement u velikoj meri koristio u Srbiji, može se pretpostaviti da će se u

otpadu od rušenja u većini slučajeva naći azbest ili azbestni cement ukoliko se ti materijali ne

uklone pre rušenja. Količina azbesta (izolacionog materijala) može se smatrati da je znatno

ispod 0,5% mineralnog otpada od rušenja (bez iskopane zemlje), na osnovu iskustava iz

zapadnoevropskih zemalja u kojima je uklanjanje slabo vezanog azbesta obavljeno u poslednjih

dvadeset godina. Količina azbestnog cementa koji je korišćen u krovnim konstrukcijama,

kanalizacionim cevima i fasadama, varira u nekoliko procenata i manja je od 0,5% po zgradi.

Otpad od građenja i rušenja danas se uglavnom odlaže na deponije ili se jednostavno baca na

neuređena odlagališta. Samo se male količine asfalta recikliraju (uglavnom na mestu nastanka).

Građevinski šut kao relativno inertni materijal takođe se koristi za pokrivanje deponija ili

smetlišta. Potencijal za reciklažu/ponovnu upotrebu otpada od građenja i rušenja procenjuje se

na 80% proizvedenog otpada.

Budući da je otpad od građenja i rušenja uglavnom neopasni otpad, nadležnost za upravljanje

ovim tokom otpada najčešće je u lokalnoj samoupravi. Nekontrolisano odlaganje građevinskog

otpada u životnu sredinu treba sprečiti. U skladu sa strategijom, od jedinica lokalne samouprave

se zahteva da kroz relevantna planska dokumenta uspostave lokacije za odlaganje ove vrste

otpada.

Vlasnik građevinskog otpada snosi troškove za upravljanje otpadom i obezbeđuje uslove za

odvojeno sakupljanje i privremeno skladištenje građevinskog otpada. Finansiranje i održavanje

tih lokacija obezbeđuje se iz naknada za transport i odlaganje koje se naplaćuju od vlasnika

građevinskog otpada. Na taj način, troškove snosi proizvođač otpada (princip „zagađivač

plaća“).



Da bi se postigao cilj od 80% reciklaže otpada od građenja i rušenja, strategijom su predviđene

kumulativne investicije od 58 miliona evra u periodu 2010-2019. godine.

Strategijom je takođe predviđena i obavezna reciklaža građevinskog otpada u stacionarnim i

mobilnim postrojenjima. Na taj način se otpad od rušenja odvaja i ponov koristi kao sekundarni

građevinski materijal, dok se drugi reciklabilni materijali, kao što su papir, staklo i plastika

odvajaju od građevinskog otpada i isporučuju licima koja sakupljaju i recikliraju te materijale.

Međutim, do sada nije donesen nijedan podzakonski akt o reciklaži mineralnog otpada od

građenja i rušenja. Osim toga, reciklaža otpada od građenja i rušenja izvodljiva je samo kada se

pre rušenja iz materijala izdvoje opasne supstance. Tu se naročito ističu materijali na bazi

azbesta (izolacioni materijali i azbestni cement), koji bi ukoliko se ne izdvoje pre rušenja, doveli

do emisija opasnih vlakana prilikom reciklaže ili čak i u postupku odlaganja ovog otpada na

deponije.

2.2 Politika EU i propisi za otpad od građenja i rušenja

2.2.1 Okvirna direktiva o otpadu

Ključni element propisa EU o otpadu je Direktiva Evropskog parlamenta i saveta 2008/98/EC

(okvirna direktiva o otpadu). Ova direktiva je zamenila staru okvirnu direktivu 2006/12/EC,

direktivu o otpadnom ulju 75/439/EEC i direktivu o opasnom otpadu 91/689/EC i stupila na

snagu 12. decembra 2010. godine. Cilj direktive je da se uspostavi sveobuhvatni sistem koji će

uključiti izbegavanje proizvodnje otpada, reciklažu i odlaganje otpada uz poštovanje principa

predostrožnosti i principa „zagaživač plaća“.

Član 4 direktive uvodi noviju hijerarhiju otpada sa pet jasno odvojenih nivoa (sprečavanje

otpada – priprema za ponovnu upotrebu – reciklaža – ponovno iskorišćenje, uključujući i

proizvodnju energije – odlaganje).

Da bi se unapredila neposredna ponovna upotreba resursa, članom 5 uveden je novi pojam

„nusproizvoda“ ili „prelaznog proizvoda“. Nusproizvod je materijal ili predmet koji nastaje u

proizvodnom procesu kao sporedni proizvod, i koji nije krajnji cilj tog procesa. Ukoliko se taj

materijal ili predmet mogu koristiti u nekom drugom procesu bez znatnijeg pred-tretmana,

upotreba tog materijala je opravdana i dalje korišćenje zakonito (odnosno, to znači između

ostalog da supstanca ispunjava sve relevantne uslove koji se odnose naspecifičnu upotrebu

proizvoda, zaštitu životne sredine i zdravlja, i da neće dovesti do znatnih negativnih uticaja na

životnu sredinu ili zdravlje ljudi), te se proizvod kao takav ne smatra otpadom. Međutim, ako se

takav materijal ne iskoristi, već se odlaže (na primer, ide na reciklažu ili na deponiju), on postaje

otpad.

Da bi se dalje unapredila reciklaža i ponovno iskorišćenje, član 6 uvodi kriterijume za otpad.

Kada je prerađeni/reciklirani otpad usklađen sa kriterijumima definisanim specifičnim propisima,

on prestaje da bude otpad.

Kriterijumi za prestanak statusa otpada definišu se naročito za metale, staklo, papir, tekstil,

gume i agregate (npr. prerađeni otpad od građenja i rušenja, šljaku, itd.).

Do sada su doneseni propisi o prestanku statusa otpada za nekoliko vrsta metalnog otpada (Fe,

Cu, Al) i za staklo. Mada su agregati tok otpada koji se eksplicitno pominje u članu 6, Komisija

još nije predstavila ni jedan predlog propisa o prestanku statusa otpada za ovaj tok.

U odsustvu propisa zajednice, države članice mogu da donesu nacionalne propise primenjujući

kriterijume iz člana 6. Do sada su države članice donele propise o otpadu za npr. sekundarno



gorivo, prerađeno otpadno ulje, prerađene agregate, kompost (biološki prerađen biorazgradljivi

otpad) i za reciklirano drvo.

Građevinski materijali uređeni su Uredbom (EU) Evropskog parlamenta i saveta br. 305/2011. U

skladu sa ovom uredbom, za sav građevinski materijal koji se stavlja na zajedničko tržište mora

da mora da postoji dokaz da ispunjava usaglašene evropske standarde za građevinski materijal

(CEN/EN). Sedam usaglašenih standarda odnose se na agregate i direktno su primenjljivi na

prerađene agregate otpada od građenja i rušenja.

Usaglašenost se dokazuje CE sertifikatom. Kako su osobine građevinskog materijala kao

takvog definisane uredbom (EU) 305/2011, nacionalni propisi o prestanku statusa otpada

odnose se samo na aspekte zaštite životne sredine.

U skladu sa članom 11 direktive, države članice su u obavezi da uvedu mere za promociju

ponovne upotrebe i reciklaže. Ti instrumenti mogu između ostalog da budu i postupci javnih

nabavki, ekonomski instrumenti i uspostavljanje mreža za popravke i ponovnu upotrebu (npr.

socio-ekonomske mere). Odvojeno sakupljanje papira, metala, plastike i stakla (iz

domaćinstava) obavezno je od 2015. Do 2020. godine, postoji obaveza postizanja cilja od 50%

reciklaže, odnosno ponovnog iskorišćenja.

Postoji i drugi cilj da se do 2020. takođe postigne 70% mase pripremljene za ponovnu upotrebu,

reciklažu ili ponovno iskorišćenje uz preradu materiala, uključujući i operacije

zatrpavanja/nasipanja (backfilling), pri čemu bi se koristio otpad kao zamena za druge

materijale, odnosno ponovnu upotrebu, reciklažu i ponovno iskorišćenje neopasnog otpada od

građenja i rušenja (osim materiala iz kategorije 17 05 04 sa liste otpada). Od 27 država članica

2011. godine, 12 nije postiglo ovaj cilj.

Treba naglasiti da se otpad od građenja i rušenja ne sastoji samo od mineralnog otpada.

Postoje razne frakcije građevinskog i otpada od rušenja, kao što su metali, papir, plastika i drvo,

koji zajedno čine znatan deo ovog toka otpada. Da bi se ispunio cilj od 80%, ove nemineralne

frakcije treba držati i odvojeno prerađivati radi ponovnog iskorišćenja.

Član 18 direktive uvodi zabranu mešanja opasnog i neopasnog otpada. Kada se radi o otpadu

od građenja i rušenja, to znači da se prilikom izgradnje i održavanja zgrada i drugih

građevinskih radova proizvedeni opasni otpad mora sakupljati i skladištiti odvojeno i predavati

ovlašćenom postrojenju za reciklažu ili odlaganje, uz poštovanje primenljivih propisa o opasnom

otpadu.

Prilikom demontaže objekata, opasne komponente moraju se posebno uklanjati i njima teba

rukovati kao sa opasnim otpadom. U državama članicama su na nacionalnom nivou uvedeni

posebni protokoli za demontažu i odvojeno sakupljanje, bilo da su dati u formi primenljivih

smernica od nadležnih organa (npr. agencija za zaštitu životne sredine u UK), ili od nacioanlnih

standadizovanih institucija (npr. ASI u Austriji).

Međutim, za specifične opasne komponente postoje i primenljivi harmonizoani propisi EU. Tako

su fluorescentne cevi sa živom uređene Direktivom Evropskog parlamenta i saveta (EU)

19/2012 (Direktiva o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi), dok su građevinski materijali sa

POPs (npr. zaptivke sa PCB, HBCD sa PU i PS penom) uređeni Uredbom (EU) 850/2004 sa

izmenama i dopunama. U skladu sa članom 18 okvirne direktive o otpadu, ovi tokovi otpada

moraju se odvajati na mestu nastanka i odlagati u skladu sa važećim zakonom (otpad koji

sadrži POPs mora se tretirati na takav način da se sadržaj POPs uništi ili nepovratno

transformiše. U skladu sa REACH uredbom (Uredba (EC) 1907/2006 sa izmenama i

dopunama) zabranjeno je plasirati proizvode sa azbestom).



2.3 Otpad od građenja i rušenja u EU

Mada su agregati (koji uključuju sakupljeni mineralni otpad od građenja i rušenja) jedna od

materijala iz člana 6 direktive za koje se može proglasiti prestanak statusa otpada, do sada nije

izađen nijedan predlog propisa za ovaj tok otpada.

Međutim, otpad od građenja i rušenja (osim nekontaminiranog zemljišta) nalazi se u reciklažnim

ciljevima u članu 11 direktive. U odsustvu harmonizovanog propisa, ponovno iskorišćenje

mineralnog otpada od građenja i rušenja u građevinske svrhe uređuje se na nivou država

članica.

Neke države članice uvele su kriterijume za prestanak statusa otpada za agregate. To s emože

postići ili a osnovu protokola kojeg se recikler mora pridržavati (npr. u Ujedinjenom Kraljevstvu)

ili na osnovu nacionalnog propisa (npr. u Austriji).

Ukoliko se ponovno iskorišćeni agregati (koji više nemaju status otpada) stave na tržište, oni

moraju da ispunjavaju sve kriterijume kvaliteta definisane u Uredbi (EU) 305/2011 (sertifikacija

CE). Agregati su u najvećoj meri uređeni REACH uredbom, jer se oni ne smatraju ni

supstancom, ni smešm, već proizvodom. Međutim, u skladu sa aneksom XVII REACH uredbe,

proizvodi ne smeju da sadrže zabranjene supstance (npr. azbest ili POPs).

Zbog toga pravno obavezujući kriterijumi za prestanak statusa otpada nisu u mnogim ni

uvedeni, već se ponovno iskorišćenje materijala i dalje kontroliše na osnovu zakona o otpadu.

Korišćenje takvog materijala može se kontrolisati i specifičnim propisima, kao što su npr. propisi

o zaštiti zemljišta i površinskih i podzemnih voda.

Da bi se unapredilo korišćenje prerađenih agregata, neke države članice uvele su obavezne

kvote za prikazivanje upotrebe recikliranih materijala u postupcima javnih nabavki (npr. u

Holandiji je u postupcima javnih nabavki obavezna upotreba 20% sekundarnih granulata u

betonu).

Pored mineralnih, otpad od građenja i rušenja sadrži još i druge reciklabilne materijale, npr.

drvo, plastiku, metale. Selektivno sakupljanje u poslovima izgradnje i održavanja, kao i

selektivna demontaža u poslovima rušenja zgrada predstavljaju preduslove za postizanje

visokih stopa reciklaže. Ovim materijali imaju pozitivnu tržišnu vrednost, a postoji i potražnja na

tržištu za ovim materijalima. Dakle, korišćenjem ovih materijala znatno se smanjuju troškovi

tretmana otpada. Treba imati u vidu da su neki od ovih materijala, npr. drvo impregnirano

kreozotom ili drvo sa premazom na bazi olova (indeksni broj 17 02 04*), opasni otpad.

2.3.1 ADR (ako je primenljivo)

Iako otpad od građenja i rušenja takođe pokriva neke tokove opasnog otpada, mnogi od ovih

materijala nisu definisani kao opasni teret u smislu saobraćajnih propisa.

Međutim, postoje određeni slučajevi na koje se mogu primeniti odredbe sporazuma ADR.

Ti primeri su:

Izolacioni materijal na bazi azbesta (indeksni broj 17 06 01*) – UN 2590 ili UN 2212,

klasa 9.

Građevinski materijal sa azbestom (indeksni broj 17 06 05*) – Azbestni cement pod jakim

uticajem vremenskih prilika i dugotrajnim izlaganjem počinje da emituje vlakna. Ako te

emisije vlakana mogu da se jave i u uslovima transporta, azbestni cement u tom slučaju

podleže odredbama iz ADR – UN 2590 ili UN 2212, klasa 9.



Otpad od građenja i rušenja koji sadrži PCB (indeksni broj 17 09 02* npr. zaptivke sa PCB

ili beton sa PCB) – UN 3152, klasa 9.

Građevinski otpad koji sadrži živu, npr. kanalizacione cevi sa živom – UN 2809, klasa 8,

UN 2825, klasa 6.1.

Hemikalije koje se koriste u izgradnji ili održavanju objekata, kao što su bose sa

aerosolima, tube sa pur penom, itd. – UN 1955, klasa 2; UN 3175, klasa 4.1; UN 2478

klasa 3 + 6.1 (u principu, otpadu bi trebalo pripisati specifičan UN broj. Informacije se mogu

naći u bezbednosnom listu)

Ostaci boja i lakova – UN 1263, klasa 3; UN 3066, klasa 8.

ADR za ove materijale propisuje obaveznu ambalažu i obeležavanje. Pakovanje i obeležavanje

vrši se na mestu nastanka.

Većina drugih opasnih supstanci koje se mogu javiti u poslovima izgradnje ili rušenja objekata

(npr. živi kreč – indeksni broj 17 09 03*, drvo imregnirano kreozotom – indeksni broj 17 02 04*,

termo izolacija na bazi polistirena sa HBCD – indeksni broj 17 06 03*) ne podleže sporazumu

ADR.

Institucionalna postavka Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


3 ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA OTPADOM, UKLJUČUJUĆI RASPODELU ODGOVORNOSTI IZMEĐU JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA UPRAVLJANJE OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA (= INSTITUCIONALNA POSTAVKA)

Član 17 Zakona o upravljanju otpadom predviđa podelu nadležnosti u oblasti upravljanja

otpadom između Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalnih samouprava. Ovako

podeljene nadležnosti uključuju i upravljanje otpadom od građenja i rušenja, i to u delu

izdavanja dozvola, inspekcije i drugih opštih zahteva.

Međutim, u skladu sa članom 60 Zakona o upravljanju otpadom, izdavanje dozvola za

sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, preradu i odlaganje opasnog otpada u nadležnosti

je ministarstva. Zakon takođe predviđa nadležnost autonomne pokrajine za izdavanje dozvola

za sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, preradu i odlaganje otpada, kao i za sva

postrojenja za čiju izgradnju dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine. Pored toga, u

kombinaciji sa članom 63, Gradu Beogradu se poveravaju poslovi izdavanja dozvola za

sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, preradu i odlaganje opasnog otpada na teritoriji

grada.

Dozvole za neopasni otpad izdaje ili jedinica lokalne samouprave ako kompanija posluje na

teritoriji jedinice LSU, ili autonomna pokrajina, odnosno ministarstvo respektivno.

U tabeli koja sledi prikazani su zvanični podaci o broju zaposlenih u sektoru građevinarstva u

odnosu na ukupan broj zaposlenih u Srbiji:

Tabela 1 Broj zaposlenih u sektoru građevinarstva (Statistički zavod)

2012 2013 2014

Ukupan broj zaposlnih (svi poslovi) u Srbiji 2 228 343 2 310 718 2 421 270

Ukupan broj zaposlenih u građevinarstvu 114 853 109 798 107 504

% lica zaposlenih u građevinarstvu 5.2 4.8 4.4

3.1 Republika Srbija / Ministarstvo poljiprivrede i zaštite životne sredine (MPZŽS)

Glavne nadležnosti MPZŽS (koje deluje u ime Republike Srbije) su

izdavanje dozvola za sakupljanje, skladištenje, transport, tretman i odlaganje opasnog

otpada na teritoriji Srbije osim na teritoriji autonomne pokrajine i Grada Beograda (do

određene granice i za neopasni otpad, ako se aktivnost operatera odvija na teritorijama

više LSU);

praćenje (preko inspekcije za zaštitu životne sredine) aktivnosti upravljanja otpadom i

njihova usaglašenost za zakonom;

izdavanje notifikacija za isporuku otpada;

priprema nacionalnih planova upravljanja otpadom ua ključne tokove otpada;

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Institucionalna postavka


primena sekundarnog zakonodavstva za promociju sigurnog upravljanja otpadom (npr.

podzakonski akt za upravjanje otpadom od građenja i rušenja, odnosno za otpadomm koji

sadrži azbest, itd.).

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je 2012. godine izradilo Plan upravljanja

otpadom, a 2015. Ministarstvo je izradilo podzakonski akt kojim se uređuje mineralni otpad od

građenja i rušenja, čime je stvoren pravni okvir za upravljanja ovom vrstom otpada u Srbiji

(MPZŽS 2015-1). Da bu se omogućila primena podzakonskog akta koji se odnosi na otpad od

građenja i rušenja, potrebno je uspostaviti odgovarajući pravni okvir koji bi obuhvatio relevantni

pozakonski akt, odnosno potrebno je donošenje Zakona o upravljanju otpadom.

Inspekcija za zaštitu životne sredine čini zaseban deo Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne

sredine. U okviru inspekcije nalazi se i odeljenje za sprečavanje i kontrolu zagađenja životne

sredine, koje vrši nadzor u sledećim oblastima:

emisije u vazduh i zagađenje vazduha,

zaštita od buke,

IPPC postrojenja,

upravljanje otpadom,

planiranje postrojenja sa velikim uticajem na životnu sredinu.

3.2 Autonomna pokrajina

Autonomna pokrajina ima nadležnost nad izdavanjem dozvola za sakupljanje, transport,

skladištenje i odlaganje otpada na teritoriji autonomne pokrajine i za sva postrojenja koja zahtev

za izdavanje građevinske dozvole podnose nadležnom organu autonomne pokrajine (videti član

60 Zakona o upravljanju otpadom). Pored toga, autonomnoj pokrajini povereni su poslovi

inspekcije nad poslovima upravljanja otpadom koji se obavljaju na teritoriji pokrajine.

Autonomna pokrajina je još nadležna i za implementaciju regionalnih planova upravljanja

otpadom. U okviru tih planova predviđeno je i sprovođenje sopstvenih/dodatnih mera u

upravljanju opasnim otpadom (uključujući i otpad od građenja i rušenja) u cilju boljeg očuvanja

životne sredine. Takve aktivnosti međutim nisu dosad sprovedene.

3.3 Agencija za zaštitu životne sredine - AZŽS

U skladu sa članom 22 Zakona o upravljanju otpadom, AZŽS obavlja poslove koji se odnose na:

Vođenje i ažuriranje baze podataka o upravljanju otpadom u okviru informacionog

sistema o životnoj sredini, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne

sredine;

Vođenje baze podataka o dostupnim i potrebnim količinama otpada, uključujući i

sekundarne sirovine, kao i za elektronsku razmenu i omogućavanje dostupnosti tih

podataka;

Izveštavanje o upravljanju otpadom u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.

Što se tiče otpada koji sadrži azbest, propisana je obaveza da vlasnik takvog otpada vodi

evidenciju o uskladištenim ili odloženim količinama otpada, i da te podatke dostavlja agenciji

(član 54 Zakona o upravljanju otpadom). AZŽS je takođe nadležna za uspostavljanje i vođenje

registra uređaja koji sadrže PCB, a koji su još u upotrebi (videti član 52 Zakona o upravljanju



otpadom; detalji o registraciji opreme sa PCB nalaze se u ministarskoj odluci o rukovanju

uređajima i otpadom koji sadrži PCB, br. 110-00-44/2011-05, donesenoj 24. maja 2011.

godine). PCB u otvorenim primenama (npr. u zaptivkama) i malim uređajima (ukupne zapremine

manje od 5 dm3 – npr. kondenzatori u uređajima za rasvetu) nije predmet ovog registra.

Postoji opšta obaveza po kojoj svaki proizvođač i vlasnik otpada, osim domaćinstava, treba da

vodi dnevnu evidenciju o proizvedenom otpadu, i da podnosi redovne izveštaje agenciji.

Pored toga, SZŽS sakuplja i prima dozvole koje izdaju ministarstvo i opštine (uključujući i

autonomnu pokrajinu). AZŽS vodi bazu podataka o dozvolama, koja se nalazi na internet

stranici agencije:

http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=20174&id=20055&akcija=ShowExternal

Podaci iz baze podataka o dozvolama daju odgovore na specifična pitanja o tome koja

kompanija na primer ima dozvolu za upravljanje specifičnim tokovima otpada. U agenciji su

takođe dostupni podaci o tome koliko kompanija ima važeće dozvole za sakupljanje, transport,

skladištenje, tretman ili odlaganje npr. otpada od građenja i rušenja (kategorija otpada br. 17).

3.4 Jedinice lokalne samouprave

Jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi izdavanja dozvola za sakupljanje,

transport, skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritorijama njihove

nadležnosti. Ovi poslovi odnose se na upravljanje neopasnim otpadom od građenja i rušenja

pod uslovom da aktivnosti ne izlaze izvan teritorije jedne opštine.

Grad Beograd, sa nekoliko opština koje čine grad, ima nadležnost za izdavanje dozvola za

sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, preradu i odlaganje inertnog, neopasnog i opasnog

otpada na teritoriji Grada Beograda.

Lokalna samouprava vodi evidenciju o sakupljenom komunalnom otpadu, kao i listu neuređenih

deponija i te podatke podnosi Agenciji za zaštitu životne sredine (videti čla 75 Zakona o

upravljanju otpadom).

3.5 Inspekcija za zaštitu životne sredine

Inspekcija za zaštitu životne sredine čini poseban sektor u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite

životne sredine. Inspekcija je organizovana u sedam odeljenja, i to:

Odeljenje za sprečavanje i kontrolu zagađenja – obavlja poslove koji se između ostalog

odnose na kontrolu emisija u vazduh i zagađenja vazduha, nadzor nad IPPC postrojenjima,

procena uticaja na životnu sredinu. Aktivnosti ovog odeljenja odnose se i na kontrolu

postrojenja za upravljanje otpadom kao jedne od relevantnih aktivnosti odeljenja.

Odeljenje za zaštitu zemljišta, podzemnih i površinskih voda od zagađivanja – obavlja

poslove koji se između ostalog odnose na monitoring i kontrolu primene zakona o zaštiti

životne sredine i zaštite voda, zatim na klasifikaciju i prioritizaciju kontaminiranih područja i

procedura čišćenja, ublažavanje uticaja udesa na zemljište i vode. Odeljenje sarađuje sa

inspekcijama sa lokalnog nivoa i vrši nadzor nad aktivnostima na nivou autonomne

pokrajine i jedinica lokalne samouprave u delu primene akcionih planova za sanaciju

životne sredine.

Odeljenje za velike hemijske udese, hemikalije i biocidne proizvode – odeljenje je između

ostalog zaduženo za kontrolu SEVESO postrojenja (velika postrojenja za

http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=20174&id=20055&akcija=ShowExternal



skladištenje/tretmann opasnog otpada najverovatnije su definisana kao SEVESO

postrojenja), zatim za nadzor u skladu sa zakonima o hemikalijama, biocidnim

proizvodima, zabrani hemijskog oružja i o zaštiti životne sredine. Odeljenje je takođe

zaduženo i za odgovor na hemijski udes.

Odeljenje za zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja – odeljenje je između ostalog

nadležno za zaštitu od jonizujućih zračenja, licenciranje stručnih poslova u oblasti zaštite

od zračenja, za postupke čišćenja posle udesa sa radiokativnim materijalima, kao i za

praćenje radioaktivnosti u životnoj sredini. Odeljenje je takođe nadležno za kontrolu uvoza,

izvoza i tranzita radioaktivnog materijala.

Odeljenje za kontrolu postupanja sa otpadom – odeljenje je između ostalog nadležno za

inspekcijski nadzor nad postrojenjima za tretman opasnog otpada i drugih specifičnih

tokova otpada (npr. ambalažnog otpada) i za opšti nadzor kontrole primene propisa u

oblasti zaštite životne sredine. Odeljenje je i nadležni organ za Bazelsku konvenciju i

sarađuje sa međunarodnim mrežama u oblasti kontrole otpada u transportu (IMPEL,

ECENA). Odeljenje takođe obavlja inspekcijski nadzor i zajedničke inspekcijske preglede

sa inspektorima drugih organa u cilju sprečavanja ilegalnog kretanja otpada.

Odeljenje za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite i korišćenja prirodnih dobara –

odeljenje je između ostalog i nadležni organ za CITES konvenciju i obavlja poslove u

skladu sa zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

Odeljenje za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite ribljeg fonda – vrši inspekcijski nadzor

u oblasti ribarstva, korišćenja ribolovnih voda i ribolovnih voda u zaštićenim prirodnim

dobrima. Odeljenje vrši neposredan nadzor nad izvršenjem inspekcijskih poslova

poverenih autonomnoj pokrajini i lokalnoj samoupravi i obavlja zajedničke inspekcijske

preglede sa inspektorima drugih organa.

3.6 Privatni sektor

Kompanije su u obavezi da ispune zahteve u vezi sa postupkom izdavanja dozvola za

sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada u skladu sa Zakonom o

upravljanju otpadom i u slučaju bilo kakvih dodatnih obaveza iz dozvole. Između ostalog, i sa

posebnim fokusom na upravljanje otpadom od građenja i rušenja na način koji je bezbedan za

životnu sredinu,

operateri su u obavezi da znaju da je mešanje opasnog i neopasnog otpada od

građenja i rušenja zabranjeno u skladu sa članom 35 Zakona o upravljanju otpadom,

kojim je propisano da se opasni otpad sakuplja i transportuje odvojeno;

operateri su u obavezi da klasifikuju otpad u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom

i indeksnim brojem (član 8 Zakona o upravljanju otpadom i Uredba o kategorijama,

ispitivanju i klasifikaciji otpada);

operateri IPPC postrojenja u obavezi su da donesu Plan upravljanja otpadom i da isti

ažuriraju na svake tri godine (član 15);

operateri deponija u obavezi su da odbiju prijem otpada ukoliko je pomešan sa drugim

otpadom (član 30 Zakona o upravljanju otpadom i član 22 Uredbe o odlaganju otpada

na deponije) i da o takvom slučaju obaveste organ koji je izdao dozvolu;

operateri deponija u obavezi su da prilikom prijema otpada u svrhu konačnog

zbrinjavanja obezbede proveru isporučenog otpada, odnosno da izvrše identifikaciju



prema vrsti, količini i osobinama, proverom mase otpada i prateće dokumentacije pre

preuzimanja otpada (član 42 i član 19 Uredbe o odlaganju otpada na deponije).

3.7 Stručne organizacije za ispitivanje otpada

Laboratorije koje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine podnesu zahtev za

sertifikaciju, moraju da budu akreditovane od nacionalnog akreditacionog tela. Sertifikovane

laboratorije, koje obavljaju poslove ispitivanja otpada u skladu sa Zakonom o upravljanju

otpadom, uglavnom samostalno angažuju kompanije, ali one učestvuju i na u javnim

nadmetanjima u postupcima javnih nabavki.

U skladu sa članom 23 Zakona o upravljanju otpadom, ispitivanje otpada vrši se za potrebe

klasifikacije otpada radi prekograničnog kretanja, tretmana otpada, uključujući i preradu radi

ponovnog iskorišćenja i odlaganje, kao i u slučaju prestanka statusa otpada u skladu sa članom

8v Zakona o upravljanju otpadom.

Glavni tokovi otpada koje ove laboratorije ispituju uključuju metale, plastiku, otpadna ulja,

otpadnu električnu i elektronsku opremu, baterije i otpad od građenja i rušenja. Otpad od

građenja i rušenja analizira se sa posebnim fokusom na azbest.

U skladu sa članom 4 Uredbe o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, kontaminacija

azbestnim vlaknima od 0,1% otpad čini opasnim (azbestna vlakna su klasifikovana kao

karcinogena, kategorija 1).

3.8 Institut za standardizaciju Srbije (ISS)

Institut za standardizaciju Srbije (ISS) je nacionalno telo Republike Srbije za standardizaciju.

Osnovač instituta je Vlada Republike Srbije.

Institut za standardizaciju Srbije:

donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjava i povlači srpske standarde i srodne

dokumente;

obezbeđuje usaglašenost srpskih standarda i srodnih dokumenata sa evropskim i

međunarodnim standardima i srodnim dokumentima;

vodi registar srpskih standarda i srodnih dokumenata u svim fazama razvoja;

učestvuje u izradi i preispitivanju evropskih i međunarodnih standarda i srodnih

dokumenata koje donose evropske i međunarodne organizacije za standardizaciju u

oblastima za koje postoje potrebe i interesi Republike Srbije, a za koje se očekuje

preispitivanje ili donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata;

sarađuje sa evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju i nacionalnim

telima za standardizaciju zemalja potpisnica odgovarajućih sporazuma iz oblasti

standardizacije;

izvršava druge zadatke u skladu sa obavezama iz međunarodnih ugovora u oblasti

standardizacije koji obavezuju Republiku Srbiju;

obezbeđuje dostupnost javnosti srpskih standarda, srodnih dokumenata, publikacija,

kao i standarda i publikacija odgovarajućih evropskih i međunarodnih organizacija i

drugih zemalja i vrši njihovu prodaju;

daje osnovu za izradu tehničkih propisa;



priprema programe i godišnje planove donošenja srpskih standarda;

deluje kao informacioni centar, u skladu sa zahtevima predviđenim odgovarajućim

međunarodnim sporazumima i obavezama koje proizlaze iz članstva u odgovarajućim

evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju;

predstavlja i zastupa interese Republike Srbije u oblasti standardizacije u evropskim i

međunarodnim organizacijama za standardizaciju, kao i u njihovim telima;

odobrava upotrebu znaka usaglašenosti sa srpskim standardima i srodnim

dokumentima, u skladu sa svojim pravilima;

promoviše primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata;

obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije, u skladu sa zakonom, aktom o

osnivanju i statutom.

Institut za standardizaciju Srbije (ISS) igra važnu ulogu u standardizaciji tehničkih zahteva za

agregate. Nekoliko evropskih standarda o agregatima veće je prevedeno u standarde Republike

Srbije.

Status upravljanja otpadom od građenja i rušenja Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


4 TRENUTNO STANJE U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA

4.1 Kvalitativna standardizacija otpada od građenja i rušenja

U skladu sa nacionalnim propisima, građevinski otpad uključuje otpad proizveden u poslovima

izgradnje, obnove, održavanja i rušenja objekata i saobraćajne infrastrukture, kao i iskopani

materijal koji se ne može koristiti bez prethodne obrade (MPZŽS 2015).

4.1.1 Izvori otpada od građenja i rušenja

Otpad od građenja i rušenja generiše se u poslovima izgradnje, obnove ili održavanja objekata

ili sobraćajne infrastrukture (npr. puteva, pruga, mostova, itd.), ili prilikom njihovog rušenja.

4.1.2 Sastav otpada od građenja i rušenja

4.1.2.1 Sastav materijala u otpadu od građenja i rušenja

Otpad od građenja i rušenja sadrže sledeće:

Iskopani materijal (npr. površinski sloj zemljišta, pesak, šljunak, glinu, kamen i stene);

Mineralni otpad (otpad od rušenja, otpad iz izgradnje puteva, otpad koji spada sa gusenica,

bitumen i asfalt);

Nemineralni materijali (organski otpad, metali, karton, plastika, drvo, ambalaža i mešani

građevinski otpad);

Opasni otpad (npr. otpad koji sadrži azbestni cement, fenoli (BPA), polihlorovani bifenili

(PCB), policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), boje na bazi olova (LBP), opadno ulje,

otpadna električna i elektronska oprema, izolacioni materijal sa POPs hemikalijama,

svetiljke, kontaminirana zemlja i opasni ambalažni otpad).

U skladu sa članom 4 Zakona o upravljanju otpadom, nekontaminirana zemlja i drugi materijal

koji se obično javlja u poslovima izgradnje ne smatraju se otpadom ukoliko je izvesno da će se

taj materijal koristiti u izgradnji u svom prirodnom stanju i na gradilištu na kojem je iskopan. U

tom smislu, veliki deo materijala koji se iskopa u poslovima izgradnje i rušenja nije otpad ako se

koristi na mestu nastanka.

Otpad od građenja i rušenja može biti znatno zagađen usled korišćenja opasnih supstanci u

ranijim fazama izgradnje (npr. azbestom u građevinskom materijalu ili katranom u asfaltu), ili za

vreme perioda korišćenja (npr. uljima ili ugljovodonicima u zemljištu), kao i usled mešanja

opasnog otpada sa ostalim materijalima u fazi rušenja (npr. otpadna električna i elektronska

oprema ili svetiljke u otpadu od rušenja). Naročito u slučaju azbesta, radi se o problemu nasleđa

jer je ugradnja materijala sa azbestom u nove objekte zabranjena.

Mešanje opasnog otpada od građenja i rušenja sa neopasnim zabranjeno je članim 35 i 44

Zakona o upravljanju otpadom jer se opasni otpad mora sakupljati i transportovati odvojeno.

Kako je reklo nekoliko zainteresovanih strana, opasne supstance kao što je otpadna električna i

elektronska oprema i svetiljke se ne demontiraju pre rušenja, već se direktno šalju na deponiju

zajedno sa neopasnim otpadom od građenja i rušenja. U tom smislu, član 30 Zakona o

upravljanju otpadom je od ključnog značaja u situacijama kada operateri deponija odbiju prijem

ovog otpada koji je pomešan sa drugim otpadom.

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Status upravljanja otpadom od građenja i rušenja


Razdvajanje različitih komponenti građevinskog otpada na mestu nastanka od opšteg je

značaja jer se njime obezbeđuje ponovno iskorišćenje frakcija. Sakupljanje pomešanog otpada

povećava stešen kontaminacije i smanjuje mogućnost reciklaže.

Azbest:

Relevantni aspekti proizvodnje otpada koji sadrži azbest već su detaljano predstavljeni u

"Predlogu nacionalnog plana upravljanja otpadom koji sadrži azbest" 2012. godine (MPZŽS

2012). Upotreba azbesta je od 2005. godine zabranjena u celoj Evropskoj uniji i ograničena je

specifičnim propisima i Uredbom o REACH. Kao posledica te zabrane, azbest se danas u

Evropi niti proizvodi, niti koristi (EC 2011). Međutim, usled njegove široke upotrebe u prošlosti,

azbest se može naći u velikom broju materijala/komponenti (prema EC 2011), i to u:

akustičnom malteru, lepkovima, podovima sa vinil pločama, krovnoj izolaciji, zidnoj izolaciji,

izolaciji kotlova i bojlera, izolaciji cevi, zaptivkama, plafonskim pločama i zvučnoj izolaciji,

pločama, cementnim cevima, cementnim fasadama, cementnim zidnim pločama, gipsanim

pločama, građevinskim smolama i lepkovima, dekorativnoj glet masi, vodovima,

elektroizolaciji, delovima električnih ploča, kočionim oblogama za liftove, opremi za liftove,

panelima, protivpožarnoj ćebadi, protivpožatnim zavesama, protivpožarnim vratima,

vatrootpornim materijalima, fleksibilnim tekstilnim trakama, donjem podnom sloju, kanalima

za instalacije struje i grejanja, zaptivkama otpornim na visoke temperature, izolaciji kanala

za grejne, ventilacione i instalacije za klimatizaciju, masama za lepljenje i dihtovanje,

laboratorijskim rukavicama, laboratorijskim digestorima, površinskim slojevima stolova,

ambalažnom materijalu, izolaciji cevi, krovnom filcu, krovnoj šindri, fug masama,

sprejevima, izolaciji,termoizolacionim trakama, teksturiranim bojama/premazima,

termopapiru, vinil pločama, vinil oblogama, rashladnim tornjevima, vinil zidnim oblogama.

Fenoli:

U skladu sa EC 2011, fenoli (hemijski derivati su npr. bisfenol-A (BPA)) se koriste u:

visikoefikasnim oblogama, električnim i elektronskim laminatima, lepkovima, podnim

oblogama i u popločanim podovima, i u kompozitima;

trajnim vezivima i lepkovima u građevinskim drvnim panelima i kao veziva u izolaciji od

mineralne vune u građevinskoj industriji;

izolaciji od pene koja se koristi zbog visokoefikasne vatrootpornosti u mnogobrojnim

delovima struktura, kao što su krovovi, zidovi sa ventilisanim međuprostorom, spoljnim

zidnim pločama, oblogama od gips-kartona, zidnoj izolaciji, podnoj izolaciji i u drvnim

oblogama.

Upotreba BPA je ograničena u specifičnim proizvodima (kao što su igračke), ako do sada nije

generalno ograničena Uredbom o REACH.

Polihlorovani bifenili (PCB):

PCB pokazuju hemijsku stabilnost i otpornost na požar pa se zato koriste u velikom broju

aplikacija (EC 2011):

Upotreba u zatvorenom: dielektrični fluidi u elektro opremi, kao što su pretvarači,

kondenzatori (veliki industrijski kondenzatori, ali i manji kondenzatori u malim kućnim

aparatima), zatim za prenos toplote, u hidrauličnim sistemima i napajanju fluo lampi.



Upotreba na otvorenom: zaptivke, industrijska ulja, plastifikatori u bojama i cementu,

lepkovi za stabilizaciju, plastika, retarderi plamena i sredstva za otprašinjavanje.

Jedna od glavnih primena odnosi se na zaptivke koje su se koristile u velikom broju betonskih

objekata između 1955. i 1975. godine: u školama, salama, na bazenima, u bolnicama, javnim i

individualnim stambenim objektima, tržnim centrima i drugim poslovnim i industrijskim

objektima.

Strategijom Zajednice (COM(2001)593 final) o dioksinima, furanima i PCB, Evropska unija je

utvrdila obavezu smanjenja ispuštanja PCB u životnu sredinu i njihovo uvođenje u lanac

ishrane.

Stokholmskom konvencijom iz 2004. godine o dugotrajnim organskim zagađujućim materijama,

poznatim kao POPs, uvedena je zabrana proizvodnje i korišćenja PCB na globalnom nivou.

Tehničkim smernicama definisan je i POPs otpad kao otpad koji sadrži više od 50ppm PCB (što

znači da je za ovu vrstu otpada propisana eliminacija u skladu sa Stokholmskom konvencijom).

Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH):

Prema EC 2011 PAH se mogu naći u

Bitumenu, katranu i asfaltu, gde se koriste kao vodonepropusni sloj u proizvodnji ovih

materijala;

Dimnjacima ili drugim izvodima za odimljavanje, i u kontaminiranim građevinskim

materijama.

Na nivou Evropske unije, Uredbom (EC) br. 1881/2006 i Uredbom (EC) br. 333/2007 utvrđeni su

maksimalni nivoi i date su metode uzorkovanja i analize.

Opasni ambalažni otpad:

Ambalaža koja sadrži ostatke ili je kontaminirana opasnim materijama generalno je pokrivena

šemom sakupljanja ambalažnog otpada, koja je uspostavljena u Srbiji. Čak i kada je

kontaminiran, ovaj otpad može se pogodno ponovo iskoristiti (npr. kontaminirane metalne

konzerve).

4.1.2.2 Sastav otpada od građenja i rušenja u Srbiji

Procenjuje se da se u ovoj vrsti otpada nalaze sledeće komponente u navedenim odnosima:

zemlja od iskopavanja 75%, otpad od građenja i rušenja (keramika, beton, gvožđe, čelik,

plastika) 15-25%, otpad od asfalta i betona 5-10% (MPZŽS 2015).

4.1.3 Klasifikacija otpada od građenja i rušenja prema indeksnom broju

Otpad od građenja i rušenja kategorisan je u grupu 17 u evropskom katalogu otpada, i ova

grupa sadrži otpad od građenja i rušenja, uključujući i iskopanu zemlju sa kontaminiranih

lokacija:

17 Građevinski i otpad od rušenja (uključujući iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija)

17 01 beton, cigle, crep i keramika

17 01 01 beton

17 01 02 cigle



17 Građevinski i otpad od rušenja (uključujući iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija)

17 01 03 crep i keramika

17 01 06* mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika koji sadrže opasne supstance

17 01 07 mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika drugačiji od onih navedenih u 17 01 06

17 02 drvo, staklo i plastika

17 02 01 drvo

17 02 02 staklo

17 02 03 plastika

17 02 04* staklo, plastika i drvo koji sadrže opasne supstance ili su kontaminirani opasnim supstancama

17 03 bituminozne mešavine, katran i katranski proizvodi

17 03 01* bituminozne mešavine koje sadrže katran od uglja

17 03 02 bituminozne mešavine drugačije od onih navedenih u 17 03 01

17 03 03* katran od uglja i katranski proizvodi

17 04 metali (uključujući i njihove legure)

17 04 01 bakar, bronza, mesing

17 04 02 aluminijum

17 04 03 olovo

17 04 04 cink

17 04 05 gvožđe i čelik

17 04 06 kalaj

17 04 07 mešani metali

17 04 09* otpad od metala kontaminiran opasnim supstancama

17 04 10* kablovi koji sadrže ulje, katran od uglja i druge opasne supstance

17 04 11 kablovi drugačiji od onih navedenih u 17 04 10

17 05 zemlja (uključujući zemlju iskopanu sa kontaminiranih lokacija), kamen i iskop

17 05 03* zemlja i kamen koji sadrže opasne supstance

17 05 04

zemlja i kamen drugačiji od onih navedenih u 17 05 03

17 05 05* iskop koji sadrži opasne supstance

17 05 06 iskop drugačiji od onog navedenog u 17 05 05

17 05 07* otpad koji spada sa gusenica koji sadrži opasne supstance

17 05 08 otpad koji spada sa gusenica drugačiji od onog navedenog u 17 05 07

17 06 izolacioni materijali i građevinski materijali koji sadrže azbest

17 06 01* izolacioni materijali koji sadrže azbest

17 06 03* ostali izolacioni materijali koji se sastoje od ili sadrže opasne supstance

17 06 04 izolacioni materijali drugačiji od onih navedenih u 17 06 01 i 17 06 03

17 06 05* građevinski materijali koji sadrže azbest

17 08 građevinski materijal na bazi gipsa

17 08 01* građevinski materijal na bazi gipsa kontaminirani opasnim supstancama

17 08 02 građevinski materijal na bazi gipsa drugačiji od onih navedenih u 17 08 01

17 09 ostali otpadi od građenja i rušenja

17 09 01* otpadi od građenja i rušenja koji sadrže živu

17 09 02* otpadi od građenja i rušenja koji sadrže PCB (npr. zaptivači koji sadrže PCB, podovi na bazi smola koji sadrže PCB, glazure koje sadrže PCB i kondenzatori koji sadrže PCB)

17 09 03* ostali otpadi od građenja i rušenja (uključujući mešane otpade) koji sadrže opasne supstance

17 09 04 mešani otpadi od građenja i rušenja drugačiji od onih navedenih u 17 09 01 i 17 09 02 i 17 09 03

*… opasan otpad

U skladu sa nacrtom pravilnika o mineralnom otpadu od građenja i rušenja (MPZŽS 2015-1),

vrste otpada sa visokim potencijalnom reciklaže su:



Mineralni otpad od građenja i rušenja: mešani građevinski otpad (17 01 07), cigle (17 01

02), beton (17 01 01), malter (17 01 01), glet masa (17 09 04), materijal na bazi gipsa (17

08 02), staklo (17 02 029), iskopana zemlja (17 05 04), itd.

Mineralni otpad od građenja i rušenja sa organskim vezivima: bitumenski površinski sloj u

putogradnji 17 03 02), itd.

Organski otpad od građenja i rušenja: drvo (17 02 01), plastika (17 02 03) uključujući i

prozorske štokove, organski izolacioni materijal (17 06 04), itd.

Metalni otpad od građenja i rušenja: cevi (17 04 03), crni metali (17 04 05), kablovi (17 04

11), slivnici (17 04 07), metalni krovni pokrivači (17 04 07, 17 04 01), armaturne šipke i

stege (17 04 05), itd.

4.2 Kvantitativna karakterizacija otpada od građenja i rušenja

4.2.1 Količine proizvedenog i tretiranog otpada od građenja i rušenja u Srbiji

4.2.1.1 Količine proizvedenog otpada od građenja i rušenja u Srbiji

Podaci iz Zavoda za statistiku:

U sledećoj tabeli prikazane su količine proizvedenog otpada prema EWC-Statwaste

kategorijama u delu koji se odnosi na građevinski otpad (odeljak F) na osnovu godišnjeg

istraživanja zavoda za statistiku (Zavod za statistiku 2015-1):

Tabela 2 Proizvedeni otpad po kategorijama (EWC-Stat) u delu koji se odnosni na izgradnju

Kategorije otpada 2012 2013 2014

Ukupno, od čega: 363 706 328 235 263 302 Opasni otpad, svega 4 737 373 321 01.1 Upotrebljeni rastvarači 0 0 0 01.2 Kiseli, bazni ili zaslanjeni otpad 0 1 0 01.3 Korišćena ulja 185 132 109 01.4, 02, 03.1 Hemijski otpad 24 8 25 07.7 Otpad koji sadrži PCB 0 - 8 08 (osim 08.1 i 08.41) Odbačena oprema 53 29 23 08.1 Odbačena vozila - 173 3 08.41 Otpadne baterije i akumulatori 41 30 58 10.2 Mešani i nerazvrstani materijali 2 - 5 12.1 Mineralni otpad od građenja i rušenja 4 431 - 64 12.2, 12.3, 12.5 Ostali mineralni otpad - 1 25 Neopasni otpad, svega 358 969 327 862 262 981 01.4, 02, 03.1 Kiseli, bazni ili zaslanjeni otpad 43 8 172 06.1 Metalni otpad od gvožđa 21 886 11 333 25 801 06.2 Metalni otpad od drugih metala 201 71 117 06.3 Mešani metalni otpad od gvožđa i drugih metala 441 456 985 07.1 Otpad od stakla 68 43 149 07.2 Otpad od papira i kartona 1 133 231 179 07.3 Otpad od gume 406 260 264 07.4 Otpad od plastike 105 28 152 07.5 Otpad od drveta 441 137 120 08 (osim 08.1 i 08.41) Odbačena oprema 16 6 1 08.1 Odbačena vozila - - 2 08.41 Otpadne baterije i akumulatori 4 3 3 09.1 Životinjski i mešani otpad iz pripreme hrane 5 13 773 09.2 Biljni otpad 35 20 - 10.1 Otpad iz domaćinstava i sličan otpad 19 241 2 540 1 415 10.2 Mešani i nerazvrstani materijali 312 247 10 11 Muljevi 23 - - 12.1 Mineralni otpad od građenja i rušenja 82 557 66 297 43 977 12.2, 12.3, 12.5 Ostali mineralni otpad - 1 054 1 050 12.4 Otpad od sagorevanja 18 15 510 12.6 Zemlja 229 120 245 100 175 835



12.7 Iskopana zemlja 2 910 - 11 467 12.8, 13 Mineralni otpad iz tretmana otpada i stabilizovani otpad 5 - -

Opšti opis metodologije:

Podaci o proizvodnji otpada po kategorijama i ekonomskoj aktivnosti zasnovani su na

dvogodišnjoj statističkoj listi koja pokriva ekonomske aktivnosti iz NACE* (B-U)

(*Nomenclature Générale des Activités Économiques dans les Communautés Européennes,

prim. prev.). Sektori poljoprivrede, šumarstva i ribarstva nisu uključeni u redovnu listu.

Za pravna lica čija je osnovna delatnost građevinarstvo (F) istraživanje po delatnosi (CA survey)

vrši se metodom slučajnog uzorka. Istraživanje obuhvata aktivne jedinice i dodatne uslove koji

zavise od delatnosti iz NACI klasifikacije, prometa i broja zaposlenih.

Metodologoja za klasifikaciju delatnosti – Građevinarstvo za 2012, 2013, 2014. godinu:

Ispitivanje na uzorku (okvir uzorka obuhvata preduzeća sa 10 i više zaposlenih)

Upitnik (u papiru, ili preko interneta)

Rad na terenu u saradnji sa regionalnim zavodima za statistiku

Klasifikacije koje se primenjuju:

Klasifikacija delatnosti (CA) 2010

Lista otpada

Operacije ponovnog iskorišćenja i odlaganja u skladu sa Aneksom II Uredbe o statistici

otpada

Sektor građevinarstva ne proizvodi samo otpad od građenja i rušenja (grupa 17). Isto tako, neki

drugi sektori proizvode otpade iz grupe 17. U sledećoj tabeli dat je prikaz ukupno generisanog

otpada iz aktivnosti izgradnje i rušenja (grupa 17 iz liste otpada), posebno pobrojanih po

količinama iz sektora F za izgradnju i ukupne količine iz svih sektora (odeljci B-U, odeljak A za

poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo nije uključen) prema statističkom zavodu:

Grupa 17 – Generisano B-U, 2014, u tonama F, 2014, u tonama

Generisano otpada 277.571 224.390

Prema podacima iz redovnog istraživanja Republičkog zavoda za statistiku o proizvodnji otpada

za delatnosti B-U iz klasifikacije delatnosti, količina proizvedenog otpada 2014. godine iz grupe

17 (prema listi otpada) iznosila je 277.571 tona (plus 30.601 tona u privremenim skladištima).

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (videti godišnje izveštaje o stanju životne

sredine u Republici Srbiji):

Vrsta otpada Količina (t)

2012

Količina (t)

2013

Količina (t)

2014

Ukupno opasnog otpada od građenja i rušenja

(grupa 17)

142 14.854 2.259

Ukupno neopasnog otpada od građenja i

rušenja (grupa 17)

21.756 62.410 207.993



Indeksni broj Količina (t)

2013 Količina (t)

2014

17 01 06* Mešani otpad od građenja i rušenja

11.352 2

17 02 04* Drvo 3 202

17 04 09* Metali 8

17 04 10* Kablovi 16 37

17 05 03* Zemlja 3.235 1.812

17 06 01* Azbest 24 6

17 06 03* Katran 48 89

17 06 05* Azbestni cement 176 103

Ukupno 14.854 2.259

Razlozi za odstupanje u podacima:

Razlike u podacima se mogu javiti usled drugačijeg težišta i pokrivenosti oblasti u sakupljanju

podataka. Operateri i proizvođači otpada mogu biti pokriveni sistemom sakupljanja podataka u

različitim opsezima, ili se samo sakupljanje podataka može vršiti po različitim metodologijama.

U svakom slučaju, rezultati pokazuju da se godišnje prijavi između 200.000 i 280.000 tona

otpada od građenja i rušenja.

Mogući razlozi za odstupanje u podacima Agencije za zaštitu životne sredine i Republičkog

zavoda za statistiku:

Različit stepen pokrivenosti: Istraživanja koja sprovodi RZS vrše se za preduzećima prema

delatnosti i broju zaposlenih. Pored toga, određeni sektori privrede nisu ni uključeni u

sakupljanje podataka, kao što su npr. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.

Nivo detalja: Baza podataka AZŽS pokriva PRTR preduzeća i "sva ostala preduzeća".

Klasa "sva ostala preduzeća" je uopštena, jer ne postoje detaljne informacije o povezanim

aktivnostima, čak ni šifre pretežnih delatnosti shodno zahtevima AZŽE. Stoga je poređenje

podataka Agencije i Zavoda je veoma teško.

Pretvaranje količine otpada u tone iz drugih jedinica: Važno je da obe institucije vrše

pretvaranje količine otpada primenom istih faktora i da su saglasne oko tih faktora.

Azbest:

Ne postojke sistematske informacije o proizvedenim količinama otpada koji sadrži azbest u

Srbiji u periodu do 2009. godine. Agenciji za zaštitu životne sredine je 2015. godine prijavljeno

517, a 2014. 401 tona otpada koji sadrži azbest (MPZŽS 2012).

4.2.1.2 Količine tretiranog otpada od građenja i rušenja u Srbiji

Građevinski otpad se odlaže na deponijama za komunalni otpad i često se koriste kao inertni

materijal za pokrivanje otpada na deponijama. Reciklaža građevinskog otpada ne postoji (asfalt

se reciklira u malim količinama), iako se oko 80% građevinskog otpada može ponovo upotrebiti

(Pregled stanja životne sredine u Srbiji 2015). Kako je i navedeno u Izveštaju o stanju životne

sredine, reciklaža otpada od građenja i rušenja do sada nije uspostavljena. Znatan deo otpada

od građenja i rušenja se ilagalno odlaže. Podaci koji slede ne odnose se na ilegalne aktivnosti.

Količine otpada od građenja i rušenja u Srbiji 2014 koje su prijavljene Agenciji za zaštitu životne

sredine:

(podaci iz AZŽS na dan 23.2.2016.)



Grupa 17 Količine u 2014 (t)

17 01 01 655

17 01 03 10

17 01 06* 2

17 02 01 302

17 02 03 128

17 03 02 15

17 04 01 1.869

17 04 02 31.866

17 04 03 45

17 04 04 1

17 04 05 132.078

17 04 07 26

17 04 10* 36

17 04 11 1.235

17 05 03* 650

17 06 03* 22

17 09 04 7

Ukupna kaličina tretiranog otpada od građenja i rušenja iz grupe 17 odgovara 168.946 tona

otpada. Od toga, prijavljen je tretman 710 tona opasnog otpada. Opasne frakcije su 17 01 06*

“Mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika koji sadrže opasne supstance”

koje se tretiraju operacijom R10 “Izlaganje otpada procesima u zemljištu koji imaju korist za

poljoprivredu ili ekolođki napredak”, 17 04 10* “Kablovi koji sadrže ulje, katran od uglja i druge

opasne supstance ” koji se tretiraju operacijom R4 “Reciklaža/prerada metala i jedinjenja

metala”, 17 05 03* “Zemlja i kamen koji sadrže opasne supstance” koji se tretiraju operacijom

R10 “Izlaganje otpada procesima u zemljištu koji imaju korist za poljoprivredu ili ekolođki

napredak”, i 17 06 03* “Ostali izolacioni materijali koji se sastoje od ili sadrže opasne

supstance” koji se tretiraju operacijom R13 “Skladištenje otpada namenjenog za bilo koju

operaciju ponovnogh iskorišćenja”.

Pored tretmana gore nabrojanih vrsta, sledeće vrste opasnog otpada odlažu se na deponije:

Grupa 17 Količina u 2014 (t)

17 06 01* 5

17 06 03* 85

17 06 05* 350

17 09 03* 60

Prema podacima iz redovnih stratističkih istraživanja RZS o otpadu, u 2014. godini radi

ponovnog iskorišćenja prerađeno j 79.473 tone otpada od građenja i rušenja, dok je 210.007

tona odloženo na deponije (pored toga, 18.692 tone se nalazilo u privremenim skladištima).

Azbest:

U skladu sa izveštajima operatera Agenciji za zaštitu životne sredine, 2010. godine je prijavljen

tretman 1.035 tona otpada koji sadrži azbest, a 2011. 2.627 tona (MPZŽS 2012).

4.2.2 Količine otpada od građenja i rušenja koje su uvezene/izvezene u/iz Srbije



Uvezeni otpad od građenja i rušenja u Srbiju 2014. godine prema podacima Agencije za zaštitu

životne sredine:


Grupa 17 Količina u 2014 (t) Zemlja porekla

17 04 01 63 Bosna i Hercegovina

17 04 02 3.324 Mađarska

17 04 02 2.558 Bosna i Hercegovina

17 04 02 2.352 Kanada

17 04 02 2.191 Slovenija

Ukupno je uvezeno 10.487 tona otpada od građenja i rušenja iz grupe 17. Od toga, 10.425 tona

otpada sa indeksnim brojem 17 04 02 “Aluminijum” uvezeno je iz Mađarske, Bosne i

Hercegovine, Kanade i Slovenije.

Izvezeni otpad od građenja i rušenja iz Srbije 2014. godine prema podacima Agencije za zaštitu

životne sredine:


Grupa 17 Količina u 2014 (t) Zemlja odredišta

17 04 01 1.595 Bugarska

17 04 01 652 Grčka

17 04 01 458 Slovenija

17 04 01 419 Nemačka


17 04 01 168 Italija

17 04 01 60 Švajcarska

17 04 01 8 Rumunija

17 04 02 3.206 Slovenija

17 04 02 250 Rumunija

17 04 02 206 Bugarska

17 04 02 179 Italija


17 04 02 9 Nemačka

17 04 03 232 Slovenija

17 04 04 26 Bugarska

17 04 04 2 Nemačka

17 04 05 133.071 Slovenija

17 04 05 54.865 Turska

17 04 05 46.178 Albanija

17 04 05 24.148 Bugarska

17 04 05 8.297 Makedonija, BJR Makedonija

17 04 05 735 Švajcarska

17 04 05 533 Hrvatska

17 04 05 528 Italija


17 04 05 87 Holandija

17 04 05 62 Nemačka

17 05 03* 1.467 Holandija

17 05 03* 1.178 Austrija



Ukupno je izvezeno 278.981 tona otpada od građenja i rušenja iz grupe 17. Od toga, 2.645 tona

otpada pod indeksnim brojem 17 05 03 “Zemlja i kamen koji sadrže opasne supstance”

izvezeno je u Holandiju i Austriju. Najveće količine izvezenog neopasnog otpada u iznosu od

268.614 tona kategorisane su pod indeksnim brojem 17 04 05 “Gvožđe i čelik”.

Kako se uvoz i izvoz opasnog otpada moraju po Bazelskoj konvenciji prijavljivati, i kako i druge

zemlje sakupljaju podatke o uvozu i izvozu, podrazumeva se da su ti podaci dobrog kvaliteta.

Azbest:

Tokom 2011. godine izvezeno je 315 tona azbesta radi zbrinjavanja (MPZŽS 2015).

4.3 Doprinos tržištu (ako je relevantno)

Sa procenjenim BDP od 170.644 miliona dinara, sektor građevinarstva doprineo je 2014. godine

sa oko 4,4% ukupnog BDP Srbije. Na osnovu podataka za IV kvartal 2014, beleži se znatan

realni rast u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, pri čemu je bruto dodatna vrednost

u sektoru građevinarstva dostigla 8,5%.

Važan segment koji doprinosi tržištu u sektoru građevinarstva je rudarstvo i eksploatacija

kamena.

Ponovno iskorišćeni agregati mogu direktno da zamene izvorne sirovine. Prerađene cigle

takođe mogu da zamene glinu u proizvodnji cementa. Time se čuvaju prirodni resursi, kao i

prostor na deponijama.

Prema podacima o proizvodnji otpada od građenja i rušenja, kao i tehnički postignutih ciljeva

reciklaže, najmanje 200.000 tona izvornih sirovina godišnje može se zameniti agregatima

ukoliko se uspostave odgovarajući kapaciteti za reciklažu.

Postojeći sistemi za sakupljanje i postrojenja za tretman Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


5 POSTOJEĆI SISTEMI ZA SAKUPLJANJE OTPADA I MREŽE VELIKIH POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADA RADI PONOVNOG ISKORIŠĆENJA I ZA ODLAGANJE OTPADA, UKLJUČUJUĆI I TRETMAN OPASNOG OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA

Okvirna evropska direktiva o otpadu predviđa da će do 2020. godine procenat pripreme za

ponovnu upotrebu, reciklaže i drugih oblika prerade materijala, uključujući i popunjavanje iskopa

otpadom koji će zameniti druge materijale, otpada od građenja i rušenja2 porasti do najmanje

70% u masenom iznosu. U sledećem dijagramu dat je pregled stanja tretmana otpada u sektoru

građevinarstva u Evropi, uključujući i otpad od rušenja, za 2011. godinu.

u Srbiji dosad nije uspostavljen sistem sakupljanja i tretmana otpada od građenja i rušenja. Veći

deo ovog otpada odlaže se na smetlišta bez izdvajanja opasnog otpada na mestu nastanka na

gradilištu, i bez tretmana.

U skladu sa Strategijom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2010-2019, potrebno

je odrediti lokacije za odlaganje inertnog otpada (kao što je otpad od građenja i rušenja). Taj

postupak je u toku u relevantnim lokalnim samoupravama, Ministarstvu poljoprivrede i zaštite

životne sredine i Agenciji za zaštitu životne sredine. Strategija takođe sadrži odredbe o

sprečavanju nekontrolisanog odlaganja građevinskog otpada u životnu sredinu (MPZŽS 2010).

5.1 Aktuelni sistemi za sakupljanje otpada od građenja i rušenja

Za vreme građevinskih radova, obavezno je odvojeno sakupljanje i priprema sledećih ostataka

za reciklažu/ponovnu upotrebu, gde je prikaldno (MPZŽS 2015-1):

Mineralnog građevinskog otpada, kao što su cigle, crep i beton

2 Osim materijala koji se tu nalaze po prirodi stvari, i koji su definisani pod indeksnim brojem 17 05 04 u katalogu otpada

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Postojeći sistemi za sakupljanje i postrojenja za tretman


Kompozitni materijali kao što su ploče iverice povezane cementom

Drvni otpad

Metalni otpad

Izolacioni materijal (kao što su XPS, EPS)

Ambalaža (karton, plastika)

Iskopana zemlja

Ukoliko odvojeno sakupljanje na mestu nastanka nije izvodljivo, pomešani otpad od građenja i

rušenja se šalje u reciklažni centar radi sortiranja i pripreme za reciklažu.

U skladu sa članom 35 Zakona o upravljanju otpadom, opasni otpad se mora sakupljati i

transportovati odvojeno. Dakle, postoji obaveza izbegavanja mešanja opasnog i neopasnog

otpada. Pored toga, u nacrtu pravilnika o mineralnom otpadu od građenja i rušenja predložena

je obaveza uklanjanja opasnih supstanci pre rušenja: Opasne frakcije otpada (npr. azbestni

otpad) mora se ukloniti sa lokacije na kojoj je nastao i odvojeno držati sve do bezbednog

odlaganja u skladu sa propisima, kad god je to izvodljivo. Ako se opasne komponente/materijali

ne mogu ukloniti pre demontaže/rušenja, potrebno je osigurati minimalnu kontaminaciju drugih

materijala.

Da bi se izbeglo mešanje opasnog i neopasnog otpada i omogućila reciklaža, potrebno je u

sistemu sakupljanja i transporta otpada od građenja i rušenja predvideti razdvajanje na mestu

nastanka (uključujući uklanjanje opasnih materijala/komponenti) na gradilištu. Zbog toga treba

stvoriti okolnosti za sakupljanje i transport specifičnih vrsta opasnog otpada, kao što je otpad

koji sadrži azbest ili PCB/PAH, otpadna električna i elektronska oprema, koje obavljaju

kompanije kojima je izdata odgovarajuća dozvola.

Prema proceni podataka izvršenoj u prethodnim projektima i prema sada dostupnim

informacijama, redovno razdvajanje na mestu nastanka i naknadno sakupljanje opasnog otpada

od građenja i rušenja (npr. otpada koji sadrži azbest i otpadne električne i elektronske opreme)

ne postoji. Samo je u nekoliko slučajeva prijavljeno da su opasne materije izdvojene na mestu

nastanka i upućene na odgovarajući tretman. Da bi se ova situacija popravila, i nametnulo

razdvajanje na mestu nastanka i uvele šeme sakupljanja, potrebno je da se donesu, objave i

ako je potrebno usvoje relevantni dokumenti-smernice:

Nacrt Plana upravljanja otpadom koji sadrži azbest za Srbiju

Nacrt Pravilnika o mineralnom otpadu od građenja i rušenja

5.2 Postojeći kapaciteti za tretman otpada od građenja i rušenja

U sledećoj tabeli prikazan je broj izdatih dozvola za upravljanje otpadom kompanijama koje su

aplicirale za specifične indeksne brojeve opasnog otpada iz grupe 17 (podaci iz baze Agencije

za zaštitu životne sredine od 23.2.2016.):

Indeksni broj Operateri sa dozvolom za tretman

17 01 06* 3

17 02 04* 7

17 03 01* 5

17 03 03* 6

17 04 09* 3

17 04 10* 14

17 05 03* 7



17 05 05* 8

17 05 07* 6

17 06 01* 3

17 06 03* 5

17 06 05* 3

17 08 01* 4

17 09 01* 3

17 09 02* 3

17 09 03* 7

Prema podacima iz registra dozvola AZŽS (http://www.sepa.gov.rs), izdate su sledeće

dozvole za rukovanje opasnim otpadom od građenja i rušenja (do kraja 2015.): Sakupljanje:

751; Transport: 752; Skladištenje: 155; Tretman: 93; Odlaganje: 24.

Ne mora da znači da operateri sa važećim dozvolama upravljaju postrojenjima za tretman samo

otpada od građenja i rušenja. Naime, samo nekoliko instalacija, i to uglavnom mobilnih, bavi se

upravljanjem otpadom od građenja i rušenja.

Tokom izrade ovog plana izvršena je procena koja je pokazala da je početkom 2016. godine

165 operatera imalo važeće dozvole za upravljanje otpadom od građenja i rušenja. Od tog

broja, postoje indicije da se 23 operatera bavi upravljanjem otpada od građenja i rušenja u

poslednjih pet godina, ili u ovom trenutku. Svih 23 operatera imaju dozvole za skladištenje i

tretman, dok 9 od njih imaju još i dozvole za sakupljanje i transport. Samo jedan od ovih 23

operatera ima dozvolu za odlaganje otpada od građenja i rušenja.

Prilikom izrade ovog plana upravljanja otpadom, razgovarali smo sa nekoliko operatera i dve

kompanije su pomenule dva aspekta koja bi trebalo forsirati:

- Uvođenje kriterijuma kvaliteta za reciklažu materijala iz otpada od građenja i rušenja sa

tehničkog i stanovišta zaštite životne sredine;

- Uvođenje inspekcije zgrada i razdvajanja osnovnih opasnih komponenti pre

demontaže/rušenja (npr. otpada koji sadrži azbest), npr. uvođenjem uslova u dozvole

za rušenje.

Odlaganje opasnog otpada od građenja i rušenja:

Postoje tri deponije na koje se može odlagati opasni otpad od građenja i rušenja (i jedna

dodatna deponija sa važećom dozvolom, koja međutim nije tehnički pogodna u ovom trenutku):

- Deponija u Lapovu: Maksimalni potencijalni kapacitet za odlaganje: 12.876 m3; količina

odloženog otpada do sada 1.523 t. Dozvoljeno područje za odlaganje opasnog otpada

je 20 x 20 m.

- Deponija u Kikindi: Maksimalni potencijalni kapacitet za odlaganje: 38.285 m3; količina

odloženog otpada do sada 415 t. Dozvoljeno područje za odlaganje opasnog otpada je

30 x 30 m.

- Deponija u Leskovcu: Maksimalni potencijalni kapacitet za odlaganje otpada koji sadrži

azbest: 1.600 m3; količina odloženog azbestnog otpada do kraja 2015. je 313 t.

Detalji o deponijama koje imaju doyvolu ya odlaganje opasnog otpada dostupni su na internet

stranici agencije: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=1006&akcija=showExternal

http://www.sepa.gov.rs/

http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=1006&akcija=showExternal



6 OČEKIVANE VRSTE, KOLIČINE I POREKLO OPASNOG OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA KOJI ĆE BITI PROIZVEDEN NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE, UVEZEN ILI IZVEZEN U DRUGU DRŽAVU, UKLJUČUJUĆI I PROCENU STVARANJA POSEBNOG TOKA OTPADA, A NA OSNOVU KOLIČINE PROIZVODA STAVLJENIH NA TRŽIŠTE REPUBLIKE SRBIJE

Strategija upravljanja otpadom u Srbiji za period 2010-2019 procenjuje da će u Srbiji 2014.

godine biti proizvedeno 1,3 miliona tona otpada od građenja i rušenja, a u 2019. 1,6 miliona

tona ovog otpada. Imajući u vidu da 3/4 proizvedenog otpada od građenja i rušenja čini

iskopana zemlja, procenjene količine se podudaraju sa prijavljenim i procenjenim količinama u

Agenciji za zaštitu životne sredine za 2014. godinu. Ako se uzme u obzir procena iz strategije, u

2019. će biti proizvedeno oko 400.000 tona otpada od građenja i rušenja. Imajući u vidu da se

izveštavanje može popraviti kao i kvalitet podataka, ovo se mora posmatrati kao minimalna

količina otpada od građenja i rušenja koja će biti proizvedena u 2019. godini.

6.1 Prognoza količina otpada i zahtevanih kapaciteta

Kako podaci iz Strategije upravljanja otpadom za Srbiju ne odslikava stvarni potencijalno

generisani otpad od građenja i rušenja, jer njome nisu pokrivene ilegalne aktivnosti,

interesantna je procena ukupno potencijalno generisanog otpada od građenja i rušenja. U

Evropskoj zajednici je za 2011. godinu procenjeno da proizvodnja otpada od građenja i rušenja

u Evropi (bez iskopane zemlje) varira od 0,63 do 1,43 tone po glavi stanovnika na godišnjem

nivou (u 27 zemalja članica EU). Imajući u vidu da Srbija ima 71, miliona stanovnika (2011.),

potencijal proizvodnje građevinskog i otpada od rušenja (bez iskopane zemlje) može da varira

od 4,47 miliona tona do 10,08 tona otpada. Ako ove podatke protumačimo, može se

pretpostaviti da je građevinska aktivnost uporediva sa evropskim zemljama, što ustvari nije

činjenica.

U zemljama članicama EU odvajanje opasnog otpada od građenja i rušenja na mestu nastanka

jeste uspostavljeno do određene granice, pa ova procena pokriva uglavnom neopasni mešani

otpad od građenja i rušenja. Odvajanje opasnog otpada od građenja i rušenja na mestu

nastanka predstavlja dodatnu količinu otpada koju treba zbrinuti. Ne postoji detaljni i dostupni

podaci o potencijalnim količinama opasnog otpada od građenja i rušenja kojeg treba odvojiti na

mestu nastanka jer to u velikoj meri zavisi od primene sistema razdvajanja otpada u različitim

državama članicama.

Analizirani su sledeći nacionalni indikatori u cilju procene proizvodnje otpada od građenja i

rušenja za budući period:

- Ukupni obrt u građevinskoj industriji [miliona dinara];

- Ukupna investiciona ulaganja u objekte [miliona dinara];

- Udeo građevinske industrije u BDP [miliona dinara];

- Građevinske aktivnosti izvođača iz Srbije na teritoriji Srbije [miliona dinara];

- Srušene zgrade i spratna površina [m2];



Ako se uzmu u obzir navedenih 5 indikatora i njihov razvoj u poslednjih nekoliko godina,

proračunom se dobija godišnje povećanje od oko 4,8%. Uzevši u obzir da je ukupni BDP u Srbiji

rastao po višoj prosečnoj godišnjoj stopi od 4,8% u poslednjih nekoliko godina, za proračun

projekcije pretpostavljen je prosečan godišnji ras od 5% na osnovu podataka iz 2014. godine.

Pored toga, iz prijavljenih podataka o izgradnji za period 2010-2014 da i dalje postoje propusti u

izveštavanju, što će se poboljšati u narednim godinama; ovaj zaključak međutim treba uzeti u

obzir za proračun projekcije (pretpostavlja se da izvešatavanje zaostaje za 35%).

Na osnovu ovih pretpostavki, mogu se izvesti sledeće procene minimalnih količina otpada od

građenja i rušenja za 2020. godinu:

Indeksni broj Prijavljene količine (t)

2014

Procenjene količine (t)

2020

17 01 06* mešani građevinski i otpad od rušenja

2 4

17 02 04* drvo 202 365

17 04 09* metali 8 14

17 04 10* kablovi 37 67

17 05 03* zemlja 1.812 3.278

17 06 01* azbest 6 11

17 06 03* katran 89 161

17 06 05* azbestni cement 103 186

Ukupno opasnog 2.259 4.087

Ukupno neopasnog 207.993 376.286

Sledeći indikatori nisu uzeti u obzir s obzirom na dostupnost podataka, ali ih treba imaju u vidu

za buduće procene:

- Izdate građevinske dozvole u Republici Srbiji;

- Izdate dozvole za demontažu/rušenje;



- Finansiranje "dozvoljene" demontaže/rušenja;

- Indikatori potrošnje materijala u Republici Srbiji (npr. potrošnja domaćeg materijala);

- Potrošnja građevinskog materijala u Republici Srbiji: dosad poznati podaci odnose se

na konkretne građevinske materijale i ukazuju na pad u poslednjih nekoliko godina.

Aktivnosti obnove:

Obnova s ciljem poboljšanja energetske efikasnosti u zgradarstvu koja se sprovodi u nekoliko

država članica EU u poslednjih nekoliko godina još uvek se ne primenjuje u Srbiji. Treba uzeti u

obzir relevantne tokove otpada ukoliko će se ove aktivnosti pojačati u narednom periodu.

Korisni vek trajanja termoizolacije (npr. spoljne izolacije i fasadnog sloja) procenjuje se na 30 do

50 godina. Stoga će se u narednim godinama javljati samo lako reciklabilni ostaci iz izgradnje.

Ukoliko se sprovede odgovarajuće razdvajanje na mestu nastanka, odnosno na gradiliđtu, ovaj

otpad dobavljač može direktno reciklirati u nove proizvode.

Drugi tok otpada koji se može javiti u ovim aktivnostima je azbestni cement iz uklonjenih fasada.

Prognoza količina građevinskog i otpada od rušenja koji sadrži azbest:

Procenjuje se da količina proizvoda sa azbestom u građevinskoj industriji u Srbiji iznosi

2.384.000 tona (2.240.000 tona proizvoda sa azbestnim cementom i 144.000 tone drugih

proizvoda sa azbestom). Registrovana količina legalno odloženog azbesta i građevinskog

materijala sa azbestom iznosi svega 109 tona građevinskog i otpada od rušenja koji sadrži

azbest (indeksni brojevi 17 06 01* i 17 06 05*) 2014. godine. Uprkos širokoj upotrebi slobodnog

i slabo vezanog azbestnog cementa u izolacionom materijalu i upotrebe azbestnog cementa u

cevima za vodovod i kanalizaciju, fasadama i krovovima, u odnosu na zalihe ovo su male

količine. Mešanje ovog otpada sa neopasnim otpadom od građenja i rušenja u demontaži može

da izazove opasnost po zdravlje u svim fazama upravljanja otpadom, počev od gradilišta. Time

će se količine otpada od građenja i rušenja koji sadrži azbest u budućnosti povećavati. Količine

otpada od građenja i rušenja koje sadrže azbest, a koje će se u budućnosti proizvoditi i

prijavljivati na godišnjem nivou u velikoj meri zavise od uspostavljanja adekvatnog sistema za

upravljanje otpadom. Upravljanje ovom vrstom otpada koje je povoljno i pouzdano za životnu

sredinu ključno je pitanje za decenije koje su pred nama. Azbestni cement se kao opasan otpad

pod indeksnim brojem 17 06 05* mora odvajati na mestu nastanka i direktno transportovati u

odgovarajućoj ambalaži (na primer, u džambo džakovima) radi odlaganja na deponije koje imaju

odgovarajuću dozvolu za odlaganje ovog otpada. Reciklaža ili ponovno iksorišćenje azbesta

nije dozvoljeno s obzirom na to da je upotreba azbesta zabranjena u skladu sa propisima o

upravljanju hemikalijama.

Na osnovu poređenja sa drugim evropskim zemljama u kojima se u prošlosti azbestni cement u

velikoj meri koristio, može se proceniti potencijal od najmanje 600 t godišnje otpada pod

indeksnim brojem 17 06 05*. Postojeći kapaciteti na sanitarnim deponijama su po svemu sudeći

dovoljni za narednih nekoliko godina, čak i ako odvojeno sakupljanje i odlaganje dostignu visok

nivo. Dodatnim opcijama odlaganja (nove sanitarne deponije u skladu sa Uredbom o odlaganju

otpada na deponije (Službeni glasnik RS, br. 92/2010), mogla bi se smanjiti rastojanja u

transportu otpada.

Potreba za kapacitetima za tretman opasnog građevinskog i otpada od rušenja:



Po tekućem stanju, samo 23 operatera prijavljuju aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom od

građenja i rušenja. Samo nekoliko njih imaju (mobilna) postrojenja za tretman sakupljenog

otpada od građenja i rušenja. Nedostaju informacije o kapacitetima. Procena kapaciteta koje

treba izgraditi izvršena je za sledeće tokove otpada:

- Otpad koji sadrži azbest: U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, otpad koji

sadrži azbest može se odlagati na uređenim deponijama u jasno obeleženim kasetama.

Kako postoji opšti manjak uređenih deponija, situacija se mora unaprediti kako bi se

obezbedili kapaciteti za odlaganje azbestnog otpada na deponijama. Do sada postoje

četiri sanitarne deponije u Srbiji koje imaju važeće dozvole za odlaganje otpada koji

sadrži azbest (jedna od njih nema mogućnost za prijem otpada koji sadrži azbest iz

tehničkih razloga). Poslednje procene kapaciteta za odlaganje otpada koji sadrži azbest

na tri sanitarne deponije iznose više od 20.000 tona. Ako se uzmu u obzir procenjene

količine od 200-600 tona godišnje, ovi kapaciteti su dovoljni za nekoliko narednih

godina, čak i ako odvojeno sakupljanje i odlaganje dostignu neki viši nivo. Potrebno je

uspostaviti sistem upravljanja otpadom u 27 okruga do 2028. godine. S tim u vezi je

potrebno izgraditi nove sanitarne deponije koje će imati mogućnost i kapacitete za

odlaganje otpada koji sadrži azbest. Ove aktivnosti u vezi su sa zatvaranjem gradskih

smetlišta. Ako se planira izgradnja dodatnih deponija, potrebno je uzeti u obzir

geografski raspored na celoj teritoriji Srbije, kako bi se izbegle duge rute transporta.

Fizička lica prilikom adaptacije i obnove svojih stambenih objekata proizvode znatne

količine otpada sa azbestnim cementom. Odvojeno sakupljanje manjih količina

azbestnog cementa u centrima za sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstava može

da pomogne u sprečavanju ilegalnog odlaganja.

- Otpad koji sadrži PCB: Na osnovu raspoloživih podataka nije moguće izvesti procenu

budućih količina otpada koji sadrži PCB iz građevinskih radova i aktivnosti rušenja.

Godišnje količine generisanog otpada koji sadrži PCB mogu u velikoj meri da variraju

jer se ovaj otpad nalazi samo na kontaminiranim lokacijama, a generisane količine u

vezi su sa jednim čišćenjem lokacije. Kako u Srbiji ne postoji dostupna opcija odlaganja

radi uništavanja PCB sadržaja u ovom trenutku i u bliskoj budućnosti, najbolja rešenja u

odnosnu na životnu sredinu su izvoz radi termičkog tretmana (bilo spaljivanjem na

visokoj temperaturi operacijom D10 ili termičkom desorpcijom sa spaljivanjem dimnog

gasa po operaciji D9/D10), ili trajno odlaganje u podzemnim kasetama (D12). Ne

postoje podaci o prijavljenim proizvedenim količinama otpada koji sadrži PCB za 2014.

godinu. Kako ukupna količina otpada koji sadrži PCB u Srbiji verovatno ne može da

dostigne ekonomski opravdanu količinu za tretman, izvoz radi uništavanja ili trajnog

odlaganja je možda najpogodnija opcija u budućnosti u smislu zaštite životne sredine.

- Kontaminirano i nekontaminirano drvo: Na osnovu raspoloživih podataka nije

moguće izvesti procenu budućih količina drvnog otpada iz građevinskih radova i

aktivnosti rušenja. Otpadno impregnirano drvo može se slati na koinsineraciju u

odgovarajućim postrojenjima za spaljivanje. Potrebno je neprestano procenjivati

kapacitete za tu vrstu tretmana u Srbiji, i ako je potrebno, proširivati ih. Trenutno u Srbiji

posluju dve cementare koje imaju dozvolu za tretman opasnog otpada. Jedna

cementara ima dozvoljeni kapacitet od 15.000 t zauljenog otpada i otpada koji sadrži

ulje na godišnjem nivou. U dozvoli izdatoj drugoj cementari nisu definisani kapaciteti za

tretman. Ta cementara nije izvršila spaljivanje opasnog otpada tokom 2014. godine.

Treća cementara u Srbiji nema dozvolu za tretman opasnom potpada. Kontaminirani i

bojeni drvni otpad može se slati na pred-tretman, nakog čega se može koristiti kao

sekundarno gorivo. Dok impregnirano drvo ostaje opasno i posle pred-tretmana

(sečenja), bojeno drvo (kontaminirano drvo) može se ponovo iskoristiti kao neopasni

otpad sečenjem i odvajanjem boje (koja sadrži olovo) od drveta. U slučaju



kontaminiranog drvnog otpada, zagađujuća materija treba da bude u posebnom fokusu

za dalje opcije tretmana, postrojenja za spaljivanje moraju da budu opremljena

odgovarajućim sistemom za tretman dimnog gasa. Procenenih 200-400 tona mogu se

na godišnjem nivou tretirati u postojećim cementarama, što može dodatno da iziskuje

primene odgovarajućih opcija pred-tretmana i ažuriranje izdatih dozvola.

- Bituminozni otpad koji sadrži katran: Ovaj otpad može se odlagati na uređene

deponije. Čak se opasne bituminozne mešavine koje sadrže katran od uglja mogu

odlagati na deponije za neopasni otpad jer se radi o nereaktivnom otpadu čije su

osobine procednih voda uporedive sa onima koje karakterišu neopasni otpad. Ako se

tretira, materijali koji sadrže katran mogu da dovedu do znatnih emisija PAH na radnom

mestu, koji ugrožavaju zdravlje zaposlenih. Pored toga, sadržaj PAH se razblažuje i

može da rezultira još većim količinama opasnog otpada u budućnosti. Od ključnog je

značaja identifikacija i odvajanje asfalta koji sadrži katran pre početka radova

održavanja. Stoga je potrebno informisati zaposlene i sprovoditi obuke za njih.

Odlaganje na sanitarne deponije jeste izvodljivo rešenje, tako da nije potrebno graditi

posebna postrojenja za tretman ove vrste otpada.

- Neopasni bituminozni otpad: Ovaj otpad, ako nije pomešan sa otpadom koji sadrži

katran, može se reciklirati. Nije potrebno vršiti procenu jer ovaj materijal može da

zameni izvorni materijal u proizvodnji asfalta. Dodatna opcija je reciklaža ovog otpada

na mestu nastanka u mobilnim potrojenjima, na primer prilikom izgradnje puteva.

- Otpadna električna i elektronska oprema i sijalice/lampe: Ovaj otpad se može lako

ukloniti pre demontaže/rušenja. Kako količine ovog otpada mogu biti male u poređenju

sa ukupno projektovanim količinama odvojeno sakupljanog otpada iz domaćinstava i

drugih institucija u budućnosti, ne predlaže se planiranje odvojenih kapaciteta. U

svakom slučaju se očekuje da će se na teritoriji Srbije u budućnosti uspostaviti

kapaciteti za tretman otpadne električne i elektronske opreme, a sijalice za koje je

potrebno obezbediti izdvajanje žive mogu se izvoziti na tretman u budućnosti.

- Zemlja kontaminirana ugljovodonicima ili PAH: Na osnovu raspoloživih podataka

nije moguće izvesti procenu budućih količina kontaminiranog zemlje iz građevinskih

radova i aktivnosti rušenja. Godišnje količine generisane kontaminirane zemlje mogu u

velikoj meri varirati jer se ova vrsta otpada nalazi samo na kontaminiranim lokacijama, a

generisane količine u vezi su sa jednim čišćenjem lokacije. U zavisnosti od kvaliteta

zemlje, ona se može odlagati na sanitarne deponije u Srbiji ili se može hemijsko-

fizički/biološki pred-tretirati radi daljeg odlaganja ili reciklaže. Kako je količina

generisane kontaminirane zemlje podložna velikim odstupanjima, teško je ekonomski

održati namensko postrojenje za tretman ovog otpada. Stoga jedna od opcija u

budućnosti može da bude izvoz. Nekoliko država članica EU raspolaže velikim

kapacitetima za dekontaminaciju kontaminiranog zemljišta i za ponovnu upotrebu

očišćenog materijala. Jedna od opcija transporta do postrojenja za tretman koja je

pogodna za životnu sredinu je transport unutrašnjim (kontinentalnim) plovnim putevima,

uz prihvatljive troškove ove vrste transporta.

- Mešani neopasni otpad od građenja i rušenja: Za ovaj tok otpada potrebno je

uspostaviti kapacitete za reciklažu na celokupnoj teritoriji Srbije. Prema procenjenim

količinama pomešanog mineralnog otpada od građenja i rušenja, postoji potreba za 4

do 5 postrojenja za tretman kapaciteta od 30.000 do 50.000 tona godišnje do 2020.

godine. Imajući u vidu predložene kriterijume kvaliteta, glavni tokovi otpada koji

uključuju asfalt, beton, kamenje, itd. pogodni su za reciklažu ukoliko se primenjuje

odgovarajući tretman. Moguće kvote za reciklažu koje idu čak do 90% (prema stanju iz

država članica EU) usmeriće samo preostale male količine ovog otpada koje nisu



pogodne za reciklažu na deponije. Do 2028. godine potrebno je uspostaviti sistem

upravljanja otpadom u 27 okruga. Stoga treba razmotriti mogućnosti reciklaže otpada

od građenja i rušenja u odgovarajućim postrojenjima, a ostatak otpada od građenja i

rušenja odložiti na nove sanitarne deponije.

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Procena potreba


7 PROCENA POTREBA ZA NOVIM SISTEMOM ZA SAKUPLJANJE, ZATVARANJE POSTOJEĆIH POSTROJENJA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM, DODATNA INFRASTRUKTURA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U SKLADU SA PRINCIPIMA SAMODOVOLJNOSTI I BLIZINE, I AKO JE POTREBNO, ULAGANJE U IZGRADNJU TE INFRASTRUKTURE

Paralelno sa ostalim aktivnostima, potrebno je uvesti i sledeća pitanja:

7.1 Opšte opcija za upravljanje opasnim otpadom od građenja i rušenja

Odgalanje otpada od građenja i rušenja na ilegalna smetlišta treba zabraniti. Kako je

ilegalno odlaganje do sada bila preferirana opcija, potrebno je sprovesti sledeće radnje:

o Treba povećati administrativne kapacitete za inspekcijski nadzor i kažnjavanje

ilegalnih radnji

o Ako operateri ne pribave dozvolu za odlaganje otpada i ne odlažu otpad u

skladu sa dozvolom, mogu biti kažnjeni novčanom kaznom od 1.500.000 do

3.000.000 dinara (u skladu sa članom 88 Zakona o upravljanju otpadom).

Bez delotvorne zabrane ilegalnog odlaganja, neće biti vidljivi podsticaji za tretman otpada

koji se odnosi na alternativnu reciklažu mešanog neopasnog mineralnog otpada od

građenja i rušenja. Jedini način da operater razmisli o alternativi reciklaže jeste postizanje

uporedivosti taksi za odlaganje i troškova za novi građevinski materijal sa troškovima

reciklaže mešanog otpada od građenja i rušenja.

Potrebno je uspostaviti sistem razdvajanja opasnog od neopasnog otpada od građenja i

rušenja na mestu nastanka. Takođe treba da se uvedu mere za odvajanje opasnog

otpada na mestu nastanka, na gradilištu/rušilištu, imajući u vidu potencijalno opasne

Obezbeđivanje infrastructure za:

- Sakupljanje

- Transport

- Skladištenje

- Tretman

Upravljanje otpadom od građenja i rušenja na način koji je pogodan za životnu

sredinu

Zabrana ilegalnog bacanja opasnog i neopasnog otpada od građenja i rušenja (i

njihove mešavina)

Odvajanje opasnih komponenti/materijala na mestu nastanka otpada od građenja i

rušenja (na lokaciji na kojoj nastaje ili u postrojenju)

Uvođenje kriterijuma kvaliteta za reciklirani otpad od građenja i rušenja radi

podsticanja reciklaže pomešanog neopasnog otpada od građenja i rušenja i

uspostavljanje kapaciteta za tretman opasnog otpada od građenja i rušenja



komponente, kao što je otpad koji sadrži azbest, materijali/komponente koje sadrže

PCB/PAH, opadna električna i elektronska oprema i sijalice/lampe. To treba uraditi uzevši

u obzir pravni okvir koji je definisan:

o Pravilnikom o „preventivinim merama za bezbedan i zdrav rad prilikom

izlaganja azbestu“ (Službeni glasnik br. 108/15);

o Nacrtom „Plana upravljanja otpadom koji sadrži azbest“;

o Nacrtom „pravilnika o mineralnom otpadu od građenja i rušenja“.

Imajući u vidu specifične granične vrednosti definisane u nacrtu „pravilnika o mineralnom

otpadu od građenja i rušenja“, potrebno je obezbediti odvojeno sakupljanje sledećeg

otpada od građenja i rušenja: iskopane zemlje (uključujući materijal za tehničko

popunjavnje, npr. za sprečavanje smrzavanja); polomljenog betona (uključujući i beton sa

armaturom); habajućeg putnog sloja vezanog bitumenom (asfalt sa katranom nije

uključen); drvnog otpada; metalnog i plastičnog otpada. Pored toga, potrebno je obezbediti

uklanjanje opasnih frakcija (npr. azbestnog otpada) na mestu nastanka i držati ih odvojene

do daljeg tretmana pogodnog za životnu sredinu. Samo se odvajanjem na mestu nastanka

obezbeđuje ponovno iskorišćenje reciklabila i odvajanje otpada opasnih karakteristika koji

može negativno da utiče na deponije.

Da bi se sprovela praksa odvajanja na mestu nastanka, potrebno je da se propišu zahtevi

za odvajanje otpada na mestu nastanka (npr. vršenje inspekcije/pregleda opasnih

komponenti/materijala pre demontaže/rušenja) i opštih pitanja upravljanja otpadom u

dozvolu za demontažu/rušenje koju izdaje jedinica lokalne samouprave.

Pregled pre demontaže/rušenja može da obuhvati:

o Pregled postojeće dokumentacije koja je dostupna za izgradnju i koja sadrži

informacije o relevantnim opasnim supstancama;

o Inspekciju objekta/građevine kako bi se na mestu utvrdile crne tačke na kojima

se nalaze opasne supstance;

o U slučaju potrebe za analitičkom procenom, za vreme inspekcije lica mesta

treba razviti plan uzorkovanja;

o Procenu i dokumentovanje pregleda sa listom potencijalnih opasnih

komponenti/frakcija, uključujući i plan lokacije; osobine opasnih komponenti i

poznatu potencijalnu štetu za životnu sredinu/radnike; očekivane količine.

Rezultat pregleda (koji eventualno uključuje i analitičku procenu) treba da bude osnova za

donošenje odluke o tome koje opasne komponente treba ukloniti i kako, odnosno ko to

može da uradi (u slučaju angažovanja ovlašćene kuće).

Pored toga, potrebno je doneti izmene i dopune okvirnog Zakona o izgradnji, koji je u

nadležnosti Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Tim izmenama i dopunama

treba predvideti opštu obavezu ispunjavanja minimalnih zahteva koji se odnose na

upravljanje opasnim i neopasnim otpadom od građenja i rušenja, koji su/će biti definisani

Zakonom o upravljanju otpadom, podzakonskim aktima koji se donose na osnovu tog

zakona i izdatim dozvolama.

Uvođenje kriterijuma kvaliteta koji moraju da budu ispunjeni za reciklažu otpada od

građenja i rušenja. Kako je već predviđeno nacrtom „pravilnika o mineralnom otpadu od

građenja i rušenja“, treba utvrditi kriterijume kvaliteta za reciklirani otpad od građenja i

rušenja kako bi se garantovala primena recikliranog materijala koji neće štetiti životnoj

sredini. Pored ovoga, za uspostavljanje šeme reciklaže građevinskog i otada od rušenja,

važni su i sledeći aspekti:



o Ispunjavanje tehničkih specifikacija: Ovo može da uključuju ispitivanje

recikliranog otpada od građenja i rušenja na fragmentaciju, čistoću, veličinu

granula, sadržaj stranih materija, osetljivost na mraz i otpornost na mraz.

o Ispunjavanje minimalnih zahteva u pogledu zaštite životne sredine: Ovo može

da uključuje definiciju klasa kvaliteta, definiciju oblasti primene i ispitivanje

specifičnih parametara kao što je indeks ugljovodonika, hroma, olova, itd.

o Uvođenje sistema kontrole kvaliteta: Ovo može da uključuje internu i eksternu

kontrolu kvaliteta, definisanje potreba za dokumentovanjem i

definisanje/uvođenje sertifikacije i šema obeležavanja.

7.2 Opcije za sakupljanje opasnog građevinskog i otpada od rušenja

Opasni otpad koji se izdvaja na mestu nastanka u aktivnostima demontaže/rušenja treba

skladištiti u fizički obezbeđenim prostorima. Ako se otpad klasifikuje kao opasan u skladu

sa ADR, poželjno je uskladištiti ga u ADR sertifikovane džambo džakove (npr. otpad koji

sadrži azbest). Demontažu, sakupljanje i transport otpada koji sadrži azbest u suštini treba

da obavljaju za to ovlašćena i obučena lica. Izdvojene konzerve sprejeva i boja takođe se

mogu klasifikovati kao opasne supstance u skladu sa ADR, i transportovati isključivo u

odgovarajućim kontejnerima.

Sakupljanje i transport opasnog otpada iz aktivnosti demontaže/rušenja obično treba da

organizuje privatni sektor (u slučaju da ga angažuje vlasnik objekta). U tom kontekstu,

važno je da postoje dovoljni kapaciteti za tretman različitih vrsta opasnog otpada kako bi

se garantovalo upravljanje ovim tokovima otpada na način koji ne oštećuje životnu sredinu.

Uspostavljanje sistema za sakupljanje i skladištenje neopasnog otpada na mestu

nastanka: Neopasni otpad, kao što je organski otpad, metali, karton, plastika i ambalaža

koji se generiše u građevinskim radovima, ali ne potiče iz aktivnosti demontaže/rušenja,

sakuplja se i skladišti u odvojenim kontejnerima i treba ga pridružiti postojećim šemama

sakupljanje koje već postoje u Srbiji.

Neopasni mešani otpad od građenja i rušenja koji je pogodan za reciklažu skladišti se

odvojeno i transportuje se u odgovarajuće postrojenje za reciklažu. Mešani otpad od

građenja i rušenja lošeg kvaliteta koji nije pogodan za reciklažu transportuje se na

registrovanu deponiju.

7.3 Opcije tretmana, ponovnog iskorišćenja i odlaganja opasnog otpada od građenja i rušenja

Potrebno je uspostaviti sistem za tretman opasnog otpada od građenja i rušenja.

Kapaciteti za tretman odvojenog opasnog otpada iz otpada od građenja i rušenja treba da

budu dovoljni i dobro geografski raspoređeni na teritoriji Srbije (npr. otpad koji sadrži

azbest, materijali/komponente koji sadrže PCB/PAH, otpadna električna i elektronska

oprema i sijalice/lampe):

o Optad koji sadrži azbest treba ukloniti za vreme demontaže/rušenja. Ovu

aktivnost obavlja obučeno i opremljeno osoblje, a transport vrše kompanije koje

imaju dozvolu za sakupljanje/transport ove vrste otpada. Otpad koji sadrži

azbest obično se pakuje i skladišti na obeleženim površinama na registrovanim

deponijama. U slučaju da je deponiji izdata dozvola za odlaganje otpada koji

sadrži azbest, zaposleni koji su zaduženi za kontrolu unesenog materijala i



verifikaciju na deponiji treba da budu obučeni za te i takve aktivnosti. Minimalni

zahtevi za obučeno osoblje mogu se postići preko njihovih kvalifikacija.

o Otpad koji sadrži PCB: U Srbiji u ovom trenutku ne postoji dostupna opcija

odlaganja radi uništenja otpada koji sadrži PCB. Ukupna količina proizvedenog

otpada koji sadrži PCB verovatno ne može da dostigne ekonomski opravdanu

količinu za izgradnju posebnog postrojenja za tretman. Najpogodnija opcija za

ovaj tok otpada u odnosnu na životnu sredinu je izvoz radi termičkog tretmana.

o Kontaminirano i nekontaminirano drvo: Nekontaminirani ili pred-tretirani

drvni otpad može se kombinovani spaljivati u odgovarajućim postrojenjima.

Drvni otpad kontaminiran bojama na bazi olova može se dekontaminirati

sečenjem i odvajanjem sloja koji sadrži boju. Kvalitet prerađenog drveta

(posebno u smislu sadržaja olova) mora se ispitati analitički. Drvo impregnirano

katranom iz uglja (kreozotom) koje je samim tim veoma kontaminirano, treba

izvesti na odgovarajuće postrojenje za termički tretman.

o Bituminozni otpad koji sadrži katran: Ovaj otpad odlaže se na uređene

deponije. Čak se i opasne mitumunozne smeše sa katranom od uglja mogu

odlagati na deponije za neopasni otpad jer se radi o nereaktivnom otpadu čije

su osobine procednih voda uporedive sa onima za neopasni otpad.

o Zemlja koja sadrži ugljovodonike ili PAH: Biološki tretman zemlje koja sadrži

ugljovodonike i/ili PAH, odnosno materijali slični zemlji, može da predstavlja

ključnu alternativu za termički tretman kako sa ekonomskog, tako i sa

stanovišta zaštite životne sredine. U slučaju da se radi biološki tretman, važno

je da dođe do biološke degradacije (ugljovodonika i PAH), a ne samo do

smanjenja koncentracije zagađujuće materije razblaživanjem (npr. mešanjem

zemlje različite kontaminacije) ili usled isparljivosti određenih zagađujućih

materija (naročito ugljovodonika sa niskom tačkom ključanja). Od ključnog je

značaja analitička kontrola ulaznih i izlaznih tokova iz procesa. Velika prednost

biološkog tretmana je što se otpad dalje može odložiti ili čak i reciklirati. U

slučaju jednokratnog čišćenja lokacije koji generišu velike količine

kontaminirane zemlje, treba uzeti u obzir i mogućnost izvoza u zemlje sa

velikim kapacitetima.

o Otpadna električna i elektronska oprema i sijalice/lampe: Ovi tokovi otpada

lako se uklanjaju pre demontaže/rušenja. Potrebno je uspostaviti postrojenja za

rukovanje ovom vrstom otpada s ciljem obezbeđivanja reciklaže glavnih

komponenti.

o Opasni ambalažni otpad: Ambalaža koja sadrži ostatke ili koja je

kontaminirana opasnim supstancama uglavnom je pokrivena šemom za

sakupljanje ambalažnog otpada koja postoji u Srbiji. Čak i kada je kontaminiran,

ovaj otpad može biti pogodan za ponovno iskorišćenje (npr. kontaminirane

metalne konzerve).

Mešani neopasni otpad od građenja i rušenja: Za ovaj tok otpada, reciklaža bi trebalo

da bude poželjna opcija. Imajući u vidu predočenu potrebu za uklanjanje opasnih

komponenti i uvođenje kriterijuma kvaliteta za reciklirane materijale, ovaj tok otpada je

pogodan za reciklažu u građevinskoj industriji. Samo mala količina koja ne zadovoljava

definisane tehničke i standarde zaštite životne sredine odvozi se na deponije koje

ispunjavaju tehničke, tehnološke i druge uslove i zahteve u skladu sa Zakonom o

upravljanju otpadom (član 42 Zakona) i Uredbom o odlaganju otpada na deponije.

Prerađeni agregati mogu da dobiju prestanak statusa otpada u skladu sa članom 8 Zakona

o upravljanju otpadom. Određene frakcije (npr. opeka) mogu se koristiti kao sekundarna

sirovina u proizvodnji cementa.



Iskopana neopasna zemlja: U skladu sa članom 4 Zakona o upravljanju otpadom,

nekontaminirana zemlja i drugi prirodni materijali koji se prirodno javljaju u toku

građevinskih radova ne smatraju se otpadom ukoliko će se korisititi za potrebe izgradnje u

svom prirodnom stanju na lokaciji na kojoj su iskopani. Po tome, veliki deo iskopanih

materijala iz aktivnosti građenja i rušenja nisu otpad ako se iskoriste na mestu nastanka.

Ako se iskopana zemlja ipak transportuje na druge lokacije, ovaj tok otpada može se

koristiti za popunjavanje terena npr. kao tehničkim materijalom za ispunu, ili se može

odložiti na deponiju. Poželjnija je opcija ponovnog iskorišćenja u skladu sa osnovnim

zahtevaima u pogledu zaštite životne sredine (treba definisati).

7.4 Procenjena ulaganja i operativnih troškovi odgovarajućih opcija upravljanja otpadom

Kako je navedeno u Strategiji upravljanja otpadom Republike Srbije za period 2010-2019,

ukupni investicioni troškovi u sektoru izgradnje i rušenja procenjuju se na 28 miliona evra u

periodu 2010-2014 i na 32 miliona evra u istom vremenskom trajanju, ali za period 2015-2019

(MPZŽS 2010).

Ne postoje dostupne informacije o tome da li je procenjeni izvod uložen u sektor upravljanja

otpadom iz građenja i rušenja.

Izvori i struktura finansiranja Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


8 IZVORI I STRUKTURA FINANSIRANJA ZA IMPLEMENTACIJU MERA ZA UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA (= EKONOMIJA I FINANSIJE)

8.1 Procena aktuelnih troškova upravljanja otpadom

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine o proizvodnji opasnog otpada od građenja i rušenja

(indeksni broj 17 00 00) jasno ukazuju da se opasne supstance, a naročito azbest, po pravilu ne

uklanjaju u poslovima održavanja, demontaže ili rušenja. Pored toga, šut (mineralni otpad od

građenja i rušenja) uglavnom se baca ili odlaže na deponije. Zbog toga se stvarni troškovi

odlaganja otpada od građenja i rušenja smatraju niskim (iznose skoro 0 ako se otpad ilegalno

baca, odnosno 100 dinara po toni na deponije koje imaju dozvolu). Troškovi transporta su

takođe niski zbog velikog broja divljih deponija, i rastojanja između njih su mala. Sve ovo dovelo

je do situacije da ne postoji podsticaj za razdvajanje opasnog od neopasnog otpada.

Aktuelna situacija se stoga može opisati kao nepoštovanje propisa od strane proizvođača

otpada, što dovodi do znatno nižih primarnih troškova upravljanja otpadom u poređenju sa

reciklažom, odnosno odlaganjem u skladu sa postojećim pravnim zahtevima.

Međutim, ova situacija donosi veoma visoke skrivene troškove. Ovi troškovi pokrivaju između

ostalog i troškove lečenja profesionalnih bolesti i invaliditeta radnika i lokalnog stanovništva koje

je posledica izlaganja opasnim supstancama (azbestu, na primer), kao i buduće troškove

čišćenja ilegalnih deponija i remdijacije terena.

8.1.1 Procena troškova za uklanjanje i odlaganje azbesta

Azbest je glavna zagađujuća materija u otpadu od građenja i rušenja. Bivša Jugoslavija bila je

relevantan proizvođač azbesta i azbestnog cementa. Mada rizičan po zdravlje, azbest ima

odlične osobine izolacionog materijala i efikasan je kao cementno vezivo u građevinskom

materijalu, zbog čega se azbest široko koristio u Srbiji. Na osnovu podataka o proizvodnji

azbesta, može se proceniti da je potrošnja ovog materijala u Srbiji u periodu od 1930. do 2007.

godine iznosila oko 480.000 t azbestnih vlakana. Uzevši u obzir prosečne procente azbestnih

vlakana u azbestnom cementu u upotrebi u razvijenim zemljama (65% do 75%), dalje se može

pretpostaviti da je oko 70% potrošnje azbesta u Srbiji vezano za azbestni cement (približno 15%

masenog udela azbestnog sadržaja).

Na osnovu ovih pretpostavki, potrošnja predmeta koji sadrže azbest u zgradarstvu i drugim

objektima u Srbiji može se proceniti na 2.384.000 tona (2.240.000 tona azbestnog cementa i

144.000 tona drugih azbestnih proizvoda).

Rgistrovane količine legalno odloženog građevinskog materijala koji sadrži azbest u odnosu na

navedene količine prilično su male. U skladu sa izveštajima koje odlagači dostavljaju Agenciji za

zaštitu životne sredine, 2014. godine proizvedeno je samo 109 tona otpada od građenja i

rušenja koji sadrži azbest (indeksni brojevi 17 06 01* i 17 06 05*).

Novi pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju azbestu (Službeni

glasnim RS, 108/15) uvodi znatne kazne za nepoštovanje propisa. Član 15 ovog pravilnika

zahteva od naručioca da pre početka aktivnosti rušenja ili održavanja sprovede sve neophodne

aktivnosti na utvrđivanju prisustva azbesta ili materijala koji sadrže azbest. Ovaj novi pravilnik

ima potencijal za znatno poboljšanje aktuelne situacije. Da bi se postigao viši stepen poštovanja

propisa predviđen je zajednički rad inspekcije za zaštitu životne sredine i radne.

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Izvori i struktura finansiranja


Troškovi odlaganja azbestnog otpada na deponije kojima je izdata dozvola u Srbiji kreću se

prema izveštajima 13.000 dinara po toni (u poređenju sa zemljama zapadne Evrope).

Postoje dva različita scenarija za rukovanje/izdvajanje azbesta iz objekata, i to:

a) Korišćenje azbestnog cementa

Azbestni cement koristi se za cevi, krovove, fasade, itd. Azbestni cement koji nije oštećen

usled vremenskih prilika ima mali rizik od emisije vlakana, sve dok ne dođe do

mehaničkog oštećenja. Za uklanjanje azbestnog cementa u mnogim slučajevima nije

neophodno koristiti poseban objekat ili gradilište. Međutim, radnici moraju da nose ličnu

zaštitnu opremu. Potreba za korišćenjem te opreme i ručnim uklanjanjem azbestnog

cementa povećava troškove demontaže u odnosu na klasični način demontaže. S druge

strane, uklanjanje azbestnog cementa pre demontaže predstavlja preduslov za bezbednu

reciklažu (naročito mineralnog) otpada od građenja i rušenja.

Pored toga, otpad od građenja i rušenja koji se pomeša sa azbestom mora se smatrati

opasnim otpadom, indeksni broj 17 01 06* (zato što sadržaj azbesta obično prelazi 0,1%).

Ova klasifikacija znatno podiže troškove legalnog odlaganja. Izračunati troškovi

deponovanja opasnog otpada koji sadrži azbest kreću se oko 13.000 dinara po toni u

poređenju sa manje od 3.000 dinara po toni neopasnog mineralnog građevinskog šuta, a

ako se uzme u obzir procenjeni udeo od 1% azbestnog cementa u mineralnom otpadu od

građenja i rušenja, troškovi odlaganja (na deponiju koja ima dozvolu prema standardu

koji je u skladu sa propisom o odlaganju otpada na deponije) se smanjuju za oko 75%.

Uobičajeni troškovi ručnog uklanjanja azbestnog cementa (fasada i krovova)(uključujući i

troškove odlaganja) u zemljama zapadne Evrope kreću se oko 15 evra po m² (oko 1.000

evra po toni). Imajući u vidu znatno niže troškove radne snage u Srbiji, može se

pretpostaviti da trošak po toni čvrsto vezanog azbesta bude manje od 10 evra, odnosno

12.000 dinara po toni.

b) Korišćenje nevezanog ili slabo vezanog azbesta u izolacionom materijalu, korišćenje

azbestnih/PVC podova, itd.

Sve ove primene podrazumevaju visok rizik od izlaganja vlaknima i potrebu za posebnim

merama predostrožnosti prilikom uklanjanja. Uklanjanje bez korišćenja posebnog objekta

i specifične zaštitne opreme moguće je samo u specifičnim slučajevima (npr. ako je

azbest korišćen samo u zaptivkama na prirubnicama cevi, azbestna prirubnica se može

ukloniti sečenjem cevi na bezbednom rastojanju od azbesta bez drugih mera zaštite.

Tako odsečena cev se zatim odlaže kao otpad koji sadrži azbest). Troškovi sanacije

zgrada koje su kontaminirane azbestom široko variraju u zavisnosti od dimenzija zgrade i

specifične situacije.

Troškovi uklanjanja podova od PVC sa azbestom u zapadnoj Evropi u proseku iznose

260 evra/m² (za do 10 m²) do 120 evra/m² (za do 40 m²). Ove troškove 30-40% čine

troškovi radne snage, zatim 10 do 20% čini specifična oprema (sigurnosna oprema,

ventilacija, usisivač), dok ostatak troškova do 100% predstavljaju troškovi za konačno

odlaganje. Kako su troškovi opreme i odlaganja slični i u Srbiji, može se pretpostaviti

samo malo smanjenje u smislu troškova radne snage. Dakle, minimalni troškovi u Srbiji

mogu se proceniti na 92 evra po metru kvadraton.

Troškovi za uklanjanje azbestnog spreja iznose prema izveštajima i do 700 evra po metru

kvadratnom, pri čemu 50% iznosa čine troškovi radne snage. Prema tome, troškovi

uklanjanja i odlaganja u Srbiji mogu se proceniti na oko 455 evra po metru kvadratnom.



8.1.2 Procena troškova za uklanjanje i odlaganje otpada koji sadrži PCB

Mada je poznato da se PCB koristi u otvorenim aplikacijama (npr. u zaptivkama, bojama), u

Srbiji nema raspoloživih pouzdanih podataka o upotrebljenim količinama.

Primarni izvori PCB su između ostalih zaptivke, kondenzatori u fluorescentnim lampama,

kablovi sa PVC oblogom (gde je PCB omekšivač). U zavisnosti od koncentracije vazduha,

plastični podovi mogu da budu sekundarni izvor, zbog apsorbovanog PCB. Koncentracija

ambijentalnog vazduha u urbanim sredinama može da dostigne 3 ng/m³. Koncentracija u

industrijskim zonama (npr. kod železara) može da bude i znatno veća.

Koncentracije vazduha u zatvorenom od 300 ng/m³ generalno se tolerišu jer je unos PCB preko

pluća relativno mali i vazduhom prenosivi PCB ima niži sadržaj hlora pa se smatra manje

toksičnim od tehničke smeše koja se koristi u aplikacijama. Međutim, većina smernica zahteva

sprovođenje mera remedijacije ukoliko koncentracije u zatvorenom prelaze najmanje 3.000

ng/m³. Ako merenje unutrašnjeg vazduha ukazuje na kontaminaciju (koncentracije znatno iznad

3 ng/m³), potrebno je identifikovati izvor kontaminacije. Gde je izvodljivo, elemente koji sadrže

PCB treba ukloniti pre demontaže. U specifičnim slučajevima može biti praktičnije izvršiti

selektivnu demontažu i odvajanje kontaminiranog materijala neposredno pre rušenja. Na primer,

ako je izvor kontaminacije zaptivka koja sadrži PCB, materijal se može ukloniti sečenjem

okolnog betona. Kako se PBC može difuzno rasprostraniti u beton i cigle, sečenje treba obaviti

dovoljno daleko od samog mesta zaptivke.

Nema dostupnih podataka o specifičnim troškovima selektivne demontaže. U skladu sa članom

53 Zakona o upravljanju otpadom, šut kontaminiran PBC-om (indeksni broj 17b 09 02*) odlaže

se kao POPs otpad. Kako u Srbiji ne postoji opcija za odlaganje otpada radi uništenja PCB

sadržaja, za životnu sredinu najpogodnije i najbezbednije opcije su ili izvoz radi termičkog

tretmana (spaljivanje na visokoj temperaturi operacijom D10 ili termičkom disorpcijom uz

spaljivanje dimnog gasa D9/D10), ili trajno odlaganje u podzemne kasete (D12). Troškovi

trajnog odlaganja u podzemne kasete prema izveštajima iznose oko 500 evra po toni. Troškovi

termičkog tretmana kreću se prema izveštajima od 450 do 650 evra po toni.

8.1.3 Procenjeni troškovi za uklanjanje i odlaganje kontaminiranog drveta

Drugi opasni tok u otpadu od građenja i rušenja je kontaminirano drvo (indeksni broj 17 02 04*).

Drvo impregnirano ugljenim katranom (kreozotom) i bojama na bazi olova naročito čine drvo iz

otpada od građenja i rušenja opasnim. Kako je drvo reciklabilni materijal, njega u svakom

slučaju treba odvajati na mestu nastanka. Hemijski netretirano drvo iz drvenih plafonskih ili

krovnih nosača mogu da budu veoma vredan materijal (nekada čak i vredniji od svežeg drveta),

pod uslovom da nije istrulilo ili pobuđalo. Drvo impregnirano kreozotom takođe ima pozitivnu

vrednost kao RDF i može se kombinovano spaljivati u odgovarajućim postrojenjima.

Drvo premazano bojama na bazi olova3 (vrata, prozori) može se dekontaminirati mehaničkom

obradom (lomljenjem i odvajanjem). Fini materijal koji sadrži boju na bazi olova tretira se kao

opasni otpad (indeksni broj 19 12 11*) dok se tretirano drvo (indeksni broj 19 12 07) može

kombinovano spaljivati u odgovarajućim postrojenjima. Troškovi tretmana bojenog drveta prema

izveštajima iznose znatno manje od vrednosti ponovo iskorišćenog drveta.

3 Treba napomenuti da u skladu sa članom 4 Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, granične

vrednosti za H10 teratogeno iznosi 5% za supstance klasifikovane kao teratogene u klasu 1 ili 2 (jedinjenja olova

klasifikovana su kao teratogena, klasa 1), dok je granična vrednost u skladu sa Direktivom EU 98/2008, Aneksom 3

za HP10 0,3%.

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Izvori i struktura finansiranja


Odvajanje otpadnog drveta treba ako je moguće vršiti na mestu nastanka. Ako je demontaža

dobro organizovana, ne pretpostavljaju se nikakvi dodatni troškovi za odvajanje.

8.1.4 Procena troškova za mituminozne smeše koje sadrže katran

Jedan od opasnih tokova u otpadu od građenja i rušenja su bituminozne smeše koje sadrže

katran. Ovaj materijal uglavnom se, ali ne isključivo, koristi u putogradnji. Osim putogradnje,

smeše koje sadrže katran nalaze primenu i u izolacionim materijalima u zgradama.

Ovaj materijal obično se sastoji od nekoliko procenata organskog veziva (katrana i bitumena) i

mineralnih filtera (peska, šljunka). Razlikovanje između opasnog otpada pod indeksnim brojem

19 03 01* i neopasnog srodnog indeksnog broja 17 03 02 može da bude sadržaj katrana

(klasifikovan kao karcinogen, granična vrednost 0,1%). Kako je teško analizirati katran, ukupni

sadržaj od 1.000 mg/kg PAHs (tipične komponente katrana) ili sadržaj od preko 50 mg/kg

benzo[a]pirena (ovaj sadržaj znači klasifikaciju supstance u karcinogene) može se koristiti da bi

se razlikovao opasni od neopasnog materijala. Mada se frakcije sa visokim sadržajem katrana

mogu detektovati po mirisu, kontaminirani materijal (npr. habajući sloj kontaminiran reciklažom

asfalta koji sadrži katran) mora se hemijski analizirati. Dostupni su brzi testovi sa limitom

detekcije u opsegu od 500 do 5.000 mg/kg. Ako brzi test dokaže prisustvo znatnih koncentracija

PAHs, materijal se šalje na analizu u akreditovanu laboratoriju.

Reciklaža materijala koji sadrži katran je moguća, ali se ona vrši samo u specijalizovanim

instalacijama za hladno mešanje kako bi se izbegao rizik po radnike. Međutim, reciklaža nije

najpogodnije rešenje za životnu sredinu jer rastvaranje koje se primenjuje u reciklaži ovog

materijala povećava obim budućeg toka opasnog otpada.

Materijal koji sadrži katran - indeksni broj 17 03 01* - bituminozne mešavine koje sadrže katran

mogu se odlagati na deponije za neopasni otpad jer je ovaj materijal nereaktivan, a osobine

njegovih procednih voda uporedive su sa onima za neopasni otpad. Troškovi odlaganja na

uređene deponije kreću se oko 100 evra po toni.

8.2 Opcije finansiranja upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja

U skladu sa principom zagađivač plaća, troškove upravljanja opasnim otpadom od građenja i

rušenja snosi isključivo proizvođač otpada. Aktuelna situacija u kojoj se odlaganje otpada u

većini slučajeva vrši ilegalno donosi određene troškovne prednosti proizvođaču. Međutim,

troškovi za remedijaciju u budućnosti, kao i socijalni troškovi za lečenje bolesti izazvanih ovim

otpadom su znatni i njih snosi celokupno stanovništvo.

Dobar sistem upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja trebalo bi da da rezultale na

dva polja:

a) Takav sistem bi omogućio postizanje realnih cena, a troškove bi snosio zagađivač

b) Odvajanje opasnih tokova otpada predstavlja preduslov za funkcionalnost sistema

reciklaže/ponovnog iskorišćenja otpada od građenja i rušenja. Tako uspostavljen sistem

reciklaže doprineo bi smanjenju potrošnje resursa, čak bi omogućio, ukoliko se

kvalitetno uspostavi, finansijsku dobit za proizvođača otpada.

Aktuelno neuređeno ili polu-uređeno bacanje i odlaganje otpada na stare deponije (koje ne

ispunjavaju standarde u skladu sa postojećim propisima) po izuzetno niskim troškovima ne

stvara podsticaj niti za poštovanje zakona, niti za investicije u bezbedno deponovanje i/ili



postrojenja za reciklažu. Strategija upravljanja otpadom za period 2010 - 2019. predviđa

objedinjene investicione troškove za bezbedno upravljanje otpadom od građenja i rušenja od

oko 58 miliona evra. Slični iznosi su potrebni i za druge tokove otpada.

Opcija za poboljšanje situacije može da bude taksa za odlaganje na deponije koja se naplaćuje

za sve vrste odbacivanja/odlaganja. Da bi se stvorila pokretačka sila za bezbedne operacije

odlaganja, iznos pomenute takse bi se mogao upariti sa tehničkim kvalitetom deponije, pri čemu

bi se najviša taksa ubirala za odlagališta najnižeg standarda, a najniža za deponije koje su

potpuno u skladu sa uredbom o odlaganju otpada na deponije (Službeni glasnik RS, br.

92/2010). Naplaćena taksa bi se između ostalog mogla koristiti kao subvencija za remedijaciju

npr. objekata kontaminiranih azbestom (čime se daje podsticaj za bezbedan tretman), i/ili za

uspostavljanje postrojenja za reciklažu otpada od građenja i rušenja. Operater deponije bi

trebalo da bude odgovoran za naplatu takse (iznos bi u svakom slučaju od proizvođača otpada

naplaćivali operateri). Na taj način može se vršiti kontrola ispitivanjem zemljišta na lokaciji

deponije na godišnjem nivou.

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Ciljevi


9 UTVRĐIVANJE CILJEVA

9.1 Ciljevi koji se odnose na prevenciju otpada od građenja i rušenja

Sledeći ciljevi koji se odnose na prevenciju otpada od građenja i rušenja treba da budu deo

nacionalnog programa prevencije otpada:

Uvođenje aspekta životnog ciklusa kojim se podstiče prevencija otpada od građenja i

rušenja i koji uzima u obzir sve faze životnog ciklusa, počev od planiranja, preko izgradnje i

upotrebe, pa do finalne demontaže i ponovne upotrebe. Potrebno je uključenje urbanista,

geometara i građevinskih inženjera, kao i operatera sistema upravljanja otpadom.

Kako bi se promovisala prevencija otpada od građenja i rušenja ubuduće, potrebno je

razmotriti sledeće mere: izgradnja sa što manje otpada; produženje korisnog veka

objekata; izbegavanje upotrebe opasnih supstanci; selektivna demontaža (orijentisana ka

ponovnom iskorišćenju) i reciklaža otpada od građenja i rušenja koja ne oštećuje životnu

sredinu.

Uvođenje mera za sakupljanje i vođenje evidencije o građevinskom materijalu koji se

koristi u zgradarstvu danas za postojeće, a naročito za nove zgrade, i to u smislu kasnije

reciklaže i selektivne demontaže, na primer, uvođenjem informacionog sistema o

građevinskom materijalu. Javni sektor kroz zelene javne nabavke može da odigra važnu

ulogu i da predvodi ovu aktivnost.

Uvođenje i uspostavljanje mera za sprovođenje održivog građevinarstva u sektoru. To se

može obaviti uvođenjem standarda za održivo građevinarstvo koje daje smernice za

razmatranje opštih aspekata životne sredine u izgradnji novih zgrada.

Dodatne mere uključuju:

o Uvođenje aspekta "izgradnje sa što manje otpada" u opšte obrazovanje,

kurseve na relevantnim fakultetima (npr. na arhitekturi) i u obuke urbanista,

geometara i građevinskih inženjera;

o Uvođenje aspekta održivosti kao osnovnog zahteva u postupku izdavanja

građevinskih dozvola;

o Stvaranje preduslova za uvođenje aspekta održivosti u sektor građevine za

eventualne promocije javnih finansija.

Predložene ciljeve treba da proprate odgovarajući standardi i smernice. Radne grupe na nivou

ministarstva i udruženja mogle bi da budu odgovarajući instrument za dalji razvoj i primenu

opisanih ciljeva.

Ciljevi Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


9.2 Ciljevi koji se odnose na sakupljanje otpada od građenja i rušenja

9.2.1 Identifikacija i klasifikacija

Pre demontaže ili rušenja zgrade vrši se ispitivanje prisustva opasnih supstanci. Na osnovu tog

ispitivanja priprema se plan uklanjanja i/ili odvojenog sakupljanja opasnih komponenti i

kontaminiranih frakcija. Na osnovu plana vrši se uklanjanje opasnih materijala pre demontaže,

ukoliko je to izvodljivo. Opasne komponente i kontaminirane frakcije se odvajaju na mestu

nastanka i klasifikuju prema indeksnom broju za opasni otpad.

Plan demontaže treba da bude obavezujući u postupku izdavanja dozvole za demontažu ili

rušenje.

Institut za standardizaciju Srbije (ISS) može da odigra važnu ulogu u razvoju relevantnih

standarda i tehničkih izveštaja za demontažu zgrada i objekata orijentisanu na ponovno

iskorišćenje.

9.2.2 Sistem sakupljanja

Otpad od građenja i rušenja generalno se proizvodi na gradilištu ili prilikom rušenja objekata.

Lice/kompanija zadužena za izgradnju/rušenje odgovorna je za upravljanje generisanim

otpadom na način koji je bezbedan za životnu sredinu. To znači da tokovi iz otpada od građenja

i rušenja mogu da budu

dopremljeni na sakupljalište/u sistem ili drugu kompaniju (sistem dopreme) pod

pretpostavkom da vlasnik ima relevantnu dozvolu za sakupljanje/transport otpada;

tretirani od strane vlasnika (uključujući i tretman na mestu nastanka) pod pretpostavkom

da vlasnik ima relevantnu dozvolu za skladištenje/tretman/odlaganje otpada;

kao odgovornost preneseni na drugu kompaniju koja poseduje odgovarajuće dozvole i sa

kojom se zaključuje ugovor o transportu ili tretmanu (uključujući tretman na mestu

nastanka).

Relevantne dozvole moraju da budu važeće.

S obzirom na široku lepezu raznih vrsta otpada i različitih uslova na lokaciji, kao i vremensku

ograničenost aktivnosti izgradnje/rušenja, sopstveni sistem za sakupljanje otpada od građenja i

rušenja nema smisla i obično se ne uspostavlja u evropskim zemljama.

Ako su količine generisanog otpada na gradilištu/rušilištu uporedive sa količinama koje generišu

domaćinstva, upravljanje/sakupljanje (opasnih) tokova otpada od građenja i rušenja može se

pripojiti opštim javnim šemama upravljanja otpadom (npr. javnim sakupljalištima). Međutim, na

teritoriji Srbije do danas nije uspostavljena šema za sakupljanje opasnog otpada iz

domaćinstava.

9.2.3 Transport

U skladu sa članom 35 Zakona o upravljanju otpadom, opasni otpad i potencijalno kontaminirani

otpad od građenja i rušenja (npr. otpadna električna i elektronska oprema, sijalice/lampe i otpad

koji sadrži azbest) transportuje se odvojeno od neopasnog otpada od građenja i rušenja.

Lice/kompanija koja vrši transport otpada mora da poseduje važeću dozvolu za transport otpada

koju izdaje nadležni organ. Prevoznici otpada vrše transport u skladu sa dozvolom za transport



opasnog otpada i uslovima koji podrazumevaju specijalne odredbe o prevozu opasnih supstanci

(ADR/RID/ADN itd.).

Neki od opasnih tokova otpada od građenja i rušenja definisani su kao opasna roba u skladu sa

ADR (Evropski sporazum o transportu opasnih tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju).

Za te materijale obavezno se koristi odgovarajuća ambalaža propisana sporazumom o ADR.

Pakovanje i obeležavanje mora se izvršiti na mestu nastanka. Primeri uključuju: izolacioni

materijal na bazi azbesta (17 06 01*), građevinski materijal na bazi azbesta (17 06 05*), otpad

od građenja i rušenja koji sadrži PCB (17 09 02*).

Saobraćajni inspektori bi trebalo da vrše kontrolu i nadzor zajedno sa inspektorima za zaštitu

životne sredine, pri čemu Ministarstvo saobraćaja treba da obezbedi adekvatnu delotvirnost

kontrole transporta otpada. Prevoznici treba da omoguće inspektoru pregled vozila, pošiljke i

relevantne dokumentacije.

9.3 Ciljevi koji se odnose na ponovnu upotrebu, tretman, reciklažu i ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući i kapacitete postrojenja za upravljanje otpadom

9.3.1 Tretman opasnog i neopasnog otpada od građenja i rušenja

Opasni i neopasni otpad odvojeno sakupljen na mestu nastanka treba tretirati u odgovarajućim

postrojenjima kojima je nadležni organ izdao dozvolu, koja treba da bude važeća. Operater

postrojenja za tretman otpada vrši poslove tretmana u skladu sa dozvolom.

Za kontaminirano drvo poželjna opcija tretmana je termički tretman sa proizvodnjom energije.

Postoje kapaciteti za koinsineraciju u cementarama za specifične zauljene otpada i otpadna

ulja. Kapacitete treba razvijati dalje kako bi uključili i tretman kontaminiranog drvnog otpada, ako

je moguće u postojećim postrojenjima za koinsineraciju.

Otpad koji sadrži PCB poželjno treba tretirati u postrojenjima za termički tretman uz

odgovarajući tretman dimnog gasa. Usled činjenice da za 2014. godinu ne postoje prijavljene

količine ove vrste otpada, nema potrebe za izgradnjom kapaciteta i sve dok se ovaj otpad

proizvodi u malim količinama poželjna opcija će biti izvoz radi tretmana. U slučaju nastanka

većih količina niskokontaminiranog mineralnog otpada (npr. betona kontaminiranog PCB-om),

kao poželjna opcija za životnu sredinu može se primeniti trajno odlaganje otpada u podzemnim

kasetama (D12), imajući u vidu emisije gasova sa efektom staklene bašte koje se generišu

prilikom termičkog uništavanja PCB.

Za zemlju kontaminiranu ugljovodonicima ili PAH, poželjna opcija tretmana je biološki tretman.

Kako je biološki tretman zemlje tehnički lako primeniti, potrebni kapaciteti se mogu uspostaviti u

vrlo kratkom vremenskom periodu. Godišnje količine generisane kontaminirane zemlje u velikoj

meri mogu da variraju jer se ova vrsta otpada javlja na pojedinačnim lokacijama i u vezi je sa

operacijama jednokratnog čišćenja. Ako biološki tretman nije pogodan zbog kvaliteta zemlje,

prihvatljive opcije uključuju fizičko-hemijski tretman ili zajedničko odlaganje na sanitarne

deponije kao vid finalnog tretmana.

Posebnu pažnju treba posvetiti upravljanju otpada koji sadrži azbest. Nacrt Plana upravljanja

otpadom koji sadrži azbest sadrži informacije o funkcionisanju sistema za bezbedno

sakupljanje, skladištenje, tretman i odlaganje azbestnog otpada i otpada koji sadrži azbest.

Moraju se poštovati relevantni propisi o bezbednosti radnika (npr. Pravilnik o preventivnim

merama za bezbedan i zdrav rad prilikom izlaganja azbestu (Službeni glasnik RS, br. 108/15

koji je zamenio br. 106/09).

Ciljevi Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


Da bi se obezbedio odgovarajući tretman, potebno je sa relevantnim zainteresovanim i

uključenim stranama razmenjivati informacije o regulativi i informativne aspekte koji se odnose

na upravljanje otpadom od građenja i rušenja.

9.3.2 Korišćenje recikliranog neopasnog mineralnog otpada od građenja i

rušenja

Mineralni otpad od građenja i rušenja ima visok potencijal da zameni priroden resurse.

Polomljene cigle, beton ili asfalt iz otpada od građenja i rušenja primeri su materijala koji se

mogu preraditi i vratiti u građevinsku industriju nakon primene mehaničkog tretmana, kako je i

dolazano u nekoliko evropskih zemalja. Preduslov za reciklažu mineralnog otpada od građenja i

rušenja je da su uklonjeni potencijalno opasni materijali i komponente. Stoga je od ključnog

značaja izrada plana rušenja i identifikacija prisustva opasnih supstanci/otpada.

Reciklirani otpad od građenja i rušenja mora da ispunjava definisane minimalne tehničke uslove

i kriterijume koji se odnose na zaštitu životne sredine kako bi bio konkurentan sa prirodnim

resursima na tržištu. Nacrt pravilnika o mineralnom otpadu od građenja i rušenja definiše

minimalne kriterijume zaštite životne sredine za reciklirano otpad od građenja i rušenja koje

treba utvrditi kako bi se osigurala po životnu sredinu bezbedna primena recikliranih materijala.

Ovaj pravilnik takođe omogućava uvođenje prestanka statusa otpada za određene frakcije

otpada od građenja i rušenja. Pored toga, relevantnim evropskim standardima definisani su

tehnički zahtevi, od kojih je većina transponovana u Nacionalne standarde Srbije. Transpoziciju

je izvršio Institut za standardizaciju Srbije (npr. SRPS EN 13043, Agregati za bituminozne

mešavine i površinski tretman puteva, uzletišta za avione i drugih saobraćajnica; SRPSEN

13055, Laki agregati; SRPS EN 13242, Agregati za nevezane i hidraulički vezane materijale u

građevinarstvu i putogradnji). Uvođenje šeme za garanciju kvaliteta u proizvodnji recikliranih

materijala iz građenja i rušenja odgovornost je operatera (npr. u skladu sa Aneksom 2 pravilnika

o otpadu iz građenja i rušenja).

Da bi se uvelo korišćenje i proizvodnja recikliranog otpada od građenja i rušenja, potrebno je

primeniti mere koje takvu upotrebu čine obaveznom u građevinskim radovima, što se može

postiči uvođenjem zelenih javnih nabavki, odnosno, obavezivanjem izvođača učesnika na

javnim tenderima da koriste određeni udeo recikliranih materijala u građevinskim radovima.

Poželjne opcije tretmana za mešani neopasni mineralni otpad i neopasni bituminski otpad

uključuju reciklažu kojom se proizvode sekundarni agregati i zamena za prirodne resurse, ako je

moguće na samom gradilištu. Postoji potreba za proširenjem reciklažnih kapaciteta za ove

tokove otpada. Potreba za izgradnjom kapaciteta u velikoj meri zavisi od brzine implementacije

regulativnih instrumenata i od razvoja sistema za upravljanje otpadom na teritoriji Srbije. Prema

procenjenim količinama pomešanog mineralnog otpada od građenja i rušenja, postoji potreba

za 4 do 5 postrojenja za tretman na teritoriji Srbije sa kapacitetima od 30.000 do 50.000 tona

godišnje po postrojenju, do 2020. godine. Pored toga, uvešće se u rad i mobilna potrojenja

manjih kapaciteta za tretman na mestu nastanka za betonski i neopasni bituminski otpad

(asfalt).

Otpadna električna i elektronska oprema, baterije, lampe, ambalažni otpad i njihovi delovi koji

se odvajaju u postupku demontaže tretiraju se i pripajaju šemi tretmana sakupljenog

komunalnog otpada. Kapaciteti za tretman otpadne električkne i elektronske opreme, baterija,

lampi i ambalažnog otpada iz komunalnog otpada treba da pokriju i generisane količine iz

sektora građenja i rušenja. Lampe i sijalice iz kojih treba izdvojiti i tretirati živu verovatno će se

izvoziti na tretman u budućnosti jer su količine male.



9.3.3 Odlaganje/bacanje

Odlaganje mešanog otpada od građenja i rušenja na neregistrovana smetlišta koja nemaju

dozvolu treba zabraniti. Uvođenjem sistema razdvajanja na mestu nastanka mogu se ukloniti

opasne komponente/materijali na lokaciji, a preostali mineralni neopasni otpad od građenja i

rušenja može se odložiti na registrovanu deponiju za neopasni otpad ukoliko nije moguće

materijal reciklirati iz razloga kvaliteta.

U skladu sa Uredbom o odlaganju otpada na deponije (Službeni glasnik RS, br. 92/2010),

opasni otpad koji ispunjava granične vrednosti parametara za opasni otpad odlaže se na

deponije za opasni otpad. Specifični opasni otpadi, kao što je otpad od građenja i rušenja koji

sadrži azbest, a koji ispunjava uslove u skladu sa specijalnim propisima odlaže se bez

sprovedenog ispitivanja na deponiju za neopasni otpad, na jasno obeleženom mestu. Ovim je

pokriven otpad koji sadrži azbest, i osim vezanog azbesta ne sadrži druge opasne supstance.

Poželjna opcija tretmana otpada koji sadrži azbest je odlaganje na jasno označenim mestima na

deponijama za neopasni otpad. Kapaciteti za odlaganje opasnog otpada dovoljni su za niz

narednih godina. Opasne bituminozne mešavine sa katranom od uglja takođe se mogu odlagati

na deponije za neopasni otpad jer se radi o nereaktivnom otpadu, čije su procedne vode po

karakteristikama slične procednim vodama za neopasni otpad.

9.4 Opšti aspekti upravljanja otpadom od građenja i rušenja

9.4.1 Administrativni kapaciteti

Da bi se osiguralo valjano izdavanje dozvola za sakupljanje/transport/tretman otpada, potrebno

je uspostaviti nadležne organe sa adekvatnim administrativnim resursima. Takođe je potrebno

osigurati ažuriranje već izdatih dozvola jer se operativni status i opseg aktivnosti jednog

operatera može promeniti tokom vremena.

Pored kapaciteta za izdavanje dozvola, potrebno je brojčano ojačati inspekcijske kapacitete

kako bi se osiguralo za životnu sredinu bezbedno upravljanje otpadom od građenja i rušenja i

da bi se rešio problem ilegalnog/neovlašćenog rušenja, nekontrolisanog/ilegalnog odlaganja

otpada od građenja i rušenja na smetlišta, nepropisan rad sa azbestom, itd.

Inspekciju treba vršiti ako je moguće u zajedničkim okvirima. Različite inspekcije (npr. inspekcija

za zaštitu životne sredine, inspekcija rada) treba da pripremaju i vrše inspekcijski nadzor

zajedno i da razmenjuju sve neophodne informacije o relevantnim aktivnostima.

9.4.2 Obuka i podizanje svesti

Sve strane uključene u upravljanje otpadom od građenja i rušenja (vlasnici zgrada, operateri

postrojenja za tretman, prevoznici otpada, nadležni organi, inspekcija) treba da imaju pristup

informacijama i da budu redovno informisani o relevantnim činjenicama (pravilnici, podzakonska

akta, smernice, standardi).

Obuka za zaposlene koji rukuju opasnim otpadom vrši se naročito kada može doći do oštećenja

zdravlja zaposlenih ili do štete u životnoj sredini (npr. za rukovanje otpadom koji sadrži azbest,

selektivnu demontažu opasnih komponenti/materijala iz zgrada). Podizanje svesti o tome zašto i

kako opasne komponente treba ukloniti u aktivnostima rušenja bez povređivanja ili oštećenja

zdravlja radnika, bez pričinjavanja štete susednom stanovništvu i okolini treba sprovoditi na

nivou kompanije i udruženja.

Akcioni plan Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


10 AKCIONI PLAN ZA POSTIZANJE CILJEVA

10.1 Mere

Definisane su sledeće mere koje treba sprovesti da bi se postigli glavni ciljevi za uvođenje

sistema upravljanja otpadom od građenja i rušenja u Srbiju.

10.1.1 Regulatorni instrumenti

Mera Prioritet Podmera

Odgovorna

institucija U saradnji sa Do kada

1

Donošenje (nacrta) podzakonskog akta

o mineralnom otpadu od građenja i

rušenja

Visok

Uzeti u obzir a) rušenja/demontaže

orijentisanih ka reciklaži b) odvajanje na mestu nastanka c) skladištenje i transport d) prestanak statusa otpada e) kriterijume kvaliteta za otpad

od građenja i rušenja

MPZŽS

(jer je potrebno implementirati

izmene i dopune Zakona o

upravljanju otpadom)

Kraj IV kvartala

2018.

2

Objava (nacrta) Plana upravljanja

otpadom koji sadrži azbest

Srednji

Uzeti u obzir informacije o funkcionisanju sistema za

bezbedno sakupljanje, skladištenje, tretman i

odlaganje azbestnog otpada i otpada koji sadrži azbest

MPZŽS Kraj IV kvartala

2018.

3

Uvođenje obaveze izrade plana rušenja

u postupku izdavanja dozvole za

rušenje

Visok

Uzeti u obzir relevantne informacije o uklanjanju i/ili

odvojenom sakupljanju opasnih komponenti i

kontaminiranih frakcija

Ministarstvo građevine,

saobraćaja i infrastrukture/

Lokalna samouprava


2018.

4

Uvođenje obaveze korišćenja

recikliranog mineralnog otpada

od građenja i rušenja u okviru tenderskih

postupaka za realizaciju projekata

(zelene javne nabavke)

Srednji

Uzeti u obzir a) aspekte kvaliteta b) specifični

obavezni udeo (npr. 10%) koji se mora upotrebiti u

projektima


saobraćaja i infrastrukture/

Lokalna samouprava


2018.

5

Ažuriranje Pravilnika o postupanju s

otpadom koji sadrži azbest, Službeni

glasnik RS, br. 75/10

Visok

Uzeti u obzir da je proizvodnja azbesta već

zabranjena i da fokus treba da bude na rukovanju

otpadom koji sadrži otpad

MPZŽS Kraj II kvartala

2018.

10.1.2 Operativni instrumenti


Odgovorna institucija

U saradnji sa Do kada

1

Proširenje administrativnih

kapaciteta za inspekcijski nadzor i kažnjavanje ilegalnih

operacija

Visok

Uzeti u obzir a) zabranu ilegalnog odlaganja b)

ilegalno rušenja c) ilegalni transport (opasnog) otpada

od građenja i rušenja d) obezbeđivanje izvršenja

kaznene politike

MPZŽS, nadležni organi, autonomne

pokrajine, Ministarstvo

pravde, policija


saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo

zdravlja, Ministarstvo za

rad, zapošljavanje,

boračka i socijalna pitanja

Kraj IV kvartala 2018.

2

Proširenje kapaciteta za mehanički

tretman neopasnog pomešanog otpada


Uzeti u obzir a) količine koje se proizvedu na godišnjem nivou b) standarde kvaliteta

za reciklirani otpad od građenja i rušenja (predlog: 4

Sektor upravljanja otpadom (operateri

postrojenja za upravljanje otpadom)

Građevinski sektor,

Privredna komora,

nadležni organi


Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Akcioni plan





za reciklažu Visok do 5 postrojenja u različitim

gradovima sa po 30.000 do 50.000 tona godišnje)

3

Obezbeđivanje kapaciteta za

termički tretman (koinsineraciju u

cementarama) opasnog otpada od građenja i rušenja

Visok

Uzeti u obzir a) količine koje se proizvedu na godišnjem

nivou b) kao minimum kontaminirano drvo, otpad

kontaminiram PCB-om




Privredna komora,

nadležni organi


4

Uspostavljanje specifičnog

biološkog tretmana zemlje koja sadrži

ugljovodonike i PAH

Srednji

Uzeti u obzir a) količine koje se proizvedu na godišnjem nivou b) za male količine

primeniti alternative kao što je fizičko-hemijski tretman ili

odlaganje na deponije




Privredna komora,

nadležni organi


5

Uspostavljanje kapaciteta za

odlaganje opasnog otpada na sanitarne

deponije

Srednji

Uzeti u obzir a) količine koje se proizvedu na godišnjem

nivou b) geografsku zastupljenost (čak i kada se čini da su ukupni kapaciteti

dovoljni - više sanitarnih deponija sa dodatnim

kapacitetima za opasni otpad obazbedilo bi bolju

geografsku pokrivenost i manja rastojanja za

transport)

Lokalna samouprava

MPZŽS, nadležni organi,

autonomna pokrajina


10.1.3 Tržišni instrumenti




1 Uvođenje standarda za reciklirani otpad


Visok

Uzeti u obzir a) tehničke aspekte b) aspekte zaštite životne sredine c) sistem

kontrole kvaliteta

Institut za standardizaciju

Srbije (ISS)

MPZŽS, Ministarstvo građevine,

saobraćaja i infrastrukture


2 Osnovanje

zastupničkog tela reciklažne industrije

Nizak

Uzeti u obzir a) izgradnju tehničkih kapaciteta b)

obeležavanje recikliranog otpada od građenja i rušenja c) interne sisteme kontrole

kvaliteta

Privredna komora, sektor upravljanja otpadom (operateri


Građevinski sektor


10.1.4 Instrumenti zasnovani na informacijama




1

Uvođenje mera za sakupljanje

informacija i vođenje evidencije o

građevinskim materijalima

Srednji

Uzeti u obzir materijale koji se trenutno nalaze u

zgradama, naročito novim, u smislu mogućnosti njihove

reciklaže i selektivne demontaže


saobraćaja i infrastrukture

Građevinski sektor


2

Razmena informacija o relevantnoj

regulativi i instrumentima

informisanja (preko internet stranica)

Srednji

Razmena informacija o a) pravilniku o preventivnim

merama za bezbedan i zdrav rad prilikom rukovanja

azbestom (Službeni glasnik RS, br. 108/15 koji je zamenio

br. 106/09) b) nacrtu plana upravljanja otpadom koji sadrži azbest c) nacrtu

podzakonskog akta o otpadu od građenja i rušenja

MPZŽS

Inspekcija rada Ministarstva za

rad, zapošljavanje,





10.1.5 Dobrovoljni instrumenti i dobrovoljni sporazumi




1

Sporazum o zajedničkom

inspekcijskom nadzoru

Visok

Uzeti u obzir a) selektivnu demontažu/rušenje u skladu

sa planom rušenja b) transport otpada c)

upravljanje azbestom uz poseban osvrt na bezbednost

radnika

MPZŽS, Inspekcija rada Ministarstva

za rad, zapošljavanje,



saobraćaja i infrastrukture,

policija


2

Uspostavljanje radnih grupa na

ministarskom nivou / nivou udruženja

Srednji

Uzeti u obzir razvoj relevantnih standarda i tehničkih izveštaja za

demontažu i rušenje zgrada i drugih objekata orijentisane

na ponovno iskorišćenje (Koje radne grupe su dosad

osnovane?)

MPZŽS

Institut za standardizaciju

Srbije (ISS), druga

ministarstva, privredna komora


10.2 Raspodela odgovornosti za implementaciju mera

Glavne odgovornosti za upravljanje otpadom od građenja i rušenja koje je bezbedno po životnu

sredinu pripadaju Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine (MPZŽS) kao ključnom

nadležnom organu za sprovođenje Zakona o upravljanju otpadom u Srbiji. Ministarstvo bi

trebalo da koordinira i uspostavi okvir za adekvatno sakupljanje, transport, skladištenje,

ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada od građenja i rušenja u Srbiji. MPZŽS treba da podrže

druga ministarstva i zainteresovane strane jer veliki broj pitanja u ovoj oblasti iziskuje

horizontalno uključenje javnog i privatnog sektora, kao i različitih nivoa uprave.

10.3 Procena korisnosti i pogodnosti primene ekonomskih i drugih instrumenata u rešavanju problema opasnog otpada od građenja i rušenja, uzimajući u obzir potrebu za održavanjem nesmetanog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta

Da bi se procenili efekti i korisnost definisanih mera i njihovog uticaja na tržište, treba sagledati

nekoliko specifičnih aspekata, kao što su zaštita životne sredine i zdravlja ljudi, javni interes,

tehnička i ekonomska izvodljivost, nacionalni okvir i strategije (npr. definisani ciljevi reciklaže). U

nastavku su kratko opisani neki aspekti od značaja:

Uvođenje taksi za odlaganje mešanog neopasnog mineralnog otpada od građenja i rušenja na

deponije:

Takse za odlaganje otpada na deponije u Srbiji su još uvek niske u poređenju sa drugim

evropskim zemljama. Čini se da odlaganje uz veoma niske troškove predstavlja uobičajenu

praksu. Ako je opcija reciklaža otpada od građenja i rušenja znatno skuplja od odlaganja na

deponije ili jednostavno bacanja, reciklaža će ostati na niskom nivou. Reciklirani agregati treba

da budu konkurentni na slobodnom tržištu sa prirodnim resursima i po ceni, i po kvalitetu, a

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Akcioni plan


operaterima treba da budu vidljivi i ekonomski podsticaji. Nametanje taksi je važan element za

smanjenje reciklabilnog otpada od građenja i rušenja na deponije.

Uvođenje taksi za odlaganje opasnog i otpada od rušenja na deponije:

Postoji javni interes za tretmanom određenih vrsta otpada koji imaju visok potencijal oštećenja

ljudskog zdravlja i životne sredine, pri čemu taj tretman mora biti bezbedan po životnu sredinu.

Ako je odlaganje tih opasnih tokova otpada na deponije najpogodnija opcija (npr. otpad koji

sadrži azbest ili bituminozni otpad koji sadrži katran), uvođenje taksi izgleda opravdano kako bi

se zaštitio javni interes.

Korišćenje recikliranih agregata u građevinskoj industriji:

Kako se vidi iz prikupljanih podataka, generisane (sakupljene) količine mešanog otpada od

građenja i rušenja u Srbiji prilično su male u odnosu na korišćenje prirodnih resursa. Na taj

način, potencijalno reciklirani agregati verovatno neće znanto uticati na postojeće tržište u

narednih nekoliko godina. Po svemu sudeći, bilo bi opravdano uvesti mere kojima će korišćenje

sekundarnih agregata u određenom udelu biti obavezno, u npr. novim javnim tenderima za

realizaciju projekata.

Potreba za kapacitetima za tretman i aktivnostima tretmana u privatnom sektoru:

Samo će kombinacija mera uticati na privatni sektor na način da rad postrojenja za tretman učini

ekonomski opravdanim. Jedan od najvažnijih aspekata je pravna sigurnost. Prema tome, mere

za uspostavljanje pravnog okvira su od velikog značaja i treba ih sprovesti u najkraćem roku.

Principi jednakih mogućnosti i krivičnog gonjenja (npr. kazni za ilegalne aktivnosti ili ielgalno

bacanje) osnovni su zahtevi za funkcionisanje tržišta, i treba ih ojačati.



Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Reference


11 REFERENCE

MPZŽS (2015): IZVEŠTAJ O STANJU ŽIVOTNE SREDINE ZA 2015: MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE

SREDINE

MPZŽS (2015-1): Nacrt pravilnika o mineralnom građevinskom i otpadu od rušenja: Ministarstvo

poljoprivrede i zaštite životne sredine

MPZŽS (2010): Nacionalna strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019 (Službeni glasnik RS, br.

29/2010): Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

MPZŽS (2012): Nacrt Plana upravljanja otpadom koji sadrži azbest za Srbiju, verzija 5.0, Ministarstvo

poljoprivrede i zaštite životne sredine

ZAVOD ZA STATISTIKU (2015): Republički zavod za statistiku (2015): Prezentacija na radionici o

građevinskom i otpadu od rušenja od 3.12.2015.

ZAVOD ZA STATISTIKU (2015 - 1): Statistika o otpadu u Republici Srbiji za period 2010-2013 u skladu sa

Uredbom o statistici otpada EC br. 2150/2002, Republički zavod za statistiku

EC (2011): Upravljanje građevinskim i otpadom od rušenja u Evropi; Evropska komisija, Generalni

direktorat za životnu sredinu

Kontaktirane institucije:

- Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije

- Republički zavod za statistiku Srbije

- Institut za standardizaciju Srbije

Reference Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Spisak


12 SPISAK TABELA, SLIKA I FOTOGRAFIJA

Aneks Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja


Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Aneks


13 ANEKS

13.1 Deo A – Informacije o konsultativnom procesu

MPZŽS šalje zvanične dopise kojima poziva imenovane članove RG iz 29 institucija, NVO i

privatnih kompanija. Sledeće institucije su zvanično imenovale predstavnike za učešće na

radionicama (u julu 2015.):

Institucija

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Odeljenje za upravljanje otpadom

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Sektor za inspekcijske poslove

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Jedinica za procenu uticaja na životnu sredinu

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije

Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Inspekcija rada

Ministarstvo zdravlja, Grupa za javno zdravlje

Ministarstvo finansija, Uprava carina, Odeljenje za tarife

Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Sektor za materijalne resurse, Regionalno odeljenje Beograd

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, građevinarstvo i zaštitu životne sredine

Privredna komora Republike Srbije

Privredna komora Beograda

Građevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

Pored navedenih institucija, kontaktirane su i sledeće: Ministarstvo unutrašnjih poslova

Republike Srbije, Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, Ministratvo privrede,

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Stalna konferencija gradova i opština,

kompanija Deneza, kompanija Šuša, Privredna komora Srbije, Zavod za javno zdravlje, Milisa

Todorović, univerzitetski profesor i Nebojša Đorđević, predstavnik NVO.



13.1.1 Učesnici na prvoj radionici održanoj xxx

IME ORGANIZACIJA/POZICIJA kontakt (e-mail adresa)

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Aneks


13.1.2 Učesnici na drugoj radionici održanoj xxx




13.1.3 Učesnici na trećoj radionici održanoj xxx


Documents

Plan upravljanja otpadom u Republici Srbiji za opasni ... · Tvining projekat SR 13 IB EN 02 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji Plan upravljanja otpadom