PLANIRANJE ENERGETSKIH POTREBA

Zato postoji planiranje u energetici?

Planiranje u energetici postoji kao alat energetske politike, zbog dimenzije energetskog sektora.

Kao rezultat, planiranje nagovetava koliko e energije biti potrebno drutvu u decenijama koje nastupaju!

Energetska politika je deo nacionalne (dravne) ili globalne politike koji se tieproizvodnje i snabdevanja energijom.

Energetska politika se odnosi na pretvaranje, skladitenje, distribuciju ikorienje energije, kao i formulaciju mera (planiranje) koje treba preduzeti da bi se izjednaila budua prognozirana ukupna potronja energije i prognoziranaraspoloiva energija iz buduih izvora.

Planiranje

Planirati, znai stvarati, razraivati plan(ove) mera i utvrivati vreme za izvrenje nekog zadatka

Planiranje je delatnost energetske politike u domenu energetske inenjerske ekonomije i

podrazumeva sve aktivnosti u vezi sa funkcijom snabdevanja potronje energije (supply/demand) primenom sredstava i metoda kojima se obezbeuje pokrivanje energetskih potreba nacionalne (globalne) ekonomije

Modeliranje energetske struktureVoda, vazduh i energija su uslov opstanka civilizacije, u okviru koje je svaka zajednica duna da uva i racionalno koristi energiju i energetske izvore.

Bazini cilj ekonomike energetike je da se dobije jeftinija energija koju dati nivo tehnike i tehnologije omoguava, a da se pri tome obezbedi najvii stepen korisnog dejstva, ime se minimizuju trokovi energije u proizvodnji odreenih roba a preko njih i ukupne cene kotanja.

Energetski bilans se definie sa ciljem da se utvrde bilansi izmeu domae proizvodnje, uvoza primarne odnosno sekundarne energije iz procesa transformacije, konverzije u energetskim sistemima/objektima, sa prikazom obezbeenja energetskih potreba za finalnu potronju, saglasno potrebama privrede i graana, odnosno sektora potronje.

Predvieni obim i struktura potronje energije treba da omogui ostvarivanje predvienog tempa industrijskog razvoja, zatim da podsticajno deluje na izvoz, proizvodnju hrane, razvoj saobraaja i obezbedi dovoljno kvalitetne energije za snabdevanje stanovnitva.

...

Energetski bilans slui kao osnova za planiranje i prognoziranje mogunosti i tempa razvoja ne samo energetske privrede ve i itave nacionalne ekonomije. Obzirom na takvu ulogu i mesto energetski bilans je upotrebljiv i kao instrument za efikasno voenje energetske politike zemlje. Preko njega se utvruju i analiziraju uzroci energetskih gubitaka na razliitim stepenima energetskih metamorfoza za pojedine oblike energije te se na taj nain prua mogunost za preduzimanje efikasnih mera za njihovo smanjenje.

On je neizostavan deo strategije i programa razvoja energetike jedne zemlje, jer direktno utie na obezbeenje stabilnog, sigurnog i pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja energijom.

Planiranje razvoja energetike se vri donoenjem Strategije razvoja energetike, Programa ostvarivanja te strategije i energetskog bilansa.

Strategija razvoja energetike jeste vizija upravljanja energijom jedne zemlje u odreenom vremenskom periodu, a zasniva se na postignutim rezultatima opsenih naunih istraivanja, kao i na upotrebi mnogih metodologija (MEDEE, WASP, sektorsko-specifine metodologije (za planiranje mree) kao i posebne koje se odnose na izradu energetskih bilansa uz postojee EUROSTAT i IEA metodologije.

Ciljevi energetske strategije su:sigurna i dostupna energetska ponuda,poveanje stepena energetske nezavisnosti zemlje,zadovoljavanje energetske tranje po pristupanim cenama,maksimiziranje ekonomskih efekata,kontrola pristupa energetskim resursima, izatita ivotne sredine.

Svrha modeliranja

Zbog sloenosti procesa planiranja postavljanje samo jedne definicije koja bi u potpunosti opisala sam proces nije jednostavno, jer se on sastoji od sakupljanja i obrade podataka, izrade scenarija i prognoza potronje energije i primene modela za planiranje. Budui da se svaki model bazira na matematikim i ekonomskim osnovama, polazna definicija opisuje energetsko planiranje kao procenu i pronalaenje naina izjednaenja ponude i potranje za energijom uz sagledavanje ekolokih ogranienja.

Prvi modeli nastali ranih 70-tih godina prolog veka u vreme naftne krize bili su inenjerski modeli. Prilikom postavljanja dugoronih prognoza potronje energije polazilo se od ekonomskih parametara (promena bruto domaeg proizvoda, broja stanovnika itd.), gde je svaka promena parametara znaila i potrebu ponavljanja analize potronje energije. Razlog je bio u injenici da je tada energetski sistem inio jako mali deo u ukupnom privrednom sistemu.

Naftna kriza nametnula je poetak razmiljanja o rizicima smanjenja raspoloivosti energetskih izvora kao i rasprave oko primene nuklearne energije. Time je stvorena podloga za razvitak modela koji su imali mogunost prikazivanja tehnolokih promena unutar sistema.

Tokom 70-tih godina prolog veka uvedena je i mogunost analize emisije gasova staklene bate a uporedo je poela primena prvih dinamikih optimizacijskih linearnih modela.

Dodatni razvoj i primena modela nametnuo je potrebu analize uticaja energetskog sistema na privredu to je rezultiralo kombinacijom inenjerskog i ekonomskog modela u jedinstveni model.

...

Primene modela za planiranje energetskog sistema su raznolike a kao primeri mogu se navesti:

Analiza uticaja izmeu zemalja ili teritorijalnih segmenata unutar jedne zemlje, koji se meusobno razlikuju u klimatskim obelejima, propisima koji se odnose na emisije gasova staklene bate, raspoloivosti energetskih izvora, mogunostima uvoza/izvoza energije i karakteristikama potronje.

Analiza novih energetskih trita i tehnologija.

Sagledavanje posledica primene poreza, subvencija i regulacije na tritima.

Uticaj uklanjanja subvencije na odreeni energent u energetskom sistemu.

...

Raun emisija gasova staklene bate i njihov uticaj na sistem (mere za smanjenje emisija, ogranienja na koliinu emisija, meunarodne obaveze poput Kyoto protokola, trgovanje emisijama).

Izrada studija i planova razvoja i strategije.

Analiza diverzifikacije energenata, sagledavanje ekonomskog i ekolokog uticaja.

Primena novih tehnologija za proizvodnju i potronju energije.

Povezivanje i interakcija energetskog sistema sa privredom.

Posledice uvoenja ili prestanka pogona nuklearne elektrane na sistem.

Analiza uticaja mera na strani potronje energije na mere na strani proizvodnje energije i obratno.

...

Modeli za planiranje koriste se za reavanje sloenih problema zbog ega je najee potrebno osigurati velike koliine podataka i postaviti vie razliitih scenarija dogaaja unutar sistema.

Postavljeni model mora biti jednostavan za korienje ali istovremeno mora dovoljno detaljno opisivati posmatrane probleme.

Pravilo dobro postavljenog modela je njegova razumljivost; kvalitet dobijenih rezultata zavisie od iskustva korisnika modela i kvaliteta ulaznih podataka.

...

Kriterijumi prema kojima se modeli meusobno razlikuju mogu se podeliti prema:

Nivou analize - pristupa, vremenskog razdoblja i sloenosti problema.Teritorijalna podela (globalna, meudravna, nacionalna, teritorijalna podela

unutar jedne zemlje, lokalna).Korisnici modela (meunarodne institucije i organizacije, nacionalne

institucije, kompanije, pojedinci).Vremensko razdoblje (jako dugoroni (>50 godina), dugoroni (20-30

godina), srednji (1-5 godina), kratki (dani i sedmice), vrlo kratki (nekoliko sati)).

Sloenost problema (prema vrstama energije, teritorijalnoj podeli, funkciji cilja koja se u sluaju linearnih modela moe sastojati od jednog ili vie parametara).

...

Analiziranom delu energetskog sistema. Strana potronje energije; u modeliranju strane potronje energije

postoje dva pristupa:

Pristup odozgo prema dole (eng. top-down approach) - opisuje potronju energije na temelju nekoliko osnovnih parametara i koristi statistiku analizu za pronalaenje relacije izmeu korienih indikatora (npr. potronja energije je funkcija broja stanovnika, BDP, cene itd.). Ovakav pristup prikladniji je za kratkorone analize, budui da u kratkom vremenskom razdoblju nema veih promena u parametrima.

..

Pristup odozdo prema gore (eng. bottom-up approach) - koristi detaljniji pristup, zahteva vie podataka, uzima u obzir politike odluke i modelira tehnike promene. Ovakav pristup bolji je za dugorone analize. U stvarnosti se koriste kombinacije oba pristupa, na nain da se pristup odozgo prema dole koristi za postavljanje prognoza potronje energije, to se dodatno kombinuje s modelom za analizu potronje energije (pristup odozdo prema gore).

Strana proizvodnje energije.

Kombinovani prikaz strane potronje i proizvodnje energije - ravnoteni pristup (eng. equilibrium modelling).

...

Proces modeliranja je sloen proces koji obuhvata:

postavljanje pretpostavkidefinisanje ulaznih podataka (baza podataka),odabir detaljnosti prikaza problema,

definisanje modelakalibracija bazne (poetne) godine (postavljanje parametara u modelu tako

da rezultat prorauna za baznu godinu odgovara stvarnim podacima iz energetskog bilansa ili vremenske serije podataka)),

definisanje scenarija,izrada prognoze potronje energije

konsultacije s korisnicima rezultata modela.pravilno tumaenje rezultata prorauna,primena rezultata u praksi.

...

Osnova svakog modela za planiranje je integrisani pristup modeliranju, koji se ogleda kao meudelovanje sektora potronje (potranje) i proizvodnje (ponude) energije, kao i povratna veza izmeu cene i potronje energije. Meudelovanje sektora potronje i proizvodnje energije (slika) omoguuje sagledavanje uticaja koje odreena promena u potronji energije (npr. primena DSM mera (Demand Site Managament/ Upravljanje potranje energije) ili uvoenje nove tehnologije) na vrhu mree, ima na sve podsektore prema njenom dnu. Takoe, vai i obrnuto, tj. da promene u proizvodnji energije (npr. ogranienje energetskih resursa) imaju za posledicu promene u potronji energije.

...

Integrisani pristup modeliranju omoguuje i sagledavanje povratne veze izmeu cene i proizvodnje (potronje) energije i samim time emisija u okolinu (slika). Svaki model oslanja se na matematike postavke ekonomskih funkcija ponude i potranje.

Klasifikacija modela

Razvojem informatike tehnologije dolo je do pojave velikog broja razliitih modela za planiranje energetskih sistema. U procesu odabira najpogodnijeg modela za prikaz odreenog energetskog sistema, potrebno je uzeti u obzir sledee pretpostavke obzirom na:

Prikazivanje energetskog sistema od primarne strane do strane potronje ili postavljanje naglaska na odreene delove sistema (samo strana potronje).

Prikazivanje energetskog sistema i posmatranje uticaja na privredu.Da li se model eli primeniti na razvijenu ekonomiju ili zemlju u razvoju ili tranziciji?Da li je potrebno naglasiti projekcije potronje, diversifikacije energetskih izvora,

meudelovanje izmeu primarne strane i strane potronje, ekoloke uticaje, ili sve zajedno?

Posmatra li se nacionalni energetski sistem, ili se radi o teritorijalnoj podeli unutar sistema?

Sektore potronje obuhvaene analizom.Posmatrano vremensko razdoblje.

Podela modela

Osnovne karakteristike na osnovu kojih se modeli meusobno razlikuju su:Opte i posebne namene energetskih modela.Struktura modela: unutranje i spoljanje pretpostavke.Analitiki pristup: odozgo prema dole i odozdo prema gore. Metodologija.Matematiki pristup.Posmatrano podruje: globalni, nacionalni i lokalni.Sektori potronje.Vremensko razdoblje: kratkorono, srednjorono i dugorono.Zahtevi za podacima.

Opte i posebne namene energetskih modela

Opte namene modela slue za objanjenje naina prikazivanja buduih zbivanja u modelu obzirom na:

Predvianje budue potronjeBudui da se predvianje budue potronje energije temelji na ekstrapolaciji trendova potronje iz prolosti, ovakvi modeli koriste se za analizu relativno kratkoronih uticaja. Bitan uslov koji se postavlja za ovakve modele je da kljuni parametri unutar modela (poput elastinosti), moraju ostati konstantni tokom posmatranog razdoblja. Ovakav pristup zahteva prikaz ekonomskog ponaanja subjekata unutar modela i uglavnom se primenjuje u kratkoronim, ekonometrijskim modelima.

Istraivanje budue potronje (analiza scenarija)Istraivanje budue potronje vri se pomou analize scenarija, referentnog (osnovnog) i posebnih scenarija. Pretpostavke koje odreuju posebne scenarije i to ih razlikuje od referentnog scenarija, odnose se na ogranienje raspoloivosti energetskih izvora, tehniki napredak, privredni rast ili rast broja stanovnika. Ovakav pristup pomou analize scenarija moe se primeniti kod modela s pristupom odozgo prema dole i odozdo prema gore.

...

Modeli za analizu potronje energijePosmatraju potronju energije kao funkciju promene broja stanovnika, dohotka i cena energije.

Modeli za analizu proizvodnje energijeTemeljeni su uglavnom na tehnikim aspektima energetskog sistema i brinu o zadovoljenju uslova ravnotee izmeu ponude i potranje energije, ali mogu ukljuivati i finansijske aspekte koji se analiziraju metodom najmanjeg troka.

Modeli za analizu uticaja unutar sistema.Uticaj moe uzrokovati postojanje odreenog energetskog sistema ili uvoenje posebnih mera, to moe dovesti do promene finansijske situacije, socijalnih odnosa (zapoljavanje) ili uticaja na zdravlje i okolinu (emisije, otpad).

Modeli za ocenu.U sluaju postojanja vie opcija one se moraju uporediti i oceniti da bi se odabrala najbolja koja odgovara reenju problema. Kriterijumi za poreenje mogu biti razliiti, od kojih se najee koristi efikasnost (tehnika i trokovna).

Struktura modela: unutranje i spoljanje pretpostavke

Obzirom na strukturu razlikuju se etiri vrste modela prema:

Stepen endogenizacijeEndogenizacija je pokuaj sagledavanja svih parametara unutar modelskih jednaina da bi na taj nain broj spoljanjih (egzogenih) parametara bio najmanji mogui. Ovakav pristup koriste modeli za predvianje potronje.

Opis neenergetskih sektora unutar privredeKomponente neenergetskih sektora ukljuuju investicije, trgovinu, potronju neenergetskih dobara i usluga, raspodelu dohotka i slino. Pomou prikaza ponaanja u neenergetskim sektorima, model moe analizirati uticaj mera energetske politike na privredu.

...

Opis krajnjih sektora potronjeUzimajui u obzir detaljniji prikaz sektora krajnje potronje energije, model postaje prihvatljiviji za analizu tehnolokog potencijala energetske efikasnosti.

Opis tehnologija za proizvodnju energijeMogunost prikazivanja novih tehnologija za proizvodnju energije najbolje se moe analizirati modelima koji omoguuju detaljni prikaz tehnologija. Veina modela s ekonomskom pozadinom predstavlja tehnologije vrlo uopteno, poput crne kutije, to ih ini manje pogodnim za analizu razliitih tehnologija.

...

Kod modela kojima vrednosti parametara nisu odreene unutar modela, njihove vrednosti mora postaviti korisnik. Kao primer spoljanjih pretpostavki mogu se navesti:

Rast broja stanovnika (uz uslov da su ostale stvari jednake, rast broja stanovnika uslovljava rast potronje energije).Privredni rast (ima za posledicu poveanje aktivnosti koje troe energiju i smanjuje vreme trajanja energetske opreme). Potranja (potronja) energije (na potronju energije utiu strukturne promene u privredi, kao i izbor tehnologija i primena mera energetske efikasnosti).Ponuda (proizvodnja) energije (odreena je raspoloivou alternativnih izvora energije, proizvodnim tehnologijama i potranjom energije). Elastinost potranje na cenu i elastinost potranje na dohodak (elastinost je mera relativne promene potranje za energijom, u odnosu na relativne promene u cenama energije i dohocima).Poreski sistem (uticaj poreza na ukupne trokove u energetskim sistemima).

Analitiki pristup

Prema nainu povezivanja energetskog sistema i privrede, modeli se mogu podeliti na dva osnovna skupa:

s ekonomskim pristupom odozgo prema dole i inenjerskim pristupom odozdo prema gore.

Vanost ovakve podele modela interesantna je sa stanovita razliitih posledica njihove primene, koje nastaju zbog naina korienja tehnologija, ponaanja privrednih subjekata i naina delovanja trita energije.

Razlika izmeu pristupa odozgo prema dole i odozdo prema gore moe se definisati kao razlika izmeu opteg i detaljnog modelskog prikaza odnosno kao razlika izmeu modela s minimalnim i maksimalnim stepenom endogenizacije.

...

S obzirom na modelsku strukturu,

prvi ekonomski modeli imali su visoki stepen endogenizacije i mogunosti prikazivanja sektora privrede,

dok su prvi inenjerski modeli mogli dobro prikazati krajnje sektore potronje i tehnologije za proizvodnju energije.

S vremenom su razlike izmeu ovih modela postale manje, zahvaljujui mogunosti kombinacije ovih pristupa i razvoja hibridnih energetsko-ekonomskih modela. Ovakvi su modeli namenjeni prikazivanju povratne veze izmeu privrede i potronje energije ne ukljuujui detalje vezane za same tehnologije unutar sektora potronje (efekt ekonomske povratne veze).

Podela modela s obzirom na metodologijuS obzirom na metodologiju modeli za planiranje mogu se podeliti na

ekonometrijske, makro-ekonomske, modele ekonomske ravnotee, optimizacijske i simulacijske modele

Matematiki pristup

Najee koriene matematike tehnike koje se koriste u energetskim modelima su linearno, meovito-celobrojno i dinamiko programiranje.

Linearno programiranje je matematika tehnika zasnovana na principu maksimiziranja ili minimiziranja zadatog kriterijuma uz zadata ogranienja.

Meovito-celobrojno programiranje razvilo se kao nastavak linearnog programiranja i primenjuje se za analize iji su rezultati celobrojni.

Dinamiko programiranje je metoda koja polazni problem deli na vie manjih problema i za svaki od njih pronalazi optimalno reenje.

U novije vreme koriste se modeli s tehnikom stohastikog i Fuzzy-linearnog programiranja, za reavanje problema postojanja neodreenosti u vrednostima parametara, podataka i varijabli odluivanja (reenja linearnog programa).

Posmatrano podruje

Globalni modeli opisuju stanje u svetskoj energetici,

nacionalni modeli prikazuju model energetskog sistema odreene zemlje, a

lokalnim modelima se analiziraju manje teritorijalne celine unutar jedne zemlje poput optine ili grada.

Sektori potronje

Modeli mogu biti namenjeni analizi samo jednog sektora potronje energije, kao to je sluaj za veinu inenjerskih modela ali postoje i modeli za analizu vie sektora istovremeno.

Kod ovakve podele modela kljuna pretpostavka je nain podele privrede na odreene sektore.

Modeli koji posmatraju vie sektora privrede mogu se koristiti za analize na globalnom, nacionalnom i lokalnom nivou, uz postojanje meusobne interakcije svih sektora.

Modeli sa samo jednim sektorom (energetski sistem) posmatraju iskljuivo taj sektor ne uzimajui u obzir makro-ekonomske veze tog sektora i ostalih sektora.

Vremensko razdobljeBudui da ne postoji standardna definicija koja odreuje duinu kratkoronog, srednjoronog i dugoronog razdoblja, moe se okvirno definisati trajanje

kratkoronog razdoblja u iznosu od 5 ili manje godina,

srednjoronog izmeu 3 i 15 godina i

dugoronog 10 ili vie godina.

Zahtev za podacima

S obzirom na vrstu podataka potrebnih za analizu posmatranog sistema, postoji razlika izmeu razliite vrste podataka (novani, energetski) i manje ili vie detaljnih podataka.

Primeri modela

Najee korieni modeli za planiranje energetskih sistema su optimizacijski modeli. Njihova dodatna podela mogua je s obzirom na kriterijume:

Broj vremenskih razdoblja statiki (jedno vremensko razdoblje) ili dinamiki (vie razdoblja)

Modelski parametri mogu biti konstantne veliine (deterministiki model), definisani kao sluajne veliine (stohastiki model) ili se mogu menjati sistematino (parametarski model)

Ponaanje varijabli u optimalnom reenju varijable mogu poprimiti bilo koju vrednost koja zadovoljava ogranienja (kontinuirani model), diskretne vrednosti (celobrojni ili diskretni model) odnosno kontinuirane i celobrojne vrednosti (eng. mixed model).

...

Dinamiki optimizacijski modeli kao inenjerski modeli koriste mogunost savrenog predvianja tj. donoenja ekonomski optimalnih reenja na osnovu potpunog poznavanja buduih parametara u sistemu.

Primer modela koji prikazuju iskljuivo energetski sistem su optimizacijski modelipoput

MARKAL (MARKet ALlocation), MESSAGE (Model for Energy Supply System Alternatives and their General Environmental Impacts), EFOM (Energy Flow Optimisation Model) i TIMES (The Integrated Markal Efom System)

World Energy Model Structure

WEM je matematiki model sastavljen od est glavnih modula.

*IEA Statistics

...

Glavne egzogene pretpostavke odnose se na ekonomski rast, demografiju, meunarodne cene fosilnih goriva i tehnoloki razvoj.

Potronja elektrine energije i cene elektrine energije dinamiki povezuju potranju finalne energije i module za generisanje struje. Rafinerijski model je definisan na osnovu globalne naftne potranje. Primarni zahtev za fosilna goriva slui kao ulaz modula za snabdevanje. Kompletni energetski bilansi se sastavljaju na regionalnom nivou, a emisija CO2 u svakom regionu se onda obraunava korienjem izvedenih ugljeninih faktora.

Metodologija stratekog planiranja

VizijaPokretake snageBazne linijeScenariji odrivog razvojaDonoenje strategijeDonoenje akcionog planaPraenje sprovoenja strategijePrilagoavanje u toku sprovoenja strategije

Vizija stratekog plana

Vizija treba da sagleda dugoroniji razvoj u periodu od 20 do 30 godina

Potrebe za energijom koje zadovoljavaju ciljeve drutvenog i ekonomskog razvoja

...

Raspoloivost domaih izvora primarne energije

Raspoloivost lignita u zavisnosti od instalisanih kapaciteta i stepena korisnosti termoelektrana

...

energetska uvozna zavisnost

raspoloivost domaih finansijskih izvora za realizaciju budueg razvoja, odnosno zavisnost od inostranog finansiranja, u Srbiji (izvoz / uvoz) = 50% 60%

sagledavanje izvora obnovljive energije,

sagledavanje budueg razvoja energetskih tehnologija za konverziju energije, transport, distribuciju i akumulaciju,

kapaciteti za korienje primarnih energetskih izvora, konverziju i akumulaciju energije,

infrastruktura i postrojenja za transport i distribuciju energije, itd.

...

Vizija razvoja energetike treba da obuhvati i druge oblasti i teme:

ekonomski razvoj, korienje kapitala za energetske projekte i politiku cena energenata,

uticaj energetike na ivotnu sredinu, zagaenje vazduha i zatitu zdravlja ljudi,

procenu rizika u razvoju celokupnog energetskog sistema,

uticaj energetskog sektora na drutveni razvoj zajednice, itd.

Sagledavanje pokretakih snaga

Meuzavisnost energetike i ekonomskih, socijalnih, demografskih i politikihuslova: ekonomski razvoj, demografski razvoj (prirodni prirataj < -0,4% od 2005. god. u SRB), razvoj gradova, struktura i razvoj industrije, ekonomski razvoj u svetu i zemljama u okruenju, pristupanje meunarodnim organizacijama, unijama i preuzimanje meunarodnih obaveza, stepen pripremljenosti za krizne situacije, odnosi cena energenata i cene energetske opreme i drugih proizvoda i usluga, finansijski uslovi za korienje kapitala, uticaj privatnog sektora, tehnoloki razvoj i drugo

Utvrivanje bazne linije

Stanje u energetskom sektoru, drutvu, ekonomiji i privredi na poetku procesa primene stratekog planiranja: potronja energije po glavi stanovnika, potronja pojedinih energenata u apsolutnim iznosima, neto uvoz i izvoz u baznoj godini, potronja po pojedinim sektorima, energetski intenzitet, domai energetski resursi, preostali radni vek energetskih postrojenja, potencijali za poveanje energetske efikasnosti, specifina potronja energije u pojedinim sektorima (industrija,saobraaj, poljoprivreda, domainstva i javna potronja), emisija sumpora, azota, gasova sa efektom staklene bate, itd.Ostvareni rezultati i ciljevi tokom sprovoenja stratekih planova se prate putem poreenja sa poetnim stanjem, to jest baznom linijom.

Odreivanje scenarija odrivog razvoja

Uobiajeni scenariji:

ekstrapolacija postojeeg stanja (business-as-usual scenario),

scenariji ubrzanog i usporenog drutveno-ekonomskog razvoja,

scenariji odrivog razvoja koji treba da obezbede odgovarajue stepene zatite ivotne sredine i dr.

Formulacija strategije

Strategija treba da definie realne ciljeve: struktura, obim i nain korienja izvora primarne energije, konverzija energije, finalna potronja energije, uvoz i izvoz, kao i sve aspekte energetske politike.

Strategijom se obuhvata dugoroni period od barem 15 godina, koji se u odnosu na karakteristike razvoja i postavljene zadatke moe podeliti na podintervale od etiri do pet godina.

U strategiji se na transparentan nain definiu obaveze svih subjekata u energetskom sistemu drave, ukljuujui i obaveze dravnih organa i organizacija.

Donoenje akcionog plana

Prevoenje strategije do nivoa pojedinih aktivnosti i zadataka koji treba da obezbede:

sprovoenje strategije,

praenje i afirmaciju ostvarenih rezultata,

upravljanje procesom, i dr.

Akcionim planom se za svaku aktivnost odreuje: jasan opis, vremenski okvir izvravanja, organizatori koji su odgovorni za sprovoenje,sredstva sa kojima se moe sprovesti aktivnost (budet, mehanizmi) i dr.

Praenje sprovoenja strategije

Obezbeuje efikasnost realizacije strategije, ukazuje na probleme koji se javljaju pri realizaciji i potrebu za primenom rezervnih planova koji treba da budu sastavni deo strategije.

Sprovodi se od strane ovlaenih institucija putem: prikupljanja i distribucije podataka o proizvodnji i potronji energije, uvozu i izvozu, cenama i drugih podataka, prikupljanjem podataka putem upitnika koje formiraju i dostavljaju nauno-istraivake i strune organizacije, snimanjem stanja u energetskom sektoru od strane posebnih dravnih agencija, kao i odreivanjem razliitih vrsta energetskih, ekonomskih, ekolokih i sociolokih indikatora.

Prilagoavanje novim okolnostima

Sprovoenje strategije je kontinualni posao.

Nove informacije, ekonomske, tehniko-tehnoloke i politike promene i tekui rezultati zahtevaju stalnu proveru stepena ostvarenih ciljeva, preispitivanje zadataka, mera i naina za njihovo ostvarenje i dr.

Moe se javiti i potreba za redefinisanjem pojedinih ciljeva ili mera za njihovo ostvarenje, odnosno iterativno izvravanje pojedinih etapa strategije.

Izbor energetskih modela za lokalno energetsko planiranje

Koji modeli su najpogodniji za podrku lokalnog energetskog planiranja, posebno izbor odgovarajuih energetskih sistema za regione koji doivljavaju brz ekonomski rast? Da bismo odgovorili na ovo pitanje potrebno je imati u vidu da postoje 4 pitanja za koje traimo odgovor:

1. Budui iznos i vrste potrebne energije. Ako ne znamo buduu potranju ne znamo koliko energije treba da se isporuuje, a time ni koliko novih sistema je potrebno.

2. Relevantni energetski sistemi koji mogu da zadovolje traene oblike energija.

3. Uticaji korienja energetskih sistema.

4. Kako (prema konkretnim kriterijumima) energetski sistemi bi trebalo da budu ocenjeni

Lokalni energetski plan

Lokalni energetski koncept je koncept razvoja jedinice lokalne samouprave na podruju snabdevanja i potronje energije,

sa ciljem poveanja korienja lokalnih energetskih resursa, odnosno poveanja efikasnog korienja energije kao i korienje obnovljivih vidova energije, poveanja sigurnosti snabdevanja, poboljanja zatite ivotne sredine i otvaranja novih radnih mesta.

...

Grad ili jedinica lokalne samouprave, u cilju ostvarivanja maksimalnih uteda energije, moe doneti i usvojiti lokalni energetski plan, koji obezbeuje sveobuhvatan i integrisan pristup razliitim merama i aktivnostima za utedu energije i racionalnim gazdovanjem ostalim resursima na teritoriji grada ili jedinice lokalne samouprave.

Pitanjapotronje energije, saobraaja i korienja zemljita

su najvanija u kontekstu odrivog razvoja. Prema tome, donoenje i usvajanje lokalnog energetskog plana predstavlja odluan korak u procesu razvoja lokalne energetske strategije, u smislu racionalnog planiranja i usvajanja principa sprovoenja energetskog menadmenta.

LEAP - Sistem za dugorono planiranje energetskih alternativa

http://www.energycommunity.org/default.asp?action=42

LEAP je iroko prihvaen softverski alat za analizu energetske politike i procenu ublaavanja klimatskih promena razvijen u Stockholm Environment Institute.

End

Koji faktori utiu na izbor sistema grejanja?Zato kondenzacioni kotlovi imaju vei stepen iskorienja?Kako se definie termika efikasnost kotla?Navesti razliku/razlike izmeu ventilacije i klimatizacije.Kojim merama se moe racionalisati potronja energije u industriji?Navesti energetske klase motora prema IEC standardu.Koji su nedostaci asinhronih motora?ta se postie korienjem frekventne regulacije kod asinhronih motora?Koje vrednosti faktora snage elektrodistribuacija smatra loim?ta se podrazumeva pod kompenzacijom reaktivne energije?Koje aktivnosti se preduzimaju kod planiranja razvoja energetike?ta je rezultat planiranja u energetici?

Objekat je toplotno izolovan. Investicija je kotala 1600 evra. Izolacijom e se ostvariti uteda po grejnoj sezoni od oko 25%. Ako je za grejanje tog objekta pre izolovanja po grejnoj sezoni troeno 800 evra, izraunati prost period povraaja investicije.

Koriena literatura:

Dr ahin Mandal, ..., Ekonomika energetike, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2010.

Dr. sc. Helena Boi, Svrha i metode modeliranja energetskog sustava, Energetski institut Hrvoje Poar, http://hrcak.srce.hr/file/7797

International Energy Agency, WORLD ENERGY MODEL METHODOLOGY AND ASSUMPTIONS, https://www.iea.org/media/weowebsite/energymodel/WEM_Methodology_WEO2011.pdf

Prof. dr Vladimir Stevanovi, Strateko planiranje i upravljanje u energetskom sektoru, http://www.drustvo-termicara.com/resources/files/2df28d7.pdf

Prof. dr Ivan kokljev, Planiranje elektroenergetskih sistema, ETF Beograd, http://ees.etf.bg.ac.rs/predmet.php?Id=16

* Materijal pripremljen za korienje u nekomercijalne obrazovne svrhe u skladu sa lanom 44. Zakona o autorskim i srodnim pravima - ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)